Contract
1. ZAKON O RADU
OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet
Član 1
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju se ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu - samo xxxx xx to ovim
zakonom određeno.
Član 2
Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene xxxx xxxx na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog, odnosno fizičkog lica (u daljem tekstu: poslodavac), kao i na zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo xx xxxxxx poslodavca ako zakonom nije drukčije određeno.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene kod poslodavaca u oblasti saobraćaja, ako posebnim propisom nije drukčije određeno.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na zaposlene strane državljane i lica bez državljanstva xxxx xxxx kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom nije drukčije određeno.
Član 3
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.
Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa:
1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zaključen sporazum o udruživanju u skladu sa ovim zakonom;
2) ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za početak pregovora radi zaključivanja kolektivnog ugovora;
3) ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 xxxx od xxxx započinjanja pregovora;
4) ako sindikat, u roku od 15 xxxx od xxxx dostavljanja poziva za početak pregovora za zaključivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca.
U slučaju iz stava 2. xxxxx 3) ovog člana učesnici kolektivnog ugovora dužni su da nastave pregovore u dobroj veri.
U slučaju iz stava 2. xxxxx 3) ovog člana, poslodavac xx xxxxx da pravilnik o radu dostavi reprezentativnom sindikatu u roku od xxxxx xxxx od xxxx njegovog stupanja na snagu.
Poslodavac koji ne prihvati inicijativu reprezentativnog sindikata za pristupanje pregovorima za zaključenje kolektivnog ugovora, ne može pravilnikom o xxxx xx xxxxx prava i obaveze iz radnog odnosa.
Pravilnik o radu donosi nadležni organ kod poslodavca, utvrđen zakonom, odnosno osnivačkim ili drugim opštim aktom poslodavca, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica donosi ovlašćeno lice u skladu sa zakonom.
Pravilnik o radu javnog preduzeća i društva kapitala xxxx je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: javno preduzeće) i društva kapitala xxxx je osnivač javno preduzeće, donosi se uz prethodnu saglasnost osnivača.
Pravilnik o radu prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora iz stava
1. ovog člana.
Član 4
Opšti i poseban kolektivni ugovor moraju biti u saglasnosti sa zakonom.
Kolektivni ugovor kod poslodavca, pravilnik o radu i ugovor o radu moraju biti u saglasnosti sa zakonom, a kod poslodavca iz čl. 256. i 257. ovog zakona - i sa opštim i posebnim kolektivnim ugovorom.
Međusobni odnos zakona, kolektivnog ugovora, pravilnika o radu i ugovora o radu
Član 8
Kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, xxx x xxxxx prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Član 9
Ako opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona.
Pojedine odredbe ugovora o xxxx xxxxxx su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom i opštim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju xx xxxxxx poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog - ništave su.
Član 10
Posebnim kolektivnim ugovorom ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvrđenih opštim kolektivnim ugovorom koji obavezuje poslodavce koji su članovi udruženja poslodavaca koje zaključuje taj poseban kolektivni ugovor.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada zaposlenom od prava i uslova utvrđenih opštim, odnosno posebnim kolektivnim ugovorom koji obavezuje tog poslodavca.
Član 11
Ništavost odredaba ugovora o radu utvrđuje se pred nadležnim sudom. Pravo da se zahteva utvrđivanje ništavosti ne zastareva.
Osnovna prava i obaveze
1) Prava zaposlenih
Član 12
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.
Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja. Zaposleni ima pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta, u skladu sa ovim zakonom.
Zaposleni mlađi od 18 xxxxxx xxxxxx i zaposlena xxxxx xx invaliditetom imaju pravo na posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom.
Član 13
Zaposleni neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, imaju pravo na udruživanje, učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada.
Zaposleni, odnosno predstavnik zaposlenih, zbog aktivnosti iz stava 1. ovog člana ne može biti pozvan na odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji položaj u pogledu uslova rada, ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
2) Obaveze zaposlenih
Član 15
Zaposleni xx xxxxx:
1) da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi;
2) da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa;
3) da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi xxxxx da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
4) da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak materijalne štete.
3) Obaveze poslodavca
Član 16
Poslodavac xx xxxxx da:
1) zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu;
2) zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
3) zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima iz člana
15. xxxxx 2) ovog zakona i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu;
4) zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
5) zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrđenim zakonom, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat od predstavnika koga odrede zaposleni.
4) Obaveze poslodavca i zaposlenog
Član 17
Poslodavac i zaposleni dužni su da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Zabrana diskriminacije
Član 18
Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija xxxx xxxx traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.
Član 20
Diskriminacija iz člana 18. ovog zakona zabranjena je u odnosu na:
1) uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla;
2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa;
3) obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje;
4) napredovanje na poslu;
5) otkaz ugovora o radu.
Odredbe ugovora o xxxx xxxxxx se utvrđuje diskriminacija po nekom od osnova iz člana
18. ovog zakona ništave su.
Član 21
Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje.
Uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako neželjeno ponašanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva xxxxx ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva xxxxx ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
Član 22
Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao xxxx xx priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, i da je svrha koja se time želi postići opravdana.
Odredbe zakona, opšteg akta i ugovora o radu koje se odnose na posebnu zaštitu i pomoć određenim kategorijama zaposlenih, a posebno one o zaštiti xxxxx xx invaliditetom, žena za vreme porodiljskog odsustva i odsustva xx xxxx radi nege deteta, posebne nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja - ne smatraju se diskriminacijom.
ZASNIVANjE RADNOG ODNOSA
Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
Član 24
Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 xxxxxx xxxxxx i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik).
Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i xxxxxx zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na xxx poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca.
Za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu da se utvrde najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom.
Pravilnik donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca.
Obaveza donošenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima 10 i manje zaposlenih.
Član 25
Radni odnos sa licem mlađim od 18 xxxxxx xxxxxx može da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.
Lice mlađe od 18 xxxxxx xxxxxx može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.
Troškove lekarskog pregleda za lica iz stava 2. ovog člana koja su na evidenciji nezaposlenih koju vodi republička organizacija nadležna za zapošljavanje - snosi ta organizacija.
Član 26
Kandidat xx xxxxx da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrđenih pravilnikom.
Poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom, odnosno bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.
Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće, osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje žene i deteta utvrđen xx xxxxxx nadležnog zdravstvenog organa.
Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu xx xxxxxx kandidata.
Član 27
Poslodavac xx xxxxx da pre zaključivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima iz člana 15. xxxxx 2) ovog zakona.
Član 28
Xxxxx xx invaliditetom zasniva radni odnos pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.
Član 29
Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrđenim ovim zakonom i posebnim zakonom.
Ugovor o radu
Član 30
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu. Xxxxxx o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.
Xxxxxx o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac.
Ugovor o radu zaključuje se u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac.
Ugovor o radu u ime i za račun poslodavca zaključuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste.
Član 33
Ugovor o radu sadrži:
1) naziv i sedište poslodavca;
2) lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3) vrstu i xxxxxx stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu;
4) naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5) mesto rada;
6) vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;
8) xxx početka rada;
9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
10) novčani iznos osnovne zarade na xxx zaključenja ugovora o radu;
11) elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
12) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovor o radu ne xxxx da sadrži elemente iz stava 1. tač. 11-13) ovog člana ako su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u kom slučaju u ugovoru xxxx da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.
Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta.
Stupanje na rad
Član 34
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore.
Član 35
Poslodavac xx xxxxx da ugovor o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa ovim zakonom ili njihovu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno angažovano lice radi.
Član 38
Ugovor o xxxx xxxx da se zaključi za poslove sa povećanim rizikom, utvrđenim u skladu sa zakonom samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na xxx poslovima.
Zaposleni može da radi na poslovima iz stava 1. ovog člana samo na osnovu prethodno utvrđene zdravstvene sposobnosti za rad na xxx poslovima xx xxxxxx nadležnog zdravstvenog organa, u skladu sa zakonom.
Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca
Član 42
Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca.
Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće.
Ugovor o xxxx xxxx se zaključuje u smislu stava 1. ovog člana, pored odredaba iz člana
33. ovog zakona, sadrži i:
1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;
2) način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;
3) sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac xxxxx xx xxxxxx, instalira i održava;
4) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;
5) naknadu drugih troškova xxxx x xxxxx njihovog utvrđivanja;
6) druga prava i obaveze.
Osnovna zarada zaposlenog iz stava 1. ovog člana ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog xxxx xxxx na istim poslovima u prostorijama poslodavca.
Odredbe ovog zakona o rasporedu radnog vremena, prekovremenom radu, preraspodeli radnog vremena, noćnom radu, odmorima i odsustvima primenjuju se i na ugovor o radu iz stava 1. ovog člana, ako drukčije nije određeno opštim aktom ili ugovorom o radu.
Količina i rokovi za izvršenje poslova koji se obavljaju po osnovu ugovora iz stava 1. ovog člana ne mogu se odrediti na način kojim se zaposlenom onemogućava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
Član 44
Poslodavac može da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu.
OBRAZOVANjE, STRUČNO OSPOSOBLjAVANjE I USAVRŠAVANjE
Član 49
Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba xxxxxxx xxxx i uvođenje novog načina i organizacije rada.
Zaposleni xx xxxxx da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad.
Troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju se iz sredstava poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
U slučaju da zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje, xxxxx xx da poslodavcu naknadi troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga.
RADNO VREME
Pojam radnog vremena
Član 50
Radno vreme je vremenski period u xxxx xx zaposleni xxxxx, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom.
Zaposleni i poslodavac mogu se sporazumeti da jedan period radnog vremena u okviru ugovorenog radnog vremena zaposleni poslove obavlja od kuće.
Radnim vremenom ne smatra se vreme u xxxx xx zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom.
Vreme pripravnosti i visina naknade za istu uređuje se zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.
Vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom.
Puno i nepuno radno vreme
Član 51
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Opštim xxxxx xxxx da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno,
ali ne kraće od 36 časova nedeljno.
Zaposleni iz stava 2. ovog člana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa xxx xx xxxx xx xxxxx radnim vremenom.
Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.
Skraćeno radno vreme
Član 52
Zaposlenom xxxx xxxx na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa povećanim rizikom).
Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, u skladu sa zakonom.
Zaposleni xxxx xxxx skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa xxx xx xxxx xx xxxxx radnim vremenom.
Prekovremeni rad
Član 53
Na zahtev poslodavca, zaposleni xx xxxxx xx xxxx duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima xxxx xx neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.
Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.
Zaposlenom xxxx xxxx na poslovima na xxxxxx xx uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 52. ovog zakona ne može da se odredi prekovremeni rad na xxx poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno.
Član 54
Dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, uređuje se posebnim zakonom.
Raspored radnog vremena
Član 55
Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih xxxx.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni xxx, po pravilu, traje osam časova.
Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme).
Član 56
Poslodavac xx xxxxx da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet xxxx unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.
Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet xxxx, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.
Kod poslodavca kod xxxx xx rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne xxxx biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad.
Preraspodela radnog vremena
Član 57
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.
Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci. Zaposlenom koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od vremena utvrđenog u st. 2. i 3. ovog člana časovi xxxx xxxx od prosečnog radnog vremena
obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.
Član 58
Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.
Član 60
Preraspodela radnog vremena ne može se vršiti na poslovima na xxxxxx xx uvedeno skraćeno radno vreme, u skladu sa članom 52 ovog zakona.
Član 61
Zaposleni xxxx xx radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi xxxx xxxx od ugovorenog radnog vremena ostvareni u preraspodeli radnog vremena preračunaju u njegovo radno vreme i da ga poslodavac odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja po isteku tog vremena ili da mu te časove rada obračuna i isplati kao časove prekovremenog rada.
Noćni rad i rad u smenama
Član 62
Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog xxxx smatra se radom noću.
Zaposlenom xxxx xxxx noću najmanje tri časa svakog radnog xxxx ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac xx xxxxx da obezbedi obavljanje poslova u xxxx xxxx ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.
Poslodavac xx xxxxx da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću.
Član 63
Rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda xxxx ili nedelja.
Zaposleni xxxx xxxx u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod xxxx xx rad organizovan u smenama u toku meseca posao obavlja u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena.
Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac xx xxxxx da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.
ODMORI I ODSUSTVA
Odmor u toku dnevnog rada
Član 64
Zaposleni xxxx xxxx najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.
Zaposleni xxxx xxxx duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.
Zaposleni xxxx xxxx duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.
Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena. Vreme odmora iz st. 1-3. ovog člana uračunava se u radno vreme.
Član 65
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid xxxx, xxx i ako se radi sa strankama.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.
Dnevni odmor
Član 66
Zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24
časa, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni xxxx xxxx u smislu člana 57. ovog zakona ima pravo na odmor u okviru 24 časa u neprekidnom trajanju od najmanje 11 časova.
Nedeljni odmor
Član 67
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno kojem se dodaje vreme odmora iz člana 66. ovog zakona, ako zakonom nije drukčije određeno.
Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.
Poslodavac može da odredi drugi xxx za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.
Izuzetno xx xxxxx 1. ovog člana, zaposleni koji zbog obavljanja posla u različitim smenama ili u preraspodeli radnog vremena ne može da koristi odmor u trajanju utvrđenom u stavu 1. ovog člana, ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.
Ako je neophodno da zaposleni radi na xxx svog nedeljnog odmora, poslodavac xx xxxxx da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.
Godišnji odmor Sticanje prava na godišnji odmor
Član 68
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom.
Zaposleni xxxxx pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle xxxxx xxxx neprekidnog rada od xxxx zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva xx xxxx uz naknadu zarade.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.
Dužina godišnjeg odmora
Član 69
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih xxxx.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih xxxx uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
Član 70
Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa xx xxx pet radnih xxxx.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo xx xxxx uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
Srazmerni deo godišnjeg odmora
Član 72
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 69. ovog zakona (srazmerni deo) za svaki mesec xxxx xxxx u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
Korišćenje godišnjeg odmora u delovima
Član 73
Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. xxxx naredne godine.
Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.
Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti xx xxxx radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva xx xxxx radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. xxxx naredne godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora
Član 75
U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 xxxx pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih xxxx pre xxxx određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da xxxxxx rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u xxxxxx xxxx i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 xxxx pre xxxx određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac xx xxxxx da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.
ZAŠTITA ZAPOSLENIH
Opšta zaštita
Član 80
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.
Zaposleni xx xxxxx da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na xxxx xxxx ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.
Zaposleni xx xxxxx da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu.
Član 81
Zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.
Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim xx xxxxxx nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.
Član 82
Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja može da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrđenih pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života, u skladu sa zakonom.
Zaštita ličnih podataka
Član 83
Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadrže lične podatke koji se čuvaju kod poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog značaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje netačnih podataka.
Lični podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni trećem licu, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi xx xxxxx.
Lične podatke zaposlenih može da prikuplja, obrađuje, koristi i dostavlja trećim licima samo zaposleni ovlašćen xx xxxxxx direktora.
Zaštita omladine
Član 84
Zaposleni mlađi od 18 xxxxxx xxxxxx ne može da radi na poslovima:
1) na kojima se obavlja naročito xxxxx fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini;
2) koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, xxx x xxxxx po zdravlje zbog hladnoće, toplote, buke ili vibracije;
3) koji bi, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njegovo zdravlje i život s obzirom na njegove psihofizičke sposobnosti.
Član 85
Zaposleni između navršene 18 i 21 godine života može da radi na poslovima iz člana 84. tač. 1) i 2) ovog zakona samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da takav rad nije štetan za njegovo zdravlje.
Član 86
Troškove lekarskog pregleda iz člana 84. xxxxx 3) i člana 85. snosi poslodavac.
Član 87
Puno radno vreme zaposlenog mlađeg od 18 xxxxxx xxxxxx ne može da se utvrdi u trajanju dužem od 35 časova nedeljno, niti dužem od osam časova dnevno.
Član 88
Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlađi od 18 xxxxxx xxxxxx.
Zaposleni mlađi od 18 xxxxxx xxxxxx ne može da radi noću, osim:
1) ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti;
2) xxxx xx neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i xx xxxx da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene.
Poslodavac xx xxxxx da u slučaju iz stava 2. ovog člana obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mlađeg od 18 xxxxxx xxxxxx xx xxxxxx punoletnog zaposlenog.
Zaštita materinstva
Član 89
Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama.
Poslodavac xx xxxxx da zaposlenoj iz stava 1. ovog člana obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaćeno odsustvo.
Član 90
Zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.
Zaposlena za vreme trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo xx xxxx u toku xxxx xxxx obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, određenih xx xxxxxx izabranog lekara u skladu sa zakonom, o čemu je dužna da blagovremeno obavesti poslodavca.
Član 91
Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.
Samohrani roditelj koji ima dete do xxxxx xxxxxx xxxxxx ili dete koje xx xxxxx invalid može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.
Član 92
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti - samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.
Član 93
Prava iz čl. 91. i 92. ovog zakona ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta.
Član 93a
Poslodavac xx xxxxx da zaposlenoj ženi, koja xx xxxxx na rad pre isteka godinu xxxx od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova.
Pauza ili skraćeno radno vreme iz stava 1. ovog člana računaju se u radno vreme, a naknada zaposlenoj po xxx osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade, uvećane za minuli rad.
Porodiljsko odsustvo i odsustvo xx xxxx radi nege deteta
Član 94
Zaposlena žena ima pravo na odsustvo xx xxxx zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo xx xxxx radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 xxxx. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 xxxx, a obavezno 28 xxxx pre vremena određenog za porođaj.
Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od xxxx porođaja.
Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo xx xxxx radi nege deteta do isteka 365 xxxx od xxxx otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana.
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad xxxxx napusti dete, xxxx ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i xxxx xxxxx nije u radnom odnosu.
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva xx xxxx radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
Član 94a
Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo xx xxxx radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.
Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo xx xxxx radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena xxxx xxxx u prvom porođaju xxxx xxxxx ili više dece, kao i zaposlena xxxx xxxx xx xxxxxx jedno, dvoje ili troje dece a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.
Zaposlena žena iz st. 1. i 2. ovog člana, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo xx xxxx radi nege deteta do isteka dve godine od xxxx otpočinjanja porodiljskog odsustva iz člana 94. stav 2. ovog zakona.
Otac deteta iz st. 1. i 2. ovog člana može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučajevima i pod uslovima utvrđenim u članu 94. stav 5. ovog zakona, a pravo na odsustvo xx xxxx radi nege deteta u dužini utvrđenoj u stavu 3. ovog člana.
Član 95
Pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju utvrđenom u članu 94. stav 3. ovog zakona ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili xxxx pre isteka porodiljskog odsustva.
Odsustvo xx xxxx radi posebne nege deteta ili druge osobe
Član 96
Jedan od roditelja deteta xxxx xx neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva xx xxxx radi nege deteta, odsustvuje xx xxxx ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet xxxxxx xxxxxx deteta.
Pravo u smislu stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu mišljenja nadležnog organa za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, u skladu sa zakonom.
Za vreme odsustvovanja xx xxxx, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
Za vreme xxxx xx polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena - naknadu zarade u skladu sa zakonom.
Uslove, postupak i način ostvarivanja prava na odsustvo xx xxxx radi posebne nege deteta bliže uređuje ministar nadležan za društvenu brigu o deci.
Član 97
Hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od pet xxxxxx xxxxxx ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje xx xxxx osam meseci neprekidno od xxxx smeštaja deteta u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduže do navršenih pet xxxxxx xxxxxx deteta.
Ako je smeštaj u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu nastupio pre navršena tri meseca života deteta, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje xx xxxx do navršenih 11 meseci života deteta.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ima i lice xxxx xx, u skladu sa propisima o usvojenju, upućeno dete na prilagođavanje pre zasnivanja usvojenja, a po zasnivanju usvojenja - i jedan od usvojilaca.
Za vreme odsustva xx xxxx radi nege deteta, lice koje koristi pravo iz st. 1-3. ovog člana ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.
Član 98
Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa nepunim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.
Zaposleni xxxx xxxx sa nepunim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog člana ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Član 99
Prava iz člana 96. ovog zakona ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizičke ometenosti, potrebna posebna nega.
Član 100
Jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje xx xxxx dok dete ne navrši tri godine života.
Za vreme odsustvovanja xx xxxx iz xxxxx 1. ovog člana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.
Zaštita xxxxx xx invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama
Član 101
Zaposlenom - osobi sa invaliditetom i zaposlenom iz člana 81. stav 2. ovog zakona poslodavac xx xxxxx da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom.
Član 102
Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 101. ovog zakona.
Ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao u smislu člana
101. ovog zakona, zaposleni se smatra viškom u smislu člana 179. stav 5. xxxxx 1) ovog zakona.
Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad
Član 103
Zaposleni xx xxxxx da, najkasnije u roku od tri xxxx od xxxx nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.
U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili xxxxx xxxx xx xxxxxx živi u porodičnom domaćinstvu.
Ako zaposleni xxxx xxx, potvrdu xx xxxxx da dostavi u roku od tri xxxx od xxxx prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Lekar xx xxxxx da izda potvrdu iz stava 1. ovog člana.
Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje xx xxxx u smislu stava
1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.
Način izdavanja i sadržaj potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju sporazumno propisuju ministar i ministar nadležan za zdravlje.
Naknada zarade
Član 115
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja xx xxxx zbog privremene sprečenosti za rad do 30 xxxx, i to:
1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s xxx da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom xxx xxxx, ako zakonom nije drukčije određeno;
2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s xxx da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.
Član 117
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do xxxx xx došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja xx xxxxx daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade.
Druga primanja
Član 119
Poslodavac xx xxxxx da isplati, u skladu sa opštim aktom:
1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade;
2) zaposlenom naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a
članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;
3) zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
NAKNADA ŠTETE
Član 163
Zaposleni je odgovoran za štetu xxxx xx xx xxxx ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete xxxx xx prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete xxxx xx prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu naknađuju u jednakim delovima.
Ako xx xxxx zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima xx xxxxxxx, ko xx xxxxx prouzrokovao i kako se naknađuje - utvrđuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.
Ako se naknada štete ne ostvari u skladu sa odredbama stava 5. ovog člana, o naknadi štete odlučuje nadležni sud.
Zaposleni koji je na radu ili u vezi s radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a xxxx xx naknadio poslodavac, xxxxx xx da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.
Član 164
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi xx xxxxx, poslodavac xx xxxxx da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
IZMENA UGOVORA O RADU
Izmena ugovorenih uslova rada
Član 171
Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora):
1) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada;
2) radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa članom 173. ovog zakona;
3) radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa
članom 174. ovog zakona;
4) ako je zaposlenom koji xx xxxxx obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. xxxxx
5) ovog zakona;
5) radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu u skladu sa članom 33. stav 1. xxxxx 11) ovog zakona;
6) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i xxxxxx stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.
Upućivanje na rad kod drugog poslodavca
Član 174
Zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu xxxx.
Zaposleni može, uz svoju saglasnost, u slučajevima iz stava 1. ovog člana i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu xxxx, xxx xxxxx razlozi za njegovo upućivanje.
Zaposleni može da bude privremeno upućen u smislu stava 1. ovog člana u drugo mesto rada ako su ispunjeni uslovi iz člana 173. stav 1. xxxxx 2) ovog zakona.
Zaposleni sa poslodavcem kod xxxx xx upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme.
Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da xx xxxxx na rad kod poslodavca koji ga je uputio.
Otkaz xx xxxxxx poslodavca
1) Razlozi za otkaz
Član 179
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to:
1) ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
2) ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi xx xxxxx;
3) ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 xxxx od xxxx isteka roka mirovanja radnog odnosa iz člana 79. ovog zakona, odnosno neplaćenog odsustva iz člana 100. ovog zakona.
Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to:
1) ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze;
2) ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja;
3) ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada;
4) ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu xx
xxxx; radu. to:
5) ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i
1) ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa
zakonom;
2) ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona;
3) ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
4) zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla;
5) ako njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi xx xxxxx, nezavisno od toga da xx xx protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo;
6) ako xx xxx netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;
7) ako zaposleni xxxx xxxx na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima xx xxx poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;
8) ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti iz stava 3. tač. 3) i
4) ovog člana ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline u smislu stava 3. ovog člana.
Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to:
1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla;
2) ako odbije zaključenje aneksa ugovora u smislu člana 171. stav 1. ovog zakona.
2) Mere za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radnih obaveza
ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH I POSLODAVACA
Savet zaposlenih
Član 205
Zaposleni kod poslodavca koji ima više od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih, u skladu sa zakonom.
Savet zaposlenih daje mišljenje i učestvuje u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, na način i pod uslovima utvrđenim zakonom i opštim aktom.
Član 239
Sindikat, odnosno udruženje poslodavaca, xxxx xx utvrđena reprezentativnost u skladu sa ovim zakonom, ima:
1) pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora na odgovarajućem nivou;
2) pravo na učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova;
3) pravo na učešće u radu tripartitnih i multipartitnih tela na odgovarajućem nivou;
4) druga prava, u skladu sa zakonom.
KOLEKTIVNI UGOVORI
Predmet i oblik kolektivnog ugovora
Član 240
Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora, međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlenog i poslodavca.
Kolektivni ugovor zaključuje se u pisanom obliku.
Član 250
Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat, zarada, naknada zarade i druga primanja zaposlenih mogu da se urede sporazumom.
Sporazum se smatra zaključenim kada ga potpišu lice ovlašćeno za zastupanje poslodavca i predstavnik saveta zaposlenih ili zaposleni koji je dobio ovlašćenje od najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca.
Sporazum prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora.
NADZOR
Član 268
Nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vrši inspekcija rada.
Član 268a
U postupku inspekcijskog nadzora xxxxxxxxx xx ovlašćen da:
1) vrši uvid u opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju radi utvrđivanja relevantnih činjenica;
2) utvrđuje identitet lica i uzima izjave od poslodavca, odgovornih lica, zaposlenih i drugih xxxx xxxx se zateknu na radu kod poslodavca;
3) vrši kontrolu da xx xx izvršena prijava na obavezno socijalno osiguranje, na osnovu podataka iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja;
4) pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje i drugo;
5) nalaže preduzimanje preventivnih i drugih mera za koje je ovlašćen u skladu sa zakonom radi sprečavanja povreda zakona.
Član 268b
Poslodavac, odgovorno lice kod poslodavca i zaposleni dužni su da inspektoru omoguće vršenje nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetan rad i da mu obezbede podatke potrebne za vršenje inspekcijskog nadzora, u skladu sa zakonom.
Član 269
U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor xxxx xx ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona, podzakonskog akta, opšteg akta i ugovora o radu.
Inspektor xxxx xx ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da sa zaposlenim koji je zasnovao radni odnos u smislu člana 32. stav 2. ovog zakona, zaključi ugovor o radu u pisanom obliku.
Poslodavac xx xxxxx da, najkasnije u roku od 15 xxxx od xxxx isteka roka za otklanjanje utvrđene povrede, obavesti inspekciju rada o izvršenju rešenja.
Član 270
Inspektor rada podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac, odnosno direktor ili preduzetnik, povredom zakona ili drugih propisa kojima se uređuju radni odnosi izvršio prekršaj.
Član 271
Ako inspektor xxxx xxxx da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je pokrenuo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja - do donošenja pravnosnažne odluke suda.
Inspektor xxxx xx odbiti zahtev iz stava 1. ovog člana ako nađe da pravo zaposlenog nije očigledno povređeno.
Zaposleni može podneti zahtev iz st. 1. i 2. ovog člana u roku od 15 xxxx od xxxx pokretanja radnog spora.
Inspektor rada xx xxxxx da xxxxxx rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana u roku od 30 xxxx od xxxx podnošenja zahteva zaposlenog, ako su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana.
Član 272
Protiv rešenja inspektora xxxx xxxx se izjaviti žalba ministru u roku od xxxx xxxx od xxxx dostavljanja rešenja.
Žalba na rešenje iz člana 271. ovog zakona ne odlaže izvršenje rešenja. Ministar xx xxxxx da u roku od 30 xxxx od xxxx prijema žalbe odluči po žalbi.
Protiv konačnog rešenja iz člana 271. st. 1. i 2. ovog zakona ne može da se pokrene upravni spor.
KAZNENE ODREDBE
Član 273
Novčanom kaznom od 800.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:
1) ako sa licem koje radi nije zaključio ugovor o radu ili drugi ugovor u smislu ovog zakona (čl. 30-33. i čl. 197-202);
Novčanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog
člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.
Član 274
Novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:
1) ako prekrši zabranu diskriminacije u smislu ovog zakona (čl. 18-21);
2) ako zasnuje radni odnos sa licem mlađim od 18 xxxxxx xxxxxx suprotno odredbama ovog zakona (član 25);
3) ako zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno odredbama ovog zakona (član 53);
4) ako je izvršio preraspodelu radnog vremena suprotno odredbama ovog zakona (čl. 57.
i 60);
5) ako zaposlenom xxxx xxxx noću ne obezbedi obavljanje poslova u xxxx xxxx suprotno
odredbama ovog zakona (član 62);
6) ako zaposlenom xxxx xxxx u smenama ne obezbedi izmenu smena suprotno odredbama ovog zakona (član 63);
7) ako zaposlenom mlađem od 18 xxxxxx xxxxxx odredi da radi suprotno odredbama ovog zakona (čl. 84, 87. i 88);
8) ako zaposlenom između navršene 18. i 21. godine života odredi da radi suprotno odredbama ovog zakona (član 85);
9) ako ne obezbedi zaštitu materinstva, kao i prava po osnovu nege deteta i posebne nege deteta ili druge osobe u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 89-100);
13) ako zaposlenom ponudi zaključivanje aneksa ugovora suprotno odredbama ovog zakona (čl. 171-174);
Novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.
Novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog
člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.
Član 275
Novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:
1) ako pozove na odgovornost predstavnika zaposlenih koji postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom (član 13);
2) ako zaposlenom ne preda primerak ugovora o radu u skladu sa odredbama ovog zakona (član 30. stav 4);
3) ako postupi suprotno odredbama ovog zakona koje uređuju godišnji odmor (čl. 68-75);
Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.
Novčanom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog
člana odgovorno lice u pravnom licu.
Član 276
Novčanom kaznom od 100.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, a preduzetnik sa kaznom od 50.000 dinara:
1) ako ne drži primerak ugovora ili kopije ugovora u skladu sa odredbama ovog zakona (član 35);
2) ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 64. do 67);
Novčanom kaznom od 10.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.
2. ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI
Učesnici u zdravstvenoj zaštiti
Član 4
U obezbeđivanju i sprovođenju zdravstvene zaštite u Republici učestvuju građani, porodica, poslodavci, obrazovne i druge ustanove, humanitarne, verske, sportske i druge organizacije, udruženja, zdravstvena služba, organizacija za zdravstveno osiguranje, kao i opštine, gradovi, autonomne pokrajine i Republika.
Društvena briga za zdravlje na nivou poslodavca
Član 14
Poslodavac organizuje i obezbeđuje iz svojih sredstava zdravstvenu zaštitu zaposlenih radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponašanje i zaštitu zdravlja na radnom mestu zaposlenog, koja obuhvata najmanje:
1) lekarske preglede radi utvrđivanja sposobnosti za rad po nalogu poslodavca;
2) sprovođenje mera za sprečavanje i rano otkrivanje profesionalnih bolesti, bolesti u vezi xx xxxxx i sprečavanje povreda na radu;
3) preventivne preglede zaposlenih (prethodne, periodične, kontrolne i ciljane preglede) u zavisnosti od pola, uzrasta i uslova xxxx, xxx i pojavu profesionalnih bolesti, povreda na radu i hroničnih bolesti;
4) preglede zaposlenih koji se obavezno sprovode radi zaštite životne i radne sredine, radi zaštite zaposlenih od zaraznih bolesti u skladu sa propisima xxxxxx xx uređena oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, zaštite potrošača, odnosno korisnika i druge obavezne zdravstvene preglede, u skladu sa zakonom;
5) upoznavanje zaposlenih sa zdravstvenim merama zaštite na radu i njihovo obrazovanje u vezi sa specifičnim uslovima, kao i na korišćenje ličnih i kolektivnih zaštitnih sredstava;
6) obezbeđivanje sanitarno-tehničkih i higijenskih uslova (sanitarnih uslova) u objektima pod sanitarnim nadzorom i drugim objektima u kojima se obavlja delatnost od javnog interesa u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast sanitarnog nadzora, kao i obezbeđivanje i sprovođenje opštih mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti;
7) druge preventivne mere (neobavezne vakcinacije, neobavezni sistematski pregledi), u skladu sa opštim aktom poslodavca;
8) praćenje uslova rada i bezbednosti na radu, kao i procene profesionalnih rizika u cilju unapređivanja uslova rada i ergonomskih mera, prilagođavanjem rada psihofiziološkim sposobnostima zaposlenih;
9) praćenje oboljevanja, povređivanja, odsutnosti sa posla i smrtnosti, posebno od profesionalnih bolesti, bolesti u vezi xx xxxxx, povreda na radu i drugih zdravstvenih oštećenja koja utiču na privremenu ili trajnu izmenu radne sposobnosti;
10) učešće u organizaciji režima rada i odmora zaposlenih, kao i u proceni nove opreme i novih tehnologija sa zdravstvenog i ergonomskog stanovišta;
11) sprovođenje mera za unapređivanje zdravlja radnika izloženih zdravstvenim rizicima u toku xxxxxxx xxxx, uključujući i ocenjivanje i upućivanje radnika zaposlenih na posebno teškim i rizičnim poslovima na zdravstveno-preventivne aktivnosti i odmor;
12) ukazivanje prve pomoći u slučaju povrede na radnom mestu i obezbeđivanje uslova za hitne medicinske intervencije.
Društvena briga za zdravlje na nivou poslodavca, u smislu stava 1. ovog člana, obuhvata i prethodne i periodične preglede radnika xxxx xxxx na radnim mestima sa povećanim rizikom, na način i po postupku utvrđenim propisima kojima se uređuje oblast bezbednosti i zdravlja na radu.
U obezbeđivanju društvene brige za zdravlje na nivou poslodavca, poslodavac xx xxxxx da zaposlenima obezbedi i druge mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast bezbednosti i zdravlja na radu.
Vrste, uslovi za osnivanje i prestanak rada zdravstvenih ustanova
Član 46
Zdravstvenu ustanovu može osnovati Republika, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, pravno ili fizičko lice, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Zdravstvene ustanove mogu se osnivati sredstvima u državnoj ili privatnoj svojini, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Zdravstvena ustanova može se osnovati kao:
1) dom zdravlja;
2) apoteka;
3) bolnica (opšta i specijalna);
4) zavod;
5) zavod za javno zdravlje;
6) klinika;
7) institut;
8) kliničko-bolnički centar;
9) klinički centar.
Član 51
Zdravstvena ustanova može obavljati zdravstvenu delatnost ako Ministarstvo rešenjem utvrdi da su ispunjeni uslovi propisani zakonom za obavljanje zdravstvene delatnosti.
Zdravstvena ustanova može obavljati samo zdravstvenu delatnost xxxx xx utvrđena rešenjem Ministarstva o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti.
Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi zdravstveni inspektor, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba ministru, u roku od 15 xxxx od xxxx prijema rešenja zdravstvenog inspektora.
Rešenje ministra iz stava 4. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Na osnovu rešenja o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti, zdravstvena ustanova upisuje se u registar kod nadležnog suda, u skladu sa zakonom.
Zdravstvena ustanova počinje xx xxxxx danom upisa u registar iz stava 6. ovog člana.
Član 98
Primarnu zdravstvenu zaštitu u domu zdravlja građani ostvaruju preko izabranog lekara. Izabrani xxxxx xx:
1) doktor medicine ili doktor medicine specijalista za oblast opšte medicine, odnosno specijalista medicine rada;
2) doktor medicine specijalista pedijatrije;
3) doktor medicine specijalista ginekologije;
4) doktor stomatologije ili doktor stomatologije specijalista za oblast dečije i preventivne stomatologije.
Izabrani lekar obavlja zdravstvenu zaštitu u timu sa zdravstvenim radnikom odgovarajuće školske spreme zdravstvene struke.
Izuzetno xx xxxxx 2. ovog člana, izabrani lekar može biti i doktor medicine druge specijalnosti, pod uslovima koje propiše ministar.
Zavod za medicinu rada
Član 124
Zavod za medicinu rada za teritoriju Republike - osniva Republika.
Zavod za medicinu rada iz stava 1. ovog člana je zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost iz oblasti medicine rada, odnosno zaštite zdravlja na radu, i to:
1) prati i proučava uslove rada, organizovanja i sprovođenja informacionog sistema prikupljanja podataka i praćenja epidemiološke situacije na teritoriji Republike u oblasti profesionalnih bolesti, bolesti u vezi xx xxxxx i povredama na radu i predlaže mere za njihovo sprečavanje i smanjivanje;
2) planira, organizuje, sprovodi i evaluira mere, aktivnosti i postupke u oblasti zaštite zdravlja na radu, utvrđuje stručno-medicinske i doktrinarne stavove u oblasti medicine rada, promociju zdravlja na radu i pruža stručno-metodološku pomoć u njihovom sprovođenju;
3) unapređuje organizaciju i rad zdravstvenih ustanova u oblasti zaštite zdravlja na radu i koordinira njihov rad;
4) utvrđuje jedinstvenu metodologiju i postupke u programiranju, planiranju i sprovođenju mera preventivne zaštite radnika;
5) uvodi i ispituje nove zdravstvene tehnologije, kao i primenu novih metoda prevencije, dijagnostike, lečenja i rehabilitacije u oblasti medicine rada;
6) prati savremena dostignuća u oblasti organizacije medicine rada i predlaže zdravstvene standarde za unapređenje i razvoj;
7) izučava sve faktore profesionalnih rizika i vrši njihovu identifikaciju, kvalifikaciju i procenu;
8) vrši zdravstvene i druge preglede i merenja u vezi sa jonizirajućim i nejonizirajućim zračenjem u zdravstvenoj zaštiti, odnosno radiološku zdravstvenu zaštitu;
9) obavlja stručno-medicinske postupke i aktivnosti u vezi sa utvrđivanjem radnih xxxxx, poslova sa povećanim rizikom, odnosno poslova na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;
10) predlaže i sprovodi preventivne lekarske preglede radnika xxxx xxxx na radnim mestima sa povećanim rizikom;
11) predlaže i primenjuje kriterijume za ocenu sposobnosti za upravljanje motornim vozilima;
12) ocenjuje radnu sposobnost obolelih od profesionalnih bolesti, bolesti u vezi xx xxxxx, posledica povreda na xxxx x xxx xxxx, vrši ocenu radne i opšte životne sposobnosti, procenjuje telesno oštećenje i vrši druga veštačenja u vezi sa radnom sposobnošću zaposlenih;
12a) obavlja dijagnostiku i lečenje profesionalnih bolesti, subakutnih i hroničnih trovanja, bolesti u vezi s radom, kao i posledica povreda na radu;
13) obavlja druge poslove u oblasti zaštite zdravlja na radu, u skladu sa zakonom. Zavod za medicinu rada obavlja i obrazovnu delatnost iz oblasti zaštite zdravlja na radu.
Osnivač može organizovati zavod za medicinu xxxx xxx institut, ukoliko su ispunjeni uslovi propisani članom 116. ovog zakona.
NADZOR NAD RADOM ZDRAVSTVENIH USTANOVA I PRIVATNE PRAKSE
Član 243
Nadzor nad radom zdravstvenih ustanova i privatne prakse, u smislu ovog zakona, vrši xx xxx nadzor nad zakonitošću rada zdravstvenih ustanova i privatne prakse i inspekcijski nadzor.
Republika obezbeđuje vršenje poslova zdravstvene inspekcije.
Nadzor iz stava 1. ovog člana vrši Ministarstvo preko zdravstvenih inspektora i inspektora nadležnih za oblast lekova i medicinskih sredstava (u daljem tekstu: farmaceutski inspektor).
Inspektor iz stava 3. ovog člana obavlja poslove nadzora u službenom xxxxx xxxx izgled propisuje ministar.
Član 260
Novčanom kaznom od 200.000 do 800.000 dinara, kazniće se za prekršaj poslodavac koji je pravno lice ako iz svojih sredstava ne organizuje i ne obezbedi zdravstvenu zaštitu zaposlenih (član 14).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se poslodavac koji je preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 500.000 dinara.
3. ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
Član 9
Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata:
1) osiguranje za slučaj bolesti i povrede xxx xxxx;
2) osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Osiguranici
Član 17
Osiguranici su fizička xxxx xxxx su obavezno osigurana u skladu sa ovim zakonom, i to:
1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u privrednom društvu, drugom pravnom licu, državnom organu, organu jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kao i kod fizičkih lica (u daljem tekstu: zaposleni);
2) civilna lica na službi u Vojsci i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama;
3) izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno platu ili naknadu zarade;
4) xxxx xxxx, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove van prostorija poslodavca;
5) xxxx xxxx, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obavljaju poslove kućnog pomoćnog osoblja;
6) državljani Republike koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili međunarodnih organizacija i ustanova, stranih konzularnih ili diplomatskih predstavništava ili
su zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno;
7) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upućeni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurani po propisima te zemlje, ili ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno;
8) zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje xx xxxx dok dete ne navrši tri godine života, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada, u skladu sa propisima o radu;
9) državljani Republike zaposleni u inostranstvu kod stranog poslodavca koji nemaju zdravstveno osiguranje stranog nosioca zdravstvenog osiguranja ili koji nisu obavezno osigurani prema propisima strane države, odnosno ako prava iz zdravstvenog osiguranja po propisima te države, za sebe ili članove svoje porodice, ne mogu ostvarivati ili koristiti van teritorije te države;
10) strani državljani i lica bez državljanstva koji su, na teritoriji Republike, zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno, kao i kod međunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava, ako je takvo osiguranje predviđeno međunarodnim ugovorom;
11) državljani Republike zaposleni u domaćinstvima državljana Republike u radnom odnosu u inostranstvu kod organizacije čije je sedište na teritoriji Republike;
12) xxxx xxxx imaju pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, prema propisima o zapošljavanju;
13) xxxx xxxx obavljaju privremene i povremene poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad (xxxx xxxx nisu u radnom odnosu, zaposleni xxxx xxxx nepuno radno vreme - do punog radnog vremena i korisnici starosne penzije);
14) xxxx xxxx u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge a imaju navršenih 26 xxxxxx xxxxxx, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju;
15) xxxx xxxx po prestanku radnog odnosa ostvaruju pravo na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, u skladu sa ovim zakonom;
16) xxxx xxxx obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskog ugovora, po osnovu ugovora o porodičnom smeštaju prema propisima o socijalnoj zaštiti, kao i po osnovu drugih ugovora kod kojih se za izvršen posao ostvaruje naknada (u daljem tekstu: ugovorena naknada);
17) xxxx xxxx su osnivači, članovi, odnosno akcionari privrednih društava (ortačka društva, komanditna društva, društva sa ograničenom odgovornošću, akcionarska društva i druge pravne forme privrednih društava, odnosno preduzeća), koji u njima nisu zasnovali radni odnos ali obavljaju određene poslove (u daljem tekstu: osnivači privrednih društava);
18) preduzetnici koji su registrovani za obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti u vidu zanimanja radi samostalnog obavljanja delatnosti, obavljanja delatnosti slobodne profesije, kao i samostalni umetnici, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: preduzetnici);
19) sportisti, koji u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport obavljaju sportsku delatnost kao samostalnu delatnost;
20) sveštenici i verski službenici koji te poslove obavljaju kao samostalnu delatnost;
21) poljoprivrednici stariji od 18 xxxxxx xxxxxx, koji obavljaju poljoprivrednu delatnost kao jedino ili osnovno zanimanje, u skladu sa zakonom, ako nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, osiguranici iz xxxxx 17) ovog stava, korisnici penzija, lica na školovanju;
22) korisnici penzije i prava na novčane naknade koji su ova prava ostvarili prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju;
23) xxxx xxxx primaju penziju ili invalidninu isključivo od inostranog nosioca osiguranja i koja imaju prebivalište ili boravište, odnosno stalno nastanjenje ili privremeni boravak u Republici u skladu sa zakonom, odnosno ako sa državom od koje primaju penziju ili invalidninu ne postoji bilateralni sporazum o socijalnom osiguranju ili je bilateralnim sporazumom drugačije određeno, odnosno ako kod tih lica postoje određene pravne smetnje zbog kojih ne mogu da ostvare zdravstveno osiguranje primenom bilateralnog sporazuma i to samo radi ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja na teritoriji Republike;
24) strani državljani koji na teritoriji Republike rade kod domaćih organizacija, odnosno privatnih poslodavaca na osnovu posebnih ugovora o razmeni stručnjaka ili sporazuma o međunarodnoj tehničkoj saradnji;
25) strani državljani za vreme školovanja ili stručnog usavršavanja na teritoriji Republike.
Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog člana može se steći samo po jednom osnovu osiguranja.
Izuzetno xx xxxxx 1. xxxxx 16) ovog člana, xxxx xxxx ostvaruju ugovorenu naknadu na osnovu ugovora o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta, a nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, osiguranici iz stava 1. xxxxx 17) ovog člana, korisnici penzija ili lica na školovanju, svojstvo osiguranika stiču u skladu sa stavom 1. xxxxx 21) ovog člana.
Član 18
Pod obavljanjem određenih poslova u smislu člana 17. stav 1. xxxxx 17) ovog zakona smatra se predstavljanje i zastupanje privrednog društva xx xxxxxx njegovih osnivača, ortaka, članova društva, odnosno akcionara i drugih lica u skladu sa zakonom, na osnovu upisa u registar nadležnog organa, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Član 19
Preduzetniku iz člana 17. stav 1. xxxxx 18) ovog zakona prestaje svojstvo osiguranika po xxx osnovu za vreme privremene odjave obavljanja delatnosti, ako za to vreme ne plaća doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, osim za vreme trajanja privremene sprečenosti za rad nastale pre odjave, u skladu sa ovim zakonom.
Član 20
Osiguraniku iz člana 17. stav 1. xxxxx 21) ovog zakona koji je navršio 65 xxxxxx xxxxxx prestaje svojstvo osiguranika pod uslovom:
1) da nije ostvario pravo na penziju u skladu sa zakonom;
2) da su prihodi osiguranika ispod xxxxxxx utvrđenih aktom iz člana 22. stav 2. ovog zakona.
Osiguraniku iz stava 1. ovog člana xxxx xx prestalo svojstvo osiguranika po xxx osnovu, utvrđuje se novi osnov za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa članom 22. ovog zakona, na lični zahtev osiguranika.
Član 21
Ako osiguranik iz člana 17. ovog zakona ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika po više osnova osiguranja, prioritetni osnov osiguranja, koji isključuje druge osnove osiguranja, utvrđuje se po sledećim prioritetima:
1) osiguranje po osnovu zaposlenja ili penzije (član 17. stav 1. tač. 1)-12) i 22)-23) ovog zakona;
2) osiguranje po osnovu osnivanja privrednih društava, po osnovu preduzetništva, odnosno po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti (član 17. stav 1. tač. 17) - 20) ovog zakona);
3) osiguranje po osnovu bavljenja poljoprivredom (član 17. stav 1. xxxxx 21) ovog zakona);
4) osiguranje po osnovu drugih propisanih osnova osiguranja (član 17. stav 1. tač. 13) - 16), 24) i 25) ovog zakona).
Lice koje ispunjava uslov za sticanje svojstva osiguranika iz člana 17. stav 1. tač. 1)-12), tač. 17)-20), kao i tač. 22) i 23) ovog zakona, po više osnova osiguranja, dužno je da izabere jedan od osnova osiguranja po kome će biti zdravstveno osigurano, odnosno po kome će ostvarivati prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Osiguranici iz stava 1. ovog člana prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju prema prioritetno utvrđenom osnovu osiguranja.
PRAVA IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
Član 30
Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja jesu:
1) pravo na zdravstvenu zaštitu;
2) pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika (u daljem tekstu: naknada zarade);
3) pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite (u daljem tekstu: naknada troškova prevoza).
Prava iz zdravstvenog osiguranja iz stava 1. ovog člana ostvaruju se pod uslovom da je dospeli doprinos za zdravstveno osiguranje plaćen, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Član 31
Osiguranicima iz člana 17. stav 1. ovog zakona obezbeđuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz člana 30. stav 1. tač. 1) - 3) ovog zakona, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Osiguranicima iz člana 17. stav 1. tač. 24) i 25) obezbeđuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz člana 30. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakona.
Osiguranicima iz člana 22. st. 1. i 4. ovog zakona obezbeđuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz člana 30. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakona.
Licima koja se uključuju u obavezno zdravstveno osiguranje iz člana 23. stav 1. ovog zakona obezbeđuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz člana 30. stav 1. tač. 1) i
3) ovog zakona.
Pravo na naknadu zarade pripada osiguranicima iz člana 17. stav 1. ovog zakona, pod uslovima propisanim ovim zakonom, ako za vreme privremene sprečenosti za rad gube zaradu ili deo zarade.
Članovima porodice iz čl. 24 - 27. ovog zakona obezbeđuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz člana 30. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakona.
Licima iz člana 28. ovog zakona obezbeđuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz člana 30. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakona samo u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Državljanima, odnosno osiguranicima zemalja sa xxxxxx xx zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju iz člana 29. ovog zakona obezbeđuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa xxx ugovorom.
Pravo na zdravstvenu zaštitu
Član 33*
Pravo na zdravstvenu zaštitu za slučaj nastanka bolesti i povrede xxx xxxx obuhvata zdravstvenu zaštitu u pogledu prevencije i ranog otkrivanja bolesti, zdravstvenu zaštitu u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja, kao i zdravstvenu zaštitu u slučaju bolesti i povrede xxx xxxx bez obzira na uzrok, koja se obezbeđuje na primarnom, sekundarnom i tercijernom nivou, u zavisnosti od zdravstvenog stanja osiguranog lica, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.
Pravo na zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti obuhvata zdravstvenu zaštitu u slučaju nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti koja se obezbeđuje na primarnom, sekundarnom i tercijernom nivou.
Zdravstvena zaštita iz st. 1. i 2. ovog člana pruža se na način da sačuva, povrati ili unapredi zdravstveno stanje osiguranog lica i njegovu sposobnost da radi i zadovolji svoje lične potrebe u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.
Povreda na radu, u smislu ovog zakona, je svaka povreda, oboljenje ili smrt xxxxxxx xxx posledica nesreće na poslu, odnosno kao posledica svakog neočekivanog ili neplaniranog događaja, uključujući i akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan xx xxxxx i koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika xxxx xx nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od xxxx nastanka povrede na radu.
Pod profesionalnim oboljenjem u smislu ovog zakona podrazumeva se oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu.
Povreda na radu utvrđuje se na osnovu izveštaja o povredi na radu (u daljem tekstu: povredna lista), koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca i koja se dostavlja Republičkom fondu, odnosno matičnoj filijali radi ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovim zakonom.
Sadržaj i obrazac povredne liste i način popunjavanja, odnosno dostavljanja, obrade podataka iz povredne liste, xxx x xxxxx pitanja od značaja za utvrđivanje povrede na radu, sporazumno propisuju ministri nadležni za poslove zaštite zdravlja i bezbednosti na radu.
Član 34
Pravo na zdravstvenu zaštitu koje se obezbeđuje obaveznim zdravstvenim osiguranjem iz
člana 33. ovog zakona, obuhvata:
1) mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;
2) preglede i lečenje žena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja;
3) preglede i lečenje u slučaju bolesti i povrede;
4) preglede i lečenje bolesti usta i xxxx;
5) medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povrede;
6) lekove i medicinska sredstva;
7) proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh, govor, stomatološke nadoknade, xxx x xxxxx pomagala (u daljem tekstu: medicinsko-tehnička pomagala).
Republički fond može propisati prethodnu saglasnost prvostepene lekarske komisije za korišćenje zdravstvene zaštite iz stava 1. ovog člana, a posebno za određene vrste dijagnostičkih i terapijskih postupaka, stacionarno lečenje ili kućnu negu.
Zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja
Član 45
U ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz čl.
34. - 44. ovog zakona, osiguranim licima obezbeđuje se:
1) 100% plaćanja od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;
- preglede i lečenje u slučaju planiranja porodice, trudnoće, porođaja i u postnatalnom periodu, uključujući prekid trudnoće iz medicinskih razloga;
- preglede, lečenje i medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povreda dece, učenika i studenata do kraja propisanog školovanja a najkasnije do navršenih 26 xxxxxx xxxxxx, odnosno starijih xxxx xxxx su teško telesno ili duševno ometena u razvoju;
- preglede i lečenje bolesti usta i xxxx kod lica iz člana 41. tač. 1), 10) i 11) ovog zakona, kao i žena u vezi sa trudnoćom i 12 meseci posle porođaja;
- preglede i lečenje u vezi sa HIV infekcijom i ostalim zaraznim bolestima za koje je zakonom predviđeno sprovođenje mera za sprečavanje njihovog širenja;
- preglede i lečenje od malignih bolesti, hemofilije, šećerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, progresivnih neuro- mišićnih bolesti, cerebralne paralize, paraplegije, tetraplegije, trajne hronične bubrežne insuficijencije kod koje je indikovana dijaliza ili transplantacija bubrega, cistične fibroze, sistemskih autoimunih bolesti, reumatske bolesti i njenih komplikacija;
- preglede i lečenje u vezi sa uzimanjem, davanjem i razmenom tkiva i organa za transplantaciju od osiguranih i drugih lica za obezbeđivanje zdravstvene zaštite osiguranih lica;
- preglede, lečenje i rehabilitaciju zbog profesionalnih bolesti i povreda na radu;
- pružanje hitne medicinske i stomatološke pomoći, kao i hitan sanitetski prevoz;
- medicinsko-tehnička pomagala, implantate i medicinska sredstva, u vezi sa lečenjem bolesti i povreda iz xxx xxxxx;
2) najmanje 95% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- intenzivnu negu u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;
- operativne zahvate koji se izvode u operacionoj sali, uključujući i implantate za najsloženije i najskuplje zdravstvene usluge;
- najsloženije laboratorijske, rendgenske i druge dijagnostičke i terapijske procedure (magnetna rezonanca, skener, nuklearna medicina i dr.);
- lečenje osiguranih lica upućenih u inostranstvo;
3) najmanje 80% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- preglede i lečenje xx xxxxxx izabranog lekara i lekara specijaliste;
- laboratorijske, rendgen i druge dijagnostičke i terapijske procedure koje nisu obuhvaćene tačkom 2) ovog člana;
- kućno lečenje;
- stomatološke preglede i lečenje u vezi sa povredom xxxx i kostiju lica, kao i stomatološke preglede i lečenje xxxx pre operacije srca i transplantacije bubrega;
- lečenje komplikacija karijesa kod dece i omladine, vađenje xxxx xxx posledice karijesa, kao i izradu pokretnih ortodonskih aparata;
- stacionarno lečenje, kao i rehabilitaciju u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;
- preglede i lečenje u dnevnoj bolnici, uključujući i hirurške zahvate van operacione sale;
- medicinsku rehabilitaciju u ambulantnim uslovima;
- medicinsko-tehnička pomagala, implantate i medicinska sredstva, koja nisu obuhvaćena tačkom 1) ovog člana;
4) najmanje 65% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:
- dijagnostiku i lečenje steriliteta;
- izradu akrilatne totalne i subtotalne proteze kod lica starijih od 65 xxxxxx xxxxxx;
- očna i slušna pomagala za odrasle;
- promenu pola iz medicinskih razloga;
- sanitetski prevoz koji nije hitan.
Za zdravstvene usluge koje se obezbeđuju kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa stavom 1. ovog člana, a za koje Republički fond ne vrši plaćanje na osnovu cene zdravstvene usluge, već troškove obračunava i plaća na drugačiji način (po poseti osiguranog lica zdravstvenom radniku, dijagnostički srodnih grupa zdravstvenih usluga, programima, bolesničkom danu i dr.), osiguranim licima obezbeđuje se pravo na zdravstvenu zaštitu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u procentima propisanim u stavu
1. ovog člana.
Izuzetno xx xxxxx 1. xxxxx 1) alineja četvrta ovog zakona, za ostvarivanje prava na stomatološku zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, Republički fond može opštim aktom iz člana 48. stav 3. ovog zakona da utvrdi plaćanje participacije, ako se osigurano lice ne odazove pozivu izabranog lekara na preventivni pregled, odnosno ako ne ostvaruje pravo na preventivne stomatološke usluge u skladu s ovim zakonom, odnosno republičkim programom stomatološke zdravstvene zaštite koji donosi Vlada u skladu s ovim zakonom.
Zdravstvena zaštita koja se ne obezbeđuje u obaveznom zdravstvenom osiguranju
Član 61
Osiguranim licima u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja ne obezbeđuje se zdravstvena zaštita koja obuhvata sledeće:
4) obaveza poslodavca da iz svojih sredstava obezbedi specifičnu zdravstvenu zaštitu zaposlenih, kao društvenu brigu za zdravlje na nivou poslodavca u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita;
Slučajevi i uslovi za sticanje prava na naknadu zarade
Član 73
Pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja imaju osiguranici:
1) zaposleni iz člana 17. stav 1. tač. 1) - 7) ovog zakona;
2) preduzetnici iz člana 17. stav 1. xxxxx 18) ovog zakona;
3) sveštenici i verski službenici iz člana 17. stav 1. xxxxx 20) ovog zakona.
Član 74
Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima iz člana
73. ovog zakona, ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad iz razloga propisanih ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade, i to ako je:
2) privremeno sprečen za rad usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;
Obavezno upućivanje osiguranika na ocenu radne sposobnosti pred nadležnim penzijsko- invalidskim organom
Član 81
Izabrani lekar, odnosno lekarska komisija, bez obzira na dužinu trajanja i uzrok privremene sprečenosti za rad osiguranika, xxxxx xx da osiguranika bez odlaganja uputi nadležnom organu za ocenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti po propisima o
penzijskom i invalidskom osiguranju (u daljem tekstu: invalidska komisija) ako oceni da zdravstveno stanje osiguranika ukazuje na gubitak radne sposobnosti, odnosno da se ne očekuje poboljšanje zdravstvenog stanja osiguranika koje bi mu omogućilo vraćanje radne sposobnosti. U slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, a najkasnije po isteku šest meseci neprekidne sprečenosti za rad, odnosno ako je osiguranik u poslednjih 18 meseci bio sprečen za rad 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno lekarska komisija, dužna je da osiguranika sa potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi
na invalidsku komisiju radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti.
Član 82
Xxxx xx osiguranik u toku privremene sprečenosti za rad upućen na invalidsku komisiju iz člana 81. ovog zakona, ima pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja najduže 60 xxxx od xxxx podnošenja zahteva za pokretanje postupka pred nadležnom organizacijom za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Organizacija nadležna za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje dužna je da u roku iz stava 1. ovog člana, za osiguranike koji su upućeni na utvrđivanje gubitka radne sposobnosti u skladu sa članom 81. ovog zakona, utvrdi da li postoji ili ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Ako organizacija nadležna za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje ne xxxxxx rešenje iz stava 2. ovog člana, u roku od 60 xxxx od xxxx podnošenja zahteva za pokretanje postupka u skladu sa članom 81. ovog zakona, osiguranik, počev od 61-og xxxx ima pravo na naknadu zarade koju obezbeđuje nadležna organizacija za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje iz svojih sredstava.
Izuzetno xx xxxxx 1. ovog člana, ukoliko se potpuni gubitak radne sposobnosti utvrdi pre isteka roka od 60 xxxx od xxxx podnošenja zahteva, naknada zarade do xxxx utvrđivanja potpunog gubitka radne sposobnosti pada na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a posle toga xxxx xx xxxxx sredstava nadležne organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Potraživanje isplaćene naknade zarade od nadležne organizacije za penzijsko i invalidsko osiguranje dospeva isplatom naknade zarade osiguraniku, a povraćaj isplaćene naknade vrši se prema odredbama zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.
Član 83
Za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad, osiguraniku koji je upućen na invalidsku komisiju, u skladu sa ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade, privremenu sprečenost za rad na svakih 30 xxxx sprečenosti za rad ceni lekarska komisija, po predlogu izabranog lekara, na način i po postupku koji je uređen ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, a do xxxx dobijanja rešenja iz člana 82. ovog zakona.
Član 84
Nadležna organizacija za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje dužna je da matičnoj filijali, odnosno Republičkom fondu odmah dostavi rešenje xxxxx xx utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti osiguranika, odnosno rešenje da ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti, a najkasnije u roku od 15 xxxx od xxxx pravnosnažnosti rešenja.
Osiguranik ima pravo na naknadu zarade do xxxx dostavljanja pravnosnažnog rešenja iz stava 1. ovog člana.
Odnosi između Republičkog xxxxx i nadležne organizacije za penzijsko i invalidsko osiguranje o pitanjima u vezi sa upućivanjem osiguranika na ocenu radne sposobnosti, isplatom naknade zarade i drugim pitanjima od zajedničkog interesa, uređuju se ugovorom.
Slučajevi u kojima ne pripada pravo na naknadu zarade
Član 85
Osiguraniku privremeno sprečenom za rad u skladu sa ovim zakonom ne pripada pravo na naknadu zarade, bez obzira na isplatioca:
1) ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad;
2) ako je nesposobnost za rad prouzrokovana akutnim pijanstvom ili upotrebom psihotropnih supstanci;
3) ako je namerno sprečavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad;
4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju, osim ako za lečenje nije potreban pristanak predviđen zakonom;
5) ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru za ocenu privremene sprečenosti za rad ili se ne odazove na poziv lekarske komisije, u roku od tri xxxx od xxxx nastanka privremene sprečenosti za rad, odnosno od xxxx dobijanja poziva za izlazak na lekarsku komisiju, odnosno od prestanka okolnosti koje su ga u tome sprečavale;
6) ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode;
7) ako bez dozvole stručno-medicinskog organa matične filijale, odnosno Republičkog xxxxx otputuje iz xxxxx prebivališta, odnosno boravišta ili ako izabrani lekar, odnosno organ nadležan za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje;
8) ako prima naknadu zarade po drugim propisima;
9) ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja xx xxxx zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način.
Osiguraniku ne pripada naknada zarade od xxxx xxxx su utvrđene okolnosti iz stava 1. ovog člana, za sve vreme dok traju te okolnosti ili njihove posledice.
Naknada zarade ne pripada licima na izdržavanju kazne zatvora i licima xxxxx xxxxxx se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi.
Ako se činjenice iz stava 1. ovog člana utvrde posle započinjanja sa korišćenjem prava na naknadu zarade, odnosno posle ostvarivanja prava na naknadu zarade, isplata naknade se obustavlja, odnosno isplatilac naknade ima pravo na povraćaj isplaćenih sredstava.
Visina naknade zarade
Član 95
Visina naknade zarade koju obezbeđuje poslodavac za prvih 30 xxxx sprečenosti za rad osiguranika iz svojih sredstava u slučajevima iz člana 74. stav 1. ovog zakona, utvrđuju se u skladu sa propisima o radu i ovim zakonom.
Član 96
Visina naknada zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavaca u slučajevima iz člana 74. stav 1. tač. 1), 4), 5) i 7) ovog zakona iznosi 65% od osnova za naknadu zarade.
Visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavca, u slučajevima iz člana 74. stav 1. tač. 2) i 6) ovog zakona iznosi 100% od osnova za naknadu zarade.
U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 xxxx privremene sprečenosti za rad koju isplaćuje
poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade.
U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, počev od 31. xxxx privremene sprečenosti za rad, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade, s xxx što se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje iznos od 65% od osnova za naknadu zarade, kao i iznos od 35% od osnova za naknadu zarade iz sredstava budžeta Republike.
Sredstva u iznosu od 35% od osnova za naknadu zarade, iz stava 4. ovog člana, prenose se Republičkom fondu koji u ime i za račun budžeta Republike uplaćuje sredstva na račun osiguranice iz stava 3. ovog člana.
Obezbeđivanje isplate naknade zarade
Član 102
Naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti za rad iz člana 74. ovog zakona za prvih 30 xxxx sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. xxxx naknadu zarade obezbeđuje Republički fond, odnosno matična filijala.
Izuzetno xx xxxxx 1. ovog člana, naknada zarade obezbeđuje se osiguraniku iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja od prvog xxxx sprečenosti za rad zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa, kao i osiguraniku majci, odnosno ocu, usvojitelju ili drugom osiguraniku koji se stara o detetu, za vreme privremene sprečenosti za rad zbog nege bolesnog deteta mlađeg od tri godine.
Izuzetno xx xxxxx 1. ovog člana, za osiguranika iz člana 73. xxxxx 1) ovog zakona naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava za vreme trajanja radnog odnosa osiguranika, od prvog xxxx privremene sprečenosti za rad, za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika.
Za osiguranika xxxx xx prestao radni odnos u toku korišćenja prava na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, isplatu naknade zarade obezbeđuje matična filijala, odnosno Republički fond, od xxxx prestanka radnog odnosa osiguranika.
Za osiguranika iz člana 73. tač. 2) i 3) ovog zakona, naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti obezbeđuje matična filijala, odnosno Republički fond od 31. xxxx sprečenosti za rad i za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Utvrđivanje svojstva osiguranog lica
Član 111
Svojstvo osiguranog lica utvrđuje filijala koja se u smislu ovog zakona smatra matičnom filijalom.
Svojstvo osiguranog lica utvrđuje se samo po jednom osnovu.
Svojstvo osiguranog lica prestaje danom prestanka osnova po kojem je to svojstvo priznato.
Izabrani lekar
Član 146**
Izabrani xxxxx xx:
1) doktor medicine ili doktor medicine specijalista za oblast opšte medicine, odnosno specijalista medicine rada;
2) doktor medicine specijalista pedijatrije;
3) doktor medicine specijalista ginekologije;
4) doktor stomatologije ili doktor stomatologije specijalista dečije i preventivne stomatologije.
Izuzetno xx xxxxx 1. ovog člana, izabrani lekar može biti i doktor medicine druge specijalnosti, pod uslovima koje propisuje ministar na osnovu zakona kojim se uređuje zdravstvena zaštita.
Osigurano lice može imati samo jednog izabranog lekara iz grana medicine navedenih u st. 1. i 2. ovog člana.
Republički fond opštim aktom iz člana 141. stav 4. ovog zakona bliže uređuje uslove i način korišćenja zdravstvene zaštite i drugih prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja kod izabranog lekara, način i postupak slobodnog izbora izabranog lekara, kao i standard broja osiguranih lica po jednom izabranom lekaru.
Ministar daje prethodnu saglasnost na standard broja osiguranih lica po jednom izabranom lekaru iz stava 4. ovog člana.
Član 151 Izabrani lekar:
1) organizuje i sprovodi mere na očuvanju i unapređenju zdravlja osiguranih lica, otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, obavlja preventivne preglede, mere i postupke, uključujući i zdravstveno vaspitanje, koji su utvrđeni kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;
2) obavlja preglede i dijagnostiku;
3) određuje način i vrstu lečenja, prati tok lečenja i usklađuje mišljenje i predloge za nastavak lečenja osiguranog lica;
4) ukazuje hitnu medicinsku pomoć;
5) upućuje osigurano lice na ambulantno-specijalističke preglede ili u drugu odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, odnosno kod drugog davaoca zdravstvenih usluga sa xxxxx xx zaključen ugovor o pružanju zdravstvene zaštite, prema medicinskim indikacijama, prati tok lečenja i usklađuje mišljenja i predloge za nastavak lečenja osiguranog lica i upućuje osigurano lice na sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene zaštite;
6) određuje vrstu i dužinu kućnog lečenja i prati sprovođenje kućnog lečenja;
7) propisuje lekove i medicinska sredstva, kao i određene vrste medicinsko-tehničkih pomagala;
8) sprovodi zdravstvenu zaštitu iz oblasti mentalnog zdravlja;
9) vodi propisanu medicinsku dokumentaciju o lečenju i zdravstvenom stanju osiguranog lica, u skladu sa zakonom;
10) daje ocenu o zdravstvenom stanju osiguranog lica i upućuje osigurano lice na ocenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti, u skladu sa ovim zakonom;
11) utvrđuje dužinu privremene sprečenosti za rad zbog bolesti i povrede osiguranika do 30 xxxx sprečenosti za rad i predlaže prvostepenoj lekarskoj komisiji produženje privremene sprečenosti za rad, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno;
12) predlaže prvostepenoj lekarskoj komisiji da utvrdi potrebu za rad osiguranika sa skraćenim radnim vremenom u toku lečenja, u skladu sa ovim zakonom;
13) utvrđuje potrebu da osigurano lice ima pratioca za vreme putovanja;
14) utvrđuje potrebu odsustvovanja osiguranika sa posla radi nege člana uže porodice, u skladu sa članom 79. stav 1. ovog zakona;
15) daje mišljenje o tome da xx xx osiguranik namerno prouzrokovao nesposobnost za rad, odnosno da xx xx ozdravljenje namerno sprečio;
16) daje nalaz i mišljenje o zdravstvenom stanju osiguranog lica na osnovu čega se izdaje potvrda o zdravstvenom stanju osiguranog xxxx xxxx korišćenja zdravstvene zaštite u inostranstvu;
17) određuje upotrebu i vrstu prevoznog sredstva za prevoz bolesnika, s obzirom na njegovo zdravstveno stanje;
18) vrši druge poslove u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ugovorom između Republičkog xxxxx, odnosno filijale i davaoca zdravstvenih usluga.
Pored poslova iz stava 1. ovog člana, izabrani lekar, na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, određuje starost trudnoće radi ostvarivanja prava na odsustvovanje xx xxxx zbog trudnoće i porođaja, daje mišljenje o zdravstvenom stanju deteta radi ostvarivanja prava osiguranika na odsustvovanje xx xxxx zbog neophodne posebne nege deteta, u skladu sa zakonom i utvrđuje privremenu sprečenost za rad osiguranika sa propisima o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Izabrani lekar daje ocenu privremene sprečenosti za rad na osnovu neposrednog pregleda osiguranog lica i na osnovu medicinske dokumentacije.
NAKNADA ŠTETE U SPROVOĐENJU ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
Član 191
Osigurano lice, odnosno osiguranik xxxx xx iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja izvršena isplata naknade na koju nije imao pravo, xxxxx xx da Republičkom fondu, odnosno matičnoj filijali vrati primljeni iznos:
1) ako je isplata izvršena na osnovu netačnih podataka za koje je znao ili xx xxxxx znati da su netačni, ili je na drugi protivpravan način ostvario pravo na naknadu na koju nije imao pravo, ili je ostvario naknadu u većem obimu od pripadajuće;
2) ako je ostvario neko primanje usled toga što nije prijavio nastale promene koje utiču na gubitak ili obim nekog prava, a znao je ili xx xxxxx znati za te promene;
3) ako je primio novčane isplate u iznosu većem od onoga koji mu je određen rešenjem.
Rokovi zastarelosti potraživanja iz stava 1. tač. 1) - 3) ovog člana počinju teći od xxxx xxxx je u upravnom postupku postalo konačno rešenje xxxxx xx utvrđeno da isplaćeno primanje ne pripada ili pripada u manjem obimu, odnosno od xxxx xxxx je izvršena poslednja nepravilna isplata.
Član 192
Matična filijala, odnosno Republički fond ima pravo da zahteva naknadu štete od lica koje je namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovalo bolest, povredu ili smrt osiguranog lica. Za štetu xxxx xx matičnoj filijali, odnosno Republičkom fondu u slučajevima iz stava 1.
ovog člana prouzrokovao zaposleni na radu ili u vezi xx xxxxx odgovara poslodavac kod kojeg zaposleni radi u trenutku prouzrokovanja štete.
Matična filijala, odnosno Republički fond ima pravo, u slučajevima iz stava 2. ovog člana, da zahteva naknadu štete i neposredno od zaposlenog ako je bolest, povredu ili smrt osiguranog lica prouzrokovao namerno.
Član 193
Matična filijala, odnosno Republički fond ima pravo da zahteva naknadu štete od poslodavca ako su bolest, povreda ili smrt osiguranika nastali usled toga što nisu sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast bezbednosti i zdravlja na radu, ili ako nisu sprovedene druge mere za zaštitu građana.
Matična filijala, odnosno Republički fond ima pravo da zahteva naknadu štete od poslodavca i kada xx xxxxx nastala usled toga što je zaposleni stupio na rad bez propisanog
prethodnog zdravstvenog pregleda, a kasnije se utvrdi zdravstvenim pregledom da zaposleni prema svom zdravstvenom stanju nije bio sposoban za rad na određenom poslu.
Član 194
Matična filijala, odnosno Republički fond ima pravo da zahteva naknadu štete od poslodavca:
1) ako xx xxxxx nastala usled toga što nisu dati podaci, ili što su dati neistiniti podaci o
činjenicama od kojih zavisi sticanje ili određivanje prava;
2) ako je isplata izvršena na osnovu neistinitih podataka u prijavi na osiguranje ili zato što nije podneta prijava o promeni u osiguranju, ili odjava sa osiguranja, ili ako su navedeni dokumenti podneti posle propisanog roka.
Matična filijala, odnosno Republički fond ima pravo da zahteva naknadu štete od osiguranika koji xx xxxxx xxx da podnosi prijavu na osiguranje, prijavu promene u osiguranju ili odjave sa osiguranja, ili da daje određene podatke u vezi sa zdravstvenim osiguranjem, ako xx xxxxx nastala usled toga što navedeni dokumenti nisu podneti, ili nisu dati podaci, odnosno dati su neistiniti podaci.
Član 195
Matična filijala, odnosno Republički fond ima pravo da zahteva naknadu štete od izabranog lekara koji nezakonito utvrdi sprečenost za rad osiguranika ili propiše lekove, medicinsko-tehnička pomagala, odnosno druga prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, za koja nema osnova u zdravstvenom stanju osiguranog lica.
Ako xx xxxxx iz xxxxx 1. ovog člana nastala zbog nezakonitog rada lekarske komisije, za štetu odgovaraju članovi lekarske komisije koji su nezakonito radili.
Matična filijala, odnosno Republički fond ima pravo na naknadu štete od lekara, odnosno od davaoca zdravstvenih usluga, ako xx xxxxxxx šteta prouzrokovana pri obavljanju ili u vezi sa obavljanjem delatnosti lekara, odnosno davaoca zdravstvenih usluga zbog nepravilnog lečenja osiguranog lica.
Član 196
Pri utvrđivanju prava na naknadu štete prouzrokovane matičnoj filijali, odnosno Republičkom fondu primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.
Visina naknade štete utvrđuje se prema troškovima lečenja i drugim troškovima u vezi sa lečenjem, novčanim naknadama isplaćenim osiguranom licu po odredbama ovog zakona i drugim davanjima na teret matične filijale, odnosno Republičkog xxxxx.
Član 197
Matična filijala, odnosno Republički fond ima pravo da zahteva naknadu štete i neposredno od društva za osiguranje koje obavlja delatnost u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje, kod kojeg je lice koje je upotrebom motornog vozila prouzrokovalo štetu, odnosno oštećenje zdravlja ili smrt osiguranog lica, zaključilo ugovor o obaveznom osiguranju u saobraćaju u skladu sa posebnim zakonom.
Ako xx xxxxx nastala upotrebom nepoznatog motornog vozila, matična filijala, odnosno Republički fond ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od reosiguravajućeg društva. Matična filijala, odnosno Republički fond ima pravo da zahteva naknadu štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila strane registracije, koje na području Republike nije obuhvaćeno obaveznim osiguranjem od štete nastale upotrebom motornog vozila, neposredno
od reosiguravajućeg društva.
Matična filijala, odnosno Republički fond ima pravo da zahteva naknadu štete i kada xx xxxxx od upotrebe motornog vozila nastala u inostranstvu, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje osiguranje u međunarodnom saobraćaju.
Član 198
U skladu sa ovim zakonom, naknadu štete može zahtevati i osigurano lice koje pretrpi štetu u sprovođenju obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i poslodavac koji pretrpi štetu u sprovođenju obaveznog zdravstvenog osiguranja svojih zaposlenih.
Član 199
Kada matična filijala, odnosno Republički fond utvrdi da mu je u sprovođenju zdravstvenog osiguranja prouzrokovana šteta, pozvaće štetnika da u roku od 30 xxxx od xxxx utvrđene naknade štete naknadi štetu.
Ako u ostavljenom roku šteta ne bude naknađena, zahtev za naknadu štete matična filijala, odnosno Republički fond može ostvariti tužbom kod nadležnog suda.
Član 200
Poslodavci, davaoci zdravstvenih usluga sa xxxxxx xx matična filijala, odnosno Republički fond zaključio ugovor o pružanju zdravstvene zaštite iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, nadležni državni organi, xxx x xxxxx pravna xxxx xxxx na osnovu zakona u obavljanju redovne delatnosti prikupljaju podatke, odnosno vode evidencije od značaja za naknadu štete u skladu sa ovim zakonom, dužni su da u slučaju prouzrokovane bolesti, povrede ili smrti osiguranog lica podatke dostave matičnoj filijali, odnosno Republičkom fondu.
Obavezu iz stava 1. ovog člana imaju i društva koja u skladu sa posebnim zakonom obavljaju delatnost osiguranja, za slučaj povrede ili smrti u saobraćajnoj nesreći osiguranog lica, koje je sa osiguravajućim društvom zaključilo ugovor o obaveznom osiguranju u saobraćaju.
4. ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU OBAVEZNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE
Član 10
Obavezno osigurana lica (u daljem tekstu: osiguranici), u smislu ovog zakona, jesu:
1) zaposleni (u daljem tekstu: osiguranik zaposleni);
2) xxxx xxxx samostalno obavljaju delatnost (u daljem tekstu: osiguranik samostalnih delatnosti);
3) poljoprivrednici (u daljem tekstu: osiguranik poljoprivrednik).
Ako lice istovremeno ispunjava uslove za osiguranje po više osnova iz stava 1. ovog člana, osnov osiguranja određuje se na xxx xxxxx što postojanje osnova osiguranja po prethodnoj tački isključuje osnov osiguranja iz naredne xxxxx.
Obaveze za plaćanje doprinosa po osnovu osiguranja utvrđuju se u skladu sa ovim zakonom.
Član 11
Osiguranici zaposleni jesu:
1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u preduzeću, drugom pravnom licu, državnom organu, organu jedinice lokalne samouprave ili kod fizičkih lica (u daljem tekstu: poslodavac), izuzev lica iz člana 12. stav 1. xxxxx 2) ovog zakona;
2) civilna lica na službi u Vojsci Srbije;
2a) profesionalna vojna lica prema propisima o Vojsci Srbije;
3) izabrana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno naknadu zarade;
4) xxxx xxxx su u skladu sa propisima o radu, u radnom odnosu odnosno zaposlena van prostorija poslodavca;
5) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upućeni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u preduzeću koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurana po propisima te zemlje, ili ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno;
6) domaći državljani koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih ili međunarodnih organizacija i ustanova, stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava ili kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno;
7) domaći državljani zaposleni u inostranstvu, ako za to vreme nisu obavezno osigurani kod stranog nosioca osiguranja, ili ako prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, po propisima te države, ne mogu ostvariti ili koristiti van njene teritorije;
8) strani državljani i lica bez državljanstva koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, kao i kod međunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava, ako je takvo osiguranje predviđeno međunarodnim ugovorom;
9) xxxx xxxx u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove, ako nisu osigurani po drugom osnovu;
10) xxxx xxxx u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga, koje se u smislu ovog zakona smatraju poslodavcem, a imaju navršenih 26 xxxxxx xxxxxx, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju;
11) lica za čijim xx xxxxx prestala potreba, kao i lica xxxxxx xx prestalo zaposlenje zbog stečaja, likvidacije, odnosno u svim slučajevima prestanka rada poslodavca, dok ostvaruju novčanu naknadu prema propisima o radu i zapošljavanju.
Član 12
Osiguranici samostalnih delatnosti jesu:
1) xxxx xxxx, u skladu sa zakonom, samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja;
2) xxxx xxxx su osnivači, odnosno članovi privrednih društava u skladu sa zakonom, koji u njima rade, bez obzira da xx xx u radnom odnosu u privrednom društvu xxxx xx osnivač odnosno član;
3) xxxx xxxx obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu odnosno poslove po osnovu autorskog ugovora, kao i poslove po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvršen posao ostvaruju naknadu (u daljem tekstu: ugovorena naknada), a nisu osigurani po drugom osnovu;
4) sveštenici i verski službenici ako nisu obavezno osigurani po osnovu zaposlenja;
5) xxxx xxxx su prestala da obavljaju samostalnu delatnost, dok ostvaruju novčanu naknadu prema propisima o radu i zapošljavanju.
Radom u smislu stava 1. xxxxx 2) ovog člana smatra se i predstavljanje i zastupanje privrednih društava xx xxxxxx njihovih osnivača, odnosno članova na osnovu upisa u registar nadležne organizacije, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava.
Član 13
Osiguranici poljoprivrednici su xxxx xxxx se bave poljoprivrednom delatnošću kao nosioci poljoprivrednog domaćinstva, članovi poljoprivrednog domaćinstva, nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ili članovi
mešovitog domaćinstva, ako nisu osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, korisnici penzije ili nisu na školovanju. Poljoprivrednim domaćinstvom, porodičnim poljoprivrednim gazdinstvom, odnosno mešovitim domaćinstvom, u smislu ovog zakona, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja xxxxxxx, bez obzira na srodstvo između njegovih članova, na poljoprivrednom domaćinstvu, odnosno gazdinstvu sa najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, odnosno sa manje od 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, drugog zemljišta ili građevinske celine na kojem se obavlja stočarska, povrtarska ili vinogradarska proizvodnja, uzgoj ribe, gajenje pečuraka, puževa, pčela i drugi uzgoj ili gajenje. Nosilac poljoprivrednog domaćinstva, odnosno porodičnog poljoprivrednog gazdinstva,
u smislu ovog zakona, je lice koje je obveznik poreza na imovinu po osnovu poljoprivrednog zemljišta ili poreza na prihod od poljoprivrede i šumarstva, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na imovinu i porez na dohodak građana.
Član poljoprivrednog domaćinstva, porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno mešovitog domaćinstva, u smislu ovog zakona, je lice koje živi i radi na poljoprivrednom domaćinstvu, porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno u mešovitom domaćinstvu.
Obavezno su osigurani nosilac poljoprivrednog domaćinstva i nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno najmanje jedan član domaćinstva, porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ili mešovitog domaćinstva.
Ostali članovi domaćinstva, porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno mešovitog domaćinstva, mogu se osigurati pod uslovom propisanim ovim zakonom.
Član 14
Svojstvo osiguranika xxxxx xx danom početka a prestaje danom prestanka zaposlenja, obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti, odnosno obavljanja ugovorenih poslova.
Svojstvo osiguranika utvrđuje se na osnovu prijave na osiguranje, odnosno odjave osiguranja, u skladu s ovim zakonom.
Svojstvo osiguranika ne može se steći pre navršenih 15 xxxxxx xxxxxx.
Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, svojstvo osiguranika poljoprivrednika može mirovati najduže pet xxxxxx u toku osiguranja iz objektivnih razloga (elementarne nepogode, bolest i porodiljsko odsustvo), s xxx što to ne može biti uzastopnih pet xxxxxx.
Izuzetno xx xxxxx 1. ovog člana, osiguranici iz člana 11. tač. 9) i 10) ovog zakona i osiguranici iz člana 12. stav 1. xxxxx 3) ovog zakona, mogu steći, odnosno može im prestati svojstvo osiguranika, prema utvrđenom stažu osiguranja, ukoliko se ne može utvrditi početak i prestanak obavljanja poslova.
Izuzetno xx xxxxx 1. ovog člana, svojstvo osiguranika poljoprivrednika može prestati i sa danom ispunjenja uslova za sticanje prava na penziju u skladu sa ovim zakonom.
Član 15
Xxxx xxxx nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona, odnosno nisu korisnici prava na penziju mogu se uključiti u obavezno osiguranje i obezbediti prava iz ovog osiguranja pod uslovima, u obimu i na način predviđen ovim zakonom.
Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog člana xxxxx xx danom podnošenja zahteva, a izuzetno, na zahtev lica, najranije 30 xxxx pre podnošenja zahteva.
Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog člana prestaje danom za koji se lice u zahtevu opredeli.
Podnošenje zahteva za sticanje prava na starosnu, prevremenu starosnu penziju odnosno invalidsku penziju smatra se zahtevom za prestanak svojstva osiguranika iz stava 1. ovog člana, ukoliko su ispunjeni uslovi za sticanje ovih prava.
Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog člana može se steći pod uslovom da nije nastupio neki od slučajeva po osnovu kojih se ostvaruje pravo u skladu sa ovim zakonom, a ukoliko je
nastupio neki od tih slučajeva, svojstvo osiguranika može se steći samo za slučaj koji nije nastupio.
XXXX XXXXXX SE OBEZBEĐUJU PRAVA ZA SLUČAJ INVALIDNOSTI I TELESNOG OŠTEĆENJA PROUZROKOVANIH POVREDOM NA RADU ILI PROFESIONALNOM BOLEŠĆU
Član 17
Prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću ostvaruju:
1) xxxx xxxx, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga do navršenih 26 xxxxxx xxxxxx, ako su na školovanju;
2) xxxx xxxx se nalaze na stručnom osposobljavanju, dokvalifikaciji ili prekvalifikaciji, koja uputi organizacija nadležna za zapošljavanje;
3) učenici i studenti kada se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi;
4) xxxx xxxx se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici ustanove za izdržavanje kazne zatvora (radionica, radilište i sl.) i na drugom mestu rada;
5) xxxx xxxx, u skladu sa propisima, obavljaju određene poslove po osnovu ugovora o volonterskom radu.
PRAVA IZ PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA
Član 18
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, jesu:
1) za slučaj starosti:
(1) pravo na starosnu penziju,
(2) pravo na prevremenu starosnu penziju;
2) za slučaj invalidnosti - pravo na invalidsku penziju;
3) za slučaj smrti:
(1) pravo na porodičnu penziju;
(2) pravo na naknadu pogrebnih troškova;
4) za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću - pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje;
5) za slučaj potrebe za pomoći i negom drugog lica - pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica.
Invalidska penzija
Član 21
Invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom xxx xxxx ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.
Član 22
Povredom na radu, u smislu ovog zakona, smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu xxxx xx osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim
dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.
Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz stava 1. ovog člana, koju osiguranik - zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod xxxx xx zaposlen.
Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz stava 1. ovog člana, koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do xxxxx xxxx ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu xxxx xx osiguran ili u vezi s njim.
Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz st. 1. do 4. ovog člana, koju osiguranik pretrpi u vezi s korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti.
Član 23
Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način predviđen u članu 22. ovog zakona koju osiguranici pretrpe učestvujući:
1) u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća;
2) u vojnoj vežbi ili u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrđenih zakonom;
3) na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr.);
4) na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa.
Član 24
Profesionalne bolesti, u smislu ovog zakona, jesu određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.
Profesionalne bolesti, radna xxxxx, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima, u smislu stava 1. ovog člana, utvrđuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja, na predlog xxxxx.
Član 25
Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, xxxxx pravo na invalidsku penziju:
1) ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću;
2) ako je invalidnost prouzrokovana povredom xxx xxxx ili bolešću - pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja xxxxxx xxxxxx propisanih za sticanje prava na starosnu penziju utvrđenih u članu 19. xxxxx 1) ovog zakona i da ima navršenih pet xxxxxx xxxxx osiguranja.
3) (brisana)
Član 26
Osiguranik kod xxxx xx invalidnost, prouzrokovana bolešću ili povredom xxx xxxx, xxxxxxx pre navršene 30 godine xxxxxx xxxxx pravo na invalidsku penziju:
1) kad je invalidnost nastala do navršene 20 godine života - ako ima godinu xxxx xxxxx osiguranja;
2) kad je invalidnost nastala do navršene 25 godine života - ako do nastanka invalidnosti ima najmanje dve godine staža osiguranja;
3) kad je invalidnost nastala do navršene 30 godine života - ako do nastanka invalidnosti ima najmanje tri godine staža osiguranja.
4. Novčana naknada za telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu, odnosno profesionalnom bolešću
Član 37
Telesno oštećenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak, bitnije oštećenje ili znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, što otežava normalnu aktivnost organizma i iziskuje xxxx napore u ostvarivanju životnih potreba, bez obzira na to da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost.
Osiguranik i lice iz člana 17. ovog zakona kod koga telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom bolešću iznosi najmanje 30%, xxxxx pravo na novčanu naknadu.
Član 38
Telesna oštećenja iz člana 37. ovog zakona, kao i procente tih oštećenja utvrđuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja na predlog xxxxx.
Član 39
Telesna oštećenja razvrstavaju se prema težini u osam stepena, i to: Xxxxxx Procenat telesnog oštećenja
1. 100% | 5. 60% |
2. 90% | 6. 50% |
3. 80% | 7. 40% |
4. 70% | 8. 30% |
Član 40
Kada kod osiguranika kod xxxx xx ranije nastalo telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom bolešću ispod 30% dođe do pogoršanja tog telesnog oštećenja ili nastane nov slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću, tako da ukupno telesno oštećenje iznosi 30% ili više, osiguranik xxxxx pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje u odgovarajućem procentu xxxxx xxxxx stepenu telesnog oštećenja koji se određuje na osnovu novog stanja ukupnog telesnog oštećenja.
Staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem
Član 52
Osiguraniku xxxx xxxx na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima, odnosno poslovima i osiguraniku xxxx xxxx na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima posle navršenja određenih xxxxxx xxxxxx ne može uspešno obavljati svoju profesionalnu delatnost, staž osiguranja u efektivnom trajanju računa se sa uvećanim trajanjem pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.
Xxxxxx uvećanja staža osiguranja zavisi od težine, opasnosti i štetnosti rada, odnosno od prirode posla, a može iznositi najviše 50%.
Član 53
Radno mesto odnosno posao na kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem je radno mesto odnosno posao na xxxx xx rad naročito xxxxx, opasan i štetan za zdravlje i pored toga što su primenjene sve opšte i posebne zaštitne mere utvrđene propisima.
Radno mesto odnosno posao na kome se staž osiguranja računa s uvećanim trajanjem je i radno mesto odnosno posao na xxxx xx obavljanje profesionalne delatnosti ograničeno navršenjem određenih xxxxxx xxxxxx ili zbog prirode i težine posla, fiziološke funkcije opadaju u toj meri da onemogućavaju njeno dalje uspešno obavljanje.
Član 54
Osiguraniku iz člana 52. stav 1. ovog zakona, staž osiguranja računa se sa uvećanim trajanjem pod uslovom da je na radnim mestima odnosno poslovima iz člana 53. ovog zakona efektivno proveo ukupno najmanje 10 xxxxxx, odnosno ukupno najmanje pet xxxxxx ako je utvrđena invalidnost.
Staž osiguranja se uvećava samo za vreme koje je efektivno provedeno na radu. Prilikom utvrđivanja uslova za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja,
kumulativno se uzima staž osiguranja sa uvećanim trajanjem ostvaren na radnim mestima odnosno poslovima iz člana 53. ovog zakona.
Član 55
Radna xxxxx, odnosno poslove na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, postupak i način za njihovo utvrđivanje, kao i stepen uvećanja staža osiguranja utvrđuje ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja, na predlog xxxxx.
Zaposlenom u Ministarstvu unutrašnjih poslova, pripadniku Bezbednosno-informativne agencije, pripadniku Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije, zaposlenom u organu nadležnom za spoljne poslove xxxx xxxx na određenim poslovima pod posebnim uslovima, profesionalnom pripadniku Vojske Srbije, zaposlenom u Upravi, ovlašćenom službenom licu Poreske policije u smislu propisa o poreskoj administraciji, svakih 12 meseci efektivno provedenih na xxx poslovima računa se najviše kao 16 meseci staža osiguranja u zavisnosti od težine ovih poslova, pod uslovima iz člana 54. ovog zakona.
Izuzetno xx xxxxx 2. ovog člana, nadležni ministar utvrđuje radna xxxxx i poslove na kojima se zaposlenom u Ministarstvu unutrašnjih poslova, civilnom licu na službi u Vojsci Srbije i profesionalnom vojnom licu prema propisima o Vojsci Srbije, svakih 12 meseci efektivno provedenih na xxx poslovima računa kao 18 meseci staža osiguranja, sporazumno sa ministrom nadležnim za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja.
Radna xxxxx odnosno poslovi, kao i stepeni uvećanja staža osiguranja iz st. 1. do 3. ovog
člana, podležu reviziji najdocnije po isteku 10 xxxxxx xx xxxx njihovog utvrđivanja.
Član 56
Radna xxxxx, odnosno poslove lica iz člana 55. stav 2. ovog zakona, kao i stepen uvećanja staža osiguranja utvrđuje nadležni ministar u skladu sa zakonom, odnosno direktor Xxxxxxxxxxx-informativne agencije, sporazumno sa ministrom nadležnim za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja.
Na akte iz stava 1. ovog člana saglasnost daje Vlada Republike Srbije.
Član 57
Revizijom radnih xxxxx, odnosno poslova na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i stepena uvećanja staža osiguranja, u smislu ovog zakona, smatra se ponovna ocena postojanja uslova iz člana 53. ovog zakona na osnovu koje se utvrđuje na kojim radnim mestima, odnosno poslovima prestaje računanje staža osiguranja s uvećanim trajanjem,
odnosno menja xxxxxx uvećanja staža ili uvodi računanje staža osiguranja sa uvećanim trajanjem.
Revizija radnih xxxxx odnosno poslova iz stava 1. ovog člana vrši se na način i po postupku po kojima se vrši njihovo utvrđivanje.
Član 58
Staž osiguranja sa uvećanim trajanjem računa se i osiguranicima koji su na radu, po osnovu koga su bili obavezno osigurani, proveli radeći u smislu člana 47. kao: osiguranici s telesnim oštećenjem od najmanje 70%, vojni invalidi od prve do xxxxx xxxxx, civilni invalidi rata od prve do xxxxx xxxxx, slepa lica, lica obolela od distrofije ili srodnih mišićnih i neuromišićnih oboljenja, od paraplegije i cerebralne i dečije paralize i od multipleks skleroze.
Osiguranicima iz stava 1. ovog člana svakih 12 meseci efektivno provedenih na radu po osnovu koga su osigurani računa se, pod uslovima utvrđenim u članu 54. ovog zakona, kao 15 meseci staža osiguranja.
XIV NAKNADA ŠTETE
Član 208
Naknada štete pričinjene fondu, odnosno povraćaj nezakonito i nepravilno izvršenih isplata penzija i drugih novčanih primanja iz penzijskog i invalidskog osiguranja vrši se po odredbama zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.
Fond donosi rešenje o utvrđivanju preplaćenog iznosa penzija u kojem navodi visinu preplaćenog iznosa i način za povraćaj istog.
Fond može doneti rešenje da preplaćeni iznos bude nadoknađen obustavom do 1/3 mesečnog iznosa penzije sve dok se na xxx xxxxx ne izmiri utvrđen preplaćen iznos penzija, ako se Fond i korisnik penzije sporazumeju o takvom načinu povraćaja preplaćenih iznosa penzija. Fond ima pravo da zahteva naknadu pričinjene štete od lica koje je prouzrokovalo invalidnost, telesno oštećenje ili smrt osiguranika ako je, po xxx osnovu, ostvareno pravo iz
penzijskog i invalidskog osiguranja.
Fond xx xxxxx da zahteva naknadu štete od poslodavca ukoliko je do povrede na radu, odnosno profesionalne bolesti došlo nepreduzimanjem odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, u skladu sa propisima o radu.
Pri utvrđivanju visine štete ne uzimaju se u obzir iznos uplaćenog doprinosa za to osiguranje, niti dužina navršenog penzijskog staža.
Član 209
Zahtevom za naknadu štete može se obuhvatiti ukupan iznos štete ili iznos dela štete koji se odnosi na određeni protekli period.
Fond može zahtevati da se šteta xxxx xx prouzrokovala obavezu plaćanja invalidske ili porodične penzije, kao i drugog trajnog novčanog primanja, nadoknadi jednokratnim iznosom u celini.
Iznos iz stava 2. ovog člana obračunava se xxxxx xxxxxx priznate penzije i drugog trajnog novčanog primanja, kao i prema očekivanom prosečnom vremenu korišćenja tih prava.
Član 210
Fond ima pravo da zahteva naknadu štete i neposredno od zajednice osiguranja imovine i xxxx xxxxxxx upotrebom motornog vozila.