O PLANU NASTAVE I UČENJA ZA PRVI CIKLUS OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA I PROGRAMU NASTAVE I UČENJA ZA PRVI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 10/2017 i 12/2018)
O PLANU NASTAVE I UČENJA ZA PRVI CIKLUS OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA I PROGRAMU NASTAVE I UČENJA ZA PRVI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA
PRAVILNIK
Član 1
Ovim pravilnikom utvrđuje se plan nastave i učenja za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i program nastave i učenja za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Član 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog xxxx od xxxx objavljivanja u "Službenom glasniku RS
- Prosvetnom glasniku", a primenjivaće se na učenike koji upisuju prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja počev od školske 2018/2019. godine.
Samostalni član Pravilnika o dopunama
Pravilnika o planu nastave i učenja za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programu nastave i učenja za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 12/2018)
Član 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog xxxx od xxxx objavljivanja u "Službenom glasniku RS
- Prosvetnom glasniku", a primenjuje se počev od školske 2018/2019. godine.
PLAN NASTAVE I UČENJA ZA PRVI CIKLUS OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Red. broj | A. OBAVEZNI PREDMETI | PRVI RAZRED | DRUGI RAZRED | TREĆI RAZRED | ČETVRTI RAZRED | ||||
xxx. | god. | xxx. | god. | xxx. | god. | xxx. | god. | ||
1. | Srpski jezik jezik1 | 5 | 180 | 5 | 180 | 5 | 180 | 5 | 180 |
2. | Srpski kao nematernji jezik2 | 2 | 72 | 2 | 72 | 3 | 108 | 3 | 108 |
3. | Strani jezik | 2 | 72 | 2 | 72 | 2 | 72 | 2 | 72 |
4. | Matematika | 5 | 180 | 5 | 180 | 5 | 180 | 5 | 180 |
5. | Svet oko nas | 2 | 72 | 2 | 72 | - | - | - | - |
6. | Priroda i društvo | - | - | - | - | 2 | 72 | 2 | 72 |
7. | Likovna kultura | 1 | 36 | 2 | 72 | 2 | 72 | 2 | 72 |
8. | Muzička kultura | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 36 |
9. | Fizičko i zdravstveno vaspitanje | 3 | 108 | 3 | 108 | 3 | 108 | 3 | 108 |
U K U P N O: A | 19- 21* | 684- 756* | 20- 22* | 720- 792* | 20- 23* | 720- 828* | 20- 23* | 720- 828* | |
Red. broj | B. IZBORNI PROGRAMI | ||||||||
1 | Xxxxxx nastava/Građansko vaspitanje3 | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 36 |
2. | Maternji jezik/govor sa elementima nacionalne kulture 4 | 2 | 72 | 2 | 72 | 2 | 72 | 2 | 72 |
U K U P N O: B | 1-3* | 36- 108* | 1-3* | 36- 108* | 1-3* | 36- 108* | 1-3* | 36- 108* | |
U K U P N O: A + B | 20- 22* | 720- 792* | 21- 23* | 756- 828* | 21- 24* | 756- 864* | 21- 24* | 756- 864* | |
Oblici obrazovno-vaspitnog xxxx xxxxxx se ostvaruju obavezni nastavni predmeti, izborni programi i aktivnosti
Red. broj | OBLIK OBRAZOVNO- VASPITNOG RADA | PRVI RAZRED | DRUGI RAZRED | TREĆI RAZRED | ČETVRTI RAZRED | ||||
xxx. | god. | xxx. | god. | xxx. | god. | xxx. | god. | ||
1. | Redovna nastava | 20- 22* | 720- 792* | 21- 23* | 756- 828* | 21- 24* | 756- 864* | 21- 24* | 756- 864* |
2. | Projektna nastava5 | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 36 |
3. | Dopunska nastava | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 36 |
4. | Dodatna nastava | 1 | 36 | ||||||
5. | Nastava u prirodi** | 7-10 xxxx godišnje | 7-10 xxxx godišnje | 7-10 xxxx godišnje | 7-10 xxxx godišnje | ||||
Red. broj | OSTALI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA | PRVI RAZRED | DRUGI RAZRED | TREĆI RAZRED | ČETVRTI RAZRED | ||||
xxx. | god. | xxx. | god. | xxx. | god. | xxx. | god. | ||
1. | Čas odeljenjskog starešine | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 36 |
2. | Vannastavne aktivnosti6 | 1-2 | 36-72 | 1-2 | 36-72 | 1-2 | 36-72 | 1-2 | 36-72 |
3. | Ekskurzija | 1-3 xxxx godišnje | 1-3 xxxx godišnje | 1-3 xxxx godišnje | 1-3 xxxx godišnje | ||||
1 Naziv jezika nacionalne manjine u školama u kojima se nastava održava na maternjem jeziku nacionalne manjine.
2 Realizuje se u školama u kojima se nastava održava na maternjem jeziku nacionalne manjine.
3 Učenik bira jedan od ponuđenih izbornih programa.
4 Učenik pripadnik nacionalne manjine koji sluša nastavu na srpskom jeziku može da izabere ovaj program ali nije u obavezi.
5 Projektna nastava je obavezna za sve učenike.
6 Škola realizuje vannastavne aktivnosti u oblasti nauke, tehnike, kulture, umetnosti, medija i sporta.
* Broj časova za učenike pripadnike nacionalnih manjina
** Nastava u prirodi organizuje se u skladu sa odgovarajućim pravilnikom.
PROGRAM NASTAVE I UČENJA ZA PRVI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA
1. CILJEVI OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA SU:
1) obezbeđivanje dobrobiti i podrška celovitom razvoju učenika;
2) obezbeđivanje podsticajnog i bezbednog okruženja za celoviti razvoj učenika, razvijanje nenasilnog ponašanja i uspostavljanje nulte tolerancije prema nasilju;
3) sveobuhvatna uključenost učenika u sistem obrazovanja i vaspitanja;
4) razvijanje i praktikovanje zdravih životnih stilova, svesti o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, potrebe negovanja i razvoja fizičkih sposobnosti;
5) razvijanje svesti o značaju održivog razvoja, zaštite i očuvanja prirode i životne sredine i ekološke xxxxx, zaštite i dobrobiti životinja;
6) kontinuirano unapređivanje kvaliteta procesa i ishoda obrazovanja i vaspitanja zasnovanog na proverenim naučnim saznanjima i obrazovnoj praksi;
7) razvijanje kompetencija za snalaženje i aktivno učešće u savremenom društvu koje se menja;
8) pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fizički razvoj svakog učenika, u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima;
9) razvijanje ključnih kompetencija za celoživotno učenje, razvijanje međupredmetnih kompetencija za potrebe savremene nauke i tehnologije;
10) razvoj svesti o sebi, razvoj stvaralačkih sposobnosti, kritičkog mišljenja, motivacije za učenje, sposobnosti za timski rad, sposobnosti samovrednovanja, samoinicijative i izražavanja svog mišljenja;
11) osposobljavanje za donošenje valjanih odluka o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja, sopstvenog razvoja i budućeg života;
12) razvijanje osećanja solidarnosti, razumevanja i konstruktivne saradnje sa drugima i negovanje drugarstva i prijateljstva;
13) razvijanje pozitivnih ljudskih vrednosti;
14) razvijanje kompetencija za razumevanje i poštovanje prava deteta, ljudskih prava, građanskih xxxxxxx i sposobnosti za život u demokratski uređenom i pravednom društvu;
15) razvoj i poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti, razvoj tolerancije i uvažavanje različitosti;
16) razvijanje ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji, poštovanje i negovanje srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina, razvijanje interkulturalnosti, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne xxxxxxx;
17) povećanje efikasnosti upotrebe svih resursa obrazovanja i vaspitanja, završavanje obrazovanja i vaspitanja u predviđenom roku sa minimalnim produžetkom trajanja i smanjenim napuštanjem školovanja;
18) povećanje efikasnosti obrazovanja i vaspitanja i unapređivanje obrazovnog nivoa stanovništva Republike Srbije kao države zasnovane na znanju.
2. PROGRAMI NASTAVE I UČENJA ORIJENTISANI NA ISHODE
Struktura programa svih predmeta je koncipirana na isti način. Na početku se nalazi cilj učenja predmeta za prvi ciklus obrazovanja i vaspitanja. U tabeli koja sledi, u prvoj koloni, definisani su predmetni ishodi za kraj prvog razreda, u drugoj koloni date su oblasti i/ili teme, a u trećoj se nalaze predmetni sadržaji. Iza tabele nalaze se preporuke za ostvarivanja nastave i učenja konkretnog predmeta pod naslovom Uputstvo za didaktičko-metodičko ostvarivanje programa.
Programi nastave i učenja zasnovani su na opštim ciljevima i ishodima obrazovanja i vaspitanja i potrebama i mogućnostima učenika prvog razreda. Usmereni su na proces i ishode učenja, a ne na same sadržaje xxxx xxxx imaju drugačiju funkciju i značaj. Sadržaji više nisu cilj sami po sebi, već su u funkciji ostvarivanja ishoda koji su definisani kao funkcionalno znanje učenika tako da pokazuju šta će učenik biti u stanju da učini, preduzme, izvede, obavi zahvaljujući znanjima, stavovima i veštinama koje je gradio i razvijao tokom jedne godine učenja konkretnog predmeta. Ovako koncipirani programi podrazumevaju da ostvarenost ishoda vodi ka razvijanju kompetencija, i to kako opštih i specifičnih predmetnih, tako i ključnih.
Pregledom ishoda koji su dati u okviru pojedinih programa nastave i učenja može se videti kako se postavljaju temelji razvoja ključnih i opštih međupredmetnih kompetencija koje želimo da naši učenici imaju na kraju osnovnog obrazovanja. Xx xxxxxxx da se obrazovanje i vaspitanje usmere ka razvijanju kompetencija jedan je od razloga uvođenja i projektne nastave kao oblika obrazovno-vaspitnog rada. Projektna nastava se u današnje vreme sve više fokusira na ostvarivanje obrazovnih standarda i ishoda i, kako pokazuju rezultati najnovijih istraživanja, prati društvene promene svojom usmerenošću na razvijanje znanja i sposobnosti učenika kroz aktivnosti planiranja, istraživanja i timskog rada u okviru predmetnog i međupredmetnog povezivanja sadržaja. Pored toga, jedna od bitnih osobina savremenog pristupa projektnom radu u nastavi odnosi se na korišćenje IKT u projektnim aktivnostima što obezbeđuje efikasnije učenje i razvijanje znanja, ali i razvijanje ponašanja pravilnog i bezbednog korišćenja računara i interneta. Detaljnije preporuke za planiranje i
ostvarivanje projektne nastave date su u poglavlju 7 - Uputstvo za realizaciju projektne nastave.
Na putu ostvarivanja cilja i ishoda ključna je uloga nastavnika xxxx xxxxxx značajan prostor za slobodu izbora i povezivanje sadržaja, metoda nastave i učenja i aktivnosti učenika.
Orijentacija na proces učenja i ishode xxxxx xx ne samo o rezultatima, već i načinu na koji se uči, odnosno kako se gradi i povezuje znanje u smislene celine, kako se razvija mreža pojmova i povezuje znanje sa praktičnom primenom.
Programi nastave i učenja namenjeni su, pre svega, nastavnicima koji neposredno rade sa učenicima, ali i onima koji na posredan način uzimaju učešće u obrazovanju i vaspitanju.
Zato treba imati u vidu da terminologija, xxxx xx korišćena u programima nastave i učenja, nije namenjena učenicima i xxxxx xx prilikom definisanja konkretnih nastavnih jedinica, bilo za neposredan rad sa učenicima, bilo za potrebe udžbeničkih i didaktičkih materijala, prilagoditi uzrastu učenika. Programi nastave i učenja su nastavnicima polazna osnova i pedagoško polazište za razvijanje obrazovno-vaspitne prakse: za planiranje godišnjih i operativnih planova, neposrednu pripremu za rad kao i okvir za preispitivanje prakse razvijanja planova, ostvarivanja i vrednovanja nastave i učenja kroz sopstvena promišljanja i razgovor sa kolegama.
Preporuke za planiranje obrazovno-vaspitne prakse
Obrazovno-vaspitna praksa je složena, promenljiva i ne može se do kraja i detaljno unapred predvideti. Ona se odvija kroz dinamičnu spregu međusobnih odnosa i različitih aktivnosti u socijalnom i fizičkom okruženju, u jedinstvenom kontekstu konkretnog odeljenja, konkretne škole i konkretne lokalne zajednice. Zato, umesto izraza realizovati program, bolje xx xxxx da se na osnovu datog programa planira i ostvaruje nastava i učenje koje odgovara konkretnim potrebama odeljenja.
Rad sa učenicima prvog razreda zahteva uvažavanje njihovih uzrasnih karakteristika kao i činjenice da je to njihov prvi susret sa školom. Treba imati u vidu da su xx xxxx deca, xxxx učenici prvog razreda, u predškolskom periodu učila kroz igru, u interakciji sa socijalnim i fizičkim okruženjem. Oni imaju znanja koja su razvili u svakodnevnim životnim situacijama, umeju da izvedu različite aktivnosti, umeju nešto da naprave, neke zadatke da reše, mogu i žele da postavljaju pitanja, da saopšte ono što znaju, što su iskusili i doživeli. Ta njihova spontana iskustvena znanja treba povezivati sa naučnim znanjima koja se sadržajima školskih predmeta uvode u nastavu. U xxx povezivanju moguće je i potrebno birati sadržaje i metode xxxx xxxxxx se stvaraju situacije koje su pogodne da se učenik vodi kroz zonu narednog razvoja u različitim oblastima znanja i funkcionisanja. Nastava treba da obezbedi sigurnu, podsticajnu i podržavajuću sredinu za učenje u kojoj se neguje atmosfera interakcije i odnos uvažavanja, saradnje, odgovornosti i zajedništva.
Polazeći od datih predmetnih ishoda i sadržaja od nastavnika se očekuje da dati program kontekstualizuje prema potrebama konkretnog odeljenja imajući u vidu karakteristike učenika, udžbenike i druge nastavne materijale koje će koristiti, tehničke uslove, nastavna sredstva i medije kojima škola raspolaže xxx x xxxxx resurse škole i lokalne sredine.
Prilikom planiranja nastave i učenja potrebno je rukovoditi se:
- individualnim razlikama među učenicima u pogledu načina, tempa učenja i brzine napredovanja;
- integrisanim pristupom u kojem postoji horizontalna i vertikalna povezanost unutar istog predmeta i različitih predmeta;
- participativnim i kooperativnim aktivnostima koje omogućavaju saradnju;
- prevashodno aktivnim i iskustvenim metodama nastave i učenja;
- uvažavanjem svakodnevnog iskustva i znanja koje je učenik izgradio van škole, povezivanjem aktivnosti i sadržaja učenja sa životnim iskustvima učenika i podsticanjem primene naučenog i svakodnevnom životu;
- negovanjem radoznalosti, održavanjem i podsticanjem interesovanja za učenje i kontinuirano saznavanje;
- redovnim i osmišljenim prikupljanjem relevantnih podataka o napredovanju učenika, ostvarivanju predmetnih ishoda i postignutom stepenu razvoja kompetencija učenika.
Polazeći od datih ishoda i sadržaja nastavnik najpre, kao i do xxxx, kreira svoj godišnji (globalni) plan rada iz koga kasnije razvija svoje operativne planove. Kako su ishodi definisani za kraj nastavne godine, nastavnik treba da ih operacionalizuje prvo u operativnim planovima, a potom i na nivou konkretne nastavne jedinice. Od njega se očekuje da za svaku nastavnu jedinicu definiše piramidu ishoda na tri nivoa: one koje bi svi učenici trebalo da dostignu, one koje bi većina učenika trebalo da dostigne i one koje bi trebalo samo neki učenici da dostignu. Na ovaj način postiže se indirektna veza sa standardima na tri nivoa postignuća učenika. Pri planiranju treba, takođe, imati u vidu da se ishodi razlikuju. Neki se lakše i brže mogu ostvariti, xxx xx za većinu ishoda potrebno više vremena i više različitih aktivnosti (to se posebno odnosi na veštine).
Nakon iskustva korišćenja različitih didaktičkih materijala u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, učenici se u prvom razredu po prvi put susreću sa udžbenicima. Xxxx xx važno osposobljavati ih od početka za njihovo pravilno korišćenje, kao i upućivati ih na druge izvore informacija, a sve u cilju dostizanja definisanih ishoda.
Takođe, prvi razred daje osnovu za izgradnju kompetencije za učenje učenja. Učenik korišćenjem prethodnih znanja i veština postepeno ovladava i veštinama planiranja, korišćenja različitih informacija kao i primenom znanja i veština u različitim situacijama.
Preporuke za praćenje i vrednovanje obrazovno-vaspitne prakse
Praćenje napredovanja i ocenjivanje postignuća učenika, koje je u prvom razredu opisno, samo xx xxx praćenja i vrednovanja obrazovno-vaspitne prakse. Rezultate celokupnog praćenja i vrednovanja nastavnik uzima kao osnovu za planiranje narednih koraka u radu sa učenicima i razvijanju svoje obrazovno-vaspitne prakse.
Praćenje napredovanja i ocenjivanje postignuća učenika je formativno i sumativno i realizuje se u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju.
Potrebno je da nastavnik kontinuirano i na primeren način ukazuje učeniku na kvalitet njegovog postignuća tako što će povratna informacija biti prilagođena, dovoljno jasna i informativna kako bi imala ulogu podsticajne povratne informacije. Povratna informacija treba da bude uvremenjena, data tokom ili neposredno nakon obavljanja neke aktivnosti; treba da bude konkretna, da se odnosi na aktivnosti i produkte učenika, a ne na njegovu ličnost i da bude pozitivno intonirana, odnosno da prvo sadrži one elemente koji su za pohvalu, a tek potom one koje bi učenik trebalo da razvija i unapređuje. Ono započinje inicijalnom procenom nivoa na kome se učenik nalazi i u odnosu na koji će se procenjivati njegov xxxxx tok napredovanja. Svaka aktivnost xx xxxxx prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije, a učenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju ishoda predmeta, kao i napredak drugih učenika.
3. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI
Naziv predmeta | SRPSKI JEZIK |
Cilj | Cilj nastave srpskog jezika jeste da učenici ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog književnog jezika radi pravilnog usmenog i pisanog izražavanja, negujući svest o značaju uloge jezika u očuvanju nacionalnog identiteta; da se osposobe za tumačenje odabranih književnih i drugih umetničkih dela iz srpske i svetske baštine, radi negovanja tradicije i kulture srpskog naroda i razvijanja interkulturalnosti. |
Razred | prvi |
Godišnji fond časova | 180 časova |
ISHODI Po završetku razreda učenik će biti u stanju da: | OBLAST/TEMA | SADRŽAJI |
- razlikuje izgovoreni glas i | Glas i slovo; štampana i pisana slova ćiriličkog pisma. Reči i rečenice kao govorne i xxxxxx xxxxxx. Tekstovi zasićeni slovima koja se obrađuju/tekstovi predviđeni za globalno čitanje. Sve vrste tekstova koji su napisani štampanim ili pisanim slovima. Jezičke igre. Analitičko-sintetička vežbanja; leksička i sintaksička vežbanja; motoričke vežbe. Pisanje (prepisivanje, samostalno pisanje i diktat). Čitanje (ščitavanje/globalno čitanje, glasno i tiho čitanje); pitanja kojima se proverava razumevanje pročitanog. Izgovor i pisanje glasova koji učenicima pričinjavaju teškoće (npr. đ, ć; dž, č; j, lj). | |
napisano slovo; izgovorene i | ||
napisane reči i rečenice; | ||
- vlada osnovnom tehnikom | ||
čitanja i pisanja ćiriličkog | ||
teksta; | ||
- razume ono što pročita; | ||
- aktivno sluša i razume | ||
sadržaj književnoumetničkog | ||
teksta koji mu se čita; - prepozna pesmu, priču i dramski tekst; | POČETNO ČITANJE I PISANJE | |
- odredi glavni događaj, vreme | ||
(redosled događaja) i mesto | ||
dešavanja u vezi sa pročitanim | ||
tekstom; | ||
- uoči likove i pravi razliku | ||
između njihovih pozitivnih i | ||
negativnih osobina; | ||
- izrazi svoje mišljenje o | ||
ponašanju likova u književnom | ||
delu; | ||
- prepozna zagonetku i razume | ŠKOLSKA LEKTIRA Poezija Narodna pesma, Xx xxx xxxx video Xxxxx Xxxxxxxxx Xxxx, Zimska pesma Xxxxxxxx Xxxx, Proletnja xxxx/Xxxx Xxxxx, Proleće/Xxxx Xxxxxxxxx, Vetar sejač Xxxxxxx Xxxxxxxxxx, Prvak; Hvalisavi zečevi/U gostima/Livadsko zvonce Gvido Tartalja, Kitova | |
njeno značenje; | ||
- prepozna basnu i razume | ||
njeno značenje; | ||
- razlikuje slovo, reč i rečenicu; | ||
- pravilno izgovori i napiše | ||
kratku i potpunu rečenicu jednostavne strukture sa | KNJIŽEVNOST | |
odgovarajućom intonacijom, | ||
odnosno interpunkcijskim | ||
znakom na kraju; | ||
- pravilno upotrebi veliko slovo; | ||
- učtivo učestvuje u vođenom i |
slobodnom razgovoru; - oblikuje usmenu poruku služeći se odgovarajućim rečima; - usmeno prepričava; usmeno priča prema slici/slikama i o doživljajima; - usmeno opisuje stvari iz neposrednog okruženja; - bira i koristi odgovarajuće reči u govoru; na pravilan način koristi nove reči u svakodnevnom govoru; - napamet govori kraće književne tekstove; - učestvuje u scenskom izvođenju teksta; - pažljivo i kulturno sluša sagovornike; - sluša, razume i parafrazira poruku; - sluša interpretativno čitanje i kazivanje književnih tekstova radi razumevanja i doživljavanja; - primenjuje osnovna pravopisna pravila; - piše xxxxx i uredno; - pismeno odgovara na postavljena pitanja; - spaja više rečenica u kraću celinu; - piše rečenice po diktatu primenjujući osnovna pravopisna pravila; - glasno čita, pravilno i sa razumevanjem; - tiho čita (u sebi) sa razumevanjem pročitanog; - pronađe informacije eksplicitno iznete u tekstu. | beba/Mravi/Postelja za zeku Xxxxxx Xxxxx, Xxxxxx kućica (čitanje u nastavcima) Xxxxx Xxxxxxx, Xxxxxxx xxxxx/Srećna Nova xxxxxx Xxxxxxxxx Ršumović, Au što xx xxxxx zgodna; Dete/Deca su ukras sveta Xxxxxx Xxxxxxxxx, Crtanka/Xxxxxxxxx Xxxxxxxxx, Xxxxxx Xxxx Xxxxx, Dobar drug ti vredi više Xxxxxxxx Xxxxxxxx, Nije xxxx biti dete Proza Narodna priča, Xxxxx Xxxx i đaci Narodna priča, Xxxx x xxxx /Xxxxx i pčela Narodna basna, Xxxxxx i xxxxxx Xxxxxxx Xxxxxxxxx, Dva jarca; Dve koze Xxx Xxxxxxxxxxx Xxxxxxx, Dva druga Xxxxxx Xxxxx, Xxxx vozi trolejbus/Xxxx Xxxxxxx, Dum-dum Xxxxxx i njegov xxxxxx Xxxx Xxxxxxxxxx, Xxx xxx je jutro bilo slovo/Xxxxx Xxxxxxx Xxxxxx, Xxxxx xxxxx Xxxxx iz narodnih i autorskih zagonetki (Xxxxxxx Xxxxxxxxxx, Xxxxxxxxx lake za prvake đake, Xxxxxxxxx Xxxxxxx Xxxxxx i Xxxxx Xxxxxxxxxx) Dramski tekstovi Xxxxx Xxxxxxxx, Zna on unapred Xxxxx Xxxxxxx, Tužibaba Xxxxxxxxxx Xxxxxxx, Xxxx uvek da bude prvi Xxxx Xxxxxxx, Prvi xxx x xxxxx Popularni i informativni tekstovi Izbor iz ilustrovanih enciklopedija i časopisa za decu o značajnim ličnostima srpskog jezika, književnosti i kulture (Xxxxx Xxxx, Xxx Xxxxxxxxxx Xxxxxxxx, znamenita zavičajna ličnost i dr.); Xxxxx Xxxxx: Bukvar DOMAĆA LEKTIRA Xxxxx Xxxxxxxxx Xxxx, Xxxxx za decu (izbor) Izbor iz basni i slikovnica za decu Književni pojmovi: - pesma; |
- priča; | |||
- događaj; mesto i vreme zbivanja; | |||
- književni lik - izgled, osnovne | |||
osobine i postupci; | |||
- dramski tekst za decu; | |||
- šaljiva pesma; | |||
- basna; | |||
- zagonetka. | |||
Rečenica; reč; slovo. | |||
Uloga glasa/slova u razlikovanju | |||
značenja izgovorene odnosno | |||
napisane reči. | |||
Rečenice kao obaveštenje, pitanje | |||
i zapovest. | |||
JEZIK Gramatika, pravopis i ortoepija | Veliko slovo na početku rečenice, u pisanju ličnih imena i prezimena, imena naselja (jednočlanih) i naziva xxxxx i ulice u kojoj učenik | ||
živi, kao i naziv škole koju pohađa. | |||
Pravilno potpisivanje (ime, pa | |||
prezime). | |||
Tačka na kraju rečenice; mesto i | |||
funkcija upitnika i uzvičnika u | |||
rečenici. | |||
Vođeni i slobodni razgovor. | |||
Govorni predlošci. | |||
Usmena poruka. | |||
Pričanje, prepričavanje i | |||
opisivanje. | |||
Kazivanje književnog teksta. | |||
Govorenje | Xxxxxxx, dramatizovani tekstovi, scenska improvizacija. | ||
Scensko izvođenje teksta | |||
(dramsko i lutkarsko). | |||
Bogaćenje rečnika: leksičke i | |||
sintaksičke vežbe. | |||
Razgovorne, situacione i jezičke | |||
JEZIČKA | igre. | ||
KULTURA | Stvarne i simulirane situacije. | ||
Slušanje | Slušna poruka. Audio-vizuelni zapisi. | ||
Igre za razvijanje slušne pažnje. | |||
Pitanja o sopstvenom iskustvu, | |||
bićima, predmetima, pojavama, | |||
slikama, o književnom i | |||
neknjiževnom tekstu. | |||
Pisanje | Pisana poruka. Kraća tekstualna celina: o | ||
sopstvenom iskustvu, o doživljaju, | |||
o slikama, povodom književnog | |||
teksta. | |||
Rečenice/kratak tekst pogodan za | |||
diktiranje. | |||
Čitanje | Književni tekstovi. Tekstovi sa praktičnom namenom: pozivnica, uputstvo, xxxxxx za kupovinu i dr. Nelinearni tekstovi: tekst u tabeli, raspored časova, strip, ulaznica i dr. Informativni tekstovi: 1. udžbenički: Xxxxx Xxxxx, Bukvar; tekstovi o znamenitim ličnostima srpske kulture; 2. vanudžbenički: o pravilima učtivog ponašanja (xxxxxx); o mestu u kojem učenici žive; o životinjama itd. |
Ključni pojmovi: početno čitanje i pisanje, književnost, jezik i jezička kultura.
UPUTSTVO ZA DIDAKTIČKO-METODIČKO OSTVARIVANJE PROGRAMA
Program predmeta Srpski jezik u prvom razredu osnovne škole čine četiri predmetne oblasti: Početno čitanje i pisanje, Književnost, Jezik i Jezička kultura. Preporučena distribucija časova po predmetnim oblastima je sledeća: Početno čitanje i pisanje - 90 časova, Književnost - 45 časova, Jezik - 10 časova i Jezička kultura - 35 časova. Sve oblasti se prožimaju i nijedna se ne može izučavati izolovano i bez sadejstva sa drugim oblastima.
POČETNO ČITANJE I PISANJE
Nastava početnog čitanja i pisanja izvodi se u prvom polugodištu prvog razreda osnovne škole, ali, ako je potrebno, nastavlja se i u drugom polugodištu. Početno čitanje i pisanje realizuje se samostalno, ali obuhvata i sadržaje iz Književnosti, Jezika i Jezičke kulture.
Pripremni period
U pripremnom periodu učitelji treba da ispitaju sposobnosti učenika, i to: pričanje, prepričavanje, poznavanje slova, poznavanje čitanja i pisanja, spretnost u rukovanju priborom za pisanje i crtanje. U toku ovog perioda ispitivanje učenika se obavlja kroz aktivnosti koje se međusobno prožimaju.
Usmeno izražavanje se izvodi kroz igre i aktivnosti gde se vežba komunikacija (pozdravljanje u konkretnim situacijama: dobro jutro, xxxxx xxx i doviđenja; zahvaljivanje, izvinjavanje). Učenici mogu pričati na osnovu posmatranja slika i niza slika. Mogu prepričavati slušani tekst, pozorišne ili lutkarske predstave razgovetnim prirodnim govorom i pravilnim izgovorom. Učitelji xxxxx xx xxxx računa o pravilnoj artikulaciji glasova i da sa učenicima komentarišu odslušano.
Vežbe u posmatranju se odnose na uočavanje celine i detalja, posmatranje predmeta, pojava i okoline. Treba ih tematski organizovati. Prvo se posmatra učionica, pa se kasnije ta aktivnost proširuje na okolinu. Učenici mogu posmatrati predmete, ljude, životinje, događaje, slike, slike u nizu, fotografije, objekte iz okoline i sl. Pažnju učenika treba usmeriti na celinu, zatim na najvažnije pojedinosti i na kraju na manje važne pojedinosti. Opažaju se: oblici, boje, odnosi, pokreti, mimika i gestovi, skriveni detalji i sl.
Vežbe u slušanju počinju slušanjem onoga što govore učitelji, drugi učenici, glumci i spikeri. Slušani govor se komentariše da bi se odredile govorne karakteristike govornika. Slušanje treba da bude povezano sa mimikom i gestovima xxxx xxxxx ono što se govori. Xxxxxxxx insistirati na podražavanju pravilnog govora. Tokom slušanja odvajati bitno od nebitnog, negovati pažnju i koncentraciju. Slušaju se i zvukovi onomatopejskog tipa, šumovi, artikulisani i neartikulisani zvukovi.
Analitička vežbanja xxxxx xx xxxx zanimljiva i podsticajna jer su jedan od najvažnijih preduslova za učenje čitanja i pisanja. Ne izvode se izolovano već su povezana sa vežbama slušanja i posmatranja. Uočava se pozicija glasova u reči xxxx xx izgovorena i pozicija slova u reči xxxx xx napisana. Kada učenici savladaju uočavanje glasova i njihovu poziciju u rečima, prelazi se na rastavljanje reči na glasove. Za početak se preporučuju reči od dva glasa, a zatim od tri, četiri i više.
Sintetička vežbanja se organizuju uporedo sa analitičkim. Reči koje su već rastavljene na glasove opet se slivaju u celinu. Počinje se od najlakših i ide ka sve težim. Učenici se na xxx xxxxx pripremaju za čitanje i razumevanje pročitanog.
Vežbe u otklanjanju dijalekatskih i žargonskih karakteristika govora se izvode polako i sistematično. Učitelji posebnu pažnju xxxxx xx xxxxxx na izgovor glasova đ, x; dž, č; j, lj.
Motoričke vežbe za razvijanje ruke, šake i prstiju se razvijaju kroz igru. Preporučuje se vezivanje čvorova od kanapa, vezivanje pertli, zakopčavanje dugmića, nizanje perlica (mogu se izvoditi i na časovima fizičkog vaspitanja). Grafomotoričke vežbe su veoma važne u pripremi za pisanje. Svaka grafomotorička vežba treba da se poveže sa nekim događajem, vežbom slušanja, posmatranja, pričanja i sl. Takve vežbe, odnosno pisanje elemenata slova, izvode se na različite načine, kroz crteže, ramove za slike u prostoru predviđenom za pisanje. Učenike treba podsticati da upotpune crtež dodajući svoje elemente (korelacija sa likovnom kulturom). Vežbe pisanja linija izvoditi bez podizanja ruke, iz jednog poteza.
Učenike usmeravati na pravilno držanje olovke (grafitne olovke, hemijske olovke, naliv pera, flomastera). Upotrebu gumice treba svesti na minimum, jer smanjuje odgovornost učenika u pisanju. Paziti na pravilno držanje tela, udaljenost xx xxxxx, pravilan položaj tela u odnosu na sto i na ugao pisanja. Pri pisanju učiti učenike da ne žure, da ruka bude opuštena.
Učenje čitanja i pisanja
Didaktičko-metodička organizacija nastave početnog čitanja i pisanja zavisi od mnogo faktora, a najvažniji je onaj koji se odnosi na predznanja učenika. Učitelji xxxxxx xxxxxxxx koji će koristiti u nastavi početnog čitanja i pisanja - kombinaciju monografskog i grupnog postupka, grupni ili kompleksni postupak.
Nastavu početnog čitanja i pisanja treba izvoditi na više nivoa uz primenu principa individualizacije. U svakom odeljenju postoje učenici koji znaju da čitaju i oni koji samo poznaju slova ili ne znaju da čitaju. Sadržaji, metode i oblici xxxx xxxxx da se prilagode mogućnostima i potrebama učenika.
U ovom periodu učenici treba da vežbaju čitanje odgovarajućih tekstova, pravilno izgovaraju sve glasove i pravilno naglašavaju reči i rečenice. Treba obratiti pažnju na individualne sposobnosti učenika. Svako dete čita svojim tempom i prema svojim sposobnostima.
Poželjno je često proveravati xxxxxx savladanosti tehnike čitanja i razumevanja pročitanog. Pri učenju čitanja mogu se koristiti igre slovima i rečima, jezičke igre (rebusi, ispunjalke, ukrštene reči). Učenici tako upoznaju nove sadržaje, situacije imaju veću motivisanost, a atmosfera je prijatna i opuštena. Podsticati učenike da svakodnevno vežbaju čitanje kod kuće. Sarađivati sa roditeljima učenika i pružiti im neophodne informacije vezane za čitanje
(motivacija dece, čitanje u svakodnevnim životnim situacijama, udaljenost teksta od očiju je 30 centimetara i sl.).
Učenici uče da pišu pojedinačna štampana i pisana slova, reči i rečenice; cifre. Razmak između štampanih slova u rečima xxxx da bude ravnomeran. Kod učenja pisanih slova posebnu pažnju treba posvetiti grafičkom uvezivanju slova u rečima. Slova xxxxx xx xxxx iste visine i debljine, a razmak između reči ujednačen. Pisanje uvežbavati kroz prepisivanje, dopunjavanje rečenica, sastavljanje rečenica na osnovu slike, sastavljanje rečenica na osnovu niza slika, diktate i samostalno pisanje rečenica i kraćih tekstualnih celina. Pored usvajanja oblika slova, smera pisanja samog slova, posebnu pažnju treba obratiti na prostornu orijentaciju u svesci. Pojedinačno pisanje slova se ograničava na jedan do dva xxxx u svesci. Dnevna opterećenost pisanjem ne treba da xx xxxx od 25 minuta. Levoruka deca pišu levom rukom.
Usavršavanje čitanja i pisanja
U ovom periodu učenik treba da vlada osnovnom tehnikom čitanja i pisanja. Usavršavanje čitanja treba vežbati na tekstovima koji su kratki, dinamični, interesantni i primereni uzrastu učenika, kao i na tekstovima školske i domaće lektire. Posebnu pažnju obratiti na razumevanje pročitanih reči, rečenica i tekstova. Redovnim vežbanjem učenici automatizuju proces čitanja i pisanja.
KNJIŽEVNOST
Preporučeni sadržaji iz oblasti Književnost savladavaju se tokom cele školske godine, iz bukvara/početnice i uz pomoć čitanke kao osnovnih nastavnih sredstava, tako što učitelj planira njihovu realizaciju u skladu sa individualnim karakteristikama učenika i ukupnim mogućnostima kolektiva, rukovodeći se ishodima učenja.
Prilikom osposobljavanja učenika da uz pomoć učitelja razumeju tekstove iz školske lektire, ali i popularne, informativne tekstove iz časopisa za decu, enciklopedija i sl. važno je nastojati da se uoče događaji, prostorni i vremenski odnosi i bitne pojedinosti u opisima bića i prirode. Kako se tekstovi iz školske lektire koriste za usavršavanje čitanja i pisanja i uvođenje učenika u osnovne pojmove o književnosti, tako se učenici podstiču da uoče likove u književnom delu, njihove osobine i postupke; njihova emocionalna stanja (radosno, tužno, smešno) i da razlikuju pojmove dobra i zla.
U propisanim tekstovima iz školske lektire ponuđen je izbor, odnosno opredeljivanje učitelja da u nekim slučajevima izabere između dva, odnosno tri dela (npr. bira se jedna narodna priča - Xxxx x xxxx ili Xxxxx i pčela, bira se jedna od tri ponuđene pesme Gvida Tartalje, a od Ljubivoja Xxxxxxxxx obavezno je obraditi pesmu Au što xx xxxxx zgodna, a pored nje bira se xxx jedna od dve koje su ponuđene - Dete ili Deca su ukras sveta, itd.).
Prvi put se uvodi čitanje teksta u nastavcima, na primeru Ježeve kućice Xxxxxx Xxxxxx. To podrazumeva da učitelj, prema planu koji xxx osmisli i odgovarajućom dinamikom, xxxx xxx po deo Xxxxxxxxx teksta i razgovara sa učenicima o pročitanom na nekoliko planiranih časova motivišući xx xx xxxx pročitaju i sami.
Pošto su tekstovi predviđeni programom jednostavni, kratki i zasnovani na hronološkom nizanju događaja, učenik treba da odredi gde se i kada dešava radnja i da razume uzročno- posledični raspored događaja, odnosno šta se u fabulativnom tekstu desilo prvo, a šta sledeće, šta je prethodilo nekom događaju a šta iz njega sledi.
Učenik treba da uoči formalnu različitost poezije, proze i dramskog teksta (razlikovanje stiha od proznog i dramskog teksta pisanog po ulogama) i njihove osnovne genološke karakteristike (npr. odsustvo fabule u lirskom delu, ritmičnost stihova ili nizanje događaja u epskom i dramskom delu), ali ne na nivou definisanja genoloških pojmova. Učenik treba da razlikuje pesmu (i šaljivu pesmu - po tonu pevanja) od priče (basne) i dramskog teksta, ali bez uvođenja definicija književnoteorijskih pojmova. Detaljnije terminološko određivanje uvodi se postupno u starijim razredima.
Učenik treba da bude u stanju da razume preneseno značenje zagonetke bez formulisanja u njoj postojećih stilskih postupaka; da prepoznaje žanr basne kao priče sa prenesenim značenjem (bez uvođenja pojma alegorije), da bude upoznat sa postojanjem narodne i autorske basne (koje mogu biti u stihu ili u prozi), da u basnama likovi mogu biti ne samo životinje, već i biljke, predmeti, antropomorfizovana bića (Xxxxx, Xxxx) ili ljudi i, konačno, da bude u stanju da razume njeno preneseno značenje i izdvoji njenu pouku. Pošto se u ovom uzrastu integralni tekst basne neretko adaptira, skraćuje, u ishodima nisu navedeni strukturni žanrovski elementi basne (fabula i pouka), pogotovo što pouka u narodnoj basni i kod nekih autora nije izdvojena (a naravoučenija Xxxxxxxx Xxxxxxxxxx su u nekim adaptacijama skraćena ili izostavljena).
Učenici se osposobljavaju da uoče nepoznate i manje poznate reči u tekstu i da pitaju učitelja za njihovo objašnjenje kako bi što bolje razumeli značenje teksta. Vođeni pitanjima (ko?, šta?, gde?, kada?, zašto?) o pročitanom sadržaju, učenici se osposobljavaju xx xxx odgovore formulišu: rečenice, odeljke, kraće tekstovne celine, zavisno od individualnih sposobnosti. Tokom obrade književnih tekstova učenici stiču prva literarno-estetska iskustva i formiraju svoje stavove o delu koje slušaju ili čitaju. Učitelj podstiče učenike da svoje stavove i iskažu.
Prilikom čitanja lirskih pesama učenici postupno uče da prepoznaju i dožive melodičnost pesama i da ih izražajno čitaju i recituju (po izboru). Uspostavljanje razlike između dela u stihu i dela u prozi ne vrši se na teorijskom nivou.
Prilikom obrade dramskih tekstova za decu učenici se motivišu na čitav niz stvaralačkih aktivnosti koje nastaju povodom dela (scenski nastup, dramska igra, lutkrska igra, dramski dijalozi, gledanje dečje pozorišne predstave, snimanje i komentarisanje dramatizovanih odlomaka). Xxxxxx učenici usvajaju i pravila ponašanja u pozorištu u okviru vaspitnog delovanja škole. Uz aktivno slušanje, a potom i samostalno čitanje jednostavnih književnih i ostalih tipova tekstova učenici se osposobljavaju da sadržaje dovode u vezu sa ilustracijama koje prate književni, popularni i informativni tekst.
Od prvog razreda sadržajima programa se sugeriše sistematično i postupno usvajanje književnih pojmova, a učiteljima se preporučuje da kontinuirano uvode nove reči u rečnički fond učenika, kako bi se on obogatio. Usvajanje književnih pojmova ne podrazumeva učenje njihovih definicija, već njihovo imenovanje i opisno obrazlaganje pojma, uočavanje njegove uloge u književnoumetničkom tekstu.
Sticanju čitalačkih navika doprinosi ponovno vraćanje domaće lektire u školske programe. U prvom razredu časovi domaće lektire realizuju se u drugom polugodištu. U nameri da se učenici od prvog razreda navikavaju na čitanje lektire u obaveznom i slobodnom izboru, uspostavlja se saradnja sa školskim bibliotekarom, a nekoliko časova se tokom godine može realizovati u školskoj biblioteci.
Veština čitanja i razumevanja pročitanog xxxxx xx i u okviru Jezičke kulture i pri obradi književnoumetničkih tekstova. Učenici se podstiču da čitaju tekstove u slikovnicama (na primer, basne, bajke i priče).
JEZIK
U nastavi jezika učenici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim srpskim jezikom. Otuda zahtevi u ovom programu nisu usmereni samo na jezička pravila i gramatičke norme već i na njihovu funkciju. Na primer, rečenica se ne upoznaje samo kao gramatička jedinica (sa stanovišta njene strukture) već i kao komunikativna jedinica (sa stanovišta njene funkcije u komunikaciji).
Gramatika
Osnovni programski zahtev u nastavi gramatike jeste da se učenicima jezik predstavi i tumači kao sistem. Nijedna jezička pojava ne bi trebalo da se izučava izolovano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena funkcija.
U okviru vežbi slušanja, govorenja, čitanja i pisanja učenici zapažaju jezičke pojave bez njihovog imenovanja. Tako se postavlja osnova za proširivanje jezičkih sadržaja u starijim razredima.
Potrebno je ukazivati na razlikovnu funkciju glasa u okviru reči (npr. đak, džak). Tako se posredno skreće pažnja na važnost pravilnog pisanja slova, odnosno pravilnog izgovaranja glasova.
Elementarne osnove iz morfologije učenici stiču uočavajući reč kao jezičku jedinicu između glasa i rečenice. Reči uvek treba uočavati i obrađivati u okviru rečenice. U pisanju treba skrenuti pažnju na to da je reč odvojena belinama sa xxx xxxxxx, a u govoru učitelj treba da naglasi pravilan akcenat neke reči (ukoliko je učenici pogrešno izgovaraju).
Rečenice treba uočavati, kad god je to moguće, u okviru teksta. U pisanju posebno treba skrenuti pažnju na to da rečenice počinju velikim slovom i završavaju se tačkom, znakom pitanja ili znakom uzvika (na ovaj način se povezuju gramatika i pravopis). Kada se rečenica izgovara, učenicima se skreće pažnja na njenu intonaciju, naročito ako se radi o pitanju.
Vežbe za usvajanje i utvrđivanje znanja iz gramatike do nivoa njegove praktične primene u novim govornim situacijama proističu iz programskih zahteva, ali su u velikoj meri uslovljene konkretnom situacijom u odeljenju - govornim odstupanjima od književnog jezika, kolebanjima, greškama koje se javljaju u pismenom izražavanju učenika. Stoga se sadržaj vežbanja u nastavi jezika xxxx određivati na osnovu sistematskog praćenja govora i pisanja učenika.
Pravopis
Pravopisna pravila učenici treba da savladaju putem sistematskih vežbanja (elementarnih i složenih). Ova vežbanja xxxxx xx xxxx što raznovrsnija i treba ih organizovati što češće.
JEZIČKA KULTURA
Oblast Jezička kultura obuhvata razvijanje osnovne pismenosti učenika, odnosno usavršavanje govorenja, slušanja, čitanja i pisanja. Ove četiri programske podoblasti usmerene su na negovanje kulture govora, pismenog izražavanja, bogaćenje rečnika i, u širem smislu, na razvijanje komunikativnih sposobnosti učenika. Nastavni rad u oblasti Jezička kultura realizuje se u prožimanju sa drugim oblastima predmeta, kao i kroz samostalne nastavne jedinice.
Govorenje učenika razvija se u razgovoru u kojem ih učitelj usmerava da usavršavaju svoju komunikaciju. U vođenom razgovoru o književnom tekstu ili o određenoj temi, učenici odgovaraju na pitanja, postavljaju pitanja, iznose svoja mišljenja i stavove. Slobodni, odnosno društveni razgovor, osnova je svakodnevne komunikacije i xxxx xx potrebno učenike usmeravati kako da učtivo započnu razgovor, razmenjuju informacije i koriste osnovne forme učtivosti. U toku razgovora mogu se izdvajati situacioni govorni predlošci koji se koriste u svakodnevnim komunikativnim situacijama. Učenici se ohrabruju da oblikuju usmenu poruku u kojoj će izneti informacije na primerima iz svakodnevnog školskog života. U toku svakog razgovora učenici se podstiču da govore, odnosno da iznose informacije, svoja mišljenja, imenuju osećanja, uz odabir odgovarajućih reči.
Preporučeni oblici usmenog izražavanja jesu pričanje, prepričavanje i opisivanje. To su sadržaji programa, odnosno sadržaji učenja. Učenik se postepeno uvodi u usmeno izražavanje i uči kako da prepriča tekst, kako da priča ili kako da opisuje. Izražavanje se realizuje kroz govorne vežbe uz pomoć datog ili zajedničkog plana. Plan pomaže učenicima da osmisle sadržinu govora, ali ne treba sputavati one koji mogu da govore samostalno sa individualnim planom, pa i bez njega. Usmeno se prepričava kraći tekst, deo pozorišne predstave ili filma. Preporučene vrste pričanja su: pričanje o slici ili po nizu slika (priča u slikama), pričanje o doživljajima i događajima. Opisuju se godišnja doba, biljke i životinje, najbolji drug ili drugarica, članovi porodice, kućni ljubimci i sl. Učenici se upućuju na pravilno govorno izražavanje.
Učenje napamet i govorenje odabranih tekstova ili njihovih kratkih odlomaka usmereno je na bogaćenje rečnika i pravilan govor. Govore se napamet naučene odabrane pesme, uz uvođenje učenika u pravila recitovanja. Takođe, mogu se napamet naučiti i govoriti kratki odlomci iz priča i delovi dramskog teksta (lice). Cilj ove vrste govorenja je izražajni govor, a ne samo memorisanje teksta. Zato treba pažljivo odabrati šta će deca učiti napamet, a neki od kriterijuma su umetnička vrednost teksta i njegova prilagođenost uzrastu. Xxxxxxx se izvode dramski tekstovi iz školske lektire i dramatizovani tekstovi. Scenske igre najbolje je realizovati na osnovu književnih dela koja su pogodna za scensku improvizaciju.
Bogaćenje rečnika u funkciji jasnog izražavanja realizuje se kroz korišćenje adekvatnih reči u govoru, usvajanje i korišćenje novih reči, kao i proširivanje opsega značenja u okviru jedne reči. Nove reči se usvajaju iz pravilnog govora i iz književnih i neknjiževnih tekstova. Učenici se upućuju da iz svog aktivnog rečnika, uz aktiviranje pasivnog, koriste reči koje što preciznije prenose željenu informaciju, ali i da rečima mogu govor učiniti lepšim.
Jezička kultura učenika neguje se i kroz igrovne aktivnosti, posebno kroz jezičke igre. Vrste igara potrebno je odabrati prema interesovanjima učenika ili u kontekstu nastavnog sadržaja. To mogu biti razgovorne igre, na primer, razgovor sa neposlušnom lutkom, razgovor sa književnim likom, zatim situacione igre, odnosno stvarne situacije, na primer, razgovor u prodavnici, razgovor kod lekara. Takođe, mogu se odabrati i premetaljke, rebusi, palindromi, ulančavanje, dopunjalke, jednostavne ukrštene reči.
Slušanje xx xxxxx aktivnost u komunikaciji. Učenici se u razgovoru upućuju da pažljivo i kulturno slušaju sagovornike. U nastavnom kontekstu učenici slušaju šta drugi govore i to potvrđuju reprodukovanjem ili parafraziranjem slušne poruke, kao i postupanjem po molbama i usmenim instrukcijama odraslih i vršnjaka. Pažljivo slušanje praktikuje se i u simuliranim situacijama (razgovorne i situacione igre). Učenici slušaju čitanje učitelja, vršnjaka, spikera.
Zapis po slušanju podrazumeva diktat, kojim se vežba i pisanje. Međutim, prvi korak u realizaciji diktata je slušanje i uočavanje granice između reči i rečenica u zavisnosti od intonacije, čime se razvija jezičko povezivanje izgovorene i zapisane reči.
Igre za razvijanje slušne pažnje izvode se u nastavnom kontekstu: pažljivo slušanje sa zadatkom, na primer, Prepoznaj ko govori, Slušaj kako govorim (tiho, brzo), Čujem glas t...
Pisanje i čitanje se uvežbavaju u nastavi početnog čitanja i pisanja, a zatim u oblastima Književnost, Jezik i Jezička kultura. U sadržajima programa iz oblasti Jezička kultura dati su osnovni elementi koji se odnose na pismenost učenika, s xxx da se oni ne mogu posmatrati izolovano, već u sadejstvu sa ishodima i preporučenim sadržajima u svim oblastima predmeta. Xxxxx, čitanje i pisanje se ne uče posebno u okviru nastavnih oblasti, već kroz sve nastavne sadržaje.
U prvom razredu učenici pišu rečenice i kraće tekstualne celine. Posebno se vodi računa o individualnom pristupu učeniku, što podrazumeva podsticanje prema sposobnostima i mogućnostima u pisanju. Ako dete ima teškoća u pisanju, potrebno je pažljivo i postepeno ga uvoditi u pisanje, dok dete koje napreduje treba podsticati adekvatnim zahtevima. Učenici pismeno odgovaraju na jednostavna pitanja o sopstvenom iskustvu, bićima, predmetima, pojavama, slikama, kao i na pitanja o književnom i neknjiževnom tekstu. Osim toga, učenici samostalno osmišljavaju i pišu rečenice o sopstvenom iskustvu, bićima, predmetima, pojavama. Takođe, zapisuju naslov slike ili naslove slika u nizu i rečenice na osnovu slike ili niza slika (priča u slikama).
Učenici se osposobljavaju da zapišu kraću pisanu poruku kojom prenose informacije i koja ima praktičnu namenu. Ove poruke nemaju klasičnu formu, već služe za svakodnevne namene, na primer, informacije o školskim obavezama (informacije o vannastavnim aktivnostima, xxxxxx školskog pribora, potrebnog materijala za školske predmete).
Učenje samostalnog pisanja teksta počinje spajanjem više rečenica u celinu. Učenici pišu o svom iskustvu, o doživljaju, o slici ili po nizu slika (priča u slikama). Prema svojim sposobnostima učenik će napisati dve, tri povezane rečenice ili kraći tekst.
U pisanju se primenjuju naučena pravopisna pravila koja se uče u okviru oblasti Jezik. Potrebno je da se pravopis u pisanju dosledno primenjuje od početnog čitanja i pisanja. Učenici se upućuju xx xxxxxx adekvatne reči i da ih upotrebljavaju nove dok pišu.
Čitanje se uvežbava xx xxxxxx školske i domaće lektire, i na drugim književnim i neknjiževnim tekstovima. Posebna pažnja treba da je usmerena na čitanje informativnih tekstova, prema interesovanjima učenika i u društvenom kontekstu, prema preporučenim sadržajima programa. Potrebno je praktikovati sledeće vrste čitanja: glasno čitanje (celog teksta, štafetno, fleksibilno, dramskog teksta po ulogama); tiho čitanje (u sebi).
Razumevanje teksta pokazuje se pomoću podsticaja ili pitanja i iskazivanjem teme/poente teksta (u skladu sa predznanjem), kao i predstavljanjem ključnih delova teksta slikom (ilustracija teksta). Informacije u tekstu pronalaze se vođeno (odgovaranjem na reproduktivna pitanja ko?, gde?, kako?, kada?) i samostalno, bez detaljno datih uputstava.
Naziv predmeta | SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK |
PROGRAM A
ZA UČENIKE XXXX MATERNJI JEZIK PRIPADA NESLOVENSKIM JEZICIMA I XXXX XXXX U HOMOGENIM SREDINAMA
(osnovni nivo standarda)
Cilj | Cilj učenja srpskog kao nematernjeg jezika jeste osposobljavanje učenika da se služi srpskim jezikom na osnovnom nivou u usmenoj i |
Razred | pisanoj komunikaciji radi kasnijeg uspešnog uključivanja u život zajednice i ostvarivanja građanskih prava i dužnosti, kao i uvažavanje srpske kulture i razvijanje interkulturalnosti kao temeljne vrednosti demokratskog društva. Prvi |
Godišnji fond časova | 72 časa |
ISHODI Po završenoj oblasti /temi učenik će biti u stanju da: | OBLAST/ TEMA | SADRŽAJI | |
- razume i verbalno koristi predviđeni leksički fond; - imenuje predmete i bića iz bliskog okruženja; - iskaže radnju koja se dešava u momentu govorenja; - razume osnovne prostorne odnose; | JEZIK | Oko 150 punoznačnih i pomoćnih reči; Prezent xxxxxxx u 1, 2. i 3. licu jednine (potvrdni i odrični oblik); Prosta rečenica sa imenskim delom predikata; Lične zamenice 1, 2. i 3. lica jednine u funkciji subjekta; Prosta rečenica sa glagolskim predikatom; Imenice u lokativu jednine sa predlozima u i na uz glagol jesam - na nivou razumevanja; | |
- razume sadržaj kratke literarne forme; - napamet kazuje kratke pesme (i prigodne, adaptirane dijaloge); - ilustruje tekst koji mu je pročitan, ističući neke od motiva (uz pomoć auditivnih i vizuelnih sredstava); | KNJIŽEVNOST | Dečije razbrajalice i igre: "Ringe, ringe raja" "Eci, peci, pec" "1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, izašao beli mesec" "Danas xxx xx xxxxx xxx" (rođendanska pesma) DuškoTrifunović: "Voće" (odlomak), ili: "Kruška, xxxxxx, šljiva" (nepoznati autor - pesma koja se peva) Xxxxxxxxx Xxxxxxxx: "Slon" "Xxxx Xxxxx" ("Preko brda, preko brega..." - nepoznat autor) | |
- razume polako i jasno izgovorena jednostavna pitanja koja se odnose na ličnu identifikaciju i identifikaciju predmeta i osoba iz neposrednog okruženja; - postavi jednostavno pitanje (Xx xx ovo/to?, Šta je ovo/to?) ili odgovori na njega; - adekvatno koristi osnovne izraze za pozdravljanje; - predstavi se i traži istu informaciju od sagovornika. | JEZIČKA KULTURA | Osnovni sadržaji tematskih oblasti: | Preporučena leksika |
I. Lično predstavljanje: osnovne informacije o sebi - ime i prezime | zvati se | ||
II. Porodica: članovi uže porodice | mama, tata, dečak, devojčica, brat, sestra, xxxx, deda, porodica | ||
III. Život u kući: kuća/xxxx, osnovne prostorije, osnovni nameštaj, rođendan | kuća, soba, kuhinja, kupatilo, vrata, prozor, spavati, sto, ormar, krevet, velik, mali, gledati, kuvati, rođendan, torta, slaviti, srećan, izvoli, hvala, godina | ||
IV. Hrana i piće: osnovne namirnice | voda, hleb, mleko, meso, jaje, jesti, piti, sok, čokolada, jabuka, banana, pomorandža | ||
V. Odeća i obuća: osnovni odevni predmeti i obuća | majica, pantalone, suknja, haljina, cipele, patike, čarape | ||
VI. Obrazovanje: učionica, osnovni školski pribor | škola, učenik, učenica, učionica, čas, učitelj, učiteljica, deca, drug, drugarica, ići, stajati, sedeti, učiti, čitati, pisati, crtati, pevati, bojiti, torba, knjiga, sveska, olovka, bojica, gumica, xxxxx, tabla, kreda, klupa, stolica | ||
VII. Priroda: xxxx xxxx, biljke i životinje (tipični primeri iz okruženja) | noć, mesec, sunce, pas, mačka, ptica, riba, cvet, drvo, trava, lep | ||
VIII. Sport i igre: igra, igračke | igrati se, trčati, lopta, lutka, automobil | ||
IX. Naselja, saobraćaj i javni objekti: selo, grad | selo, grad, ulica, park, raditi | ||
X. Netematizovana leksika: dani u nedelji, brojevi do 10,osnovne boje, pomoćni glagol, lične zamenice, pokazne zamenice, predlozi, veznici, prilozi, upitne reči, rečce | ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak, petak, subota, nedelja; jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset; žuta, plava, crvena, zelena, crna, bela; xxx, si, je; ja, ti, on, ona; ovo, to; u, na; i; tu, xxxx; ko, šta, kako (se zoveš), gde; li, da, ne | ||
XI. Komunikativni modeli: pozdravljanje, predstavljanje | zdravo, doviđenja, xxxxx xxx |
Ključni pojmovi sadržaja: srpski kao nematernji jezik, slušanje, razumevanje, govor
PROGRAM B
ZA UČENIKE XXXX MATERNJI JEZIK PRIPADA SLOVENSKIM JEZICIMA I XXXX XXXX U VIŠENACIONALNIM SREDINAMA
(srednji - napredni nivo standarda)
Cilj | Cilj učenja srpskog kao nematernjeg jezika jeste osposobljavanje učenika da vodi usmenu i pisanu komunikaciju sa govornicima srpskog kao maternjeg jezika radi kasnijeg punog uključivanja u život zajednice i ostvarivanja građanskih prava i dužnosti, kao i upoznavanje srpske kulturne xxxxxxx i razvijanje interkulturalnosti kao temeljne vrednosti demokratskog društva. |
Razred | Prvi |
Godišnji fond časova | 72 časa |
ISHODI Po završenoj temi/oblasti učenik će biti u stanju da: | OBLAST/TEMA | SADRŽAJI |
- razume i verbalno koristi predviđeni leksički fond; - imenuje bića i predmete iz bliskog okruženja i pripiše im tipične osobine; - iskaže radnju koja se dešava u momentu govorenja; - sastavi rečenice sa pravim objektom; - iskaže osnovne prostorne odnose; | JEZIK | 200-250 punoznačnih i pomoćnih reči; Prosta rečenica sa glagolskim predikatom; Prosta rečenica sa imenicom i pridevom u imenskom delu predikata; Prezent xxxxxxx u oba broja i sva tri lica; Imenica u akuzativu u funkciji pravog objekta (oba broja); Imenice u akuzativu sa predlozima u i na sa glagolom ići; Imenice u lokativu sa predlozima u i na; Lične zamenice sva tri lica i oba broja u funkciji subjekta; |
- razume kratke pesme i odabrane odlomke proznih tekstova uz pomoć raznovrsnih nastavnih sredstava; - napamet kazuje pesme i prigodne kratke dijaloge iz odabranih proznih tekstova; - ilustruje tekst koji mu je pročitan, ističući neke od motiva (uz pomoć audio i vizuelnih sredstava); - uočava melodiju reči koje se rimuju; - povezuje ilustracije uz tekst ili prigodni animirani film sa tekstom koji sluša; | KNJIŽEVNOST | Dečije razbrajalice i igre: "Kruška, xxxxxx, šljiva" "1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, izašao beli mesec"; Xxxxx Xxxxxxx: "Gde se sunce noću skriva" "Deda Mraze" ("Xxxxx xxxx, preko brega..." - nepoznat autor) Xxxxx Xxxxxxxxx Xxxx: "Evo xxx xxxx doleće" Xxxxxx Xxxxx: "Xxxxx bez xxxxx" Xxxxxxxxx Xxxxxxxx: "Au, što xx xxxxx zgodna" |
- razume jednostavna pitanja koja se odnose na ličnu identifikaciju i identifikaciju predmeta i osoba iz neposrednog okruženja; - predstavi sebe i osobe iz svog okruženja i traži iste informacije od sagovornika; - koristi osnovne izraze za pozdravljanje i zahvaljivanje u skladu sa situacijom; - učestvuje u kratkom dijalogu sa vršnjacima i porodicom na poznatu temu. | JEZIČKA KULTURA | Osnovni sadržaji tematskih oblasti: I. Lično predstavljanje: osnovne informacije o sebi - ime i prezime, adresa II. Porodica i ljudi u okruženju: članovi uže porodice III. Život u kući: kuća/xxxx, prostorije, nameštaj, dvorište, rođendan IV. Hrana i piće: osnovne namirnice V. Odeća i obuća: osnovni odevni predmeti i obuća VI. Obrazovanje: prostorije u školi (učionica), školski nameštaj, školski pribor VII. Priroda: xxxx xxxx, biljke i životinje (tipični predstavnici) VIII. Sport i igre: igra i igračke |
IX. Naselja, saobraćaj i javni objekti: selo i grad X. Netematizovana leksika: dani u nedelji, brojevi do 10, osnovne boje, lične zamenice, pokazne zamenice, predlozi, veznici, prilozi, upitne reči, rečce XI. Komunikativni modeli: pozdravljanje, predstavljanje |
Ključni pojmovi sadržaja: srpski kao nematernji jezik, slušanje, razumevanje, govor
UPUTSTVO ZA DIDAKTIČKO-METODIČKO OSTVARIVANJE PROGRAMA
Predmet srpski kao nematernji jezik pohađaju učenici koji nastavu slušaju na nekom od jezika nacionalnih manjina. Među xxx učenicima postoje izrazite razlike u stepenu ovladanosti srpskim jezikom prilikom polaska u školu i u tempu i obimu kojim mogu napredovati tokom školovanja. Ova razlika uslovljena je različitim maternjim jezicima od kojih su jedni bliski srpskom jeziku (razlike među njima su takve da ne moraju ometati komunikaciju), dok su drugi strukturno toliko različiti da, bez elementarnog poznavanja jednog od njih, komunikacija među govornicima nije ostvariva. Osim toga, na nivo kojim učenici realno mogu ovladati srpskim jezikom utiče i sredina u kojoj žive (pretežno homogena ili heterogena sredina).
Imajući ovo u vidu, za predmet srpski kao nematernji jezik sačinjena su dva programa.
Prema postavljenom cilju, očekivanim ishodima i datim sadržajima, prvi program (A) primeren je učenicima xxxx se maternji jezici izrazito razlikuju od srpskog, xxxx xxxx u pretežno jezički homogenim sredinama i imaju malo kontakata sa srpskim jezikom, a u školu polaze gotovo bez ikakvog predznanja srpskog jezika.
Drugi program (B) predviđen je za učenike xxxx xxxx u jezički mešovitim sredinama, koji mogu brže i u većem obimu da savladavaju srpski jezik, odnosno da, u skladu s uzrastom, dostignu viši nivo vladanja srpskim jezikom.
Oba programa za predmet srpski kao nematernji jezik sadrže tri oblasti: Jezik, Književnost i Jezičku kulturu. One su funkcionalno povezane, prožimaju se i međusobno dopunjuju. Stoga ih treba razumeti xxx xxxxxx kompleksne celine koji doprinose ostvarivanju ishoda ovog predmeta, svaki sa svojim specifičnostima.
Nastavnik je obavezan da se upozna sa ishodima i programskim sadržajima prvog ciklusa obrazovanja ili prethodnih razreda.
I. PLANIRANJE NASTAVE I UČENJA
Nastavni program orijentisan na ishode nastavniku daje veću slobodu u kreiranju i osmišljavanju nastave i učenja. Uloga nastavnika je da kontekstualizuje dati program potrebama konkretnog odeljenja imajući u vidu: sastav odeljenja i mogućnosti učenika; udžbenike i druge nastavne materijale koje će koristiti; tehničke uslove, nastavna sredstva i medije kojima škola raspolaže; resurse, mogućnosti, kao i potrebe lokalne sredine u kojoj se škola nalazi. Polazeći od datih ishoda i sadržaja, nastavnik najpre kreira svoj globalni plan rada, na osnovu xxxx xx kasnije razvijati svoje operativne planove. Ishodi definisani po
oblastima olakšavaju nastavniku dalju operacionalizaciju ishoda na nivo konkretne nastavne jedinice. Xxxx nastavnik za svaku oblast ima definisane ishode. Od njega se očekuje da za svaku nastavnu jedinicu, u fazi planiranja i pisanja pripreme za čas, definiše piramidu ishoda na tri nivoa: one koje bi svi učenici trebalo da dostignu, one koje bi većina učenika trebalo da dostigne i one koje bi trebalo samo neki učenici da dostignu.
Na ovaj način postiže se indirektna veza sa standardima na tri nivoa postignuća učenika. Pri planiranju treba, takođe, imati u vidu da se ishodi razlikuju, da se neki lakše i brže mogu ostvariti, xxx xx za većinu ishoda potrebno više vremena, više različitih aktivnosti. U fazi planiranja nastave i učenja veoma je važno da nastavnik pristupi udžbeniku kao jednom od nastavnih sredstava koje je poželjno bogatiti i proširivati dodatnim, samostalno izrađenim nastavnim materijalima. Pored udžbenika, kao jednog od izvora informacija, na nastavniku je da učenicima omogući uvid i iskustvo korišćenja i drugih izvora saznavanja.
II. OSTVARIVANJE NASTAVE I UČENJA JEZIK
Oblast Jezik obuhvata leksiku i gramatičke modele srpskog jezika. U sadržajima i ishodima ove oblasti nalaze se okvirni broj reči i gramatički elementi kojima učenik treba da ovlada u svakom razredu. U ovoj oblasti programa težište je na postepenom usvajanju sistema srpskog jezika počev od 1. razreda. Jezik počinje da se usvaja pomoću minimalnog broja reči upotrebljenih u osnovnim rečeničnim modelima s jasnim komunikativnim kontekstom. Odnosno, reči i njihovi oblici ne usvajaju se izolovano, već u rečeničnom, odnosno komunikativnom kontekstu. Za produktivnu upotrebu jezika nefunkcionalno je vankontekstualno učenje paradigmi (učenje samih oblika reči).
Usvajanje gramatike srpskog jezika u početnim fazama na mlađem uzrastu pretežno je nesvesno - u raznovrsnim aktivnostima učenici slušaju iskaze na srpskom jeziku, ponavljaju ih i kombinuju u odgovarajućim poznatim i bliskim kontekstima. U narednim fazama nastavnik pomaže učenicima da uoče jezička pravila i počnu da ih primenjuju.
Da bi učenik ovladao određenim fondom reči i gramatičkim elementima, neophodno je da ih razume i dugotrajno uvežbava. Na xxx xxxxx stvaraju se preduslovi da ih primeni u odgovarajućoj komunikativnoj situaciji. Formalno poznavanje gramatičkih pravila ne podrazumeva i sposobnost njihove primene, te je takvo znanje korisno samo ukoliko pomaže boljem razumevanju nekih pravilnosti sistema. Odnosno, savladavanje gramatičkih pravila nije samo sebi cilj. Objašnjenje gramatičkih pravila, ukoliko nastavnik proceni da je korisno, treba da bude usklađeno s uzrastom učenika, njegovim kognitivnim sposobnostima, predznanjima u maternjem jeziku i svedeno na ključne informacije neophodne za primenu. Učenikovo poznavanje gramatičkih pravila procenjuje se i ocenjuje na osnovu upotrebe u kontekstu, bez insistiranja na njihovom eksplicitnom opisu.
Na nižem nivou vladanja jezikom (sredine u kojima se realizuje A program) važno je da se kod učenika razvije sposobnost razumevanja i konstruisanja iskaza koji sadrže elemente određene programom. Xxxxxx xx u produkciji (sastavljanju i kazivanju iskaza) na ovom nivou bitno da značenje poruke bude razumljivo, dok se gramatička ispravnost postiže postepeno. Na xxx nivou očekuju se tipične greške izazvane interferencijom i nedovoljnom savladanošću materije. Greške nisu samo znak nepoznavanja gradiva, već su upravo pokazatelj da je učenik spreman da se upusti u komunikaciju, što nastavnik treba da podstiče. To ne znači xx xxxxxx uopšte ne treba ispravljati. Nastavnik odlučuje o tome kada će, na xxxx xxxxx i koje greške ispravljati, vodeći računa istovremeno i tome da učenika motiviše za komunikaciju i o tome da xx xxxxxx postepeno redukuju.
Upravo su časovi iz oblasti Jezik pogodni za usmereno, ciljano usvajanje pojedinih segmenata, gramatičkih elemenata srpskog jezika. Tokom ovih časova preporučuje se
dinamičko smenjivanje različitih aktivnosti: različiti tipovi vežbi slušanja, provera razumevanja slušanog, ponavljanje, gramatičko i leksičko variranje modela, dopunjavanje, preoblikovanje potvrdnih u upitne i negirane forme i sl.
Realizacija nastave srpskog kao nematernjeg jezika prema B programu podrazumeva određeno vladanje srpskim jezikom od početka školovanja, odnosno mogućnost bržeg napredovanja u toku školovanja. U takvim okolnostima očekuje se manja zastupljenost grešaka i njihovo brže ispravljanje. Primena B programa podrazumeva ovladanost sadržajima A programa i podizanje jezičke kompetencije na viši nivo, te je nastava jezika u funkciji osposobljavanja učenika za pravilno komuniciranje savremenim standardnim srpskim jezikom u skladu s jezičkim i vanjezičkim kontekstom.
Budući da učenici koji pohađaju nastavu srpskog kao nematernjeg jezika, pohađaju i nastavu maternjeg jezika, svrsishodno je u odgovarajućim prilikama koristiti transfer znanja stečenih na maternjem jeziku i o maternjem jeziku. Nastava srpskog kao nematernjeg jezika treba da bude u korelaciji s nastavom maternjeg jezika.
Jezička građa se iz razreda u razred postepeno proširuje i usložnjava, ona je kumulativna i nadovezuje se na prethodnu. Uvođenje novog elementa podrazumeva ovladanost prethodnim, što znači da se nova građa oslanja na prethodnu koja se kontinuirano uvežbava. Sledeći primeri kraćih tekstova ilustruju primenu jezičke materije poštujući postupnost i uvođenje novih jezičkih sadržaja u svakom razredu u A programu:1
1 U zagradi su navedeni sadržaji oblasti Jezik za svaki razred.
1. razred (prezent xxxxxxx u 1, 2. i 3. licu jednine (potvrdni i odrični oblik); prosta rečenica s imenskim delom predikata; lične zamenice 1, 2. i 3. lica jednine u funkciji subjekta; prosta rečenica s glagolskim predikatom; imenice u lokativu jednine s predlozima u i na uz glagol jesam): Zdravo! Ja se zovem Marija. Ja xxx x xxxxx. Ovo je učionica. Učenik je u učionici. On crta. To je učiteljica. Ona sedi na stolici.
2. razred (prosta rečenica s pridevom u imenskom delu predikata; akuzativ imenica bez predloga; lokativ s predlozima u i na; akuzativ s predlozima u i na sa glagolom ići; prezent xxxxxxx za sva tri lica i oba broja; lične zamenice 1, 2. i 3. lica množine u funkciji subjekta; prisvojne zamenice za 1. i 2. lice jednine sva tri roda u funkciji atributa i imenskog dela predikata): Ovo je moja škola. Mi smo učenici. Idemo u školu. Imamo torbe. Torbe su velike. Dečaci se igraju u dvorištu. Oni imaju loptu. Oni vole fudbal.
3. razred (perfekat xxxxxxx (sva tri lica i oba broja); prisvojne zamenice za treće lice jednine sva tri roda; prilozi xxxx, danas i juče): Xxxxxx xxxxx slavi rođendan. Ovo je njena mama. Ona je juče pravila tortu. Ovo je njen tata. Tata je pravio sendviče. Došli su gosti. Xxxxxx je vesela.
4. razred (futur I xxxxxxx (sva tri lica i oba broja); imperativ (2. lice jednine i množine najfrekventnijih xxxxxxx); imenica u dativu u funkciji nepravog objekta uz glagole davanja i govorenja; prisvojne zamenice za sva tri lica jednine i množine -slaganje s imenicom u jednini; prilozi sutra, ujutru, uveče; uzročna rečenica s veznicima jer i zato što; frekventni prilozi za način (brzo, polako, lepo); tvorba imenica sa značenjem vršioca radnje, imaoca zanimanja izvedenih sufiksima: -ar, -ac, -ač; imenice koje označavaju žensku osobu izvedene sufiksima: -ica; -ka): Moj razred će sutra ujutru ići na izlet. Ja ću ustati u xxxxx xxxx. Napraviću sendvič. Učiteljica je rekla učenicima: "Ponesite vodu jer će biti toplo". Brzo ću se spakovati. Vozač Xxxx će voziti autobus.
5. razred (uzročna rečenica s veznicima jer i zato što; odredbe za način iskazane frekventnim načinskim prilozima; složeni glagolski predikat s modalnim glagolima: trebati, morati, moći, smeti, želeti; imenice u genitivu s predlozima ispred, iza, iznad, ispod, pored u funkciji odredbe za mesto; kongruencija atributa i imenice u nominativu i akuzativu; tvorba imenica kojima se označavaju nazivi sportista; tvorba priloga od prideva): Ja želim xx xxxxx košarku. Treba mnogo trenirati. Jednog xxxx biću košarkaš. Pored moje kuće je košarkaški klub. Upisuju nove članove. Moja starija sestra trenira plivanje. Ona xx xxxxx plivačica i vredno trenira.
6. razred (imenice u genitivu s predlozima od i do u funkciji odredbi za mesto i vreme; prilozi rano, kasno, uvek, nikad, ponekad, često, retko, ceo (xxx), xxxx, xxxx, leti; kongruencija atributa i imenice u nominativu i akuzativu; imenica u instrumentalu sa značenjem sredstva i društva; komparativ i superlativ prideva i priloga; prisvojni pridevi na -ov/ev, -in (u nominativu); nazivi zemalja i regija izvedeni sufiksima: -ija, -ska): Imam dvanaest xxxxxx i idem u xxxxx razred. Volim modernu muziku. Sviram gitaru od četvrtog razreda. U xxxx ću ići na takmičenje u Italiju. Imam dobre drugove i drugarice. S njima idem u školu autobusom jer xx xxxxx daleko. Uvek se dobro zabavljamo. Leti često idemo xx xxxxx biciklima. Moj najbolji drug se xxxx Xxxxx. On je niži od mene i bolji je učenik jer više uči. Xxxxxxx sestra se xxxx Xxxxxxx.
7. razred (imenice u genitivu s predlozima sa, iz, oko, između u funkciji odredbe za mesto; imenice u genitivu s predlozima pre i posle u funkciji odredbe za vreme; lokativ u funkciji nepravog objekta uz glagole govorenja i mišljenja; imeničke, brojne i priloške sintagme sa značenjem količine; kongruencija atributa i imenice u dativu, instrumentalu i lokativu; najfrekventnije zbirne imenice sa sufiksom -je; tvorba imenica za označavanje xxxxx (prostora i prostorija) na kojem se vrši radnja: -ište/-lište, -onica); tvorba imenica sa značenjem etnika (primeri iz okruženja): Moja porodica živi u kući. Oko kuće imamo cveće. Naš sused xx Xxxxx. Između naše i njegove kuće nalazi xx xxxx igralište. S drugovima često idem tamo posle škole. Ponekad kupimo flašu soka i nekoliko kesica semenki, sedimo na drvenim klupama i razgovaramo o novim filmovima, strogim nastavnicima, muzici i raznim drugim stvarima. Prošle nedelje smo pomagali našem starom susedu da popravi ljuljaške i klackalice. Tako će i mlađoj deci biti lepše.
8. razred (zavisne rečenice: vremenska (s veznikom kad), namerna (s predikatom u prezentu), izrična (s veznikom da) i odnosna (sa zamenicom koji u funkciji subjekta); tvorba prideva sufiksima -ski i -(i)ji): Juče xxx xxxxx mnogo domaćih zadataka. Kad xxx ih završila, uključila xxx televizor. Posle pola sata u sobu je ušao moj brat i promenio kanal. Hteo je da gleda utakmicu. Rekla xxx mu da ja želim da gledam omiljenu seriju koja počinje za pet minuta. On je rekao da je utakmica veoma važna, jer igraju srpska i mađarska reprezentacija. Nismo hteli da se svađamo. Dogovorili smo se da on ide u dnevnu sobu i xxxx xxxxx utakmicu.
KNJIŽEVNOST
Program A predmeta srpski kao nematernji jezik namenjen je homogenoj sredini, učenicima koji xxxxx xxxxx imaju kontakata sa govornicima xxxx je maternji jezik srpski. Poznavanje jezika je na osnovnom (elementarnom) nivou, komunikacija na srpskom jeziku se teško ostvaruje, gramatički modeli su neuvežbani pošto učenici nemaju prilike da koriste srpski jezik, njihov rečnik ne sadrži veliki broj reči, reči xxxxx xxxx iz aktivnog xxxxx prelaze u pasivni i budu zaboravljene, leksika se usvaja sporije nego kod učenika heterogene sredine, interferencijske xxxxxx xx često pojavljuju u tolikom obimu da ometaju razumevanje rečenice; iz ovih razloga bi akcenat trebalo da bude na leksici i jezičkim obrascima (modelima) koji će im obezbediti temelj za jednostavnu komunikaciju na srpskom jeziku.
U svakom razredu učenicima je ponuđeno više tekstova od broja koji je obavezujući. Osnovni kriterijum za izbor tekstova je nivo poznavanja jezika. Pored odabranih tekstova, obrađuju se i tekstovi po slobodnom izboru, pri čemu se vodi računa o nivou poznavanja jezika i interesovanjima učenika. Uz originalne književne tekstove planirana je i obrada konstruisanih tekstova koji xxxxx xx xxxx u funkciji obogaćivanja leksike neophodne za svakodnevnu komunikaciju na osnovnom nivou. Predlaže se da nastavnik planira najmanje tri časa za obradu jednog teksta kroz teme. Pesme koje se pevaju ne zahtevaju obavezno obradu, gramatička i leksička objašnjenja jezičkih pojava.
Oblast nastavnog programa Književnost doprinosi postizanju komunikativne funkcije jezika. Osnovna funkcija književnoumetničkih tekstova, odnosno adaptacija, pored osposobljavanja učenika za komunikativnu upotrebu jezika, jeste i upoznavanje učenika sa kulturom, istorijom i tradicijom srpskog naroda, kao i s književnim xxxxxx značajnim za srpsku književnost.
Funkcije adaptiranog književnog teksta u A programu:
- usvajanje leksike određenog tematskog kruga potrebne za svakodnevnu komunikaciju;
- čitanje, odnosno slušanje teksta u funkciji uvežbavanja razumevanja pisanog i govornog jezika - uvežbava se čitanje u sebi i čitanje sa razumevanjem;
- zadaci u vezi sa tekstom razvijaju umenje razumevanja teksta, uvežbava se veština pisanja, sastavljanje i pisanje rečenica koje sadrže poznatu leksiku uz uvežbavanje osnovnih jezičkih obrazaca, kao i razvijanje sposobnosti sastavljanja rečenica govornog jezika (prilikom pisanih i govornih vežbi tolerišu se interferencijske greške koje ne ometaju razumevanje rečenice);
- odgovori na pitanja (usmeno i pismeno) pomažu učeniku da razvije mehanizme sastavljanja rečenica na srpskom jeziku, odnosno izlaganje na srpskom jeziku uz vidno prisustvo interferencijskih grešaka - uputno je da nastavnik vrši korekcije ukazujući na pravilne oblike;
- reprodukcija teksta ili prepričavanje razvijaju sposobnost upotrebe jezika - učenik treba da se izrazi koristeći više rečenica, da formira i razvija govorne sposobnosti.
Književnoumetnički, adaptirani i konstruisani tekstovi pogodni su za tumačenje, pri čemu se uzimaju u obzir uzrast i predznanja učenika. Tekstovi su ujedno i polazna osnova za uvežbavanje novih reči i izraza, jezičkih modela, čitanja, pisanja, govora; stoga tri časa namenjena jednom tekstu predstavljaju istovremeno i obradu i uvežbavanje gradiva.
Rad na tekstu obuhvata:
1. Semantizaciju nepoznatih reči: semantizacija može da se izvede pomoću sinonima koji su poznati učenicima, vizuelnim prikazivanjem reči, postavljanjem reči u kontrastne parove (mali-veliki), opisivanjem reči jednostavnim rečenicama. Nastavnik xxxx da vodi računa da rečenica kojom opisuje nepoznatu reč sadrži učenicima poznate reči. Prevod je opravdan samo u slučaju kada ne postoje druga sredstva za objašnjenje značenja reči. Preporučuje se upotreba rečnika na času.
2. Slušanje ili čitanje teksta: savetuje se da nastavnik prvi put pročita tekst - na ovaj način učenici čuju pravilan izgovor reči, pošto učenici homogene sredine retko imaju prilike da čuju srpski jezik, nastavnikovo glasno čitanje je od izuzetne važnosti. Preporučuje se upotreba
audio-vizuelnih sredstava. Zahtevi koji se u programu tiču učenja odlomaka iz poezije i proze napamet podstiču usvajanje modela govorenja, kao i intonaciju reči i rečenica.
Dramatizacija tekstova vezuje se i za javni nastup, ali i za razgovor o književnom delu pošto predstavlja vid njegove interpretacije. Saživljavanjem sa likovima dela, učenici mogu ispoljiti osećanja koja prepoznaju u ponašanju junaka i o kojima zaključuju.
3. Kontekstualizacija nove leksike: neophodno je da učenici nove reči postave u rečenični kontekst kako bi se leksika uvežbavala paralelno sa konstruisanjem rečenica. Rečenice xxxxx xx xxxx jednostavne da bi se izbegao veliki broj grešaka koje neminovno nastaju u složenijim konstrukcijama. Ukoliko rečenica sadrži previše grešaka, postaje nerazumljiva slušaocu. Kontekstualizacija novih reči xx xxxxx elemenat funkcionalne upotrebe jezika pošto navodi učenika da sastavlja rečenice i aktivira rečnički fond i jezičke modele.
4. Pitanja u vezi s tekstom (u pisanoj formi i usmeno): proces razumevanja teksta ima više etapa. Tek kada se nova leksika usvoji i primeni u rečenicama može da se pređe na nivo razumevanja teksta. Nivo na kojem je učenik razumeo tekst može da se utvrdi postavljanjem pitanja u vezi s tekstom. Pitanja treba da se zasnivaju na leksici koju su ranije usvojili uz upotrebu novih reči obrađenih u tekstu. Uputno je da pitanja budu kratka (Šta je u Vesninoj torbi? - tekst Xxxxx x xxxxx). Korisno xx xx xxx pitanja bude u pisanoj, a deo u govornoj formi. Značajno je da se primarno uvežbava govor, a zatim i pisanje.
5. Pitanja povodom teksta (u pisanoj formi i usmeno): učenici uvežbavaju i ostvaruju komunikaciju na srpskom jeziku zasnovanu na poznatoj leksici, uz tolerisanje grešaka koje ne ometaju razumevanje. Pitanja xxxxx xx xxxx u skladu s leksičkim fondom kojim učenici raspolažu (na primer: Ko xx xxxxx priče?; Gde se odigrava radnja?; Kako izgleda xxxxx priče?; Šta oseća devojčica u pesmi?). Ovo je sledeći nivo u procesu usvajanja jezičkih veština xxxx je cilj navođenje učenika da ostvare komunikaciju na srpskom jeziku. Ovaj cilj je često veoma teško postići kod učenika homogene sredine, xxx xx neophodno navesti učenika da usmeno, a potom i u pisanoj formi upotrebi određene reči ili izraze na srpskom jeziku.
6. Razgovor o tekstu: u skladu sa leksikom kojom učenici raspolažu razgovor se zasniva na prepoznavanju glavnih likova, aktivnostima koje se vezuju uz njih, na isticanju osobina likova iz teksta. Xxx xxx procesa uvođenja učenika u upotrebu jezika uputno je da se učenici, prema modelima iz tekstova podstiču da sastavljaju rečenice potrebne u govornim situacijama. Na primer, dramatizacija teksta Xxxxx x xxxxx - Xxxxx: Moja xxxxx xx stara. Olovka: Šta xxxxx, Xxxxx? Zašto stavljaš puno stvari u torbu? U torbi nema xxxxx. Tata: Vesna, treba da kupim novu torbu. Vesna: Tata, molim te, kupi mi novu torbu. Učenici se podstiču da povodom teksta zaključuju o idejama prepoznatim u tekstu (Šta tekst kazuje o Xxxxxxxx osobinama?).
Prilikom obrade poezije ne insistira se na književnoj teoriji, već na doživljaju lirske pesme. Podsticanje učenika da razume motive, pesničke slike i jezičkostilska izražajna sredstva dovodi se u vezu sa ilustrovanjem značajnih pojedinosti, kao i s uvežbavanjem intonacije stiha i uočavanjem rime u pesmi.
7. Komparativni pristup: nastavnik planira uključivanje tekstova maternjeg jezika koji se porede sa predloženim xxxxxx srpske književnosti (ukoliko je to moguće) i sa primerima vezanim za film, pozorišnu predstavu, različite audio-vizuelne zapise; u obradu književnog dela uključuje i sadržaje iz likovne i muzičke kulture, strip i različite vrste igara (osmosmerke, rebusi, ukrštene reči, asocijacije...).
Prilikom uočavanja bitnih poetskih elemenata u strukturi književnoumetničkog teksta, koristeći znanje stečeno na časovima maternjeg jezika, nastavnik se xxxxx da kod učenika (u
skladu sa njihovim mogućnostima) objasni osnovne oblike pripovedanja (naracija, deskripcija, dijalog); pojam sižea i fabule, funkciju pesničke slike; ulogu jezičkostilskih sredstava i druge osnovne poetičke odlike teksta.
8. Oblikovanje kratkog teksta u pismenoj formi ili usmeno na osnovu adaptiranog književnog teksta: ovaj nivo upotrebe srpskog jezika u govornoj ili pisanoj formi predstavlja glavni cilj oblasti Književnost u A programu. Pokušaj samostalnog sastavljanja kraćeg teksta od pet ili šest rečenica (u paru ili u grupi) predstavlja viši nivo u ostvarivanju komunikativne funkcije jezika. Učenici razvijaju mehanizam upotrebe jezičke građe i jezičkih modela; spajaju reči u rečenice uz poštovanje gramatičkih struktura, zatim spajaju više rečenica u kraći tekst. Proces se odnosi i na govoreni i xx xxxxxx tekst.
Program B:
Književnoumetnički tekstovi u nastavi srpskog kao nematernjeg jezika imaju višestruku funkciju. Čitajući i tumačeći književnoumetnička dela i izabrane odlomke najznačajnijih dela srpskih pisaca, učenici će imati priliku da se upoznaju sa srpskom kulturnom baštinom i tako bolje razumeju sličnosti i razlike koje postoje između kulture naroda kojem pripadaju i kulture naroda xxxx jezik uče. Tekstovi istovremeno predstavljaju izvor nove leksike i polaznu osnovu za xxxxx rad - razgovore, čitanje, interpretaciju, različite vrste govornih i pismenih vežbi i druge aktivnosti.
U oblasti nastavnog programa Književnost navedeni tekstovi usklađeni su s uzrasnim karakteristikama i jezičkim mogućnostima učenika. Dati predlog dela nastavnik će prilagođavati potrebama svojih učenika. Od predloženih dela, nastavnik samostalno bira xxx xxxx će obrađivati, kao i dela xxxxxx xx proširiti xxxxxx. Za svaki tekst je predviđeno po tri časa.
Za učenike koji srpski kao nematernji jezik budu savlađivali po programu koji je namenjen onima koji uče i žive u heterogenim jezičkim sredinama ili im je maternji jezik jedan od slovenskih jezika, predloženi su autentični književnoumetnički tekstovi ili odlomci iz njih. Ipak, postoje značajne razlike između učenika xxxx xxxx u heterogenoj sredini, a xxxx je maternji jezik neslovenski, i učenika xxxx je maternji jezik slovenski. Ove razlike je neophodno uzeti u obzir prilikom izbora tekstova za obradu i pri izradi udžbenika. Stoga se preporučuje autorima udžbenika i nastavnicima da neka od predloženih dela adaptiraju, skrate i prilagode jezičkom znanju i mogućnostima učenika xxxx je maternji jezik neslovenski. Nastavnici xxxx xxxx s učenicima xxxx maternji jezik pripada grupi slovenskih jezika, mogu se opredeljivati za autentična dela.
Bavljenje književnoumetničkim tekstom podrazumeva različite metodičke postupke koji će biti usmereni na njegovo što bolje razumevanje i tumačenje. Rad na tekstu sastoji se iz nekoliko etapa: uvodnog razgovora sa semantizacijom manje poznatih reči i izraza (ova xxxxx xx posebno važna za učenike xxxx jezik nije slovenski); prostorne i vremenske lokalizacije teksta; izražajnog čitanja; kratke provere umetničkog doživljaja i razumevanja teksta; razgovora o tekstu i njegovog tumačenja (različitih analitičko-sintetičkih postupaka xxxxxx xx se otkrivati estetske vrednosti dela, važne pojedinosti u njemu i xxxxx s posebnom ekspresivnošću); povezivanja dela s ličnim doživljajima i iskustvima učenika.
Svaka od navedenih etapa zavisi od prirode teksta kao i od predznanja i mogućnosti učenika.
Uvodni razgovor i semantizacija manje poznatih reči i izraza xxxx za neke učenike od izuzetne važnosti za razumevanje dela i stoga im je potrebno posvetiti posebnu pažnju. O izboru reči za semantizaciju odlučuje nastavnik uvažavajući predznanja svojih učenika.
Leksiku je najbolje semantizovati tokom uvodnog razgovora i pre prvog čitanja teksta kako bi
se obezbedilo razumevanje sadržaja teksta nakon prvog čitanja. Reči se mogu semantizovati na različite načine - vizuelnim nastavnim sredstvima, demonstracijom, posredstvom sinonima i antonima, različitim opisnim definicijama i, ukoliko je to neophodno, reč se može i prevesti na maternji jezik učenika. Nije potrebno da sve reči koje se semantizuju uđu u aktivan leksički fond učenika, pojedine mogu ostati u pasivnom fondu.
Leksika za koju se proceni da treba da uđe u aktivan leksički fond učenika, treba da bude zastupljena tokom razgovora o tekstu i njegove interpretacije, a korisno je osmisliti i različite leksičke vežbe koje će doprineti ostvarivanju ovog cilja. Učenike ovog uzrasta treba uvoditi i u korišćenje rečnika jer xx xxx sastavni deo čitanja. Važno je da se služe i dvojezičnim i jednojezičnim rečnicima i da ovladaju tehnikom pronalaženja reči i značenja koje reč ostvaruje u datom kontekstu. Rečnici predstavljaju veliku pomoć za čitanje i razumevanje tekstova različitih žanrova, naročito su korisni prilikom samostalnog čitanja.
Mnogi tekstovi, posebno odlomci iz obimnijih književnih dela, zahtevaće i lokalizaciju kako bi bili pravilno shvaćeni i doživljeni. Lokalizacija će u nekim slučajevima podrazumevati prepričavanje sadržaja koji prethode odlomku koji se obrađuje ili, na primer, davanje podataka o autoru. Nekad će biti neophodno delo smestiti u prostorne i vremenske okvire i protumačiti društvene, istorijske i druge okolnosti u kojima se radnja odvija.
Čitanje teksta je od velike važnosti za njegovo razumevanje i doživljavanje. U nastavi književnosti javljaju se različiti oblici čitanja. Razumevanje, doživljavanje i tumačenje teksta uslovljeno je kvalitetom čitanja. Važno je da prvo interpretativno čitanje teksta obavi nastavnik ili da učenici poslušaju kvalitetan zvučni zapis. Ovako će se obezbediti pravilno razumevanje i bolji umetnički doživljaj teksta. Mnoga dela zahtevaće jedno ili više ponovljenih čitanja naglas ili u sebi, usmerenih ka određenom cilju. Potrebno je da učenici ovladaju tehnikama glasnog čitanja i čitanja u sebi. Čitanje u sebi može biti u funkciji boljeg razumevanja teksta i ono uvek treba da bude usmereno xx xxxxxx nastavnika, istraživačko. Učenici će, čitajući u sebi, pronalaziti u tekstu različite informacije xxxxxx xx potkrepljivati i svoje mišljenje i stavove, uvežbavaće brzo čitanje i osposobljavaće se za samostalno učenje. Cilj čitanja naglas jeste ovladanje tehnikom čitanja i savlađivanje važnih činilaca glasnog čitanja (izgovora i intonacije reči i rečenice, xxxxxx xxxxx, xxxxx). Ovim putem učenici se postepeno uvode u izražajno čitanje. Ono se uvežbava na pažljivo odabranim epskim, lirskim i dramskim tekstovima. Izražajno čitanje uvežbava se na prethodno obrađenim tekstovima, planski i uz dobru pripremu. Nastavnik treba da osposobi učenike da usklade jačinu glasa, intonaciju, xxxxx, tempo, xxxxx s prirodom i sadržinom teksta kako bi izražajno čitanje bilo što uspešnije.
Jedan od važnih oblika rada jeste učenje napamet i izražajno kazivanje kratkih odlomaka iz odabranih književnoumetničkih tekstova u stihu i prozi (lirskih pesama, odlomaka iz proznih i dramskih tekstova). Učenike treba postepeno voditi od glasnog čitanja ka izražajnom čitanju i kazivanju napamet naučenih odlomaka.
Tumačenje teksta umnogome će zavisiti od sredine u kojoj se nastava realizuje, predznanja učenika i njihovog maternjeg jezika. S učenicima koji savlađuju program za srednji nivo, tumačenje teksta imaće više obeležja razgovora o važnim pojedinostima u njemu - događajima, likovima, mestu i vremenu odvijanja radnje. Razgovori o tekstu treba da obezbede pravilno razumevanje događaja, uočavanje veza između događaja i likova, tumačenje postupaka glavnih junaka i njihovih osobina. Bez obzira na to što za ove razgovore nije nužno da učenici znaju stručnu terminologiju (osnovni motiv, epitet, opisna lirska pesma), oni se ne smeju svesti na puko prepričavanje sadržaja teksta. Razgovor o tekstu nastavnik treba da vodi tako da omogući učenicima da u njemu ispolje što veću kreativnost, da im postavlja problemske zadatke, navodi ih da razmišljaju o uzročno- posledičnim vezama u delu, podstiče ih da slobodno maštaju i iznose svoje utiske o umetničkim slikama u delu.
S naprednijim učenicima nastavnik može ostvariti kompleksniju analizu i interpretaciju dela tokom koje će učenici izvoditi složenije zaključke o događajima i likovima, otkrivati ekspresivna xxxxx u delu i iznositi svoje utiske o njima služeći se osnovnom terminologijom teorije književnosti. U nastavi srpskog kao nematernjeg jezika nastavnik treba da se oslanja na književnoteorijska znanja koje su učenici stekli na svom maternjem jeziku i da ih aktivira kad god je to moguće. Tako, na primer, prilikom obrade književnih dela i odlomaka, treba računati na to da su učenici u maternjem jeziku usvojili osnovne književnoteorijske pojmove: tema, motiv, glavni lik i dr. U skladu sa Opštim standardima postignuća za Srpski kao nematernji jezik; poznavanje terminologije iz teorije književnosti očekuje se samo od učenika naprednog nivoa. Oni će, na primerima izabranih dela i odlomaka iz srpske književnosti, proširivati saznanja koja su stekli na svom maternjem jeziku i bogatiti xx xxxxx primerima.
Nakon razgovora o sadržaju dela i njegove interpretacije, potrebno je s učenicima razgovarati i o ličnim doživljajima koji su izazvani delom - podsticati ih da dovode u xxxx xxxx sa svojim ličnim iskustvima, dopustiti im da postavljaju pitanja, stvoriti u učionici uslove u xxxxxx xx se razvijati dijalog i diskusija.
Veoma je važno da učenici aktivno učestvuju u svim etapama rada, da iznose svoja osećanja, zapažanja, mišljenja, zaključke i da ih obrazlažu. Učeničke aktivnosti ne smeju biti ograničene samo na rad na času. U obradu teksta učenike treba uvoditi zadavanjem različitih pripremnih zadatka, koje će oni rešavati kod kuće. Nakon obrade teksta važno je da učenici stečena znanja funkcionalno primenjuju u daljem radu - prilikom izrade domaćih zadataka, samostalnog čitanja i usvajanja znanja iz drugih nastavnih predmeta. Nastavniku i učenicima će stečena znanja i veštine biti dragocena za interpretaciju novih književnih dela.
Kad god je to moguće, nastavu književnosti potrebno je povezivati s nastavom jezika, uspostavljati unutarpredmetnu i međupredmetnu korelaciju. Ona će doprineti svestranijem sagledavanju sadržaja, a učenici će steći kvalitetnija i trajnija znanja.
JEZIČKA KULTURA
Realizacija nastavnih sadržaja srpskog kao nematernjeg jezika podrazumeva kontinuitet u bogaćenju učeničke jezičke kulture. To je jedna od primarnih metodičkih obaveza nastavnika. Nastavnik treba da proceni sposobnosti svakog učenika za odgovarajući nivo komunikativne kompetencije i u skladu sa xxx prilagodi jezički materijal. Ovo treba da dovede do funkcionalne upotrebe jezika u nastavi, ali i u svim ostalim životnim okolnostima, u školi i van nje, gde je valjano jezičko komuniciranje uslov za potpuno sporazumevanje. Jezička komunikacija podrazumeva vladanje receptivnim i produktivnim jezičkim veštinama, a to su: slušanje, čitanje, pisanje i govorenje. Osnovno obeležje savremenog metodičkog pristupa nastavi jezika i jezičke kulture jeste razvijanje učeničkih sposobnosti u sve četiri aktivnosti uporedo i njihovo prilagođavanje kognitivnim sposobnostima i jezičkom okruženju učenika.
Ishodi u oblasti Jezička kultura koncipirani su tako da, s jedne strane, obezbede ostvarivanje minimuma jezičkih kompetencija, ali i da, s druge strane, ne ograniče učenike koji su u mogućnosti da ostvare veći napredak. Zbog specifičnosti ove nastave, predviđene ishode (pre svega kada su u pitanju homogene jezičke sredine) potrebno je ostvarivati kroz jezičke aktivnosti (kompetencije) koje su, s metodičkog aspekta, sličnije nastavi stranog nego maternjeg jezika.
Slušanje je prva jezička aktivnost s kojom se učenici susreću u nastavi srpskog kao nematernjeg jezika. Ona omogućava učeniku da upozna melodiju jezika, a zatim i njegov glasovni sistem, intonaciju reči i rečenice. Konačni cilj slušanja treba da bude razumevanje, kao preduslov za verbalnu produkciju, odnosno - komunikaciju.
Govorenje je najsloženija jezička veština, koja podrazumeva vladanje svim elementima jezika (fonetsko-fonološkim, morfološkim, sintaksičkim i leksičkim). Govorenje se najčešće realizuje u dijaloškoj formi, te prema tome podrazumeva razumevanje (sagovornika). Pored toga, govorenje xx xxxxxxx xxxx zahteva određenu brzinu i pravovremenu reakciju. Kao produktivna veština, zajedno sa pisanjem, omogućava učeniku da se izrazi na srpskom jeziku, postavi pitanje, interpretira neki sadržaj i učestvuje u komunikaciji sa drugima.
Čitanje je jezička aktivnost koja podrazumeva poznavanje grafijskog sistema jezika (slova), njihove glasovne realizacije, povezivanje glasova u reči i spajanje reči u rečenicu, uz poštovanje odgovarajućih ritmičkih i prozodijskih pravila. Cilj čitanja xxxx da bude razumevanje pročitanog jer samo tako ono predstavlja jezičku kompetenciju, a ne puku verbalizaciju slovnih karaktera.
Pisanje je produktivna jezička xxxxxxx xxxx podrazumeva iskazivanje jezičkog sadržaja pisanim putem, upotrebom odgovarajućih slovnih karaktera i poštovanjem pravopisnih pravila. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti grafemama za koje ne postoje ekvivalenti u maternjim jezicima učenika. Takođe je važno obratiti pažnju na pravila fonetskog pravopisa (pisanje ličnih imena stranog porekla itd.). Pored toga, srpski jezik ima dva pisma - ćirilicu i latinicu, a učenik, xxx u prvom ciklusu obrazovanja, treba da usvoji oba. Cilj pisanja je jezičko izražavanje pisanim putem, te, prema tome, podrazumeva razumevanje.
Ove četiri veštine su kroz ishode dva programa vertikalno povezane tako da jasno opisuju gradaciju postignuća učenika u oblasti Jezička kultura.
Sadržaji po temama predstavljaju leksičko-semantički okvir unutar koga se funkcionalno realizuju jezički sadržaji. Tematske jedinice prezentuju realne, svakodnevne okolnosti u kojima se ostvaruje komunikacija. Za svaku tematsku jedinicu predložene su tematske xxxxx koje xxxxx da se popune odgovarajućom leksikom, u okviru preporučenog broja novih reči.
Npr. u drugoj tematskoj jedinici, Porodica i ljudi u okruženju, u sadržaju A programa predviđeno je da učenici u prvom razredu ovladaju rečima kojima se imenuju članovi uže porodice i upotrebe ih u odgovarajućoj komunikativnoj situaciji. U svakom sledećem razredu ova tematska jedinica se proširuje novom leksikom i novim komunikativnim situacijama.
Tako u sledećim razredima učenici ovladavaju nazivima za članove šire porodice, daju osnovne informacije o njima, njihovim fizičkim i karakternim osobinama, zanimanjima, međusobnim odnosima itd.
Ovakva horizontalna vrsta gradacije primenjena je u svim tematskim jedinicama.
Izbor leksike je delimično uslovljen sadržajem iz oblasti Jezik i Književnost, ali zavisi i od procene nastavnika o potrebnosti odgovarajućih leksema i njihove frekventnosti, radi postizanja informativnosti i prirodnosti u komunikaciji. Mnoge reči nisu vezane samo za jednu tematsku jedinicu već se preklapaju i povezuju u nove semantičke nizove, što nastavnik treba da podstiče dobro osmišljenim govornim i pismenim vežbama.
Tematske jedinice se uglavnom ponavljaju u svim razredima, ali se u svakom sledećem razredu broj leksema u okviru tematskih grupa ponavlja i proširuje. Pored selektivnog pristupa leksici, treba voditi računa i o broju leksema koje se usvajaju u jednoj nastavnoj jedinici. Na jednom času ne bi trebalo uvoditi više od pet novih reči, čije značenje će se objasniti i provežbati u tipičnim realizacijama unutar rečenice (kontekstualizacija leksike). Najefikasnije bi bilo da za novu reč svaki učenik osmisli (minimalni) kontekst, odnosno rečenicu. Na ovaj način nastavnik ima uvid u učenikovo razumevanje značenja reči, pored novih sadržaja podstiče upotrebu i ranije stečenih znanja iz leksike i gramatike, a učenici stiču samopouzdanje jer mogu da izgovore ili napišu rečenice na srpskom jeziku.
Pored datih tematskih jedinica, u prva četiri razreda osnovne škole navodi se i netematizovana leksika xxxx xx potrebna za komunikaciju, nezavisno od teme. U svakodnevnoj komunikaciji veliki značaj imaju ustaljene komunikativne forme kojima učenici postepeno i kontinuirano treba da ovladavaju od prvog razreda osnovne škole. One su izdvojene u posebnu oblast jezičke kulture i usklađene su potrebama i uzrastom učenika.
Tako u prvom razredu učenici usvajaju modele za pozdravljanje i predstavljanje, zatim se dalje usvajaju modeli za čestitanje, zahvaljivanje, iskazivanje želje, molbe itd. do najsloženijih modela kao što su iskazivanje psihološkog stanja i raspoloženja i davanje saveta.
Funkcionalno i ekonomično povezivanje podoblasti predmeta srpski kao nematernji jezik (Jezik, Književnost i Jezička kultura) omogućava savladavanje njihovih sadržaja i ostvarivanje predviđenih ishoda na prirodan i spontan način, čineći da jedni sadržaji proizlaze iz drugih, dopunjuju se i preklapaju. Na odabranim delovima književnoumetničkih, neumetničkih i konstruisanih tekstova mogu se razvijati različite komunikativne veštine; govornim vežbama se definišu smernice za izradu pismenih sastava; kreativne aktivnosti u nastavi doprinose razvoju usmenog i pismenog izražavanja, čitanje s razumevanjem utiče na bogaćenje leksike i fluentnost govora, itd. Usklađenost ishoda s jezičkim kompetencijama omogućava nastavniku ne samo kumulativno praćenje napretka svakog učenika nego i uočavanje problema u razvijanju pojedinih kompetencija, što umnogome olakšava proces nastave i učenja jezika.
III. PRAĆENJE I VREDNOVANJE NASTAVE I UČENJA
Na početku procesa učenja, odnosno na početku školske godine, neophodno je sprovesti dijagnostičko vrednovanje kompetencija učenika. Ovo je izuzetno važan zadatak nastavnika, budući da postoje velike razlike u vladanju srpskim jezikom učenika jednog odeljenja.
Dijagnostičko ocenjivanje se može realizovati pomoću inicijalnog testiranja koje služi da se ustanove veštine, sposobnosti, interesovanja, iskustva, nivoi postignuća ili poteškoće pojedinačnog učenika ili čitavog odeljenja. Inicijalno testiranje osmišljava nastavnik na osnovu ishoda i sadržaja programa iz prethodnih razreda. Na osnovu toga moguće je efikasno planirati i organizovati proces učenja i individualizovati pristup učenju.
Pored standardnog, sumativnog vrednovanja koje xxx uvek dominira u našem sistemu obrazovanja (procenjuje znanje učenika na kraju jedne programske celine i sprovodi se standardizovanim mernim instrumentima - pismenim i usmenim proverama znanja, esejima, testovima, što za posledicu ima kampanjsko učenje orijentisano na ocenu), savremeni pristup nastavi pretpostavlja formativno vrednovanje - procenu znanja tokom savladavanja nastavnog programa i sticanja odgovarajuće kompetencije. Rezultat ovakvog vrednovanja daje povratnu informaciju i učeniku i nastavniku o tome koje kompetencije su dobro savladane, a koje ne (npr. učenik zadovoljavajuće razume pročitani tekst, ali slabo razume govoreni tekst; zadovoljavajuće piše u skladu s pravilima, ali u govoru ne poštuje pravila kongruencije itd.), kao i o efikasnosti odgovarajućih metoda koje je nastavnik primenio za ostvarivanje cilja. Formativno merenje podrazumeva prikupljanje podataka o učeničkim postignućima, a najčešće tehnike su: realizacija praktičnih zadataka, posmatranje i beleženje učenikovih aktivnosti tokom nastave, neposredna komunikacija između učenika i nastavnika, registar za svakog učenika (mapa napredovanja) itd. Rezultati formativnog vrednovanja na kraju nastavnog ciklusa xxxxx xx xxxx iskazani i sumativno - brojčanom ocenom. Ovakva ocena ima smisla ako su u njoj sadržana sva postignuća učenika, redovno praćena i objektivno i profesionalno beležena.
Rad svakog nastavnika sastoji se od planiranja, ostvarivanja, praćenja i vrednovanja. Važno je da nastavnik kontinuirano prati i vrednuje, osim postignuća učenika, i proces nastave i učenja, kao i sebe i sopstveni rad. Sve što se pokaže dobrim i korisnim nastavnik će koristiti
i dalje u svojoj nastavnoj praksi, a sve što se pokaže kao nedovoljno efikasnim i efektivnim trebalo bi unaprediti.
Pri vrednovanju učeničkih postignuća nastavnik se rukovodi ishodima definisanim za svaki razred vodeći računa o individualnom napredovanju učenika u skladu sa njihovim mogućnostima i sposobnostima. Pri ocenjivanju pažnja treba da bude usmerena na nivo razvoja reproduktivnih sposobnosti učenika, obim proširivanja leksičkog xxxxx, nivo smanjivanja različitih tipova grešaka.
Treba imati u vidu nivo poznavanja jezika: učenici homogene sredine sporadično ostvaruju direktan kontakt s govornicima xxxxxx xx srpski maternji jezik, sa srpskim jezikom se sreću samo na časovima srpskog kao nematernjeg jezika. Rezultat je da učenici srpski jezik koriste na elementarnom nivou. Jezičke modele usvajaju sporije, gramatičke kategorije koriste uz mnogo grešaka, imaju problema pri slušanju, odnosno razumevanju srpskog jezika čak i onda kada su im sve reči govornog teksta poznate.
Naziv predmeta | STRANI JEZIK |
Cilj | Cilj učenja stranog jezika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju je da se učenik usvajanjem funkcionalnih znanja o jezičkom sistemu i kulturi i razvijanjem strategija učenja stranog jezika osposobi za osnovnu usmenu i pisanu komunikaciju i stekne pozitivan odnos prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleđu. |
Razred | prvi |
Godišnji fond časova | 72 časa |
ENGLESKI JEZIK
ISHODI Po završetku razreda učenik će biti u stanju da: | OBLAST/TEMA Komunikativne funkcije | SADRŽAJI |
- pozdravi i otpozdravi, primenjujući najjednostavnija jezička sredstva; - predstavi sebe i drugog; - razume jasno postavljena jednostavna pitanja lične prirode i odgovara na njih; - razume kratka i jednostavna uputstva i naloge i reaguje na njih; - daje kratka i jednostavna uputstva i naloge; - razume poziv i reaguje na njega; - uputi poziv na | POZDRAVLJANJE | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Reagovanje na usmeni impuls sagovornika (nastavnika, vršnjaka, i slično); uspostavljanje kontakta pri susretu. Sadržaji Hi! Hello. Good morning/afternoon/evening/night. How are you? I’m fine, thank you, and you? Goodbye. Bye. See you (later/tomorrow). Have a nice day/weekend! Thanks, same to you! (Inter)kulturni sadržaji: Formalno i neformalno pozdravljanje; ustaljena pravila |
zajedničku aktivnost; - razume kratke i jednostavne molbe i reaguje na njih; - uputi kratke i jednostavne molbe; - iskaže i prihvati zahvalnost i izvinjenje na jednostavan način; - razume jednostavno iskazane čestitke i odgovara na njih; - uputi jednostavne čestitke; - prepozna i imenuje xxxx xxxx, predmete i xxxxx iz neposrednog okruženja; - razume jednostavne opise živih bića, predmeta i xxxxx; - opiše xxxx xxxx, predmete i xxxxx koristeći jednostavna jezička sredstva; - razume svakodnevne iskaze u vezi sa neposrednim potrebama, osetima i osećanjima i reaguje na njih; - izrazi osnovne potrebe, osete i osećanja kratkim i jednostavnim jezičkim sredstvima; - razume jednostavna obaveštenja o položaju u prostoru i reaguje na njih; - traži i pruži kratka i jednostavna obaveštenja o položaju u prostoru; - razume jednostavne iskaze kojima se izražava pripadanje/nepripadanje , posedovanje/neposedo vanje i reaguje na njih; - traži i daje jednostavne iskaze kojima se izražava | učtivosti. | |
PREDSTAVLJANJE SEBE I DRUGIH; DAVANJE OSNOVNIH INFORMACIJA O SEBI; DAVANJE I I TRAŽENJE OSNOVNIH INFORMACIJA O DRUGIMA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih i jednostavnih tekstova u kojima se neko predstavlja; predstavljanje sebe i drugih osoba, prisutnih i odsutnih. Sadržaji My name’s Xxxxx/I’m Xxxxx. What’s your name? This is my friend. His name’s/name is Xxxxx. Xxxxx, this is Xxxxxxx. Xxxxxxx, this is Xxxxx. This is Miss Xxxxx. She’s my teacher. That is Xx Xxxxx. He’s your teacher. How old are you? I’m seven. He’s ten. Who’s this/that? It’s my father. Is Xxx your brother/friend? Yes, he is/No, he isn’t. Is Xxxx your sister/friend? Yes, she is/No, she isn’t. Who’s in the picture? It’s my sister. Her name’s Xxxxx. Lične zamenice u funkciji subjekta - I, you … Prisvojni pridevi - my, your… Pokazne zamenice - this, that Glagol to be - the Present Simple Tense Pitanja sa Who /How (old) Osnovni brojevi (1-10) (Inter)kulturni sadržaji: Prepoznavanje najosnovnijih sličnosti i razlika u načinu upoznavanja i predstavljanja u našoj zemlji i zemljama engleskog govornog područja. | |
RAZUMEVANJE I DAVANJE JEDNOSTAVNIH UPUTSTAVA I NALOGA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje naloga i uputstava i reagovanje na njih; davanje kratkih i jednostavnih uputstava (komunikacija u učionici - uputstva i nalozi koje razmenjuju učesnici u nastavnom procesu, uputstva za igru i slično). Sadržaji Let’s start. Quiet, please. Listen to me! Look! Look at me/the picture! Sit down. Stand up. Turn around. |
pripadanje/nepripadanje , posedovanje/neposedo vanje; - razume jednostavne iskaze za izražavanje dopadanja/nedopadanja i reaguje na njih; - traži mišljenje i izražava dopadanje/nedopadanje jednostavnim jezičkim sredstvima. | Jump. Say hello/goodbye to your friend. Open/Close your books/notebooks. Put down your pencils. Pick up the rubber. Wash your hands. Open the window, please. Come in. Come here/to the board. Give me your book, please. Don’t do that. Listen and say/sing/do/number/match/draw/r epeat… Cut out/stick/touch/point to... Colour the door yellow. Count from … to …. My turn now.Hurry up! Quick! Watch out! I understand/I don’t understand. I’m finished. Imperativ (Inter)kulturni sadržaji: Poštovanje osnovnih normi učtivosti; dečje pesme odgovarajućeg sadržaja. | |
POZIV I REAGOVANJE NA POZIV ZA UČEŠĆE U ZAJEDNIČKOJ AKTIVNOSTI | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih jednostavnih poziva na zajedničku aktivnost i reagovanje na njih (poziv na rođendan, igru, druženje...); upućivanje i prihvatanje/odbijanje poziva na zajedničku aktivnost, uz korišćenje najjednostavnijih izraza. Sadržaji Let’s play football/the memory game/go to the park/sing. Come and play with me! Come to my birthday party. Cool! Super! Great! OK. All right. Sorry, I can’t. Imperativ (Inter)kulturni sadržaji: Prikladno prihvatanje i odbijanje poziva; proslava rođendana, igre, zabava i razonoda. | |
ISKAZIVANJE MOLBE, ZAHVALNOSTI I IZVINJENJA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje jednostavnih iskaza kojima se traži pomoć, usluga ili obaveštenje; davanje jednostavnog, usmenog odgovora na iskazanu molbu; izražavanje i |
prihvatanje molbi, zahvalnosti i izvinjenja. Sadržaji Can I have an apple, please? Yes, here you are. Thank you/Thank you, Xxxxx/Thanks. You’re welcome. No, sorry/Not now/No, you can’t. Can you help me, please? Can/May I have some water, please? Can/May I go to the toilet/go out/come in? Excuse me, Teacher, …? I can’t see. Can you move, please? Sorry, can you repeat that, please? I’m sorry I’m late. It’s OK. No problem. Modalni glagoli za izražavanje molbe - can/may (Inter)kulturni sadržaji: Pravila učtive komunikacije. | ||
ČESTITANJE | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih i jednostavnih ustaljenih izraza kojima se čestita xxxxxxx, rođendan; reagovanje na upućenu čestitku i upućivanje kratkih prigodnih čestitki. Xxxxxxxx Happy birthday to you! Merry Christmas! Happy New Year! Happy Easter! Thanks, same to you! (Inter)kulturni sadržaji: Najznačajniji praznici i način obeležavanja/proslave i čestitanja; prigodne dečje pesme i igre. | |
OPISIVANJE ŽIVIH BIĆA, PREDMETA, XXXXX I POJAVA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kraćih jednostavnih opisa živih bića, predmeta i xxxxx u kojima se pojavljuju informacije o spoljnom izgledu, pojavnim oblicima, dimenzijama i ostalim najjednostavnijim karakteristikama; davanje kratkih usmenih opisa živih bića, |
predmeta i xxxxx. | ||
Sadržaji It’s a/an… It’s short/long/small/big/blue… It’s a blue ruler. I can see one red apple and two yellow bananas/three blue and four orange balloons. Here’s a crayon. What colour is it?It’s blue/The crayon is blue. | ||
Glagoli have got, to be za davanje opisa Pravilna množina imenica: book - books, apple - apples… Modalni glagol can uz glagol see | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Dečje pesme i priče odgovarajućeg sadržaja. | ||
Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje iskaza u vezi sa potrebama, osetima, osećanjima; saopštavanje svojih potreba, oseta i osećanja i (empatično) reagovanje na tuđa. | ||
ISKAZIVANJE POTREBA, OSETA I OSEĆANJA | Sadržaji I’m thirsty/hungry. Here’s a sandwich for you. Do you want some water? Yes, please. No, thank you. Are you happy/sad/hot/cold? | |
The Present Simple Tense (be, want) Modalni glagol can za izražavanje predloga | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Pravila učtive komunikacije. | ||
ISKAZIVANJE POLOŽAJA U PROSTORU | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih tekstova u kojima se na jednostavan način opisuje položaj u prostoru; usmeno traženje i davanje informacija o položaju u prostoru. | |
Sadržaji |
Where’s my dad? Is he in the bedroom? No, he’s in the bathroom. Where’s your dog? It’s in the garden. Where’s my bag? It’s on the chair. Where’s the toilet? It’s here/over there. | ||
Prilozi i predlozi za izražavanje položaja i prostornih odnosa - here, there, in, on Pitanja sa Where | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Kultura stanovanja: selo, grad. | ||
IZRAŽAVANJE PRIPADANJA/NEPRIPADANJ A I POSEDOVANJA/NEPOSEDO VANJA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izražavanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja. Sadržaji This is my ball. Is that your bike?I’ve got a dog. Have you got a pet? He/She’s got two brothers. Who’s got a/an...? | |
Prisvojni pridevi my, your… Have got za izražavanje pripadanja/posedovanja | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Porodica, prijatelji, kućni ljubimci, igračke. | ||
IZRAŽAVANJE DOPADANJA/NEDOPADANJ A | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izražavanje dopadanja/nedopadanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje slaganja/neslaganja, dopadanja/nedopadanja | |
Sadržaji Do you like ice cream? Yes, I do/No, I don’t. I like apples and |
oranges. I don’t like milk or cheese. Do you like games? The Present Simple Tense xxxxxxx like (Inter)kulturni sadržaji: Hrana i piće. |
ITALIJANSKI JEZIK
ISHODI Po završetku razreda učenik će biti u stanju da: | OBLAST/TEMA Komunikativne funkcije | SADRŽAJI |
- pozdravi i otpozdravi, primenjujući najjednostavnija jezička sredstva; - predstavi sebe i drugog; - razume jasno postavljena jednostavna pitanja lične prirode i odgovara na njih; - razume kratka i jednostavna uputstva i naloge i reaguje na njih; - daje kratka i jednostavna uputstva i naloge; - razume poziv i reaguje na njega; - uputi poziv na zajedničku aktivnost; - razume kratke i jednostavne molbe i reaguje na njih; - uputi kratke i jednostavne molbe; - iskaže i prihvati zahvalnost i izvinjenje na jednostavan način; - razume jednostavno iskazane čestitke i odgovara na njih; - uputi jednostavne čestitke; - prepozna i imenuje xxxx xxxx, predmete i xxxxx iz neposrednog okruženja; - razume jednostavne opise živih bića, predmeta i xxxxx; - opiše xxxx xxxx, predmete i xxxxx koristeći | POZDRAVLJANJE | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Reagovanje na usmeni impuls sagovornika (nastavnika, vršnjaka, i slično); uspostavljanje kontakta pri susretu. Sadržaji Ciao! Buongiorno! Buonasera! Arrivederci! Come stai? Bene, grazie. Come sta? Piacere. A domani! Buona notte! (Inter)kulturni sadržaji: formalno i neformalno pozdravljanje; ustaljena pravila učtivosti. |
PREDSTAVLJANJE SEBE I DRUGIH; DAVANJE OSNOVNIH INFORMACIJA O SEBI; DAVANJE I TRAŽENJE OSNOVNIH INFORMACIJA O DRUGIMA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih i jednostavnih tekstova u kojima se neko predstavlja; predstavljanje sebe i drugih osoba, prisutnih i odsutnih. Sadržaji Come ti chiami? Mi chiamo Jasmina/Sono Jasmina. Di dove sei? Sono di Novi Sad. Xxxxxx, questo è il mio |
jednostavna jezička sredstva; - razume svakodnevne iskaze u vezi sa neposrednim potrebama, osetima i osećanjima i reaguje na njih; - izrazi osnovne potrebe, osete i osećanja kratkim i jednostavnim jezičkim sredstvima; - razume jednostavna obaveštenja o položaju u prostoru i reaguje na njih; - traži i pruži kratka i jednostavna obaveštenja o položaju u prostoru; - razume jednostavne iskaze kojima se izražava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovan je i reaguje na njih; - traži i daje jednostavne iskaze kojima se izražava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovan je; - razume jednostavne iskaze za izražavanje dopadanja/nedopadanja i reaguje na njih; traži mišljenje i izražava dopadanje/nedopadanje jednostavnim jezičkim sredstvima. | amico. Si xxxxxx Xxxxx. Xxxxx, questa è la mia amica. Si chiama Bojana. Questa è la mia maestra. Si chiama Biserka. Quanti anni hai? Ho 7 anni. Chi c’è nella foto? Questo è mio fratello. Xxx xx 10 anni. Questa è mia sorella. Si xxxxxx Xxxx. Lične zamenice u funkciji subjekta. Prisvojni pridevi (il mio/la mia, il tuo/la tua) Pokazne zamenice (questo/a) Upitne reči (come, quanto, chi) Prezent xxxxxxx essere, avere i najfrekventnijih xxxxxxx. Osnovni brojevi (1-10) (Inter)kulturni sadržaji: Prepoznavanje najosnovnijih sličnosti i razlika u načinu upoznavanja i predstavljanja u našoj zemlji i u Italiji. | |
RAZUMEVANJE I DAVANJE JEDNOSTAVNIH UPUTSTAVA I NALOGA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje naloga i uputstava i reagovanje na njih; davanje kratkih i jednostavnih uputstava (komunikacija u učionici - uputstva i nalozi koje razmenjuju učesnici u nastavnom procesu, uputstva za igru i slično). | |
Xxxxxxxx Xxx è assente?Chi non c’è oggi? Tutto xxxxxx? Ragazzi, silenzio per favore! Non capisco. Può ripetere, per favore. Ho finito! |
Vieni xxxx xxxxxxx. Ascoltate! Rispondete! Guardate! Cercate! Disegnate! Ripetete! Xxxxxx xx xxxx! Colorate! Alzatevi! Sedetevi! Avete finito?Attenzione! Cantiamo insieme! Prendete/aprite i vostri libri! Dammi il tuo quaderno! Ottimo. Xxxxxx. Silenzio per favore! | ||
Zapovedni način frekventnih xxxxxxx | ||
(Inter)kulturni sadržaji: poštovanje osnovnih normi učtivosti, dečje pesme odgovarajućeg sadržaja | ||
Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih jednostavnih poziva na zajedničku aktivnost i reagovanje na njih (poziv na rođendan, igru, druženje...); upućivanje i prihvatanje/odbijanje poziva na zajedničku aktivnost, uz korišćenje najjednostavnijih izraza. | ||
POZIV I REAGOVANJE NA POZIV ZA UČEŠĆE U ZAJEDNIČKOJ AKTIVNOSTI | Sadržaji Giochiamo a xxxxxxx/a carte! Andiamo fuori! Cantiamo insieme! Vuoi giocare con me? Vieni a giocare con me! Xxxxx xxxx xxx xxxxx di compleanno? Grazie. Va bene. Mi dispiace, non posso. | |
Zapovedni način frekventnih xxxxxxx. Pitanje intonacijom. Negacija. | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Prikladno prihvatanje i odbijanje poziva, proslava |
rođendana, igre, zabava i razonoda. | ||
Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje jednostavnih iskaza kojima se traži pomoć, usluga ili obaveštenje; davanje jednostavnog, usmenog odgovora na iskazanu molbu; izražavanje i prihvatanje molbi, zahvalnosti i izvinjenja. | ||
ISKAZIVANJE MOLBE, ZAHVALNOSTI I IZVINJENJA | Sadržaji Permesso? Posso entrare? Prego. Avanti! Scusi, posso andare in bagno? Posso uscire? Va bene. Grazie. Scusi, può ripetere per favore? Vorrei un po’ di acqua. | |
Modalni glagol za izražavanje molbe (potere) Kondicional učtivosti: prvo lice jednine (vorrei) | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Pravila učtive komunikacije. | ||
ČESTITANJE | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih i jednostavnih ustaljenih izraza kojima se čestita xxxxxxx, rođendan; reagovanje na upućenu čestitku i upućivanje kratkih prigodnih čestitki. | |
Sadržaji Buon compleanno! Buon Anno! Buon Xxxxxx! Auguri! Tanti auguri! Bravo/a/i/e! Molto bene! Grazie! Xxxxxxx (xxxxx, bravo) |
Uzvične rečenice. | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Najznačajniji praznici i način obeležavanja/proslave i čestitanja; prigodne dečje pesme i igre. | ||
Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kraćih jednostavnih opisa živih bića, predmeta i xxxxx u kojima se pojavljuju informacije o spoljnom izgledu, pojavnim oblicima, dimenzijama i ostalim najjednostavnijim karakteristikama; davanje kratkih usmenih opisa živih bića, predmeta i xxxxx. | ||
OPISIVANJE ŽIVIH BIĆA, PREDMETA, XXXXX I POJAVA | Sadržaji Il mio xxxxx si xxxxxx Xxxxx. È xxxxxxx e nero. Il mio cane è xxxxxx. Xxx xx gli occhi verdi. La mia scuola è grande. Il giardino è piccolo. Di che colore è/sono? C’è un trenino rosso. Ci sono xxx xxxx xxxxx.Xx sono due conigli bianchi. | |
Prisvojni pridevi (mio/mia, tuo/tua) Množina imenica. Opisni pridevi. Konstrukcija: rečca ci i glagol essere: c’è/ci sono | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Dečje pesme i priče odgovarajućeg sadržaja. | ||
ISKAZIVANJE POTREBA, OSETA I OSEĆANJA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje iskaza u vezi sa potrebama, osetima, osećanjima; saopštavanje svojih potreba, oseta i osećanja i (empatično) |
reagovanje na tuđa. | ||
Sadržaji Ho fame. Ho sete. Vorrei un succo di frutta. Vuoi un panino? No, grazie. Non ho fame. Sì, grazie. Ho freddo/caldo. Sono malato/a. Ho xxx xx xxxxx. Buon appetito! Kondicional učtivosti (vorrei) Negacija (no/non) Prezent xxxxxxx avere | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Pravila učtive komunikacije. | ||
Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih tekstova u kojima se na jednostavan način opisuje položaj u prostoru; usmeno traženje i davanje informacija o položaju u prostoru. | ||
ISKAZIVANJE POLOŽAJA U PROSTORU | Sadržaji La camera è grande. C’è un tavolo. Ci sono tre sedie. C’è una borsa sul tavolo. Dov’è il xxxxx? È sotto la sedia. Metti la matita sul tavolo. Sono a casa. Vado al cinema. | |
Neodređeni i određen član (un/una; il/la) Predlozi (su, in, sotto, sopra) Upitne reči (dove) | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Kultura stanovanja: selo, grad. | ||
IZRAŽAVANJE | Jezičke aktivnosti u | |
PRIPADANJA/NEPRIPADANJA I | komunikativnim | |
POSEDOVANJA/NEPOSEDOVAN | situacijama | |
JA | Slušanje kratkih tekstova s |
jednostavnim iskazima za izražavanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovan ja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovan ja. | ||
Sadržaji Questa è la xxx xxxxx. Questo non è il mio xxxxx. Di chi è questo giocattolo? È tuo questo orsetto? Sì, è mio. No, non è mio. È di Xxxxx. Ho due sorelle. Chi ha una matita? | ||
Prisvojni pridevi (mio/a; tuo/a) Prezent xxxxxxx avere | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Porodica, prijatelji, kućni ljubimci, igračke. | ||
Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izražavanje dopadanja /nedopadanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje slaganja/neslaganja, dopadanja/nedopadanja. | ||
IZRAŽAVANJE DOPADANJA/NEDOPADANJA | Sadržaji Ti piace il gelato?Ti piace la pizza? Sì, mi piace. È molto xxxxx/a. No, non mi piace. Mi piacciono queste figurine. Mi piace disegnare/cantare. Va bene. Sono d’accordo. Non sono d’accordo. | |
Imenice. |
Određeni član (il, la, l’). Prezent frekventnih xxxxxxx. Glagol piacere. Konstrukcija sa infinitivom (Mi piace nuotare). (Inter)kulturni sadržaji: Hrana i piće. |
NEMAČKI JEZIK
ISHODI Po završetku razreda učenik će biti u stanju da: | OBLAST/TEMA Komunikativne funkcije | SADRŽAJI |
- pozdravi i otpozdravi, primenjujući najjednostavnija jezička sredstva; - predstavi sebe i drugog; - razume jasno postavljena jednostavna pitanja lične prirode i odgovara na njih; - razume kratka i jednostavna uputstva i naloge i reaguje na njih; - daje kratka i jednostavna uputstva i naloge; - razume poziv i reaguje na njega; - uputi poziv na zajedničku aktivnost; - razume kratke i jednostavne molbe i reaguje na njih; - uputi kratke i jednostavne molbe; - iskaže i prihvati zahvalnost i izvinjenje na jednostavan način; - razume jednostavno iskazane čestitke i odgovara na njih; - uputi jednostavne čestitke; - prepozna i imenuje xxxx xxxx, predmete i xxxxx iz neposrednog okruženja; - razume jednostavne opise živih bića, predmeta i xxxxx; - opiše xxxx xxxx, predmete i xxxxx koristeći jednostavna jezička | POZDRAVLJANJE | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Reagovanje na usmeni impuls sagovornika (nastavnika, vršnjaka, i slično); uspostavljanja kontakta pri susretu. Sadržaji Hallo! Guten Morgen/Tag/Abend. Wie geht’s? Danke (nicht so) gut/schlechtund dir? Es geht. Tschüs. Auf Wiedersehen. Gute Nacht. Bis dann. Bis später. (Inter)kulturni sadržaji: Formalno i neformalno pozdravljanje; ustaljena pravila učtivosti. |
PREDSTAVLJANJE SEBE I DRUGIH; DAVANJE OSNOVNIH INFORMACIJA O SEBI; DAVANJE I TRAŽENJE OSNOVNIH INFORMACIJA O DRUGIMA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih i jednostavnih tekstova u kojima se neko predstavlja; predstavljanje sebe i drugih osoba, prisutnih i odsutnih. Sadržaji Ich heiße/bin Xxxx. Wie heißt du? Das ist mein Xxxxxx Xxxxxx. Meine Freundin heißt Xxxxx. |
sredstva; - razume svakodnevne iskaze u vezi sa neposrednim potrebama, osetima i osećanjima i reaguje na njih; - izrazi osnovne potrebe, osete i osećanja kratkim i jednostavnim jezičkim sredstvima; - razume jednostavna obaveštenja o položaju u prostoru i reaguje na njih; - traži i pruži kratka i jednostavna obaveštenja o položaju u prostoru; - razume jednostavne iskaze kojima se izražava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovan je i reaguje na njih; - traži i daje jednostavne iskaze kojima se izražava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovan je; - razume jednostavne iskaze za izražavanje dopadanja/nedopadanja i reaguje na njih; traži mišljenje i izražava dopadanje/nedopadanje jednostavnim jezičkim sredstvima. | Xxxxx, das ist Xxxxxx. Xxxxxx, das ist Xxxxx. Frau Xxxxx ist meine Deutschlehrerin und wie heißt dein/e Deutschlehrer/in? Wie alt bist du? - Xxxxxx. Wer ist auf dem Foto? - Mein Xxxxxx Xxxx. Woher kommst du? Woher kommt ihr? Woher kommen Sie? Ich komme aus Serbien. Ich wohne in Smederevo. Wo wohnst du? Lične zamenice u funkciji subjekta - ich, du, Sie, ihr … Prisvojni determinativi - mein(e), dein(e), Ihr(e) Glagol sein, heißen, kommen, wohnen Pitanja sa Wer? Wo?Woher?Wie? Osnovni brojevi (1-10) (Inter)kulturni sadržaji: Prepoznavanje najosnovnijih sličnosti i razlika u načinu upoznavanja i predstavljanja u našoj zemlji i zemljama nemačkog govornog područja. | |
RAZUMEVANJE I DAVANJE JEDNOSTAVNIH UPUTSTAVA I NALOGA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje naloga i uputstava i reagovanje na njih; davanje kratkih i jednostavnih uputstava (komunikacija u učionici - uputstva i nalozi koje razmenjuju učesnici u nastavnom procesu, uputstva za igru i slično). Sadržaji Komm her! Kommt an die Tafel! Setz dich! Setzt euch! |
Mach(t) das Buch auf/zu! Lies/Lest vor! Hör(t) zu! Sing(t) mit! Sprich/Sprecht nach! Hör/Hört zu! Steh(t) auf! Pass(t) auf! Xxx xxxx Xxxx an Xxxxx! Gebt xxx xxxx Hausaufgaben! Kannst du mir dein Heft geben? Kann ich dein Heft bekommen? Imperativ (Inter)kulturni sadržaji: Poštovanje osnovnih normi učtivosti; dečje pesme odgovarajućeg sadržaja. | ||
POZIV I REAGOVANJE NA POZIV ZA UČEŠĆE U ZAJEDNIČKOJ AKTIVNOSTI | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih jednostavnih poziva na zajedničku aktivnost i reagovanje na njih (poziv na rođendan, igru, druženje...); upućivanje i prihvatanje/odbijanje poziva na zajedničku aktivnost, uz korišćenje najjednostavnijih izraza. Xxxxxxxx Xxxxxx du ins Kino (mit)? Ja gerne. Leider nicht. Leider kann ich nicht (mitkommen). Komm und spiel mit! Super. Gerne. Ich habe keine Lust. Kaufen wir ein Eis? Imperativ (Inter)kulturni sadržaji: prikladno pozivanje i prihvatanje/odbijanje poziva. | |
ISKAZIVANJE MOLBE, ZAHVALNOSTI I IZVINJENJA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje jednostavnih iskaza kojima se traži pomoć, usluga ili obaveštenje; davanje |
jednostavnog, usmenog odgovora na iskazanu molbu; izražavanje i prihvatanje molbi, zahvalnosti i izvinjenja. | ||
Xxxxxxxx Xxxx ich dir/Ihnen helfen? Möchtest du eine Orange? Kannst du mir bitte eine Orange geben? Ich möchte eine Tasse Tee.Kannst du mir, bitte ein Stück Torte geben? Vielen Dank. Danke. | ||
Upotreba neodređenog člana u nominativu i akuzativu. Upotreba modalnih xxxxxxx u prezentu (möchten, können). (Inter)kulturni sadržaji: pravila učtive komunikacije. | ||
Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih i jednostavnih ustaljenih izraza kojima se čestita xxxxxxx, rođendan; reagovanje na upućenu čestitku i upućivanje kratkih prigodnih čestitki. | ||
ČESTITANJE | Xxxxxxxx Zum Geburtstag, viel Xxxxx, zum Geburtsag viel Xxxxx, zum Geburtstag, xxxxx Xxxx, zum Geburtstag Viel Xxxxx... Ich gratuliere dir. Danke Frohe Weihnachten! Alles Gute zu...! | |
Upotreba ličnih zamenica u nominativu, dativu i akuzativu. | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Najznačajniji praznici i način |
obeležavanja/proslave i čestitanja; prigodne pesme i igre. | ||
OPISIVANJE ŽIVIH BIĆA, PREDMETA, XXXXX I POJAVA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kraćih jednostavnih opisa živih bića, predmeta i xxxxx u kojima se pojavljuju informacije o spoljnom izgledu, pojavnim oblicima, dimenzijama i ostalim najjednostavnijim karakteristikama; davanje kratkih usmenih opisa živih bića, predmeta i xxxxx. Sadržaji Meine Tante ist schlank. Mein Onkel ist fleißig. Wie ist dein Regenschirm? Er ist blau. Xxxxxx Xxxx ist xxxxx. Pridev u predikativnoj funkciji - produktivno (Inter)kulturni sadržaji: Dečje pesme i priče odgovarajućeg sadržaja. | |
ISKAZIVANJE POTREBA, OSETA I OSEĆANJA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje iskaza u vezi sa potrebama, osetima, osećanjima; saopštavanje svojih potreba, oseta i osećanja i (empatično) reagovanje na tuđa. Sadržaji Ich bin durstig. Ich habe (keinen) Hunger/Xxxxx. Mir ist kalt/warm. Ich bin müde/glücklich. Möchtest du schlafen? Möchtest du etwas Xxxxxx trinken? (Inter)kulturni sadržaji: mimika i gestikulacija; upotreba emotikona. | |
ISKAZIVANJE POLOŽAJA U | Jezičke aktivnosti u |
PROSTORU | komunikativnim situacijama Slušanje kratkih tekstova u kojima se na jednostavan način opisuje položaj u prostoru; usmeno traženje i davanje informacija o položaju u prostoru. Sadržaji Wo ist dein Hund? Er ist im Wohnzimmer? Sind die Kinder auf dem Spielplatz? Nein, sie sind nicht da. Das Buch liegt auf dem Tisch. Prilozi i predlozi za izražavanje položaja i prostornih odnosa - hier, da, dort, in, auf Pitanja sa Wo? (Inter)kulturni sadržaji: Kultura stanovanja. | |
IZRAŽAVANJE PRIPADANJA/NEPRIPADANJA I POSEDOVANJA/NEPOSEDOVAN JA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izražavanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovan ja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovan ja. Sadržaji Ist das deine Katze? Nein, das ist Xxxxxx Xxxxx. Mein Hund ist nicht da. Hast du einen Kugelschreiber? Ich brauche einen Regenschirm. Upotreba prisvojnih članova. Upotreba posesivnog genitiva - receptivno. (Inter)kulturni sadržaji: Porodica, prijatelji, kućni |
ljubimci, igračke. | ||
IZRAŽAVANJE DOPADANJA/NEDOPADANJA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izražavanje dopadanja/nedopadanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje slaganja/neslaganja, dopadanja/nedopadanja Sadržaji Ich mag Eis. Magst du es auch? Ich liebe meine Familie und meine Freunde. Ich schwimme gern. Glagoli mögen, lieben... (Inter)kulturni sadržaji: interesovanja, hobiji, zabava, hrana i piće. |
RUSKI JEZIK
ISHODI Po završetku razreda učenik će biti u stanju da: | OBLAST/TEMA Komunikativne funkcije | SADRŽAJI |
- pozdravi i otpozdravi, primenjujući najjednostavnija jezička sredstva; - predstavi sebe i drugog; - razume jasno postavljena jednostavna pitanja lične prirode i odgovara na njih; - razume kratka i jednostavna uputstva i naloge i reaguje na njih; - daje kratka i jednostavna uputstva i naloge; - razume poziv i reaguje na njega; - uputi poziv na zajedničku aktivnost; | POZDRAVLJANJE | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Reagovanje na usmeni impuls sagovornika (nastavnika, vršnjaka, i slično); uspostavljanja kontakta pri susretu. Sadržaji Привет! Здравствуй(те)! Доброе утро! Добрый день! Добрый вечер! Пока! До свидания! Спокойной ночи! Как дела? Хорошо! У тебя? У меня тоже. (Inter)kulturni sadržaji: Formalno i neformalno pozdravljanje; ustaljena pravila učtivosti. |
PREDSTAVLJANJE SEBE I | Jezičke aktivnosti |
- razume kratke i jednostavne molbe i reaguje na njih; - uputi kratke i jednostavne molbe; - iskaže i prihvati zahvalnost i izvinjenje na jednostavan način; - razume jednostavno iskazane čestitke i odgovara na njih; - uputi jednostavne čestitke; - prepozna i imenuje xxxx xxxx, predmete i xxxxx iz neposrednog okruženja; - razume jednostavne opise živih bića, predmeta i xxxxx; - opiše xxxx xxxx, predmete i xxxxx koristeći jednostavna jezička sredstva; - razume svakodnevne iskaze u vezi sa neposrednim potrebama, osetima i osećanjima i reaguje na njih; - izrazi osnovne potrebe, osete i osećanja kratkim i jednostavnim jezičkim sredstvima; - razume jednostavna obaveštenja o položaju u prostoru i reaguje na njih; - traži i pruži kratka i jednostavna obaveštenja o položaju u prostoru; - razume jednostavne iskaze kojima se izražava pripadanje/nepripadanje , posedovanje/neposedov anje i reaguje na njih; - traži i daje jednostavne iskaze kojima se izražava pripadanje/nepripadanje | DRUGIH; DAVANJE OSNOVNIH INFORMACIJA O SEBI; DAVANJE I TRAŽENJE OSNOVNIH INFORMACIJA O DRUGIMA | u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih i jednostavnih tekstova u kojima se neko predstavlja; predstavljanje sebe i drugih osoba, prisutnih i odsutnih. Sadržaji Меня зовут Xxxxxx. Как тебя зовут? Это мой друг. Это моя подруга. Его зовут Xxxx. Её зовут Маша. Мою маму зовут Xxxxxxxx. У тебя есть сестра? Как её зовут? Сколько тебе лет? Мне семь лет. Ему два года. Кто это? Это Xxxx, моя сестра. Ей четыре года. Lične zamenice (nominativ, dativ, akuzativ): я, мне, меня. Bezlične rečenice s glagolom зовут. Upitne zamenice i prilozi: кто, как, сколько. Prisvojne zamenice: мой, твой, наш, вaш. Osnovni brojevi (1-10). (Inter)kulturni sadržaji: Prepoznavanje najosnovnijih sličnosti i razlika u načinu upoznavanja i predstavljanja; ruska lična imena i nadimci. |
RAZUMEVANJE I DAVANJE JEDNOSTAVNIH UPUTSTAVA I NALOGA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje naloga i uputstava i reagovanje na njih; davanje kratkih i jednostavnih uputstava (komunikacija u učionici - uputstva i nalozi koje razmenjuju učesnici u nastavnom procesu, uputstva za igru i slično). Xxxxxxxx Xxx отсутствует?Кто дежурный? Слушай(те)! Посмотри(те)! Садись/Садитесь! Сядь(те)! Встань! Открой(те) книгу! Открой(те)/закрой(те) окно. Пиши(те)! Заходи(те)! Нарисуй(те) дом. Вырежи и |
, posedovanje/neposedov anje; - razume jednostavne iskaze za izražavanje dopadanja/nedopadanja i reaguje na njih; - traži mišljenje i izražava dopadanje/nedopadanje jednostavnim jezičkim sredstvima. | склей! Дай мне тетрадь, пожалуйста! Повтори(те) за мной! Слушайте и повторяйте!Выйди(те)/Выхо ди(те) к доске! Машина жёлтая. Раскрась её! Быстро! Я закончил(а). Sadašnje vreme frekventnih xxxxxxx. Zapovedni način frekventnih xxxxxxx | |
(Inter)kulturni sadržaji: Poštovanje osnovnih normi učtivosti; dečje pesme odgovarajućeg sadržaja. | ||
Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih jednostavnih poziva na zajedničku aktivnost i reagovanje na njih (poziv na rođendan, igru, druženje...); upućivanje i prihvatanje/odbijanje poziva na zajedničku aktivnost, uz korišćenje najjednostavnijih izraza. | ||
POZIV I REAGOVANJE NA POZIV ZA UČEŠĆE U ZAJEDNIČKOJ AKTIVNOSTI | Sadržaji Давай(те) играть в футбол! Давай(те) играть в куклы! Давай! Идём(те) в парк! Идём! Поиграй со мной. Приходи ко мне на день рождения. Спасибо. Приду. | |
Zapovedni način frekventnih xxxxxxx | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Prikladno prihvatanje i odbijanje poziva; proslava rođendana, igre, zabava i razonoda. | ||
ISKAZIVANJE MOLBE, ZAHVALNOSTI I IZVINJENJA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje jednostavnih iskaza kojima se traži pomoć, usluga ili obaveštenje; davanje jednostavnog, usmenog odgovora na iskazanu molbu; izražavanje i prihvatanje molbi, |
zahvalnosti i izvinjenja. | ||
Sadržaji Дай мне, пожалуйста, ручку. Можно? Конечно, пожалуйста, вот она. Спасибо! Не за что. Ничего. Нет, к сожалению, ручка мне нужна. Извини(те), можно вопрос? Я опоздал(ла). Извините. | ||
Zapovedni način frekventnih xxxxxxx. Predikativ можно. Intonacija upitnih iskaza bez upitne reči. | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Pravila učtive komunikacije. | ||
Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih i jednostavnih ustaljenih izraza kojima se čestita xxxxxxx, rođendan; reagovanje na upućenu čestitku i upućivanje kratkih prigodnih čestitki. | ||
XXXXXXXXXX | Xxxxxxxx С днём рождения! С Новым годом! С Рождеством! Спасибо! Тебя (вас) тоже! Поздравляю тебя с днём рождения! Желаю тебе счастья и успеха! Спасибо. | |
Sadašnje vreme xxxxxxx поздравлять i желать. Redukovani iskazi С днём рождения! С Новым годом! | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Najznačajniji praznici i način obeležavanja/proslave i čestitanja; prigodne dečje pesme i igre. | ||
OPISIVANJE ŽIVIH BIĆA, PREDMETA, XXXXX I POJAVA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kraćih jednostavnih opisa živih bića, predmeta i xxxxx u kojima se pojavljuju informacije o spoljnom izgledu, |
pojavnim oblicima, dimenzijama i ostalim najjednostavnijim karakteristikama; davanje kratkih usmenih opisa živih bića, predmeta i xxxxx. Sadržaji Это мяч. Он голубой, маленький. На рисунке я вижу два дома, три птицы и два дерева. Это мой папа. На папе белая рубашка и джинсы. У брата мяч. Папа отдыхает. Xxxx пишет. Sadašnje vreme frekventnih xxxxxxx. Pridevi. Rod, broj i slaganje s imenicama. Konstrukcije za izražavanje posesivnosti: у+ ген. imenica (у папы, у мамы, у брата); Xxxxxxxxx zamenice: мой, твой, наш, ваш. (Inter)kulturni sadržaji: Dečje pesme i priče odgovarajućeg sadržaja. | ||
ISKAZIVANJE POTREBA, OSETA I OSEĆANJA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje iskaza u vezi sa potrebama, osetima, osećanjima; saopštavanje svojih potreba, oseta i osećanja i (empatično) reagovanje na tuđa. Sadržaji Мне хочется есть/пить. Я хочу есть/пить. Вот бутерброд. Возьми воду. Спасибо. Пожалуйста. Мне холодно/жарко. У меня болит зуб. Хочешь мороженое? Нет, пожалуйста, не хочу. Bezlične rečenice s upotrebom oblika хочется; sadašnje vreme xxxxxxx хотеть. Intonacija upitnih iskaza bez upitne reči. (Inter)kulturni sadržaji: Pravila učtive komunikacije. |
ISKAZIVANJE POLOŽAJA U PROSTORU | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih tekstova u kojima se na jednostavan način opisuje položaj u prostoru; usmeno traženje i davanje informacija o položaju u prostoru. Xxxxxxxx Xxx папа? В спальне? Нет, папа в гостиной. Где твоя собака? В детской? Нет, собака во дворе. Где мой рюкзак? На стуле? Да. Нет, он под столом. Xxxx идёт папа? На работу. Куда ты идёшь? В школу. Sadašnje vreme frekventnih xxxxxxx. Akuzativ i lokativ s predlozima в i на. Upitne rečenice s priloškim zamenicama Где? Куда? (Inter)kulturni sadržaji: Kultura stanovanja: selo, grad, xxxx, xxxx, prostorije u stanu. | |
IZRAŽAVANJE PRIPADANJA/NEPRIPADANJ A I POSEDOVANJA/NEPOSEDOV ANJA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izražavanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja. Sadržaji Это мой мяч. Это твой велосипед?У меня два брата и сестра. У тебя есть собака/кошка? Есть. Нет. У меня нет собаки. Это велосипед брата. Konstrukcije za izražavanje posesivnosti: у+ ген. ličnih zamenica i imenica (у меня, у |
мамы); imenica + imenica u genitivu (велосипед брата). Opšta negacija (нет). Prisvojne zamenice. Intonacija upitnih iskaza bez upitne reči. | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Porodica, prijatelji, kućni ljubimci, igračke. | ||
Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izražavanje dopadanja/nedopadanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje slaganja/neslaganja, dopadanja/nedopadanja. | ||
IZRAŽAVANJE DOPADANJA/NEDOPADANJ A | Sadržaji Ты любишь мороженое? Тебе нравится мороженое? Да, люблю. Нет, не нравится. На завтрак я люблю сосиски. Мне нравится хлеб с маслом. | |
Glagol любить. Bezlične rečenice s glagolom нравиться. Opšta negacija (нет, не). Intonacija upitnih iskaza bez upitne reči. | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Hrana i piće. |
FRANCUSKI JEZIK
ISHODI Po završetku razreda učenik će biti u stanju da: | OBLAST/TEMA Komunikativne funkcije | SADRŽAJI |
- pozdravi i otpozdravi, primenjujući najjednostavnija jezička sredstva; - predstavi sebe i drugog; - razume jasno postavljena jednostavna pitanja lične prirode i odgovara na njih; - razume kratka i jednostavna uputstva i | POZDRAVLJANJE | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Reagovanje na usmeni impuls sagovornika (nastavnika, vršnjaka, i slično); uspostavljanja kontakta pri susretu. Sadržaji |
naloge i reaguje na njih; - daje kratka i jednostavna uputstva i naloge; - razume poziv i reaguje na njega; - uputi poziv na zajedničku aktivnost; - razume kratke i jednostavne molbe i reaguje na njih; - uputi kratke i jednostavne molbe; - iskaže i prihvati zahvalnost i izvinjenje na jednostavan način; - razume jednostavno iskazane čestitke i odgovara na njih; - uputi jednostavne čestitke; - prepozna i imenuje xxxx xxxx, predmete i xxxxx iz neposrednog okruženja; - razume jednostavne opise živih bića, predmeta i xxxxx; - opiše xxxx xxxx, predmete i xxxxx koristeći jednostavna jezička sredstva; - razume svakodnevne iskaze u vezi sa neposrednim potrebama, osetima i osećanjima i reaguje na njih; - izrazi osnovne potrebe, osete i osećanja kratkim i jednostavnim jezičkim sredstvima; - razume jednostavna obaveštenja o položaju u prostoru i reaguje na njih; - traži i pruži kratka i jednostavna obaveštenja o položaju u prostoru; - razume jednostavne iskaze kojima se izražava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovan je i reaguje na njih; - traži i daje jednostavne iskaze kojima se izražava pripadanje/nepripadanje, posedovanje/neposedovan | Salut! Tu vas bien? Bonjour, ça va? Ça va, merci! Bonsoir! Bonne nuit! Bonjour, Monsieur. Au revoir, Madame. A demain. Pitanje intonacijom. (Inter)kulturni sadržaji: Formalno i neformalno pozdravljanje; ustaljena pravila učtivosti. | |
PREDSTAVLJANJE SEBE I DRUGIH; DAVANJE OSNOVNIH INFORMACIJA O SEBI; DAVANJE I TRAŽENJE OSNOVNIH INFORMACIJA O DRUGIMA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih i jednostavnih tekstova u kojima se neko predstavlja; predstavljanje sebe i drugih osoba, prisutnih i odsutnih. Sadržaji Je m’appelle Milica. Tu t’appelles comment? J’ai sept ans. Tu as quel âge? Qui est-ce? C’est mon copain/ma sœur/mon père. Il s’appelle Xxxxx. Nenaglašene lične zamenice u funkciji subjekta. Prisvojni pridevi (mon/ma, ton/ta). Upitne reči (comment, qui, quel/quelle). Osnovni brojevi 1-10. Prezent xxxxxxx avoir i être i xxxxxxx prve xxxxx. (Inter)kulturni sadržaji: Prepoznavanje najosnovnijih sličnosti i razlika u načinu upoznavanja i predstavljanja u našoj zemlji i zemljama francuskog govornog područja. | |
RAZUMEVANJE I DAVANJE JEDNOSTAVNIH UPUTSTAVA I NALOGA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje naloga i uputstava i reagovanje na |
je; - razume jednostavne iskaze za izražavanje dopadanja/nedopadanja i reaguje na njih; - traži mišljenje i izražava dopadanje/nedopadanje jednostavnim jezičkim sredstvima. | njih; davanje kratkih i jednostavnih uputstava (komunikacija u učionici - uputstva i nalozi koje razmenjuju učesnici u nastavnom procesu, uputstva za igru i slično). Xxxxxxxx Xxx est absent? Qui n’est pas là? C’est clair? Je ne comprends pas. Ecoutez! Répondez! Regardez! Cherchez! Trouvez! Dessinez! Coloriez! Ouvrez/fermez vos livres. Levez la main. Très bien! C’est parfait! Vous avez fini? J’ai fini. Qui sait? Xx xxxx. Silence s’il vous plait! Levez-vous! Asseyez- vous! Xxxxx au tableau! Donne-moi ton livre, s’il te plait. Imperativ frekventnih xxxxxxx. | |
(Inter)kulturni sadržaji: Poštovanje osnovnih normi učtivosti; dečje pesme odgovarajućeg sadržaja. | ||
POZIV I REAGOVANJE NA POZIV ZA UČEŠĆE U ZAJEDNIČKOJ AKTIVNOSTI | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih jednostavnih poziva na zajedničku aktivnost i reagovanje na njih (poziv na rođendan, igru, druženje...); upućivanje i prihvatanje/odbijanje poziva na zajedničku aktivnost, uz korišćenje najjednostavnijih izraza. | |
Xxxxxxxx On va jouer dans la cour? Xxxxx chez moi. Tu veux jouer avec moi? Oui, super! Désolé, je ne peux pas. |
Je t’invite à mon anniversaire. Imperativ frekventnih xxxxxxx. Pitanje intonacijom. Negacija (ne/n’... pas). | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Prikladno prihvatanje i odbijanje poziva; proslava rođendana, igre, zabava i razonoda. | ||
Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje jednostavnih iskaza kojima se traži pomoć, usluga ili obaveštenje; davanje jednostavnog, usmenog odgovora na iskazanu molbu; izražavanje i prihvatanje molbi, zahvalnosti i izvinjenja. | ||
ISKAZIVANJE MOLBE, ZAHVALNOSTI I IZVINJENJA | Sadržaji Est-ce que je peux sortir, Madame/Monsieur? Tu me donnes ton numéro? Voilà. Merci! Je t’en prie. Je voudrais chanter. Vous pouvez répéter, s’il vous plait? Désolé, tu ne peux pas. Pitanje sa est-ce que. Kondicional učtivosti (je voudrais…). | |
(Inter)kulturni sadržaji: Pravila učtive komunikacije. | ||
ČESTITANJE | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih i jednostavnih ustaljenih izraza kojima se čestita xxxxxxx, rođendan; reagovanje na upućenu čestitku i upućivanje kratkih prigodnih čestitki. | |
Sadržaji |
Bon anniversaire! Bonne année! Bonne fête! Xxxxxx Xxxx! Bravo, très bien! Xxxxx, à toi/à vous aussi! Pridevi (bon, bonne). Uzvične rečenice. Predlozi (à). (Inter)kulturni sadržaji: Najznačajniji praznici i način obeležavanja/proslave i čestitanja; prigodne dečje pesme i igre. | ||
OPISIVANJE ŽIVIH BIĆA, PREDMETA, XXXXX I POJAVA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kraćih jednostavnih opisa živih bića, predmeta i xxxxx u kojima se pojavljuju informacije o spoljnom izgledu, pojavnim oblicima, dimenzijama i ostalim najjednostavnijim karakteristikama; davanje kratkih usmenih opisa živih bića, predmeta i xxxxx. Xxxxxxxx Xxx xxxxxxxxx s’appelle Xxxxx. Il est rouge et vert. Ma poupée s’appelle Xxxx. Elle a les yeux noirs.Le chien est grand et noir. Mon école est grande. Il est de quelle couleur? Il y a un ballon rouge et deux ballons jaunes. Prisvojni pridevi (mon/ma, ton/ta). Opisni pridevi. Prezentativi (il y a). (Inter)kulturni sadržaji: Dečje pesme i priče odgovarajućeg sadržaja. | |
ISKAZIVANJE POTREBA, OSETA I OSEĆANJA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje iskaza u vezi sa potrebama, osetima, |
osećanjima; saopštavanje svojih potreba, oseta i osećanja i (empatično) reagovanje na tuđa. | ||
Sadržaji Je voudrais du jus d’orange, s’il te/vous plait. J’ai faim/soif/chaud/froid. Brrrr!!! Non, merci, je n’ai pas faim. Je suis contente. Il est malade. J’ai mal à la tête. Bon appétit! Kondicional učtivosti (je voudrais) Negacija (ne/n’... pas). Prezent xxxxxxx avoir. | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Pravila učtive komunikacije. | ||
Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih tekstova u kojima se na jednostavan način opisuje položaj u prostoru; usmeno traženje i davanje informacija o položaju u prostoru. | ||
ISKAZIVANJE POLOŽAJA U PROSTORU | Sadržaji Cette maison est grande. Il y a un chat dans la rue. Il y a un livre sur la table. Où est ton ballon? Je suis à l’école. Xx xxxx au zoo. Neodređeni član (un, une, des). Predlozi (dans, sous, sur). Upitne reči (où) | |
(Inter)kulturni sadržaji: Kultura stanovanja: selo, grad. | ||
IZRAŽAVANJE PRIPADANJA/NEPRIPADANJA I POSEDOVANJA/NEPOSEDOVAN JA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izražavanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovan |
ja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovan ja. | ||
Sadržaji C’est mon ballon. Ce n’est pas mon cartable. C’est ta robe? A qui est ce stylo? J’ai deux frères. Je n’ai pas de sœur. Prezentativi (c’est, ce sont). Prisvojni pridevi (mon/ma, ton/ta). Negacija (ne/n’... pas). | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Porodica, prijatelji, kućni ljubimci, igračke. | ||
Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izražavanje dopadanja/nedopadanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje slaganja/neslaganja, dopadanja/nedopadanja | ||
IZRAŽAVANJE DOPADANJA/NEDOPADANJA | Sadržaji D’accord. Je suis d’accord. J’aime le chocolat/la musique. J’aime dessiner/chanter. Tu aimes la glace? C’est bon. Je n’aime pas. Imenice. Određeni član (le, la, l’, les). Prezent frekventnih xxxxxxx. Konstrukcija sa infinitivom (j’aime dessiner). Negacija (ne/n’... pas). | |
(Inter)kulturni sadržaji: Hrana i piće. |
XXXXXXX JEZIK
ISHODI Po završetku razreda učenik će biti u stanju da: | OBLAST/TEMA Komunikativne funkcije | SADRŽAJI |
- pozdravi i otpozdravi, primenjujući najjednostavnija jezička sredstva; - predstavi sebe i drugog; - razume jasno postavljena jednostavna pitanja lične prirode i odgovara na njih; - razume kratka i jednostavna uputstva i naloge i reaguje na njih; - daje kratka i jednostavna uputstva i naloge; - razume poziv i reaguje na njega; - uputi poziv na zajedničku aktivnost; - razume kratke i jednostavne molbe i reaguje na njih; - uputi kratke i jednostavne molbe; - iskaže i prihvati zahvalnost i izvinjenje na jednostavan način; - razume jednostavno iskazane čestitke i odgovara na njih; - uputi jednostavne čestitke; - prepozna i imenuje xxxx xxxx, predmete i xxxxx iz neposrednog okruženja; - razume jednostavne opise živih bića, predmeta i xxxxx; - opiše xxxx xxxx, predmete i xxxxx koristeći jednostavna jezička sredstva; - razume svakodnevne iskaze | POZDRAVLJANJE | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Reagovanje na usmeni impuls sagovornika (nastavnika, vršnjaka, i slično); uspostavljanje kontakta pri susretu. Sadržaji ¡Hola! ¡Hola! ¿Qué tal? Bien, ¿y tú? Bien, gracias. ¡Buenos xxxx! ¡Buenas tardes! ¡Buenas noches! ¡Hasta luego! (Inter)kulturni sadržaji: Formalno i neformalno pozdravljanje; ustaljena pravila učtivosti. |
PREDSTAVLJANJE SEBE I DRUGIH; DAVANJE OSNOVNIH INFORMACIJA O SEBI; DAVANJE I I TRAŽENJE OSNOVNIH INFORMACIJA O DRUGIMA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih i jednostavnih tekstova u kojima se neko predstavlja; predstavljanje sebe i drugih osoba, prisutnih i odsutnih. Xxxxxxxx Xxxx, soy Xxxxx. ¿Y tú? Soy Xxxxxx. Encantado. ¿Cómo xx xxxxxx? ¿Cuántos años tienes? Me xxxxx Xxxxx. Tengo siete años. ¿Y tú? ¿Quién es? Es mi amigo/amiga/hermano/hermana/profes or/profesora. Se llama Jovan. Prezent xxxxxxx ser i tener Prisvojni pridevi (mi, tu, mis, tus) Upitne reči (quién, cómo), pitanje cuántos años Osnovni brojevi (1-10) Prezent najfrekventnijih pravilnih xxxxxxx (Inter)kulturni sadržaji: Prepoznavanje najosnovnijih sličnosti i razlika u načinu upoznavanja i predstavljanja u našoj zemlji i zemljama španskog govornog |
u vezi sa neposrednim potrebama, osetima i osećanjima i reaguje na njih; - izrazi osnovne potrebe, osete i osećanja kratkim i jednostavnim jezičkim sredstvima; - razume jednostavna obaveštenja o položaju u prostoru i reaguje na njih; - traži i pruži kratka i jednostavna obaveštenja o položaju u prostoru; - razume jednostavne iskaze kojima se izražava pripadanje/nepripada nje, posedovanje/neposed ovanje i reaguje na njih; - traži i daje jednostavne iskaze kojima se izražava pripadanje/nepripada nje, posedovanje/neposed ovanje; - razume jednostavne iskaze za izražavanje dopadanja/nedopada nja i reaguje na njih; traži mišljenje i izražava dopadanje/nedopada nje jednostavnim jezičkim sredstvima. | područja. | |
RAZUMEVANJE I DAVANJE JEDNOSTAVNIH UPUTSTAVA I NALOGA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje naloga i uputstava i reagovanje na njih; davanje kratkih i jednostavnih uputstava (komunikacija u učionici - uputstva i nalozi koje razmenjuju učesnici u nastavnom procesu, uputstva za igru i slično). Sadržaji ¡Adelante! ¿Quién falta? Estamos todos, ¡qué bien! A trabajar. Empezamos con la actividad uno. ¡Escuchad la canción! Dibuja/habla con tu amigo. Más despacio/alto, por favor. ¿Puedes repetir? ¿Listo? Cantamos juntos. ¡Excelente! Muy bien. Zapovedni način u potvrdnom obliku za drugo lice jednine i množine. (Inter)kulturni sadržaji: Poštovanje osnovnih normi učtivosti, dečje pesme odgovarajućeg sadržaja. | |
POZIV I REAGOVANJE NA POZIV ZA UČEŠĆE U ZAJEDNIČKOJ AKTIVNOSTI | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih jednostavnih poziva na zajedničku aktivnost i reagovanje na njih (poziv na rođendan, igru, druženje...); upućivanje i prihvatanje/odbijanje poziva na zajedničku aktivnost, uz korišćenje najjednostavnijih izraza. Sadržaji - ¿Puedes salir? - Sí./No puedo. - ¿Jugamos a las cartas? - Vale. - ¿Puedes venir a mi cumpleaños? - Sí. No, lo siento. Vamos al parque. | |
Glagol poder + infinitiv za izražavanje poziva. Negacija. | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Prikladno prihvatanje i odbijanje poziva, proslava |
rođendana, igre, zabava i razonoda. | ||
ISKAZIVANJE MOLBE, ZAHVALNOSTI I IZVINJENJA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje jednostavnih iskaza kojima se traži pomoć, usluga ili obaveštenje; davanje jednostavnog, usmenog odgovora na iskazanu molbu; izražavanje i prihvatanje molbi, zahvalnosti i izvinjenja. Sadržaji - ¿Puedes repetir?/¿Puede repetir? - Sí. Claro. - Gracias./Muchas gracias. - ¿Puedo ir al baño? - Sí, claro. - ¿Puedo xxxxx agua? - No, no ahora. Más tarde. - ¿Puedo entrar? - Sí./No, lo siento./No. Perdón. - ¿Me prestas tu goma? - Sí./Sí, claro. Glagol poder za izražavanje molbe (Inter)kulturni sadržaji: Pravila učtive komunikacije. | |
ČESTITANJE | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih i jednostavnih ustaljenih izraza kojima se čestita xxxxxxx, rođendan; reagovanje na upućenu čestitku i upućivanje kratkih prigodnih čestitki. Sadržaji ¡Feliz cumpleaños! ¡Feliz cumple! Gracias./Muchas gracias. ¡Felices fiestas! A ti también. Feliz Navidad y próspero Año Nuevo. (Inter)kulturni sadržaji: Najznačajniji praznici i način obeležavanja/proslave i čestitanja; prigodne dečje pesme i igre. | |
OPISIVANJE ŽIVIH BIĆA, PREDMETA, XXXXX I POJAVA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kraćih jednostavnih opisa živih bića, predmeta i xxxxx u kojima se pojavljuju informacije o spoljnom izgledu, pojavnim oblicima, dimenzijama i ostalim najjednostavnijim karakteristikama; davanje kratkih usmenih opisa živih |
bića, predmeta i xxxxx. | ||
Sadržaji Mi gato se llama Xxxxx. Es un gato amarillo. Es muy grande. Mi peluche se llama Xxxxx. Es un oso xxxxxx. ¿Cómo se llama tu muñeca? Es muy xxxxxx. Mi escuela es grande. Tiene tres pisos. Hay un patio también. | ||
Opisni pridevi. Prezentativi (hay). | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Dečje pesme i priče odgovarajućeg sadržaja. | ||
Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje iskaza u vezi sa potrebama, osetima, osećanjima; saopštavanje svojih potreba, oseta i osećanja i (empatično) reagovanje na tuđa. | ||
ISKAZIVANJE POTREBA, OSETA I OSEĆANJA | Sadržaji - Tengo hambre/sed … - Yo también. ¿Quieres un bocadillo/agua? - Sí, muchas gracias. - No tengo hambre/sed … - Yo tampoco./Yo sí. - ¡Qué frío!/Tengo frío. - ¿Cierro la ventana? - Sí, gracias. - ¿Tienes frío/calor? - No, estoy bien. - ¿Estás bien? - Sí, gracias./No, estoy mal./Me siento mal. Prezent xxxxxxx estar,tener i querer | |
(Inter)kulturni sadržaji: Pravila učtive komunikacije. | ||
ISKAZIVANJE POLOŽAJA U PROSTORU | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih tekstova u kojima se na jednostavan način opisuje položaj u prostoru; usmeno traženje i davanje informacija o položaju u prostoru. | |
Xxxxxxxx - ¿Dónde está mi padre? ¿Está en su habitación? - No, está en el baño. - ¿Dónde está tu perro? - Está en el jardín. |
- ¿Dónde está la biblioteca? - Está en el primer piso. Voy a casa. Estoy en la escuela. Određeni član. Najfrekventniji predlozi (npr. a, en, sobre). Ir a, estar en. (Inter)kulturni sadržaji: Kultura stanovanja: selo, grad. | ||
Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izražavanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje pripadanja/nepripadanja i posedovanja/neposedovanja. | ||
IZRAŽAVANJE PRIPADANJA/NEPRIPADA NJA I POSEDOVANJA/NEPOSE XXXXXXX | Xxxxxxxx Es mi familia. Mi xxxxxxx xxxxx se llama Xxxxx. Tiene 3 años. Mi hermana es mayor. Tiene 10 años. Su nombre es Xxxxx. - ¿De quién es este libro? - Es mi libro. Es el libro de Milica. - ¿Alguien tiene un lápiz/bolígrafo/papel xxxxxx? - Sí, yo tengo uno./No, lo siento. | |
Prisvojni pridevi (mi, tu, mis, tus). Neodređeni član. Pokazni pridev este, esta, estos, estas Pitanje de quién es/son. | ||
(Inter)kulturni sadržaji: Porodica, prijatelji, kućni ljubimci, igračke. | ||
IZRAŽAVANJE DOPADANJA/NEDOPADA NJA | Jezičke aktivnosti u komunikativnim situacijama Slušanje kratkih tekstova s jednostavnim iskazima za izražavanje dopadanja/nedopadanja i reagovanje na njih; usmeno iskazivanje slaganja/neslaganja, dopadanja/nedopadanja | |
Sadržaji - ¿Te gusta el chocolate? - Claro. - No me gustan los zumos. ¿A ti, te gustan? - Sí, mucho./A mí tampoco. |
- Me gusta dibujar/nadar /cantar. No me gusta dormir. No me gusta el noticiero. Glagol gustar, potvrdni i odrični oblik. Lične zamenice a mí, a ti (Inter)kulturni sadržaji: Hrana i piće. |
Ključni pojmovi: komunikacija, rano učenje, jezička aktivnost, jezičke kompetencije i interkulturalnost.
TEMATSKE OBLASTI U NASTAVI STRANIH JEZIKA ZA OSNOVNU ŠKOLU
Napomena: Tematske oblasti se prožimaju i iste su u sva četiri razreda prvog ciklusa osnovne škole. Autori udžbenika i nastavnici obrađuju ih u skladu sa zahtevima programa, uzrastom i interesovanjima učenika.
1) Lični identitet
2) Porodica i uže društveno okruženje (prijatelji, komšije, nastavnici itd.)
3) Geografske osobenosti
4) Stanovanje - forme, navike
5) Živi svet - priroda, ljubimci, očuvanje životne sredine
6) Vremensko iskustvo i doživljaj vremena (prošlost - sadašnjost - budućnost)
7) Škola i školski život
8) Mladi - život dece i omladine
9) Zdravlje i higijena
10) Emocije (ljubav prema porodici, drugovima)
11) Prevozna sredstva
12) Vremenske prilike
13) Umetnost za decu (naročito moderna književnost za decu; prigodne tradicionalne i moderne pesme)
14) Običaji i tradicija, folklor, proslave (rođendani, praznici)
15) Slobodno vreme - zabava, razonoda, hobiji
16) Ishrana i gastronomske navike
17) Putovanja
18) Moda i oblačenje
19) Sport
20) Verbalna i neverbalna komunikacija, konvencije ponašanja i ophođenja
UPUTSTVO ZA DIDAKTIČKO-METODIČKO OSTVARIVANJE PROGRAMA
Program predmeta strani jezik u prvom ciklusu osnovne škole usmeren je na razvoj funkcionalnih znanja i zasnovan je na komunikativno definisanim ishodima učenja, odnosno aktivnostima koje učenik uspešno realizuje koristeći strani jezik. Jezičke aktivnosti slušanja, čitanja, (raz)govora i pisanja u programu posmatraju se integrativno, kao nerazdvojive komponente autentične komunikacije pojedinca u bilo kojoj govornoj zajednici. Polazeći od ishoda, odnosno onoga što je učenik u stanju da ostvari u različitim vrstama i vidovima komunikacije (usmene, pisane, delimično i one neverbalne), formalno i sadržinski centralnu poziciju programa zauzimaju upravo komunikativne funkcije (npr. pozdravljanje; predstavljanje sebe i drugih; davanje osnovnih informacija o sebi; davanje i traženje osnovnih informacija o drugima; razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i naloga; poziv i reagovanje na poziv za učešće u zajedničkoj igri; iskazivanje molbi, zahteva, zahvalnosti, planova, namera, saglašavanja, protivljenja, dopadanja, nedopadanja, želja, potreba i sl.). Na osnovu komunikativnih funkcija definisane su jezičke aktivnosti pomoću kojih se one mogu ostvariti, a koje uključuju postepeno usavršavanje sposobnosti razumevanja govora, razumevanja pisanog teksta (od trećeg razreda), interaktivnog usmenog i pisanog izražavanja. Zahvaljujući cikličnoj i kontinualnoj koncepciji programa, komunikativne funkcije se prenose, usvajaju i uvežbavaju tokom čitavog obrazovnog ciklusa, s rastućim stepenom složenosti. Ishodi, komunikativne funkcije i jezičke aktivnosti definisani xx xxx opšte lingvističke kategorije, i stoga su za sve strane jezike identični iskazi. Kako bi se, međutim, ishodi, funkcije i aktivnosti operacionalizovali, ponuđeni su i primeri realizacije, i to za svaki pojedinačni strani jezik. Njima se ilustruju neke od najfrekventnijih i uzrasno najadekvatnijih mogućnosti za verbalnu realizaciju komunikativnih funkcija.
Komunikativna nastava posmatra jezik kao sredstvo komunikacije. Xxxxx xx i program usmeren ka ishodima koji ukazuju na to šta je učenik u procesu komunikacije u stanju da razume i produkuje. Tabelarni prikaz nastavnika postepeno vodi od ishoda i komunikativne funkcije kao oblasti, preko aktivnosti koje u nastavi osposobljavaju učenika da komunicira i koristi jezik u svakodnevnom životu, u privatnom, javnom ili obrazovnom domenu. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeći stavovi:
- ciljni jezik upotrebljava se u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike u atmosferi zajedništva i međusobne saradnje;
- govor nastavnika prilagođen je uzrastu i znanjima učenika;
- nastavnik xxxx biti siguran da je shvaćeno značenje poruke, uključujući njene kulturološke i vaspitne elemente, kao i elemente socijalizacije;
- bitno je značenje jezičke poruke;
- znanja učenika mere se jasno određenim relativnim kriterijumima tačnosti i zato uzor nije izvorni govornik;
- sa ciljem da se unapredi kvalitet i obim jezičkog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji; rad u učionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, kao i rešavanjem manje ili više složenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno određenim kontekstom, postupkom i ciljem;
- nastavnik upućuje učenike u zakonitosti usmenog i pisanog (od trećeg razreda) koda i njihovog međusobnog odnosa;
- svi gramatički sadržaji uvode se induktivnom metodom kroz raznovrsne kontekstualizovane primere u skladu sa nivoom, a bez detaljnih gramatičkih objašnjenja, osim ukoliko učenici na njima ne insistiraju, a njihovo poznavanje se vrednuje i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajućem komunikativnom kontekstu.
Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uključuje i sledeće kategorije:
- usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu;
- poimanje programa xxx xxxxx dinamičnih, zajednički pripremljenih i prilagođenih zadataka i aktivnosti;
- nastavnik treba da omogući pristup novim idejama i njihovo prihvatanje, kao i kreiranje novih ideja;
- učenici se posmatraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu;
- nastavni materijali predstavljaju jedan od izvora aktivnosti i moraju biti praćeni upotrebom dodatnih autentičnih materijala;
- učionica xx xxxxxxx koji je moguće prilagođavati potrebama nastave iz xxxx u xxx;
- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiče razvoj kognitivnih sposobnosti učenika (zapažanje, analiza, zaključivanje itd.);
- za uvođenje novog leksičkog materijala koriste se poznate gramatičke strukture i obrnuto, a naročito na nižem uzrastu treba koristiti internacionalizme i reči koje su im poznate, kao i vizualizaciju kao sredstvo semantizacije.
Tehnike/aktivnosti
Tokom časa preporučuje se dinamično smenjivanje tehnika/aktivnosti koje ne bi trebalo da xxxxx xxxx od 15 minuta.
Slušanje i reagovanje na uputstva nastavnika na stranom jeziku ili sa audio-zapisa (slušaj, piši - od trećeg razreda, poveži, odredi, pronađi, ali i aktivnosti u vezi xx xxxxx u učionici: nacrtaj, iseci, oboj, otvori/zatvori svesku, itd.)
Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.) Manuelne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera i sl.)
Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa audio-zapisa povezati pojmove, dodati xxxxxx xxxxx, dopuniti informacije, selektovati tačne i netačne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.)
Igre primerene uzrastu i didaktičkom zahtevu (za zagrevanje, razvijanje pažnje i koncentracije, jačanje motivacije, uvođenje nove jezičke građe ili pak utvrđivanje).
Klasiranje i upoređivanje (po količini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...).
Rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti. "Prevođenje" iskaza u gest i gesta u iskaz.
Zajedničko pravljenje ilustrovanih i pisanih (od trećeg razreda) materijala (planiranje različitih aktivnosti, izveštaj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat, program priredbe ili xxxx xxxxx manifestacije).
STRATEGIJE ZA UNAPREĐIVANJE I UVEŽBAVANJE JEZIČKIH VEŠTINA U PRVOM I U DRUGOM RAZREDU OSNOVNE ŠKOLE
Prednosti nastave stranog jezika u prvom i drugom razredu osnovne škole u vezi su sa specifičnostima usvajanja jezika na ranom uzrastu. Osnovna karakteristika ranog učenja nije analitičko učenje, već usvajanje jezika na sličan način na koji se usvaja maternji jezik - dete strani jezik koristi isključivo u komunikaciji i u situacijama koje xx xxxxxx njegovim interesovanjima. Višestruke su prednosti učenja jezika u ovom uzrastu (Xxxxxx 1989)1:
- neurofiziološke: izuzetna plastičnost mozga omogućava lakše usvajanje fonetskih elemenata, akcenta, izgovora, intonacije, kao i sintaksičkih obrazaca;
- psihološke: kod učenika se razvija motivacija budući da ne oseća xxxxx xx xxxxxx prilikom upotrebe novog jezika, xxxx prihvata igru i spremnije izlaže pred grupom;
- obrazovne: učenje stranog jezika pozitivno utiče na kognitivni razvoj deteta i prihvatanje drugog i drugačijeg.
1 Xxxxxx, X. (1989). On the bilingual person. Otawa, Canadian Society for Italian Studies.
Raniji početak učenja stranog jezika otvara put za dostizanje viših nivoa jezičke kompetencije i razvijanje višejezičnosti, koji su relevantni za dalje školovanje i profesionalni život.
S obzirom na to da se ishodi operacionalizuju preko jezičkih aktivnosti u komunikativnim situacijama, važno je da se one u nastavi stranih jezika permanentno i istovremeno uvežbavaju. Samo tako učenici mogu da steknu jezičke kompetencije koje su u skladu sa zadatim ciljem.
Pošto je program učenja stranog jezika u prvom i drugom razredu osnovne škole rasterećen pisanja i čitanja, kao i eksplicitnih objašnjenja gramatičkih pravila, ovo je dragocen period za podsticanje i navikavanje učenika da u svakodnevnim situacijama u učionici i van nje spontano primenjuju naučene reči i izraze u odgovarajućim situacijama usmene komunikacije (npr. pozdravljanje nastavnika na stranom jeziku u učionici, ali i van nje).
Takvo spontano uspostavljanje kontakta pomaže učenicima da se oslobode govornih blokada koje mogu nastati izvan uslova simuliranih u učionici, pri susretu sa licima sa drugog govornog područja. To će, takođe, pružiti i brojne prilike učenicima da eksperimentišu sa upotrebom jezika, rasterećeni straha od neuspeha u komunikaciji. Zbog svega toga potrebno
je insistirati na takvom modelu komunikacije od samog početka, jer ukoliko se učenici naviknu na drugačiji model, tj. isključivu primenu maternjeg jezika prilikom uspostavljanja kontakta i komunikacije sa nastavnikom ili vršnjakom, to će kasnije biti mnogo teže promeniti.
Sledeći korak, na kojem takođe treba insistirati od samog početka učenja stranog jezika, jeste takozvani "jezik učionice". Sva kratka i jednostavna uputstva u nastavi koja se često ponavljaju xxxxx xx xxxx na stranom jeziku uz obaveznu odgovarajuću gestikulaciju (ako npr. nastavnik kaže slušaj, poželjno je da pokaže tu aktivnost stavljajući ruku iza uha). Neka uputstva nastavnik u početku može da izgovara paralelno na stranom i na maternjem jeziku sa tendencijom da postepeno izostavlja maternji jezik, prateći da li učenici prepoznaju njihovo značenje na stranom jeziku.
Pored ovih spontanih oblika učenja potrebno je uvesti i jezičke sadržaje koji nisu deo uobičajene interakcije na času. Za ovakve oblike učenja potrebno je koristiti predmete i bića iz neposrednog okruženja, slike iz nastavnih materijala, kartice, postere i sve druge raspoložive materijale. Za njihovo savladavanje potrebno je insistirati na zajedničkim grupnim komunikativnim aktivnostima. Na ovom uzrastu se preporučuju i aktivnosti usmene reprodukcije i kontrolisane produkcije budući da su u pitanju sadržaji koji ne predstavljaju "jezik učionice" i ne ponavljaju se svakog časa. Na xxx xxxxx se učenicima omogućava veći broj ponavljanja radi lakšeg i bržeg memorisanja i sticanja pouzdanja za samostalno korišćenje jezika. U xxx smislu, poželjne su vežbe govorne produkcije sa malim varijacijama modela u kojima se menjaju i kombinuju leksički i gramatički sadržaji uz postepeno usložnjavanje. Takođe se podstiče interakcija sa drugim učenicima, koja se može, kao blagi vid medijacije, realizovati davanjem uputstava na maternjem jeziku (npr. pitaj druga ili drugaricu kako xx xxxx i koliko xxxxxx xxx, šta voli/ne voli da jede, itd; odgovori na pitanja druga/drugarice), ili uvođenjem pokreta kao neverbalnog sredstva komunikacije.
Potrebno je osposobiti učenike za komunikativne funkcije navedene u programu za dati nivo učenja, pri čemu predloženi jezički sadržaji služe kao preporuka i mogu biti zamenjeni sličnim sadržajima ili proširivani u skladu sa raspoloživim nastavnim materijalom, kao i potrebama i interesovanjima učenika.
Važno je da imamo na umu da je, uprkos početnom entuzijazmu sa kojim učenici ulaze u proces učenja stranog jezika u osnovnoj školi, njima to ipak xxx xxxxx u nizu obaveznih predmeta. Stoga se, na ovom nivou, ne može očekivati da oni sami, spontano, razviju interesovanje i entuzijazam za učenje stranog jezika. Neophodno je prilikom planiranja aktivnosti imati u vidu uzrast učenika i njihove individualne karakteristike. Neki učenici su introvertni, neki ekstrovertni, uče različitom brzinom i na različite načine - svim čulima, imaju različite potrebe i interesovanja. Većina učenika na xxx uzrastu ima problem sa pažnjom, koncentracijom i pamćenjem tokom 45 minuta. Xxxxx xx uputno da čas počne nekom kratkom igrom zagrevanja koja bi pozitivno uticala na razvijanje sposobnosti pažnje, koncentracije i pamćenja, kao i da se aktivnosti smenjuju odgovarajućim logičnim redosledom i da traju od 5 do 15 minuta.
PREZENTOVANJE I UVEŽBAVANJE SADRŽAJA
S obzirom na različite stilove učenja, raznovrsnost aktivnosti ključna je reč za prezentovanje nove leksičke građe. Važno je da uvažavamo predznanja učenika, jer nam ona mogu biti dobra osnova za rad i lakše razumevanje teme.
Vizuelna nastavna sredstva (kartice, posteri, stvarni predmeti iz neposrednog okruženja, xxxx xx u opštim smernicama već napomenuto) idealna su za uvođenje i uvežbavanje vokabulara. Kada se učenicima pokaže određeni pojam - kada ga vide, važno je da nekoliko
puta čuju kako se reč izgovara i da je tek na kraju izgovore. Horsko ponavljanje korisno je za osećaj sigurnosti učenika jer nije javno eksponiran, a xxxxx xx ismevanja (koji je na xxx uzrastu neretko prisutan) xxxxxx xx na minimum.
Pantomima (kao vrsta dramskih tehnika), kao i metoda potpunog fizičkog odgovora, veoma su omiljene i efikasne, ne samo na ovom uzrastu već i kasnije. Naročito su pogodne za učenike kinestetičkog stila učenja (prevođenje izgovorene reči u pokret i obrnuto). Ove tehnike su pogodne za uvođenje i uvežbavanje svih vrsta reči: imenice - delovi tela, životinje, igračke..; glagoli - ustati, xxxxx, podići, spustiti neki predmet…; pridevi za opisivanje stanja i osećanja - srećan, tužan, gladan, xxxxx…
Odgovarajući kontekst (priče u slikama, pesme, igre i sl.) xxxxx xx pretpostavka uspešnog usvajanja vokabulara, kao i jezika uopšte. Usvajanje leksike xxxx utoliko efikasnije ukoliko se ostvaruje u jasnom situacionom kontekstu. Primera radi, ako se usvajaju reči koje se odnose na svet životinja, moguće je organizovati stvarni, simulirani ili virtuelni obilazak zoološkog vrta. Treba voditi računa o tome da su učenici, tokom jednog školskog časa, u stanju da usvoje 5 do 7 novih reči.
Dijaloški modeli (kao osnova za "imitiranje") veoma su efikasni za razvijanje govora. U nedostatku spontane komunikacije među učenicima nastavnik može da koristi xxxxx - obične plišane, pravljene od čarapa ili papira - i tako napravi odgovarajući dijaloški model.
Nastavnik se može obraćati učenicima sa lutkom koja pita. Učenici će vrlo brzo i xxxx moći da daju odgovor, ali i da postave pitanja. Naravno, potrebno je obezbediti odgovarajući kontekst koji će i stidljivijim učenicima omogućiti da se ohrabre i progovore.
Projektne aktivnosti povećavaju motivaciju, jer pružaju izbor učenicima da odgovorno u paru ili u grupi rešavaju zadatak na svoj način u dogovoru sa drugima, razvijajući i jačajući određene socijalne kompetencije. Projekat je pogodan za rad u odeljenjima mešovitog sastava, ima lični pečat, podstiče kooperativni rad i završava se uvek nekom vrstom prezentacije kako rezultata, tako i xxxxxxx xxxx.
Dramske aktivnosti omogućavaju učenicima da koriste jezik u odgovarajućem kontekstu i tako "oživljavaju" njegovu upotrebu. Njihov potencijal ogleda se, između ostalog, i u tome što:
- učenici ne samo da uče strani jezik na zabavan način, već kroz interakciju i različite uloge koje preuzimaju sagledavaju stvari iz različitih uglova (što doprinosi razvoju kritičkog i divergentnog mišljenja);
- učenici sarađuju i usvajaju jezik kroz smislenu interakciju na ciljnom jeziku i razvijaju sve potrebne veštine - kognitivne, komunikativne i socijalne;
- svi mogu da učestvuju - svako dobija ulogu koju može da "iznese" te su zato pogodne za rad u odeljenjima mešovitog sastava;
- odgovaraju svim stilovima učenja - vizuelni vide, auditivni čuju, kinestetični se izražavaju kroz pokret;
- podižu motivaciju i samopouzdanje;
- orijentisane su na učenika - nastavnik ima manje dominantnu ulogu;
- razvijaju maštu i kreativnost kod učenika.
Poželjno je da se dramske aktivnosti poput igranja uloga, mini skečeva, lutkarskih mini predstava, improvizacija i priča iz stvarnog života što više koriste u nastavi, ne samo na ovom uzrastu, već i kasnije.
Čitanje i pisanje su neobavezne aktivnosti u drugom razredu. S obzirom na to da se latinično pismo uvodi u nastavu srpskog jezika u drugom polugodištu drugog razreda, inicijalno pisanje i čitanje može se ponuditi kao opcija samo za učenike koji to žele i znaju, na elementarnom nivou (čitanje pojedinačnih reči i jednostavnih rečenica, dopunjavanje reči slovom i slično, nipošto samostalno pisanje i diktati). Ova aktivnost se ne ocenjuje i na času ima sporednu ulogu.
Sociokulturnu kompetenciju, xxx xxxx znanja o svetu uopšte, sličnostima i razlikama između kulturnih i komunikativnih modela sopstvene govorne zajednice i zajednice/zajednica xxxx se jezik uči, treba uvoditi od samog početka učenja stranog jezika na najnižem uzrasnom nivou, jer su ta znanja potrebna za kompetentnu, uspešnu komunikaciju u konkretnim komunikativnim aktivnostima na ciljnom jeziku.
Poseban aspekt sociokulturne kompetencije predstavlja interkulturna kompetencija, koja podrazumeva razvoj svesti o drugom i drugačijem, poznavanje i razumevanje sličnosti i razlika između svetova, odnosno govornih zajednica, u kojima se učenik kreće. Interkulturna kompetencija podrazumeva i razvijanje tolerancije i pozitivnog xxxxx xxxxx individualnim i kolektivnim karakteristikama govornika drugih jezika, pripadnika drugih kultura koje se u manjoj ili većoj meri razlikuju od njegove sopstvene. Xxxxx, postepenim uvođenjem sociokulturnih sadržaja na najnižem nivou (pozdravljanje, pevanje prigodnih prazničnih pesama i sl.) doprinosi se razvoju interkulturne ličnosti, kroz jačanje svesti o vrednosti različitih kultura i razvijanje sposobnosti za integrisanje interkulturnih iskustava u sopstveni kulturni model ponašanja i verovanja.
Gramatički sadržaji se na ovom uzrasnom nivou ne obrađuju eksplicitno. Gramatičke pojave treba posmatrati sa funkcionalnog aspekta (primenjujući elemente gramatike koji su neophodni za uspešno ostvarivanje komunikativne funkcije). U procesu nastave stranog jezika treba težiti tome da se gramatika usvaja putem jezičkih aktivnosti slušanja i govora, prema jasno utvrđenim ciljevima, ishodima i standardima nastave stranih jezika.
Glavni cilj nastave stranog jezika jeste razvijanje komunikativne kompetencije na određenom jezičkom nivou, u skladu sa statusom jezika i godinom učenja.
Naziv predmeta | MATEMATIKA |
Cilj | Cilj učenja predmeta matematika je da učenik, ovladavajući matematičkim konceptima, znanjima i veštinama, razvije osnove apstraktnog i kritičkog mišljenja, pozitivne stavove prema matematici, sposobnost komunikacije matematičkim jezikom i pismom i primeni stečena znanja i veštine u daljem školovanju i rešavanju problema iz svakodnevnog života, kao i da formira osnov za xxxxx razvoj matematičkih pojmova. |
Razred | prvi |
Godišnji fond časova | 180 časova |
ISHODI Po završetku razreda učenik će biti u stanju da: | OBLAST/TEMA | SADRŽAJI |
- odredi međusobni položaj | Prostorne relacije. | ||
predmeta i bića i njihov | Veličina predmeta i bića. | ||
položaj u odnosu na tlo; | POLOŽAJ, | Geometrijska tela: lopta, | |
- uporedi predmete i bića | VELIČINA I | kocka, kvadar, valjak, | |
po veličini; | OBLIK | piramida i kupa. | |
- uoči i imenuje geometrijske oblike | GEOMETRIJA | PREDMETA | Geometrijske figure: xxxx, pravougaonik, kvadrat i |
predmeta iz neposredne | trougao. | ||
okoline; - imenuje geometrijska tela i figure; - grupiše predmete i xxxx xx zajedničkim svojstvom; - složi/razloži figuru koja se | |||
LINIJE | Prava, kriva i izlomljena linija. Zatvorena i otvorena linija. Xxxxx i linija. Duž. | ||
Brojanje, pisanje i čitanje | |||
sastoji od poznatih oblika; | brojeva. | ||
- razlikuje: krivu, pravu, | Prikazivanje brojeva | ||
izlomljenu, zatvorenu i | pomoću tačaka na brojevnoj | ||
otvorenu liniju; | pravoj. | ||
- crta pravu liniju i duž | Upoređivanje brojeva. | ||
pomoću lenjira; | Redni brojevi. | ||
- broji unapred i unazad i sa | Sabiranje i oduzimanje | ||
preskokom; | brojeva u okviru 20 i | ||
- pročita, zapiše, uporedi i uredi brojeve prve stotine i | BROJEVI | prikazivanje na brojevnoj pravoj. | |
prikaže ih na brojevnoj | Sabiranje i oduzimanje | ||
pravoj; | brojeva do 100 bez prelaza | ||
- koristi redne brojeve; | preko desetice i prikazivanje | ||
- razlikuje parne i neparne | na brojevnoj pravoj. | ||
brojeve, odredi najveći i | Svojstva sabiranja. | ||
najmanji broj, prethodnika i | Otkrivanje nepoznatog broja | ||
sledbenika; | u jednakostima s jednom | ||
- koristi pojmove: sabirak, | operacijom. | ||
zbir, umanjenik, umanjilac, | Dinar, kovanice i novčanice | ||
razlika; | do 100 dinara. | ||
- sabira i oduzima dva | |||
jednocifrena broja ne | |||
zapisujući postupak; | |||
- sabira i oduzima do 100 | |||
bez prelaza preko desetice; | |||
- rastavi broj na sabirke i | |||
primeni zamenu xxxxx i | |||
združivanje sabiraka radi | |||
lakšeg računanja; - reši tekstualni zadatak sa jednom operacijom; - razlikuje novčane apoene | MERENJE I MERE | Merenje dužine nestandardnim jedinicama mere. | |
do 100 dinara i uporedi | |||
njihovu vrednost; | |||
- uoči pravilo i odredi | |||
sledeći član započetog | |||
niza; | |||
- pročita i koristi podatke sa | |||
jednostavnijeg stubičnog i | |||
slikovnog dijagrama ili | |||
tabele; - izmeri dužinu zadatom, nestandardnom jedinicom mere; - preslika xxxxx i figure u kvadratnoj mreži na osnovu zadatog uputstva. |
Ključni pojmovi: odnosi u prostoru, geometrijski oblici, broj, sabiranje i oduzimanje i merenje.
UPUTSTVO ZA DIDAKTIČKO-METODIČKO OSTVARIVANJE PROGRAMA
Radi lakšeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja časova po temama (ukupan broj časova za temu, broj časova za obradu novog gradiva + broj časova za utvrđivanje, uvežbavanje i sistematizaciju gradiva). Prilikom izrade operativnih planova nastavnik raspoređuje ukupan broj časova predviđen za pojedine teme po tipovima časova (obrada novog gradiva, utvrđivanje i uvežbavanje, ponavljanje, proveravanje i sistematizacija gradiva), vodeći računa o cilju predmeta i ishodima.
Geometrija (27; 11 + 16)
Brojevi (146; 57 + 89)
Merenje i mere (7; 3 + 4)
Predloženi redosled realizacije tema:
1. Geometrija - Položaj, veličina i oblik predmeta;
2. Brojevi - Prirodni brojevi do 10 i nula, sabiranje i oduzimanje do 10;
3. Geometrija - Linije;
4. Brojevi - Prirodni brojevi do 20, sabiranje i oduzimanje do 20;
5. Merenje i mere;
6. Brojevi - Prirodni brojevi do 100, sabiranje i oduzimanje do 100 (bez prelaska desetice).
Predložena podela tema i redosled realizacije nisu obavezni za nastavnike, već samo predstavljaju jedan od mogućih modela. Ovakav predlog je dat zbog toga što je poželjno kombinovati algebarske i geometrijske sadržaje.
Osnova za pisanje ishoda i izbor sadržaja je činjenica da se učenjem matematike učenici osposobljavaju za: rešavanje raznovrsnih praktičnih i teorijskih problema, komunikaciju matematičkim jezikom, matematičko rezonovanje i donošenje zaključaka i odluka. Xxx proces učenja matematike ima svoje posebnosti koje se ogledaju u broju xxxxxx izučavanja i nedeljnog broja časova predmeta i neophodnosti kontinuiranog sticanja i povezivanja znanja.
Sadržaji programa predmeta matematike predstavljaju osnovu za ostvarivanje ishoda, jer je njima obuhvaćeno sve ono što učenik treba da izgradi na nivou znanja.
Nastavnici u svojoj svakodnevnoj nastavnoj praksi, treba da se oslanjaju na ishode, jer oni ukazuju šta xx xxx za šta učenici xxxxx xx xxxx osposobljeni tokom učenja predmeta u jednoj školskoj godini. Ostvarivanjem ishoda, učenici usvajaju osnovne matematičke koncepte, ovladavaju osnovnim matematičkim procesima i veštinama, osposobljavaju se za primenu matematičkih znanja i veština i komunikaciju matematičkim jezikom. Kroz ishode se omogućava ostvarivanje obrazovnih standarda i međupredmetnih kompetencija kao što su komunikacija, digitalna kompetencija, rad sa podacima i informacijama, rešavanje problema, saradnja i kompetencija za celoživotno učenje.
Pri obradi novih sadržaja treba se oslanjati na postojeće iskustvo i znanje učenika, i nastojati, da učenici samostalno izvode zaključke. Osnovna uloga nastavnika je da bude organizator nastavnog procesa, da podstiče, organizuje i usmerava aktivnost učenika.
Učenike treba upućivati da koriste udžbenik i druge izvore znanja, kako bi usvojena znanja bila trajnija i šira, a učenici osposobljeni za primenu u rešavanju raznovrsnih zadataka.
Prilikom planiranja nastave, treba imati u vidu da, u ovom uzrastu, različite igrolike aktivnosti u funkciji saznavanja i učenja mogu biti dodatna motivacija za usvajanje matematičkih sadržaja. Igra je osnovna aktivnost i kontekst matematičkog saznanja u predškolskom periodu. Polaskom u školu kod prvaka ne nestaje potreba za igrom. Zbog toga je važno da se u prvom ciklusu, a posebno u prvom razredu, deci omogući da razvijaju matematičko mišljenje u kontekstu igrolikih aktivnosti. Pored toga, igrolike aktivnosti značajno doprinose razvijanju interesovanja za matematiku i pozitivnog xxxxx xxxxx matematici.
Na časovima treba kombinovati različite metode i oblike rada, što doprinosi većoj efikasnosti nastavnog procesa, podstiče intelektualnu aktivnost učenika i nastavu čini interesantnijom i funkcionalnijom.
GEOMETRIJA
Položaj, veličina i oblik predmeta
Razvoj opažanja prostora podrazumeva uočavanje predmeta i bića u okruženju i njihovih međusobnih odnosa. Osnovu saznanja čini posmatranje i klasifikacija oblika na osnovu uočenih osobina. Međusobni odnosi predmeta u prostoru iskazani prostornim relacijama izgrađuju se posmatranjem različitih predmeta u prostoru, manipulisanjem objektima (praktična prostorna orijentacija), imenovanjem i misaonim izdvajanjem uočenih odnosa.
Položaj predmeta i bića - Učenici upoređuju predmete po položaju (ispred, iza; ispod, iznad; xxxx, xxxx; u, na, van; između, levo, desno; sa iste xxxxxx, xx suprotnih strana; uspravno, vodoravno). Prostorne relacije učenici usvajaju u odnosu na sebe, u odnosu xx xxxxx xxxx i predmete (uz rotacije tj. okretanje) i u odnosu na tlo. Uočavaju se i ističu međusobno suprotni odnosi: ispred-iza, ispod-iznad, xxxx-xxxx, levo-desno, sa iste strane - sa suprotnih strana. Igrolike aktivnosti treba koristiti u cilju uočavanja odnosa i uvežbavanja praktične orijentacije učenika u prostoru, na mapi i u tabeli.
Veličina predmeta i bića - U xxxx xxxx se odnosi na upoređivanje predmeta prema dužini, visini i širini, cilj je da učenici ovladaju upotrebom reči kojima se izražavaju relacijski odnosi između predmeta, odnosno bića: kraće - duže, niže - više i uže - šire. Poređenje/procena se vrši "odoka"’ ili upoređivanjem realnih predmeta (olovka, lenjir i slično). Važno je ukazati na povezanost odgovarajućih relacija (npr. olovka xx xxxx od gumice, a gumica je kraća od olovke). Pored toga, treba upoređivati i više predmeta (npr. određivanje najšireg predmeta).
Oblik predmeta - Početno geometrijsko saznanje zasniva se na sistematskom posmatranju i opisivanju predmeta u okruženju i na slikovnom prikazu, isticanjem njihovih svojstava,
oblika, simetričnosti, veličine i položaja. Uočavanje sličnosti i razlika omogućava klasifikaciju objekata. Učenici propedevtički upoznaju geometrijska tela i figure. Na početku uvesti oblike koji su učenicima tog uzrasta najbliži i poznati iz svakodnevnog života: oblik lopte i kocke, zatim kvadra i valjka, i na kraju piramide i kupe. Treba koristiti očigledna nastavna sredstva: igračke, predmete koji se nalaze u učionici i slično (npr. lopta i kocka za igru, gumica, sunđer, kreda, flomaster). Uočavanjem strana trodimenzionalnih predmeta uvesti oblike kvadrata, pravougaonika, kruga i trougla. Ovakvim pristupom, učenici prvo upoznaju oblike koji su im bliski i poznati, koji se nalaze u njihovom okruženju i postepeno se, kao delovi prethodno upoznatih oblika, uvode novi oblici.
Korisne su praktična manipulacija (modelovanje, seckanje, lepljenje, preklapanje figura) i aktivnosti crtanja geometrijskih figura korišćenjem šablona (npr. lenjir sa geometrijskim oblicima) i slobodnom rukom pomoću kvadratne ili tačkaste mreže.
Primeri aktivnosti za ostvarivanje pojedinih ishoda
1. Opisivanje položaja objekta u odnosu na više drugih objekata u složenijoj realističnoj situaciji na slici ili u tabeli.
2. Opisivanje redosleda objekata u datom nizu posmatranom iz različitih pozicija, npr. navođenje objekata od poslednjeg do prvog u nizu.
3. Opisivanje na mapi (u lavirintu) putanje od jedne do druge xxxxx, ucrtavanje putanje na mapi (u lavirintu) ili prelaženje puta od jedne do druge pozicije prema uputstvu.
4. Pravljenje modela geometrijske figure od slamčica ili modela geometrijskog tela pomoću štapića i kuglica od plastelina.
5. Sastavljanje određene figure od zadatih delova (tangram).
6. Dopunjavanje figure delom koji nedostaje.
7. Izdvajanje predmeta sa određenim svojstvom iz kolekcije predmeta.
8. Prekrivanje zadate figure u ravni pločicama kvadratnog, pravougaonog i trougaonog oblika (bez preklapanja i šupljina).
9. Otkrivanje sledećeg člana niza sastavljenog od geometrijskih oblika, uz objašnjenje kako se došlo do zaključka.
Linije
Prave i xxxxx linije treba uvesti kao linije kojima su oivičeni uvedeni geometrijski oblici, a zatim proširiti na pojmove otvorene i zatvorene xxxxx linije i izlomljene linije. Tačku treba uvesti kao presek dve linije, a duž xxx xxx prave linije ograničen sa dve xxxxx. Za obeležavanje tačaka treba koristiti slova A, E, O, T, M i J. Učenike treba naučiti da razlikuju i crtaju krivu, pravu, izlomljenu, zatvorenu i otvorenu liniju, uoče unutrašnju i spoljašnju oblast ograničenu zatvorenom linijom.
Kao model za prave i xxxxx linije (otvorene i zatvorene) možemo koristiti kanap ili konac. Npr. zatezanjem kanapa dobijamo model prave linije, a spajanjem krajeva kanapa model zatvorene xxxxx linije. Kad ukrstimo dva konca ili kanapa, dobijamo tačku.
Primeri aktivnosti za ostvarivanje pojedinih ishoda
1. Modelovanje položaja xxxxx u odnosu na liniju pomoću trake i predmeta. I obrnuto, crtanje slike prema realnoj situaciji.
2. Crtanje slike ili docrtavanje započete slike u kvadratnoj ili tačkastoj mreži prema datom uputstvu.
BROJEVI
Razvoj pojma broja i brojevnog niza je nastavak saznanja o brojevima, koje je stečeno u predškolskom programu. Izgrađivanje pojma broja obuhvata: vizuelnu predstavu, vizuelnu korespondenciju jednakobrojnih kolekcija objekata, prebrojavanje, cifarski zapis. Broj do koga se dolazi prebrojavanjem vizualizuje se na različite načine (skupovno, dijagramima, brojevnim slikama, na brojevnoj pravoj) čime se produbljuje razumevanje strukture broja. Na početku je značajna manipulacija očiglednim sredstvima (žetonima, štapićima, karticama, prstima). Brojevi se upoznaju u blokovima: do 5 (uključujući 0), prva desetica, druga desetica, prva stotina.
Formiranje pojma brojevnog niza i mesto broja u brojevnom nizu razvija se kroz aktivnost prebrojavanja objekata i bića (konkretnih ili slikovnih predstava), brojanja unapred i unazad, sekvencijalno, u zadatim intervalima, vizuelizacijom na brojevnoj pravoj.
Prebrojavanje elemenata treba iskoristiti i za postepeno upoznavanje učenika sa merenjem zapremine tečnosti, bez uvođenja standardnih jedinica mere. Na ovom nivou, učenici treba da presipanjem vode prebroje koliko manjih posuda xxxx xx sadržano u većoj i obrnuto.
Rezultate prebrojavanja treba da upišu u tabelu, kako bi se upoznali sa ovakvim načinom zapisivanja podataka.
Sabiranje i oduzimanje vezuju se za primere koji se mogu modelovati kao par disjunktnih skupova. Kada su dati brojevi elemenata tih skupova, a traži se broj elemenata njihove unije, govorimo o zadatku sabiranja xxxx xxxxx tu shemu. Xxxx xx dat broj elemenata unije i jednog od podskupova, a traži se broj elemenata drugog od njih, kažemo da je to zadatak oduzimanja xxxx xxxxx tu shemu. Vizuelno predstavljanje sabiranja na brojevnoj pravoj (dobrojavanje, odnosno odbrojavanje), brojevnim dijagramima i brojevnim slikama podstiče razumevanje pojmova sabiranja i oduzimanja nakon čega se uvežbava sabiranje i oduzimanje u blokovima brojeva.
Razmatraju se i slučajevi u xxxxxx xx jedan od sabiraka nepoznat broj. Na osnovu dobro savladane tablice sabiranja i oduzimanja učenici otkrivaju nepoznati sabirak, umanjilac, a zatim i primere gde je nepoznat umanjenik. Ovo je pogodan trenutak za rešavanje zadataka sa terazijama, u xxxxxx xx cilj uspostavljanje ravnoteže tasova. Razmatraju se situacije u kojima su na tasovima: 1) isti predmeti; 2) različiti predmeti. Npr. na prvoj slici je na jednom tasu kuglica, a na drugom kocka. Na drugoj slici su na jednom tasu dve kuglice, a na drugom valjak. Na trećoj slici je na jednom tasu valjak, a na drugom treba docrtati odgovarajući broj kocki. Ovakvim zadacima se postepeno razvija logičko mišljenje i ideja rešavanja jednačine, a predstavljaju i uvod u merenje mase, koje se obrađuje u narednim razredima.
Pravila zamene xxxxx sabiraka i združivanje sabiraka uvode se pre obrade brojeva druge desetice jer se koriste pri izvođenju sabiranja u bloku do 20. Za ilustraciju pravila koriste se očigledna sredstva kao i vizuelni prikaz. Pri obradi sabiranja i oduzimanja u bloku brojeva do 20 upoznaju se slučajevi sa i bez prelaska desetice (11 + 2, 8 + 3, 16 - 4, 12 - 5).
Jedan od važnih ciljeva xx xxxxxxxx zapamćivanje tablica sabiranja i oduzimanja do 20, zbog čega treba predvideti dovoljno vremena i različitih aktivnosti za uvežbavanje i sticanje sigurnosti računanja.
Sabiranje i oduzimanje do 100 obuhvata: sabiranje i oduzimanje desetica, sabiranje i oduzimanje desetica i jedinica (24 + 5, 29 - 7), sabiranje i oduzimanje dvocifrenog broja i višestruke desetice (57 + 30, 57 - 30), kao i sabiranje i oduzimanje dvocifrenih brojeva bez prelaska (32 + 43, 23 + 47, 84 - 31). Postupci se zasnivaju na već upoznatim postupcima u bloku brojeva do 20.
Počevši od bloka brojeva do 10, učenici se podstiču da pravilno koriste matematički jezik koristeći znake +, -, =, <, > i termine: sabirak, zbir, umanjenik, umanjilac, razlika, prethodnik, sledbenik, paran, neparan, manji od i veći od. Pojam mesne vrednosti cifre (desetica i jedinica) uvodi se prilikom obrade brojeva druge desetice.
Matematičke sadržaje treba povezivati sa sadržajima i aktivnostima drugih predmeta kao i životnim situacijama. Npr. prebrojavanje objekata ili orijentacija u prostoru sa predmetom svet oko nas; uvežbavanje tablice sabiranja ili korišćenje rednih brojeva može se realizovati i na časovima fizičkog i zdravstvenog vaspitanja (npr. uraditi 6+5 čučnjeva, posle trećeg čučnja skočiti 2 puta i slično).
Kombinatorni zadaci ili zadaci određivanja sledećeg člana niza posebno su podsticajni za razvoj matematičko logičkog mišljenja. Rešavanje problemskih zadataka veoma xx xxxxx segment nastave, jer omogućava povezivanje i primenu matematičkih znanja u realističnim situacijama. Modelovanje problema u matematički zapis, uz korišćenje grafičkog prikaza, omogućava učenicima da nemehanički pristupaju zadacima.
U okviru ove teme, učenici treba da upoznaju i kovanice i papirne novčanice (do 100 dinara), što predstavlja početak osposobljavanja za korišćenje novca u svakodnevnom životu.
Uvođenje novčanih apoena xxxxx xx xxxxx uvođenje blokova brojeva: do 10, do 20 i do 100. Zadaci sa novcem iz svakodnevnog života pomažu da se, pored ishoda koji se odnose na novac, ostvare i ishodi koji se odnose na prirodne brojeve.
Većina ishoda ove teme se ostvaruje spiralno, jer se ishodi koji se ostvare u okviru prvog bloka brojeva, kasnije samo proširuju na ostale blokove brojeva.
Primeri aktivnosti za ostvarivanje pojedinih ishoda
Početne aktivnosti treba da se odnose na prebrojavanje (brojanje unapred, unazad i sa preskokom), jer polazimo od formiranja pojma broja, a zatim i formiranja brojevnog niza.
1. Prebrojavanje predmeta iste vrste i prikazivanje dijagramom ili tabelom (npr. upisivanjem "crtica" u tabelu, odnosno brojeva kada nauče zapis brojeva).
2. Čitanje podataka iz jednostavnijih stubičnih i slikovnih dijagrama i tabela.
3. Povezivanje rednih brojeva i prostornih priloga, npr. prvi odozgo, treći odozdo, drugi xxxxx, prvi zdesna, xxxxx xxxxxx, drugi skraja.
4. Upoređivanje i razmena novca; računanje sa novcem, prikazivanje datog novčanog iznosa najmanjim mogućim brojem kovanica/novčanica.
5. Razlaganje broja na moguće sabirke u realističnim situacijama (na primer: U kutiji se nalazi 10 plavih i crvenih kuglica. Koliko može biti crvenih, a koliko plavih kuglica u kutiji? Rešenje treba zapisati u tabeli.)
6. Određivanje sledećeg člana u zadatom brojevnom nizu.
MERENJE I MERE
U okviru ove teme, kroz praktične aktivnosti treba upoznati učenike sa konceptom merenja, bez uvođenja standardnih jedinica mere. Ove aktivnosti obuhvataju merenje različitih predmeta istom jedinicom mere (npr. slamkom, spajalicom, koracima) i merenje jednog predmeta korišćenjem različitih jedinica mere. Na ovom nivou, učenici treba da: izmere zadate dužine nadovezivanjem i prebrojavanjem jediničnih mera, prikažu rezultate merenja (tabelom ili dijagramom) i uporede dužine.
Kada učenici ovladaju idejom merenja dužine, xxxxx xxxxx na zadatke u kojima se povezuju različiti sadržaji. Rešavaju se zadaci preslikavanja (pomeranja) xxxxx ili figure u kvadratnoj mreži, na primer: 1) pomeranje tačaka ili duži u određenom smeru (nalevo, nadesno, nagore, nadole) za datu dužinu (npr. dve dužine kvadrata); 2) rotiranje figure na slici iz uspravnog u vodoravni položaj i obrnuto (bez upotrebe termina rotiranje). Ovakvim zadacima se povezuju znanja o oblicima, dužima i merenju.
Određeni broj časova na kraju školske godini treba odvojiti za sistematizaciju i povezivanje gradiva. Na ovim časovima treba zadavati tekstualne, problemske zadatke, zadatke sa geometrijskim prikazom aritmetičkih zadataka, tekstualne zadatke u kojima su dati i podaci koji nisu bitni za rešavanje zadatka, logički zadaci sa odričnim rečenicama. Cilj ovakvih časova je da se utvrdi i poveže gradivo, da se kod učenika razvija sposobnost rešavanja problema i logičko-kombinatorno mišljenje.
Naziv predmeta | SVET OKO NAS |
Cilj | Cilj učenja predmeta svet oko nas jeste upoznavanje sebe, svog prirodnog i društvenog okruženja i razvijanje sposobnosti za odgovoran život u njemu. |
Razred | prvi |
Godišnji fond časova | 72 časa |
ISHODI Po završetku razreda učenik će biti u stanju da: | OBLAST/TEMA | SADRŽAJI | |
- prepozna i iskaže radost, xxxxx, tugu i bes uvažavajući xxxx x xxxxx; - pravovremeno i primereno situaciji iskaže svoje osnovne životne potrebe za hranom, vodom i odlaskom u toalet; - se ponaša tako da uvažava različitosti svojih vršnjaka i drugih ljudi; | NEPOSREDNO OKRUŽENJE | Ja i drugi | Osnovna osećanja (radost, xxxxx, tuga i bes). Osnovne životne potrebe (disanje, hrana, voda, spavanje i potreba za toaletom). Sličnosti i razlike po polu, starosti, sposobnostima i interesovanjima. |
Porodični dom, škola | Xxxxx ljudi: porodica, školska zajednica, razred, | ||
- pridržava se dogovorenih pravila ponašanja u školi i prihvata posledice ako ih prekrši; - sarađuje sa vršnjacima u zajedničkim aktivnostima; - održava ličnu higijenu i adekvatno se odeva u cilju očuvanja zdravlja; - xxxx svoju, školsku i imovinu drugih; - prati instrukcije odraslih u opasnim situacijama: poplava, zemljotres, požar; - svojim rečima opiše primer neke opasne situacije iz svog neposrednog okruženja; - primenjuje pravila bezbednog ponašanja na putu od kuće do škole prilikom kretanja ulicom sa i bez trotoara i prelaska ulice; - snađe se u prostoru pomoću prostornih odrednica: napred-nazad, levo-desno, xxxx-xxxx i karakterističnih objekata; - odredi vreme svojih aktivnosti pomoću vremenskih odrednica: delovi xxxx, obdanica i noć, dani u nedelji, pre, xxxx, posle, juče, danas, sutra, prekjuče, prekosutra; - posmatranjem i opipavanjem predmeta odredi svojstva materijala: tvrdo-meko, providno- neprovidno, hrapavo- glatko; - učestvuje u izvođenju jednostavnih ogleda kojima ispituje prirodne fenomene; - razlikuje prirodu od proizvoda ljudskog rada na primerima iz neposrednog okruženja; - prepoznaje oblike pojavljivanja vode u neposrednom okruženju: | odeljenje, susedi. Prava i obaveze članova grupa. Pravila ponašanja pojedinaca i xxxxx. Praznici: porodični, školski. | ||
Zdravlje i bezbednost | Zdrav način života: stanovanje, odevanje, ishrana, lična higijena, rad, odmor. Bezbedno ponašanje u saobraćaju na putu od kuće do škole (kretanje ulicom sa i bez trotoara, prelaženje preko ulice, bezbedno mesto za igru). Opasne situacije po život, zdravlje i okolinu, prevencija i pravilno ponašanje (u domu i školskoj sredini, saobraćaju, tokom prirodnih nepogoda). | ||
Orijentacija u prostoru i vremenu | Kretanje i snalaženje u prostoru u odnosu na prostorne odrednice: napred-nazad, levo-desno, xxxx-xxxx i karakteristične objekte. Snalaženje u vremenu u odnosu na vremenske odrednice: delovi xxxx, obdanica i noć, dani u nedelji, pre, xxxx, posle, juče, danas, sutra, prekjuče, prekosutra. | ||
Čovek stvara | Čovek radi i stvara (materijali i sredstva za rad, proizvodi ljudskog rada). Materijali za izradu predmeta (drvo, kamen, metal, staklo, guma, plastika, papir, tkanina) i njihova svojstva (tvrdo- meko, providno-neprovidno, hrapavo- glatko). | ||
Raznovrsnost prirode | Sunčeva svetlost i toplota. Osnovna svojstva vazduha: providnost, miris, kretanje. Oblici pojavljivanja vode: potoci, reke, bare, jezera, kiša, sneg. |
potoci, reke, bare, jezera; - prepoznaje izgled zemljišta u neposrednom okruženju: ravnica, brdo, planina; - identifikuje biljke i životinje iz neposrednog okruženja na osnovu njihovog spoljašnjeg izgleda; - uočava raznovrsnost biljaka i životinja na osnovu spoljašnjeg izgleda; - prepoznaje glavu, trup, ruke i noge xxx xxxxxx tela i njihovu ulogu u njegovom svakodnevnom životu; - prepoznaje ulogu čula vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira u njegovom svakodnevnom funkcionisanju i saznavanju okruženja; - štedi vodu i odlaže otpad na predviđena xxxxx; - se ponaša tako da ne ugrožava biljke i životinje u neposrednom okruženju; - povezuje rezultate učenja i xxxx xx uloženim trudom. | Oblici pojavljivanja vode u neposrednom okruženju. Osnovna svojstva vode: ukus, miris, providnost, rastvara pojedine materijale. Izgled zemljišta: ravnica, brdo, planina. Izgled zemljišta u neposrednom okruženju. Osnovna svojstva zemljišta: boja, rastresitost, vlažnost; Karakteristične biljke i životinje u neposrednom okruženju. Izgled i delovi tela biljaka. Izgled i delovi tela životinja na primerima xxxxxx, ptica, riba, insekata. Čovekovo telo - delovi tela (glava, trup, ruke i noge) i čula (vida, sluha, ukusa, mirisa i dodira). Značaj vode, vazduha, zemljišta, sunčeve svetlosti i toplote za život biljaka, životinja/čoveka. Odgovoran odnos čoveka prema životnoj sredini (štednja vode, odlaganje otpada na predviđena xxxxx, briga o biljkama i životinjama). |
Ključni pojmovi: orijentacija, kultura življenja i društvena stvarnost u neposrednom okruženju.
UPUTSTVO ZA DIDAKTIČKO-METODIČKO OSTVARIVANJE PROGRAMA
Program predmeta Svet oko nas zadržao je postojeći okvir, fond od dva časa nedeljno, odnosno 72 časa godišnje i dosadašnji zavičajni princip.
Zavičajni princip (princip životne blizine) određuje prostornu i vremensku bliskost prirodnih i društvenih pojava i xxxxxxx x xxx takav predstavlja jednu od suštinskih odlika ovog predmeta. U prvom razredu se kreće od prostorno i vremenski najbližih fenomena za učenika, dok se u starijim razredima prostorni i vremenski okvir postepeno širi. Konkretno, okvir unutar kog se ostvaruju predmetni ishodi u prvom razredu čine sadržaji iz najbližeg i neposrednog okruženja učenika - doma, škole, naselja/dela naselja u kome učenik živi. U II razredu prostorni okvir se proširuje na Naselje sa okolinom, u trećem III razredu na Zavičaj2 (prirodno i društveno okruženje, kraj3, odnosno krajina4), a završiće se u IV razredu državom Srbijom.
2 Zavičaj predstavlja geografski prostor kraja, odnosno krajine, u čijim granicama xx xxxxx
programski ishodi i preporučeni sadržaji.
3 Kraj - dva ili više susednih predela koji se međusobno razlikuju, ali zajedno predstavljaju određenu teritorijalnu celinu (Mačva sa Pocerinom, Podrinje, Polimlje, Gruža, Xxxxxx...).
4 Krajina - dva ili više krajeva sličnih geografskih karakteristika koji zajedno sačinjavaju određenu teritorijalnu celinu (Srem, Banat, Bačka, Šumadija, Negotinska krajina...).
Zavičajni princip ovom predmetu obezbeđuje visoku osetljivost na kontekst u kome učenici žive, odnosno otvorenost za sadržaje iz detetovog okruženja i fleksibilnost za uvažavanje karakteristika i odlika najrazličitijih sredina u kojima deca iz Srbije žive. U xxx smislu predmet svet oko nas podrazumeva otvorenost i za sadržaje od značaja za nacionalne manjine u skladu sa prostorom proučavanja prirodnih i društvenih pojava u prvom razredu - neposredno okruženje. Pored toga, kod svih učenika treba razvijati osećaj bogatstva u različitostima među pripadnicima različitih nacionalnosti ukazivanjem na postojanje ljudi koji slave drugačije praznike, imaju različite običaje, kulturu stanovanja, ishranu, oblačenje i sl.
Uvažavanje okruženja u kojem učenici žive direktno je u vezi sa uvažavanjem iskustava i znanja učenika. Učenici u školu dolaze sa idejama o svetu, sebi i svemu drugom što ih okružuje. Izgradili su ih ličnim angažovanjem u svakodnevnim aktivnostima - igranjem, slušanjem, posmatranjem, razmišljanjem, razgovaranjem, neki i čitanjem itd. Xxxx xx veoma važno da polazne xxxxx u razvoju naučnih ideja o prirodnim i društvenim pojavama i procesima u nastavi budu upravo ideje i iskustva xx xxxxxx učenici dolaze u školu. Kroz raznovrsne aktivnosti kojima se uvažava sredina u kojoj učenici žive i njihovo neposredno svakodnevno iskustvo iz konkretne sredine, učenicima se omogućava da dožive i razumeju složenost, raznolikost i međusobnu povezanost svih činilaca koji deluju u njihovom prirodnom i društvenom okruženju. Istovremeno se podstiče njihova radoznalost za otkrivanje pojava i procesa u prirodnoj i društvenoj zajednici.
Osnovna intencija nastave Sveta oko nas usmerena je na razvoj intelektualnih, psihofizičkih, kognitivno-konativnih i socijalno-afektivnih sfera ličnosti učenika, što se odražava u navedenom cilju za kraj ciklusa i datim predmetnim ishodima.
Predmetni ishodi sveta oko nas pokazuju šta su učenici osposobljeni da učine, preduzmu, izvedu i obave zahvaljujući znanjima, stavovima i veštinama koje su razvili tokom godine učenja ovog nastavnog predmeta. Ishodi se ostvaruju u sprezi sadržaja, metoda nastave i učenja i aktivnosti učenika nekad unutar jedne teme, a najčešće kroz više tema. Zato granice među temama proučavanja treba shvatiti uslovno i fleksibilno. Neki ishodi su po svojoj prirodi međupredmetni i ostvarivaće se kroz aktivnosti u okviru više nastavnih predmeta, kao na primer ishod: povezuje rezultate učenja i xxxx xx uloženim trudom. Treba, takođe, imati u vidu da je redosled programskih tema i grupisanih sadržaja unutar tema urađen isključivo radi preglednosti preporučenih programskih sadržaja i ne preporučuje xx xxx redosled prilikom kreiranja godišnjih i operativnih planova, već kao pomoć nastavniku da ih kreira. Ista preporuka se odnosi i na udžbenike. Nije poželjno da struktura sadržaja udžbenika bude osnov za planiranje nastave.
Učenike treba osposobljavati da samostalno istražuju i analiziraju prirodne i društvene pojave i procese. U zavisnosti od ishoda koji xx xxxx ostvariti, učitelj treba da podstakne učenike na različite vrste aktivnosti koje angažuju kako pojedina čula, tako i više čula paralelno. Sinhronizacija čulnih utisaka daje celovitu sliku objekata, procesa, pojava i njihovu integraciju u kompleksnu sliku sveta, a uvažava različitosti u sklonostima učenika pri upoznavanju sveta i procesu učenja. Ipak, učenje se ne završava na čulnim utiscima, već se nastavlja uopštavanjem uočenog kroz opisivanje, poređenje, formulisanje zaključaka itd. U nastavnom procesu se, xxxxx, polazi od nesistematizovanih iskustvenih saznanja i ide se ka opštim, naučno zasnovanim, sistematizovanim znanjima iz oblasti prirode, društva i kulture. Aktivnosti učenika potrebno je primeriti predmetnim ishodima, specifičnostima izabranih
sadržaja i uzrastu učenika. Postepeno treba povećavati nivo zahteva i samostalnosti učenika prilikom upoznavanja prirodnih i društvenih pojava.
Stvarnost (prirodna i društvena) koja nas okružuje i iz koje proizilazi sadržaj ovog predmeta, zasnovana je na povezanosti različitih pojava i procesa. Zbog toga sadržaji Sveta oko nas, a kasnije i Prirode i društva moraju da budu odraz te celovitosti i povezanosti pojava koje se izučavaju. Radi formiranja elementarnih pojmova i postavljanja mreže za sistem pojmova, pri izboru i rasporedu programske građe primenjen je spiralno-uzlazni model, a u skladu sa uzrasnim karakteristikama učenika. To znači da će se ista tematika iz razreda u razred proširivati, produbljivati i posmatrati sa različitih aspekata. Izgradnja sistema u nastavi, posledica je postojanja sistema u stvarnosti. Uloga učitelja je upravo da kod učenika osvetli i kreira tu celovitu sliku, a ne da nastavne sadržaje tumači samo kao biološke, geografske, istorijske i druge sadržaje.
Pored toga, pristup nastavi i učenju treba da bude povezan i sa logikom i metodologijom naučne discipline odakle proizlazi određeni sadržaj. Tako izučavanje bioloških sadržaja nužno treba da uključi posmatranje i praćenje bioloških fenomena; izučavanje sadržaja hemije i fizike - zaključivanje na osnovu sprovedenog eksperimenta itd. Razvijanje sistema pojmova podrazumeva kontinuiran rad učitelja na uspostavljanju horizontalne (unutar jednog razreda) i vertikalne povezanosti (između razreda) sadržaja unutar Sveta oko nas i, kasnije, Prirode i društva. Važno je da se kadgod je moguće pristupi korelaciji i integrisanom pristupu sadržajima na međupredmetnom nivou kroz nastavne i vannastavne oblike rada i aktivnosti u školi i izvan nje. Zbog prirode sadržaja predmeta i datih ishoda poželjno je aktivnosti organizovati što češće izvan učionice, odnosno u bližem prirodnom i društvenom okruženju. Za potrebe ovog predmeta posebno su pogodni: organizovane posete, šetnje, izleti, nastava u prirodi.
Pored korišćenja zvanično odobrenih udžbeničkih kompleta, u ostvarivanju programa predmeta Svet oko nas preporučuje se korišćenje šire literature i ostalih izvora informacija: štampanih, audio-vizuelnih i elektronskih medija. Posebno se preporučuje korišćenje autentičnih prirodnih i društvenih izvora, kao najverodostojnijih pokazatelja stvarnosti, pojava i procesa u konkretnom neposrednom okruženju, kao i didaktičkih materijala koji odražavaju posebnosti datog okruženja/konteksta u kome učenici žive.
Učitelj ostvaruje postavljeni cilj i ishode kroz nastavu i ostale organizacione forme rada u školi, bez dodatnog opterećenja roditelja i njihovog obaveznog angažovanja u ostvarivanju programa. Roditelji mogu biti dobrovoljno angažovani kao raspoloživi potencijal lokalne sredine, u zavisnosti od njihovih znanja, mogućnosti i htenja.
Odnos cilja, ishoda, preporučenih programskih sadržaja, metoda nastave i učenja i aktivnosti učenika
Pri ostvarivanju cilja i predmetnih ishoda sveta oko nas xxxx xx imati u vidu da su sadržaji, metode nastave i učenja i aktivnosti učenika neodvojivi u nastavnom procesu. U programu su definisani ishodi koje treba razvijati pomoću preporučenih sadržaja, adekvatnih metoda nastave i učenja i aktivnosti učenika. Koncept nastave zasnovane na ishodima podrazumeva nastavu xxxx prevashodni cilj nije prenošenje predmetnih sadržaja, već razvoj i ovladavanje znanjima kao osnove na kojoj se razvijaju raznovrsna umenja. U xxx smislu, program nastave i učenja nudi sadržinski okvir, a učitelj ima slobodu da umesto njih izabere i xxxx xxxxx sadržaje ukoliko smatra da su ti sadržaji primereniji sredini u kojoj učenici žive, uzrasnim i razvojnim karakteristikama učenika i njihovim interesovanjima. Suština xx x xxxx da sadržaji budu u funkciji ostvarivanja ishoda, a ne sami sebi cilj. Učitelj ima značajan prostor za slobodu izbora i povezivanje sadržaja, metoda nastave i učenja i aktivnosti učenika kako bi vodio učenike ka ostvarivanju datog ishoda.
Većina predmetnih ishoda postiže se kroz neposrednu istraživačku aktivnost dece i nenametljiv podsticaj i podršku nastavnika. Poželjne su aktivnosti koje omogućuju interakciju sa fizičkom i socijalnom sredinom, jer doprinose spoznavanju sveta oko nas, tako što se otkrivaju odnosi i upoznaju svojstva i karakteristike predmeta, bića, pojava i procesa i stiču se socijalne veštine. Najefikasnije metode učenja jesu one metode koje učenika stavljaju u adekvatnu aktivnu poziciju u procesu razvijanja znanja. Potrebno je stvaranje situacija učenja u kojima xx xxxx do izražaja različite aktivnosti učenika koje omogućuju različite načine učenja. Značajne aktivnosti učenika u okviru predmeta Svet oko nas su:
- Posmatranje sa usmerenom i koncentrisanom pažnjom radi jasnog zapažanja i uočavanja sveta u okruženju (uočavanje vidnih karakteristika);
- Opisivanje - verbalno ili likovno izražavanje spoljašnjih i unutrašnjih zapažanja;
- Procenjivanje - samostalno odmeravanje;
- Grupisanje - uočavanje sličnosti i različitosti radi klasifikovanja;
- Praćenje - kontinuirano posmatranje radi zapažanja promena;
- Beleženje - zapisivanje grafičko, simboličko, elektronsko beleženje opažanja;
- Praktikovanje - u nastavi, svakodnevnom životu i spontanoj igri i radu;
- Eksperimentisanje - namerno modifikovane aktivnosti, ogledi koje izvodi xxx učenik;
- Istraživanje - ispitivanje svojstava i osobina, veza i uzročno-posledičnih odnosa;
- Sakupljanje - pravljenje kolekcija, zbirki, albuma iz prirodnog i društvenog okruženja;
- Stvaranje - kreativna produkcija;
- Igranje - didaktičke, edukativne i spontane igre;
- Aktivnosti u okviru mini-projekta - osmišljavanje i realizacija. Radi preglednosti preporučeni sadržaji su dati u temama.
U okviru teme Ja i drugi nalaze se sadržaji interdisciplinarnog karaktera koji se odnose na učenika kao društveno xxxx, njegova prava i obaveze u okruženju i društvenim grupama kojima pripada (porodica, škola, vršnjaci). Bez obzira o kojim društvenim grupama je reč, neophodno je, na adekvatnim i učenicima bliskim primerima, ukazivati na dualizam prava i obaveza učenika. Kada se govori o osnovnim životnim potrebama, tu se prvenstveno misli na fiziološke potrebe zajedničke za sve ljude, kao i na određena pravila ponašanja koja omogućavaju zadovoljavanje tih potreba. Razmišljanje i diskusija ne samo o svojim potrebama već i uvažavanje potreba i osećanja drugih, takođe, predstavlja jednu od suštinski važnih vaspitnih komponenti predmeta. U okviru ove teme nalaze se i sadržaji koji se odnose na zdravlje i bezbednost. Ovde je akcenat na razvijanju navika zdravog življenja i osposobljavanje učenika da prepoznaju i adekvatno reaguju u potencijalno opasnim situacijama po njihovo zdravlje i život. Posebnu pažnju u ovom segmentu potrebno je obratiti na bezbednost učenika u saobraćaju, prvenstveno na osposobljavanje učenika za bezbedno kretanje od kuće do škole.
Kretanje i snalaženje u prostoru i vremenu u okviru teme Orijentacija u prostoru i vremenu od ključnog su značaja u prvom razredu. Opažanje odnosa u prostoru i vremenu (sa nalaženjem referentnog oslonca), ovladanje odgovarajućim pojmovima i njihova adekvatna upotreba u različitim aktivnostima van škole i u školi predstavljaju osnov učenja i jedan od osnovnih oslonaca saznajnom razvoju učenika, najočiglednije vidljiv za razvoj složenijih pojmova u nastavi geografije, istorije i fizike u starijim razredima. Sadržaji u okviru ove teme, o kojima učenici imaju neposredno iskustvo, samo su preporučeni. Mogu se pojaviti velike individualne razlike među učenicima u ovladavanju ovim pojmovima, pa treba pažljivo odrediti aktivnosti i odabrati sadržaje koji omogućavaju napredak (u zoni narednog razvitka). Ovo su sadržaji o kojima učenici imaju iskustva, a zadatak nastavnika je da ta nesistematizovana, iskustvena znanja budu strukturisana i osvešćena i da omoguće učeniku bezbedno kretanje i snalaženje u neposrednom okruženju. Sadržaje koji se odnose na kretanje i snalaženje u prostoru korišćenjem prostornih odrednica (napred-nazad, levo- desno, xxxx-xxxx) i karakterističnih objekata poželjno je praktično istraživati, kako u učionici tako i van nje. Snalaženje u vremenu koncipirano xx xxxx da se polazi od osnovnih, vremenski bližih pojmova (delovi xxxx; xxxx, pre, posle; prekjuče, juče, danas, sutra, prekosutra; dani u nedelji) koji su potrebni učeniku za planiranje i realizovanje svakodnevnih aktivnosti. Važno je kod učenika osvestiti cikličnost u smenjivanju navedenih vremenskih odrednica - smena: obdanice i noći, delova xxxx x xxxx u sedmici. Kasnije će se pojam cikličnosti javljati i u različitim prirodnim pojavama (životni ciklus živih bića, lanac ishrane, kruženje vode u prirodi itd.), što je u skladu sa osnovnim principima i zakonima prirodnih nauka.
Oblast pod nazivom Raznovrsnost prirode odnosi se na elemente i uzajamno dejstvo žive i nežive prirode. Pojmovi koji se odnose na živi svet nadograđuju se postepeno, od prepoznavanja i imenovanja biljaka i životinja koje su karakteristične za neposredno okruženje učenika, preko klasifikacija koje su bazirane na spoljašnjem izgledu, odnosno čulno dostupnim karakteristikama (delovi tela u prvom razredu), ka apstraktnijim formama u drugom razredu (životni procesi zajednički za sva xxxx xxxx, funkcija delova biljaka i životinja). Novina u programu je jasno uvođenje čoveka kao xxxx xxxx prirode, sa posebnim naglaskom na čulima, odnosno njihovoj ulozi u svakodnevnom životu i spoznavanju sveta koji nas okružuje.
Slična logika može se prepoznati i kod izučavanja nežive prirode, bez obzira da li se elementima nežive prirode pristupa iz ugla geografije, fizike, hemije, ekologije i sl. Tako se elementi nežive prirode u prvom razredu spoznaju uočavanjem njihovih pojavnih oblika u neposrednom okruženju i osnovnih (čulima dostupnih svojstava), a zatim se ide ka složenijim i apstraktnijim svojstvima u starijim razredima. Kartografsko opismenjavanje učenika mlađih razreda osnovne škole započinje xxx u prvom razredu, posmatranjem okoline i imenovanjem i upoređivanjem geografskih pojmova, objekata i pojava u neposrednom okruženju (brdo, ravnica, reka, jezero...), kao i osposobljavanjem za snalaženje u neposrednoj okolini pomoću karakterističnih objekata.
Prilikom izučavanja prirodnih fenomena nužno je već od prvog razreda postepeno uvoditi učenike u različite načine prikupljanja podataka o okruženju, njihovu analizu, svrstavanje u xxxxx i kategorije po različitim karakteristikama, vođenje xxxxxxx i zaključivanje. Posmatranje i učestvovanje u jednostavnim ogledima predstavlja istraživačke aktivnosti primerene učenicima prvog razreda.
Koncept održivog razvoja i aktivno učešće učenika u zaštiti životne sredine zajednički su i za Svet oko nas i za Prirodu i društvo. U prvom razredu akcenat treba da bude na podsticanju učenika da u svakodnevnim aktivnostima (u školi i van nje) primenjuju neke od osnovnih principa racionalne potrošnje - štede vodu, odlažu otpad na predviđena xxxxx, ne ugrožavaju biljke, brinu o dobrobiti životinja uz pomoć odraslih. Puno razumevanje koncepta
održivog razvoja moguće je tek na kasnijem uzrastu učenika, xxx xx potrebno da se kontinuirano razvija, i to ne samo na nivou znanja, već prvenstveno na nivou usvojenih vrednosti, stavova i navika. Učenike xxxxx xxxx aktivnosti koje se organizuju u okviru odeljenja ili škole podsticati na učenje kroz iskustvo. Tako dete razvija ne samo navike brižljivog odnosa prema okolini i živom svetu u njoj, već i zdravlju i kulturi ponašanja xxxx xx neodvojivi deo ovakvog načina postupanja. Na xxx xxxxx se integrišu vrednosti i utiče na razvoj stavova važnih za opstanak i budućnost.
Čovek radi i stvara je tema koja o čoveku govori iz drugog ugla - kao svesnom biću. Veza priroda-materijal-proizvod pokazuje celovitost prirodnih i društvenih fenomena. Ishodi koji se odnose na materijale ostvaruju se na isti xxxxx xxx i ishodi koji se odnose na živu i neživu prirodu. U prvom razredu akcenat je na prepoznavanju, imenovanju, upoređivanju materijala koji se koriste u svakodnevnom životu, i osnovnih, neposredno čulno dostupnih svojstava (tvrdo-meko, providno-neprovidno, hrapavo-glatko), dok će se u narednim razredima izučavati složenija svojstva. Sadržaji o materijalima su takvi da omogućavaju visok nivo aktivnosti učenika prilikom njihovog savladavanja, odnosno korišćenje različitih čula za njihovo upoznavanje, beleženje uočenog, izvođenje ogleda, opisivanje itd. Učenike je neophodno dovoditi u vezu sa predmetima napravljenim od tih materijala, odnosno povezati svojstva koja se izučavaju sa upotrebnom vrednošću određenih predmeta, kao i pažljivom upotrebom i odlaganjem upotrebljenih proizvoda i ambalaže na odgovarajuća xxxxx.
DODATNI SADRŽAJI PROGRAMU SVET OKO NAS U NASTAVI NA MAĐARSKOM JEZIKU
JA I DRUGI ÉN ÉS MÁSOK
Praznici i običaji Ünnepnapok és szokások
Xxxxxxx - 6. decembar; Božić - 25. decembar (kićenje jelke, božićna pesma: Xxxx Xxxxx, xxxxxx Xxxxx); Xxxxx xxxxx komšija - 7. januar; Uskrs (polivanje), krsna slava.
Mikulás - december 6.; karácsonyunk - december 25. (a karácsonyfa díszítése, karácsonyi dal: Kis karácsony, xxxx xxxxxxxxx); szomszédaink karácsonya - január 7.; húsvét (húsvéti locsolkodás), templombúcsú.
DODATNI SADRŽAJI PROGRAMU SVET OKO NAS U NASTAVI NA SLOVAČKOM JEZIKU
Tema: PORODIČNI DOM, ŠKOLA
Sadržaji:
1. Slovački praznici i običaji - u porodici: imendan, Xxxxx, Uskrs
Naziv predmeta | LIKOVNA KULTURA |
Cilj | Cilj učenja predmeta likovna kultura je da se učenik, razvijajući stvaralačko mišljenje i estetičke kriterijume kroz praktični rad, osposobljava za komunikaciju i da izgrađuje pozitivan odnos prema |
Xxxxxx | kulturi i umetničkom nasleđu svog i drugih naroda. prvi |
Godišnji fond časova | 36 časova |
ISHODI Po završetku razreda učenik će biti u stanju da: | OBLAST /TEMA | SADRŽAJI |
- opiše, svojim rečima, | Prostor. Otvoreni i zatvoreni prostor, priroda i xxxxxxx xxxx xx xxxxx oblikovao. Karakteristične vizuelne odlike po kojima se prepoznaje vrsta prostora. Značaj čuvanja spomenika ili značajnih objekata u najbližem okruženju. Značaj uređenja prostora u kome učenik boravi. Umetnička zanimanja i produkti. Slikar - slika, vajar - skulptura, fotograf - fotografija... Izgled upotrebnih predmeta koje su dizajnirali umetnici. Ustanove kulture (bioskop, muzej, galerija, pozorište, biblioteka…). Pravila ponašanja i oblačenja u različitim ustanovama kulture, dogovorena pravila ponašanja. | |
vizuelne karakteristike po | ||
xxxxxx prepoznaje oblike i | ||
prostor; | ||
- xxxxxx svoje utiske i | ||
utiske drugih o umetničkim | ||
xxxxxx, izgledu | ||
objekata/predmeta i | LIKOVNA KULTURA I | |
oblicima iz prirode i | OKRUŽENJE | |
okruženja; | ||
- odredi, samostalno i u | ||
saradnji sa drugima, | ||
položaj oblika u prostoru i | ||
u ravni; | ||
- crta na različitim | ||
podlogama i formatima | ||
papira; | ||
- koristi materijal i pribor u | Oblici. Oblici iz prirode, oblici koje je | |
skladu sa instrukcijama; | stvorio čovek, pravilni i nepravilni oblici. | |
- oblikuje jednostavne | Svojstva oblika (celo, deo, veliko, malo, | |
figure od mekog materijala; | visoko, nisko, kraće, duže, usko, | |
- odabere, samostalno, | široko, svetlo, tamno, obojeno, | |
način spajanja najmanje | bezbojno, jednobojno, šareno, meko, | |
dva materijala; | tvrdo, glatko, hrapavo, oblo, rogljasto). | |
- prevede jednostavne | Položaj oblika u prostoru i u ravni | |
pojmove i informacije u | (gore, dole, između, ispod, u, na, | |
likovni rad; | ispred, iza, uspravno, položeno, koso, | |
- izrazi, materijalom i | ODNOSI U VIDNOM | levo, desno). |
tehnikom po izboru, svoje | POLJU | Kretanje. Pokretni i nepokretni oblici. |
zamisli, doživljaje, utiske, | Kretanje bića i mašina. Smer kretanja | |
sećanja i opažanja; | oblika (nalevo, nadesno, nagore i | |
- preoblikuje, xxx ili u | nadole). Bezbednost u saobraćaju - | |
saradnji sa drugima, | iluzija veličine pokretnih i nepokretnih | |
upotrebne predmete | objekata u odnosu na udaljenost od | |
menjajući im namenu; | posmatrača. | |
- izrazi poznate pojmove | Svetlost i senka. Prirodni i veštački | |
mimikom i pokretom tela, | izvori osvetljenja. Promena | |
bez zvuka; | osvetljenosti u xxxx xxxx. Izgled oblika | |
- poveže odabranu | i senke u zavisnosti od osvetljenja. | |
ustanovu kulture sa njenom namenom; - poštuje dogovore i pravila ponašanja i oblačenja prilikom posete | ||
OBLIKOVANJE | Materijal i pribor. Postupci pravilnog i bezbednog rukovanja i održavanja materijala, pribora i radne površine, značaj održavanja higijene i bezbednog rukovanja priborom. |
ustanovama kulture. | Oblikovanje skulpture. Oblikovanje mekih materijala postupkom dodavanja. Spajanje raznovrsnih materijala. Oblikovanje crteža. Vrste linija (otvorena, zatvorena, prava, xxxxx, xxxxxx, tamna, široka, uska, dugačka, kratka, neprekinuta, isprekidana, xxxxx, nežna, spiralna, talasasta, stepenasta...). Izražajna svojstva linija u odnosu na materijal i pribor. Oblikovanje slike. Boja prirodnih oblika i boja oblika koje je stvorio čovek. Izražajna svojstva boje u odnosu na materijal i pribor. Preoblikovanje. Predmeti i materijal pogodni za preoblikovanje (oštećeni predmeti, ambalaža, ostaci tkanina...). Različite informacije kao motivacija za stvaralački rad. Priroda i neposredno okruženje; mašta i stvarni događaji; priče, pesme i tekstovi iz knjiga i časopisa za decu i udžbenika, umetnička dela... | |
SPORAZUMEVANJE | Čitanje vizuelnih informacija. Ilustracija u dečjim knjigama i udžbenicima. Strip. Crtani i animirani film - tradicionalno urađeni (slobodoručno oblikovani ili nacrtani likovi) i savremeni (urađeni u aplikativnom programu). Priča u crtanom i animiranom filmu. Izgled xxxxx i likova. Znak. Grafički znak (note, slova i cifre), gestovni i zvučni znak. Lepo pisanje. Ukrasna slova. Tradicija. Praznici i ukrašavanje. Neverbalno izražavanje. Pantomima, igre, performans. |
Ključni pojmovi: prostor, oblik i linija.
UPUTSTVO ZA DIDAKTIČKO-METODIČKO OSTVARIVANJE PROGRAMA
OPŠTI DEO
Program predmeta likovna kultura usmeren je na izgradnju kompetencija koje su učenicima neophodne za život u savremenom svetu. Programska koncepcija nije izmenjena, već dodatno podržava kreativnost nastavnika. Novine su ishodi za kraj razreda. Dostizanjem ishoda učenik postepeno razvija kompetencije. Uloga nastavnika je da kreira svoj program, pri čemu treba da bude fokusiran na ishode, odnosno da osmisli aktivnosti i odabere metode, tehnike i postupke koji će na najefikasniji način omogućiti dostizanje ishoda.
Od brojnih ishoda koje učenici dostižu do kraja godine odabrani su oni koje svi učenici mogu da dostignu. Priroda predmeta je takva da će se pojedini ishodi ponavljati i u drugim razredima (isto ili slično formulisani). Takve ishode nastavnik tumači u odnosu na uzrast učenika i preporučene, odnosno odabrane sadržaje. Predviđeno je da se većina ishoda dostiže postepeno i kontinuirano tokom cele školske godine, kroz raznovrsne zadatke i aktivnosti. Izuzetak su oni ishodi koji se dostižu kroz periodične aktivnosti, kao što je odlazak u ustanovu kulture.
U trećoj koloni tabele nalaze se preporučeni sadržaji, nema predloga zadataka i aktivnosti. Pojedini sadržaji mogu da se definišu samo glagolom, ali se formulacija ne odnosi na aktivnost učenika, već na programski sadržaj (najčešće upućuje na procese ili postupke koje je potrebno objasniti). U programu predmeta likovna kultura sadržaje čine ključni pojmovi i podpojmovi, motivacioni sadržaji i vaspitni sadržaji. Ključni pojmovi su neizostavni sadržaji, a ostale sadržaje određuje nastavnik, birajući one koji su najpogodniji za dostizanje ishoda.
PLANIRANJE NASTAVE I UČENJA
Struktura programa je okvirna, tematske celine postoje isključivo radi preglednosti (nastavnik planira strukturu). Nije poželjno da struktura udžbenika bude osnov za planiranje nastave.
Najveća vrednost udžbenika je u vizuelnim sadržajima i u objašnjenju ključnih pojmova. Učenici mogu i dalje koristiti postojeće udžbenike, ali nije poželjno da nastavnik kopira strukturu udžbenika. Nastavne jedinice se planiraju okvirno, a bilo bi dobro da naziv upućuje na trenutak kada se ključni pojam prvi put uvodi. Po završetku nastavne jedinice ne završava se učenje pojma. Na primer, ako je naziv prve nastavne jedinice Prostor, to ne znači da učenici treba da uče o prostoru samo tokom trajanja te nastavne jedinice.
Prilikom planiranja časova, odnosno aktivnosti, treba imati u vidu sledeće napomene. Jedna dobro osmišljena aktivnost obuhvata više od jednog ishoda. Na osnovu jednog ishoda može se osmisliti više zadataka/aktivnosti. Ovako definisani ishodi podržavaju različite načine planiranja. Važno xx xxxx izbeći relaciju jedan zadatak/aktivnost - jedan ishod, jer se ne radi o ishodima koji se dostižu po završetku jednog zadatka/aktivnosti.
Kada se planira integrisana nastava, važno je voditi računa o cilju i specifičnostima predmeta kako učenici ne bi bili uskraćeni, jer svaki nastavni predmet ima specifičnu metodiku i samo primena svih metodika omogućava celokupni razvoj učenika. U nastavi likovne kulture znanja, umenja i stavovi izgrađuju se na jedinstven način u interakciji programskih elemenata (kreativnost- medijumi - sadržaji) i aktivnosti nastavnika i učenika, pa se od nastavnika očekuje da adekvatno podrži razvoj opažanja, stvaralačkog mišljenja i individualni potencijal svakog učenika. U uputstvu je ukazano xx xxxxx u integrisanoj nastavi gde se metode bitno razlikuju po predmetima.
Program je projektovan na manji broj časova nego što je predviđeno planom nastave i učenja kako bi i nastavnik i učenici imali vremena da realizuju sopstvene kreativne ideje. Xxxx xx reč o učenicima nacionalnih manjina koji pohađaju nastavu na maternjem jeziku, ovaj "višak" časova je predviđen za upoznavanje kulture i umetničkog nasleđa nacionalne manjine, a u skladu sa programom predmeta svet oko nas.
PREPORUKE ZA REALIZACIJU PROGRAMA
Likovna kultura i okruženje
U ovoj celini su grupisani vaspitni sadržaji koji se realizuju tokom xxxx xxxxxx. Jedan od ciljeva je da učenici postepeno uočavaju vezu umetnosti i umetnika sa svakodnevnim životom. Nastavnik će tokom godine, svaki put kada se ukaže prilika, upućivati učenike na
predmete koje koriste ili viđaju u svom okruženju (automobili, mobilni telefoni, školski pribor, pribor za jelo...), a xxxx izgled (dizajn) su osmislili umetnici. Isto se očekuje i u narednim razredima, tako da ove sadržaje određuje nastavnik, vodeći računa da ne optereti učenike informacijama. Ono što je primarno je da učenici porede svoj i utisak drugih, da postepeno uče da obrazlažu (svojim rečima) ono što im se sviđa ili ne sviđa, da razumeju i poštuju činjenicu da svako može imati drugačiji estetski doživljaj (koji se, s vremenom, menja). Xxxx xx reč o umetničkim zanimanjima i produktima, dovoljno je učenicima ponuditi nekoliko jednostavnih pojmova koje treba da povežu (na primer, slikar - slika). Ukoliko postoje mogućnosti, nastavnik tokom godine vodi učenike u najmanje dve ustanove kulture (na primer, u bioskop i u pozorište) i upućuje ih na pravila ponašanja i oblačenja, na razlike u pravilima ponašanja i na opažanje uređenja prostora i karakteristične atmosfere unutar ustanove. Važno je da se ovi sadržaji uče nenametljivo i postepeno, tako da razvijaju radoznalost, osećaj za estetičke vrednosti i interesovanje za umetnost i kulturu.
Xxxx xx reč o istraživanju vizuelnih karakteristika najbližeg okruženja i prirode, časovi likovne kulture mogu da se integrišu sa časovima predmeta svet oko nas, od kojih se razlikuju po tome što nisu striktno vezani za zavičajni princip. Učenici imaju slobodu da u likovnom radu izraze ono što im je značajno, a što može biti vezano i za neki udaljeni prostor. Na primer, svoj doživljaj tokom boravka na selu, na moru, na planini... Učenici se međusobno upoznaju kada govore o svom likovnom radu (zašto su odabrali baš tu temu/motiv, šta im xx xxxx značajno da prikažu...), a to može biti prilika da u radovima vršnjaka uoče vizuelne odlike prostora koji im je nepoznat. Kada se likovno izražavanje povezuje sa verbalnim nastavnik se oslanja na uputstvo za realizaciju programa predmeta srpski jezik, odnosno maternji jezik.
Odnosi u vidnom polju
Oblik je likovni element koji gradi kompoziciju, a radi se o pojmu iz teorije oblikovanja koji se u prvom razredu uči iskustveno. Sve aktivnosti koje se odnose na istraživanje svojstva oblika (veličina, boja, tekstura...) i položaj oblika u prostoru mogu da se realizuju na integrisanim časovima predmeta likovna kultura, matematika i svet oko nas. Časovi likovne kulture treba da se razdvoje od časova matematike u trenutku kada učenici počnu da koriste lenjir.
Pojam kretanje (kiša, oblaci, talasi, ptice, insekti, automobil, lift, ljudi, kućni ljubimci...) predložen xx xxx podsticaj za aktivnosti koje učenicima omogućavaju da samostalno grade mrežu pojmova. Nastavnik uobičajeno podstiče učenike na razmišljanje tehnikom asocijacija. Pojmovi koje učenici samostalno povezuju sa pojmom kretanja mogu da se zapišu na tabli. Na xxx xxxxx se dolazi do većeg broja tema/motiva za likovni rad, a svaki učenik bira temu/motiv koji ga najviše motiviše da stvara. Kretanje se može povezati sa zvukom, pa je poželjno osmisliti i časove koji su integrisani sa časovima muzičke kulture i fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Jedna od mogućnosti je igra u školskom dvorištu u kojoj učenici zauzimaju različite položaje i opcrtavaju bačene senke. Ova igra povezuje pojmove kretanje i xxxxx x xxxx poslužiti kao uvod za razgovor o izvoru svetlosti, o promeni izgleda oblika i bačene senke oblika u xxxx xxxx. Xxxxx imati u vidu da akcenat nije na razvijanju naučnog mišljenja, već stvaralačkog.
Radi bezbednosti u saobraćaju poželjno je učenicima ukazati na činjenicu da udaljeni objekti deluju manji nego što jesu. Ako se automobil kreće ka nama, što je bliži deluje sve veći.
Nastavnik ove informacije ilustruje slikom iz udžbenika, časopisa, kao i posmatranjem objekata u okruženju. Ako je potrebno, učenici mogu i da pokušaju da prikažu bliže i dalje objekte i bića u likovnom radu.
Oblikovanje
Nastavnik bira likovne tehnike koje će se učiti u prvom razredu. Važno xx xx xxxx raznovrsne, da učenici mogu da ih koriste samostalno ili uz minimalnu pomoć i da su izvodljive u školi. Nastavnik objašnjava tehnike u formi kratkog uputstva pre i u toku rada. Pošto dobiju osnovne (neophodne) informacije, učenici samostalno istražuju izražajne mogućnosti likovnih tehnika dok izražavaju svoje zamisli.
Xxxx xx reč o priboru i materijalu, primarne su informacije koje se odnose na bezbednost i zdravlje, pa tek onda informacije o izražajnim svojstvima (koje se većim delom uče iskustveno). Primer. 1. Zdravlje i bezbednost. Crtež urađen flomasterom bledi na svetlosti (može se desiti xx x vremenom od njega ostane samo nekoliko bledih mrlja). Permanentni flomasteri ne blede, ali mogu biti otrovni (roditelji treba da pročitaju oznake pre kupovine). 2. Izražajna svojstva. Kvalitetni flomasteri imaju intenzivnu boju, a u pakovanju ima više tonova. Pogodni su za crtanje stripova, ali ne i za slikanje (jer xx xxxx ne mogu mešati, ne mogu se dobiti mnogi tonovi koji postoje u prirodi i u okruženju...).
Kada oblikuju razne vrste glina, učenici spontano kombinuju postupke dodavanje i oduzimanje, što je daleko lakše nego oblikovanje samo jednim postupkom. Oblikovanje samo dodavanjem je predloženo kako bi se podstakao razvoj učenika, naročito razvijanje pažnje. Nastavnik može prvo da zada učenicima da zajedno oblikuju jednu skulpturu xx xxxxx (rezultat nije važan). Postupak spajanje se primenjuje kod oblikovanja raznovrsnim materijalom. Od učenika se očekuje da razmišljaju, istražuju, da se dogovaraju i razmenjuju ideje i iskustva kako bi smislili kako da efikasno spoje dva ili više materijala kada oblikuju likovni rad. Nastavnik vodi ove aktivnosti i, ukoliko je potrebno, može da navede načine spajanja (lepkom, vezivanjem, spajalicama, dečjom heftalicom, čačkalicama...), ali učenik treba da odabere način.
Veoma je važno da učenici razvijaju osećaj za liniju (da ne bi produkovali xxxxx, shematske crteže). Postoje brojni načini da se razvija osećaj za liniju, većinom su u formi igre i nastavnik može pronaći na internetu opise časova i zadataka (u ovom uputstvu je moguće dati samo kratku preporuku). Nastavnik xxxxx xx xxxxx od učenika da crtaju kombinujući pribor (na primer, olovku i bojicu). Ne očekuje se da će učenici po završetku razreda biti osposobljeni da svesno koriste izražajna svojstva materijala. Svi učenici su dostigli ishod ako su u toku godine crtali raznovrsnim materijalom/priborom.
U prvom razredu učenici uglavnom spontano crtaju i boje. Nastavnik će, na osnovu procene mogućnosti odeljenja i pojedinačnih učenika, odlučiti kada i kako će učenike postepeno uvoditi u slikanje. Jedan od xxxxxxxxx xx da se učenicima zada da "crtaju i boje" samo pomoću četke i boje (ne koriste olovku). U prvom razredu to može da bude zadatak xxxx xxxx samo jednom (ili nijednom). Xxxxxxxx xxxx podstiče razmišljanje i razvija osećaj za boje podrazumeva zahteve koji su nešto iznad mogućnosti učenika (a koji nisu nerealni ako se uvedu na vreme i postepeno). Na primer, zadatak u kome se od učenika traži da koriste samo tri ili samo dve omiljene boje.
Xxxx xx reč o reciklaži, potrebno je osmisliti aktivnosti koje su priprema za ono što će se učiti u starijim razredima, što ne znači da učenici ne treba da dobiju jednostavne informacije.
Važno je da znaju da mogu da preoblikuju materijal i predmete koje žele da bace. Na primer, ambalažu, polomljene ili pokvarene igračke, ostatke tkanina... Na xxx xxxxx se štedi, pa se i neke knjige i sveske prave od starog (recikliranog) papira. To je dovoljno informacija za ovaj razred.
Aktivnosti kao što su crtanje, vajanje i slikanje nisu vezane samo za vežbanje likovnih tehnika, već mnogo veći značaj imaju komunikacija i kreativnost. Učenici kroz likovni rad saopštavaju svoje ideje, raspoloženja, razmišljanja, zamišljanja, emocije... Nastavnik planira motivacioni razgovor koji podstiče izražavanje. Novina u programu su informacije koje do
xxxx nisu planski korišćene kao motivacioni sadržaj, a preporučene su da bi se efikasnije omogućilo sticanje opštih kompetencija. Takav sadržaj su umetnička dela, uključujući i xxx xxxx učenici ovog uzrasta ne razumeju (na primer, dela Xxxxxxx Xxxxxxxx, Xxxxx Xxxxxx, Xxxx Xxxxxx, Xxxxxxx Xxxxxx, Xxxxx Xxxxxx, Xxxxxxxx Xxxxxxxxxx...). Kada se umetnička dela koriste kao motivacioni sadržaj, važno je odabrati odgovarajuću metodu/tehniku da bi se podstakao razvoj kreativnosti, a izbeglo imitiranje. Na primer, nastavnik ne pokazuje učenicima reprodukciju umetničkog dela, već samo jedan njen deo (ostalo je prekriveno), a na osnovu vidljivog dela se ne može naslutiti kako izgleda celina. Od učenika se traži da "dovrše" delo, svako kako želi. Po završetku rada učenici porede svoja rešenja, kao i svoje radove sa originalnim delom (nastavnik pokazuje celu kompoziciju). Važno je pronaći delo koje učenici ne mogu da vide u udžbeniku. Postupak prati i odgovarajući razgovor, učenici treba da shvate da cilj zadatka nije da pogađaju tačan odgovor, već da kreiraju originalan rad. Ovo xx xxxx jedna od brojnih mogućnosti, od nastavnika se očekuje da osmisli i druge. I za učenike nacionalnih manjina, xxxx xxxxx da upoznaju sopstveno umetničko nasleđe, veoma je važno da ne budu opterećeni suvoparnim izlaganjem i zahtevom da memorišu podatke ili analiziraju delo. U prvom ciklusu se sva umetnička dela i spomenici kulture koriste kao motivacija za stvaralački rad, a učenici će lakše upamtiti umetnike i njihova dela, ako se sa xxx xxxxxx povežu kroz neku zanimljivu aktivnost ili zadatak.
Sporazumevanje
U ovoj celini su predloženi sadržaji koji se odnose na čitanje (razumevanje) informacija, u prvom redu vizuelnih, odnosno slike u najširem značenju (reklame, ilustracije u udžbenicima i dečjim časopisima, izrazi lica...) i različite načine sporazumevanja. Nastavnik bira aktivnosti i sadržaje, vodeći računa o tome da će se učenici kontinuirano osposobljavati za čitanje vizuelnih informacija, od prvog razreda do kraja osnovne škole. U prvom razredu učenici treba da steknu svest o tome da se razne (i važne) poruke ne prenose samo govorom i rečenicom, već i zvukom (na primer, školsko zvono), bojom (semafor), složenim slikama, muzikom, mimikom, gestom... Složene priče u slikama (strip, crtani film) tumače se na integrisanim časovima predmeta likovna kultura i srpski jezik, odnosno maternji jezik. Xxxx xx reč o grafičkim znacima (slovo, cifra, nota) korisno je zadati učenicima da ukrašavaju odabrani znak. Na xxx xxxxx se uvode u kaligrafiju i pojmove koje xx xxxxx upoznati u starijim razredima. Aktivnosti vezane za tradiciju i ukrašavanje smišlja nastavnik, u zavisnosti od praznika/svečanosti. Xxxx Xxxxxx kraljica, kao i pantomima su pogodan uvod u performans, koji će se raditi i u narednim razredima. Nije poželjno da se neverbalno sporazumevanje zameni drugim aktivnostima (na primer, oblikovanjem scenografije za školsku priredbu ili za lutkarsko pozorište), zato što su ove aktivnosti važne za razvoj, a pomažu da se povučeni učenici aktiviraju. Neverbalno izražavanje može da se uči na integrisanim časovima predmeta likovna kultura i fizičko i zdravstveno vaspitanje (jedna od brojnih aktivnosti je oblikovanje slova i brojeva telom).
DODATNI SADRŽAJI PROGRAMU LIKOVNA KULTURA U NASTAVI NA MAĐARSKOM JEZIKU
Sanduk sa motivima lale; Tulipános láda;
Kuće sa karakterističnom fasadom u obliku Sunca na obali Tise; A napsugaras oromzatú házak a Tisza mentén;
Drveni ambar;
Ácsolt hambár;
Xxxxxx xxxxx okruglog oblika (Bečej); Épített kerekól (Becse);
Ambar (fasada u stilu baroka na području Šajkaša - Budisava, Kać, Žabalj); Xxxx (barokk oromzatú xxxx a Sajkás-vidéken - Budiszava, Káty, Zsablya) Etno kuće u Ruskom Selu, Bezdanu i Budisavi.
Tájházak: kisoroszi, budiszavai, bezdáni.
DODATNI SADRŽAJI PROGRAMU LIKOVNA KULTURA U NASTAVI NA SLOVAČKOM JEZIKU
Tema: OBLIKOVANJE
Sadržaj
Pravljenje dečjih igračaka xxxxxx xx u osnovi deo tradicionalne narodne nošnje ili obeležavanje narodnih običaja
Naziv predmeta | MUZIČKA KULTURA |
Cilj | Cilj učenja predmeta muzička kultura je da kod učenika razvije interesovanje i ljubav prema muzici kroz individualno i kolektivno muzičko iskustvo kojim se podstiče razvijanje kreativnosti, estetskog senzibiliteta i duha zajedništva, kao i odgovornog odnosa prema očuvanju muzičkog nasleđa i kulture svoga i drugih naroda. |
Razred | prvi |
Godišnji fond časova | 36 časova |
ISHODI Po završetku razreda učenik će biti u stanju da: | OBLAST/TEMA | SADRŽAJI |
- objasni svojim rečima utiske o slušanom delu, osobine xxxx, doživljaj preglasne muzike i njenog uticaja na telo i zašto xx xxxxxx važna; - razlikuje odabrane zvukove i tonove, pevanje/sviranje; hor/jedan pevač/grupa pevača; orkestar/jedan svirač/grupa svirača, boju različitih pevačkih glasova i instrumenata i muzičke izražajne elemente; - prepozna muzički početak i kraj i ponavljanje teme ili karakterističnog | SLUŠANJE MUZIKE | Umetnička muzika u crtanim i animiranim filmovima. Odnos zvuk - lik, muzika - radnja. Kompozicije koje ilustruju različita osećanja. Zvuk i ton (izvori). Zvuci tela (xxxx, kucanje srca, disanje...). Zvuci iz prirode i okruženja. Zvučni znak (školsko zvono, automobilska sirena...). |
motiva u slušanom delu; - povezuje muzičko delo u odnosu na njemu bliske situacije, vrstu glasa i boju instrumenta sa karakterom dela; - poštuje dogovorena pravila ponašanja pri slušanju muzike; - koristi samostalno ili uz pomoć odraslih, dostupne nosioce zvuka; - izgovara u ritmu uz pokret brojalice; - peva po sluhu pesme različitog sadržaja i raspoloženja; - peva po sluhu uz pokret narodne pesme, muzičke igre; - primenjuje pravilan način pevanja i dogovorena pravila ponašanja u grupnom pevanju i sviranju; - svira po sluhu zvučne onomatopeje i ilustracije, ritmičku pratnju uz brojalice i pesme, jednostavne aranžmane, sviračke deonice u muzičkim igrama; - povezuje početne tonove pesama- modela i jednostavnih namenskih pesama sa bojama, xxxxx sa grafičkim prikazom; - objašnjava svojim rečima doživljaj svog i tuđeg izvođenja; - učestvuje u školskim priredbama i manifestacijama; - napravi dečje ritmičke instrumente; - stvara zvučne efekte, pokrete uz muziku, manju ritmičku celinu pomoću različitih izvora zvuka, ritmičku pratnju za brojalice, pesme i muzičke igre pomoću različitih izvora zvuka, muzičko pitanje i odgovor na ritmičkim udaraljkama, jednostavnu melodiju na kraći zadati tekst; - izabere prema literarnom sadržaju odgovarajući muzički sadržaj. | Ton: boja (različiti glasovi i instrumenti), trajanje (kratak - dug), jačina (glasan - tih), visina (visok - dubok). Tišina i odsustvo zvuka. Kompozicije koje ilustruju različite boje ljudskog glasa i instrumenata. Muzički dijalog (hor, glas i hor, glas i instrument, dva glasa, dva instrumenta, jedan svirač, grupa svirača, orkestar). Različiti žanrovi vezani za situacije značajne za učenike (praznici, priredbe, svečanosti, rođendani, venčanja, novogodišnje i božićne pesme...). Muzička priča. Karakter dela i elementi muzičke izražajnosti (uslovljenost). Muzički xxxxxx. Muzika i zdravlje. Nosioci zvuka (xx-xx xxxxxx, xx pe 3 plejer, računar...). | |
IZVOĐENJE MUZIKE | Izgovor brojalice u ritmu uz pokret - pljeskanje, pucketanje prstima, koračanje, dlanom o nadlanicu, udarom o klupu. Zvučne onomatopeje i ilustracije. Držanje tela i disanje - pravilan način pevanja. Pravilna dikcija - izgovaranje brzalica i brojalica. Pevanje pesama po sluhu različitog sadržaja i karaktera. Pevanje pesama uz pokret - pesme uz igru i narodne pesme. Pevanje modela i namenskih pesama i povezivanje njihovih početnih tonova uz boju (do- zeleno, re-braon, mi-žuto, fa-plavo i sol-crveno). Dečji ritmički instrumenti i načiia sviranja na njima. Sviranje po sluhu pratnje uz brojalice i pesme - xxxx, |
xxxxx, grupisanje udara. | ||
Pevanje i izvođenje | ||
muzičkih igara uz sviranje | ||
na dečjim instrumentima - | ||
pesme uz igru, didaktičke | ||
igre, muzičke dramatizacije. | ||
Sviranje instrumentalnih | ||
aranžmana na dečjim | ||
ritmičkim instrumentima i na | ||
alternativnim izvorima | ||
zvuka. | ||
Sviranje grafički | ||
predstavljenog ritma. | ||
Muzički xxxxxx. | ||
Izrada dečjih ritmičkih | ||
instrumenata od različitih | ||
materijala. | ||
Stvaranje zvukova iz | ||
neposredne okoline i prirode | ||
spontanom ili dogovorenom | ||
improvizacijom. | ||
Kreiranje sopstvenih pokreta | ||
uz muziku koja se izvodi ili | ||
sluša. | ||
Stvaranje zvučnih efekata i | ||
jednostavne ritmičke pratnje | ||
koristeći različite izvore | ||
zvuka. | ||
Biranje instrumenata na | ||
osnovu zvuka i stvaranje | ||
jednostavne ritmičke pratnje | ||
MUZIČKO | uz brojalice, pesme i | |
STVARALAŠTVO | muzičke igre. | |
Stvaranje manjih ritmičkih | ||
celina na osnovu muzičkog | ||
iskustva - izgovorom u | ||
ritmu, različitim pokretima, | ||
predmetima i dečjim | ||
ritmičkim instrumentima. | ||
Stvaranje muzičkih pitanja i | ||
odgovora na dečjim | ||
ritmičkim instrumentima u | ||
dijalogu. | ||
Stvaranje jednostavne | ||
melodije na kraći tekst. | ||
Biranje poznatih muzičkih | ||
sadržaja, zvučnih | ||
onomatopeja i ilustracija za | ||
stvaranje zvučne priče - | ||
praćenje literarnog teksta. |
Ključni pojmovi: ton, pokret, melodija, xxxxx i izvođenje.
UPUTSTVO ZA DIDAKTIČKO-METODIČKO OSTVARIVANJE PROGRAMA
Priroda same muzike, pa i predmeta muzička kultura ukazuje na stalno prožimanje i sadejstvo svih oblasti i tematskih jedinica koje su predviđene nastavnim programom. Nijedna oblast se ne može izučavati izolovano xx xxxxx i biti sama sebi cilj, a da se istovremeno ne razgovara o svim drugim aspektima muzike. Muziku od početka treba povezivati sa što više događaja u životu deteta.
Nastava je usmerena na ostvarivanje ishoda i daje prednost iskustvenom učenju u okviru kojeg učenici razvijaju lični odnos prema muzici, a postepena racionalizacija iskustva vremenom postaje teorijski okvir. Iskustveno učenje u okviru ovog predmeta podrazumeva aktivno slušanje muzike, lično muzičko izražavanje učenika kroz izvođenje muzike i muzičko stvaralaštvo.
Paralelno odvijanje različitih muzičkih aktivnosti podstiče finu mentalnu kombinatoriku, dragocenu za razvijanje ukupnog mentalnog i psiho-motornog potencijala učenika, kao i odličnu osnovu za integraciju sa drugim predmetima.
Ishodi predstavljaju muzičke, opažajne i saznajne aktivnosti učenika. Muzičke aktivnosti su govor u ritmu, pevanje, sviranje, pokret uz muziku, slušanje muzike i vidovi stvaralaštva.
Preporučeni muzički sadržaji (brojalice, pesme, ritmički aranžmani, kompozicije za slušanje muzike) ostavljaju prostor za izbor drugih sadržaja u skladu sa mogućnostima učenika i inventivnošću nastavnika. Da bi postigao očekivane ishode vaspitno-obrazovnog procesa, nastavnik realizuje nastavu koristeći glas, pokret i muzičke instrumente. Korelacija između predmeta može biti polazište za brojne aktivnosti u kojima učenici mogu biti učesnici kao istraživači, kreatori i izvođači. Kod učenika treba razvijati duh zajedništva kroz rad u grupama i u odeljenju, kao i komunikacijske veštine u cilju prenošenja i razmene iskustava i znanja.
U okviru same organizacije časa preovlađuje aktivnost kojom treba da se savlada novi muzički sadržaj, xxx xx ona uvek u kombinaciji sa drugim muzičkim aktivnostima. Polazi se od centralne teme (npr. naziva pesme koja se uči, ili kompoziciji koja se sluša). Proces učenja uvek polazi od što kvalitetnijeg izbora muzičkih primera. Specifičnost predmeta se ogleda u tome da se muzičke aktivnosti odvijaju paralelno ili jedna muzička aktivnost logički vodi ka drugoj. Na primer, izvođenje brojalice uz pokret vodi ka sviranju na dečjim ritmičkim instrumentima. Vežbe pravilnog držanja tela, disanja i govorne artikulacije prethode obnavljanju poznatih pesama, koje su opet sadržajno i/ili muzički slične onoj koju će učiti. Uz pesmu ili brojalicu može se svirati ritmička pratnja. Slušanje muzike može se kombinovati sa svim drugim aktivnostima.
Najvažniji pokretač nastave treba da bude princip motivacije i inkluzivnosti u podsticanju maksimalnog učešća u muzičkom doživljaju kao i razvijanju potencijala za muzičko izražavanje.
Nastava muzičke kulture ostvaruje se kroz sledeće oblasti:
- Slušanje muzike,
- Izvođenje muzike,
- Muzičko stvaralaštvo.
SLUŠANJE MUZIKE
Slušanje muzike je aktivan psihički proces koji podrazumeva emocionalni doživljaj, bogat telesni doživljaj i misaonu aktivnost. Cilj nastavnog procesa u oblasti slušanja muzike je da kod učenika razvije kapacit pažnje i sposobnost aktivnog slušanja (sa zadatkom) čime se razvija i muzička memorija, te ne treba insistirati na pamćenju, a pogotovo ne na proveri slušanih dela Ukoliko nastavnik u vezi sa slušanim delom, obezbedi kvalitetno iskustvo učeniku učenik će se xxx vratiti na to delo i vremenom biti u stanju da ga prepozna. Xxxx xx od velike važnosti priprema nastavnika za ovu aktivnost u okviru koje učenicima treba da se ukaže na relevantne izražajne elemente xxxxxx xx ostvaren muzički izraz.
Kompozicije koje se slušaju, svojim trajanjem i sadržajem treba da odgovaraju mogućnostima percepcije učenika.
Metodički pristup procesu slušanja muzike treba da bude usmeren na učeničko otkrivanje, tj. prepoznavanje izražajnih elemenata. Učenici mogu prepoznati izražajne elemente koje im je nastavnik prethodno predstavio i objasnio na način sličan zadatku koji će im potom postaviti.
Na primer:
Nastavnik odabere određenu kraću muzičku celinu (npr. Slon - Sen-Sansa), ispriča učenicima šta je inspirisalo kompozitora da napiše muzičko delo i povede kratak razgovor o karakteristikama ove životinje (veličina, težina, način kretanja i sl.). Nakon što su zajedno poslušali muzički primer, nastavnik treba da skrene pažnju na kompozitorov izbor određenih muzičkih izražajnih elemenata u vezi sa karakteristikama životinje o kojima su prethodno pričali (veza između tempa kompozicije i izbora instrumenta i xxxxx xxx životinje; način na koji se melodija kreće i utisak o slonu...). Važno je da pri svakom obraćanju pažnje na pojedini izražajni element, nastavnik pusti muzički primer i ukaže na određene karakteristike u samom muzičkom toku. Takođe je potrebno u vezi sa svakim izražajnim elementom postaviti pitanje kakav bi karakter muzike bio ukoliko bi bilo koji od ovih izražajnih elemenata bio drugačiji. Nastavnik može učenicima da (na duhoviti način) demonstrira i ovu situaciju, a sa ciljem da uvide koliko je bitno pažljivo vajanje svakog od izražajnih elemenata za celokupni muzički karakter i xxx muzički doživljaj.
Ukoliko se ovakvo demonstraciono slušanje postavi pravilno, nakon nekoliko meseci, oblast slušanja muzike može da bude ostvarivana samo putem analitičkog slušanja muzike, a da se nastavnik vraća i na demonstraciono u slučajevima kada želi da predstavi neki novi izražajni element muzike.
U okviru analitičkog slušanja muzike nastavnik pre puštanja kompozicije, učenicima zadaje zadatak da prvo obrate pažnju na karakter slušanog primera i obavezno im ponudi opcije odgovora, od kojih je par netačno (omeđivanje termina), poput: "borbeni", "smireni", "razigrani" karakter. Sledeći zadatak bi bio (pre slušanja) da im usmeri pažnju na vezu između tempa i opisanog karaktera dela (opet uz ponuđenje opcije odgovora); u narednom slušanju će razmišljati o izboru instrumenta, pa melodiji itd.
Učenik treba da ima jasno formulisana uputstva na šta da usmeri pažnju prilikom slušanja kako bi mogao da prati muzički tok (poput izvođačkog sastava, tempa, načina na koji je melodija izvajana, specifičnih ritmičkih karakteristika, ponavljanje i promena i sl.).
Postepeno, ovi elementi muzičkog toka postaju "konstanta" u procesu učeničke percepcije/percepcije pa nastavnik može da proširuje opažajni kapacitet kod učenika usmeravajući njihovu pažnju pre slušanja na relevantne specifičnosti muzičkog dela.
Ovako postavljeno slušanje muzike, koje podstiče razvoj muzičke pažnje, sposobnost praćenja muzičkog toka sa razumevanjem i upoznavanje sa izražajnim elementima, koji su u