Contract
Xxxxx Xxxxxxxxxxx*
РАСКИД ИЛИ ИЗМЕНА УГОВОРА ЗБОГ ПРОМЕЊЕНИХ ОКОЛНОСТИ
– АКТУЕЛНА ПИТАЊА
Сажетак: Предмет овог рада је анализа правила о раскиду или измени уговора због про- мењених околности. Поред традиционалног важења у правном поретку Републике Србије, као и честог предмета интересовања и анализе у нашој правној науци, поједина питања још увек нису у потпуности решена. Стога се аутор овог рада бави историјском и упоред- ноправном анализом овог института, са нарочитим освртом на његово поље примене. Тра- диционално смештена у одсек Закона о облигационим односима који уређује дејства тзв. двостраних уговора, ова правила се ипак не могу применити на све двостране уговоре, па је питање прецизирања у овом смислу од нарочитог значаја. Како се у теорији готово јед- ногласно говори о уговорима са трајним извршењем престација као уговорима на која се ова правила примењују, аутор поставља питање исправности овог става, а кроз питање де- финисања уговора са трајним извршењем обавеза, те евентуалне потребе за изналажењем друге, шире групе уговора на које се могу применити ова правила. Даље, у правној науци су изражена и настојања да се ова правила примене и на једностране уговоре, што је са ста- новишта аутора пожељно решење, а нарочито имајући у виду постојећу могућност раскида предуговора због промењених околности, што у себи обухвата и једностране предуговоре.
Кључне речи: измена уговора, двострани уговори, промењене околности, раскид уговора.
1. УВОД
Уговорне стране сопственом вољом закључују уговор, споразумно му одредивши садржину и битне елементе, те се у складу са тим обавезују да га испуне у целости онако како гласи и сносе одговорност за самоиницијативно преузимање обавеза путем закључења уговора. Начело поуздања у уговор и потреба за стабилношћу правног промета налажу верност уговору, без обзи- ра на промену околности која се десила након његовог закључења. Међутим, правни поредак познаје одређене корективе овог правила, придајући значај појединим околностима и догађајима који погађају обавезе из уговора на- кон његовог закључења. Наиме, када наступе околности због којих долази до
* Истраживач приправник, Институт за упоредно право, докторанд на Правном факултету Универзитета у Београду
повреде начела једнаке вредности узајамних давања и начела савесности и поштења, правни поредак признаје могућност преиспитивања обавеза пре- узетих уговором, што може довести до његове измене или раскида. Такав корективни механизам установљен је путем правила о раскиду или измени уговора због промењених околности, док институт прекомерног оштећења и правила о зеленашким уговорима санкционишу неједнакост узајамних дава- ња која постоји од самог закључења уговора.
У правној традицији Републике Србије, али и других правних система, промењене околности које су наступиле након закључења уговора раније су биле од значаја само онда када су доводиле до немогућности испуњења, у ком случају би дошло до гашења обавеза обе уговорне стране. Развој идеје о рас- кидању или измени уговора када су се околности значајно промениле у по- ређењу са оним које су странке имале у виду приликом закључења уговора, али и појава практичне потребе за јединственим, кодификованим решењем за ове случајеве, довели су до тога да могућност измене или раскида уговора због околности или догађаја који су настали након закључења уговора, а од утицаја су на уговорне обавезе и сврху уговора, кроз различите механизме, али са истим циљем, уважавају сви савремени правни пореци.1
Иако су правила о раскидању или измени уговора због промењених окол- ности већ дуго саставни део правног поретка Републике Србије, поједина питања су и даље актуелна, као што и даље постоји простор за побољшање позитивноправног уређења. Стога ће овим радом бити представљен развој правила о раскиду или измени уговора због промењених околности кроз одредбе садржане у Општим узансама за промет робом, Закону о облигацио- ним односима и Преднацрту Грађанског законика Републике Србије, уз пред- стављање одговарајућих упоредноправних решења. За свеобухватну анализу овог института од нарочитог је значаја и питање поља примене, као и про- блематизовање актуелног решења. Стога се рад бави и анализом исправно- сти става о ограничености примене правила о раскидању или измени уговора због промењених околности на уговоре са трајним извршењем престација, као и могућности примене ових правила на једностранообавезујуће уговоре.
2. ОПШТЕ УЗАНСЕ ЗА ПРОМЕТ РОБОМ
Република Србија није познавала могућност раскидања или измене уго- вора због промењених околности која би се односила на све двостране уго- воре све до ступања на снагу Закона о облигационим односима. Могућност
1 О настанку установе видети: Xxxxx Xxxxx, „Настанак и развој идеје о раскидању или изме- ни уговора због промењених околности”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, бр. 1/2015.
раскида или измене уговора због промењених околности није била предви- ђена Грађанским закоником за Краљевину Србију из 1844. године, те у складу са тим није ни постојала могућност судске интервенције у уговор погођен промењеним околностима.2 Општим узансама за промет робом српско право први пут уређује установу промењених околности, али примена овог правила је била ограничена у два аспекта. Прво, Опште узансе су се примењивале на привредне уговоре између привредних организација,3 и друго, узансом број 2 је оборива претпоставка да су уговорне стране пристале на њихову примену, што значи да је било дозвољено доказивати супротно. Без обзира на ограни- чења у примени Општих узанси, промењене околности постају део позитив- ног права моментом њиховог доношења и представљају првобитно њихово уређење у српском праву, те захтевају нарочити осврт.
У складу са узансом број 55, измена и раскид уговора се могу тражити само ако је „због изванредних догађаја, који се нису могли предвидети у вре- ме закључења уговора, испуњење обавезе за једну странку постало претерано отежано или би јој нанело претерано велики губитак”, док је суд дужан да приликом одлучивања о захтеву води рачуна о „циљу уговора, о нормалном ризику код уговора те врсте, о трајању и дејству изванредних догађаја, као и о интересима једне и друге странке”. Општа узанса број 56 exemplicausaнаводи догађаје који могу довести до примене правила о измени и раскиду уговора, те их групише као „природне догађаје, као што су суша, поплава, земљотрес”,
„управне мере, као што су забрана или ограничење увоза или извоза и друга ограничења промета робом, промена система цена, промена тарифа и про- писаних цена, промена стандарда”, и „економске појаве, као што је изузетно нагли и велики пад или скок цена”, који и у данашње време могу бити корисни као смерница приликом утврђивања промењених околности. Са друге стране, у судској пракси насталој применом Општих узанси, нису се сматрали проме- њеним околностима следећи догађаји: измењени услови финансирања, огра- ничење кредита, ускраћивање одобрења за сечу шума, снижења извозног кое- фицијента, оштећење фабрике, недостајање транспортног средства.4 Битно је поменути и узансу број 58 која равноправно овлашћује страну погођену про- мењеним околностима да тражи и измену и раскид уговора због промењених околности. То значи да страна чија је уговорна обавеза погођена промењеним
2 Xxxxxx Xxxxxxxxx Xxxxx, „Промењене околности и расподела ризика у уговорном праву”,
Српска политичка мисао, бр. 3/2020, стр. 296.
3 Xxxxxxxx Xxxxxxxxxx, Xxxxxx Xxxx, Коментар Закона о облигационим односима, Савремена администрација, Београд, 1983, стр. 400.
4 Xxxxx Xxxxxxxx и Xxxxx Xxxxxx, Опште узансе за промет робом, са објашњењима и суд- ском праксом, Привредни преглед, Београд, 1961, стр. 56. цит. према: Xxxxxxx, Xxxxxxxx, „Члан
133. Претпоставке за раскидање”, Коментар Закона о облигационим односима (урeдници Xxxxx- xxx Xxxxxxx и Xxxxxxxx Xxxxxxxxxx), Културни центар, Правни факултет Универзитета у Кра- гујевцу, Горњи Милановац, Крагујевац, 1980, стр. 428.
околностима има слободу избора одлуке коју ће захтевати од суда, при чему друга уговорна страна има одговарајуће „правно средство” којим се може од- бранити у оба случаја. Уколико једна страна предложи измену уговора, друга га може једнострано раскинути, при чему ће се узимати као да уговор никад није ни закључен. Ex tunc раскидање уговора је помало неуобичајено и чак непотребно, јер подразумева обавезу враћања свега што је стечено на основу уговора, што подразумева и обавезу враћања стеченог пре наступања проме- њених околности. Тиме се елиминише и онај део дејства уговора који је био од користи за уговорне стране, и за који није ни била неопходна судска интер- венција. Овакво решење би било оправдано само у случају да уговорне стране немају интереса за делимично испуњење, али начелно, имајући у виду да је уговор опстајао до наступања промењених околности, може се закључити да су уговорне стране биле задовољне његовим дотадашњим правним дејствима. С друге стране, „кад једна страна тражи раскид уговора, друга може тражити да се уговор одржи на снази, предлажући измену одредаба уговора”. Ова фор- мулација не намеће закључак да овакво „тражење” спречава раскид уговора. Како је у овом тренутку већ покренут судски поступак који има за предмет тужбени захтев који гласи на раскид уговора, „тражење” да се уговор измени- може представљати противтужбени захтев, о коме ће суд одлучивати у складу са слободним судијским уверењем. Дакле, чињеница да је другој страни на располагању могућност да „тражи да уговор остане на снази”, не значи и да ће својим тражењем омогућити опстанак уговора, те се сврсисходност овог
„права странке” доводи у питање.
3. ЗАКОН О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА И ПРЕДНАЦРТ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Позитивноправно уређење установе раскида или измене уговора због промењених околности налази се у члановима 133 до 136 Закона о облигацио- ним односима5. Задатак суда у сваком конкретном случају је најпре утврђива- ње да су промењене околности наступиле. Илустративни су примери догађаја који се могу сматрати промењеним околностима према Општим узансама за промет робом, па се могу користити као смерница, имајући у виду да је на- вођење егземпларне листе у ЗОО изостало. Време њиховог наступања веза- но је за период након закључења, а пре извршења уговора и пре доспелости. ЗОО примарно говори о утицају који промењене околности морају имати на извршење уговорне обавезе и уговор у целини, а посредно говори о томе
5 Закон о облигационим односима, (Сл. лист СФРЈ 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, Сл. лист СРЈ, бр. 31/93, Сл. лист СЦГ, бр. 1/2003 – Уставна повеља и Сл. гласник РС 18/2020) (у даљем тексту: ЗОО).
какве те околности морају бити.6Како се по позитивноправном решењу ова установа примењује на двостране уговоре,7 промењене околности могу пого- дити уговорну обавезу једне уговорне стране или друге. Та уговорна обавеза не сме бити испуњена у целини, нити промењена околност може наступити по истеку рока одређеног за њено испуњење. Иако је Општим узансама било изричито предвиђено да ће се приликом доношења одлуке водити рачуна о трајању „изванредних догађаја”, овај параметар је из ЗОО изостављен, али не може бити занемарен, па тако промењене околности, односно њихов утицај на уговор морају трајати и у време подношења тужбе.8
Околности морају бити подобне да утичу на испуњење обавезе једне стра- не, тако да ће њено испуњење учинити отежаним. Из законског уређења је изостављено решење Општих узанси према коме је испуњење обавезе морало постати „претерано” отежано. То свакако не значи да било какав поремећај у равнотежи узајамних чинидби може довести до раскида или измене уговора због промењених околности. Само испуњење обавезе које је у тој мери оте- жано да више не одговара очекивањима уговорних страна и да би по општем мишљењу било неправично одржати га на снази9 може довести до раскида или измене уговора због промењених околности. Xxxxxxx је захтев да отежа- но испуњење обавезе не одговара очекивањима обе уговорне стране, на шта указује строго језичко тумачење одредбе члана 133 став 1 ЗОО. Сматрамо да би било примереније овај део формулације користити у једнини, пошто оте- жано испуњење обавезе не одговара очекивањима оне уговорне стране чије је испуњење отежано, док другу то у начелу не дотиче.10Овај додатни услов је својеврсно појашњење какво отежано испуњење мора бити да би довело до раскида или измене уговора.
Промењене околности могу уједно довести и до тога да се њима више не може постићи сврха уговора. Овај услов је био стран дотадашњем уређењу промењених околности, те у складу са тим порекло овог института поједи- ни аутори потенцијално везују за утицај немачке и аустријске доктрине,11 док
6 Xxxxxxx Xxxxxxxxx-Xxxxxxxxxxx, „Клаузула rebussicstantibus према Закону о облигационим односима”,Зборник радова Правног факултета у Нишу, бр. 19/1979, стр. 289.
7 Овај став је изнет на основу систематике ЗОО која ову установу смешта у главу посвећену двостраним уговорима. Став аутора је да је овакво поље примене промењених околности пре- широко постављено, што ће бити образложено у даљем раду.
8 Xxxxxxxxx-Xxxxxxxxxxx, Клаузула rebussicstantibus према Закону о облигационим односи- ма, Зборник радова Правног факултета у Нишу19/1979, стр. 301.
9 ЗОО, чл. 133 ст. 1.
10 Xxxxxxx Xxxxxx, „Izmjene ili raskid ugovora zbog promijenjenih okolnosti prema novom Zakonu o obveznim odnosima”, Zbornik Pravnog fakulteta Sveučičišta u Rijeci, br. 1/2007, str. 133.
11 Xxxxxxxxx Xxxxx, Промењене околности и расподела ризика у уговорном праву, Српска политичка мисао 3/2020, стр. 296.
други сматрају да ово уређење води порекло из енглеске правне доктрине
.12Према позитивном законодавству Немачке, уколико дође дозначајне про- мене околности које представљају основ уговора, и уколико уговорне стране не би закључиле уговор ове садржине, односно, ако би закључиле уговор дру- гачије садржине, да су могле предвидети промене околности, уговор се може изменити.13 Дакле, немачко право примарно дозвољава судску измену угово- ра, на шта су се угледали други правни системи као и UNIDROIT принципи за међународне трговинске уговоре.14С друге стране, енглеска правна доктрина се развијала уз појачани опрез због ризика од правне несигурности и пореме- ћаја алокације ризика код уговорних страна. На тај начин је настала доктри- на о осујећењу уговора (frustrationofcontract), према којој до раскида уговора може доћи само ако промењене околности испуњење уговорне обавезе чине незаконитим или немогућим, при чему се не мисли само на случај накнадне немогућности испуњења, већ и на случајеве код којих се испуњењем обавезе не може остварити „комерцијална сврха уговора” (frustrationofthecommercialp urpose).15Свакако, непостизање уговора као разлог за раскид или измену уго- вора представља прихватање становишта да уговор може постати неправичан и неодговарајући за уговорне стране чак и када је принцип узајамних давања очуван. На овај начин се уважава такозвана субјективна еквиваленција угово- ра, према којој треба ценити и нарочите интересе уговорних страна који се не базирају искључиво на једнаким вредностима међусобних престација.16Стога је утврђивање сврхе уговора субјективно, уз додавање кумулативних услова, дасадржина уговора више не одговара очекивањима уговорних страна и да је неправично одржати га на снази.
Када је реч о прекомерном оштећењу, као другом институту којим се
штити начело једнаке вредности узајамних давања, ЗОО изричито као услов за примену овог института наводи постојање очигледне несразме- ре узајамних давања која се везује за време закључења уговора.17 С друге стране раскидање или измена уговора због промењених околности под- разумева наступање промењених околности до кога је дошло после за- кључења уговора, док је услов за примену да наведене околности доводе до тога да испуњење обавезе једне стране постане отежано, односно да
12 Xxxxxx Xxxxxx, Облигационо право, Бања Лука, 1997, стр. 215.
13 Немачки Грађански законик из 1900. године са изменама (BürgerlichesGesetzbuch)(у даљем- тексту: НГЗ), пар. 313 ал. 1.
14 Xxxxxxx Xxxxxxxx, ‘Hardship in French, English and German Law’, Strani pravni život, br. 3/2012, str. 257.
15 JackBeatson, AndrewBurrows, Xxxx Xxxxxxxxxx, Xxxxx’x Law of Contract, 29th edition, Oxford University Press, Oxford, 2010, стр. 473, 474.
16 Xxxxxxxxx-Xxxxxxxxxxx, Клаузула rebussicstantibus према Закону о облигационим односи- ма, Зборник радова Правног факултета у Нишу 19/1979, стр. 295.
17 ЗОО, чл. 139.
се због наведених околности не може остварити сврха уговора. Док се првим алтернативно постављеним условом штити начело једнаке вред- ности узајамних давања, као и код прекомерног оштећења, немогућност остваривања сврхе уговора не штити начело једнаке вредности узајам- них давања. Наиме, законодавац другим алтернативно постављеним условом прихвата могућност да промењене околности не доводе до по- ремећаја равнотеже узајамних престација, али да могу осујетити сврху уговора, што такође може бити основ за примену овог правила.
Из члана 133 ЗОО изостављен је и услов непредвидивости, који је превдиђен Општим узансама за промет робом. Постоји схватањепрема коме је услов непредвидивости оправдано изостављен зато што је конзу- миран преосталим захтевима за примену правила о промењеним окол- ностима, али је вероватније другачије мишљење. Услов да су се одређене околности могле избећи или савладати, као и да је страна била дужна да их у време закључења уговора узме у обзир је по природи уже формули- сан од непредвидивости. Уговорне стране могу бити у стању да одређену околност предвиде, али не и да је узму у обзир, зато што је на основудо- тадашњег знања и искуства уговорника вероватноћа наступања таквих догађаја изузетно мала па се не може очекивати да их просечни пажљи- ви уговарач узме у обзир.18
Такође, поступање уговорне стране чија чинидба је погођена проме- њеним околностима се знатно разликује од оног предвиђеног Општим узансама. Док је у Општим узансама уговорна страна имала слободан избор у погледу тога да ли ће захтевати измену или раскид уговора, сада је уговорнику дозвољено да тражи само да се уговор раскине. Овакво решење умањује степен правне несигурности на страни друге уговорне стране, пошто она не може бити судским путем приморана да остане при уговору измењене садржине без свог пристанка, већ се без њеног пристанка уговор може само раскинути.19У нашем праву је очигледно дошло до промене у схватањима која је довела до тога да се уговор по- гођен промењеним околностима не може изменити без сагласности обе уговорне стране. Преокрет у том погледу се може уочити чак и у погледу назива института, који се у Општим узансама назива „измена и раскид уговора због промењених околности”, док се у ЗОО назива „раскидање или измена уговора због промењених околности”. Стога приликом одлу- чивања о судбини уговора погођеног промењеним околностима суд не
18 Xxxxx Xxxxxxxx, 1999„Дејство промењених околности на уговорне односе (покушај хармо- низације права европских земаља)”,Ревија за европско право, бр. 1/1999, стр.137.
19 Xxxxxxxxx Xxxxx, Промењене околности и расподела ризика у уговорном праву, Српска политичка мисао 3/2020, стр. 295, 296.
базира своја овлашћења искључиво на закону, већ и на сагласности уго- ворних страна да се уговор правично измени.20Хрватски Закон о обве- зним односима, са друге стране, се вратио решењу из Општих узанси, овлашћујући страну која је погођена промењеним околностима да за- хтева измену и раскид уговора алтернативно.21 Закон о облигационим односима Црне Горе22 такође равноправно омогућава да се у случају промењених околности захтева и раскид и измена уговора. Али, Закон о облигационим односима Републике Српске23, као и Закон о облигацио- ним односима Босне и Херцеговине24 остају при решењу савезног Закона о облигационим односима, према коме се може захтевати само раскид. На основу овога се могу уочити два супротна тренда у законодавству у региону, један који се враћа решењу из Општих узанси за промет робом, и други који остаје веран решењу Савезног ЗОО.
Закључак да и ЗОО и Опште узансе садрже како добра решења, тако и ре- шења која се могу побољшати, најбоље се потврђује анализом решења пред- виђеног Преднацртом Грађанског законика Републике Србије.25 Тако је Пред- нацртом потврђена потреба за непредвидивошћу као атрибутом промењених околности, за разлику од решења садржаног у ЗОО. Прецизније речено, усло- ви за примену правила о раскиду или измени уговора због промењених окол- ности ослањају се на решење садржано у Општим узансама, чиме је и изоста- вљено неостварење сврхе уговора као разлог за раскид или измену уговора.26 Даље, уочен је значај постојања смерница за примену ових правила од стране, тако да Преднацрт предвиђа и егземпларну листу случајева у којима се наро- чито сматра да изванредни догађај постоји, а по узору на решење из Општих узанси. Такође, Преднацртом је прихваћено и решење из Општих узанси које се односи на могућност измене оних одредаба уговора на коjе jе таjдогађаj утицао, као што су одредбе о цени, количини предмета, висини других оба- веза, времену, месту, начину испуњења уговора или се може одредити нешто друго.27 С друге стране, Преднацртом је предвиђено да ће уговор остати на снази ако друга страна предложи да се одговарајући услови уговора правично
20 Xxxxx Xxxxxxxx, „Измене уговора”, Право и привреда, бр. 4-6/2018, стр. 643.
21 Zakon o obveznim odnosima ( „Narodne novine”, br. 35/05, 41/08, 125/11, 78/15, 29/18), čl. 369.
22 Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list CG”, br.47/2008, 4/2011 – dr. zakoni 22/2017),čl. 128.
23 Закон о облигационим односима (Сл. лист СФРЈ 29/1978, 39/1985, 45/1989 – одлука УСЈ и 57/1989 и Сл. гласник РС17/1993, 3/1996, 37/2001 –др. закон, 39/2003 и 74/2004), чл. 133.
24 Закон о облигационим односима (Сл. лист СФРЈ 29/1978, 39/1985, 45/1989 – одлука УСЈ и 57/1989, „Сл. лист РБиХ 2/1992, 13/1993 и 13/1994 и Сл. новине ФБиХ 29/2003 и 42/2011), чл. 133.
25 Преднацрт Грађанског законика Републике Србије, радни текст припремљен за јавну ра- справу, са алтернативним предлозима. Доступан на линку: xxxxx://xxx.xxxxxxx.xxx.xx/xxxxx/ NACRT.pdf , датум последњег приступа: 01.05.2023. године. (у даљем тексту: Преднацрт).
26 Чл. 273 ст. 1 Преднацрта.
27 Чл. 274 ст. 2 Преднацрта, узанса бр. 57.
измене, што је пожељније решење у односу на непрецизно овлашћење друге стране да „тражи” измену уговора, како је предвиђено Општим узансама.
Српско позитивно законодавство не предвиђа обавезу вођења прегово- ра која би претходила подношењу тужбе са захтевом за раскид уговора. Ду- жност обавештавања о намери да се судским путем захтева раскид уговора може се тумачити као подстицајна започињање преговора у циљу очувања уговора.28 Ипак, дужност обавештавања није предуслов за примену правила о раскиду или измени уговора због промењених околности, већ само још јед- на конкретизација опште дужности обавештавања друге уговорне стране о околностима које су од значаја за уговор и извршење уговора, па стога може представљати само основ за накнаду штете уколико до обавештавања није дошло. Стога се у доктрини предлаже прописивање обавезе вођења прего- вора пре обраћања суду, чиме би се предупредило вођење судских поступака и омогућило ефикасније решавање питања утицаја промењених околности на конкретне уговоре.29Предности преговора као предуслова за судски захтев раскида уговора уочене су и од стране твораца Преднацрта Грађанског зако- ника Републике Србије, па се тако Преднацртом предвиђа да се раскид уго- вора може захтевати само након неуспешно окончаних преговора о измени уговора предузетих у разумном року сходно конкретним околностима.
4. ПОЉЕ ПРИМЕНЕ ПРАВИЛА О РАСКИДУ ИЛИ ИЗМЕНИ УГОВОРА ЗБОГ ПРОМЕЊЕНИХ ОКОЛНОСТИ
Институт раскида или измене уговора због промењених околности је по систематици законских одредби груписан у одсек Закона о облигационим од- носима посвећен двостраним уговорима, где место традиционално налази и у уџбеничкој литератури.Једнострани, односно једностранообавезујући уго- вори су они уговори који стварају обавезу за само једну уговорну страну, док друга из уговора стиче само потраживање према првој.30 Двострано обавезу- јући су они уговори којима се врши међусобна размена чинидби.31 Међутим, скуп уговора на које се овај институт може применити је по природи ствари ужи од оног који обухвата све двостране уговоре. Имајући у виду да окол- ности морају наступити у периоду након закључења, а пре извршења угово- ра, може се закључити да се овај институт односи само на двостране уговоре
28 Xxxxxxxx, Измене уговора, Право и привреда 4-6/2018, стр. 642.
29 Xxxxxx Xxxxxxx, „Прекид или измена уговора као правне последице промењених околно- сти”, Право и привреда, бр. 4-6/2012, стр. 633.
30 Xxxxxxx, Јаков,Облигационо право општи део, Центар за публикације Правног факултета Универзитета у Нишу, Ниш, 2019, стр. 131.
31 Xxxxxxx, Облигационо право општи део, стр. 131.
са одложеним извршењем престација. Иако постоје ставови према којима се овај институт може применити само на уговоре са трајним извршењем пре- стација,32може се довести у питање исправност овог става. Уговори са тре- нутним извршењем се дефинишу као уговори чије обавезе се извршавају јед- ним актом, док се уговори са трајним извршењем дефинишу као уговори код којих се обавеза макар једне уговорне стране извршава већим бројем радњи које су временски распоређене.33 Чињеница да се уговорна обавеза извршава јединственим актом не значи да се тај акт не може догодити у периоду који следи након закључења уговора, па чак и неколико месециили година након тога. Примера ради, указујемо на утицај промењених околности на обавезу закључења главног уговора из предуговора, при чему се главни уговор може закључити у року од шест месеци од истека рока који је био предвиђен за његово закључење.34Како се главни уговор пре свега закључује јединственим актом извршења, то би у крајњој линији значило да се на предуговор не могу применити правила о раскиду или измени уговора због промењених околно- сти, иако су та правила операционализована посебним одредбама које уређу- ју предуговор.
Поред предуговора, и другим уговорима чије се обавезе извршавају једин- ственим актом може се предвидети одложено извршење обавезе, а у периоду између закључења уговора и извршења обавеза могу наступити околности које могу представљати основ за раскид или измену уговора. Сходно наве- деном, можемо закључити да се на уговоре са трајним извршењем преста- ција правила о раскиду или измени због промењених околности могу при- менити неизоставно, док се код уговора са тренутним извршењем оне могу применити ако је извршење уговорних обавеза предвиђено за период након закључења уговора. Лазић35 поље примене клаузуле rebus sic stantibusограни- xxxx на уговоре код којих важи принцип једнаке вредности узајамних давања чије се извршење обавеза остварује у дужем периоду, при чему може бити реч о уговорима који су по својој природи дуготрајни, или о уговорима који су дуготрајни према намери странака. На сличан начин и Xxxxxx и Xxxxxxxx (2015, 76) наводе да до примене правила о промењеним околностима махом долази код уговора чија се садржина састоји у периодичним престацијама и то на дужи временски период.36 Xxxxxxx Xxxxx такође сматра да се правила о
32 Xxxxxxxx Xxxxxxx, Облигационо право, књига прва, Новинско издавачка установа Службе- ни лист СФРЈ, Београд, 1990, стр. 212.
33 Xxxxxxx Renault-Brahinsky, 2019. Droit des obligations, 19e edition, Gualino, 2019, p. 47.
34 ЗОО, чл. 45 ст. 5.
35 Xxxxxxxx Xxxxx,„Развој клаузуле rebussicstantibus (са посебним освртом на француску док- трину)”,. Двестотине година од доношења Француског грађанског законика – утицај француског грађанског законика на српско право, Београд, 2005, стр. 111.
36 Xxxxxx Xxxxxx, Xxxxxxxx Xxxxxxxx, „Модел клаузуле о вишој сили и промењеним околно- стима Међународне трговинске коморе”Право – теорија и пракса, бр.10-12/2018, стр. 76.
промењеним околностима примењују и на трајне и на тренутне уговоре, при чему се поље примене правила о промењеним околностима односи на уговоре модификоване роком или условом, код којих се тренутак закључења и трену- так испуњења не поклапају.37
У прилог тврдњи да се правило о раскиду или измени уговора због про- мењених околности не примењује на све двостране уговоре говори и иначе нејасна систематизација одредби у одсеку ЗОО посвећеном двостраним уго- ворима. Одредбе које уређују одговорност за материјалне недостатке испу- њења се примењују на „уговоре са накнадом”, који су само теретни, а не сви двострани уговори, док се одредбе о раскидању уговора због неиспуњења, немогућности испуњења, прекомерног оштећења и уступања уговора говори изричито о двостраним уговорима, а у одредбама посвећеним раскиду или измени уговора због промењених околности се не говори изричито о томе на које одредбе се примењују.Имајући у виду да ЗОО већ сужава поље приме- не правила о материјалним недостацима испуњења на групу уговора која је ужа од групе двостраних уговора, не постоји препрека да се исто сужавање изврши и за примену правила о промењеним околностима. На крају, како се принцип еквиваленције узајамних давања штити само када је реч о комута- тивним уговорима, јасно је да се правила о раскиду или измени уговора због промењених околности не примењују на алеаторне уговоре.
У правној науци је већ проблематизовано решење према коме се прави- ло о раскидању или измени уговора због промењених околности примењује само на двостране уговоре. Критика постојећег решења базира се на следе- ћем резону: ако се заштита пружа уговорној страни која ће упркос отежа- ном испуњењу обавезе (или неостварењу сврхе уговора) свакако добити кон- трапрестацију друге уговорне стране, тим пре би требало заштиту пружити уговорној страни која за своју престацију не добија ништа заузврат.38Циљ прописа о раскидању или измени уговора због промењених околности није само заштита принципа еквиваленције узајамних давања, већ успоставља- ње уговорне равнотеже у једном ширем смислу, у оквиру кога заштиту треба пружити и дужнику из једностранообавезног уговора, пошто испуњење и ње- гове обавезе може постати знатно отежано, као што се може услед наступелих околности спречити остварење сврхе уговора. Примена ових правила и на једностранообавезне уговоре била би у линији са циљем због кога су ова пра- вила прописана, а то је кориговање принципа pactasuntservanda, онда када би доследна примена тог принципа била неправична. У прилог проширењу поља
37 Xxxxxxxx Xxxxxxx Xxxxx, „Промењене околности у пракси домаћих судова”,Право и привре- да, бр. 4-6/2018, стр. 668.
38 XxxxxxxxXxxxxxxx, „PromijenjeneokolnostidanasiuNacrtuZakonaoobveznimodnosima”, ZbornikP ravnogfakultetaSveučilišta u Rijeci, br. 1/2007, str. 433.
примене ових правила говори и већ постојеће уређење предуговора. Наиме, предуговор не обавезује ако су се околности од његовог закључења толико из- мениле да не би био ни закључен да су такве околности постојале у то време.39 Дакле, ЗОО на посебном месту уређује материју раскида или измене преду- говора због промењених околности, што представља конкретизацију одредбе члана 133 ЗОО. Како се предуговором на закључење тзв. „главног уговора” може обавезати или само једна или обе уговорне стране,40 тако се правила о промењеним околностима већ примењују на једностране уговоре у огра- ниченом обиму. Како се примена правила о раскиду и измени уговора због промењених околности само на једностране уговоре који су по својој врсти предуговори не може оправдати специфичностима предуговора, не постоји препрека да се поље примене ових правила прошири и на друге једностране уговоре, те би било препоручљиво размислити о изношењу delegeferendaпре- длога у овом правцу.41
5. ПОСТУПАК ЗА ПРИМЕНУ ПРАВИЛА О РАСКИДУ ИЛИ ИЗМЕНИ УГОВОРА ЗБОГ ПРОМЕЊЕНИХ ОКОЛНОСТИ
Уговорна страна која тужбеним захтевом захтева раскид уговора због промењених околности мора најпре доказати да су промењене околности на- ступиле. Тако је Привредни апелациони суд у једној пресуди одбио тужбени захтев тужиоца који се позивао на светску економску кризу као основ за рас- кид уговора о грађењу, имајући у виду да је тужилац пропустио да докаже постојање светске економске кризе, наводећи је као општепознату чињеницу коју не треба доказивати, у складу са Законом о парничном поступку.42 Поред тога што се општа економска криза по схватању суда не сматра општепозна- том чињеницом, тужилац је такође пропустио и да докаже „околности које су угрозиле првобитно изражену вољу...а да се при том те околности нису могле предвидети”43.Стога је на уговорној страни која захтева раскид уговора терет доказивањада конкретна мерапредставља промењену околност која је довела до отежаног испуњења обавезе, односно осујећења сврхе уговора.
39 Чл. 46 ст. 6 ЗОО.
40 Xxxxxxx, Облигационо право општи део, стр. 136.
41 У складу са пољем примене правила о раскиду или измени уговора због промењених окол- ности на двостране уговоре, реч је о једностраним уговорима код којих се тренутак закључења и извршења обавезе не поклапају.
42 Закон о парничном поступку, Службени гласник РС, бр. 72/2011, 49/2013 – одлука УС, 74/2013
– одлука УС, 55/2014, 87/2018 и 18/2020, чл. 230 ст. 4.
43 Привредни апелациони суд, Пж 2117/2015,2.2. 2017, Profi Sistem. Из образложења пресуде је уочљиво да је суд приликом доношења одлуке процењивао и услов предвидивости промењених околности, иако је тај услов изостављен у позитивноправном уређењу промењених околности.
Даље, неопходно је утврдити да су промењене околности довеле до тога да је обавеза једне уговорне стране постала отежана. За разлику од Општих узанси за промет робом, ЗОО не захтева да испуњење обавезе једне стране буде „претерано” отежано. Ипак, испуњење не може бити незнатно отежано, јер незнатно отежано испуњење нема утицај на уговорне обавезе и обухва- ћено је нормалним ризиком који сносе обе уговорне стране. Такође, наме- сто прилога „претерано”, захтева се да испуњење буде до те мере отежано да уговор више не одговара очекивањима уговорних страна и да би по општем мишљењу било неправично одржати га на снази44. На овај начин је тежиште судијске оцене премештено са анализе да ли је догађај „изванредан” и да ли је испуњење „претерано отежано”, на утврђивање последица тог догађаја, дакле да ли он доводи до тога да очекивања уговорних страна буду изневерена и да би одржавање уговора на снази било неправично.45Са друге стране, испуњење не сме бити до те мере отежано да доводи до немогућности испуњења, одно- сно, накнадно промењене околности не смеју учинити испуњење немогућим, већ нерационалним.46Ако је испуњење обавезе једне уговорне стране постало немогуће без кривице било ког уговорника, немогућност испуњења предста- вља разлог за престанак обавеза обе уговорне стране, без судске интервенције, док по природи ствари не постоји могућност да се уговор правично измени.
Поред отежаног испуњења, услед промењених околности може бити и осујећена сврха уговора.Код овако постављеног елемента за примену прави- ла о промењеним околностима није реч о отежаном испуњењу, већ о томе да испуњењем обавезе, које није отежано, уговорна страна не може постићи намеравани циљ. Дакле, сврха у смислу правила о промењеним околностима односи се на сврху због које је уговор био закључен. 47 Према једном стано- вишту, осујећење циља једне уговорне стране у начелу не утиче на судбину уговора, осим ако је циљ, сврха била позната другој уговорној страни и ако је та сврха била од значаја за одмеравање уговорне обавезе.48
Без обзира на изненадан и јак утицај на правне односе, уговори који могу бити предмет примене правила о промењеним околностима ће неометано производити правна дејства све до правноснажности пресуде којом се усваја тужбени захтев који гласи на раскид или измену уговора. Раскид уговора због промењених околности може се остварити само судским путем.49 Промењене околности не стављају уговор ван снаге нити уговорне стране могу да престану
44 ЗОО, чл. 133 ст. 1.
45 Xxxxxxxxxx, Xxxx, Коментар Закона о облигационим односима, стр. 400.
46 Xxxxx Xxxxx, Настанак и развој идеје о раскидању или измени уговора због промењених околности, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду1/2015, стр. 198.
47 Xxxxxxxxx Xxxxx, Промењене околности и расподела ризика у уговорном праву, Српска политичка мисао 3/2020, стр. 306.
48 Xxxxxxx, Облигационо право општи део, стр. 176.
49 Виши трговински суд, Пж. 5077/2003, 31.7.2003, Xxxxxxxxx, Збирка актуелне судске праксе.
са његовим извршењем, већ морају наставити са испуњењем обавеза из уго- вора док не исходују његов раскид судским путем.50У образложењу пресуде Привредног апелационог суда се такође наводи да измењене околности не дају уговорној страни овлашћење да одступи од одредаба уговора, већ само право да раскине уговор.51Тек ће правноснажна судска одлука уредити правне после- дице раскида или измене уговора због промењених околности, укључујући и моменат од кога се уговор има сматрати раскинутим, односно измењеним.
ЗАКЉУЧАК
Правила о раскидању или измени уговора због промењених околности дуго су присутна у правном поретку Републике Србије. Упркос дуготрајној позитивноправној егзистенцији и обимној научној литератури у којој су xxx- лизирана и проучавана, до данас остају актуелна поједина питања која се тичу њиховог уређења, као и поља примене. Уочљиве су разлике између начина на који их уређују Опште узансе за промет робом и Закон о облигационим односима, а које се највише огледају у условима за примену, овлашћењима уговорне стране погођене промењеним околностима и правима која стоје на располагању другој уговорној страни у случају да се пред судом постави пита- ње раскида или измене уговора. Чини се да је Комисија за израду Грађанског законика прихватила добре стране оба решења, нешто детаљније уредивши ову материју у односу на ЗОО, а по узору на Опште узансе. Преднацртом је напуштена немогућност остварења сврхе уговора као основ за примену пра- вила о раскиду или измени уговора због промењених околности, чије поре- кло у нашем правном систему је спорно, те се сматра да води порекло из не- мачког права, односно из англосаксонске доктрине о осујећењу сврхе уговора (frustrationofcontract). Преднацртом је уведена и обавеза вођења преговора о изменама уговора пре постављања захтева да се уговор раскине, што се може протумачити и као подстицајна мера да се уговор одржи на снази, али и као начин да се предупреде судски спорови и правна судбина уговора разреши тако да у већој мери одговора вољи обе уговорне стране. У сваком случају, реч је о пожељном и вишеструко корисном решењу, које је у складу и са Европ- ским начелима уговорног права.
Остало је неразјашњено питање поља примене правила о раскиду или
измени уговора због промењених околности. Поред релативно доминантног става о примени правила на двостране уговоре са трајним извршењем преста- ција, сматрамо да се правила о раскиду или измени уговора због промењених околности могу применити и на уговоре код којих се тренутак закључења уго- вора и тренутак испуњења уговорне обавезе не поклапају, под условом да су промењене околности наступиле пре доспелости обавезе. Такође, не постоји
50 Xxxxxxxx, Измене уговора, Право и привреда 4-6/2018, стр. 641.
51 Привредни апелациони суд, Пж. 2205/2013, 16.2.2014,Profi Sistem.
сметња да се поље примене правила прошири и на једностранообавезне угово- ре, што би било у складу са циљем ових правила, а што се односи на успоста- вљање уговорне равнотеже и заштите интереса уговорне стране чије је испу- њење обавезе постало отежано, односно која не може остварити сврху уговора. У прилог овом ставу помиње се и могућност раскида или измене предуговора због промењених околности, којим се по природи ствари на закључење тзв. главног уговора обавезује једна или обе уговорне стране. Проширење поља примене, као и прецизирање појединих питања од значаја за примену правила о раскиду или измени уговора због промењених околности допринело би по- стизању циља због кога су ова правила и установљена, а и олакшало би њихову примену у судској пракси што би могло да утиче и на чешћу примену правила о раскиду или измени уговора због промењених околности у целини.
ПОПИС УПОТРЕБЉЕНЕ ЛИТЕРАТУРЕ
Xxxxxxxxxx, Б., Xxxx, В., Коментар Закона о облигационим односима, Савреме- на администрација, Београд, 1983.
Xxxxxx, X.,Xxxxxxxx X., „Модел клаузуле о вишој сили и промењеним окол- ностима Међународне трговинске коморе”Право – теорија и пракса, бр. 10- 12/2018, 73-86.
Xxxxxxx Xxxxx, К., „Промењене околности у пракси домаћих судова”,Право и привреда, бр. 4-6/2018,666-683.
Xxxxx, А., „Настанак и развој идеје о раскидању или измени уговора због про- мењених околности”, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, бр. 1/2015, 197-214.
Xxxxxxxx, М., „Измене уговора”, Право и привреда, бр. 4-6/2018, 627-644. Xxxxxxxx, V., ‘Hardship in French, English and German Law’, Strani pravni život, br.
3/2012, 240-260.
Јанковец, X., 1999 „Дејство промењених околности на уговорне односе (поку- шај хармонизације права европских земаља)”,Ревија за европско право, бр. 1/1999, 135-144.
Xxxxxxxxx Xxxxx, М., „Промењене околности и расподела ризика у уговор- ном праву”, Српска политичка мисао, бр. 3/2020, 295-325.
Xxxxxxxxx-Xxxxxxxxxxx, Р., „Клаузула rebussicstantibus према Закону о обли- гационим односима”, Зборник радова Правног факултета у Нишу, бр. 19/1979,289-303.
Xxxxx, X.„Развој клаузуле rebussicstantibus (са посебним освртом на француску доктрину)”,. Двестотине година од доношења Француског грађанског законика
– утицај француског грађанског законика на српско право, Београд, 2005.
Xxxxxx, Б., Облигационо право, Бања Лука, 1997.
Xxxxxxx, Ј., „Прекид или измена уговора као правне последице промењених околности”, Право и привреда, бр. 4-6/2012,628-644.
Xxxxxxx, С., Облигационо право, књига прва, Новинско издавачка установа Службени лист СФРЈ, Београд, 1990.
Xxxxxxx, X., „Члан 133. Претпоставке за раскидање”, Коментар Закона о обли- гационим односима (урeдници Xxxxxxxx Xxxxxxx и Xxxxxxxx Xxxxxxxxxx), Културни центар, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, Горњи Мила- новац, Крагујевац, 1980.
Xxxxxxx Xxxxxx, „Izmjene ili raskid ugovora zbog promijenjenih okolnosti prema novom Zakonu o obveznim odnosima”, Zbornik Pravnog fakulteta Sveučičišta u Rijeci, br. 1/2007,1-49.
Xxxxxxxx, Z., ”Promijenjene okolnosti danas i u Nacrtu Zakona o obveznim odnosima”,
ZbornikPravnogfakultetaSveučilišta u Rijeci, br. 1/2007, str. 429-452.
Xxxxxxx, Xxxxx, Облигационо право општи део, Центар за публикације Прав- ног факултета Универзитета у Нишу, Ниш, 2019.
Xxxxxxx Xxxxxxx-Brahinsky, 2019. Droit des obligations, 19e edition, Gualino, 2019.