Najvažnije izmene Zakona o radu
Izmene i dopune Zakona o radu (Sl. Glasnik RS 75/2014)
Xxxxx Xxxxxxxx, advokat Xxxx Xxxxxxxx, advokat
septembar 2014.
Najvažnije izmene Zakona o radu
1. Novi uslovi za donošenje Pravilnika o radu
2. Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih xxxxx
3. Obavezna sadržina ugovora o radu
4. Probni rad i otkazivanje ugovora o probnom radu
5. Ugovor o radu na određeno vreme
6. Radno vreme, odmori i odsustva
7. Prekovremeni rad
8. Raspored radnog vremena
9. Preraspodela radnog vremena
10. Smenski rad
11. Odmori
12. Plaćeno odsustvo
13. Umanjenje obaveznih davanja Poslodavca i prava zaposlenih
14. Izmena uslova za zaključenje aneksa ugovora o radu
15. Otkaz ugovora o radu – (i) uslovi za otkaz ugovora o radu, (ii) postupak otkaza ugovora o radu, (iii) sudska zaštita od otkaza ugovora o radu
16. Nadležnost za odlučivanje o pravima i obavezama zaposlenih
17. Prelazne odredbe Zakona o radu
Izmenjeni uslovi za donošenje Pravilnika o radu
⮚ Xxxxxxxx dostavljanje Pravilnika o radu reprezentativnom sindikatu u slučaju neuspelih kolektivnih pregovora;
⮚ Xxxxxxxxxx ne može da xxxxxx Pravilnik o radu, ukoliko nije prihvatio inicijativu sindikata za zaključenje KU.
⮚ Pravilnik o radu donosi nadležni organ kod poslodavca, utvrđen zakonom, odnosno osnivačkim aktom ili drugim opštim aktima poslodavca, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica, donosi ovlašćeno lice u skladu sa zakonom.
Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih xxxxx
⮚ Sadržina Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji xx xxxxx definisana;
⮚ Mogućnost predviđanja broja izvršilaca u sistematizaciji;
⮚ Maksimalno mogu biti predviđena dva uzastopna stepena stručne spreme;
⮚ Obaveza donošenja ovog Pravilnika važi samo za poslodavce koji imaju 11 i više zaposlenih.
Obavezna sadržina ugovora o radu
1. Naziv i sedište poslodavca
2. Lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3. Vrsta i xxxxxx stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se
zaključuje ugovor o radu;
4. Naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5. Mesto rada;
6. Vrsta radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
7. Trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;
8. Xxx početka rada;
9. Radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
10. Novčani iznos osnovne zarade na xxx zaključenja ugovora o radu;
11. Elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
12. Rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
13. Trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovor o radu ne xxxx da sadrži elemente iz stava 1. tač. 11-13) ovog člana ako su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u kom slučaju u ugovoru xxxx da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.
Probni rad
Ugovorom o xxxx xxxx da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu.
Probni rad može da traje najduže šest meseci.
Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih xxxx. Poslodavac xx xxxxx da obrazloži otkaz ugovora o radu.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.
Izmenom Zakona utvrđena je obaveza Poslodavca da obrazloži otkaz ugovora o
radu.
Ugovor o radu na određeno vreme
Ugovor o xxxx xxxx da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba.
Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca.
Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih xxxx po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.
Izuzeci od ograničenja za zaključivanje
ugovora o radu na određeno vreme u trajanju od 24 meseca
Ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi:
⮚ ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;
⮚ za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta;
⮚ sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola;
⮚ za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca xxxx upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na period čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci;
⮚ sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet xxxxxx, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Poslodavac može sa istim zaposlenim da zaključi novi ugovor o radu na određeno vreme po isteku roka iz stava 4. tač. 1-3) po istom, odnosno drugom pravnom osnovu.
Radno vreme
Radno vreme je vremenski period u xxxx xx zaposleni xxxxx, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju u skladu sa Zakonom.
Zaposleni i poslodavac se mogu sporazumeti da jedan period radnog vremena u okviru ugovorenog radnog vremena zaposleni poslove obavlja od kuće.
Pod radnim vremenom ne smatra se vreme u xxxx xx zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju. (pripravnost za rad on-call work).
Vreme pripravnosti i visina naknade za istu određuju se zakonom, opštim
aktom ili ugovorom o radu.
Prekovremeni rad
⮚ Precizirana je odredba da prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 časova nedeljno, dok je ograničenje od 4 časa dnevno po zaposlenom ukinuto.
⮚ Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno, uključujući i prekovremeni rad.
⮚ Zaposlenom xxxx xxxx sa skraćenim radnim vremenom, ne može da se odredi prekovremeni rad.
Raspored radnog vremena
⮚ Smanjen je rok za obaveštavanje zaposlenih o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena na najmanje pet xxxx unapred (ranije 7 xxxx), osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.
⮚ Xxxxxxxx poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet xxxx, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.
⮚ Kod poslodavca kod xxxx xx rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne xxxx biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou, međutim u navedenom slučaju zaposleni ne može da radi od 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad.
Preraspodela radnog vremena
⮚ Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
⮚ Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena.
⮚ Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci.
⮚ Zaposlenom koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od ukupnog radnog vremena zaposlenog u periodu od šest/devet meseci, časovi xxxx xxxx od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad.
Smenski rad
⮚ Rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda xxxx ili nedelja.
⮚ Zaposleni xxxx xxxx u smenama je zaposleni koji kod poslodavca, kod xxxx xx rad organizovan u smenama, obavlja u toku meseca posao u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena.
Odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor i nedeljni odmor
⮚ Usvojena rešenja Direktive Evropskog parlamenta i Saveta EZ 2003/88.
⮚ Zaposleni xxxx xxxx najmanje šest časova dnevno
ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.
⮚ Precizirano da zaposleni ima pravo na dnevni odmor
u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa.
⮚ Precirano da nedeljni odmor traje 24 sata neprekidno kojem
se dodaje vreme dnevnog odmora u trajanju od 12 sati.
Godišnji odmor
Zaposleni xxxxx pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle xxxxx xxxx neprekidnog rada od xxxx zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.
Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 xxxx pre datuma određenog za početak korićenja godišnjeg odmora, dok se u slučaju ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.
Ukinuta je pretpostavka, ukoliko poslodavac zaposlenom ne dostavi rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, da će se smatrati da je zaposlenom uskraćeno pravo na godišnji odmor.
Poslodavac ima pravo da xxxxxx rešenje o korišćenju kolektivnog godišnjeg odmora i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 xxxx pre xxxx određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora se može dostaviti i u elektronskoj formi.
U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac xx xxxxx da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju xxxx neiskorišćenog godišnjeg odmora
Plaćeno odsustvo
⮚ Smanjen xx xxxx xxxx plaćenog odsustva sa 7(xxxxx) radnih xxxx x xxxx kalendarske godine na 5 (pet) radnih xxxx, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.
⮚ Zaposleni ima pravo i na dodatnih (i) pet radnih xxxx zbog smrti člana uže porodice i (ii) dva uzastopna xxxx za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i xxx davanja krvi.
⮚ Pojam članova uže porodice xx xxxx restriktivnije definisan i obuhvata bračnog druga, decu, braću, sestre, roditelje, usvojioca, usvojenika i staratelja, dok pojam članova uže porodice više ne obuhvata i xxxxx xxxx koja xxxx u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Zarada, naknada zarade i druga primanja
🞎 Xxxxx xx definisan pojam rada jednake vrednosti i to tako što se pod radom jednake vrednosti podrazumeva rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u xxxx xx ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost;
🞎 UKINUTO je obavezno uvećanje zarade po osnovu smenskog rada;
🞎 UMANJENO je uvećanje po osnovu minulog rada (0.4% od osnovice), xxxx xx vezano samo za godine rada kod trenutnog poslodavca;
🞎 IZMENJEN xx xxxxx obračuna kod naknada zarada tako da se sada naknada
zarade obračunava u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci;
🞎 IZMENJEN xx xxxxx obračuna troškova službenog puta u inostranstvo;
🞎 UMANJEN je iznos otpremnine koji se isplaćuje zaposlenom pri odlasku u penziju na dve prosečne zarade u Republici Srbiji;
🞎 IZMENJEN xx xxxxx obračuna otpremnine u slučaju tehnološkog viška;
Obračun zarade
⮚ Obračun iz stava 1. ovog člana na osnovu xxxx xx isplaćena zarada, odnosno naknada zarade, xxxx se u celosti može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi.
⮚ Obračun zarade i naknade zarade koje je poslodavac xxxxx da
isplati u skladu sa zakonom predstavlja izvršnu ispravu.
Izmena ugovora o radu
⮚ Izvršeno je preciziranje člana 171 stav 1, xxxxx 5 Zakona o radu, i to tako što xx xxxx
predviđeno da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, radi (i) promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, (ii) radnog učinka, (iii) naknade zarade, (iv) uvećane zarade, (v) i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu.
⮚ Izmenjen xx xxxxxx ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu sa terminom obaveštenje koje treba da sadrži (i) razloge za ponuđeni aneks ugovora, (ii) rok u kome zaposleni treba da se izjasni, a koji ne može biti kraći od osam radnih xxxx i (iii) pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora.
⮚ Uvedena je nova mogućnost da, ukoliko je potrebno da se određeni posao izvrši bez odlaganja, zaposleni može biti privremeno premešten na druge odgovarajuće poslove na osnovu rešenja, bez ponude aneksa ugovora, najduže 45 radnih xxxx u periodu od 12 meseci. Zaposleni zadržava osnovnu zaradu utvrđenu za posao xx xxxx se premešta ako je to povoljnije za zaposlenog.
⮚ Procedura za zaključivanje aneksa se ne primenjuje ni u slučaju zaključivanja aneksa ugovora na inicijativu zaposlenog.
⮚ Izmena ličnih podataka o zaposlenom i podataka o poslodavcu i drugih podataka kojima se ne menjaju uslovi xxxx xxxx da se konstatuje aneksom ugovora, na osnovu odgovarajuće dokumentacije, bez sprovođenja postupka za ponudu aneksa.
⮚ Ugovor o radu sa aneksima koji su sastavni deo tog ugovora, može da xx xxxxxx prečišćenim tekstom ugovora o radu, koji potpisuju poslodavac i zaposleni.
Otkaz ugovora o radu
Izvršene izmene Zakona o radu se odnose na:
1. Otkaz ugovora o radu xx xxxxxx zaposlenog;
2. Otkaz ugovora o radu xx xxxxxx poslodavca;
Otkaz ugovora o radu xx xxxxxx zaposlenog
U slučaju otkaza ugovora o radu na inicijativu zaposlenog izvršeno je preciziranje da otkazni rok u navedenom slučaju određen opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, ne može biti duži od 30 xxxx.
Ovim zakonskim rešenjem se odstupilo od prethodne sudske prakse xxxx xx dozvoljavala ugovaranje dužeg otkaznog roka kao stvar obligacije, odnosno dogovora između zaposlenog i poslodavca.
U slučaju da ugovori o radu ili opšta akta sadrže /predviđaju duži rok, primenjivaće se neposredno odredbe Zakona o radu.
Otkaz ugovora o radu xx xxxxxx poslodavca zbog povreda radne obaveze
Izmenama Zakona o radu definišu se slučajevi kada se smatra da je zaposleni izvršio povredu radne obaveze tzv. zakonske povrede radnih obaveza.
Zakon definiše da se pod povredom radne obaveze podrazumeva:
1. nemarno i nesavesno izvršavanje radnih obaveza,
2. zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja,
3. necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada,
4. nekorišćenje ili nenamensko korišćenje obezbeđenih sredstava ili opreme za ličnu
zaštitu na radu.
5. druge povrede radnih obaveza koje su utvrđene opštim aktima i ugovorom o radu.
Sudska praksa i praksa ministarstva rada i socijalne politike su na stanovištu da bi se određeno ponašanje zaposlenog moglo kvalifikovati kao povreda radne obaveze takvo ponašanje xxxx da bude utvrđeno kao povreda radne obaveze u opštem aktu ili ugovoru o radu.
Otkaz ugovora o radu xx xxxxxx poslodavca zbog povreda radne discipline
Xxxxxxxx Xxxxxx definišu se slučajevi kada se smatra da je zaposleni izvršio
povredu radne obaveze tzv. zakonske povrede radne discipline.
Zakon definiše da se pod povredama radne discipline podrazumeva:
1. neopravdano odbijanje zaposlenog da obavlja poslove i izvršava naloge Poslodavca u skladu sa zakonom,
2. nedostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad u skladu sa zakonom,
3. zloupotreba prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad,
4. dolazak na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava odnosno upotreba alkohola ili opojnih droga u toku rada koje ima ili može imati uticaj na obavljanje poslova,
5. odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv Xxxxxxxxxx da izvrši analize u slučaju sumnje da je došao na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava ili za vreme rada upotrebljava alkohol odnosno opojna sredstva,
6. ukoliko ponašanje zaposlenog predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi xx xxxxx, nezavisno od toga da xx xx protiv zaposlenog pokrenut postupak za krivično delo,
7. ukoliko je zaposleni dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa,
8. ukoliko zaposleni odbije da bude podvrgnut oceni radnih sposobnosti na poslovima na kojima se zahteva posebna zdravstvena sposobnost – poslovi sa povećanim rizikom,
9. ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca
10. ako je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod Poslodavca.
Povreda radne discipline se ne normira kao dispozicija kakve radnje, već kao standard određenog značenja, a ne određene sadržine, koji se, u istom smislu, javlja u različitim pojavnim oblicima, ali uvek tako da se ne može tolerisati. (Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 1296/2005 od 24.11.2005. godine )
Disciplinske mere
Izmenama zakona uvedeno je ovlašćenje za Poslodavca da ukoliko smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, Poslodavac može izreći sledeće disciplinske mere:
1. privremeno udaljavanje xx xxxx bez naknade u trajanju od 1 do 15 radnih xxxx;
2. izricanje novčane kazne u visini do 20% osnovne zarade za mesec u xxxx xx novčana kazna izrečena, u trajanju do 3 meseca, koja se vrši obustavom od zarade na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri,
3. izricanje opomene sa najavom otkaza uz napomenu da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu ukoliko u narednom roku od 6 meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline,
Uvođenjem navedenih disciplinskih mera brisana su prethodna zakonska rešenja o udaljavanju xx xxxx bez naknade u trajanju do tri radna xxxx xxx i odredba o izricanju upozorenja sa najavom otkaza ukoliko zaposleni ponovo učini istu ili sličnu povredu.
Upozorenje pred otkaz ugovora o radu
Izmenama Zakona izvršena je izmena uslova za otkaz ugovora o radu:
1. Upozorenje pred otkaz se dostavlja samo u slučajevima povrede radne obaveze i radne discipline;
2. Rok za izjašnjenje zaposlenog na upozorenje pred otkaz ugovora o radu iznosi 8 kalendarskih xxxx umesto 5 radnih xxxx;
3. Ukinuta je obaveza dostavljanja upozorenja pred otkaz ugovora o radu sindikatu xxxx je zaposleni član;
4. Zaposleni može da priloži mišljenje sindikata koje je Poslodavac xxxxx da razmotri;
Otkaz ugovora o radu zbog neostvarivanja rezultata rada ili kada zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti
U slučaju otkaza ugovora o radu zbog neostvarivanja rezultata rada u tekst zakona je uneto rešenje Konvencije MOR-a br.158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu Poslodavca, gde Poslodavac prethodno treba da dostavi xxxxxx obaveštenje (pre otkaza ili izricanja disciplinske mere) koje sadrži:
1. Navođenje nedostataka u radu zaposlenog;
2. Uputstva za otklanjanje nedostataka;
3. Primereni rok za poboljšanje rada;
Ukoliko zaposleni ne poboljša rad u ostavljenom roku Poslodavac mu može otkazati ugovor o radu.
Skraćen je otkazni rok u slučaju otkaza ugovora o radu, koji po novom zakonskom rešenju ne može biti kraći od 8 xxxx xxxx xxxx od 30 xxxx, a utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu zavisno od staža osiguranja.
Tehnološki višak
Zabrana zapošljavanja na istim poslovima
Ako Xxxxxxxxxx otkaže ugovor o radu zaposlenom po osnovu tehnološkog viška, ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od 3 meseca od xxxx prestanka radnog odnosa.
Ako u roku od 3 meseca nastane potreba za zapošljavanjem
prednost u zapošljavanju ima taj zaposleni.
Rokovi za otkaz ugovora o radu
Izmenama Zakona promenjeni su subjektivni i objektivni rokovi za otkaz ugovora o radu zbog neostvarivanja rezultata rada odnosno nepostojanja znanja i sposobnosti, povreda radne obaveze i radne discipline:
❑ Subjektivni rok iznosi 6 meseci od xxxx saznanja za činjenice koje su osnov za otkaz ugovora o radu.
❑ Objektivni rok iznosi 1 godinu od xxxx nastupanja činjenica koje su osnov za otkaz ugovora o radu.
Sudska zaštita od otkaza
Izmenama Zakona skraćen je rok za podnošenje tužbe za poništaj rešenja xxxxx xx povređeno pravo zaposlenog.
Rok za podnošenje tužbe umesto 90 xxxx, po novom zakonskom rešenju iznosi 60 xxxx.
Uveden je institut otkaza u slučaju kada postoji pravni osnov za prestanak radnog odnosa xxx xx Xxxxxxxxxx postupio suprotno odredbama koje se odnose xx xxxxxxxx prestanka radnog odnosa. U xxx slučaju sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad i dosuditi zaposlenom do 6 zarada na ime naknade štete.
Ovlašćenje za donošenje opštih akata,
zaključivanje ugovora o radu, odlučivanje o pravima i obavezama zaposlenih
Izmenama Zakona uvedena je mogućnost da se ovlašćenje za donošenje navedenih akata, odnosno odlučivanje o pravima i obavezama zaposlenih, može preneti ne samo na zaposlene već i na xxxxx xxxx.
Prelazne i završne odredbe
Poslodavac može da sa zaposlenima, koji su zasnovali radni odnos do xxxx stupanja na snagu ovog zakona, zaključi ugovor o radu ili aneks ugovora, u roku od 60 xxxx od xxxx stupanja na snagu ovog zakona.
Ako poslodavac sa zaposlenima ne zaključi ugovor o radu ili aneks ugovora u smislu tog stava, ugovori o radu zaključeni do xxxx stupanja na snagu ovog zakona ostaju na snazi u delu u kome nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Odredbe kolektivnog ugovora, odnosno pravilnika o xxxx xxxx je na snazi na xxx stupanja na snagu ovog zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi do isteka važenja kolektivnog ugovora, odnosno do zaključivanja kolektivnog ugovora, odnosno donošenja pravilnika o radu u skladu sa ovim zakonom, a najduže šest meseci od xxxx stupanja na snagu ovog zakona.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, xxx x xxxxx prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Izvori:
▪ Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)
▪ (Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-885/2008-02 od
4.2.2008. godine)
▪ Zakon o ratifikaciji Konvencije broj 132 međunarodne organizacije rada o plaćenom godišnjem odmoru ("Sl. list SFRJ", br. 52/73)
▪ (Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 1353/2007 od 13.2.2008.
godine)
▪ Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 380/2010(1) od 9.12.2010. godine)
▪ Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 1296/2005 od 24.11.2005. godine
▪ Konvencija MOR-a br.158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu
Poslodavca (Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori br. 4/84, 7/91)
Izmene i dopune Xxxxxx o radu PITANJA I ODGOVORI