Водећи рачуна о правним принципима, утврђеним у међународним уговорима релевантним за област вода, као што су: Конвенција о заштити Црног мора од загађивања (Букурешт, 1992) и Конвенција о прекограничним ефектима индустријских удеса (Хелсинки, 1992),...
П Р Е Д Л О Г
З А К О Н
О ПОТВРЂИВАЊУ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ МАЂАРСКЕ О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ ОДРЖИВОГ УПРАВЉАЊА
ПРЕКОГРАНИЧНИМ ВОДАМА И СЛИВОВИМА ОД ЗАЈЕДНИЧКОГ ИНТЕРЕСА
Члан 1.
Потврђује се Споразум између Владе Републике Србије и Владе Мађарске о сарадњи у области одрживог управљања прекограничним водама и сливовима од заједничког интереса, потписан у Суботици, 15. априла 2019. године, у два оригинална примерка, на српском и мађарском језику.
Члан 2.
Текст Споразума између Владе Републике Србије и Владе Мађарске о сарадњи у области одрживог управљања прекограничним водама и сливовима од заједничког интереса у оригиналу на српском језику гласи:
СПОРАЗУМ
ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ МАЂАРСКЕ
О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ ОДРЖИВОГ УПРАВЉАЊА ПРЕКОГРАНИЧНИМ ВОДАМА И СЛИВОВИМА ОД ЗАЈЕДНИЧКОГ ИНТЕРЕСА
Преамбула
Влада Републике Србије и Влада Мађарске (у даљем тексту: Стране)
Са намером да развијају сарадњу у области одрживог управљања прекограничним водама и сливовима од заједничког интереса, у циљу побољшања укупних односа између Страна, као и односа у региону, који ојачавају тежњу за европску сарадњу,
Уважавајући заједничке интересе које Стране деле са другим државама на сливу Дунава,
У жељи да наставе и унапреде међусобну сарадњу у области одрживог управљања прекограничним водама и сливовима од заједничког интереса,
Полазећи од искустава и досадашњих резултата у примени Споразума између Владе Федеративне Народне Републике Југославије и Владе Народне Републике Мађарске о водопривредним питањима, (Београд, 1955),
Уважавајући чињеницу да су Стране у оквиру досадашње сарадње израдиле и усвојиле правилнике и друга документа и развиле одговарајућу праксу на пољу заштите од поплава спољним и унутрашњим водама и од загушења ледом и квалитета и квантитета вода,
Имајући у виду и чињеницу да су Стране уговорнице Конвенције о заштити и одрживом коришћењу прекограничних водотока и међународних језера (Хелсинки, 1992), Конвенције о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав (Xxxxxx, 1994) и Конвенције о режиму пловидбе Дунавом (Београд, 1948), и Додатни протокол уз Конвенцију о режиму пловидбе Дунавом (Будимпешта, 1998), као и Споразум између Владе Републике Србије и Владе Мађарске о пловидби реком Тисом (Ниш, 2016).
Имајући у виду прописе Европске уније у области вода, а посебно одредбе Директиве Европског Парламента и Савета 2000/60/ЕК од 23. октобра 2000. године, којом се успоставља оквир за активности Заједнице у области политике вода (у даљем тексту Оквирна директива о водама) и Директиве Европског парламента и Савета 2007/60/ ЕК од 23. октобра 2007. године о процени и управљању ризицима од поплава (у даљем тексту Директива о поплавама),
Водећи рачуна о правним принципима, утврђеним у међународним уговорима релевантним за област вода, као што су: Конвенција о заштити Црног мора од загађивања (Букурешт, 1992) и Конвенција о прекограничним ефектима индустријских удеса (Хелсинки, 1992), Европски споразум о главним унутрашњим водним путевима од међународног значаја (AGN), (Женева, 1996),
Уважавајући и друге релевантне међународне уговоре, као што су: Конвенција о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту (Еспоо, 1991), Конвенција о мочварама од међународног значаја нарочито као станишта птица мочварица (Рамсар, 1971),
споразумели су се о следећем:
I. ДЕО
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Циљ Споразума
Циљ овог споразума је утврђивање права, обавезa и правила на основу којих ће Стране поступати током сарадње на прекограничним водама и сливовима од заједничког интереса.
Стране ће на основу одредаба овог споразума испитати и споразумно решавати сва питања из области управљања водама, за која имају интерес обе или једна од страна или захтевају потребу усаглашавања активности у интересу једне Стране.
Стране ће према овом споразуму успоставити све организационе и институционалне услове у чијим оквирима ће реализовати сарадњу и обезбедити економске услове.
Члан 2.
Циљеви сарадње
Ради остваривања постављеног циља овог споразума, Стране ће сарађивати на:
1) развоју система за праћење и оцену стања прекограничних вода и водних објеката на њима;
2) усаглашавању програма мера за прекограничне воде и сливове од заједничког интереса за достизање циљева дефинисаних у плановима управљања водама, које Стране израђују свака за своју територију у складу са Оквирном директивом о водама, односно, на њиховом преиспитивању и праћењу реализације,
3) обезбеђењу одрживог коришћења и заштите прекограничних вода,
4) постизању доброг статуса прекограничних вода, односно доброг еколошког потенцијала значајно измењених и вештачких водних тела прекограничних вода, у складу са Оквирном директивом о водама,
5) оцени стања вода и спречавању погоршања стања вода,
6) усаглашавању програма мера за прекограничне воде и сливове од заједничког интереса за достизање циљева дефинисаних у плановима управљања ризицима од поплава, које Стране израђују свака за своју територију у складу са Директивом о поплавама, односно на њиховом преиспитивању и праћењу реализације;
7) уређењу и одржавању корита водотока од заједничког интереса;
8) спречавању, отклањању, смањењу и држању под контролом штетних утицаја који се простиру преко границе, односно, поплава спољним и унутрашњим водама, леда, суша, хаваријских загађења вода и осталих активности које доводе до погоршања еколошког статуса према Оквирној директиви о водама;
9) припреми, координацији и реализацији заједничких пројеката и активности, укључујући истраживачке и технолошко-развојне пројекте у областима које су предмет овог споразума.
Члан 3
Дефиниције
За потребе овог споразума примењују се следеће дефиниције:
1) одрживо управљање водама је јединствено управљање површинским и подземним водним ресурсима на начин којим се обезбеђује:
(1) вода у довољним количинама и одговарајућег квалитета за
кориснике;
(2) вода у довољним количинама и одговарајућег квалитета за
очување, заштиту и побољшање водених екосистема, као и екосистема који су директно зависни од водених екосистема;
(3) превенција и заштита од загађења вода;
(4) превенција и заштита од штетног дејства вода (поплаве спољним и унутрашњим водама и од загушења ледом, ерозије и друга штетна дејства) и суша;
(5) усклађивање захтева у вези са различитим видовима коришћења вода и
(6) ефикасна контрола водног режима и водних објеката;
2) прекограничне воде су све површинске и подземне воде, које чине или пресецају државну границу;
3) слив од заједничког интереса је подручје чије границе Стране заједно одређују, а интервенције на овом подручју имају или могу да имају прекогранични утицај;
4) прекогранични утицај је сваки утицај изазван квалитативном и квантитативном променом воде и водног режима која је настала људском активношћу или као последица природног догађаја на територији државе једне Стране, и који може утицати на територију државе друге Стране;
5) интервенција је свака постојећа, започета, планирана или будућа активност у вези вода, која може да проузрокује прекогранични утицај;
6) водни објекти су грађевински објекти или скупови таквих објеката, заједно са припадајућим уређајима, који чине техничку односно технолошку целину, а служе за интегрално управљање водама, заштиту од штетног дејства вода, заштиту вода од загађења, производњу хидроелектричне енергије, као и обезбеђивање воде и стварање услова за друге видове коришћења и употребе вода;
7) унутрашње воде су оне воде које се задржавају на површини терена услед високих нивоа подземних вода и/или сувишних атмосферских вода и отичу са територије државе једне Стране на територију државе друге Стране каналима за одводњавање, долинама или депресијама;
8) хаваријско загађење вода је загађење са прекограничним ефектом настало као последица људске активности или природног догађаја које може штетно утицати на статус вода и од њих зависних екосистема;
9) минимални одрживи проток је неопходан протицај воде у погледу количина и квалитета, који се мора обезбедити, узимајући у обзир, нарочито: хидрометеоролошке услове, режим водотока, карактеристике водотока са аспекта коришћења вода и заштите вода, стање акватичног и приобалног екосистема.
За појмове који овде нису дефинисани али се у тексту овог споразума појављују, примењују се дефиниције појмова из Конвенције о заштити и одрживом коришћењу прекограничних водотока и међународних језера (Хелсинки, 1992), Конвенције о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав (Xxxxxx, 1994), Директиве Европске уније из области вода.
Члан 4.
Област примене
Одредбе овог споразума се:
1) примењују на прекограничне воде и сливове од заједничког интереса;
2) односе на интервенције, водне објекте, активности и догађаје, који потенцијално могу да проузрокују или који проузрокују прекограничне утицаје.
Члан 5.
Основна начела
Странe ће, ради остваривања циљева Споразума, сарађивати на основама начела суверене једнакости, територијалног интегритета, узајамности, заједничке добробити и са најбољим намерама.
Стране ће у оквиру сарадње која је предмет овог споразума, применити начела превенције, предострожности, ненаношења штете, узајамности и добронамерности, посебно у интересу разумног и правичног коришћења прекограничних вода и сливова од заједниког интереса.
Стране ће настојати да постепено уведу у своју праксу примену методологије Европске уније по принципима „загађивач плаћа” и „корисник плаћа”.
Стране ће предузети све потребне мере у интересу одржања и побољшања квантитативног и квалитативног стања вода.
II. ДЕО
ОБЛИЦИ САРАДЊЕ
Члан 6.
Начини сарадње
1) Надлежни органи држава Страна ће, ради реализације одредаба овог споразума, током сарадње обезбедити:
(1) редовне и благовремене размене потпуних и тачних података и информација по свим питањима која су предмет овог споразума,
(2) консултације, усаглашавање и активно учешће у раду Српско – мађарске комисије за управљање водама (у даљем тексту: Комисија) и тела формираних у оквиру Комисије и
(3) спровођење правних, организационих, институционалних, техничких, економских и других мера потребних за примену Споразума.
2) Комисија ће правилницима и другим актима из своје надлежности уредити детаље сарадње у циљу спровођења овог споразума.
3) У случају потребе Комисија израђује нова, односно, осавремењује постојећа акта.
4) Надлежни органи држава Страна ће све интервенције које су предмет Споразума извршавати уз претходно обављене консултације и добијене сагласности од друге стране. Председници Комисије ће се међусобно писменим путем обавештавати о одобрењу. Уколико друга страна није саопштила свој став у року од 60 дана од дана пријема предлога за интервенцију, сматра се да је сагласна. Изузетак су пројекти финансирани од стране Европске уније и/или других међународних субјеката, када је рок 30 дана и ванредне ситуације када се консултације морају извршавати у што краћем року.
5) Странe ће настојати да координисано унапређују сарадњу са другим, а посебно суседним, државама и по потреби ће ту сарадњу заједнички уговорно регулисати.
6) Надлежни органи држава Страна узajaмнo ћe сe нa нajбржи мoгући нaчин извeштавaти o oпaснoстимa oд пoплaвa спољним и унутрашњим водама и од загушења лeдом, вaнрeдним и изнeнaдним загађењима вoдa, кao и o другим прeтeћим oпaснoстимa вeзaним за вoдe кoje су прeдмeт oвoг Спoрaзумa.
7) Пројекти који се реализују у области примене овог споразума, уз међународну техничко-финансијску помоћ или инострано кредитирање, подлежу одредбама овог споразума.
8) Надлежни органи држава Страна ће размењивати информације у вези са припремама и спровођењем пројеката из става 7. овог члана.
Члан 7.
Трошкови
Странe ће узајамним договором утврдити трошкове, поделу трошкова и начин плаћања одржавања и рада постојећих, као и пројектовања и изградње будућих водних објеката који су од заједничког интереса, без обзира на чијој територији се налазе, као и других активности које су везане за реализацију овог споразума.
Оне трошкове који настају у вези са пројектовањем, изградњом, одржавањем и коришћењем водних објеката који се налазе на територији државе једне Стране, а служе интересима друге Стране, сносиће у целини заинтересована страна.
Финансијска и пореска питања која проистекну из реализације овог споразума, регулисаће се уз поштовање националних прописа Страна.
Уколико Стране имају могућност да део или укупне трошкове за реализацију потребних објеката и активности према одредбама овог споразума, покрију коришћењем финансијских средстава међународних организација или финансијских институција, путем финансијске подршке или кредита, Стране ће усаглашено деловати и сарађиваће у обезбеђењу финансијских средстава и реализацији пројеката.
Финансијска питања, везана за примену овог споразума, која одредбама овог споразума нису уређена, Стране ће решавати међусобним договором.
Члан 8.
Пружање узајамне помоћи
Пружање узајамне помоћи између страна за време опасности од поплава спољним и унутрашњим водама и од загушења ледом, као и хаваријског загађења вода, у циљу отклањања поменутих опасности,
утврђивања и санација последица, врши на основу овог споразума, важећих прихваћених договора и националних прописа Страна.
Члан 9.
Право на примену строжијих критеријума
Свака страна има право да, при предузимању мера у области вода на територији своје државе, примењује строжије критеријуме од предвиђених у овом споразуму, уз обавезу да обавести другу страну најкасније шест месеци пре ступања на снагу ових критеријума, при чему друга страна неће имати додатне обавезе.
III. ДЕО
ОБЛАСТИ САРАДЊЕ
Члан 10.
Праћење количина и квалитета вода
Надлежни органи држава Страна ће према заједнички израђеним правилницима редовно пратити и оцењивати параметре квалитета и квантитета прекограничних вода у складу са прописима ЕУ о водама.
Стране ће, на основу заједнички усвојене методологије, редовно испитивати параметре квалитета и квантитета прекограничних вода на заједнички утврђеним мерним местима.
Члан 11.
Размена података и информација
1) Странe ће, у циљу ефикасног испуњавања одредаба Споразума, правилницима уредити размену метеоролошких, хидролошких и хидрогеолошких података и информација о квантитету и квалитету прекограничних вода.
2) Надлежни органи држава Страна ће, у складу са правилником, редовно размењивати податке о радиолошким мерењима, због евентуалних утицаја нуклеарних инсталација.
3) Надлежни органи држава Страна ће размењивати податке о режиму рада, функционисању и стању заједнички одређених водних објеката који проузрокују прекограчични утицај и друге информације потребне за разумевање, превенцију, оцену и отклањање прекограничних утицаја.
4) Надлежни органи држава Страна ће успоставити, развијати и користити системе за размену података, обавештавање и узбуњивање. У случају ванредних догађаја, Стране ће се на најбржи могући начин међусобно обавестити и разменити неопходне информације.
5) Надлежни органи држава Страна ће вршити размену информација о основним геодетским тачкама, километарским и хектометарским знаковима и водомерима, који се користе при извођењу и одржавању водних објеката и обављању водних делатности на прекограничним водама и сливовима од заједничког интереса. Стране ће ове тачке и податке о њима ставити на коришћење и располагање другој страни.
6) Странe ће у правилницима одредити своје надлежне органе за размену података и информација.
Члан 12.
Заштита вода
Стране ће настојати да:
1) спрече погоршање и побољшавају стање површинских вода, са циљем достизања доброг статуса, а да значајно измењена и вештачка водна тела достигну добар хемијски статус и еколошки потенцијал;
2) спрече погоршање и поправљају стање подземних вода, са циљем достизања доброг квантитативног и хемијског статуса;
3) обезбеде да се заштита површинских вода не реализује на штету подземних вода и обрнуто;
4) применом критеријума за квалитет вода одреде циљно стање прекограничних вода у погледу квалитета и предузимати мере ради превенције, спречавања, држања под контролом и смањења негативних прекограничних утицаја;
5) благовремено предузимају мере за спречавање и отклањање последица удеса и хаваријских загађења. Стране ће у најкраћем могућем року, обавестити једна другу ако се догоди такво загађење прекограничних вода које може да има за последицу прекогранични утицај, или се тај утицај са великом вероватноћом може очекивати, укључујући и опасности које могу настати услед рада нуклеарних инсталација. Стране ће сарађивати на смањењу и отклањању последица, све до њиховог престанка;
6) предузимају мере, у случају појаве прекограничног утицаја тачкастих и дифузних извора загађења загађујућим супстанцама, посебно приоритетним и приоритетно хазардним, ради праћења, смањења и ограничавања утицаја на квалитет прекограничних вода. Стране ће користити листу загађујућих, приоритетних и приоритетних хазардних супстанци сагласно са одредбама Оквирне директиве о водама и Директиве о стандардима квалитета животне средине;
7) надлежни органи држава Страна, приликом издавања водне дозволе и других водних аката за нове објекте или реконструкцију постојећих објеката на подручју које је предмет овог споразума, примене најбољу расположиву технологију за пречишћавање отпадних вода које се испуштају у прекогранични водоток.
Члан 13.
Одрживо коришћење вода
1) Надлежни органи држава Страна ће вршити усаглашавање низова протицаја и утврђивање расположивих количина вода на заједнички утврђеним мерним местима.
2) Надлежни органи држава Страна ће, на основу заједнички прихваћене методологије, израдити билансе прекограничних вода на утврђеним мерним местима.
3) Надлежни органи држава Страна ће утврдити залихе прекограничних подземних вода и редовно процењивати њихово стање.
4) Стране ће, на основу биланса прекограничних вода, усаглашених програма мера за прекограничне воде и сливове од заједничког интереса, утврдити мере којима се обезбеђује правично и одрживо коришћење расположивих количина вода.
5) Стране ће дефинисати активности у периоду малих вода у циљу обезбеђивања минималног одрживог протока.
Члан 14.
Заштита од штетног дејства вода
1) Стране ће сарађивати у области заштите од поплава спољним и унутрашњим водама и од загушења ледом на прекограничним водама и сливовима од заједничког интереса.
2) Стране ће током процене и управљања ризицима од поплава, сарађивати и међусобно усаглашавати планирање и реализацију мера на прекограничним водама и сливовима од заједничког интереса, како би се смањила вероватноћа појаве штетног дејства вода на територији држава обе Стране, у складу са циљевима Директиве о поплавама.
3) Стрaне ћe прeдузимати свe пoтрeбнe мeрe рaди oсигурaњa слoбoднoг oтицaja вoдe и проноса лeдa нa прeкoгрaничним вoдoтoцимa.
4) Прaвилником се, нарочито, утврђуjу сeктoри прекограничних вoдoтoкa и систeми зa oдвoђeњe унутрaшњих вoдa кojи су oд зajeдничкoг интeрeсa, кao и oбaвeзe при спрoвoђeњу oдбрaнe oд пoплaвa од спољних и унутрашњих вода и од загушења ледом.
5) Надлежни органи држава Страна ћe редовно одржавати корита прекограничних водотока и вoдне oбjeкте који се на њима налазе, а утичу на одбрамбену способност. Кoнтинуирaнo ће пратити њихoв утицaj нa течење вoдe, прoнoс нaнoсa и лeдa и услoвe плoвидбe.
6) Стрaнe су сaглaснe дa сe кaнaли зa oдвoђeњe унутрaшњих вoдa мoгу и вишeнaмeнски кoристити, уз услoв дa oвe aктивнoсти нe спрeчaвajу oдвoђeњe унутрaшњих вoдa и нe прoузрoкуjу прекогранични штетни утицaj.
7) Стрaнe нeћe нa тeритoриjи своје државе извoдити тaквe рaдoвe, нити прeдузимaти jeднoстрaнe мeрe, кoje нa тeритoриjи државе другe Стрaнe мoгу прoузрoкoвaти пoплaвe, зaбaрeњa, зaслaњeњa, зaсипaњe нaнoсoм и другe нeпoжeљнe пoслeдицe и упрaвљaћe свojим oбjeктимa нa прeкoгрaничним вoдaмa тaкo дa нe нaстaну гoрe нaвeдeнe пoслeдицe.
8) Вршење водопривредних активности и радова на прекограничним водама не сме да угрози граничне ознаке и остале тачке за геодетско снимање државне границе. За привремено или трајно уклањање и измештање граничних ознака, потребна је претходна сагласност Мешовите комисије за обнављање, обележавање и одржавање државне границе између Републике Србије и Мађарске, која је основана за обнављање, означавање и одржавање државне границе.
9) Надлежни органи држава Страна ћe рaзрaдити плaнoвe дaљeг урeђeњa прeкoгрaничних вoдoтoкa нa сeктoримa oд зajeдничкoг интeрeсa и прeдузeти дoпунскe зajeдничкe рaдoвe у циљу пoбoљшaњa рeжимa течења вoдe, прoнoсa нaнoсa и лeдa и пoбoљшaњa, oднoснo, oдржaвaњa прoписaних плoвидбeних услoвa. Oви плaнoви и рaдoви мoрajу бити у пoтпунoсти синхрoнизoвaни сa пoтрeбaмa Стрaнa у спрoвoђeњу oдбрaнe oд пoплaвa, при чему треба пажљиво поступати према природним баштинама и обезбедити добар еколошки статус односно еколошки потенцијал.
10) У случају кoнстaтoвaњa нaстaнкa oпaснoсти, у тoку oдбрaнe oд пoплaвa од спољних и унутрашњих вода и лeдa и нарочито у случају прoбoja нaсипa, Стрaнe ћe aктивнoсти нa тeритoриjaмa свojих држaвa вршити уз oдржaвaњe стaлнe вeзe сa другoм Стрaнoм, a у склaду сa прaвилникoм.
Нaдлeжни oргaни држaвa Стрaнa мoгу сe сaстaти пo пoтрeби, нa зaхтeв и нa тeритoриjи држaвe билo кoje Стрaнe, рaди увидa у ситуaциjу нa тeрeну и у циљу доношења одлука о примени мера одбране.
IV. ДЕО
СРПСКО - МАЂАРСКА КОМИСИЈА ЗА УПРАВЉАЊЕ ВОДАМА
Члан 15.
Оснивање и састав
1) Стране ће, ради остваривања сарадње у складу са одредбама овог споразума, основати Српско – мађарску комисију за управљање водама (у даљем тексту: Комисија).
2) Комисија се састоји од српског и мађарског дела, са укупно дванаест чланова. Свака страна именује по шест чланова комисије: председника, заменика председника, секретара и три члана према националном законодавству.
3) Стране ће се међусобно обавештавати писаним дипломатским путем о именовању и разрешењу председника Комисије. Председници ће се међусобно обавештавати писаним путем о саставу Комисије и о евентуалним променама.
4) Председници, према потреби могу да укључе посматраче и стручњаке у рад Комисије.
5) У случају спречености председника, мења га заменик председника са истим овлашћењима.
Члан 16.
Задаци и делокруг рада Комисије
Комисија на свом првом заседању доноси Пословник о раду којим се ближе дефинишу сва питања која су од важности за рад Комисије на и између заседања, као и за рад радних тела Комисије.
Комисија:
1) утврђује прекограничне воде и сливове од заједничког интереса из члана 4. став 1. овог споразума;
2) прати, редовно оцењује реализацију одредаба овог споразума, утврђује евентуалне недостатке у сарадњи Страна и предлаже мере за њихово превазилажење. По потреби, испитује реализацију одредби овог споразума и на терену;
3) даје предлоге надлежним органима држава Страна за измене овог споразума;
4) за све области сарадње предвиђене овим споразумом, доноси, по потреби, мења правилнике. У случају потребе Комисија може донети и друге правилнике и акта;
5) у интересу реализације задатака који произилазе из овог споразума, Комисија формира сталне поткомисије и по потреби експертске групе. Именује њихове председнике и одобрава правилнике о раду. По потреби може да ангажује независне експерте за поједина питања и израду предлога за њихово решавање, односно за усаглашавање и извршење задатака од заједничког инетреса;
6) решава и друга питања проистекла из примене овог споразума.
Члан 17.
Доношење одлука
1) Комисија своје одлуке доноси једногласно. Ове одлуке се уносе у записнике са заседања. Сва питања о којима је Комисија расправљала, укључујући и она о којима није постигнут договор, морају се унети у записнике са заседања.
2) Записник са заседања Комисије ради се у два оригинална примерка и то сваки на српском језику и мађарском језику који усвајају Стране, свака према својим правним регулативама. О усвајању Стране ће се међусобно обавестити без одлагања.
3) Одлуке Комисије не могу се примењивати ако једна од Xxxxxx стави приговор на записник Комисије. Уколико буде било приговора, Xxxxxx ће одржати ванредно заседање.
4) О питањима о којима Комисија није постигла договор, Стране се обавезују да у року не дужем од 60 дана од дана усвајања записника Комисије, користећи правне и техничке механизме који су им на располагању, дају предлоге за њихово решавање водећи рачуна о преузетим обавезама Страна на основу овог споразума, а у заједничком интересу.
Члан 18.
Заседања
Комисија одржава редовна годишња заседања, наизменично на територијама држава Страна. У случају потребе, на захтев једне од страна, може се сазвати и ванредно заседање.
Председници, заменици и секретари Комисије могу се састајати између два заседања у циљу разматрања и решавања питања која су предмет Споразума, рада Комисије и њених радних тела.
Члан 19.
Трошкови рада Комисије
Трошкове организовања и одржавања заседања Комисије, састанака поткомисија, односно, састанака стручњака, сноси она Страна на територији чије државе се састанак одржава. Трошкове учествовања Комисије (чланове и стручњаке) на заседањима Комисије и другим састанцима сноси свака страна за себе.
V. ДЕО
ПРЕЛАЗАК ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ И ЦАРИНСКЕ ОДРЕДБЕ
Члан 20.
Прелазак овлашћених лица преко државне границе
Прелазак државне границе лица овлашћених за спровођење овог споразума одвија се на следећи начин:
1) у случају извођења радова на државној граници ван граничног прелаза председници Комисије су у обавези да најкасније осам дана пре почетка радова обавесте надлежне граничне органе о следећем: планирано место преласка преко границе, време преласка, место рада, сврха, дужина трајања радова, списак радника, број путних исправа, планирано место повратка, очекивано време, марка возила која се користе током радова са
бројем регистарских таблица. Обавештени гранични органи информисаће надлежне царинске органе и граничне органе суседне државе.
2) у изузетном случају кад је потребно без одлагања интервенисати и предузети мере на прекограничним водама и прећи државну границу ван места граничног прелаза, председници Комисије ће се међусобно одмах обавестити и уколико су сагласни, о томе, без одлагања, обавестити надлежне граничне органе држава страна. О извршеним радовима, предузетим мерама, разлозима, лицима и опреми која је прешла границу, председници Комисије ће накнадно, у року од осам дана, писменим путем обавестити надлежне граничне органе држава страна.
Члан 21.
Правила у вези са царином и таксама
Приликом извођења активности у области управљања водама, на основу овог споразума пренос материјала, горива, механизације и других оруђа рада неопходних за извођење радова на територији државе друге стране, као и сав материјал и опрема која ће се уградити, подлеже процедури царињења, али се ослобађају од плаћања такси, пореза и царина уколико национално законодавство држава Страна и прописи Европске уније то омогућавају.
Након завршетка активности из става 1 овог члана, преостали материјал и опрема мора да се врати на територију државе стране са које је донето.
VI. ДЕО
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 22.
Решавање спорова
Стране ће настојати да се све нејасноће у тумачењу и примени овог споразума и евентуалнa спорна питања који из тога проистекну решава Комисија.
Питања о којима се на нивоу Комисије не постигне сагласност, решаваће Стране.
Aкo Стрaнe нe успejу дa рeшe спoрна питања oкo тумaчeњa или примeнe oдрeдaбa oвoг спoрaзумa, свaкa Стрaнa мoжe прeдлoжити решавање спора пред арбитражом која се успоставља у складу са Прилoгoм IV Кoнвeнциje o зaштити и oдрживoм кoришћeњу прeкoгрaничних вoдoтoкa и мeђунaрoдних jeзeрa (Хeлсинки, 1992).
Члан 23.
Однос према другим међународним споразумима
Одредбе овог споразума не утичу на права и обавезе, које потичу из чланства Мађарске у Европској унији, или које Мађарска и Република Србија имају на основу било ког међународног споразума или чланства у међународној организацији.
Члан 24.
Ступање на снагу
Овај споразум ступа на снагу тридесетог дана од дана пријема дипломатским путем последњег писаног обавештења о окончању унутрашњих правних процедура потребних за ступање на снагу овог споразума.
Члан 25.
Важење, измена и отказ
1) Споразум се закључује на неодређено време.
2) Свака страна може предложити измене Споразума. Измене ступају на снагу на начин утврђен у члану 24. овог споразума.
3) Свака страна може отказати Споразум. Споразум престаје да важи по истеку годину дана од дана пријема писаног обавештења о отказу дипломатским путем.
4) Отказ Споразума нема утицај на оне пројекте који су започети на основу Споразума и у тренутку отказивања Споразума још трају, осим ако се Стране не договоре другачије.
Члан 26.
Важност ранијег споразума
Ступањем на снагу овог споразума престаје да важи Споразум између Владе Федеративне Народне Републике Југославије и Владе Народне Републике Мађарске о водопривредним питањима, потписан у Београду, 8. августа 1955. године.
Стране настављају са применом правилника и других докумената који су закључени на основу Споразума између Владе Федеративне Народне Републике Југославије и Владе Народне Републике Мађарске о водопривредним питањима, док се не усвоје нови правилници.
Списак правилника и других докумената из става 2. овог члана дат је у Прилогу овог споразума и представља његов саставни део.
Потписано у Суботици, дана 15. априла 2019. године, у два (2) оригинална примерка сваки на српском и мађарском језику, при чему су оба текста једнако аутентична
ЗА ВЛАДУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Xxxxxxxxx Xxxxxxxxx
ЗА ВЛАДУ МАЂАРСКЕ
Xxxxxx Xxxxxx
ПРИЛОГ
Списак правилника и других докумената донетих на основу Споразума између Владе Федеративне Народне Републике Југославије и Владе Народне Републике Мађарске о водопривредним питањима:
1) Правилник о експлоатацији канала Кереш;
2) Правилник о преквалификацији уставе Ердегљук и о коришћењу вода на деоници граничне Мртве Тисе;
3) Правилник о раду и одржавању Главног канала и устава Хоргош – Мартонош на југословенској територији, односно Верешкерест – Мадарасто на мађарској територији;
4) Привремени погонски правилник бране Нови Бечеј;
5) Правилник о хидролошкој сарадњи између Републике Србије и Мађарске;
6) Правилник за одбрану од поплавних спољних и унутрашњих вода и загушења ледом на граничним или државном границом пресеченим водотоцима и хидротехничким системима на секторима од заједничког интереса;
7) Заједнички погонски правилник канала Баја-Бездан;
8) Правилник о поступцима у случају ванредног загађења воде на српско-мађарским граничним водама;
9) Правилник о раду и поступци којима се регулише узорковање, испитивање и оцена квалитета воде на српско-мађарским граничним водотоцима;
10) Записник са састанка председника Југословенско-мађарске комисије за водопривреду и председника сталне Мађарско-хрватске водопривредне комисије (Шиофок, 25-27. новембар 1998.), одобреног на 37. заседању Југословенско-мађарске комисије за водопривреду.
Члан 3.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
„Службеном гласнику Републике Србије - Међународни уговори”.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
I. Уставни основ за доношење закона
Уставни основ за доношење Закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Мађарске о сарадњи у области одрживог управљања прекограничним водама и сливовима од заједничког интереса, садржан је у одредби члана 99. став 1. тачка 4. Устава Републике Србије према којем Народна скупштина потврђује међународне уговоре када је законом предвиђена обавеза њиховог потврђивања.
II. Разлози за потврђивање међународног уговора
Влада је Закључком 05 Број: 018-2065/2019 који је донела на седници одржаној 6. марта 2019. године утврдила Основу за закључивање Споразума између Владе Републике Србије и Владе Мађарске о сарадњи у области одрживог управљања прекограничним водама и сливовима од заједничког интереса, и овластила Xxxxxxxxxx Xxxxxxxxxx, министра пољопривреде, шумарства и водоприврде да, у име Xxxxx потпише Споразум.
Споразум између Владе Републике Србије и Владе Мађарске о сарадњи у области одрживог управљања прекограничним водама и сливовима од заједничког интереса потписан је у Суботици, 15. априла 2019. године. Споразум је са српске стране потписао министар Xxxxxxxxx Xxxxxxxxx, а са мађарске стране Xxxxxx Xxxxxx, министар унутрашњих послова. Овим споразумом уређују се питања од значаја за сарадњу две земље на прекограничним водама и сливовима од заједничког интереса.
Потврђивањем Споразума омогућује се његово ступање на снагу, како је предвиђено чланом 24 Споразума.
III. Стварање финансијских обавеза за Републику Србију извршавањем међународног уговора
Извршавањем Споразума између Владе Републике Србије и Владе Мађарске о сарадњи у области одрживог управљања прекограничним водама и сливовима од заједничког интереса, не стварају се финансијске обавезе за Републику Србију, осим трошкова учешћа представника надлежних органа држaвa страна.
IV. Процена потребних финансијских средстава за извршавање међународног уговора
За доношење овог закона, као и за реализацију Споразума између Владе Републике Србије и Владе Мађарске о сарадњи у области одрживог управљања прекограничним водама и сливовима од заједничког интереса, у 2019. години обезбеђена су потребна средства за трошкове учешћа чланова у раду Комисије, сталних поткомисија, ad hoc поткомисија, експертских група и
стручњака, Законом о буџету Републике Србије за 2019. годину (,,Службени гласник РС”, брoj 95/2018) на Разделу 24 - Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Глава 24.5 – Буџетски фонд за воде, Програм 0401
- Интегрално управљање водама, Функција 630 - Водоснабдевање, Програмска активност/пројекат 0005 - Планирање и међународна сарадња у области вода, 424 – Специјализоване услуге.
Потребна средства за спровођење овог акта у 2020. и 2021., биће планирана у оквиру лимита, који ће бити опредељени Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде - Буџетском фонду за воде од стране Министарства финансија у складу са билансним могућностима. За рад члановима у раду Комисије, сталних поткомисија, ad hoc поткомисија, експертских група и стручњака не плаћају се накнаде.