ZAKON

ZAKON

O OBLIGACIONIM ODNOSIMA

("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja)

Deo prvi OPŠTI XXX

Xxxxx I

OSNOVNA NAČELA

Sadržina zakona

Član 1

Ovim zakonom ureĊuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja štete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrĊenih ĉinjenica.

Strane u obligacionim odnosima

Član 2

Strane u obligacionim odnosima mogu biti fiziĉka i pravna lica.

Čl. 3-9

(Brisano)

Autonomija volje

Član 10

Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiĉaja, da svoje odnose urede po svojoj volji.

Ravnopravnost strana

Član 11

Strane u obligacionom odnosu su ravnopravne.

Naĉelo savesnosti i poštenja

Član 12

U zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa strane su dužne da se pridržavaju naĉela savesnosti i poštenja.

Zabrana zloupotrebe prava

Član 13

(1) Zabranjeno je vršenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog xxxx xx ono zakonom ustanovljeno ili priznato.

(2) (Brisan)

Zabrana stvaranja i iskorišćavanja monopolskog položaja

Član 14

U zasnivanju obligacionih odnosa strane ne mogu ustanovljavati prava i obaveze kojima se za bilo koga stvara ili iskorišćava monopolski položaj na tržištu.

Naĉelo jednake vrednosti davanja

Član 15

(1) U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od naĉela jednake vrednosti uzajamnih davanja.

(2) Zakonom se odreĊuje u kojim sluĉajevima narušavanje toga naĉela povlaĉi pravne posledice.

Zabrana prouzrokovanja štete

Član 16

Svako xx xxxxx da se uzdrži od postupka kojim se može drugom prouzrokovati šteta.

Dužnosti ispunjenja obaveza

Član 17

(1) Strane u obligacionom odnosu dužne su da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje.

(2) Obaveza se može ugasiti samo saglasnošću volja strana u obligacionom odnosu ili na osnovu zakona.

Ponašanje u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava

Član 18

(1) Strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju svoje obaveze postupa sa pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajućoj vrsti obligacionih odnosa (pažnja dobrog privrednika, odnosno pažnja dobrog domaćina).

(2) Strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju obaveze iz svoje profesionalne delatnosti postupa s povećanom pažnjom, prema pravilima struke i obiĉajima (pažnja dobrog struĉnjaka).

(3) Strana u obligacionom odnosu dužna je da se u ostvarivanju svog prava uzdrži od postupka kojim bi se otežalo izvršenje obaveze druge strane.

Rešavanje sporova na xxxxx xxxxx

Član 19

Strane u obligacionom odnosu nastojaće da sporove rešavaju usaglašavanjem, posredovanjem ili na drugi xxxxx xxxxx.

Dispozitivni karakter odredaba zakona

Član 20

Strane mogu svoj obligacioni odnos urediti drukĉije nego što je ovim zakonom odreĊeno, ako iz pojedine odredbe ovog zakona ili iz njenog smisla ne proizlazi što drugo.

Primena dobrih poslovnih obiĉaja

Član 21

(1) Strane u obligacionim odnosima dužne su da u pravnom prometu postupaju u skladu sa dobrim poslovnim obiĉajima.

(2) Na obligacione odnose se primenjuju uzanse ako xx xxxxxx u obligacionim odnosima ugovorile njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele.

Postupanje u skladu sa opštim aktima

Član 22

(1) Pravna lica u zasnivanju obligacionog odnosa postupaju u skladu sa svojim opštim aktima.

(2) Xxx, ugovor koji je zakljuĉen ili druga pravna radnja xxxx xx preduzeta suprotno xxx aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili morala znati ili ako je ovim zakonom drukĉije odreĊeno.

Primena drugih saveznih zakona

Član 23

Na obligacione odnose koji se ureĊuju drugim saveznim zakonima primenjuju se odredbe ovog zakona u pitanjima koja nisu ureĊena xxx zakonom.

Član 24*

(Prestao da važi na osnovu odluke USJ)

Primena pojedinih odredaba

Član 25

(1) Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore primenjuju se na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u privredi nije izriĉito drukĉije odreĊeno.

(2) Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzeća i druga pravna xxxx xxxx obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zakljuĉuju meĊu sobom u obavljanju delatnosti koje saĉinjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa xxx delatnostima.

(3) Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore shodno se primenjuju i na druge pravne poslove.

Glava II NASTANAK OBAVEZA

Odeljak 1 UGOVOR

Odsek 1

Zakljuĉenje ugovora

I Saglasnost volja

Kad je ugovor zakljuĉen

Član 26

Xxxxxx je zakljuĉen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.

Obavezno zakljuĉenje i obavezna sadržina ugovora

Član 27

(1) Ako je neko po zakonu obavezan da zakljuĉi ugovor, zainteresovano lice može zahtevati da se takav ugovor bez odlaganja zakljuĉi.

(2) Odredbe propisa kojima se, delimiĉno ili u celini, odreĊuje sadržina ugovora sastavni su delovi tih ugovora, te ih upotpunjavaju ili stupaju na mesto ugovornih odredbi koje nisu u saglasnosti sa njima.

Izjava volje

Član 28

(1) Volja za zakljuĉenje ugovora može se izjaviti reĉima, uobiĉajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zakljuĉiti o njenom postojanju.

(2) Izjava volje xxxx da bude uĉinjena slobodno i ozbiljno.

Dozvola i odobrenje

Član 29

(1) Kad je za zakljuĉenje ugovora potrebna saglasnost trećeg lica, ova saglasnost može biti data pre zakljuĉenja ugovora, kao dozvola, ili posle njegovog zakljuĉenja, kao odobrenje, ako zakonom nije propisano što drugo.

(2) Dozvola, odnosno odobrenje moraju biti dati u obliku propisanom za ugovore za ĉije se zakljuĉenje daju.

Pregovori

Član 30

(1) Pregovori koji prethode zakljuĉenju ugovora ne obavezuju i svaka ih strana može prekinuti kad god hoće.

(2) Ali strana koja xx xxxxxx pregovore bez namere da zakljuĉi ugovor odgovara za štetu nastalu voĊenjem pregovora.

(3) Odgovara za štetu i strana koja xx xxxxxx pregovore u nameri da zakljuĉi ugovor, pa odustane od te namere bez osnovanog razloga i time drugoj strani prouzrokuje štetu.

(4) Ako se drukĉije ne sporazumeju, svaka strana snosi svoje troškove oko priprema za zakljuĉenje ugovora, a zajedniĉke troškove snose na jednake delove.

Vreme i mesto zakljuĉenja ugovora

Član 31

(1) Ugovor je zakljuĉen onog ĉasa kad ponudilac primi izjavu ponuĊenog da prihvata ponudu.

(2) Smatra se da je ugovor zakljuĉen u mestu u xxxx xx ponudilac imao svoje sedište, odnosno prebivalište u trenutku kad je uĉinio ponudu.

Ponuda

Član 32

(1) Ponuda je predlog za zakljuĉenje ugovora uĉinjen odreĊenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zakljuĉiti ugovor.

(2) Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora ostavile neke sporedne xxxxx za docnije, ugovor se smatra zakljuĉenim, a sporedne xxxxx, ako sami ugovaraĉi ne postignu saglasnost o njima, urediće sud vodeći raĉuna o prethodnim pregovorima, utvrĊenoj praksi izmeĊu ugovaraĉa i obiĉajima.

Opšta ponuda

Član 33

Predlog za zakljuĉenje ugovora uĉinjen neodreĊenom broju lica, koji sadrži bitne sastojke ugovora ĉijem je zakljuĉenju namenjen, važi kao ponuda, ukoliko drukĉije ne proizlazi iz okolnosti sluĉaja ili obiĉaja.

Izlaganje robe

Član 34

Izlaganje robe sa oznaĉenjem cene smatra xx xxx ponuda, ukoliko drukĉije ne proizlazi iz okolnosti sluĉaja ili obiĉaja.

Slanje kataloga i oglasa

Član 35

(1) Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obaveštenja, kao i oglasi uĉinjeni putem štampe, letaka, radija, televizije ili na koji drugi naĉin, ne predstavljaju ponudu za zakljuĉenje ugovora, nego samo poziv da se uĉini ponuda pod objavljenim uslovima.

(2) Xxx xx pošiljalac takvih poziva odgovarati za štetu, koju bi pretrpeo ponudilac, ako bez osnovanog razloga nije prihvatio njegovu ponudu.

Dejstvo ponude

Član 36

(1) Ponudilac xx xxxxx ponudom izuzev ako je svoju obavezu da održi ponudu iskljuĉio, ili ako to iskljuĉenje proizlazi iz okolnosti posla.

(2) Ponuda se može opozvati samo ako je ponuĊeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom.

Do kada ponuda obavezuje

Član 37

(1) Ponuda u kojoj je odreĊen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka tog roka.

(2) Ako je ponudilac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatraće se da je taj rok poĉeo teći od datuma oznaĉenog u pismu, odnosno od xxxx kad je telegram predat pošti.

(3) U sluĉaju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude teĉe od xxxx kad je pismo predato pošti.

(4) Ponuda uĉinjena odsutnom licu, u kojoj nije odreĊen rok za prihvatanje, vezuje ponudioca za vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuĊenome, da je ovaj razmotri, o njoj odluĉi i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu.

Forma ponude

Član 38

(1) Ponuda ugovora za ĉije zakljuĉenje zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je uĉinjena u toj formi.

(2) Isto važi i za prihvatanje ponude.

Prihvatanje ponude

Član 39

(1) Ponuda je prihvaćena kad ponudilac primi izjavu ponuĊenog da prihvata ponudu.

(2) Ponuda je prihvaćena i kad ponuĊeni pošalje stvar ili plati cenu, kao i kad uĉini neku drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrĊene izmeĊu zainteresovanih strana ili obiĉaja, može smatrati kao izjava o prihvatanju.

(3) Prihvatanje se može opozvati ako ponudilac primi izjavu o opozivanju pre izjave o prihvatanju ili istovremeno sa njom.

Prihvatanje neposredne ponude

Član 40

(1) Ponuda uĉinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvaćena bez odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuĊenom pripada izvestan rok za razmišljanje.

(2) Ponuda uĉinjena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-vezom smatra xx xxx ponuda prisutnom licu.

Prihvatanje ponude s predlogom da se izmeni

Član 41

Ako ponuĊeni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloži da se ona u neĉemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane uĉinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.

Ćutanje ponuĊenog

Član 42

(1) Ćutanje ponuĊenog ne znaĉi prihvatanje ponude.

(2) Nema dejstva odredba u ponudi da će se ćutanje ponuĊenog ili neko drugo njegovo propuštanje (na primer, ako ne odbije ponudu u odreĊenom roku, ili ako poslatu stvar o kojoj mu xx xxxx ugovor ne vrati u odreĊenom roku i sl.) smatrati kao prihvatanje.

(3) Xxx, kad ponuĊeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreĊene robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio.

(4) Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge za obavljanje odreĊenih poslova, kao i lice u ĉiju poslovnu delatnost xxxxx vršenje takvih naloga, dužno je da izvrši dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo.

(5) Ako u sluĉaju iz prethodnog stava ponuda, odnosno nalog nije odbijen, smatra se da je ugovor zakljuĉen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuĊenom.

Zadocnelo prihvatanje i zadocnelo dostavljanje izjave o prihvatanju

Član 43

(1) Prihvatanje ponude izvršeno sa zadocnjenjem smatra xx xxx nova ponuda xx xxxxxx ponuĊenog.

(2) Xxx, ako je izjava o prihvatanju xxxx xx uĉinjena blagovremeno, stigla ponudiocu posle isteka roka za prihvatanje, a ponudilac je znao ili je mogao znati da je izjava otposlata blagovremeno, ugovor je zakljuĉen.

(3) Ipak, ugovor u takvom sluĉaju nije zakljuĉen ako ponudilac odmah, a najkasnije prvog idućeg radnog xxxx po prijemu izjave, ili i pre prijema izjave, a po isteku roka za prihvatanje ponude, izvesti ponuĊenoga da se zbog zakašnjenja ne smatra vezan svojom ponudom.

Smrt ili nesposobnost jedne strane

Član 44

Ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog prihvatanja, izuzev ako suprotno proizlazi iz namere strana, obiĉaja ili prirode posla.

Predugovor

Član 45

(1) Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zakljuĉi drugi, glavni ugovor.

(2) Propisi o formi glavnog ugovora xxxx i za predugovor, ako je propisana forma uslov punovažnosti ugovora.

(3) Predugovor obavezuje ako sadrži bitne sastojke glavnog ugovora.

(4) Na zahtev zainteresovane strane sud će naložiti drugoj strani koja odbija da pristupi zakljuĉenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji će joj odrediti.

(5) Zakljuĉenje glavnog ugovora može se zahtevati u roku od šest meseci od isteka roka predviĊenog za njegovo zakljuĉenje, a ako taj rok nije predviĊen, onda od xxxx kad je prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude zakljuĉen.

(6) Predugovor ne obavezuje ako su se okolnosti od njegovog zakljuĉenja toliko izmenile da ne bi bio ni zakljuĉen da su takve okolnosti postojale u to vreme.

II Predmet

Kakav xxxx biti predmet obaveze

Član 46

(1) Ugovorna obaveza može se sastojati u davanju, ĉinjenju, neĉinjenju ili trpljenju.

(2) Xxx xxxx biti moguća, dopuštena i odreĊena, odnosno odrediva.

Ništavost ugovora zbog predmeta

Član 47

Kad je predmet obaveze nemoguć, nedopušten, neodreĊen ili neodrediv, ugovor je ništav.

Naknadna mogućnost

Član 48

Ugovor zakljuĉen pod odložnim uslovom ili rokom punovažan je ako je predmet obaveze koji je u poĉetku bio nemoguć postao moguć pre ostvarenja uslova ili isteka roka.

Kad je predmet obaveze nedopušten

Član 49

Predmet obaveze je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiĉajima.

Kad je predmet odrediv

Član 50

(1) Predmet obaveze je odrediv ako ugovor sadrži podatke pomoću kojih se može odrediti ili xx xxxxxx ostavile trećem licu da ga odredi.

(2) Ako to treće lice neće ili ne može da odredi predmet obaveze, ugovor je ništav.

III Osnov Dopušten osnov Član 51

(1) Svaka ugovorna obaveza xxxx imati dopušten osnov.

(2) Osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiĉajima.

(3) Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen.

Ništavost ugovora zbog osnova

Član 52

Ako osnov ne postoji ili je nedopušten, ugovor je ništav.

Pobude za zakljuĉenje ugovora

Član 53

(1) Pobude iz kojih je ugovor zakljuĉen ne utiĉu na njegovu punovažnost.

(2) Xxx, ako je nedopuštena xxxxxx bitno uticala na odluku jednog ugovaraĉa da zakljuĉi ugovor i ako je to drugi ugovaraĉ znao ili morao znati, ugovor će biti bez dejstva.

(3) Ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovaraĉ nije znao da je nedopuštena xxxxxx bitno uticala na odluku njegovog saugovaraĉa.

IV Sposobnost Ugovori pravnog lica Član 54

(1) Pravno lice može zakljuĉivati ugovore u pravnom prometu u okviru svoje pravne sposobnosti.

(2) Ugovor zakljuĉen protivno odredbi stava 1 ovog ĉlana nema pravno dejstvo.

(3) Savesna strana može zahtevati naknadu štete xxxx xx pretrpela usled zakljuĉenja ugovora koji nema pravno dejstvo.

Saglasnost za zakljuĉenje ugovora

Član 55

(1) Kad je opštim aktom pravnog lica odreĊeno i u registar upisano da njegov zastupnik može zakljuĉiti odreĊeni ugovor samo uz saglasnost nekog organa, saglasnost se može dati prethodno, istovremeno ili naknadno, ako šta drugo nije upisano u registar.

(2) Druga strana ima pravo da pozove pravno lice da se njegov ovlašćeni organ u primerenom roku izjasni da li daje saglasnost, pa ako to ovaj ne uĉini, smatraće se da saglasnost nije data.

(3) Naknadna saglasnost ima povratno dejstvo, ako drukĉije nije ugovoreno.

(4) Ako saglasnost nije data, smatra se da ugovor nije ni zakljuĉen.

(5) Kad se prema odredbama ovog ĉlana smatra da ugovor nije zakljuĉen, savesna strana može zahtevati od pravnog lica praviĉnu naknadu.

(6) Odredbe prethodnih stavova primenjuju se i u sluĉaju kad je opštim aktom pravnog lica odreĊeno da zastupnik može zakljuĉiti neki ugovor samo zajedno s odreĊenim organom tog pravnog lica.

Ugovor poslovno nesposobnog lica

Član 56

(1) Za zakljuĉenje punovažnog ugovora potrebno je da ugovaraĉ ima poslovnu sposobnost koja se traži za zakljuĉenje tog ugovora.

(2) Ograniĉeno poslovno sposobno lice može bez odobrenja svog zakonskog zastupnika zakljuĉivati samo one ugovore ĉije mu je zakljuĉivanje zakonom dozvoljeno.

(3) Ostali ugovori tih lica ako su zakljuĉeni bez odobrenja zakonskog zastupnika rušljivi su, ali mogu biti osnaženi njegovim naknadnim odobrenjem.

Pravo saugovaraĉa poslovno nesposobnog lica

Član 57

(1) Saugovaraĉ poslovno nesposobnog lica koji nije znao za njegovu poslovnu nesposobnost može odustati od ugovora koji je zakljuĉio sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika.

(2) Isto pravo ima i saugovaraĉ poslovno nesposobnog lica koji je znao za njegovu poslovnu nesposobnost, xxx xx bio prevaren od njega da ima odobrenje svog zakonskog zastupnika.

(3) Ovo pravo se gasi po isteku trideset xxxx od saznanja za poslovnu nesposobnost druge strane, odnosno za odsustvo odobrenja zakonskog zastupnika, ali i ranije ako zakonski zastupnik bude odobrio ugovor pre nego što taj rok istekne.

Pozivanje zakonskog zastupnika da se izjasni

Član 58

(1) Saugovaraĉ poslovno nesposobnog lica koji je zakljuĉio ugovor sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika može pozvati zakonskog zastupnika da se izjasni da li odobrava taj ugovor.

(2) Ako se zakonski zastupnik ne izjasni u roku od trideset xxxx od ovog poziva da ugovor odobrava, smatraće se da je odbio da dâ odobrenje.

Kad ugovaraĉ stekne poslovnu sposobnost posle zakljuĉenja ugovora

Član 59

Poslovno sposobno lice može zahtevati da se poništi ugovor koji je bez potrebnog odobrenja zakljuĉilo za vreme svoje ograniĉene poslovne sposobnosti samo ako je tužbu podnelo u roku od tri meseca od xxxx sticanja potpune poslovne sposobnosti.

V Mane volje Pretnja Član 60

(1) Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani xxxxx kod xxxxx xxxxxx tako da je ova zbog toga zakljuĉila ugovor, druga strana može tražiti da se ugovor poništi.

(2) Xxxxx xx smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život, telo ili drugo znaĉajno dobro ugovorne strane ili trećeg lica.

Bitna zabluda

Član 61

(1) Zabluda xx xxxxx ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zakljuĉuje ugovor ako se zakljuĉuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po obiĉajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odluĉnim, a strana xxxx xx u zabludi ne bi inaĉe zakljuĉila ugovor takve sadržine.

(2) Strana xxxx xx u zabludi može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri zakljuĉenju ugovora nije postupala s pažnjom koja se u prometu zahteva.

(3) U sluĉaju poništaja ugovora zbog zablude, druga savesna strana ima pravo da traži naknadu pretrpljene štete bez obzira na to što strana xxxx xx u zabludi nije kriva za svoju zabludu.

(4) Strana xxxx xx u zabludi ne može se na nju pozivati ako xx xxxxx strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo.

Zabluda o pobudi kod ugovora bez naknade

Član 62

Kod ugovora bez naknade bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja xx xxxx odluĉna za preuzimanje obaveze.

Nesporazum

Član 63

Kad strane veruju da su saglasne, a u stvari meĊu njima postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu ili o predmetu obaveze, ugovor ne nastaje.

Posredna izjava

Član 64

Zabluda lica preko xxxx xx strana izjavila svoju volju smatra se isto kao i zabluda u vlastitom izjavljivanju volje.

Prevara

Član 65

(1) Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zakljuĉenje ugovora, druga strana može zahtevati poništaj ugovora i onda kad zabluda nije bitna.

(2) Strana xxxx xx zakljuĉila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpljene štete.

(3) Ako je prevaru uĉinilo treće lice prevara utiĉe na xxx ugovor ako xx xxxxx ugovorna strana u vreme zakljuĉenja ugovora znala ili morala znati za prevaru.

(4) Ugovor bez naknade može se poništiti i kad je prevaru uĉinilo treće lice, bez obzira na to da li xx xxxxx ugovorna strana u vreme zakljuĉenja ugovora znala ili morala znati za prevaru.

Prividan ugovor

Član 66

(1) Prividan ugovor nema dejstva meĊu ugovornim stranama.

(2) Xxx, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.

(3) Prividnost ugovora ne može se isticati prema trećem savesnom licu.

VI Forma ugovora Neformalnost ugovora Član 67

(1) Zakljuĉenje ugovora ne podleži nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukĉije odreĊeno.

(2) Zahtev zakona da ugovor bude zakljuĉen u odreĊenoj formi važi i za sve docnije izmene ili dopune ugovora.

(3) Xxx xx punovažne docnije usmene dopune o sporednim taĉkama o kojima u formalnom ugovoru nije ništa reĉeno ukoliko to nije protivno cilju radi xxxx xx forma propisana.

(4) Punovažne su i docnije usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.

Raskidanje formalnih ugovora

Član 68

Formalni ugovori mogu biti raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za odreĊeni sluĉaj zakonom predviĊeno što drugo, ili ako cilj zbog xxxx xx propisana forma za zakljuĉenje ugovora zahteva da raskidanje ugovora bude obavljeno u istoj formi.

Ugovorena forma

Član 69

(1) Ugovorne strane mogu se sporazumeti da posebna forma bude uslov punovažnosti njihovog ugovora.

(2) Ugovor za ĉije je zakljuĉenje ugovorena posebna forma može biti raskinut, dopunjen ili na drugi naĉin izmenjen i neformalnim sporazumom.

(3) Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora, ili da postignu što drugo, ugovor je zakljuĉen kad je postignuta saglasnost o njegovoj sadržini, a za ugovaraĉe je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru dadu predviĊenu formu.

Sankcija nedostatka potrebne forme

Član 70

(1) Ugovor koji nije zakljuĉen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz cilja propisa xxxxx xx odreĊena forma ne proizlazi što drugo.

(2) Ugovor koji nije zakljuĉen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom.

Pretpostavka potpunosti isprave

Član 71

(1) Ako je ugovor zakljuĉen u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona bilo po volji stranaka, važi samo ono što xx x xxx formi izraženo.

(2) Ipak, xxxx punovažne istovremene usmene pogodbe o sporednim taĉkama o kojima u formalnom ugovoru nije ništa reĉeno, ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovom sadržinom ili ako nisu protivne cilju zbog xxxx xx forma propisana.

(3) Punovažne su i istovremene usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne ili xxx xxxxxx ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.

Sastavljanje isprave

Član 72

(1) Kad je za zakljuĉenje ugovora potrebno sastaviti ispravu, ugovor je zakljuĉen kad ispravu potpišu sva xxxx xxxx se njim obavezuju.

(2) Xxxxxxxx koji ne zna pisati staviće na ispravu rukoznak overen od dva svedoka ili xx xxxx, odnosno drugog organa.

(3) Za zakljuĉenje dvostranog ugovora dovoljno je da xxx xxxxxx potpišu jednu ispravu ili da svaka od strana potpiše primerak isprave namenjen drugoj strani.

(4) Zahtev pismene forme je ispunjen ako strane izmenjaju pisma ili se sporazumeju teleprinterom ili nekim drugim sredstvom koje omogućava da se sa izvesnošću utvrde sadržina i davalac izjave.

Kad je izvršen ugovor kome nedostaje forma

Član 73

Ugovor za ĉije se zakljuĉenje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije zakljuĉen u toj formi ako su ugovorne strane izvršile, u celini ili u pretežnom delu, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog xxxx xx forma propisana oĉigledno ne proizlazi što drugo.

VII Uslov

Uslovi i njihovo dejstvo

Član 74

(1) Ugovor je zakljuĉen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neizvesne ĉinjenice.

(2) Ako je zakljuĉen pod odložnim uslovom pa se uslov ispuni, ugovor deluje od trenutka njegovog zakljuĉenja, osim ako iz zakona, prirode posla ili volje strana ne proistiĉe nešto drugo.

(3) Ako je zakljuĉen pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje važiti kad se uslov ispuni.

(4) Smatra se da xx xxxxx ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno naĉelu savesnosti i poštenja, spreĉi strana na xxxx xx xxxxx odreĊen, a smatra se da nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno naĉelu savesnosti i poštenja, prouzrokuje strana u xxxx xx korist odreĊen.

Nedopušten ili nemoguć uslov

Član 75

(1) Ništav je ugovor u xxxx xx postavljen odložni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiĉajima.

(2) Ugovor zakljuĉen pod nemogućim odložnim uslovom je ništav, a nemoguć raskidni uslov smatra se nepostojećim.

ObezbeĊenje uslovnog prava

Član 76

Ako je ugovor zakljuĉen pod odložnim uslovom, poverilac ĉije je pravo uslovljeno može zahtevati odgovarajuće obezbeĊenje tog prava ako je njegovo ostvarenje ugroženo.

VIII Rok

Raĉunanje vremena

Član 77

(1) Rok odreĊen u danima poĉinje teći prvog xxxx posle dogaĊaja xx xxxx se rok raĉuna, a završava se istekom poslednjeg xxxx xxxx.

(2) Rok odreĊen u nedeljama, mesecima ili godinama završava se onog xxxx koji se po imenu i broju poklapa sa danom nastanka dogaĊaja xx xxxx rok poĉinje da teĉe, a ako takvog xxxx nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji xxx tog meseca.

(3) Ako poslednji xxx xxxx pada u xxx xxxx je zakonom odreĊeno da se ne radi, kao poslednji xxx xxxx raĉuna se sledeći radni xxx.

(4) Poĉetak meseca oznaĉava prvi xxx u mesecu, sredina - petnaesti, a kraj - poslednji xxx u mesecu, ako što drugo ne proizlazi iz namere stranaka ili iz prirode ugovornog odnosa.

Primena pravila o uslovu

Član 78

Kad dejstvo ugovora poĉinje od odreĊenog vremena, shodno se primenjuju pravila o odložnom uslovu, a kad ugovor prestaje da važi po isteku odreĊenog roka, shodno se primenjuju pravila o raskidnom uslovu.

IX Kapara i odustanica

1. Kapara

Vraćanje i uraĉunavanje xxxxxx

Član 79

(1) Ako je u trenutku zakljuĉenja ugovora jedna strana dala drugoj izvestan iznos novca ili izvesnu koliĉinu drugih zamenljivih stvari kao znak da je ugovor zakljuĉen (kapara), ugovor se smatra zakljuĉenim kad xx xxxxxx data, ako nije što drugo ugovoreno.

(2) U sluĉaju ispunjenja ugovora, kapara xx xxxx vratiti ili uraĉunati u ispunjenje obaveze.

(3) Ako što drugo nije ugovoreno, strana xxxx xx xxxx xxxxxx ne može odustati od ugovora ostavljajući kaparu drugoj strani, niti to može uĉiniti druga strana vraćanjem udvojene xxxxxx.

Neizvršenje ugovora

Član 80

(1) Ako je za neizvršenje ugovora odgovorna strana xxxx xx xxxx xxxxxx, xxxxx strana može po svom izboru tražiti izvršenje ugovora, ako je to xxx moguće ili tražiti naknadu štete, a kaparu uraĉunati u naknadu ili vratiti, ili se zadovoljiti primljenom kaparom.

(2) Ako je za neizvršenje ugovora odgovorna strana xxxx xx xxxxxxx xxxxxx, xxxxx strana može, po svom izboru, tražiti izvršenje ugovora, ako je to xxx moguće, ili tražiti naknadu štete i vraćanje xxxxxx, ili tržiti vraćanje udvojene xxxxxx.

(3) U svakom sluĉaju, kad druga strana traži izvršenje ugovora, ona ima pravo i na naknadu štete koju trpi zbog zadocnjenja.

(4) Sud može na zahtev zainteresovane strane smanjiti preterano veliku kaparu.

U sluĉaju delimiĉnog ispunjenja obaveze

Član 81

(1) U sluĉaju delimiĉnog ispunjenja obaveze, poverilac ne može zadržati kaparu, nego može tražiti ispunjenje ostatka obaveze i naknadu štete zbog zadocnjenja, ili tražiti naknadu štete zbog nepotpunog ispunjenja, ali se u oba sluĉaja kapara uraĉunava u naknadu.

(2) Ako poverilac raskine ugovor i vrati ono što je xxxxxx xxx delimiĉno ispunjenje, on može birati izmeĊu ostalih zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao neizvršen krivicom druge.

2. Odustanica

Uloga odustanice

Član 82

(1) Sporazumom ugovornih strana može se ovlastiti jedna ili svaka strana da odustane od ugovora davanjem odustanice.

(2) Kad strana u xxxx xx korist ugovorena odustanica izjavi drugoj strani da će dati odustanicu, xxx xxxx ne može zahtevati izvršenje ugovora.

(3) Strana ovlašćena da odustane dužna xx xxxx odustanicu istovremeno sa izjavom o odustajanju.

(4) Ako ugovaraĉi nisu odredili rok do koga ovlašćena strana može odustati od ugovora, ona to može uĉiniti sve dok ne protekne rok odreĊen za ispunjenje njene obaveze.

(5) Ovo pravo odustajanja od ugovora prestaje i kad strana u xxxx xx korist ugovoreno poĉne ispunjavati svoje obaveze iz tog ugovora ili primati ispunjenje xx xxxxx xxxxxx.

Xxxxxx xxx odustanica

Član 83

(1) Kad je uz kaparu ugovoreno pravo da se odustane od ugovora, onda se kapara smatra kao odustanica i svaka strana može odustati od ugovora.

(2) U ovom sluĉaju, ako odustane strana xxxx xx xxxx xxxxxx, ona xx xxxx, a ako odustane strana koja xx xxxxxx primila, ona je udvojeno vraća.

Odsek 2 Zastupanje

I O zastupanju uopšte Mogućnost zastupanja Član 84

(1) Ugovor kao i drugi pravni posao može se preduzeti i preko zastupnika.

(2) Ovlašćenje za zastupanje zasniva se na zakonu, opštem aktu pravnog lica, aktu nadležnog organa ili na izjavi volje zastupanog (punomoćje).

Dejstva zastupanja

Član 85

(1) Ugovor koji zakljuĉi zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu.

(2) Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo neposredno prema zastupanom licu.

(3) Zastupnik xx xxxxx obavestiti drugu stranu da istupa u ime zastupanog, ali i kad on to ne uradi ugovor proizvodi pravno dejstvo za zastupanog i drugu stranu, ako je ova znala ili je iz okolnosti mogla zakljuĉiti da on istupa kao zastupnik.

Prenošenje ovlašćenja

Član 86

(1) Zastupnik ne može preneti svoja ovlašćenja na drugog, izuzev kad mu je to dozvoljeno zakonom ili ugovorom.

(2) Izuzetno, on to može uĉiniti ako je spreĉen okolnostima da posao liĉno obavi, a interesi zastupanog zahtevaju neodložno preduzimanje pravnog posla.

Prekoraĉenje granica ovlašćenja

Član 87

(1) Kad zastupnik prekoraĉi granice ovlašćenja, zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoraĉenje.

(2) Ako zastupani ne odobri ugovor u roku koji je redovno potreban da se ugovor takve vrste razmotri i oceni, smatraće se da je odobrenje odbijeno.

(3) Odobrenje iz prethodnog xxxxx xxx povratno dejstvo, ako strane ne odrede drukĉije.

(4) Ako druga strana nije znala xxxx xxxxxx znati za prekoraĉenje ovlašćenja, može odmah po saznanju za prekoraĉenje, ne ĉekajući da se zastupani o ugovoru izjasni, izjaviti da se ne smatra ugovorom vezana.

(5) Ako zastupani odbije odobrenje, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za štetu koju xx xxxxx strana pretrpela, ako ona nije znala niti xx xxxxxx znati za prekoraĉenje ovlašćenja.

Zakljuĉenje ugovora xx xxxxxx neovlašćenog lica

Član 88

(1) Ugovor koji neko lice zakljuĉi kao punomoćnik u ime drugoga bez njegovog ovlašćenja obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri.

(2) Strana sa kojom je ugovor zakljuĉen može zahtevati od neovlašćeno zastupanog da se u primerenom roku izjasni da li ugovor odobrava.

(3) Ako neovlašćeno zastupani ni u ostavljenom roku ugovor ne odobri, smatra se da ugovor nije ni zakljuĉen.

(4) U xxx sluĉaju, strana sa kojom je ugovor zakljuĉen može od lica koje xx xxx punomoćnik bez ovlašćenja zakljuĉilo ugovor tražiti naknadu štete, ako u trenutku zakljuĉenja ugovora nije znala niti xx xxxxxx znati da to lice nije imalo ovlašćenje za zakljuĉenje ugovora.

II Punomoćje

Davanje punomoćja

Član 89

(1) Punomoćje je ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku.

(2) Postojanje i obim punomoćja su nezavisni od pravnog odnosa na ĉijoj je podlozi punomoćje dato.

(3) Punomoćnik može biti i pravno lice.

Posebna forma punomoćja

Član 90

Forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao važi i za punomoćje za zakljuĉenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla.

Obim ovlašćenja

Član 91

(1) Punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za ĉije je preduzimanje ovlašćen.

(2) Punomoćnik kome xx xxxx opšte punomoćje može preduzimati samo pravne poslove koji dolaze u redovno poslovanje.

(3) Posao koji ne dolazi u redovno poslovanje može punomoćnik preduzeti samo ako je posebno ovlašćen za preduzimanje tog posla, odnosno vrste poslova meĊu koje on xxxxx.

(4) Punomoćnik ne može bez posebnog ovlašćenja za svaki pojedini sluĉaj preuzeti meniĉnu obavezu, zakljuĉiti ugovor o jemstvu, o poravnanju, o izbranom sudu, kao ni odreći se nekog prava bez naknade.

Opozivanje i sužavanje punomoćja

Član 92

(1) Vlastodavac može po svojoj volji suziti ili opozvati punomoćje, ĉak i ako se ugovorom odrekao tog prava.

(2) Opozivanje i sužavanje svakog punomoćja može se uĉiniti izjavom bez posebne forme.

(3) Ako je opozivanjem ili sužavanjem punomoćja povreĊen ugovor o nalogu, ili ugovor o delu, ili neki drugi ugovor, punomoćnik ima pravo na naknadu time nastale štete.

Dejstvo prestanka i sužavanja punomoćja prema trećim licima

Član 93

(1) Opozivanje punomoćja kao i njegovo sužavanje nema dejstvo prema trećem licu koje je zakljuĉilo ugovor sa punomoćnikom, ili obavilo drugi pravni posao, a nije znalo niti je moralo znati da je punomoćje opozvano, odnosno suženo.

(2) U xxx sluĉaju, vlastodavac ima pravo zahtevati od punomoćnika naknadu štete koju bi zbog toga pretrpeo, izuzev kad punomoćnik nije znao ni morao znati za opozivanje, odnosno za sužavanje punomoćja.

(3) Isto važi i u ostalim sluĉajevima prestanka punomoćja.

Drugi sluĉajevi prestanka punomoćja

Član 94

(1) Punomoćje prestaje prestankom pravnog xxxx xxx punomoćnika, ako zakonom nije drukĉije odreĊeno.

(2) Punomoćje prestaje smrću punomoćnika.

(3) Punomoćje prestaje prestankom pravnog lica, odnosno smrću lica koje ga xx xxxx, osim ako se zapoĉeti posao ne može prekinuti bez štete po pravne sledbenike ili ako punomoćje važi i za sluĉaj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji, bilo s obzirom na prirodu posla.

III Poslovno punomoćje

Ko može dati punomoćje i njegova sadržina

Član 95

(1) Poslovno punomoćje može dati, u granicama zakona, preduzeće, odnosno drugo pravno lice, i njime ovlastiti punomoćnika da zakljuĉuje ugovore i obavlja ostale poslove koji su uobiĉajeni u vršenju njihove poslovne delatnosti.

(2) Poslovni punomoćnik ne može otuĊiti ili opteretiti nepokretnosti, preuzeti meniĉne obaveze ili obaveze jemstva, uzeti zajam i voditi spor, ako nije dobio posebno punomoćje za svaki takav posao.

(3) Poslovno punomoćje može biti ograniĉeno na odreĊenu vrstu poslova, ili na odreĊene poslove, ali ova ograniĉenja imaju dejstvo prema trećem samo ako je za njih znao ili morao znati.

Poslovno punomoćje imaoca radnje

Član 96

(1) Odredbe o poslovnom punomoćju shodno se primenjuju na poslovno punomoćje imaoca radnje.

(2) Poslovno punomoćje ne prestaje smrću imaoca radnje, kao ni kad on bude lišen poslovne sposobnosti.

IV Ovlašćenja trgovinskog putnika

Član 97

(1) Trgovinski putnik preduzeća ovlašćen je preduzimati samo one poslove koji se odnose na prodaju robe i koji su navedeni u punomoćju koje mu je preduzeće dalo.

(2) U sluĉaju neizvesnosti, smatra se da trgovinski putnik nije ovlašćen da zakljuĉuje ugovore, nego samo da prikuplja porudžbine, xxx xx ipak ugovor koji je zakljuĉio ostati na snazi ako ga vlastodavac naknadno odobri.

(3) Trgovinski xxxxxx xxxx je ovlašćen da prodaje robu, nije ovlašćen da naplati cenu, kao ni da prodaje na kredit, osim ako ima posebno ovlašćenje za prodaju na kredit.

(4) Trgovinski xxxxxx xx ovlašćen da za vlastodavca prima reklamacije zbog nedostatka robe i ostale izjave u vezi sa izvršenjem ugovora zakljuĉenog njegovim posredovanjem, kao i da u ime vlastodavca preduzima potrebne mere za oĉuvanje njegovih prava iz tog ugovora.

V Ovlašćenja xxxx xxxx obavljaju određene poslove

Član 98

(1) Xxxx xxxx xxxx na takvim poslovima ĉije je obavljanje vezano za zakljuĉenje i ispunjenje odreĊenih ugovora, kao što su prodavci u prodavnicama, xxxx xxxx obavljaju odreĊene usluge u ugostiteljstvu, lica na poslovima šalterske službe u pošti, u banci i sl. ovlašćeni su xxxxx xxx na zakljuĉenje i ispunjenje tih ugovora.

(2) (Brisan)

Odsek 3

Tumaĉenje ugovora

Primena odredaba i tumaĉenje spornih odredaba

Član 99

(1) Odredbe ugovora primenjuju se onako kako xxxxx.

(2) Pri tumaĉenju spornih odredbi ne treba se držati doslovnog znaĉenja upotrebljenih izraza, već treba istraživati zajedniĉku nameru ugovaraĉa i odredbu tako razumeti kako to odgovara naĉelima obligacionog prava utvrĊenim ovim zakonom.

Nejasne odredbe u posebnim sluĉajevima

Član 100

U sluĉaju kad je ugovor zakljuĉen prema unapred odštampanom sadržaju, ili kad je ugovor bio na drugi naĉin pripremljen i predložen od jedne ugovorne strane, nejasne odredbe tumaĉiće se u korist druge strane.

Dopunsko pravilo

Član 101

Nejasne odredbe u ugovoru bez naknade treba tumaĉiti u smislu koji je xxxxx xxxxx za dužnika, a u teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje praviĉan odnos uzajamnih davanja.

Vansudsko tumaĉenje ugovora

Član 102

(1) Ugovorne strane mogu predvideti da će, u sluĉaju nesaglasnosti u pogledu smisla i domašaja ugovornih odredbi, neko treći tumaĉiti ugovor.

(2) U xxx sluĉaju, ako ugovorom nije drukĉije predviĊeno, strane ne mogu pokrenuti spor pred sudom ili drugim nadležnim organom dok prethodno ne pribave tumaĉenje ugovora, osim ako treće lice odbije da dâ tumaĉenje ugovora.

Odsek 4 Nevažnost ugovora

I Ništavi ugovori Ništavost Član 103

(1) Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiĉajima je ništav ako cilj povreĊenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u odreĊenom sluĉaju ne propisuje što drugo.

(2) Ako je zakljuĉenje odreĊenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će ostati na snazi ako u zakonu nije što drugo predviĊeno za odreĊeni sluĉaj, a strana xxxx xx povredila zakonsku zabranu snosiće odgovarajuće posledice.

Posledice ništavosti

Član 104

(1) U sluĉaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna xx xx xxxxx drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu, prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne odreĊuje.

(2) Xxx, ako je ugovor ništav zbog toga što je po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiĉajima, sud može odbiti, u celini ili delimiĉno, zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala a može i odluĉiti xx xxxxx strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini na ĉijoj teritoriji ona ima sedište, odnosno prebivalište, ili boravište.

(3) Prilikom odluĉivanja sud će voditi raĉuna o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o znaĉaju ugroženog dobra ili interesa, kao i o moralnim shvatanjima.

Delimiĉna ništavost

Član 105

(1) Ništavost neke odredbe ugovora ne povlaĉi ništavost i samog ugovora, ako on može opstati bez ništave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odluĉujuća xxxxxx zbog koje je ugovor zakljuĉen.

(2) Xxx xx ugovor ostati na snazi ĉak i ako je ništava odredba bila uslov ili odluĉujuća xxxxxx ugovora u sluĉaju kad je ništavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio osloboĊen te odredbe i važio bez nje.

Konverzija

Član 106

Kad ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, onda će meĊu ugovaraĉima važiti taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovaraĉi imali u vidu kad su ugovor zakljuĉili i ako se može uzeti da bi oni zakljuĉili taj ugovor da su znali za ništavost svog ugovora.

Naknadni nestanak uzroka ništavosti

Član 107

(1) Ništav ugovor ne postaje punovažan kad zabrana ili koji drugi uzrok ništavosti naknadno nestane.

(2) Xxx, ako je zabrana bila manjeg znaĉaja, a ugovor je izvršen, ništavost se ne može isticati.

Odgovornost lica krivog za ništavost ugovora

Član 108

Xxxxxxxx koji xx xxxx za zakljuĉenje ništavog ugovora odgovoran je svome saugovaraĉu za štetu koju trpi zbog ništavosti ugovora, ako ovaj nije znao ili prema okolnostima nije morao znati za postojanje uzroka ništavosti.

Isticanje ništavosti

Član 109

(1) Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozivati svako zainteresovano lice.

(2) Pravo da zahteva utvrĊenje ništavosti ima i javni tužilac.

Neograniĉeno isticanje ništavosti

Član 110

Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se.

II Rušljivi ugovori Kad je ugovor rušljiv Član 111

Xxxxxx je rušljiv kad ga je zakljuĉila strana ograniĉeno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zakljuĉenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom odreĊeno.

Poništenje ugovora

Član 112

(1) Ugovorna strana u ĉijem je interesu rušljivost ustanovljena može tražiti da se ugovor poništi.

(2) Xxx, saugovaraĉ xx xxxxxx može od nje tražiti da se u odreĊenom roku, ali ne kraćem od 30 xxxx, izjasni da li ostaje pri ugovoru ili ne, jer će u protivnom smatrati da je ugovor poništen.

(3) Ako se pozvana ugovorna strana u ostavljenom roku ne izjasni ili ako izjavi da ne ostaje pri ugovoru, smatraće se da je ugovor poništen.

Posledica poništenja

Član 113

(1) Ako je na osnovu rušljivog ugovora koji je poništen xxxxx xxxx ispunjeno, ima se izvršiti vraćanje, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu.

(2) Naknada u novcu daje se prema cenama u vreme vraćanja, odnosno donošenja sudske odluke.

Vraćanje i naknada u sluĉaju poništenja ugovora ograniĉeno poslovno sposobnog lica.

Član 114

U sluĉaju poništenja ugovora zbog ograniĉene poslovne sposobnosti jednog ugovaraĉa, saugovaraĉ takvog xxxx xxxx zahtevati vraćanje samo onog dela ispunjenja koji se nalazi u imovini ograniĉeno poslovno sposobnog lica, ili je upotrebljen u njegovu korist, kao i onog što je namerno uništeno ili otuĊeno.

Odgovornost za poništenje ugovora

Član 115

Ugovaraĉ na ĉijoj je strani uzrok rušljivosti odgovoran je svom saugovaraĉu za štetu koju trpi zbog poništenja ugovora, ako ovaj nije znao ni morao znati za postojanje uzroka rušljivosti ugovora.

Odgovornost ograniĉeno poslovno sposobnog lica

Član 116

Ograniĉeno poslovno sposobno lice odgovara za štetu nastalu poništenjem ugovora, ako je lukavstvom uverilo svog saugovaraĉa da je poslovno sposobno.

Prestanak prava

Član 117

(1) Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti, odnosno od prestanka prinude.

(2) To pravo u svakom sluĉaju prestaje istekom roka od tri godine od xxxx zakljuĉenja ugovora.

Čl. 118-120

(Brisano)

Odsek 5 Dvostrani ugovori

I Odgovornost za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja

Član 121

(1) Kod ugovora sa naknadom svaki ugovaraĉ odgovara za materijalne nedostatke svog ispunjenja.

(2) Isto tako, ugovaraĉ odgovara i za pravne nedostatke ispunjenja i xxxxx xx da štiti drugu stranu od prava i zahteva trećih xxxx xxxxxx bi njeno pravo bilo iskljuĉeno ili suženo.

(3) Na ove obaveze prenosioca shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o odgovornosti prodavca za materijalne i pravne nedostatke, ako za odreĊeni sluĉaj nije što drugo propisano.

II Prigovor neispunjenja ugovora Pravilo istovremenog ispunjenja Član 122

(1) U dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom odreĊeno, ili ako što drugo proistiĉe iz prirode posla.

(2) Xxx, ako na sudu jedna strana istakne da nije dužna ispuniti svoju obavezu xxx x xxxxx strana ne ispuni svoju, sud će joj naložiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju.

Kad ispunjenje obaveze jedne strane postane neizvesno

Član 123

(1) Ako je ugovoreno da prvo jedna strana ispuni svoju obavezu, pa se posle zakljuĉenja ugovora materijalne prilike druge strane pogoršaju u toj meri da je neizvesno da li će ona moći ispuniti svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizlazi iz drugih ozbiljnih razloga, strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može odložiti njeno ispunjenje xxx xxxxx strana ne ispuni svoju obavezu ili dok ne pruži dovoljno obezbeĊenje da će je ispuniti.

(2) To važi i kad su materijalne prilike druge strane bile u istoj meri xxxxx xxx pre zakljuĉenja ugovora ako njen saugovaraĉ to nije znao niti xx xxxxx znati.

(3) U xxx sluĉajevima strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može zahtevati da joj se obezbeĊenje pruži u primerenom roku, a posle proteka tog roka bez rezultata, može raskinuti ugovor.

III Raskidanje ugovora zbog neispunjenja

Prava jedne strane kad druga strana ne ispuni svoju obavezu

Član 124

U dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može, ako nije što drugo odreĊeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predviĊenim u idućim ĉlanovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom sluĉaju ima pravo na naknadu štete.

Kad je ispunjenje o roku bitni sastojak ugovora

Član 125

(1) Kad ispunjenje obaveze u odreĊenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, pa dužnik ne ispuni obavezu u xxx roku, ugovor se raskida po samom zakonu.

(2) Xxx, poverilac može održati ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora.

(3) Kad je poverilac zahtevao ispunjenje, pa ga nije dobio u razumnom roku, može izjaviti da raskida ugovor.

(4) Ova pravila xxxx kako u sluĉaju kad su ugovorne strane predvidele da će se ugovor smatrati raskinutim ako ne bude ispunjen u odreĊenom roku, tako i onda kad je ispunjenje ugovora u odreĊenom roku bitan sastojak ugovora po prirodi posla.

Kad ispunjenje o roku nije bitni sastojak ugovora

Član 126

(1) Kad ispunjenje obaveze u odreĊenom roku nije bitni sastojak ugovora, dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno ispunjenje.

(2) Xxx, ako poverilac želi raskinuti ugovor, xxxx ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje.

(3) Ako dužnik ne ispuni obavezu u naknadnom roku, nastupaju iste posledice kao i u sluĉaju kad je rok bitni sastojak ugovora.

Raskidanje ugovora bez ostavljanja naknadnog roka

Član 127

Poverilac može raskinuti ugovor bez ostavljanja dužniku naknadnog roka za ispunjenje ako iz dužnikovog držanja proizlazi da on svoju obavezu neće izvršiti ni u naknadnom roku.

Raskidanje ugovora pre isteka roka

Član 128

Kad je pre isteka roka za ispunjenje obaveze oĉigledno da jedna strana neće ispuniti svoju obavezu iz ugovora, druga strana može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.

Raskidanje ugovora sa uzastopnim obavezama

Član 129

(1) Kad u ugovoru sa uzastopnim obavezama jedna strana ne ispuni jednu obavezu, druga strana može, u razumnom roku, raskinuti ugovor u pogledu svih budućih obaveza, ako je iz datih okolnosti oĉigledno da ni one neće biti ispunjene.

(2) Xxx xxxx raskinuti ugovor ne samo u pogledu budućih obaveza, nego i u pogledu već ispunjenih obaveza, ako njihovo ispunjenje bez izostalih ispunjenja nema interesa za nju.

(3) Dužnik može održati ugovor ako da odgovarajuće obezbeĊenje.

Dužnost obaveštavanja

Član 130

Poverilac koji zbog neispunjenja dužnikove obaveze raskida ugovor, xxxxx xx to saopštiti dužniku bez odlaganja.

Kad se ugovor ne može raskinuti

Član 131

Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze.

Dejstvo raskida

Član 132

(1) Raskidom ugovora xxx xxxxxx su osloboĊene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne štete.

(2) Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimiĉno, ima pravo da joj xx xxxxx ono što je dala.

(3) Ako xxx xxxxxx imaju pravo zahtevati vraćanje datog, uzajamna vraćanja vrše se po pravilima za izvršenje dvostranih ugovora.

(4) Svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u meĊuvremenu imala od onoga što je dužna vratiti, odnosno naknaditi.

(5) Strana koja vraća novac dužna je platiti zateznu kamatu od xxxx kad je isplatu primila.

IV Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti

Pretpostavke za raskidanje

Član 133

(1) Ako posle zakljuĉenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom sluĉaju u toj meri da je oĉigledno da ugovor više ne odgovara oĉekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepraviĉno održati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor raskine.

(2) Raskid ugovora ne može se zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila dužna da u vreme zakljuĉenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći ili savladati.

(3) Strana koja zahteva raskid ugovora ne može se pozivati na promenjene okolnosti koje su nastupile po isteku roka odreĊenog za ispunjenje njene obaveze.

(4) Ugovor xx xxxx raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajući uslovi ugovora praviĉno izmene.

(5) Ako izrekne raskid ugovora, sud će na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je zahtevala da naknadi drugoj strani praviĉan deo štete koju trpi zbog toga.

Dužnost obaveštavanja

Član 134

Strana xxxx xx ovlašćena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid ugovora dužna je da o svojoj nameri da traži raskid ugovora obavesti drugu stranu ĉim je saznala da su takve okolnosti nastupile, a ako to nije uĉinila, odgovara za štetu koju xx xxxxx strana pretrpela zbog toga što joj zahtev nije bio na vreme saopšten.

Okolnosti od znaĉaja za odluku suda

Član 135

Pri odluĉivanju o raskidanju ugovora, odnosno o njegovoj izmeni, sud se rukovodi naĉelima poštenog prometa, vodeći raĉuna naroĉito o cilju ugovora, o normalnom riziku kod ugovora odnosne vrste, o opštem interesu, kao i o interesima obeju strana.

Odricanje od pozivanja na promenjene okolnosti

Član 136

Strane se mogu ugovorom unapred odreći pozivanja na odreĊene promenjene okolnosti, osim ako je to u suprotnosti sa naĉelom savesnosti i poštenja.

V Nemogućnost ispunjenja

Nemogućnost ispunjenja za koju ne odgovara ni jedna strana

Član 137

(1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće zbog dogaĊaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze, može zahtevati vraćanje po pravilima o vraćanju steĉenog bez osnova.

(2) U sluĉaju delimiĉne nemogućnosti ispunjenja zbog dogaĊaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, druga strana može raskinuti ugovor ako delimiĉno ispunjenje ne odgovara njenim potrebama, inaĉe ugovor ostaje na snazi, a druga strana ima pravo da zahteva srazmerno smanjenje svoje obaveze.

Nemogućnost ispunjenja za koju odgovara druga strana

Član 138

(1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće zbog dogaĊaja za koji odgovara druga strana, njena obaveza se gasi, a ona zadržava svoje potraživanje prema drugoj strani, s xxx što se smanjuje za onoliko koliko je ona mogla imati koristi od osloboĊenja od sopstvene obaveze.

(2) Pored toga, ona je dužna ustupiti drugoj strani sva prava koja bi imala prema trećim licima u vezi sa predmetom svoje obaveze ĉije je ispunjenje postalo nemoguće.

VI Prekomerno oštećenje

Oĉigledna nesrazmera uzajamnih davanja

Član 139

(1) Ako je izmeĊu obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme zakljuĉenja ugovora oĉigledna nesrazmera, oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti xx xxxxxx znati.

(2) Pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zakljuĉenja.

(3) Odricanje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva.

(4) Ugovor će ostati na snazi ako druga strana ponudi dopunu do prave vrednosti.

(5) Zbog ove nesrazmere ne može se tražiti poništenje ugovora na sreću, javne prodaje, kao ni onda kad je za stvar data viša cena iz osobite naklonosti.

Član 140

(Brisano)

VII Zelenaški ugovor

Član 141

(1) Ništav je ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist xxxx xx u oĉiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili uĉinio, ili se obavezao dati ili uĉiniti.

(2) Na zelenaški ugovor shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o posledicama ništavosti i o delimiĉnoj ništavosti ugovora.

(3) Ako oštećeni zahteva da se njegova obaveza smanji na praviĉan iznos, sud će udovoljiti takvom zahtevu ako je to moguće, a u xxx sluĉaju ugovor sa odgovarajućom izmenom ostaje na snazi.

(4) Oštećenik može podneti zahtev za smanjenje obaveze na praviĉan iznos u roku od pet xxxxxx xx zakljuĉenja ugovora.

VIII Opšti uslovi formularnih ugovora

Obaveznost

Član 142

(1) Opšti uslovi odreĊeni xx xxxxxx jednog ugovaraĉa, bilo da su sadržani u formularnom ugovoru, bilo da se na njih ugovor poziva, dopunjuju posebne pogodbe utvrĊene meĊu ugovaraĉima u istom ugovoru, i po pravilu obavezuju kao i ove.

(2) Opšti uslovi moraju se objaviti na uobiĉajeni naĉin.

(3) Opšti uslovi obavezuju ugovornu stranu ako su joj bili poznati ili morali biti poznati u ĉasu zakljuĉenja ugovora.

(4) U sluĉaju neslaganja opštih uslova i posebnih pogodbi xxxx xxx poslednje.

Ništavost nekih odredbi opštih uslova

Član 143

(1) Ništave su odredbe opštih uslova koje su protivne samom cilju zakljuĉenog ugovora ili dobrim poslovnim obiĉajima, ĉak i ako su opšti uslovi koji ih sadrže odobreni od nadležnog organa.

(2) Sud može odbiti primenu pojedinih odredbi opštih uslova koje lišavaju drugu stranu prava da stavi prigovore, ili onih na osnovu kojih xxx xxxx prava iz ugovora ili gubi rokove, ili koje su inaĉe nepraviĉne ili preterano stroge prema njoj.

Član 144

(Brisano)

IX Ustupanje ugovora

Uslovi ustupanja

Član 145

(1) Svaka strana u dvostranom ugovoru može, ako na to pristane druga strana, ustupiti ugovor nekom trećem licu, koje time postaje nosilac svih njenih prava i obaveza iz tog ugovora.

(2) Ustupanjem ugovora ugovorni odnos izmeĊu ustupioca i druge strane prelazi na prijemnika i drugu stranu u ĉasu kad xx xxxxx strana pristala na ustupanje, a ako xx xxxxx strana dala svoj pristanak unapred, u ĉasu kad je obaveštena o ustupanju.

(3) Pristanak na ustupanje ugovora je punovažan samo ako je dat u formi u zakonu propisanoj za ustupljeni ugovor.

(4) Odredbe o sporednim pravima u vezi sa ugovorom o preuzimanju duga shodno će se primeniti i na ustupanje ugovora.

Odgovornost ustupioca

Član 146

(1) Ustupilac odgovara prijemniku za punovažnost ustupljenog ugovora.

(2) On mu ne jemĉi da xx xxxxx strana ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora, osim ako se na to naroĉito obavezao.

(3) On ne jemĉi drugoj strani da će prijemnik ispuniti obaveze iz ugovora, osim ako se na to naroĉito obavezao.

Prigovori

Član 147

Druga strana može istaći prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, kao i one koje ima iz drugih odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu.

Odsek 6

Opšta dejstva ugovora

I Stvaranje obaveza za ugovarače

Dejstva ugovora meĊu ugovaraĉima i njihovim pravnim sledbenicima

Član 148

(1) Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.

(2) Ugovor ima dejstvo i za univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili što drugo proizlazi iz prirode samog ugovora.

(3) Ugovorom se može ustanoviti pravo u korist trećeg lica.

II Ugovor u korist trećeg lica Neposredno pravo trećeg Član 149

(1) Kad neko ugovori u svoje ime potraživanje u korist trećeg, xxxxx xxxxx sopstveno i neposredno pravo prema dužniku, ako nije što drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz okolnosti posla.

(2) Ugovaraĉ ima pravo zahtevati da dužnik izvrši prema trećem ono što je ugovoreno u korist tog trećeg lica.

Opozivanje koristi za trećeg

Član 150

(1) Ugovaraĉ koristi za trećeg xxxx xx opozvati ili izmeniti sve dok treći ne izjavi da prihvata ono što je ugovoreno u njegovu korist.

(2) Ako je ugovoreno da će dužnik izvršiti ono na šta se obavezao u korist trećeg tek posle smrti ugovaraĉa, ovaj može sve dotle, pa i svojim testamentom, opozvati korist ugovorenu za trećeg, ako iz samog ugovora ili iz okolnosti ne proizlazi što drugo.

Prigovori dužnika prema trećem

Član 151

Dužnik može istaći trećem sve prigovore koje ima prema ugovaraĉu po osnovu ugovora xxxxx xx ugovorena korist za trećeg.

Odbijanje trećeg

Član 152

Ako treći odbije korist xxxx xx ugovorena za njega, ili je ugovaraĉ opozove, korist pripada ugovaraĉu, ako što drugo nije ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla.

Obećanje radnje trećeg lica

Član 153

(1) Obećanje uĉinjeno drugom da će xxxxx xxxxx uĉiniti ili propustiti, trećeg ne obavezuje, a obećavalac odgovara za štetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga što xxxxx xxxx da se obaveže ili da izvrši ili propusti odreĊenu radnju.

(2) Obećavalac neće odgovarati ako je drugom obećao da će se samo zauzeti kod trećeg da se ovaj obaveže da nešto uĉini ili propusti, a u tome nije uspeo i pored sveg potrebnog zalaganja.

Odeljak 2 PROUZROKOVANJE ŠTETE

Odsek 1

Opšta naĉela Osnovi odgovornosti Član 154

(1) Ko drugome prouzrokuje štetu xxxxx xx naknaditi je, ukoliko ne dokaže da xx xxxxx nastala bez njegove krivice.

(2) Za štetu od stvari ili delatnosti, od kojih potiĉe povećana opasnost štete za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu.

(3) Za štetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim sluĉajevima predviĊenim zakonom.

Šteta

Član 155

Xxxxx xx umanjenje neĉije imovine (obiĉna šteta) i spreĉavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fiziĉkog ili psihiĉkog bola ili straha (nematerijalna šteta).

Zahtev da se ukloni opasnost štete

Član 156

(1) Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti xx xxxx xxxxx znatnija šteta njemu ili neodreĊenom broju lica, kao i da se uzdrži od delatnosti od koje proizlazi uznemiravanje ili opasnost štete, ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može spreĉiti odgovarajućim merama.

(2) Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za spreĉavanje nastanka štete ili uznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti, na trošak držaoca izvora opasnosti, ako ovaj xxx to ne uĉini.

(3) Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za xxxx xx dobijena dozvola nadležnog organa, može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice.

(4) Xxx, i u xxx sluĉaju se može zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za spreĉavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje.

Zahtev da se prestane sa povredom prava liĉnosti

Član 157

(1) Svako ima pravo zahtevati xx xxxx ili drugog nadležnog organa xx xxxxxx prestanak radnje kojom se povreĊuje integritet ljudske liĉnosti, liĉnog i porodiĉnog života i drugih prava njegove liĉnosti.

(2) Sud, odnosno drugi nadležni organ može narediti prestanak radnje pod pretnjom plaćanja izvesne novĉane svote, odreĊene ukupno ili po jedinici vremena, u korist povreĊenog.

Odsek 2 Odgovornost po osnovu krivice

Postojanje krivice

Član 158

Krivica postoji xxxx xx štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom.

Neodgovorna lica

Član 159

(1) Lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuĊivanje, ne odgovara za štetu koju drugome prouzrokuje.

(2) Ko drugom prouzrokuje štetu u stanju prolazne nesposobnosti za rasuĊivanje, odgovoran je za nju, izuzev ako dokaže da nije svojom krivicom dospeo u to stanje.

(3) Ako je u to stanje dospeo tuĊom krivicom, za xxxxx xx odgovarati onaj ko ga je u to stanje doveo.

Odgovornost maloletnika

Član 160

(1) Maloletnik do navršene sedme godine ne odgovara za štetu koju prouzrokuje.

(2) Maloletnik od navršene sedme do navršene ĉetrnaeste godine ne odgovara za štetu, osim ako se dokaže da je pri prouzrokovanju štete bio sposoban za rasuĊivanje.

(3) Maloletnik sa navršenih ĉetrnaest xxxxxx odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.

Nužna odbrana, stanje nužde, otklanjanje štete od drugog

Član 161

(1) Ko u nužnoj odbrani prouzrokuje štetu napadaĉu nije xxxxx naknaditi je, osim u sluĉaju prekoraĉenja nužne odbrane.

(2) Kad neko prouzrokuje štetu u stanju nužde, oštećenik može zahtevati naknadu od lica koje xx xxxxx za nastanak opasnosti štete, ili od lica od kojih xx xxxxx otklonjena, ali od ovih poslednjih, ne više od koristi koju su imala od toga.

(3) Ko pretrpi štetu otklanjajući od drugog opasnost štete, ima pravo zahtevati od njega naknadu one štete kojoj se razumno izložio.

Dozvoljena samopomoć

Član 162

(1) Ko u sluĉaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoći, nije xxxxx naknaditi je.

(2) Pod dozvoljenom samopomoći podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad neposredno preti opasnost, ako je takva zaštita nužna i ako naĉin otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost.

Pristanak oštećenika

Član 163

(1) Ko na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje, ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane xxx xxxxxxx.

(2) Ništava je izjava oštećenika kojom je pristao da mu se uĉini šteta radnjom xxxx xx zakonom zabranjena.

Odsek 3 Odgovornost za drugog

Duševno bolesni i zaostali u umnom razvoju

Član 164

(1) Za štetu koju prouzrokuje lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuĊivanje, odgovara onaj koji je na osnovu zakona, ili odluke nadležnog organa, ili ugovora, xxxxx da vodi nadzor nad njim.

(2) On se može osloboditi odgovornosti ako dokaže da je vršio nadzor na koji je obavezan ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora.

Odgovornost roditelja

Član 165

(1) Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navršene sedme godine, bez obzira na svoju krivicu.

(2) Oni se oslobaĊaju odgovornosti ako postoje razlozi za iskljuĉenje odgovornosti prema pravilima o odgovornosti bez obzira na krivicu.

(3) Oni ne odgovaraju ako xx xxxxx nastala dok je dete bilo povereno drugom licu i ako je to lice odgovorno za štetu.

(4) Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo xxxxx xxxxxx, osim ako dokažu da xx xxxxx nastala bez njihove krivice.

Solidarna odgovornost

Član 166

Ako pored roditelja odgovara za štetu i dete, njihova je odgovornost solidarna.

Odgovornost drugog lica za maloletnika

Član 167

(1) Za štetu koju drugom prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom staratelja, škole ili druge ustanove, odgovara staratelj, škola, odnosno druga ustanova, osim ako dokažu

da su nadzor vršili na naĉin na koji su obavezni, ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora.

(2) Ako za štetu odgovara i maloletnik, odgovornost je solidarna.

Posebna odgovornost roditelja

Član 168

(1) Ako dužnost nadzora nad maloletnim licem ne leži na roditeljima, već na nekom drugom licu, oštećenik ima pravo da zahteva naknadu od roditelja, kad xx xxxxx nastala usled lošeg vaspitanja maloletnika, rĊavih primera ili poroĉnih navika koje su mu roditelji dali, ili se i inaĉe šteta može upisati u krivicu roditeljima.

(2) Lice na kome u ovom sluĉaju leži dužnost nadzora ima pravo tražiti od roditelja da mu naknade isplaćeni iznos ako xx xxx isplatilo naknadu oštećeniku.

Odgovornost po osnovu praviĉnosti

Član 169

(1) U sluĉaju štete xxxx xx prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno, a naknada se ne može dobiti od lica koje xx xxxx dužno da vodi nadzor nad njim, sud može, kad to praviĉnost zahteva, a naroĉito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštećenika, osuditi štetnika da naknadi štetu, potpuno ili delimiĉno.

(2) Ako xx xxxxx prouzrokovao maloletnik sposoban za rasuĊivanje koji nije u stanju da je naknadi, sud može, kad to praviĉnost zahteva, a naroĉito s obzirom na materijalno stanje roditelja i oštećenika, obavezati roditelje da naknade štetu, potpuno ili delimiĉno, iako za nju xxxx xxxxx.

Odsek 4

Odgovornost preduzeća i drugih pravnih lica prema trećem

Odgovornost preduzeća

Član 170

(1) Za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi xx xxxxx prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u xxxx xx zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako xxxx xx trebalo.

(2) Oštećenik ima pravo zahtevati naknadu štete i neposredno od radnika ako xx xxxxx prouzrokovao namerno.

(3) Odredbom stava 1 ovog ĉlana ne dira se u pravila o odgovornosti za štetu koja potiĉe od opasne stvari ili opasne delatnosti.

Odgovornost drugih lica

Član 171

(1) Odredbe prethodnog ĉlana primenjuju se i na druge poslodavce u pogledu odgovornosti za štetu koju zaposleni koji kod njih rade prouzrokuju u radu ili u vezi s radom.

(2) Lice koje je oštećeniku naknadilo štetu xxxx xx zaposleni prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom, ima pravo od tog zaposlenog zahtevati naknadu plaćenog iznosa.

(3) To pravo zastareva u roku od šest meseci od xxxx isplaćene naknade štete.

Odgovornost pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ

Član 172

(1) Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

(2) Ako za odreĊeni sluĉaj nije što drugo u zakonu odreĊeno, pravno lice ima pravo na naknadu od lica koje xx xxxxx skrivilo namerno ili krajnjom nepažnjom.

(3) To pravo zastareva u roku od šest meseci od xxxx isplaćene naknade štete.

Odsek 5

Odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti

I Opšte odredbe Pretpostavka uzroĉnosti Član 173

Šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiĉe od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete.

Ko odgovara za štetu

Član 174

(1) Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.

(2) (Brisan)

Protivpravno oduzimanje opasne stvari od imaoca

Član 175

Ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan naĉin, za štetu koja od nje potiĉe ne odgovara on, nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar, ako imalac nije za to odgovoran.

Predaja stvari trećem licu

Član 176

(1) Umesto imaoca stvari, i isto kao on, odgovara lice xxxx xx imalac poverio stvar da se njome služi, ili lice koje je inaĉe dužno da je nadgleda, a nije kod njega na radu.

(2) Xxx xx pored njega odgovarati i imalac stvari ako xx xxxxx proizašla iz neke skrivene mane ili skrivenog svojstva stvari na koje mu nije skrenuo pažnju.

(3) U xxx sluĉaju odgovorno lice koje je isplatilo naknadu oštećeniku ima pravo da zahteva ceo njen iznos od imaoca.

(4) Imalac opasne stvari koji xx xx poverio licu koje nije osposobljeno ili nije ovlašćeno da njome rukuje, odgovara za štetu koja potekne od te stvari.

OsloboĊenje od odgovornosti

Član 177

(1) Imalac se oslobaĊa odgovornosti ako dokaže da šteta potiĉe od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a ĉije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbeći ili otkloniti.

(2) Imalac stvari oslobaĊa se odgovornosti i ako dokaže da xx xxxxx nastala iskljuĉivo radnjom oštećenika ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i ĉije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti.

(3) Imalac se oslobaĊa odgovornosti delimiĉno, ako je oštećenik delimiĉno doprineo nastanku štete.

(4) Ako je nastanku štete delimiĉno doprinelo treće lice, ono odgovara oštećeniku solidarno sa imaocem stvari, a dužno je snositi naknadu srazmerno težini svoje krivice.

(5) Lice kojim se imalac poslužio pri upotrebi stvari ne smatra se trećim licem.

II Odgovornost u slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu

Član 178

(1) U sluĉaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan iskljuĉivom krivicom jednog imaoca, primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice.

(2) Ako postoji obostrana krivica, svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice.

(3) Ako nema krivice ni jednog, imaoci odgovaraju na ravne delove, ako razlozi praviĉnosti ne zahtevaju što drugo.

(4) Za štetu koju pretrpe xxxxx xxxx imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.

III Odgovornost proizvođača stvari sa nedostatkom

Član 179

(1) Ko stavi u promet neku stvar xxxx xx proizveo, a koja zbog nekog nedostatka za koji on nije znao predstavlja opasnost štete za lica ili stvari, odgovara za štetu koja bi nastala zbog tog nedostatka.

(2) ProizvoĊaĉ odgovara i za opasna svojstva stvari ako nije preduzeo sve što je potrebno da štetu, xxxx xx mogao predvideti, spreĉi putem upozorenja, bezbedne ambalaže ili drugom odgovarajućom merom.

Odsek 6

Posebni sluĉajevi odgovornosti

Odgovornost usled teroristiĉkih akata, javnih demonstracija ili manifestacija

Član 180

(1) Za štetu nastalu smrću, telesnom povredom ili oštećenjem, odnosno uništenjem imovine fiziĉkog lica usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara država xxxx xx organi po važećim propisima bili dužni da spreĉe takvu štetu.

(2) Organizatori, uĉesnici, podstrekaĉi i pomagaĉi u aktima nasilja ili terora, javnim demonstracijama i manifestacijama koje su usmerene na podrivanje ustavnog ureĊenja, nemaju pravo na naknadu štete po ovom osnovu.

(3) Država ima pravo i obavezu da zahteva naknadu isplaćenog iznosa od lica koje xx xxxxx prouzrokovalo.

(4) To pravo zastareva u rokovima propisanim za zastarelost potraživanja naknade štete.

Odgovornost organizatora priredbi

Član 181

Organizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili na otvorenom prostoru odgovara za štetu nastalu smrću ili telesnom povredom koju neko pretrpi usled

izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati, kao što je gibanje masa, opšti nered i sliĉno.

Odgovornost zbog uskraćivanja neophodne pomoći

Član 182

(1) Ko bez opasnosti po sebe uskrati pomoć xxxx xxxx su život ili zdravlje oĉigledno ugroženi, odgovara za štetu xxxx xx otuda nastala, ako je on tu štetu prema okolnostima sluĉaja morao predvideti.

(2) Ako praviĉnost zahteva, sud može takvo lice osloboditi obaveze da naknadi štetu.

Odgovornost u vezi sa obavezom zakljuĉenja ugovora

Član 183

Lice koje je po zakonu obavezno da zakljuĉi neki ugovor, dužno je da naknadi štetu ako na zahtev zainteresovanog lica bez odlaganja ne zakljuĉi taj ugovor.

Odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa

Član 184

Preduzeća i druga pravna xxxx xxxx vrše komunalnu ili drugu sliĉnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu.

Odsek 7 Naknada

I Naknada materijalne štete

Uspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu

Član 185

(1) Odgovorno lice dužno je uspostaviti stanje koje xx xxxx pre nego što xx xxxxx nastala.

(2) Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, odgovorno lice dužno je za ostatak štete dati naknadu u novcu.

(3) Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nužno da to uĉini odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete.

(4) Sud će dosuditi oštećeniku naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog sluĉaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja.

Kad dospeva obaveza naknade

Član 186

Obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete.

Naknada u sluĉaju propasti stvari oduzete na nedozvoljen naĉin

Član 187

Ako je stvar koja xx xxxx oduzeta imaocu na nedozvoljen naĉin propala usled više sile, odgovorno lice dužno xx xxxx naknadu u novcu.

Naknada u obliku novĉane rente

Član 188

(1) U sluĉaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja, naknada se odreĊuje po pravilu, u obliku novĉane rente, doživotno ili za odreĊeno vreme.

(2) Novĉana renta dosuĊena na ime naknade štete plaća se meseĉno unapred, ako sud ne odredi što drugo.

(3) Poverilac ima pravo da zahteva potrebno obezbeĊenje za isplatu rente, osim ako to prema okolnostima sluĉaja ne bi bilo opravdano.

(4) Ako dužnik ne pruži obezbeĊenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota ĉija xx xxxxxx odreĊuje xxxxx xxxxxx rente i verovatnom trajanju poverioĉevog života, uz odbitak odgovarajućih kamata.

(5) Iz ozbiljnih uzroka poverilac može i u drugim sluĉajevima zahtevati, odmah ili docnije, da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota.

II Obim naknade materijalne štete

Obiĉna šteta i izmakla korist

Član 189

(1) Oštećenik ima pravo kako na naknadu obiĉne štete, tako i na naknadu izmakle koristi.

(2) Visina naknade štete odreĊuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev sluĉaja kad zakon nareĊuje što drugo.

(3) Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano oĉekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a ĉije je ostvarenje spreĉeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

(4) Kad je stvar uništena ili oštećena kriviĉnim delom uĉinjenim sa umišljajem, sud može odrediti visinu naknada prema vrednosti xxxx xx stvar imala za oštećenika.

Potpuna naknada

Član 190

Sud će, uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.

Sniženje naknade

Član 191

(1) Sud može, vodeći raĉuna o materijalnom stanju oštećenika, osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi šteta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom, a odgovorno lice je slabog imovnog stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.

(2) Ako je štetnik prouzrokovao štetu radeći nešto radi koristi oštećenika, sud može odrediti manju naknadu, vodeći raĉuna o brižljivosti koju štetnik pokazuje u sopstvenim poslovima.

Podeljena odgovornost

Član 192

(1) Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi xxxxx xxxx, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.

(2) Kad je nemoguće utvrditi xxxx xxx štete potiĉe od oštećenikove radnje, sud će dosuditi naknadu vodeći raĉuna o okolnostima sluĉaja.

III Posebno o naknadi materijalne štete u slučaju smrti, telesne povrede i oštećenja zdravlja

Izgubljena zarada i troškovi leĉenja i sahrane

Član 193

(1) Ko prouzrokuje neĉiju smrt xxxxx xx naknaditi uobiĉajene troškove njegove sahrane.

(2) On xx xxxxx naknaditi i troškove njegovog leĉenja od zadobijenih povreda i druge potrebne troškove u vezi sa leĉenjem, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad.

Pravo lica koje je poginuli izdržavao

Član 194

(1) Lice koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao, kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdržavanje od poginulog, ima pravo na naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja, odnosno pomaganja.

(2) Ova šteta naknaĊuje se plaćanjem novĉane xxxxx, xxxx se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti sluĉaja, a koji ne može biti veći od onoga što bi oštećenik dobijao od poginulog da je ostao u životu.

Naknada štete u sluĉaju telesne povrede ili narušenja zdravlja

Član 195

(1) Ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje, xxxxx xx naknaditi mu troškove oko leĉenja i druge potrebne troškove s xxx u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme leĉenja.

(2) Ako povreĊeni zbog potpune ili delimiĉne nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene, odgovorno lice dužno je plaćati povreĊenom odreĊenu novĉanu rentu, kao naknadu za tu štetu.

Izmena dosuĊene naknade

Član 196

Sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu, a xxxx xx na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke.

Neprenosivost prava

Član 197

(1) Pravo na naknadu štete u vidu novĉane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oštećenja zdravlja ne može se preneti drugom licu.

(2) Dospeli iznosi naknade mogu se preneti drugome, ako je iznos naknade odreĊen pismenim sporazumom strana ili pravnosnažnom sudskom odlukom.

IV Posebno o naknadi materijalne štete u slučaju povrede časti i širenja neistinitih navoda

Član 198

(1) Ko drugome povredi ĉast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prošlosti, o znanju, o sposobnosti drugog lica, ili o ĉemu drugome, a zna ili bi morao znati da su neistiniti, i time mu prouzrokuje materijalnu štetu xxxxx xx naknaditi je.

(2) Xxx, ne odgovara za prouzrokovanu štetu onaj ko uĉini neistinito saopštenje o drugome ne znajući da xx xxx neistinito, ako je on ili onaj xxxx xx saopštenje uĉinio imao xx x xxxx ozbiljnog interesa.

V Naknada nematerijalne štete Objavljivanje presude ili ispravke Član 199

U sluĉaju povrede prava liĉnosti sud može narediti, na trošak štetnika, objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da štetnik povuĉe izjavu kojom je povreda uĉinjena, ili što drugo ĉime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom.

Novĉana naknada

Član 200

(1) Za pretrpljene fiziĉke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, ĉasti, slobode ili prava liĉnosti, smrti bliskog xxxx xxx i za xxxxx sud će, ako xxXx da okolnosti sluĉaja, a naroĉito jaĉina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi praviĉnu novĉanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu.

(2) Prilikom odluĉivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi raĉuna o znaĉaju povreĊenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Xxxx xxxx imaju pravo na novĉanu naknadu u sluĉaju smrti ili teškog invaliditeta

Član 201

(1) U sluĉaju smrti nekog lica, sud može dosuditi ĉlanovima njegove uže porodice (braĉni drug, deca i roditelji) praviĉnu novĉanu naknadu za njihove duševne bolove.

(2) Takva naknada može se dosuditi i braći i sestrama ako je izmeĊu njih i umrlog postojala trajnija zajednica života.

(3) U sluĉaju naroĉito teškog invaliditeta nekog lica, sud može dosuditi njegovom braĉnom drugu, deci i roditeljima praviĉnu novĉanu naknadu za njihove duševne bolove.

(4) Naknada iz st. 1 i 3 ovog ĉlana može se dosuditi i vanbraĉnom drugu, ako je izmeĊu njega i umrlog, odnosno povreĊenog postojala trajnija zajednica života.

Satisfakcija u posebnim sluĉajevima

Član 202

Pravo na praviĉnu novĉanu naknadu zbog pretrpljenih duševnih bolova ima lice koje je prevarom, prinudom ili zloupotrebom nekog odnosa podreĊenosti ili zavisnosti navedeno na kažnjivu obljubu ili kažnjivu bludnu radnju, kao i lice prema xxxx xx izvršeno neko drugo kriviĉno delo protiv dostojanstva liĉnosti i morala.

Naknada buduće štete

Član 203

Sud će na zahtev oštećenog dosuditi naknadu i za buduću nematerijalnu štetu ako je po redovnom toku izvesno da će ona trajati i u budućnosti.

NasleĊivanje i ustupanje potraživanja naknade nematerijalne štete

Član 204

(1) Potraživanje naknade nematerijalne štete prelazi na naslednika samo ako je priznato pravnosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom.

(2) Pod istim uslovima, to potraživanje može biti predmet ustupanja, prebijanja i prinudnog izvršenja.

Podeljena odgovornost i sniženje naknade

Član 205

Odredbe o podeljenoj odgovornosti i sniženju naknade koje xxxx za materijalnu štetu shodno se primenjuju i na nematerijalnu štetu.

Odsek 8

Odgovornost više lica za istu štetu

Solidarna odgovornost

Član 206

(1) Za štetu koju xx xxxx lica prouzrokovalo zajedno, svi uĉesnici odgovaraju solidarno.

(2) Podstrekaĉ i pomagaĉ, kao i onaj koji je pomagao da se odgovorna lica ne otkriju, odgovaraju solidarno sa njima.

(3) Solidarno odgovaraju za prouzrokovanu štetu i xxxx xxxx xx xx prouzrokovala radeći nezavisno jedno od drugog, ako se ne mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokovanoj šteti.

(4) Kad je nesumnjivo da xx xxxxx prouzrokovalo neko od dva ili više odreĊenih xxxx xxxx su na xxxx xxxxx meĊusobno povezana, a ne može se utvrditi koje je od njih štetu prouzrokovalo, xx xxxx odgovaraju solidarno.

Solidarna odgovornost naruĉioca i izvoĊaĉa radova

Član 207

Naruĉilac i izvoĊaĉ radova na nepokretnosti solidarno odgovaraju trećem licu za štetu koja mu nastane u vezi sa izvoĊenjem tih radova.

Regres isplatioca

Član 208

(1) Solidarni dužnik koji isplati više nego što iznosi njegov udeo u šteti, može tražiti od svakog od ostalih dužnika da mu naknadi ono što je platio za njega.

(2) Koliko iznosi udeo svakog pojedinog dužnika sud odreĊuje s obzirom na težinu njegove krivice i težinu posledica koje su proistekle iz njegovog delovanja.

(3) U sluĉaju nemogućnosti da se utvrde udeli dužnika, na svakog pada jednak deo, osim ako praviĉnost zahteva da se u konkretnom sluĉaju drukĉije odluĉi.

Odsek 9

Pravo oštećenika posle zastarelosti prava da zahteva naknadu

Član 209

Posle nastupanja zastarelosti prava da zahteva naknadu štete, oštećenik može zahtevati od odgovornog lica, po pravilima koja xxxx u sluĉaju sticanja bez osnova, da mu ustupi ono što je dobio radnjom kojom je prouzrokovana šteta.

Odeljak 3 STICANJE BEZ OSNOVA

Odsek 1

Opšte pravilo

Član 210

(1) Kad je xxxx xxx imovine jednog lica prešao na bilo xxxx xxxxx u imovinu nekog drugog lica, a xxx xxxxxx nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac xx xxxxx da ga xxxxx, a kad to nije moguće - da naknadi vrednost postignutih koristi.

(2) Obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao.

Odsek 2

Pravila vraćanja

Kad se ne može tražiti vraćanje

Član 211

Ko izvrši isplatu znajući da nije xxxxx platiti, nema pravo da zahteva vraćanje, izuzev ako je zadržao pravo da traži vraćanje ili ako je platio da bi izbegao prinudu.

Dvostruka isplata duga

Član 212

Xx xx isti dug platio dva puta, pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave, ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova.

Izvršenje neke prirodne obaveze, ili neke moralne ili društvene dužnosti

Član 213

Ne može se tražiti ono što xx xxxx ili uĉinjeno na ime izvršenja neke prirodne obaveze ili neke moralne ili društvene dužnosti.

Obim vraćanja

Član 214

Kad se vraća ono što je steĉeno bez osnova, moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata, i to, ako je sticalac nesavestan, od xxxx sticanja, a inaĉe od xxxx podnošenja zahteva.

Naknada troškova

Član 215

Sticalac ima pravo na naknadu nužnih i korisnih troškova, ali ako je bio nesavestan, naknada za korisne troškove mu pripada samo do iznosa koji predstavlja uvećanje vrednosti u trenutku vraćanja.

Kad se može zadržati primljeno

Član 216

Ne može se tražiti vraćanje neosnovano plaćenih iznosa na ime naknade štete zbog povrede tela, narušenja zdravlja ili smrti, ukoliko je isplata izvršena savesnom pribaviocu.

Upotreba stvari u tuĊu korist

Član 217

Ako je neko svoju ili tuĊu stvar upotrebio na korist trećeg, a nema uslova za primenu pravila o poslovodstvu bez naloga, treći xx xxxxx vratiti stvar, odnosno, ako to nije mogućno, naknaditi njenu vrednost.

Izdatak za drugog

Član 218

Ko za drugog uĉini kakav izdatak ili nešto drugo što je ovaj po zakonu bio xxxxx uĉiniti, ima pravo zahtevati naknadu od njega.

Upotrebljavanje tuĊe stvari u svoju korist

Član 219

Kad je neko tuĊu stvar upotrebio u svoju korist, imalac može zahtevati, nezavisno od prava na naknadu štete, ili u odsustvu ove, da mu ovaj naknadi korist xxxx xx imao od upotrebe.

Odeljak 4 POSLOVODSTVO BEZ NALOGA

Odsek 1

Opšte pravilo

Član 220

(1) Poslovodstvo bez naloga je vršenje tuĊih poslova, pravnih ili materijalnih, bez naloga ili ovlašćenja, ali za raĉun onoga xxxx xx poslovi, a radi zaštite njegovih interesa.

(2) Vršenju tuĊeg posla može se nezvano pristupiti samo ako posao ne trpi odlaganje, te predstoji šteta ili propuštanje oĉigledne koristi.

Odsek 2

Obaveze i prava poslovoĊe bez naloga

Obaveze poslovoĊe bez naloga

Član 221

(1) PoslovoĊa bez naloga xxxxx xx obavestiti o svom postupku što je moguće pre onog xxxx je posao i nastaviti zapoĉeti posao ukoliko mu je to razumno moguće, dok ovaj ne bude mogao preuzeti brigu o njemu.

(2) Po svršenom poslu on xx xxxxx položiti raĉun i ustupiti onome xxxx je posao sve što je pribavio vršeći njegov posao.

(3) Ukoliko nije što drugo zakonom nareĊeno, poslovoĊa bez naloga ima obaveze nalogoprimca.

Dužna pažnja i odgovornost

Član 222

(1) Pri vršenju tuĊeg posla poslovoĊa bez naloga xxxxx xx rukovoditi se stvarnim ili verovatnim namerama i potrebama onoga xxxx je posao.

(2) On xx xxxxx postupiti sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaćina.

(3) Sud može, s obzirom na okolnosti u kojima se neko nezvano prihvatio tuĊeg posla, smanjiti njegovu odgovornost ili ga sasvim osloboditi odgovornosti za nepažnju.

(4) Za odgovornost poslovno nesposobnog poslovoĊe bez naloga xxxx pravila o njegovoj ugovornoj i vanugovornoj odgovornosti.

Prava poslovoĊe bez naloga

Član 223

(1) PoslovoĊa bez naloga koji je postupio u svemu kako treba i radio ono što su okolnosti zahtevale, ima pravo zahtevati da ga onaj xxxx je posao vršio oslobodi svih obaveza koje je zbog toga posla uzeo na sebe, da preuzme sve obaveze koje je zakljuĉio u njegovo ime, da mu naknadi sve nužne i korisne izdatke, kao i da mu naknadi pretrpljenu štetu, ĉak i ako oĉekivani rezultat nije postignut.

(2) Njemu pripada i primerna naknada, za trud, ako je otklonio štetu od xxxx xxxx je posao ili ako mu je pribavio korist koja odgovara u svemu njegovim namerama i potrebama.

Vršenje tuĊih poslova u nameri da se drugom pomogne

Član 224

Ko vrši tuĊi posao u nameri da drugome pomogne, a nisu ispunjeni uslovi za poslovodstvo bez naloga, pripada mu pravo na naknadu uĉinjenih troškova, ali najviše do visine koristi xxxx xx drugi postigao.

Odnošenje dodataka

Član 225

Svaki poslovoĊa bez naloga ima pravo odneti stvari xxxxxx xx povećao tuĊu imovinu a za koje mu se uĉinjeni izdaci ne naknaĊuju, ako se one mogu odvojiti bez oštećenja stvari kojoj su dodate, ali lice u xxxx se posao bio umešao može, ako hoće, zadržati te dodatke ukoliko mu naknadi njihovu sadašnju vrednost, no najviše do iznosa uĉinjenih izdataka.

Odsek 3

Vršenje tuĊih poslova protiv zabrane

Član 226

(1) Ko se prihvati tuĊeg posla i pored zabrane xxxx xxxx je posao, a za zabranu je znao ili morao znati, nema prava koja pripadaju poslovoĊi bez naloga.

(2) On odgovara za štetu xxxx xx prouzrokovao mešanjem u tuĊe poslove, ĉak i ako je do nje došlo bez njegove krivice.

(3) Xxx, kad je zabrana vršenja posla protivna zakonu ili moralu, a naroĉito ako je neko zabranio da drugi ispuni neku njegovu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje xxxx opšta pravila o poslovodstvu bez naloga.

Odsek 4 Nepravo poslovodstvo

Član 227

(1) Ko vrši tuĊi posao u nameri da za sebe zadrži postignute koristi iako zna da je posao tuĊ, xxxxx xx na zahtev onoga xxxx je posao položiti raĉun kao poslovoĊa bez naloga i predati mu sve postignute koristi.

(2) Onaj xxxx je posao može zahtevati i vraćanje stvari u preĊašnje stanje, kao i naknadu štete.

Odsek 5 Odobrenje

Član 228

Ako onaj xxxx je posao naknadno odobri ono što je izvršeno, poslovoĊa bez naloga smatra se nalogoprimcem koji je od poĉetka radio po nalogu xxxx xxxx je posao.

Odeljak 5 JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE

Odsek 1

Javno obećanje nagrade

Kad obavezuje

Član 229

(1) Javnim oglasom uĉinjeno obećanje nagrade onome ko izvrši odreĊenu radnju, postigne neki uspeh, xxXx xx u odreĊenoj situaciji ili, ako je obećanje uĉinjeno pod nekim drugim uslovom, obavezuje obećavaoca da ispuni obećanje.

(2) Obećavalac nagrade ili bilo kakvog nagradnog takmiĉenja xxxxx xx da odredi rok za takmiĉenje, a ako ga ne odredi svako ko želi da uĉestvuje u takmiĉenju ima pravo da traži da sud odredi odgovarajući rok.

Opozivanje obećanja

Član 230

(1) Obećanje se može opozvati onako xxxx xx uĉinjeno, kao i liĉnim saopštenjem ali onaj xx xx izvršio radnju, a nije znao niti xx xxxxx znati da je obećanje nagrade opozvano, ima pravo zahtevati obećanu nagradu, a onaj xx xx do opozivanja uĉinio potrebne izdatke radi izvršenja radnje odreĊene u javnom oglasu ima pravo na njihovu naknadu, izuzev ako obećavalac dokaže da su oni uĉinjeni uzalud.

(2) Obećanje nagrade ne može se opozvati ako je oglasom odreĊen rok za izvršenje radnje, odnosno za obaveštenje o postignutom rezultatu ili ostvarenju odreĊene situacije.

Ko ima pravo na nagradu

Član 231

(1) Pravo na nagradu ima onaj ko prvi izvrši radnju za xxxx xx nagrada obećana.

(2) Ako xx xxxx lica izvršilo radnju istovremeno, svakom pripada jednak deo nagrade, ukoliko praviĉnost ne zahteva drukĉiju podelu.

Sluĉaj konkursa

Član 232

(1) O dodeljivanju nagrade u sluĉaju konkursa odluĉuje organizator konkursa ili jedno ili više xxxx xxxx on odredi.

(2) Ako su u uslovima konkursa ili nekim opštim propisima xxxx xxxx za odreĊeni konkurs postavljena pravila po kojima nagrada treba da bude dodeljena, svaki uĉesnik u konkursu ima pravo zahtevati poništenje odluke o dodeljivanju nagrade ako nagrada nije dodeljena saglasno xxx pravilima.

(3) Svojinu ili koje drugo pravo na delu nagraĊenom na konkursu xxxxx organizator konkursa samo ako je to navedeno u oglasu konkursa.

Prestanak obaveze

Član 233

Obaveza obećavaoca nagrade prestaje ako mu niko ne saopšti, u roku odreĊenom u oglasu, da je izvršio radnju, ili postigao uspeh, ili uopšte ispunio uslove postavljene u javnom oglasu, a ako rok nije odreĊen, istekom jedne godine do oglasa.

Odsek 2 Hartije od vrednosti

I Opšte odredbe

Pojam

Član 234

Xxxxxxx od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu.

Bitni sastojci

Član 235

(1) Hartija od vrednosti xxxx sadržavati sledeće bitne sastojke:

1) oznaĉenje vrste hartije od vrednosti;

2) firmu, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište izdavaoca hartije od vrednosti;

3) firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje, odnosno po ĉijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili oznaĉenje da hartija glasi na donosioca;

4) taĉno oznaĉenu obavezu izdavaoca koja proizlazi iz hartije od vrednosti;

5) mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti a kod onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj;

6) potpis izdavaoca hartije od vrednosti odnosno faksimil potpisa izdavaoca hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji.

(2) Posebnim zakonom za pojedine hartije od vrednosti mogu biti odreĊeni i drugi bitni sastojci.

(3) Isprava koja ne sadrži bilo koji od bitnih sastojaka ne važi kao hartija od vrednosti.

(4) Hartije od vrednosti izdate u seriji, koje ne sadrže bilo koji od bitnih sastojaka, nemaju pravno dejstvo.

Xx xxxx hartija od vrednosti može glasiti

Član 236

Hartija od vrednosti može glasiti na donosioca, na ime ili po naredbi.

Nastanak obaveze

Član 237

Obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju od vrednosti preda njenom korisniku.

Posebni uslovi za izdavanje hartije od vrednosti u seriji

Član 238

Posebnim zakonom se odreĊuju i drugi uslovi za izdavanje hartija od vrednosti u seriji.

II Ostvarivanje prava

Kome pripada pravo iz hartije od vrednosti

Član 239

(1) Potraživanje iz hartije od vrednosti vezano je za samu hartiju i pripada njenom zakonitom imaocu.

(2) Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na donosioca smatra se njen donosilac.

(3) Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na ime ili po naredbi smatra se lice na koje hartija od vrednosti glasi, odnosno lice na koje je uredno xxxxxxx.

(4) Savesni pribavilac hartije od vrednosti na donosioca postaje njen zakoniti imalac i xxxxx pravo na potraživanje upisano na njoj i kad je hartija od vrednosti izašla iz ruku njenog izdavaoca, odnosno njenog ranijeg imaoca i bez njegove volje.

Ko može tražiti ispunjenje

Član 240

Ispunjenje potraživanja iz hartije od vrednosti može zahtevati, uz njeno podnošenje, samo njen zakoniti imalac, odnosno lice koje on ovlasti.

III Prenos hartije od vrednosti Prenos prava iz hartije na donosioca Član 241

Pravo iz hartije od vrednosti na donosioca prenosi se njenom predajom.

Prenos prava iz hartije na ime

Član 242

(1) Pravo iz hartije od vrednosti na ime prenosi se cesijom.

(2) Posebnim zakonom može biti odreĊeno da se pravo iz hartije od vrednosti na ime može prenositi i indosamentom.

(3) Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime vrši se ubeležavanjem na samoj hartiji firme, odnosno naziva, odnosno imena novog imaoca, potpisivanjem prenosioca i upisom prenosa u registar hartija od vrednosti, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.

Prenos prava iz hartije po naredbi

Član 243

Pravo iz hartije od vrednosti po naredbi prenosi se indosamentom.

Vrsta indosamenta

Član 244

(1) Indosament može biti puni, blanko i na donosioca.

(2) Puni indosament sadrži izjavu o prenosu i firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje se pravo iz hartije od vrednosti prenosi (indosatar) i potpis prenosioca (indosant), a može da sadrži i druge podatke (mesto, datum i dr.).

(3) Blanko indosament sadrži samo potpis indosanta.

(4) U sluĉaju prenosa na donosioca umesto imena indosatara stavlja se reĉ "donosiocu".

(5) Indosament na donosioca važi kao blanko indosament.

(6) Ništav je delimiĉni indosament.

Prenos punomoćja i prenos za zalogu

Član 245

(1) Hartija od vrednosti može se preneti i kao prenos punomoćja, odnosno kao prenos za zalogu.

(2) Kod prenosa punomoćja stavlja se klauzula "vrednost u punomoćju", a kod prenosa za zalogu "vrednost za zalogu" ili sliĉno.

Dejstvo prenosa prava

Član 246

(1) Prenosom prava iz hartije od vrednosti njen novi imalac xxxxx sva prava koja su pripadala prethodnom imaocu.

(2) Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime bilo da se vrši putem cesije ili indosamenta, nema dejstva prema izdavaocu dok on o tome ne bude pismenim putem obavešten, odnosno dok xxx xxxxxx ne bude ubeležen u registar hartija od vrednosti na ime, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.

(3) Cedent, odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveze xx xxxxxx izdavaoca, osim u sluĉaju drukĉije zakonske odredbe ili ako postoji suprotna odredba upisana na samoj hartiji od vrednosti.

Dejstvo prenosa punomoćja i prenosa za zalogu

Član 247

Imalac hartije od vrednosti xxxx xx na njega xxxxxxx xxx "prenos punomoćja" ili "prenos za zalogu" može vršiti sva prava koja iz te hartije od vrednosti proistiĉu, ali hartiju može preneti na drugog samo kao prenos punomoćja.

Dokazivanje zakonitosti prenosa

Član 248

(1) Poslednji indosatar dokazuje svoje pravo iz hartije od vrednosti neprekidnim nizom indosamenata.

(2) Ovo pravilo se shodno primenjuje i na poslednjeg cesionara.

Zabrana prenosa

Član 249

(1) Zabrana prenosa indosamentom hartije od vrednosti po naredbi vrši se izrazom "ne po naredbi" ili stavljanjem sliĉne klauzule koja ima isto znaĉenje.

(2) Pravo iz hartije od vrednosti xxxx xx xxxxxx indosamentom zabranjen može se preneti samo cesijom.

(3) Prenos indosamentom mogu zabraniti izdavalac i indosant.

(4) Posebnim zakonom ili izjavom izdavaoca upisanoj na samoj hartiji od vrednosti na ime može se zabraniti svako njeno prenošenje.

IV Promene kod hartija od vrednosti

Promene koje vrši izdavalac

Član 250

(1) Hartiju od vrednosti na donosioca ili po naredbi može izdavalac, na zahtev i o trošku imaoca hartije, promeniti u hartiju na ime.

(2) Ako promenu nije izriĉito zabranio, izdavalac hartije od vrednosti na ime xxxx xx, na zahtev i o trošku imaoca, promeniti u hartiju na donosioca ili po naredbi.

Promene koje vrši imalac pri prenosu

Član 251

(1) Hartiju od vrednosti po naredbi indosant može preneti indosamentom na donosioca, ako posebnim zakonom nije drukĉije odreĊeno.

(2) Hartiju od vrednosti na ime cedent, odnosno indosant može preneti samo na odreĊeno lice.

(3) Hartija od vrednosti na donosioca može se indosamentom preneti i na odreĊeno lice.

Sjedinjavanje i deljenje hartija od vrednosti

Član 252

(1) Hartije od vrednosti izdate u seriji mogu se, na zahtev i o trošku imaoca, sjediniti u jednu ili više hartija od vrednosti.

(2) Hartija od vrednosti može se, na zahtev i o trošku imaoca, podeliti na više hartija od vrednosti manjeg iznosa, ali one ne mogu biti ispod iznosa najnižeg apoena hartije izdate u toj seriji.

V Ispunjenje obaveze iz hartije od vrednosti

Prestanak obaveze

Član 253

(1) Obaveza iz hartije od vrednosti prestaje ispunjenjem xx xxxxxx izdavaoca hartije zakonitom imaocu.

(2) Potraživanje iz hartije od vrednosti prestaje i kada ona pripadne izdavaocu, ukoliko posebnim zakonom nije drukĉije odreĊeno.

(3) Savesni izdavalac hartije od vrednosti na donosioca oslobaĊa se obaveze ispunjenjem donosiocu i onda kada ovaj nije zakoniti imalac hartije od vrednosti.

Zabrana ispunjenja

Član 254

(1) Ako je izdavalac hartije od vrednosti na donosioca znao ili morao znati da donosilac nije zakoniti imalac hartije, niti je ovlašćen xx xxxxxx zakonitog imaoca, xxxxx xx odbiti ispunjenje, inaĉe odgovara za štetu.

(2) Izdavalac hartije od vrednosti ne može punovažno ispuniti svoju obavezu ako mu je to nadležni organ zabranio, ili kad je znao ili morao znati da je pokrenut postupak za amortizaciju ili poništenje hartije od vrednosti.

Isplata xxxxxx ili drugih prinosa po isplati glavnice

Član 255

Dužnik koji je isplatio glavnicu imaocu hartije od vrednosti xxxxx xx isplatiti kupone kamata, odnosno drugih prinosa sa iste hartije koji mu budu podneti na isplatu posle isplate glavnice, ukoliko ova potraživanja nisu zastarela.

Prigovori na zahtev za ispunjenje obaveze

Član 256

(1) Protiv zahteva imaoca hartije od vrednosti, izdavalac može istaći samo prigovore koji se tiĉu izdavanja same hartije, kao što je falsifikat; zatim prigovore koji proizlaze iz sadržaja hartije, kao što su rokovi ili uslovi; najzad, prigovore koje ima prema samom imaocu hartije, kao što su kompenzacija, nedostatak zakonom propisanog postupka za sticanje hartije od vrednosti i odsustvo ovlašćenja.

(2) Izdavalac može protiv zahteva imaoca xxxx xx on ustupio hartiju od vrednosti istaći nedostatke pravnog posla na osnovu xxxx xx prenos izvršen, ali te nedostatke ne može istaći protiv zahteva nekog potonjeg imaoca.

(3) MeĊutim, ako je imalac hartije od vrednosti, primajući hartiju od svog prethodnika, znao ili morao znati da mu ovaj predaje hartiju od vrednosti da bi izbegao prigovor koji izdavalac ima prema njemu, izdavalac može istaći taj prigovor i prema imaocu hartije.

(4) Posebnim zakonom mogu se odrediti i druge vrste prigovora kod pojedinih vrsta hartije od vrednosti.

VI Legitimacioni papiri i znaci

Legitimacioni papiri

Član 257

Na železniĉke karte, pozorišne i druge ulaznice, bonove i druge sliĉne isprave koje sadrže odreĊenu obavezu za njihovog izdavaoca, a u kojima nije oznaĉen poverilac, niti iz njih ili okolnosti u kojima su izdate proizlazi da se mogu ustupiti drugome, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe o hartijama od vrednosti.

Legitimacioni znaci

Član 258

(1) Garderobni ili sliĉni znaci, koji se sastoje iz komada hartije, metala ili drugog materijala, na xxxxxx xx obiĉno utisnut neki broj, ili naveden broj predatih predmeta, a koji obiĉno ne sadrži nešto odreĊeno o obavezi njihovog izdavaoca, služe samo da pokažu xx xx poverilac u obligacionom odnosu prilikom ĉijeg nastanka su izdati.

(2) Izdavalac legitimacionog znaka oslobaĊa se obaveze kad je u dobroj veri izvrši donosiocu, ali za donosioca ne važi pretpostavka da je on pravi poverilac ili da je ovlašćen zahtevati ispunjenje, te je u sluĉaju xxxxx xxxxx dokazati to svoje svojstvo.

(3) Poverilac može zahtevati ispunjenje obaveze iako je izgubio legitimacioni znak.

(4) U pogledu ostalog, u svakom pojedinom sluĉaju treba se držati zajedniĉke volje izdavaoca i primaoca znaka, kao i onoga što je uobiĉajeno.

VII Ostale odredbe

Zamena oštećene hartije od vrednosti

Član 259

Imalac oštećene hartije od vrednosti koja nije podobna za promet, xxx xxxx se istinitost i sadržina mogu taĉno utvrditi, ima pravo da zahteva izdavanje nove hartije od vrednosti u istom iznosu, s xxx xx xxxxx oštećenu hartiju i naknadi troškove.

Amortizacija hartije od vrednosti

Član 260

Izgubljena hartija od vrednosti može se amortizovati samo ako glasi na ime ili po naredbi ukoliko posebnim zakonom nije drukĉije odreĊeno.

Zastarelost potraživanja iz hartije od vrednosti

Član 261

Za zastarelost potraživanja iz hartije od vrednosti xxxx pravila o zastarelosti, ako posebnim zakonom nije drukĉije odreĊeno.

Glava III DEJSTVA OBAVEZA

Odeljak 1

POVERIOČEVA PRAVA I DUŽNIKOVE OBAVEZE

Odsek 1

Pravo na naknadu štete

I Opšta pravila

Ispunjenje obaveze i posledice neispunjenja

Član 262

(1) Poverilac u obaveznom odnosu je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik xx xxxxx ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi.

(2) Kad dužnik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i naknadu štete xxxx xx usled toga pretrpeo.

(3) Za štetu zbog zadocnjenja sa ispunjenjem odgovara i dužnik xxxx xx poverilac dao primeren naknadni rok za ispunjenje.

(4) Dužnik odgovara i za delimiĉnu ili potpunu nemogućnost ispunjenja i ako tu nemogućnost nije skrivio ako je nastupila posle njegovog dolaska u docnju, za koju odgovara.

(5) Xxx se dužnik oslobaĊa odgovornosti za štetu ako dokaže da bi stvar xxxx xx predmet obaveze sluĉajno propala i da je on svoju obavezu na vreme ispunio.

OslobaĊanje dužnika od odgovornosti

Član 263

Dužnik se oslobaĊa odgovornosti za štetu ako dokaže da nije mogao da ispuni svoju obavezu, odnosno da je zakasnio sa ispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih posle zakljuĉenja ugovora koje nije mogao spreĉiti, otkloniti ili izbeći.

Ugovorno proširenje odgovornosti

Član 264

(1) Ugovorom se može proširiti odgovornost dužnika i na sluĉaj za koji on inaĉe ne odgovara.

(2) Xxx se ispunjenje ovakve ugovorne odredbe ne može zahtevati ako bi to bilo u suprotnosti sa naĉelom savesnosti i poštenja.

Ograniĉenje i iskljuĉenje odgovornosti

Član 265

(1) Odgovornost dužnika za nameru ili krajnju nepažnju ne može se unapred ugovorom iskljuĉiti.

(2) Ali sud može na zahtev zainteresovane ugovorne strane poništiti i ugovornu odredbu o iskljuĉenju odgovornosti za obiĉnu nepažnju, ako je takav sporazum proizašao iz monopolskog položaja dužnika ili uopšte iz neravnopravnog odnosa ugovornih strana.

(3) Punovažna je odredba ugovora kojom se odreĊuju najviši iznos naknade, ako tako odreĊeni iznos nije u oĉiglednoj nesrazmeri sa štetom i ako za odreĊeni sluĉaj nije što drugo zakonom odreĊeno.

(4) U sluĉaju ograniĉenja visine naknade poverilac ima pravo na potpunu naknadu ako je nemogućnost ispunjenja obaveze prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom dužnika.

Obim naknade

Član 266

(1) Poverilac ima pravo na naknadu obiĉne štete i izmakle koristi, koje je dužnik u vreme zakljuĉenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora, a s obzirom na ĉinjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate.

(2) U sluĉaju prevare ili namernog neispunjenja, kao i neispunjenja zbog krajnje nepažnje, poverilac ima pravo zahtevati od dužnika naknadu celokupne štete koja xx xxxxxxx zbog povrede ugovora, bez obzira na to što dužnik nije znao za posebne okolnosti zbog kojih su one nastale.

(3) Ako je prilikom povrede obaveze pored štete nastao za poverioca i neki dobitak, o njemu će se prilikom odreĊivanja visine naknade voditi raĉuna u razumnoj meri.

(4) Strana koja se poziva na povredu ugovora dužna je preduzeti sve razumne mere da bi se smanjila šteta izazvana xxx povredom, xxxxx xxxxx strana može zahtevati smanjenje naknade.

(5) Odredbe ovog ĉlana shodno se primenjuju i na neispunjenje obaveza koje nisu nastale iz ugovora, ukoliko za pojedine od njih nije ovim zakonom nešto drugo predviĊeno.

Krivica poverioca

Član 267

Kad za nastalu štetu, ili njenu veliĉinu, ili za otežanje dužnikovog položaja ima krivice do poverioca ili do lica za koje on odgovara, naknada se smanjuje srazmerno.

Odgovornost zbog propuštanja obaveštenja

Član 268

Ugovorna strana xxxx xx dužna da obavesti drugu stranu o ĉinjenicama koje su od uticaja na njihov meĊusobni odnos, odgovara za štetu koju pretrpi druga strana zbog toga što nije bila na vreme obaveštena.

Primena odredaba o prouzrokovanju štete

Član 269

Ukoliko odredbama ovog odseka nije drukĉije propisano, na naknadu ove štete shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o naknadi vanugovorne štete.

II Ugovorna kazna

Opšta pravila

Član 270

(1) Poverilac i dužnik mogu ugovoriti da će dužnik platiti poveriocu odreĊeni novĉani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna kazna).

(2) Ako što drugo ne proizlazi iz ugovora, smatra se da xx xxxxx ugovorena za sluĉaj da dužnik zadocni sa ispunjenjem.

(3) Ugovorna kazna ne može biti ugovorena za novĉane obaveze.

Naĉin odreĊivanja

Član 271

(1) Ugovorne strane mogu odrediti visinu kazne po svom nahoĊenju u jednom ukupnom iznosu, u procentu, ili za svaki xxx zadocnjenja, ili na koji drugi naĉin.

(2) Xxx xxxx biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga xx xxxxxxx obaveza na ĉije se ispunjenje odnosi.

Akcesornost

Član 272

(1) Sporazum o ugovornoj kazni deli pravnu sudbinu obaveze na ĉije se obezbeĊenje on odnosi.

(2) Sporazum gubi pravno dejstvo ako je do neispunjenja ili zadocnjenja došlo iz uzroka za koji dužnik ne odgovara.

Poverioĉeva prava

Član 273

(1) Kad xx xxxxx ugovorena za sluĉaj neispunjenja obaveze, poverilac može zahtevati ili ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu.

(2) On gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze ako je zatražio isplatu ugovorne kazne.

(3) Kad xx xxxxx ugovorena za sluĉaj neispunjenja, dužnik nema pravo da isplati ugovornu kaznu i odustane od ugovora, izuzev ako je to bila namera ugovaraĉa kad su kaznu ugovorili.

(4) Kad xx xxxxx ugovorena za sluĉaj da dužnik zadocni sa ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu.

(5) Poverilac ne može zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocnjenja ako je primio ispunjenje obaveze, a nije bez odlaganja saopštio dužniku da zadržava svoje pravo na ugovornu kaznu.

Smanjenje iznosa ugovorne kazne

Član 274

Sud će na zahtev dužnika smanjiti iznos ugovorne kazne ako xxXx da je ona nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i znaĉaj predmeta obaveze.

Ugovorna kazna i naknada štete

Član 275

(1) Xxxxxxxxx ima pravo zahtevati ugovornu kaznu i kad njen iznos premaša visinu štete xxxx xx pretrpeo, kao i kad nije pretrpeo nikakvu štetu.

(2) Ako xx xxxxx xxxx xx poverilac pretrpeo veća od iznosa ugovorne kazne, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade štete.

Zakonom odreĊena naknada i ugovorna kazna

Član 276

Ako je za neispunjenje obaveze ili za sluĉaj zadocnjenja sa ispunjenjem zakonom odreĊena visina naknade pod nazivom penala, ugovorne kazne, naknade ili pod kojim drugim nazivom, a ugovorne strane su pored toga ugovorile kaznu, poverilac nema pravo da zahteva ujedno ugovorenu kaznu i naknadu odreĊenu zakonom, izuzev ako je to samim zakonom dozvoljeno.

III Zatezna kamata Kad se duguje Član 277

(1) Dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novĉane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrĊenoj saveznim zakonom.

(2) Ako xx xxxxx ugovorene xxxxxx viša od stope zatezne xxxxxx, xxx teĉe i posle dužnikove docnje.

Pravo na potpunu naknadu

Član 278

(1) Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da xx xx pretrpeo kakvu štetu zbog dužnikove docnje.

(2) Ako xx xxxxx xxxx xx poverilac pretrpeo zbog dužnikovog zadocnjenja veća od iznosa koji bi dobio na ime zatezne xxxxxx, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade štete.

Kamata na kamatu

Član 279

(1) Na dospelu, a neisplaćenu ugovornu ili zateznu kamatu, kao i xx xxxxx dospela povremena novĉana davanja ne teĉe zatezna kamata, izuzev kad je to zakonom odreĊeno.

(2) Na iznos neisplaćene xxxxxx može se zahtevati zatezna kamata samo od xxxx kad xx xxxx podnesen zahtev za njenu isplatu.

(3) Na povremena dospela novĉana davanja teĉe zatezna kamata od xxxx kad xx xxxx podnesen zahtev za njihovu isplatu.

Odsek 2

Pobijanje dužnikovih pravnih radnji

Opšte pravilo

Član 280

(1) Svaki poverilac ĉije je potraživanje dospelo za isplatu, i bez obzira kad je nastalo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika xxxx xx preduzeta na štetu poverilaca.

(2) Smatra se da je pravna radnja preduzeta na štetu poverilaca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poverioĉevog potraživanja.

(3) Pod pravnom radnjom podrazumeva se i propuštanje zbog xxxx xx dužnik izgubio kakvo materijalno pravo ili xxxxx xx za njega nastala kakva materijalna obaveza.

Uslovi pobijanja

Član 281

(1) Teretno raspolaganje može se pobijati ako je u vreme raspolaganja dužnik znao ili mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocima i ako je trećem licu sa xxxxx xx ili u xxxx xx korist pravna radnja preduzeta to bilo poznato ili moglo biti poznato.

(2) Ako xx xxxxx lice dužnikov suprug, ili srodnik po krvi u pravoj liniji, ili u poboĉnoj liniji do ĉetvrtog stepena, ili po tazbini do istog stepena, pretpostavlja se da mu xx xxxx poznato da dužnik preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima.

(3) Kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednaĉenih pravnih radnji smatra se da je dužnik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima, i za pobijanje tih radnji ne zahteva se da je trećem licu to bilo poznato ili moglo biti poznato.

(4) Odricanje od nasledstva smatra se besplatnim raspolaganjem.

Iskljuĉenje pobijanja

Član 282

Ne mogu se pobijati zbog oštećenja poverilaca uobiĉajeni prigodni darovi, nagradni darovi, kao ni darovi uĉinjeni iz zahvalnosti, srazmerni materijalnim mogućnostima dužnika.

Kako se vrši pobijanje

Član 283

(1) Pobijanje se može vršiti tužbom ili prigovorom.

(2) Tužba za pobijanje podnosi se protiv trećeg lica sa xxxxx xx, ili u xxxx xx korist preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno protiv njegovih univerzalnih pravnih sledbenika.

(3) Ako je treći otuĊio nekim teretnim poslom korist pribavljenu raspolaganjem koje se pobija, tužba se može podići protiv pribavioca samo ako je ovaj znao da se pribavljanje njegovih prethodnika moglo pobijati, a ako je tu korist otuĊio poslom bez naknade, tužba se može podići protiv pribavioca i ako on to nije znao.

(4) Tuženi može izbeći pobijanje ako ispuni dužnikovu obavezu.

Dejstvo pobijanja

Član 284

Ako sud usvoji tužbeni zahtev, pravna radnja gubi dejstvo samo prema tužiocu i samo koliko je potrebno za ispunjenje njegovih potraživanja.

Rok za podizanje tužbe

Član 285

(1) Tužba za pobijanje može se podneti u roku od jedne godine za raspolaganje iz ĉlana 281 stav 1 a za ostale sluĉajeve u roku od tri godine.

(2) Rok iz prethodnog stava raĉuna se od xxxx xxxx je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno od xxxx xxxx je trebalo preduzeti propuštenu radnju.

Odsek 3

Pravo zadržavanja Vršenje prava zadržavanja Član 286

(1) Poverilac dospelog potraživanja u ĉijim se rukama nalazi neka dužnikova stvar ima pravo zadržati xx xxx mu ne bude isplaćeno potraživanje.

(2) U sluĉaju da je dužnik postao nesposoban za plaćanje, poverilac može vršiti pravo zadržavanja iako njegovo potraživanje nije dospelo.

Izuzeci

Član 287

(1) Xxxxxxxxx nema pravo zadržavanja kad dužnik zahteva da mu xx xxxxx stvar xxxx xx izašla iz njegove državine protiv njegove volje, ili kad dužnik zahteva da mu xx xxxxx stvar xxxx xx predata poveriocu na ĉuvanje ili na poslugu.

(2) On ne može zadržati ni punomoćje dobijeno od dužnika, kao ni druge dužnikove isprave, legitimacije, prepisku i ostale sliĉne stvari, kao ni druge stvari koje se ne mogu izložiti prodaji.

Obaveza vraćanja stvari pre ispunjenja obaveze

Član 288

Poverilac xx xxxxx vratiti stvar dužniku ako mu ovaj pruži odgovarajuće obezbeĊenje njegovog potraživanja.

Dejstvo prava zadržavanja

Član 289

Poverilac koji drži dužnikovu stvar po osnovu prava zadržavanja ima pravo da se naplati iz njene vrednosti na isti xxxxx xxx založni poverilac, ali xx xxxxx pre nego što pristupi ostvarenju naplate da o svojoj nameri blagovremeno obavesti dužnika.

Odeljak 2

POVERIOČEVA PRAVA U NEKIM POSEBNIM SLUČAJEVIMA

Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreĊenih po rodu

Član 290

Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreĊenih po rodu, a dužnik doĊe u docnju, poverilac, pošto je prethodno o tome obavestio dužnika, može po svom izboru nabaviti stvar istoga roda i zahtevati od dužnika naknadu cene i naknadu štete, ili zahtevati vrednost dugovanih stvari i naknadu štete.

Kad se obaveza sastoji u ĉinjenju

Član 291

Kad se obaveza sastoji u ĉinjenju, a dužnik tu obavezu nije na vreme ispunio, poverilac može, obavestivši o tome prethodno dužnika, xxx o trošku dužnika uraditi ono što je dužnik bio xxxxx uraditi, a od dužnika zahtevati naknadu štete zbog zadocnjenja, kao i naknadu druge štete koju bi imao zbog ovakvog naĉina ispunjenja.

Kad se obaveza sastoji u neĉinjenju

Član 292

(1) Kad se obaveza sastoji u neĉinjenju, poverilac ima pravo na naknadu štete xxxxx xxx što je dužnik postupio protivno svojoj obavezi.

(2) Ako xx xxxxx sagraĊeno protivno obavezi, poverilac može zahtevati da se to ukloni o trošku dužnika i da mu dužnik naknadi štetu xxxx xx pretrpeo u vezi sa graĊenjem i uklanjanjem.

(3) Sud može, kad xxXx da je to oĉigledno korisnije, uzimajući u obzir društveni interes i opravdani interes poverioca, odluĉiti da se ne ruši ono što je sagraĊeno, već da se poveriocu naknadi šteta u novcu.

Pravo zahtevati naknadu umesto dosuĊenog

Član 293

(1) Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu u roku koji mu je odreĊen pravnosnažnom odlukom, poverilac ga može pozvati da je ispuni u naknadnom primerenom roku i izjaviti

da po isteku tog roka neće primiti ispunjenje, nego će tražiti naknadu štete zbog neispunjenja.

(2) Po isteku naknadnog roka, poverilac može zahtevati samo naknadu štete zbog neispunjenja.

Sudski penali

Član 294

(1) Kad dužnik ne izvrši o roku neku svoju nenovĉanu obavezu utvrĊenu pravnosnažnom odlukom, sud može, na traženje poverioca, odrediti dužniku naknadni primeren rok i izreći, a u cilju uticanja na dužnika i nezavisno od svake štete, da će dužnik, ako ne izvrši svoju obavezu u xxx roku, biti xxxxx isplatiti poveriocu izvesnu svotu novca za svaki xxx zadocnjenja, ili za koju drugu jedinicu vremena, poĉev od isteka tog roka.

(2) Kad dužnik naknadno ispuni obavezu, sud može smanjiti tako odreĊenu svotu, vodeći raĉuna o svrsi zbog koje je naredio njeno plaćanje.

Glava IV PRESTANAK OBAVEZA

Odeljak 1

OPŠTE PRAVILO

Član 295

(1) Obaveza prestaje kad se ispuni, kao i u drugim zakonom odreĊenim sluĉajevima.

(2) Prestankom glavne obaveze xxxx xx jemstvo, xxxxxx i xxxxx sporedna prava.

Odeljak 2 ISPUNJENJE

Odsek 1

Opšta pravila o ispunjenju

I Ko može ispuniti i troškovi ispunjenja Ispunjenje xx xxxxxx dužnika ili trećeg lica Član 296

(1) Obavezu može ispuniti ne samo dužnik nego i treće lice.

(2) Poverilac xx xxxxx primiti ispunjenje od svakog lica koje ima neki pravni interes da obaveza bude ispunjena, ĉak i kad se dužnik protivi xxx ispunjenju.

(3) Poverilac xx xxxxx primiti ispunjenje od trećeg lica ako je dužnik sa xxx saglasan, izuzev kad prema ugovoru ili prirodi same obaveze ovu treba da ispuni dužnik liĉno.

(4) Poverilac može primiti ispunjenje od trećeg lica bez dužnikovog znanja, pa i u sluĉaju kad ga je dužnik obavestio da ne pristaje da treći ispuni njegovu obavezu.

(5) Xxx, ako mu je dužnik ponudio da xxx ispuni odmah svoju obavezu, poverilac ne može primiti ispunjenje od trećeg lica.

Ispunjenje poslovno nesposobnog

Član 297

(1) I poslovno nesposobni dužnik može pravovaljano ispuniti obavezu ako je postojanje obaveze nesumnjivo i ako je dospeo rok za njeno ispunjenje.

(2) Xxx se može osporavati ispunjenje ako je takvo lice isplatilo zastareli dug ili dug koji potiĉe iz igre ili opklade.

Troškovi ispunjenja

Član 298

Troškove ispunjenja snosi dužnik, ukoliko ih nije prouzrokovao poverilac.

II Ispunjenje sa subrogacijom

Ispunjenje sa prelaskom prava na ispunioca (subrogacija)

Član 299

(1) U sluĉaju ispunjenja tuĊe obaveze svaki ispunilac može ugovoriti sa poveriocem, pre ispunjenja ili prilikom ispunjenja, da ispunjeno potraživanje preĊe na njega sa svima ili samo sa nekim sporednim pravima.

(2) Poverioĉeva prava mogu preći na ispunioca i na osnovu ugovora izmeĊu dužnika i ispunioca, zakljuĉenog pre ispunjenja.

(3) U ovim sluĉajevima subrogacija ispunioca u prava poverioca nastaje u ĉasu ispunjenja.

Zakonska subrogacija

Član 300

Kad obavezu ispuni lice koje ima neki pravni interes u tome, na njega prelazi po samom zakonu u ĉasu ispunjenja poverioĉevo potraživanje sa svim sporednim pravima.

Subrogacija u sluĉaju delimiĉnog ispunjenja

Član 301

(1) U sluĉaju delimiĉnog ispunjenja poverioĉevog potraživanja, na ispunioca prelaze sporedna prava xxxxxx xx obezbeĊeno ispunjenje tog potraživanja samo ukoliko nisu potrebna za ispunjenje ostatka poverioĉevog potraživanja.

(2) Xxx poverilac i ispunilac mogu ugovoriti da će koristiti garancije srazmerno svojim potraživanjima, a mogu ugovoriti i da će ispunilac imati pravo prvenstvene naplate.

Dokazi i sredstva obezbeĊenja

Član 302

(1) Poverilac xx xxxxx predati ispuniocu sredstva kojima se potraživanje dokazuje ili obezbeĊuje.

(2) Izuzetno, poverilac može predati ispuniocu stvar xxxx xx primio u zalogu od dužnika ili nekog drugog samo ako zalogodavac pristane na to, inaĉe ona ostaje kod poverioca da je drži i xxxx za raĉun ispunioca.

Koliko se može zahtevati od dužnika

Član 303

Ispunilac xx xxxx xx xxxxxx potraživanje ne može zahtevati od dužnika više nego što je isplatio poveriocu.

Iskljuĉenje odgovornosti poverioca za postojanje i naplativost potraživanja

Član 304

(1) Poverilac koji je primio ispunjenje od trećeg lica ne odgovara za postojanje i naplativost potraživanja u vreme ispunjenja.

(2) Ovim se ne iskljuĉuje primena pravila o sticanju bez osnova.

III Kome se vrši ispunjenje

Ovlašćeno lice

Član 305

(1) Ispunjenje xxxx biti izvršeno poveriocu ili licu odreĊenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom izmeĊu poverioca i dužnika, ili xx xxxxxx samog poverioca.

(2) Ispunjenje je punovažno i kad je izvršeno trećem licu, ako ga je poverilac naknadno odobrio ili ako se njime koristio.

Ispunjenje poslovno nesposobnom poveriocu

Član 306

(1) Ispunjenje izvršeno poslovno nesposobnom poveriocu oslobaĊa dužnika samo ukoliko xx xxxx korisno za poverioca ili se predmet ispunjenja xxx nalazi kod njega.

(2) Poslovno nesposoban poverilac može odobriti, pošto postane poslovno sposoban, ispunjenje koje je primio u vreme svoje poslovne nesposobnosti.

IV Predmet ispunjenja

Sadržina obaveze

Član 307

(1) Ispunjenje se sastoji u izvršenju onoga što ĉini sadržinu obaveze, te niti je dužnik može ispuniti neĉim drugim, niti poverilac može zahtevati nešto drugo.

(2) Nema punovažnog ispunjenja ako ono što je dužnik predao kao dugovanu stvar, i poverilac kao takvu primio to u istinu nije, i poverilac ima pravo xx xxxxx ono što mu je predato i da zahteva dugovanu stvar.

Zamena ispunjenja

Član 308

(1) Obaveza prestaje ako poverilac u sporazumu sa dužnikom primi nešto drugo umesto onoga što mu se duguje.

(2) U xxx sluĉaju dužnik odgovara isto kao prodavac za materijalne i pravne nedostatke stvari date umesto onoga što je dugovao.

(3) Ali, poverilac, umesto zahteva po osnovu odgovornosti dužnika za materijalne ili pravne nedostatke stvari, može zahtevati od dužnika, ali ne više od jemca, ispunjenje prvobitnog potraživanja i naknadu štete.

Predaja radi prodaje

Član 309

Ako je dužnik predao poveriocu neku stvar ili koje drugo pravo da ih proda i da iz postignutog iznosa naplati svoje potraživanje, a ostatak mu preda, obaveza prestaje tek kad se poverilac naplati iz postignutog iznosa.

Delimiĉno ispunjenje

Član 310

(1) Poverilac nije xxxxx priznati delimiĉno ispunjenje, osim ako priroda obaveze drukĉije ne nalaže.

(2) Xxx xx poverilac xxxxx xxxxxxx delimiĉno ispunjenje novĉane obaveze, osim ako ima poseban interes da ga odbije.

Obaveza davanja stvari odreĊenih po rodu

Član 311

(1) Ako su stvari odreĊene samo po rodu, dužnik xx xxxxx dati stvari srednje kakvoće.

(2) Xxx, ako mu xx xxxx poznata namena stvari, xxxxx xx dati stvari odgovarajuće kakvoće.

V Uračunavanje ispunjenja

Red uraĉunavanja

Član 312

(1) Kad izmeĊu istih lica postoji više istorodnih obaveza, pa ono što dužnik ispuni nije dovoljno da bi xx xxxxx namiriti sve, onda se, ako o tome ne postoji sporazum poverioca i dužnika, uraĉunavanje vrši onim redom koji odredi dužnik najkasnije prilikom ispunjenja.

(2) Kad nema dužnikove izjave o uraĉunavanju, obaveze se namiruju redom kako xx xxxx dospela za ispunjenje.

(3) Ako xx xxxx obaveza istovremeno dospelo, prvo se namiruju one koje su najmanje obezbeĊene, a kad su sve podjednako obezbeĊene, prvo se namiruju one koje su dužniku na najvećem teretu.

(4) Ako su u svemu napred reĉenom obaveze jednake, namiruju se redom kako su nastale, a ako su istovremeno nastale, ono što xx xxxx na ime ispunjenja rasporeĊuje se na sve obaveze srazmerno njihovim iznosima.

Uraĉunavanje kamata i troškova

Član 313

Ako dužnik pored glavnice duguje i xxxxxx i troškove, uraĉunavanje se vrši tako što se prvo otplaćuju troškovi, zatim xxxxxx i najzad glavnica.

VI Vreme ispunjenja

Kad rok nije odreĊen

Član 314

Ako rok nije odreĊen, a svrha posla, priroda obaveze i ostale okolnosti ne zahtevaju izvestan rok za ispunjenje, poverilac može zahtevati odmah ispunjenje obaveze, a dužnik sa svoje strane može zahtevati od poverioca da odmah primi ispunjenje.

Ispunjenje pre roka

Član 315

(1) Kad je rok ugovoren iskljuĉivo u interesu dužnika, on ima pravo ispuniti obavezu i pre ugovorenog roka, ali xx xxxxx obavestiti poverioca o svojoj nameri i paziti da to ne bude u nevreme.

(2) U ostalim sluĉajevima, kad dužnik ponudi ispunjenje pre roka, poverilac može odbiti ispunjenje, a može ga i primiti i zadržati pravo na naknadu štete, ako o tome bez odlaganja obavesti dužnika.

Pravo poverioca da zahteva ispunjenje pre roka

Član 316

Poverilac ima pravo zahtevati ispunjenje pre roka ako mu dužnik nije dao obećano obezbeĊenje ili ako na njegov zahtev nije dopunio obezbeĊenje smanjeno bez njegove krivice, kao i kad je rok ugovoren iskljuĉivo u njegovom interesu.

Kad je odreĊivanje roka ostavljeno jednoj strani

Član 317

Kad je odreĊivanje vremena ispunjenja ostavljeno na volju poverioca ili dužnika, druga strana može, ako ovlašćenik ne odredi rok ni posle opomene, zahtevati xx xxxx da odredi primeren rok za ispunjenje.

Novĉana obaveza

Član 318

(1) Ako se plaćanje vrši posredstvom banke ili druge organizacije kod koje se vodi raĉun poverioca, smatraće se, ukoliko ugovorne strane nisu drukĉije odredile, da je dug izmiren kada banci, odnosno organizaciji kod koje se vodi raĉun, stigne novĉana doznaka u korist poverioca ili nalog (virman) dužnikove banke, odnosno organizacije da odobri raĉunu poverioca iznos oznaĉen u nalogu.

(2) Ako je ugovorom predviĊeno plaćanje preko pošte pretpostavlja se da su se stranke saglasile da je uplatom dužnog iznosa pošti dužnik izmirio svoju obavezu prema poveriocu, a ako ovakav naĉin plaćanja nije ugovoren, dug je izmiren kad poverilac primi novĉanu doznaku.

(3) Ako je posebnim propisom ili ugovorom predviĊeno plaćanje ĉekovnom uplatnicom na odreĊeni raĉun, pretpostavlja se da su xx xxxxxx saglasile da je isplata izvršena onda kad dužnik uplati dužni iznos ĉekovnom uplatnicom u korist oznaĉenog raĉuna.

VII Mesto ispunjenja

Opšta pravila

Član 319

(1) Dužnik xx xxxxx ispuniti obavezu, a poverilac primiti ispunjenje u mestu odreĊenom pravnim poslom ili zakonom.

(2) Kad mesto ispunjenja nije odreĊeno, a ne može se odrediti ni po svrsi posla, prirodi obaveze ili ostalim okolnostima, ispunjenje obaveze vrši se u mestu u xxxx xx dužnik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedište, odnosno prebivalište, a u nedostatku prebivališta, svoje boravište.

(3) Ali, ako je dužnik pravnog lica koje ima više jedinica u raznim mestima, kao mesto ispunjenja smatra se sedište jedinice xxxx xxxxx da izvrši radnje neophodne za ispunjenje obaveze, ako je poveriocu ta okolnost pri zakljuĉenju ugovora bila poznata ili morala biti poznata.

Mesto ispunjenja novĉanih obaveza

Član 320

(1) Novĉane obaveze ispunjavaju se u mestu u kome poverilac ima sedište odnosno prebivalište, a u nedostatku prebivališta, boravište.

(2) Ako se plaćanje vrši virmanom, novĉane obaveze se ispunjavaju u sedištu organizacije kod koje se vode poverioĉeva novĉana sredstva.

(3) Ako je poverilac promenio mesto u xxxx xx imao svoje sedište, odnosno prebivalište u vreme kad je obaveza nastala te su zbog toga povećani troškovi ispunjenja to povećanje pada na teret poverioca.

VIII Priznanica

Pretpostavke u vezi sa priznanicom

Član 321

(1) Ko ispuni obavezu potpuno ili delimiĉno, ima pravo zahtevati da mu poverilac o tome izda priznanicu o svom trošku.

(2) Dužnik koji je novĉanu obavezu isplatio preko banke ili pošte, može zahtevati da mu poverilac izda priznanicu samo ako za to ima opravdan razlog.

(3) Ako je izdata priznanica da je potpuno isplaćena glavnica, pretpostavlja se da su isplaćene i xxxxxx i sudski i drugi troškovi, ako ih xx xxxx.

(4) Isto tako, ako dužnik povremenih davanja, kao što su zakupnine, i drugih potraživanja koja se povremeno obraĉunavaju, kao što su xxx xxxx nastaju utroškom elektriĉne energije, ili vode, ili upotrebom telefona, ima priznanicu da je isplatio docnije dospelo potraživanje pretpostavlja se da je isplatio i xxx xxxx su ranije dospela.

Odbijanje izdavanja priznanice

Član 322

Ako poverilac odbije da izda priznanicu, dužnik može položiti kod suda predmet svoje obaveze.

IX Vraćanje obveznice

Član 323

(1) Kad potpuno ispuni svoju obavezu, dužnik može, pored priznanice, zahtevati od poverioca da mu vrati obveznicu.

(2) Kad poverilac ne može xx xxxxx obveznicu, dužnik ima pravo zahtevati da mu poverilac izda javno overenu ispravu da je obaveza prestala.

(3) Ako je dužniku vraćena obveznica, pretpostavlja se da je obaveza potpuno ispunjena.

(4) Dužnik koji je ispunio obavezu samo delimiĉno, ima pravo zahtevati da se to ispunjenje zabeleži na obveznici.

Odsek 2 Docnja

I Docnja dužnika

Kad dužnik dolazi u docnju

Član 324

(1) Dužnik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku odreĊenom za ispunjenje.

(2) Ako rok za ispunjenje nije odreĊen, dužnik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili zapoĉinjanjem nekog postupka xxxx xx svrha da se postigne ispunjenje obaveze.

II Docnja poverioca

Kad poverilac dolazi u docnju

Član 325

(1) Poverilac dolazi u docnju ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponašanjem spreĉi.

(2) Xxxxxxxxx dolazi u docnju i kad xx xxxxxxx da primi ispunjenje dužnikove istovremene obaveze, ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze.

(3) Poverilac ne dolazi u docnju ako dokaže da u vreme ponude ispunjenja, ili u vreme odreĊeno za ispunjenje, dužnik nije bio u mogućnosti da svoju obavezu ispuni.

Dejstva poverioĉeve docnje

Član 326

(1) Dolaskom poverioca u docnju prestaje docnja dužnika, i na poverioca prelazi rizik sluĉajne propasti ili oštećenja stvari.

(2) Od xxxx poverioĉeve docnje prestaje teći kamata.

(3) Poverilac u donjci xxxxx xx naknaditi dužniku štetu nastalu usled docnje za koju odgovara, kao i troškove oko daljeg ĉuvanja stvari.

Odsek 3

Polaganje i prodaja dugovane stvari

Polaganje kod suda

Član 327

(1) Kad je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili kad je neizvesno xx xx poverilac ili gde se nalazi, ili kad je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika, može dužnik položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca.

(2) Isto pravo imaju i xxxxx xxxx koja su pravno zainteresovana da obaveza bude ispunjena.

(3) O izvršenom polaganju dužnik xx xxxxx izvestiti poverioca ako zna za njega i za njegovo boravište.

Kod kog xxxx xx vrši polaganje

Član 328

(1) Polaganje se vrši kod stvarno nadležnog suda u mestu ispunjenja, osim ako razlozi ekonomiĉnosti ili priroda posla zahtevaju da se polaganje izvrši u mestu gde se stvar nalazi.

(2) Svaki drugi stvarno nadležni sud xxxx xxxxxxx stvar u depozit, a dužnik xx xxxxx dati naknadu poveriocu ako je ovaj polaganjem kod drugog suda pretrpeo štetu.

Predaja na ĉuvanje drugom licu

Član 329

(1) Kad je predmet obaveze neka stvar koja se ne može ĉuvati u sudskom depozitu, dužnik može zahtevati xx xxxx da odredi lice kome će predati stvar da xx xxxx o trošku i za raĉun poverioca.

(2) U sluĉaju obaveze iz ugovora u privredi, predaja takve stvari javnom skladištu na ĉuvanje za raĉun poverioca proizvodi dejstvo polaganja kod suda.

(3) O izvršenoj predaji na ĉuvanje dužnik xx xxxxx obavestiti poverioca.

Uzimanje položene stvari natrag

Član 330

(1) Dužnik može uzeti natrag položenu stvar.

(2) O uzimanju stvari dužnik xx xxxxx obavestiti poverioca.

(3) Pravo dužnika da uzme položenu stvar prestaje kad dužnik izjavi sudu da se odriĉe tog prava, kad poverilac izjavi da prima položenu stvar, kao i kad bude utvrĊeno pravnosnažnom odlukom da polaganje ispunjava uslove urednog ispunjenja.

Dejstvo polaganja

Član 331

(1) Polaganjem dugovane stvari dužnik se oslobaĊa obaveze u ĉasu kad je izvršio polaganje.

(2) Ako je dužnik bio u docnji, njegova docnja prestaje.

(3) Od ĉasa xxxx xx stvar položena, rizik sluĉajne propasti ili oštećenja stvari prelazi na poverioca.

(4) Od xxxx polaganja prestaje teći kamata.

(5) Ako dužnik uzme natrag položenu stvar, smatraće xx xxx da nije bilo polaganja, a njegovi sadužnici i jemci ostaju u obavezi.

Troškovi polaganja

Član 332

Troškove punovažnog i neopozvanog polaganja snosi poverilac ukoliko prelaze troškove ispunjenja koje xx xxxxx snositi dužnik.

Prodaja umesto polaganja stvari

Član 333

(1) Ako je stvar nepodesna za ĉuvanje, ili ako su za njeno ĉuvanje ili za njeno održavanje potrebni troškovi nesrazmerni sa njenom vrednošću, dužnik xx xxxx prodati na javnoj prodaji u mestu odreĊenom za ispunjenje, ili nekom drugom mestu ako je to u interesu poverioca, a postignuti iznos, po odbitku troškova prodaje, položiti kod suda tog xxxxx.

(2) Ako stvar ima tekuću cenu, ili ako je male vrednosti u poreĊenju sa troškovima javne prodaje, dužnik xx xxxx prodati iz slobodne ruke.

(3) Ako je stvar takva da može brzo propasti ili se pokvariti, dužnik xx xxxxx prodati je bez odlaganja na najpogodniji naĉin.

(4) U svakom sluĉaju, dužnik xx xxxxx obavestiti poverioca o nameravanoj prodaji kad god je to moguće, a po izvršenoj prodaji, o postignutoj ceni i njenom polaganju kod suda.

Predavanje stvari poveriocu

Član 334

Sud će predati poveriocu položenu stvar pod uslovima koje je dužnik postavio.

Prodaja radi pokrića troškova ĉuvanja

Član 335

(1) Ako troškovi ĉuvanja ne budu isplaćeni u razumnom roku, sud će, na traženje ĉuvara, narediti da se stvar proda i odrediti naĉin prodaje.

(2) Od iznosa dobijenog prodajom odbiće se troškovi prodaje i troškovi ĉuvanja, a ostatak položiti kod suda za poverioca.

Odeljak 3

OSTALI NAČINI PRESTANKA OBAVEZA

Odsek 1

Prebijanje (kompenzacija)

Opšti uslovi

Član 336

Dužnik može prebiti potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje od njega, ako oba potraživanja xxxxx xx novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoće i ako su oba dospela.

Izjava o prebijanju

Član 337

(1) Prebijanje ne nastaje ĉim se steknu uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vrši prebijanje.

(2) Posle izjave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog ĉasa kad su xx xxxxxx uslovi za to.

Odsustvo uzajamnosti

Član 338

(1) Dužnik ne može izvršiti prebijanje onoga što duguje poveriocu sa onim što poverilac duguje njegovom jemcu.

(2) Ali jemac može izvršiti prebijanje dužnikove obaveze prema poveriocu sa dužnikovim potraživanjem od poverioca.

(3) Ko xx xxx svoju stvar u zalogu za tuĊu obavezu, može zahtevati od poverioca da mu vrati založenu stvar kad se ispune uslovi za prestanak te obaveze prebijanjem, kao i kad poverilac propusti svojom krivicom da izvrši prebijanje.

Zastarelo potraživanje

Član 339

(1) Dug se može prebiti sa zastarelim potraživanjem samo ako xxx xxx nije bilo zastarelo u ĉasu kad su xx xxxxxx uslovi za prebijanje.

(2) Ako su uslovi za prebijanje nastali pošto je jedno od potraživanja zastarelo, prebijanje ne nastaje ako je dužnik zastarelog potraživanja istakao prigovor zastarelosti.

Prebijanje sa ustupljenim potraživanjem

Član 340

(1) Dužnik ustupljenog potraživanja može prebiti prijemniku ona svoja potraživanja xxxx xx do obaveštenja o ustupanju mogao prebiti ustupiocu.

(2) On mu može prebiti i ona svoja potraživanja od ustupioca xxxx xx stekao pre obaveštenja o ustupanju, a xxxx rok za ispunjenje nije bio dospeo u ĉasu xxxx xx obavešten o ustupanju, ali samo ako taj rok pada pre roka za ispunjenje ustupljenog potraživanja ili u isto vreme.

(3) Dužnik koji je bez rezerve izjavio prijemniku da pristaje na ustupanje ne može mu više prebiti nikakvo svoje potraživanje od ustupioca.

(4) Ako je ustupljeno potraživanje upisano u javne knjige, dužnik može izvršiti prebijanje prijemniku samo ako je njegovo potraživanje upisano kod ustupljenog potraživanja ili ako je prijemnik izvešten prilikom ustupanja o postojanju tog potraživanja.

Sluĉajevi kad je prebijanje iskljuĉeno

Član 341

Ne može prestati prebijanjem:

1) potraživanje koje se ne može zapleniti;

2) potraživanje stvari ili vrednosti stvari koje su dužniku bile date na ĉuvanje, ili na posudu, ili koje je dužnik uzeo bespravno, ili ih bespravno zadržao;

3) potraživanje nastalo namernim prouzrokovanjem štete;

4) potraživanje naknade štete priĉinjene oštećenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti;

5) potraživanje koje potiĉe iz zakonske obaveze izdržavanja.

Zabrana na potraživanju druge strane

Član 342

Dužnik ne može vršiti prebijanje ako je njegovo potraživanje dospelo tek pošto je neko treći stavio zabranu na poverioĉevo potraživanje prema njemu.

Uraĉunavanje prebijanjem

Član 343

Kad izmeĊu dva lica postoji više obaveza koje mogu prestati prebijanjem, prebijanje se vrši po pravilima koja xxxx za uraĉunavanje ispunjenja.

Odsek 2

Otpuštanje duga

Sporazum

Član 344

(1) Obaveza prestaje kad poverilac izjavi dužniku xx xxxx tražiti njeno ispunjene i dužnik se sa xxx saglasi.

(2) Za punovažnost ovog sporazuma nije potrebno da bude zakljuĉen u formi u kojoj je zakljuĉen posao iz xxxx xx obaveza nastala.

Odricanje od sredstava obezbeĊenja

Član 345

Vraćanje zaloge i odricanje od drugih sredstava kojima xx xxxx obezbeĊeno ispunjenje obaveze, ne znaĉi poverioĉevo odricanje od prava da traži njeno ispunjenje.

Otpuštanje duga jemcu

Član 346

(1) Otpuštanje duga jemcu ne oslobaĊa glavnog dužnika, a otpuštanje duga glavnom dužniku oslobaĊa jemca.

(2) Kad ima više jemaca, pa poverilac oslobodi jednog od njih, ostali ostaju u obavezi, ali se njihova obaveza smanjuje za deo koji otpada na osloboĊenog jemca.

Opšte otpuštanje dugova

Član 347

Opšte otpuštanje dugova gasi sva poverioĉeva potraživanja prema dužniku, izuzev onih za koja poverilac nije znao da postoje u ĉasu kad je otpuštanje izvršeno.

Odsek 3 Prenov (novacija)

Uslovi

Član 348

(1) Obaveza prestaje ako se poverilac i dužnik saglase da postojeću obavezu zamene novom i ako nova obaveza ima razliĉit predmet ili razliĉit pravni osnov.

(2) Sporazum poverioca i dužnika kojim se menja ili dodaje odredba o roku, o mestu, ili o naĉinu ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, ugovornoj kazni, obezbeĊenju ispunjenja ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave o dugu, ne smatraju se prenovom.

(3) Izdavanje menice ili ĉeka zbog neke ranije obaveze ne smatra se prenovom, izuzev kad je to ugovoreno.

Volja da se izvrši prenov

Član 349

Prenov se ne pretpostavlja, te ako strane nisu izrazile nameru da ugase postojeću obavezu kad su stvarale novu, ranija obaveza ne prestaje, već postoji i dalje pored nove.

Dejstva prenova

Član 350

(1) Ugovorom o prenovu ranija obaveza prestaje, i nova nastaje.

(2) Sa ranijom obavezom prestaju i xxxxxx i jemstvo, izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem drukĉije ugovoreno.

(3) Isto važi i za ostala sporedna prava koja su bila vezana za raniju obavezu.

Nedostatak ranije obaveze

Član 351

(1) Xxxxxx je bez dejstva ako je ranija obaveza bila ništava ili već ugašena.

(2) Ako je ranija obaveza bila samo rušljiva, prenov je punovažan ako je dužnik znao za nedostatak ranije obaveze.

Dejstvo poništenja

Član 352

Kad je ugovor o prenovu poništen smatra se da nije ni bilo prenova i da ranija obaveza nije ni prestala postojati.

Odsek 4 Sjedinjenje (konfuzija)

Član 353

(1) Obaveza prestaje sjedinjenjem kad jedno isto lice postane i poverilac i dužnik.

(2) Kad jemac postane poverilac, obaveza glavnog dužnika ne prestaje.

(3) Obaveza upisana u javnoj knjizi prestaje sjedinjenjem tek kad se izvrši upis brisanja.

Odsek 5

Nemogućnost ispunjenja

Prestanak obaveze zbog nemogućnosti ispunjenja

Član 354

(1) Obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postane nemoguće usled okolnosti zbog kojih dužnik ne odgovara.

(2) Dužnik treba da dokaže okolnosti koje iskljuĉuju njegovu odgovornost.

Kad su predmet obaveze stvari odreĊene po rodu

Član 355

(1) Ako su predmet obaveze stvari odreĊene po rodu, obaveza ne prestaje ĉak i kad sve što dužnik ima od takvih stvari propadne usled okolnosti za koje on ne odgovara.

(2) Xxx, kad su predmet obaveza stvari odreĊene po rodu koje se imaju uzeti iz odreĊene mase tih stvari, obaveza prestaje kad propadne cela ta masa.

Ustupanje prava prema trećem odgovornom za nemogućnost ispunjenja

Član 356

Dužnik odreĊene stvari koji je osloboĊen svoje obaveze usled nemogućnosti ispunjenja xxxxx xx ustupiti poveriocu pravo koje bi imao prema trećem licu zbog nastale nemogućnosti.

Odsek 6 Protek vremena, otkaz

Rok u trajnom dugovinskom odnosu

Član 357

Trajni dugovinski odnos sa odreĊenim rokom trajanja prestaje kad rok istekne, izuzev kad je ugovoreno ili zakonom odreĊeno da se posle isteka roka dugovinski odnos produžava za neodreĊeno vreme ako ne bude blagovremeno otkazan.

Otkaz trajnog dugovinskog odnosa

Član 358

(1) Ako vreme trajanja dugovinskog odnosa nije odreĊeno, svaka strana može ga prekinuti otkazom.

(2) Otkaz xxxx biti dostavljen drugoj strani.

(3) Otkaz se može dati u svako doba, samo ne u nevreme.

(4) Otkazni dugovinski odnos prestaje kada istekne otkazni rok odreĊen ugovorom, a ako takav rok nije odreĊen ugovorom, odnos prestaje po isteku roka odreĊenog zakonom ili obiĉajem, odnosno istekom primerenog roka.

(5) Strane mogu ugovoriti da će njihov dugovinski odnos prestati samim dostavljanjem otkaza, ako za odreĊeni sluĉaj zakon ne nareĊuje što drugo.

(6) Poverilac ima pravo da zahteva od dužnika ono što je dospelo pre nego što je obaveza prestala protekom roka ili otkazom.

Odsek 7 Smrt

Član 359

Smrću dužnika ili poverioca prestaje obaveza samo ako xx xxxxxxx s obzirom na liĉne osobine koje od ugovornih strana ili liĉne sposobnosti dužnika.

Odeljak 4 ZASTARELOST

Odsek 1

Opšte odredbe

Opšte pravilo

Član 360

(1) Zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze.

(2) Zastarelost nastupa kad protekne zakonom odreĊeno vreme u xxxx xx poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze.

(3) Sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao.

Kad zastarelost poĉinje teći

Član 361

(1) Zastarelost poĉinje teći prvog xxxx posle xxxx kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine sluĉajeve nije što drugo propisano.

(2) Ako se obaveza sastoji u tome da se nešto ne uĉini, da se propusti ili trpi, zastarelost poĉinje teći prvog xxxx posle xxxx kad je dužnik postupio protivno obavezi.

Nastupanje zastarelosti

Član 362

Zastarelost nastupa kad istekne poslednji xxx zakonom odreĊenog vremena.

Uraĉunavanje vremena prethodnika

Član 363

U vreme zastarelosti raĉuna se i vreme koje je proteklo u korist dužnikovih prethodnika.

Zabrana xxxxxxx xxxx zastarelosti

Član 364

(1) Pravnim poslom ne može se odrediti duže ili kraće vreme zastarelosti od onog vremena koje je odreĊeno zakonom.

(2) Pravnim poslom ne može se odrediti da zastarelost neće teći za neko vreme.

Odricanje od zastarelosti

Član 365

Dužnik se ne može odreći zastarelosti pre nego što protekne vreme odreĊeno za zastarelost.

Pismeno priznanje i obezbeĊenje zastarele obaveze

Član 366

(1) Pismeno priznanje zastarele obaveze smatra xx xxx odricanje od zastarelosti.

(2) Isto dejstvo ima davanje zaloge ili kog drugog obezbeĊenja za zastarelo potraživanje.

Dejstvo ispunjenja zastarele obaveze

Član 367

Ako dužnik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo zahtevati da mu xx xxxxx ono što xx xxx, ĉak i ako nije znao da je obaveza zastarela.

Poverilac ĉije je potraživanje obezbeĊeno

Član 368

(1) Kad protekne vreme zastarelosti, poverilac ĉije je potraživanje obezbeĊeno zalogom ili hipotekom može se namiriti samo iz opterećene stvari, ako je drži u rukama ili ako je njegovo pravo upisano u javnoj knjizi.

(2) MeĊutim, zastarela potraživanja kamata i drugih povremenih davanja ne mogu se namiriti ni iz opterećene stvari.

Sporedna potraživanja

Član 369

Kad zastari glavno potraživanje, zastarela su i sporedna potraživanja, kao što su potraživanja kamata, plodova, troškova, ugovorne kazne.

Kad se ne primenjuju pravila o zastarelosti

Član 370

Pravila o zastarelosti ne primenjuju se u sluĉajevima kad su u zakonu odreĊeni rokovi u xxxxxx xxxxx da se podigne tužba ili da se izvrši odreĊena radnja pod pretnjom gubitka prava.

Odsek 2

Vreme potrebno za zastarelost

Opšti rok zastarelosti

Član 371

Potraživanja zastarevaju za deset xxxxxx, ako zakonom nije odreĊen neki drugi rok zastarelosti.

Povremena potraživanja

Član 372

(1) Potraživanja povremenih davanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim odreĊenim razmacima vremena (povremena potraživanja), pa bilo da se radi o sporednim povremenim potraživanjima, kao što je potraživanje kamata, bilo da se radi o takvim povremenim potraživanjima u kojima se iscrpljuje samo pravo, kao što je potraživanje izdržavanja, zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja.

(2) Isto važi za anuitete kojima se u jednakim unapred odreĊenim povremenim iznosima otplaćuju glavnica i xxxxxx, xxx ne važi za otplate u obrocima i druga delimiĉna ispunjenja.

Zastarelost samog prava

Član 373

(1) Samo pravo iz koga proistiĉu povremena potraživanja zastareva za pet xxxxxx, raĉunajući od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraživanja posle koga dužnik nije vršio davanja.

(2) Kad zastari pravo iz koga proistiĉu povremena potraživanja, poverilac gubi pravo ne samo da zahteva buduća povremena davanja, nego i povremena davanja koja su dospela pre ove zastarelosti.

(3) Ne može zastariti pravo na izdržavanje odreĊeno zakonom.

MeĊusobna potraživanja iz ugovora o prometu robe i usluga

Član 374

(1) MeĊusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga kao i potraživanja naknade za izdatke uĉinjene u vezi s xxx ugovorima, zastarevaju za tri godine.

(2) Zastarevanje teĉe odvojeno za svaku isporuku robe, izvršeni rad ili uslugu.

Potraživanje zakupnine

Član 375

Potraživanje zakupnine, bilo da je odreĊeno da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu, zastareva za tri godine.

Potraživanje naknade štete

Član 376

(1) Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje xx xxxxx uĉinilo.

(2) U svakom sluĉaju ovo potraživanje zastareva za pet xxxxxx xx kad xx xxxxx nastala.

(3) Potraživanje naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme odreĊeno za zastarelost te obaveze.

Potraživanje naknade štete prouzrokovane kriviĉnim delom

Član 377

(1) Kad xx xxxxx prouzrokovana kriviĉnim delom, a za kriviĉno gonjenje je predviĊen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme odreĊeno za zastarelost kriviĉnog gonjenja.

(2) Prekid zastarevanja kriviĉnog gonjenja povlaĉi za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete.

(3) Isto važi i za zastoj zastarevanja.

Jednogodišnji rok zastarelosti

Član 378

(1) Xxxxxxxxxxx za jednu godinu:

1) potraživanje naknade za isporuĉenu elektriĉnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimniĉarske usluge i za održavanje ĉistoće, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva;

2) potraživanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika;

3) potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, xxx x xxxxx njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromeseĉnim ili kraćim rokovima;

4) potraživanje pretplate na povremene publikacije, raĉunajući od isteka vremena za koje je publikacija naruĉena.

(2) Zastarevanje teĉe iako su isporuke ili usluge produžene.

Potraživanja utvrĊena pred sudom ili drugim nadležnim organima

Član 379

(1) Sva potraživanja koja su utvrĊena pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za deset xxxxxx, pa i ona za koja zakon inaĉe predviĊa kraći rok zastarelosti.

(2) MeĊutim, sva povremena potraživanja koja proistiĉu iz takvih odluka ili poravnanja i dospevaju ubuduće, zastarevaju u roku predviĊenom za zastarelost povremenih potraživanja.

Rokovi zastarelosti kod ugovora o osiguranju

Član 380

(1) Potraživanja ugovaraĉa osiguranja, odnosno trećeg lica iz ugovora o osiguranju života zastarevaju za pet, a iz ostalih ugovora o osiguranju za tri godine, raĉunajući od prvog xxxx posle proteka kalendarske godine u kojoj je potraživanje nastalo.

(2) Ako zainteresovano lice dokaže da do xxxx odreĊenog u prethodnom stavu nije znalo da se osigurani sluĉaj dogodio, zastarevanje poĉinje od xxxx kad je za to saznalo, s xxx da u svakom sluĉaju potraživanje zastareva kod osiguranja života za deset, a kod ostalih za pet xxxxxx xx xxxx odreĊenog u prethodnom stavu.

(3) Potraživanja osiguravaĉa iz ugovora o osiguranju zastarevaju za tri godine.

(4) Kad u sluĉaju osiguranja od odgovornosti trećeg, oštećeno lice zahteva naknadu od osiguranika, ili je dobije od njega, zastarevanje osiguranikovog zahteva prema osiguravaĉu poĉinje od xxxx xxxx je oštećeno lice tražilo sudskim putem naknadu od osiguranika, odnosno kad ga je osiguranik obeštetio.

(5) Neposredan zahtev trećeg oštećenog lica prema osiguravaĉu zastareva za isto vreme za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za štetu.

(6) Zastarevanje potraživanja koje pripada osiguravaĉu prema trećem licu odgovornom za nastupanje osiguranog sluĉaja poĉinje teći kad i zastarevanje potraživanja osiguranika prema xxx xxxx i navršava se u istom roku.

Odsek 3 Zastoj zastarevanja

Potraživanja izmeĊu odreĊenih lica

Član 381

Zastarevanje ne teĉe:

1) izmeĊu braĉnih drugova;

2) izmeĊu roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo;

3) izmeĊu štićenika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu položeni raĉuni;

4) izmeĊu dva xxxx xxxx xxxx u vanbraĉnoj zajednici, dok ta zajednica postoji.

Potraživanja odreĊenih lica

Član 382

Zastarevanje ne teĉe:

1) za vreme mobilizacije, u sluĉaju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potraživanja lica na vojnoj dužnosti;

2) u pogledu potraživanja koja imaju lica zaposlena u tuĊem domaćinstvu prema poslodavcu ili ĉlanovima njegove porodice koji zajedno sa njima žive, sve dok taj radni odnos traje.

Nesavladive prepreke

Član 383

Zastarevanje ne teĉe za sve vreme za koje poveriocu nije bilo moguće zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze.

Uticaj uzroka zastoja zastarevanja

Član 384

(1) Ako zastarevanje nije moglo poĉeti da teĉe zbog nekog zakonskog uzroka, ono poĉinje teći kad taj uzrok prestane.

(2) Ako je zastarevanje poĉelo teći pre nego što je nastao uzrok koji je zaustavio njegov xxxxx tok, ono nastavlja da teĉe kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zaustavljanja raĉuna se u zakonom odreĊeni rok za zastarelost.

Potraživanja prema poslovno nesposobnim licima i njihova potraživanja

Član 385

(1) Zastarevanje teĉe i prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu, bez obzira na to da li imaju zakonskog zastupnika ili ne.

(2) MeĊutim, zastarelost potraživanja maloletnika koji nema zastupnika i drugog poslovno nesposobnog lica bez zastupnika, ne može nastupiti dok ne protekne dve godine od kad su postala potpuno poslovno sposobna, ili od kad su dobila zastupnika.

(3) Ako je za zastarelost nekog potraživanja odreĊeno vreme kraće od dve godine, a poverilac je maloletnik koji nema zastupnika ili neko drugo poslovno nesposobno lice bez zastupnika, zastarevanje tog potraživanja poĉinje teći od kad je poverilac postao poslovno sposoban, ili od kad je dobio zastupnika.

Potraživanja prema licu na odsluženju vojnog roka

Član 386

Zastarelost prema licu koje se nalazi na odsluženju vojnog roka ili na vojnoj vežbi ne može nastupiti dok ne proteknu tri meseca od odsluženja vojnog roka ili prestanka vojne vežbe.

Odsek 4 Prekid zastarevanja

Priznanje duga

Član 387

(1) Zastarevanje se prekida kada dužnik prizna dug.

(2) Priznanje duga može se uĉiniti ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan naĉin, kao što su davanje otplate, plaćanje xxxxxx, davanje obezbeĊenja.

Podizanje tužbe

Član 388

Zastarevanje se prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriĉevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrĊivanja, obezbeĊenja ili ostvarenja potraživanja.

Odustanak, odbacivanje ili odbijanje tužbe

Član 389

(1) Prekid zastarevanja izvršen podizanjem tužbe ili kojom drugom poverioĉevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom u cilju utvrĊivanja, obezbeĊenja ili ostvarenja potraživanja, smatra se da nije nastupio ako poverilac odustane od tužbe ili radnje xxxx xx preduzeo.

(2) Isto tako, smatra se da nije bilo prekida ako poverioĉeva tužba ili zahtev bude odbaĉen ili odbijen, ili ako izdejstvovana ili preduzeta mera izvršenja ili obezbeĊenja bude poništena.

Odbacivanje tužbe zbog nenadležnosti

Član 390

(1) Ako je tužba protiv dužnika odbaĉena zbog nenadležnosti suda ili kog drugog uzroka koji se ne xxxx suštine stvari, pa poverilac podigne ponovo tužbu u roku od tri meseca od xxxx pravnosnažnosti odluke o odbacivanju tužbe, smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tužbom.

(2) Isto vredi i za pozivanje u zaštitu, i za isticanje prebijanja potraživanja u sporu, kao i u sluĉaju kad je sud ili drugi organ uputio dužniku da svoje prijavljeno potraživanje ostvaruje u parniĉnom postupku.

Pozivanje dužnika

Član 391

Za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac pozove dužnika pismeno ili usmeno da obavezu ispuni.

Rok zastarelosti u sluĉaju prekida

Član 392

(1) Posle prekida zastarevanje poĉinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne raĉuna se u zakonom odreĊeni rok za zastarelost.

(2) Zastarevanje prekinuto priznanjem xx xxxxxx dužnika poĉinje teći iznova od priznanja.

(3) Kad je prekid zastarevanja nastao podizanjem tužbe ili pozivanjem u zaštitu, ili isticanjem prebijanja potraživanja u sporu, odnosno prijavljivanjem potraživanja u nekom drugom postupku, zastarevanje poĉinje teći iznova od xxxx kad xx xxxx okonĉan ili svršen na neki drugi naĉin.

(4) Kad je prekid zastarevanja nastao prijavom potraživanja u steĉajnom postupku, zastarevanje poĉinje teći iznova od xxxx okonĉanja ovog postupka.

(5) Isto važi i kad je prekid zastarevanja nastao zahtevom prinudnog izvršenja ili obezbeĊenja.

(6) Zastarevanje koje poĉinje teći iznova posle prekida, navršava se kad protekne onoliko vremena koliko je zakonom odreĊeno za zastarevanje koje je prekinuto.

Zastarelost u sluĉaju prenova

Član 393

Ako je prekid nastao priznanjem duga xx xxxxxx dužnika, a poverilac i dužnik su se sporazumeli da izmene osnov ili predmet obaveze, novo potraživanje zastareva za vreme koje je odreĊeno za njegovu zastarelost.

Glava V

RAZNE VRSTE OBAVEZA

Odeljak 1

NOVČANE OBAVEZE

Odsek 1

Opšte odredbe

Naĉelo monetarnog nominalizma

Član 394

Kad obaveza ima za predmet svotu novca, dužnik xx xxxxx isplatiti onaj broj novĉanih jedinica na koji obaveza glasi, izuzev kad zakon odreĊuje što drugo.

Valuta obaveze

Član 395

Ako novĉana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze.

Član 396 (Brisano) Klizna xxxxx

Član 397

U ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporuĉi odreĊene predmete dozvoljeno je ugovoriti da će cena zavisiti od cena materijala i xx xxxx, xxx i drugih elemenata koji utiĉu na visinu troškova proizvodnje, u odreĊeno vreme na odreĊenom tržištu.

Plaćanje pre roka

Član 398

(1) Dužnik novĉane obaveze xxxx xx ispuniti pre roka.

(2) Ništava je odredba ugovora kojom se dužnik odriĉe ovog prava.

(3) U sluĉaju ispunjenja novĉane obaveze pre roka, dužnik ima pravo da od iznosa duga odbije iznos xxxxxx za vreme od xxxx isplate do dospelosti obaveze, samo ako je na to ovlašćen ugovorom ili to proizlazi iz obiĉaja.

Odsek 2 Ugovorna kamata

Xxxxx ugovorne xxxxxx

Član 399

(1) Xxxxx ugovorne xxxxxx izmeĊu fiziĉkih lica ne može biti veća od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viĊenju.

(2) U pogledu najviše ugovorene kamatne stope izmeĊu pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog zakona.

(3) Ako xx xxxxxx ugovorena, ali nije odreĊena njena xxxxx ni vreme dospevanja, izmeĊu fiziĉkih lica važi kamatna xxxxx koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viĊenju, a izmeĊu pravnih lica važi kamatna xxxxx xxxx banka ili druga bankarska organizacija plaća, odnosno ugovara za takvu ili sliĉnu vrstu posla i dospeva po isteku godine, ako za odreĊeni sluĉaj nije predviĊeno što drugo.

(4) Ako je ugovorena veća kamata od dozvoljene, primeniće se najveća dozvoljena xxxxx xxxxxx.

Kamata na kamatu

Član 400

(1) Ništava je odredba ugovora kojom se predviĊa da će na kamatu, kada dospe za isplatu, poĉeti teći kamata, ako ne bude isplaćena.

(2) Xxx se može unapred ugovoriti da će xx xxxxx xxxxxx povećati ako dužnik ne isplati dospele xxxxxx xx vreme.

(3) Odredbe prethodnih stavova ne odnose se na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija.

Kad kamata prestaje teći Član 401 (Brisan)

Kamata u nenovĉanim obavezama

Član 402

Odredbe ovog zakona o ugovornoj kamati shodno xxxx i za ostale obaveze koje imaju za predmet stvari odreĊene po rodu.

Odeljak 2

OBAVEZE XX XXXX PREDMETA

Odsek 1 Alternativne obaveze

Pravo izbora

Član 403

Ako neka obaveza ima dva ili više predmeta, xxx xx dužnik xxxxx dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze, pravo izbora, ako nije što drugo ugovoreno, pripada dužniku i obaveza prestaje kad on bude predao predmet koji je izabrao.

Neopozivost i dejstvo izvršenog izbora

Član 404

(1) Izbor je izvršen kad strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu stranu o tome šta je izabrala, i od tog ĉasa izbor se više ne može menjati.

(2) Izvršenjem izbora smatra se da je obaveza od poĉetka bila jednostavna i da je njen predmet od poĉetka bila izabrana stvar.

Trajanje prava izbora

Član 405

(1) Dužnik ima pravo izbora sve dok u postupku prinudnog izvršenja jedna od dugovanih stvari ne bude potpuno ili delimiĉno predata poveriocu po njegovom izboru.

(2) Ako pravo izbora pripada poveriocu, a on se ne izjasni o izboru u roku odreĊenom za ispunjenje, dužnik ga može pozvati da izvrši izbor i za to mu odrediti primeren rok, posle ĉijeg isteka pravo izbora prelazi na dužnika.

Izbor poveren trećem licu

Član 406

Ako izbor treba da izvrši neko treće lice, a ono to ne uĉini, svaka strana može zahtevati da izbor izvrši sud.

Ograniĉenje na preostali predmet

Član 407

Ako xx xxxxx predmet obaveze postao nemoguć usled nekog dogaĊaja za koji ne odgovara ni jedna strana, obaveza se ograniĉava na preostali predmet.

Ograniĉenje u sluĉaju odgovornosti jedne strane

Član 408

(1) Kad xx xxxxx predmet obaveze postao nemoguć usled dogaĊaja za koji je odgovoran dužnik, obaveza se ograniĉava na preostali predmet u sluĉaju da pravo izbora pripada

njemu, a ako pravo izbora pripada poveriocu, on može po svom izboru tražiti preostali predmet ili naknadu štete.

(2) Kad xx xxxxx predmet obaveze postao nemoguć usled dogaĊaja za koji je odgovoran poverilac, dužnikova obaveza prestaje, ali u sluĉaju da njemu pripada pravo izbora, on može tražiti naknadu štete i izvršiti svoju obavezu preostalim predmetom, a ako pravo izbora ima poverilac, on može dati naknadu štete i tražiti preostali predmet.

Odsek 2

Fakultativne obaveze i fakultativna potraživanja

I Fakultativne obaveze

Ovlašćenje dužnika u fakultativnoj obavezi

Član 409

Dužnik ĉija obaveza ima jedan predmet, ali mu je dopušteno da se oslobodi svoje obaveze dajući neki drugi odreĊeni predmet, može se koristiti xxx mogućnošću sve dok poverilac u postupku prinudnog izvršenja ne dobije potpuno ili delimiĉno predmet obaveze.

Ovlašćenja poverioca u fakultativnoj obavezi

Član 410

(1) Poverilac u fakultativnoj obavezi može zahtevati od dužnika samo predmet obaveze, ali ne i drugi predmet, kojim dužnik, ako hoće, može takoĊe ispuniti svoju obavezu.

(2) Kad predmet obaveze postane nemoguć usled dogaĊaja za koji dužnik odgovara, poverilac može tražiti samo naknadu štete, ali se dužnik može osloboditi obaveze dajući predmet koji je ovlašćen dati umesto dugovanog predmeta.

II Fakultativna potraživanja

Član 411

(1) Kad je ugovorom ili zakonom predviĊeno da poverilac može umesto dugovanog predmeta zahtevati od dužnika neki drugi odreĊeni predmet, dužnik xx xxxxx predati mu taj predmet ako poverilac to zahteva.

(2) U ostalom, za ovakva fakultativna potraživanja xxxx xxxxx nameri ugovaraĉa i prema prilikama posla odgovarajuća pravila o fakultativnim i o alternativnim obavezama.

Odeljak 3

OBAVEZE XX XXXX DUŽNIKA ILI POVERILACA