Z A K O N O OBLIGACIONIM ODNOSIMA

III

Z A K O N

O OBLIGACIONIM ODNOSIMA

D E O P R V I OP[TI DEO

Клава I

O С H O B H A H A Ч E Л A

Садрmина zаLoна

^lan 1.

Ovim zakonom ure|uju se obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovawa {tete, sticawa bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave voqe i drugih zakonom utvr|enih ~iwenica.

Странe y o6лиrациoним oднoсима

^lan 2.

Strane u obligacionim odnosima mogu biti fizi~ka i pravna lica.

O6лиrациoни oднoси и распoлаrа&e дрyштвeним срeдствима

^lan 3. 1

1. Dru{tvena pravna lica u~estvuju u obligacionim odnosima u ostvarivawu prava raspolagawa dru{tvenim sredstvima kojima upravqaju radnici u osnovnim i drugim organizacijama udru`enog rada, odnosno radni qudi u drugim dru{tvenim pravnim licima.

2. Dru{tvena pravna lica ostvaruju pravo raspolagawa dru{tvenim sredstvima u obligacionim odnosima saglasno odlukama koje radnici u osnovnim i drugim organizacijama udru`enog rada, odnosno radni qudi u drugim dru{tvenim pravnim licima donose u skladu sa statutom, drugim samoupravnim op{xxx aktima i zakonom.

O6лиrациoни oднoси и дрyштвeнo планира&e

^lan 4.2

Dru{tvena pravna lica u zasnivawu obligacionih odnosa postupaju u skladu sa svojim planovima i obezbe|uju izvr{avawe materijalnih obaveza preuzetih samoupravnim sporazumima i osnovama planova samoupravnih organizacija i zajednica i dogovorima o osnovama planova dru{tveno- politi~kih zajednica.

1 Ovaj ~lan je odredbom ~xxxx 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o obligacionim odnosima, - Slu`beni list SRJ, broj 31/93, brisan.

2 Ovaj ~lan je odredbom ~xxxx 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o obligacionim odnosima, - Slu`beni list SRJ, broj 31/93, brisan.

^lan 5. (brisan)

^lan 6. (brisan)

^lan 7. (brisan)

^lan 8. (brisan)

^lan 9. (brisan)

Ayтoнoмиjа вoъe

^lan 10.

Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obi~aja, da svoje odnose urede po svojoj voqi.

Равнoправнoст страна

^lan 11.

Strane u obligacionom odnosu su ravnopravne.

Hачeлo савeснoсти и пoштe&а

^lan 12.

U zasnivawu obligacionih odnosa i ostvarivawu prava i obaveza iz tih odnosa strane su du`ne da se pridr`avaju na~ela savesnosti i po{tewa.

За6рана zлoyпoтрe6e права

^lan 13.

1. Xxxxxxxxx je vr{ewe prava iz obligacionih odnosa protivno ciqu zbog xxxx xx ono zakonom ustanovqeno ili priznato.

2. /brisan/

За6рана ствара&а и исLoришħава&а мoнoпoлсLor пoлomаjа

^lan 14.

U zasnivawu obligacionih odnosa strane ne mogu ustanovqavati prava i obaveze kojima se za bilo koga stvara ili iskori{}ava monopolski polo`aj na tr`i{tu.

Начело једнаLе вредности дава&а

^lan 15.

1. U zasnivawu dvostranih ugovora strane polaze od na~ela jednake vrednosti uzajamnih davawa.

2. Zakonom xx xxxx|uje u kojim slu~ajevima naru{avawe toga na~ela povla~i pravne posledice.

За6рана проyzроLова&а штете

^lan 16.

Svako je du`an da se uzdr`i od postupka kojim se mo`e drugom prouzrokovati {teta.

Дymности испy&е&а о6авеzе

^lan 17.

1. Strane u obligacionom odnosu du`ne su da izvr{e svoju obavezu i odgovorne su za weno ispuwewe.

2. Obaveza se mo`e ugasiti samo saglasno{}u voqa strana u obligacionom odnosu ili na osnovu zakona.

Xxxxxx&x y иzвршава&y о6авеzа и остварива&y права

^lan 18.

1. Strana u obligacionom odnosu du`na je da u izvr{avawu svoje obaveze postupa sa pa`wom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovaraju}oj vrsti obligacionih odnosa (pa`wa dobrog privrednika, odnosno pa`wa dobrog doma}ina).

2. Strana u obligacionom odnosu du`na je da u izvr{avawu obaveza iz svoje profesionalne delatnosti postupa s pove}anom pa`wom, prema pravilima struke i obi~ajima (pa`wa dobrog stru~waka).

3. Strana u obligacionom odnosu du`na je da se u ostvarivawu svog prava uzdr`i od postupka kojim bi se ote`alo izvr{ewe obaveze drugog u~esnika.

Xxxxxx&x спорова на миран начин

^lan 19.

Strane u obligacionom odnosu nastoja}e da sporove re{avaju usagla{avawem, posredovawem ili na drugi miran na~in.

Диспоzитивни LараLтер одреда6а zаLона

^lan 20.

Strane mogu svoj obligacioni odnos urediti druk~ije, nego {to je ovim zakonom odre|eno, ako iz pojedine odredbe ovog zakona ili iz wenog smisla ne proizlazi {to drugo.

Примена до6рих пословних о6ичаја

^lan 21.

1. Strane u obligacionim odnosima du`ne su da u pravnom prometu postupaju u skladu sa dobrim poslovnim obi~ajima.

2. Na obligacione odnose se primewuju uzanse ako xx xxxxxx u obligacionim odnosima ugovorile wihovu primenu ili ako iz okolnosti proizlazi da su wihovu primenu htele.

Постyпа&е y сLладy са општим аLтима

^lan 22.

1. Pravna lica u zasnivawu obligacionog odnosa postupaju u skladu sa svojim op{xxx aktima.

2. Ali, ugovor koji je zakqu~en ili druga pravna radwa xxxx xx preduzeta suprotno xxx aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili morala znati ili ako je ovim zakonom druk~ije odre|eno.

Примена дрyrих савеzних zаLона

^lan 23.

Na obligacione odnose koji se utvr|uju drugim saveznim zakonima primewuju se odredbe ovog zakona u pitawima koja nisu ure|ena xxx zakonom.

Примена репy6личLих, односно поLрајинсLих zаLона

^lan 24.3

Примена појединих одреда6а

^lan 25.

1. Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore primewuju se na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u privredi nije izri~ito druk~ije odre|eno.

2. Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduze}x x xxxxx pravna xxxx xxxx obavqaju privrednu delatnost, kao i imaoci radwi i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimawa obavqaju neku privrednu delatnost zakqu~uju me|u sobom u obavqawu delatnosti koje sa~iwavaju predmete wihovog poslovawa ili su u vezi sa xxx delatnostima.

3. Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore shodno se primewuju i na druge pravne poslove.

3 Prestao da va`i 10. jula 1989. godine na osnovu odluke Ustavnog suda Jugoslavije (“Slu`beni list SFRJ”, broj 45/89).

К л а в а II

H A С T A H A K O Б A B E З A

OдeъаL 1. УКOBOР

O d s e k 1.

Z A K Q U ^ E W E U G O V O R A

I. SAGLASNOST VOQA

Kад je yroвoр zаLъyчeн

^lan 26.

Ugovor je zakqu~en kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.

O6авezнo zаLъyчe&e и o6авezна садрmина yroвoра

^lan 27.

1. Ako je neko po zakonu obavezan da zakqu~i ugovor, zainteresovano lice mo`e zahtevati da se takav ugovor bez odlagawa zakqu~i.

2. Odredbe propisa kojima se, delimi~no ili u celini, odre|uje sadr`ina ugovora sastavni su delovi tih ugovora, te ih upotpuwavaju ili stupaju na mesto ugovornih odredbi koje nisu u saglasnosti sa wima.

Иzjава вoъe

^lan 28.

1. Voqa za zakqu~ewe ugovora mo`e se izjaviti re~ima, uobi~ajenim znacima ili drugim pona{awem iz koga se sa sigurno{}u mo`e zakqu~iti o wenom postojawu.

2. Izjava voqe xxxx da bude u~iwena slobodno i ozbiqno.

Дozвoла и oдo6рe&e

^lan 29.

1. Kad je za zakqu~ewe ugovora potrebna saglasnost tre}eg lica, ova saglasnost mo`e biti data pre zakqu~ewa ugovora, kao dozvola, ili posle wenog zakqu~ewa, kao odobrewe, ako zakonom nije propisano {to drugo.

2. Dozvola, odnosno odobrewe moraju biti dati u obliku propisanom za ugovore za ~ije se zakqu~ewe daju.

Прeroвoри

^lan 30.

1. Pregovori koji prethode zakqu~ewu ugovora ne obavezuju i svaka ih strana mo`e prekinuti kad god ho}e.

2. Ali strana koja xx xxxxxx pregovore bez namere da zakqu~i ugovor odgovara za {tetu nastalu vo|ewem pregovora.

3. Odgovara za {tetu i strana koja xx xxxxxx pregovore u nameri da zakqu~i ugovor, pa odustane od te namere bez osnovanog razloga i time drugoj strani prouzrokuje {tetu

4. Ako se druk~ije ne sporazumeju, svaka strana snosi svoje tro{kove oko priprema za zakqu~ewe ugovora, a zajedni~ke tro{kove snose na jednake delove.

Bрeмe и мeстo zаLъyчe&а yroвoра

^lan 31.

1. Ugovor je zakqu~en onog ~asa kad ponudilac primi izjavu ponu|enog da prihvata ponudu.

2. Smatra se da je ugovor zakqu~en u mestu u xxxx xx ponudilac imao svoje sedi{te, odnosno prebivali{te u trenutku kad je u~inio ponudu.

Пoнyда

^lan 32.

1. Ponuda je predlog za zakqu~ewe ugovora u~xxxx xxxx|enom xxxx, xxxx sadr`i sve bitne sastojke ugovora tako da bi se wegovim prihvatawem mogao zakqu~iti ugovor.

2. Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora ostavile neke sporedne ta~ke za docnije, ugovor se smatra zakqu~enim, a sporedne ta~ke, ako sami ugovara~i ne postignu saglasnost o wima, uredi}e sud vode}i ra~una o prethodnim pregovorima, utvr|enoj praksi izme|u ugovora~a i obi~ajima.

Oпшта пoнyда

^lan 33.

Predlog za zakqu~ewe ugovora u~xxxx neodre|enom broju lica, koji sadr`i bitne sastojke ugovora ~xxxx xx zakqu~ewu namewen, va`i kao ponuda, ukoliko druk~ije ne proizilazi iz okolnosti slu~aja ili obi~aja.

Иzлаrа&e рo6e

^lan 34.

Izlagawe robe sa ozna~ewem cene smatra xx xxx ponuda, ukoliko druk~ije ne proizlazi iz okolnosti slu~aja ili obi~aja.

Сла&e Lаталorа и orласа

^lan 35.

1. Slawe kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obave{tewa, kao i oglasi u~iweni putem {tampe, letaka, radija, televizije ili na koji drugi na~in, ne predstavqaju ponudu za zakqu~ewe ugovora, nego samo poziv da se u~ini ponuda pod objavqenim uslovima.

2. Ali }e po{iqalac takvih poziva odgovarati za {tetu koju bi pretrpeo ponudilac, ako bez osnovanog razloga nije prihvatio wegovu ponudu.

Дejствo пoнудe

^lan 36.

1. Ponudilac xx xxxxx ponudom izuzev ako je svoju obavezu da odr`i ponudu iskqu~io, ili ako to iskqu~ewe proizilazi iz okolnosti posla.

2. Ponuda se mo`e opozvati samo ako je ponu|eni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa wom.

Дo Lада пoнуда o6авezуje

^lan 37.

1. Ponuda u kojoj xx xxxx|en rok za weno prihvatawe obavezuje ponudioca do isteka tog roka.

2. Ako je ponudilac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatawe, smatra}e se da je taj rok po~eo te}i od datuma ozna~enog u pismu, odnosno od xxxx xxxx je telegram predat po{ti.

3. U slu~aju da pismo nije datirano, rok za prihvatawe ponude te~e od xxxx xxxx je pismo predato po{ti.

4. Ponuda u~iwena odsutnom licu, u kojoj nije odre|en rok za prihvatawe, vezuje ponudioca za vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponu|enome, da je ovaj razmotri, o woj odlu~i i da odgovor o prihvatawu stigne ponudiocu.

Фoрма пoнудe

^lan 38.

1. Ponuda ugovora za ~ije zakqu~ewe zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je u~iwena u toj formi.

2. Isto va`i i za prihvatawe ponude.

Прихвата&e пoнудe

^lan 39.

1. Ponuda je prihva}ena kad ponudilac primi izjavu ponu|enog da prihvata ponudu.

2. Ponuda je prihva}ena i kad ponu|eni po{aqe stvar ili plati cenu, kao i kad u~ini neku drugu radwu koja se, na osnovu ponude, prakse utvr|ene izme|u zainteresovanih strana ili obi~aja, mo`e smatrati kao izjava o prihvatawu.

3. Prihvatawe se mo`e opozvati ako ponudilac primi izjavu o opozivawu pre izjave o prihvatawu ili istovremeno sa wom.

Прихвата&e нeпoсрeднe пoнудe

^lan 40.

1. Ponuda u~iwena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihva}ena bez odlagawa, izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponu|enom pripada izvestan rok za razmi{qawe.

2. Ponuda u~iwena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-vezom smatra xx xxx ponuda prisutnom licu.

Прихвата&e пoнудe с прeдлoroм да сe иzмeни

^lan 41.

Ako ponu|eni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predlo`i da se ona u ne~emu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane u~inio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.

Xxxx&x пoну|eнor

^lan 42.

1. ]utawe ponu|enog ne zna~i prihvatawe ponude.

2. Nema dejstva odredba u ponudi da }e se }utawe ponu|enog ili neko drugo wegovo propu{tawe (na primer, ako ne odbije ponudu u odre|enom roku, ili ako poslatu stvar o kojoj mu xx xxxx ugovor ne vrati u odre|enom roku i sl.) smatrati kao prihvatawe.

3. Xxx, kad ponu|eni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odre|ene robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavqenom roku odbio.

4. Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvr{ava wegove naloge za obavqawe odre|enih poslova, kao i lice u

~iju poslovnu delatnost xxxxx xx{ewe takvih naloga, du`no je da izvr{i dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo.

5. Ako u slu~aju iz prethodnog stava ponuda, odnosno nalog, nije odbijen, smatra se da je ugovor zakqu~en u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog, stigao ponu|enom.

Задoцнeлo прихвата&e и zадoцнeлo дoставъа&e иzjавe o прихвата&у

^lan 43.

1. Prihvatawe ponude izvr{xxx xx zadocwewem smatra xx xxx nova ponuda xx xxxxxx ponu|enog.

2. Xxx, ako je izjava o prihvatawu xxxx xx u~iwena blagovremeno, stigla ponudiocu posle isteka roka za prihvatawe, a ponudilac je znao ili je mogao znati da je izjava otposlata blagovremeno, ugovor je zakqu~en.

3. Ipak, ugovor u takvom slu~aju nije zakqu~en ako ponudilac odmah, a najkasnije prvog idu}eg radnog xxxx po prijemu izjave, ili i pre prijema izjave a po isteku roka za prihvatawe ponude, izvesti ponu|enoga da se zbog zaka{wewa ne smatra vezan svojom ponudom.

Смрт или нeспoсo6нoст jeднe странe

^lan 44.

Ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre wenog prihvatawa, izuzev ako suprotno proizlazi iz namere strana, obi~aja ili prirode posla.

Прeдуroвoр

^lan 45.

1. Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zakqu~i drugi, glavni ugovor.

2. Propisi o formi glavnog ugovora va`e i za predugovor, ako je propisana forma uslov punova`nosti ugovora.

3. Predugovor obavezuje ako sadr`i bitne sastojke glavnog ugovora.

4. Na zahtev zainteresovane strane sud }e nalo`iti drugoj strani koja odbija da pristupi zakqu~ewu glavnog ugovora da to uradi u roku koji }e joj odrediti.

5. Zakqu~ewe glavnog ugovora mo`e se zahtevati u roku od {est meseci od isteka predvi|enog za wegovo zakqu~ewe, a ako taj rok nije predvi|en, onda od xxxx xxxx je prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude zakqu~en.

6. Predugovor ne obavezuje ako su se okolnosti od wegovog zakqu~ewa toliko izmenile da ne bi bio ni zakqu~en da su takve okolnosti postojale u to vreme.

II. PREDMET

KаLав мoра 6ити прeдмeт o6авeze

^lan 46.

1. Ugovorna obaveza mo`e se sastojati u davawu,

~iwewu, ne~iwewu ili trpqewu.

2. Xxx xxxx biti mogu}a, dopu{xxxx x xxxx|xxx, odnosno odrediva.

Ништавост yrовора z6оr предмета

^lan 47.

Xxxx xx predmet obaveze nemogu}, nedopu{ten, neodre|en ili neodrediv, ugovor je ni{tav.

НаLнадна моryħност

^lan 48.

Ugovor zakqu~en pod odlo`nim uslovom ili rokom punova`an je ako je predmet obaveze koji je u po~etku bio nemogu} postao mogu} pre ostvarewa uslova ili isteka roka.

Кад jе предмет о6авеzе недопyштен

^lan 49.

Predmet obaveze je nedopu{ten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obi~ajima.

Кад jе предмет одредив

^lan 50.

1. Predmet obaveze je odrediv ako ugovor sadr`i podatke pomo}u kojih se mo`e odrediti ili xx xxxxxx ostavile tre}xx xxxx da ga odredi.

2. Ako to tre}e lice ne}e ili ne mo`e da odredi predmet obaveze, ugovor je ni{tav.

III. OSNOV

Допyштен основ

^lan 51.

1. Svaka ugovorna obaveza xxxx imati dopu{ten osnov.

2. Xxxxx je nedopu{ten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obi~ajima.

3. Pretpostavqa se da obaveza ima osnov iako nije izra`en.

Ништавост yrовора z6оr основа

^lan 52.

Ako osnov ne postoji ili je nedopu{ten, ugovor je ni{tav.

По6yде zа zаLъyче&е yrовора

^lan 53.

1. Pobude iz kojih je ugovor zakqu~en ne uti~u na wegovu punova`nost.

2. Xxx, ako je nedopu{xxxx xxxxxx bitno uticala na odluku jednog ugovara~a da zakqu~i ugovor i ako je to drugi ugovara~ znao ili morao znati, ugovor }e biti bez dejstva.

3. Xxxxxx bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovara~ nije znao da je nedopu{xxxx xxxxxx bitno uticala na odluku wegovog saugovara~a.

IV. SPOSOBNOST

Уrовори правноr лица

^lan 54.

1. Pravno lice mo`e zakqu~ivati ugovore u pravnom prometu u okviru svoje pravne sposobnosti.

2. Xxxxxx xxxxx~en protivno odredbi stava 1. ovog

~xxxx nema pravno dejstvo.

3. Savesna strana mo`e zahtevati naknadu {tete xxxx xx pretrpela usled zakqu~ewa ugovora koji nema pravno dejstvo.

Саrласност zа zаLъyче&е yrовора

^lan 55.

1. Xxxx xx op{xxx aktom pravnog xxxx xxxx|xxx i u registar upisano da wegov zastupnik mo`e zakqu~iti odre|eni ugovor samo uz saglasnost nekog organa, saglasnost se mo`e dati prethodno, istovremeno ili naknadno, ako {to drugo nije upisano u registar.

2. Druga strana ima pravo da pozove pravno lice da se wegov ovla{}eni organ u primerenom roku izjasni da li daje saglasnost, pa ako to ovaj ne u~ini, smatra}e se da saglasnost nije data.

3. Naknadna saglasnost ima povratno dejstvo, ako druk~ije nije ugovoreno.

4. Ako saglasnost nije data, smatra se da ugovor nije ni zakqu~en.

5. Kada se prema odredbama ovog ~xxxx smatra da ugovor nije zakqu~en, savesna strana mo`e zahtevati od pravnog lica pravi~nu naknadu.

6. Odredbe prethodnih stavova primewuju se i u slu~aju kad je op{xxx aktom pravnog xxxx xxxx|xxx da zastupnik mo`e zakqu~iti neki ugovor samo zajedno s odre|enim organom tog pravnog lica.

Уrовор пословно неспосо6ноr лица

^lan 56.

1. Za zakqu~ewe punova`nog ugovora potrebno je da ugovara~ ima poslovnu sposobnost koja se tra`i za zakqu~ewe tog ugovora.

2. Ograni~eno poslovno sposobno lice mo`e bez odobrewa svog zakonskog zastupnika zakqu~ivati samo one ugovore ~ije mu je zakqu~ivawe zakonom dozvoqeno.

3. Ostali ugovori tih lica ako su zakqu~eni bez odobrewa zakonskog zastupnika ru{qivi su, ali mogu biti osna`eni wegovim naknadnim odobrewem.

Право саyrоварача пословно неспосо6ноr лица

^lan 57.

1. Saugovara~ poslovno nesposobnog lica koji nije znao za wegovu poslovnu nesposobnost mo`e odustati od ugovora koji je zakqu~io sa wim bez odobrewa wegovog zakonskog zastupnika.

2. Isto pravo ima i saugovara~ poslovno nesposobnog lica koji je znao za wegovu poslovnu nesposobnost, xxx xx bio prevaren od wega da ima odobrewe svog zakonskog zastupnika.

3. Ovo pravo se gasi po isteku trideset xxxx od saznawa za poslovnu nesposobnost druge strane, odnosno za odsustvo odobrewa zakonskog zastupnika, ali i ranije ako zakonski zastupnik bude odobrio ugovor pre nego {to taj rok istekne.

Поzива&е zаLонсLоr zастyпниLа да се иzjасни

^lan 58.

1. Saugovara~ poslovno nesposobnog lica koji je zakqu~io ugovor sa wim bez odobrewa wegovog zakonskog zastupnika mo`e pozvati zakonskog zastupnika da se izjasni da li odobrava taj ugovor.

2. Ako se zakonski zastupnik ne izjasni u roku od trideset xxxx od ovog poziva da ugovor odobrava, smatra}e se da je odbio da da odobrewe.

Кад yrоварач стеLне пословнy спосо6ност после zаLъyче&а yrовора

^lan 59.

Poslovno sposobno lice mo`e zahtevati da se poni{ti ugovor koji je bez potrebnog odobrewa zakqu~io za vreme

svoje ograni~ene poslovne sposobnosti samo ako je tu`bu podneo u roku od tri meseca od xxxx sticawa potpune poslovne sposobnosti.

V. MANE VOQE

Прeт&а

^lan 60.

1. Ako je ugovorna strana ili neko tre}i nedopu{tenom pretwom izazvao opravdani xxxxx kod xxxxx xxxxxx tako da je ova zbog toga zakqu~xxx ugovor, druga strana mo`e tra`iti da se ugovor poni{ti.

2. Xxxxx xx smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiqnom opasno{}u ugro`en `ivot, telo ili drugo zna~ajno dobro ugovorne strane ili tre}eg lica.

Битна zа6лyда

^lan 61.

1. Zabluda xx xxxxx ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zakqu~uje ugovor ako se zakqu~uje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po obi~ajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlu~nim, a strana xxxx xx u zabludi ne bi ina~e zakqu~xxx ugovor takve sadr`ine.

2. Strana xxxx xx u zabludi mo`e tra`iti poni{taj ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri zakqu~ewu ugovora nije postupala s pa`wom koja se u prometu zahteva.

3. U slu~aju poni{taja ugovora zbog zablude, druga savesna strana ima pravo da tra`i naknadu pretrpqene

{tete.

4. Strana xxxx xx u zabludi ne mo`e se xx xx pozivati ako xx xxxxx strana spremna da izvr{i ugovor kao da zablude nije bilo.

За6лyда o пo6yди Loд yroвoра 6ez наLнадe

^lan 62.

Kod ugovora bez naknade bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja xx xxxx odlu~na za preuzimawe obaveze.

Нeспoраzyм

^lan 63.

Kad strane veruju da su saglasne, a u stvari me|u wima postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu ili o predmetu obaveze, ugovor ne nastaje.

Пoсрeдна иzjава

^lan 64.

Zabluda lica preko xxxx xx strana izjavila svoju voqu smatra se isto kao i zabluda u vlastitom izjavqivawu voqe.

Прeвара

^lan 65.

1. Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je odr`ava u zabludi u nameri da je time navede na zakqu~ewe ugovora, druga strana mo`e zahtevati poni{taj ugovora i onda kad zabluda nije bitna.

2. Strana xxxx xx zakqu~xxx ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpqene {tete.

3. Ako je prevaru u~inilo tre}e lice, prevara uti~e na xxx ugovor ako xx xxxxx ugovorna strana u vreme zakqu~ewa ugovora znala ili morala znati za prevaru.

4. Ugovor bez naknade mo`e se poni{titi i kad je prevaru u~inilo tre}e lice, bez obzira na to da li xx xxxxx

ugovorna strana u vreme zakqu~ewa ugovora znala ili morala znati za prevaru.

Привидан yroвoр

^lan 66.

1. Prividan ugovor nema dejstva me|u ugovornim stranama.

2. Xxx, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi va`i ako su ispuweni uslovi za wegovu pravnu vaqanost.

3. Prividnost ugovora ne mo`e se isticati prema tre}em savesnom licu.

VI. FORMA UGOVORA

Нeфoрмалнoст yroвoра

^lan 67.

1. Zakqu~ewe ugovora ne podle`e nikakvoj formi, osim ako je zakonom druk~ije odre|eno.

2. Zahtev zakona da ugovor bude zakqu~en u odre|enoj formi va`i i za sve docnije izmene ili dopune ugovora.

3. Ali su punova`ne docnije usmene dopune o sporednim ta~kama o kojima u formalnom ugovoru nije ni{ta re~eno ukoliko to nije protivno ciqu radi xxxx xx forma propisana.

4. Punova`ne su i docnije usmene pogodbe kojima se smawuju ili olak{avaju obaveze jedne ili druge strane, ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.

РасLида&e фoрмалних yroвoра

^lan 68.

Formalni ugovori mogu biti raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za odre|eni slu~aj zakonom predvi|eno {to drugo, ili ako ciq zbog xxxx xx propisana forma za zakqu~ewe ugovora zahteva da raskidawe ugovora bude obavqeno u istoj formi.

Уroвoрeна фoрма

^lan 69.

1. Ugovorne strane mogu se sporazumeti da posebna forma bude uslov punova`nosti wihovog ugovora.

2. Ugovor za ~ije je zakqu~ewe ugovorena posebna forma mo`e biti raskinut, dopuwen ili na drugi na~in izmewen i neformalnim sporazumom.

3. Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora, ili da postignu {to drugo, ugovor je zakqu~en kad je postignuta saglasnost o wegovoj sadr`ini, a za ugovara~e je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru dadu predvi|enu formu.

СанLциjа нeдoстатLа пoтрe6нe фoрмe

^lan 70.

1. Ugovor koji nije zakqu~en u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz ciqa propisa kojim xx xxxx|xxx forma ne proizlazi {to drugo.

2. Ugovor koji nije zakqu~en u ugovornoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punova`nost ugovora uslovile posebnom formom.

ПрeтпoставLа пoтпyнoсти исправe

^lan 71.

1. Ako je ugovor zakqu~en u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona bilo po voqi stranaka, va`i samo ono {to xx x xxx formi izra`eno.

2. Ipak, bi}e punova`ne istovremene usmene pogodbe o sporednim ta~kama o kojima u formalnom ugovoru nije ni{ta

re~eno, ukoliko nisu u suprotnosti sa wegovom sadr`inom ili ako nisu protivne ciqu zbog xxxx xx forma propisana.

3. Punova`ne su i istovremene usmene pogodbe kojima se smawuju ili olak{avaju obaveze jedne ili xxx xxxxxx ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.

Саставъа&е исправе

^lan 72.

1. Kad je za zakqu~ewe ugovora potrebno sastaviti ispravu, ugovor je zakqu~en kad ispravu potpi{u sva xxxx xxxx se xxx obavezuju.

2. Ugovara~ koji ne zna pisati stavi}e na ispravu rukoznak overen od dva svedoka ili xx xxxx, odnosno drugog organa.

3. Za zakqu~ewe dvostranog ugovora dovoqno je da xxx xxxxxx potpi{u jednu ispravu ili da svaka od strana potpi{e primerak isprave namewen drugoj strani.

4. Zahtev pismene forme je ispuwen ako strane izmewuju pisma ili se sporazumeju teleprinterom ili nekim drugim sredstvom koje omogu}ava da se sa izvesno{}u utvrde sadr`ina i davalac izjave.

Кад jе иzвршен уroвoр Loме недoстаjе фoрма

^lan 73.

Ugovor za ~ije se zakqu~ewe zahteva pismena forma smatra se punova`nim iako nije zakqu~en u toj formi ako su ugovorne strane izvr{ile, u celini ili u xxxxx`nom delu, obaveze koje iz wega nastaju, osim ako iz ciqa zbog xxxx xx forma propisana o~igledno ne proizlazi {to drugo.

VII. U S L O V

Услoви и &ихoвo деjствo

^lan 74.

1. Ugovor je zakqu~en pod uslovom ako wegov nastanak ili prestanak zavisi od neizvesne ~iwenice.

2. Ako je zakqu~en pod odlo`nim uslovom pa se uslov ispuni, ugovor deluje od trenutka wegovog zakqu~ewa, osim ako iz zakona, prirode posla ili voqe strana ne proisti~e ne{to drugo.

3. Ako je zakqu~en pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje va`iti kad se uslov ispuni.

4. Smatra se da xx xxxxx ostvaren ako wegovo ostvarewe, protivno na~elu savesnosti i po{tewa, spre~i strana na ~iji xx xxxxx xxxx|en, a smatra se da nije ostvaren ako wegovo ostvarewe, protivno na~elu savesnosti i po{tewa, prouzrokuje strana u ~iju je korist odre|en.

Недoпуштен или немorуħ услoв

^lan 75.

1. Ni{tav je ugovor u xxxx xx postavqen odlo`ni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obi~ajima.

2. Ugovor zakqu~en pod nemogu}im odlo`nim uslovom je ni{tav, a nemogu} raskidni uslov smatra se nepostoje}im.

O6еz6е|е&е услoвнor права

^lan 76.

Ako je ugovor zakqu~en pod odlo`nim uslovom, poverilac ~ije je pravo uslovqeno mo`e zahtevati odgovaraju}e obezbe|ewe tog prava ako je wegovo ostvarewe ugro`eno.

VIII. ROK

Рачуна&е времена

^lan 77.

1. Rok odre|en u danima po~iwe te}i prvog xxxx posle doga|aja xx xxxx se rok ra~una, a zavr{ava se istekom posledweg xxxx xxxx.

2. Rok odre|en u nedeqama, mesecima ili godinama zavr{ava se onog xxxx koji se po imenu i broju poklapa sa danom nastanka doga|aja xx xxxx rok po~iwe da te~e, a ako takvog xxxx nema u posledwem mesecu, kraj roka pada na posledwi xxx tog meseca.

3. Ako posledwi xxx xxxx pada u xxx xxxx je zakonom odre|eno da se ne radi, kao posledwi xxx xxxx ra~una se slede}i radni xxx.

4. Po~etak meseca ozna~ava prvi xxx u mesecu, sredina - petnaesti, a kraj - posledwi xxx u mesecu, ako {to drugo ne proizlazi iz namere stranaka ili iz prirode ugovornog odnosa.

Примена правила o услoву

^lan 78.

Kad dejstvo ugovora po~iwe xx xxxx|enog vremena, shodno se primewuju pravila o odlo`nom uslovu, a kad ugovor prestaje da va`i po isteku odre|enog roka, shodno se primewuju pravila o raskidnom uslovu.

IX. KAPARA I ODUSTANICA

1. KAPARA

Bраħа&е и урачунава&е Lапаре

^lan 79.

1. Ako je u trenutku zakqu~ewa ugovora jedna strana dala drugoj izvestan iznos novca ili izvesnu xxxx~inu drugih zamenqivih stvari kao znak da je ugovor zakqu~en (kapara), ugovor se smatra zakqu~enim kad xx xxxxxx data, ako nije {to drugo ugovoreno.

2. U slu~aju ispuwewa ugovora, kapara xx xxxx vratiti ili ura~unati u ispuwewe obaveze.

3. Ako {to drugo nije ugovoreno, strana xxxx xx xxxx xxxxxx ne mo`e odustati od ugovora ostavqaju}i kaparu drugoj strani niti to mo`e u~initi druga strana vra}awem udvojene xxxxxx.

Неиzврше&е уroвoра

^lan 80.

1. Ako je za neizvr{ewe ugovora odgovorna strana xxxx xx xxxx xxxxxx, xxxxx strana mo`e po svom izboru tra`iti izvr{ewe ugovora, ako je to jo{ mogu}e, ili tra`iti naknadu

{tete, a kaparu ura~unati u naknadu ili vratiti, ili se zadovoqiti primqenom kaparom.

2. Ako je za neizvr{ewe ugovora odgovorna strana xxxx xx xxxxxxx xxxxxx, xxxxx strana mo`e, po svom izboru, tra`iti izvr{ewe ugovora, ako je to jo{ mogu}e, ili tra`iti naknadu {tete i vra}awe xxxxxx, ili tra`iti vra}awe udvojene xxxxxx.

3. U svakom slu~aju, kad druga strana tra`i izvr{ewe ugovora, ona ima pravo i na naknadu {tete koju trpi zbog zadocwewa.

4. Sud mo`e na zahtev zainteresovane strane smawiti preterano veliku kaparu.

У случаjу делимичнor испу&е&а o6авеzе

^lan 81.

1. U slu~aju delimi~nog ispuwewa obaveze, poverilac ne mo`e zadr`ati kaparu, nego mo`e tra`iti ispuwewe ostatka obaveze i naknadu {tete zbog zadocwewa, ili tra`iti

naknadu {tete zbog nepotpunog ispuwewa, ali se u oba slu~xxx xxxxxx ura~unava u naknadu.

2. Ako poverilac raskine ugovor i vrati ono {to je xxxxxx xxx delimi~no ispuwewe, on mo`e birati izme|u ostalih zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao neizvr{en krivicom druge.

1. ODUSTANICA

Улоrа одустанице

^lan 82.

1. Sporazumom ugovornih strana mo`e se ovlastiti jedna ili svaka strana da odustane od ugovora davawem odustanice.

2. Kad strana u ~iju je korist ugovorena odustanica izjavi drugoj strani da }e dati odustanicu, ona vi{e ne mo`e zahtevati izvr{ewe ugovora.

3. Strana ovla{}ena da odustane du`na xx xxxx odustanicu istovremeno sa izjavom o odustajawu.

4. Ako ugovara~i nisu odredili rok do xxxx xxxx{}xxx strana mo`e odustati od ugovora, ona to mo`e u~initi sve dok ne protekne rok odre|en za ispuwewe xxxx obaveze.

5. Ovo pravo odustajawa od ugovora prestaje i kad strana u ~iju je korist ugovoreno po~ne ispuwavati svoje obaveze iz tog ugovora ili primati ispuwewe xx xxxxx xxxxxx.

Xxxxxx Xxx одустаница

^lan 83.

1. Kad je uz kaparu ugovoreno pravo da se odustane od ugovora, onda se kapara smatra kao odustanica i svaka strana mo`e odustati od ugovora.

2. U ovom slu~aju, ako odustane strana xxxx xx xxxx xxxxxx, ona xx xxxx, a ako odustane strana koja xx xxxxxx primila, ona je udvojeno vra}a.

O d s e k 2.

Z A S T U P A W E

I. O ZASTUPAWU UOP[TE

Mоrуħност zаступа&а

^lan 84.

1. Xxxxxx kao i drugi pravni posao mo`e se preduzeti i preko zastupnika.

2. Ovla{}ewe za zastupawe zasniva se na zakonu, op{tem aktu pravnog lica, aktu nadle`nog organa ili na izjavi voqe zastupanog (punomo}je).

Дејство zаступа&а

^lan 85.

1. Ugovor koji zakqu~i zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovla{}ewa obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu.

2. Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo neposredno prema zastupanom licu.

3. Zastupnik je du`an obavestiti drugu stranu da istupa u ime zastupanog, ali i kad on to ne uradi ugovor proizvodi pravno dejstvo za zastupanog i drugu stranu, ako je ova znala ili je iz okolnosti mogla zakqu~iti da on istupa kao zastupnik.

Xxxxxxx&x овлашħе&а

^lan 86.

1. Zastupnik ne mo`e preneti svoja ovla{}ewa na drugog, izuzev kad mu je to dozvoqeno zakonom ili ugovorom.

2. Izuzetno, on to mo`e u~initi ako je spre~en okolnostima da posao li~no obavi a interesi zastupanog zahtevaju neodlo`no preduzimawe pravnog posla.

ПреLораче&е rраница овлашħе&а

^lan 87.

1. Kada zastupnik prekora~i xxxxxxx xxxx{}xxx, zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekora~ewe.

2. Ako zastupani ne odobri ugovor u roku koji je redovno potreban da se ugovor takve vrste razmotri i oceni, smatra}e se da je odobrewe odbijeno.

3. Odobrewe iz prethodnog xxxxx xxx povratno dejstvo, ako strane ne odrede druk~ije.

4. Ako druga strana nije znala xxxx xxxxxx znati za prekora~ewe ovla{}ewa, mo`e odmah po saznawu za prekora~ewe, ne ~ekaju}i da se zastupani o ugovoru izjasni, izjaviti da se ne smatra ugovorom vezana.

5. Ako zastupani odbije odobrewe, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za {tetu koju xx xxxxx strana pretrpela ako ona nije znala niti xx xxxxxx znati za prekora~ewe ovla{}ewa.

ЗаLъуче&е уrовора од стране неовлашħеноr лица

^lan 88.

1. Ugovor koji neko lice zakqu~i kao punomo}nik u ime drugoga bez wegovog ovla{}ewa obavezuje neovla{}eno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri.

2. Strana sa kojom je ugovor zakqu~en mo`e zahtevati od neovla{}eno zastupanog da se u primerenom roku izjasni da li ugovor odobrava.

3. Ako neovla{}eno zastupani ni u ostavqenom roku ugovor ne odobri, smatra se da ugovor nije ni zakqu~en.

4. U xxx slu~aju, strana sa kojom je ugovor zakqu~en mo`e od lica koje xx xxx punomo}nik bez ovla{}xxx xxxxx~ilo ugovor tra`iti naknadu {tete, ako u trenutku zakqu~ewa ugovora nije znala, niti xx xxxxxx znati, da to lice nije imalo ovla{}ewe za zakqu~ewe ugovora.

II. PUNOMO]JE

Xxxx&x пуномоħја

^lan 89.

1. Punomo}xx xx xxxx{}ewe za zastupawe koje vlastodavac pravnim poslom daje punomo}niku.

2. Postojawe i obim punomo}xx xx nezavisni od pravnog odnosa na ~ijoj je podlozi punomo}xx xxxx.

3. Punomo}nik mo`e biti i pravno lice.

Посе6на форма пуномоħја

^lan 90.

Forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao va`i i za punomo}je za zakqu~ewe tog ugovora, odnosno za preduzimawe tog posla.

О6им овлашħе&а

^lan 91.

1. Punomo}nik mo`e preduzimati samo one pravne poslove za ~ije je preduzimawe ovla{}en.

2. Punomo}nik kome xx xxxx op{te punomo}je mo`e preduzimati samo pravne poslove koji dolaze u redovno poslovawe.

3. Posao koji ne dolazi u redovno poslovawe mo`e punomo}nik preduzeti samo ako je posebno ovla{}en za preduzimawe tog posla, odnosno vrste poslova me|u koje on xxxxx.

4. Punomo}nik ne mo`e bez posebnog ovla{}ewa za svaki pojedini slu~aj preuzeti meni~nu obavezu, zakqu~iti

ugovor o jemstvu, o poravnawu, o izbranom sudu, kao ni odre}i se nekog prava bez naknade.

Xxxxxxx&x и сymава&е пyномоħја

^lan 92.

1. Vlastodavac mo`e po svojoj voqi suziti ili opozvati punomo}je, ~ak i ako se ugovorom odrekao tog prava.

2. Opozivawe i su`avawe svakog punomo}ja mo`e se u~initi izjavom bez posebne forme.

3. Ako je opozivawem ili su`avawem punomo}xx xxxxx|en ugovor o nalogu, ili ugovor o delu, ili neki drugi ugovor, punomo}nik ima pravo na naknadu time nastale

{tete.

Дејство престанLа и сymава&а пyномоħја према треħим лицима

^lan 93.

1. Opozivawe punomo}xx xxx i wegovo su`avawe nema dejstvo prema tre}xx xxxx koje je zakqu~ilo ugovor sa punomo}nikom, ili obavilo drugi pravni posao, a nije znalo niti je moralo znati da je punomo}je opozvano, odnosno su`eno.

2. U xxx slu~aju, vlastodavac ima pravo zahtevati od punomo}nika naknadu {tete koju bi zbog toga pretrpeo, izuzev kad punomo}nik nije znao ni morao znati za opozivawe, odnosno za su`avawe punomo}ja.

3. Isto va`i i u ostalim slu~ajevima prestanka punomo}ja.

Дрyrи слyчајеви престанLа пyномоħја

^lan 94.

1. Punomo}je prestaje prestankom pravnog xxxx xxx punomo}nika, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

2. Punomo}je prestaje smr}u punomo}nika.

3. Punomo}je prestaje prestankom pravnog lica, odnosno smr}u lica koje ga xx xxxx, osim ako se zapo~eti posao ne mo`e prekinuti bez {tete po pravne sledbenike ili ako punomo}je va`i i za slu~aj smrti davaoca, bilo po wegovoj voqi, bilo s obzirom na prirodu posla.

III. POSLOVNO PUNOMO]JE

Kо моmе дати пyномоħје и &еrова садрmина

^lan 95.

1. Poslovno punomo}je mo`e dati, u granicama zakona, preduze}e odnosno drugo pravno lice, i wime ovlastiti punomo}nika da zakqu~uje ugovore i obavqa ostale poslove koji su uobi~ajeni u vr{ewu wihove poslovne delatnosti.

2. Poslovni punomo}nik ne mo`e otu|iti ili opteretiti nepokretnosti, preuzeti meni~ne obaveze ili obaveze jemstva, uzeti zajam i voditi spor, ako nije dobio posebno punomo}je za svaki takav posao.

3. Poslovno punomo}je mo`e biti ograni~eno na odre|enu vrstu poslova, ili na odre|ene poslove, ali ova ograni~ewa imaju dejstvo prema tre}em samo ako je za wih znao ili morao znati.

Пословно пyномоħје имаоца рад&е

^lan 96.

1. Odredbe o poslovnom punomo}ju shodno se primewuju na poslovno punomo}je imaoca radwe.

2. Poslovno punomo}je ne prestaje smr}u imaoca radwe, kao ni kad on bude li{en poslovne sposobnosti.

IV. OVLA[]XXX XXXXXXXXXXX PUTNIKA

^lan 97.

1. Trgovinski putnik preduze}a ovla{}en je preduzimati samo one poslove koji se odnose na prodaju robe i koji su navedeni u punomo}ju koje mu je preduze}e dalo.

2. U slu~aju neizvesnosti, smatra se da trgovinski putnik nije ovla{}en da zakqu~uje ugovore, nego samo da prikupqa poruxbine, ali }e ipak ugovor koji je zakqu~en ostati na snazi ako ga vlastodavac naknadno odobri.

3. Trgovinski xxxxxx xxxx xx xxxx{}en da prodaje robu, nije ovla{}en da naplati cenu, kao ni da prodaje na kredit, osim ako ima posebno ovla{}ewe za prodaju na kredit.

4. Trgovinski xxxxxx xx xxxx{}en da za vlastodavca prima reklamacije zbog nedostataka robe i ostale izjave u vezi sa izvr{ewem ugovora zakqu~enog wegovim posredovawem, kao i da u ime vlastodavca preduzima potrebne mere za o~uvawe wegovih prava iz tog ugovora.

V. OVLA[]XXX XXXX KOJA OBAVQAJU ODRE\ENE POSLOVE

^lan 98.

1. Xxxx xxxx xxxx na takvim poslovima ~ije je obavqawe vezano za zakqu~ewe i ispuwewe odre|enih ugovora, kao {to su prodavci u prodavnicama, xxxx xxxx obavqaju odre|ene usluge u ugostiteqstvu, lica na poslovima {alterske slu`be u po{ti, u banci i sl. ovla{}eni su xxxxx xxx na zakqu~ewe i ispuwewe tih ugovora.

2. Brisan.

O d s e k 3.

X X X X ^ E W E U G O V O R A

Примена одреда6а и тyмаче&е спорних одреда6а

^lan 99.

1. Odredbe ugovora primewuju se onako kako xxxxx.

2. Pri xxxx~ewu spornih odredbi ne treba se dr`ati doslovnog zna~ewa upotrebqenih izraza, ve} treba istra`ivati zajedni~ku nameru ugovora~a i odredbu tako razumeti kako to odgovara na~elima obligacionog prava utvr|enim ovim zakonom.

Hејасне одред6е y посе6ним слyчајевима

^lan 100.

U slu~aju kad je ugovor zakqu~en prema unapred od{tampanom sadr`aju, ili kad je ugovor bio na drugi na~in pripremqen i predlo`en od jedne ugovorne strane, nejasne odredbe xxxx~i}e se u korist druge strane.

^lan 101.

Nejasne odredbe u ugovoru bez naknade xxxxx xxxx~iti u smislu koji xx xxxx te`ak za du`nika, a u teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravi~an odnos uzajamnih davawa.

ВансyдсLо тyмаче&е yrовора

^lan 102.

1. Ugovorne strane mogu predvideti da }e, u slu~aju nesaglasnosti u pogledu smisla i doma{aja ugovornih odredbi, neko tre}i xxxx~iti ugovor.

2. U xxx slu~aju, ako ugovorom nije druk~ije predvi|eno, strane ne mogu pokrenuti spor pred sudom ili drugim nadle`nim organom dok prethodno ne pribave xxxx~ewe ugovora, osim ako tre}e lice odbije da xx xxxx~ewe ugovora.

O d s e k 4.

X X X X @ N O S T U G O V O R A

I. NI[TAVI UGOVORI

Ништавост

Одrоворност лица Lривоr zа ништавост yrовора

^lan 108.

Ugovora~ koji xx xxxx za zakqu~ewe ni{tavog ugovora odgovoran je svome saugovara~u za {tetu koju trpi zbog ni{tavosti ugovora, ako ovaj nije znao ili prema okolnostima nije morao znati za postojawe uzroka ni{tavosti.

^lan 103.

1. Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obi~xxxxx xx ni{tav ako ciq povre|enog pravila ne upu}uje na neku drugu sankciju ili ako zakon u odre|enom slu~aju ne propisuje {to drugo.

2. Ako je zakqu~ewe odre|enog ugovora zabraweno samo jednoj strani, ugovor }e ostati na snazi ako u zakonu nije {to drugo predvi|eno za odre|eni slu~aj, a strana xxxx xx povredila zakonsku zabranu snosi}e odgovaraju}e posledice.

Последице ништавости

^lan 104.

1. U slu~aju ni{tavosti ugovora svaka ugovorna strana du`na xx xx xxxxx drugoj sve ono {to je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije mogu}e, ili ako se priroda onog

{to je ispuweno protivi vra}awu, ima se dati odgovaraju}a naknada u novcu, prema cenama u vreme dono{ewa sudske odluke, ukoliko zakon {to drugo ne odre|uje.

2. Xxx, ako je ugovor ni{tav zbog toga {to je po svojoj sadr`ini ili ciqu protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obi~ajima sud mo`e odbiti, u celini ili delimi~no, zahtev nesavesne strane za vra}awe onog {to je drugoj strani dala, a mo`e i odlu~iti xx xxxxx strana ono

{to je primila po osnovu zabrawenog ugovora preda op{tini na ~ijoj teritoriji ona ima sedi{te, odnosno prebivali{te, ili boravi{te.

3. Prilikom odlu~ivawa sud }e voditi ra~una o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o zna~xxx xxxx`enog dobra ili interesa kao i o moralnim shvatawima.

Делимична ништавост

^lan 105.

1. Ni{tavost neke odredbe ugovora ne povla~i ni{tavost i samog ugovora, ako on mo`e opstati bez ni{xxxx odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlu~uju}a xxxxxx zbog koje je ugovor zakqu~en.

2. Xxx }e ugovor ostati na snazi ~ak i ako je ni{tava odredba bila uslov ili odlu~uju}a xxxxxx ugovora u slu~aju kad je ni{tavost ustanovqena upravo da bi ugovor bio oslobo|en te odredbe i va`io bez we.

Конверzиjа

^lan 106.

Kad ni{tav ugovor ispuwava uslove za punova`nost nekog drugog ugovora, onda }e me|u ugovara~ima va`iti taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciqem koji su ugovara~i imali u vidu kad su ugovor zakqu~ili i ako se mo`e uzeti da bi oni zakqu~ili taj ugovor da su znali za ni{tavost svog ugovora.

НаLнадни нестанаL yzроLа ништавости

^lan 107.

1. Ni{tav ugovor ne postaje punova`an kad zabrana ili koji drugi uzrok ni{tavosti naknadno nestane.

2. Xxx, ako je zabrana bila maweg zna~aja, a ugovor je izvr{en, ni{tavost se ne mo`e isticati.

Xxxxxx&x ништавости

^lan 109.

1. Na ni{tavost sud pazi po slu`benoj du`nosti i xx xx se mo`e pozivati svako zainteresovano lice.

2. Pravo da zahteva utvr|ivawe ni{tavosti ima i javni tu`ilac.

Неоrраничено истица&е ништавости

^lan 110.

Pravo na isticawe ni{tavosti ne gasi se.

II. RU[QIVI UGOVORI

Кад jе yrовор рyшъив

^lan 111.

Ugovor je ru{qiv kad ga je zakqu~xxx strana ograni~eno poslovno sposobna, kad je pri wegovom zakqu~ewu bilo mana u pogledu voqe strana, kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom odre|eno.

Пониште&е yrовора

^lan 112.

1. Ugovorna strana u ~xxxx xx interesu ru{qivost ustanovqena mo`e tra`iti da se ugovor poni{ti.

2. Xxx, saugovara~ xx xxxxxx mo`e od we tra`iti da se u odre|enom roku, ali ne kra}em od 30 xxxx, izjasni da li ostaje pri ugovoru ili ne, jer }e u protivnom smatrati da je ugovor poni{ten.

3. Ako se pozvana ugovorna strana u ostavqenom roku ne izjasni ili ako izjavi da ne ostaje pri ugovoru, smatra}e se da je ugovor poni{ten.

Последица пониште&а

^lan 113.

1. Ako je na osnovu ru{qivog ugovora koji je poni{ten, ne{to bilo ispuweno, ima se izvr{iti vra}awe, a ako to nije mogu}e, ili ako se priroda onog {to je ispuweno protivi vra}awu, ima se dati odgovaraju}a naknada u novcu.

2. Naknada u novcu daje se prema cenama u vreme vra}awa, odnosno dono{ewa sudske odluke.

Bраħа&е и наLнада y слyчаjy пониште&а yrовора оrраничено пословно спосо6ноr лица

^lan 114.

U slu~aju poni{tewa ugovora zbog ograni~ene poslovne sposobnosti jednog ugovara~a, saugovara~ takvog lica mo`e zahtevati vra}awe samo onog dela ispuwewa koji se nalazi u imovini ograni~eno poslovno sposobnog lica, ili je upotrebqen u wegovu korist, kao i onog {to je namerno uni{teno ili otu|eno.

Одroвoрнoст zа пoниште&е уroвoра

^lan 115.

Ugovara~ na ~ijoj je strani uzrok ru{qivosti odgovoran je svom saugovara~u za {tetu koju trpi zbog poni{tewa ugovora, ako ovaj nije znao ni morao znati za postojawe uzroka ru{qivosti ugovora.

Одroвoрнoст orраниченo пoслoвнo спoсo6нor лица

^lan 116.

Ograni~eno poslovno sposobno lice odgovara za {tetu nastalu poni{tewem ugovora, ako je lukavstvom uverilo svog saugovara~a da je poslovno sposobno.

ПрестанаL права

^lan 117.

1. Pravo zahtevati poni{tewe ru{qivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznawa za razlog ru{qivosti, odnosno od prestanka prinude.

2. To pravo u svakom slu~aju prestaje istekom roka od tri godine od xxxx zakqu~xxx ugovora.

^lan 118. (brisan)

^lan 119. (brisan)

^lan 120. (brisan)

O d s e k 5.

DVOSTRANI UGOVORI

I. ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE I PRAVNE NEDOSTATKE ISPUWEWA

^lan 121.

1. Kod ugovora sa naknadom svaki ugovara~ odgovara za materijalne nedostatke svog ispuwewa.

2. Isto tako, ugovara~ odgovara i za pravne nedostatke ispuwewa i du`an je da {titi drugu stranu od prava i zahteva tre}ih xxxx xxxxxx bi weno pravo bilo iskqu~eno ili su`eno.

3. Na ove obaveze prenosioca shodno se primewuju odredbe ovog zakona o odgovornosti prodavca za materijalne i pravne nedostatke, ako za odre|eni slu~aj nije {to drugo propisano.

II. PRIGOVOR NEISPUWEWA UGOVORA

Правилo истoвременor испу&е&а

^lan 122.

1. U dvostranim ugovorima nijedna strana nije du`na ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je

{to drugo ugovoreno ili zakonom odre|eno, ili ako {to drugo proisti~e iz prirode posla.

2. Ali, ako na sudu jedna strana istakne da nije du`na ispuniti svoju obavezu xxx x xxxxx strana ne ispuni svoju, sud

}e joj nalo`iti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju.

Кад испу&е&е o6авеzе једне стране пoстане неиzвеснo

^lan 123.

1. Ako je ugovoreno da prvo jedna strana ispuni svoju obavezu, pa se posle zakqu~ewa ugovora materijalne prilike druge strane pogor{aju u toj meri da je neizvesno da li }e ona mo}i ispuniti svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizilazi iz drugih ozbiqnih razloga, strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu mo`e odlo`iti weno ispuwewe xxx xxxxx strana ne ispuni svoju obavezu ili dok ne pru`i dovoqno obezbe|ewe da }e je ispuniti.

2. To va`i i kad su materijalne prilike druge strane bile u istoj meri te{ke jo{ pre zakqu~ewa ugovora, ako wen saugovara~ to nije znao niti xx xxxxx znati.

3. U xxx slu~ajevima strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu mo`e zahtevati da joj se obezbe|ewe pru`i u primernom roku, a posle proteka tog roka bez rezultata, mo`e raskinuti ugovor.

III. RASKIDAWE UGOVORA ZBOG NEISPUWEWA

Права једне стране Lад друrа страна не испуни свoју o6авеzу

^lan 124.

U dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana mo`e, ako nije {to drugo odre|eno, zahtevati ispuwewe obaveza ili, pod uslovima predvi|enim u idu}im ~lanovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slu~aju ima pravo na naknadu {tete.

Кад је испу&е&е o рoLу 6итни састoјаL уroвoра

^lan 125.

1. Kad ispuwewe obaveza u odre|enom roku predstavqa bitan sastojak ugovora, pa du`nik ne ispuni obavezu u xxx roku, ugovor se raskida po samom zakonu.

2. Xxx, poverilac mo`e odr`ati ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odlagawa, obavesti du`nika da zahteva ispuwewe ugovora.

3. Kad je poverilac zahtevao ispuwewe, pa ga nije dobio u razumnom roku, mo`e izjaviti da raskida ugovor.

4. Ova pravila va`e kako u slu~aju kad su ugovorne strane predvidele da }e se ugovor smatrati raskinutim ako ne bude ispuwen u odre|enom roku, tako i onda kad je ispuwewe ugovora u odre|enom roku bitan sastojak ugovora po prirodi posla.

Кад испу&е&е o рoLу није 6итни састoјаL уroвoра

^lan 126.

1. Kad ispuwewe obaveze u odre|enom roku nije bitni sastojak ugovora, du`nik zadr`ava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva weno ispuwewe.

2. Xxx, ako poverilac `xxx raskinuti ugovor, xxxx ostaviti du`niku primeren naknadni rok za ispuwewe.

3. Ako du`nik ne ispuni obavezu u naknadnom roku, nastupaju iste posledice kao i u slu~aju kad je rok bitni sastojak ugovora.

XxxXxxx&x уroвoра 6еz oставъа&а наLнаднor рoLа

^lan 127.

Poverilac mo`e raskinuti ugovor bez ostavqawa du`niku naknadnog roka za ispuwewe ako iz du`nikovog

dr`awa proizlazi da on svoju obavezu ne}e izvr{iti ni u naknadnom roku.

РасLида&е yroвoра пре истеLа рoLа

^lan 128.

Kad je pre isteka roka za ispuwewe obaveze o~igledno da jedna strana ne}e ispuniti svoju obavezu iz ugovora, druga strana mo`e raskinuti ugovor i zahtevati naknadu {tete.

РасLида&е yroвoра са yzастoпним o6авеzама

^lan 129.

1. Kad u ugovoru sa uzastopnim obavezama jedna strana ne ispuni jednu obavezu, druga strana mo`e, u razumnom roku, raskinuti ugovor u pogledu svih budu}ih obaveza, ako je iz datih okolnosti o~igledno da ni one ne}e biti ispuwene.

2. Ona mo`e raskinuti ugovor ne samo u pogledu budu}ih obaveza, nego i u pogledu ve} ispuwenih obaveza, ako wihovo ispuwewe bez izostalih ispuwewa nema interesa za wu.

3. Du`nik mo`e odr`ati ugovor ako da odgovaraju}e obezbe|ewe.

Дymнoст o6авештава&а

^lan 130.

Poverilac koji zbog neispuwewa du`nikove obaveze raskida ugovor, du`an je to saop{titi du`niku bez odlagawa.

Кад се yroвoр не мomе расLинyти

^lan 131.

Ugovor se ne mo`e raskinuti zbog neispuwewa neznatnog dela obaveze.

Дејствo расLида

^lan 132.

1. Raskidom ugovora xxx xxxxxx su oslobo|ene svojih obaveza izuzev obaveze na naknadu eventualne {tete.

2. Ako je jedna strana izvr{xxx ugovor potpuno ili delimi~no, ima pravo da joj xx xxxxx ono {to je dala.

3. Ako xxx xxxxxx imaju pravo zahtevati vra}awe datog, uzajamna vra}awa vr{e se po pravilima za izvr{ewe dvostranih ugovora.

4. Svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u me|uvremenu imala od onoga {to je du`na vratiti, odnosno naknaditi.

5. Strana koja vra}a novac du`na je platiti zateznu kamatu od xxxx kad je isplatu primila.

IV. RASKIDAWE ILI IZMENA UGOVORA ZBOG PROMEWENIH OKOLNOSTI

2. Raskid ugovora ne mo`e se zahtevati ako je strana koja se poziva na promewene okolnosti bila du`na da u vreme zakqu~ewa ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbe}i ili savladati.

3. Strana koja zahteva raskid ugovora ne mo`e se pozivati na promewene okolnosti koje su nastupile po isteku roka odre|enog za ispuwewe xxxx obaveze.

4. Ugovor se ne}e raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovaraju}i uslovi ugovora pravi~no izmene.

5. Ako izrekne raskid ugovora, sud }e na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je zahtevala da naknadi drugoj strani pravi~an deo {tete koju trpi zbog toga.

Дymнoст o6авештава&а

^lan 134.

Strana koja xx xxxx{}xxx da zbog promewenih okolnosti zahteva raskid ugovora du`na je da o svojoj nameri da tra`i raskid ugovora obavesti drugu stranu ~im je saznala da su takve okolnosti nastupile, a ako to nije u~inila, odgovara za

{tetu koju xx xxxxx strana pretrpela zbog toga {to joj zahtev nije bio na vreme saop{ten.

ОLoлнoсти oд zначаја zа oдлyLy сyда

^lan 135.

Pri odlu~ivawu o raskidawu ugovora, odnosno o wegovoj izmeni, sud se rukovodi na~elima po{tenog prometa, vode}i ra~una naro~ito o ciqu ugovora, o normalnom riziku kod ugovora odnosne vrste, o op{tem interesu, kao i o interesima obeju strana.

Xxxxxx&x oд пozива&а на прoме&ене oLoлнoсти

^lan 136.

Strane se mogu ugovorom unapred odre}i pozivawa na odre|ene promewene okolnosti, osim ako je to u suprotnosti sa na~elom savesnosti i po{tewa.

V. NEMOGU]NOST ISPUWEWA

Немoryħнoст испy&е&а zа Loјy не oдroвара ни једна страна

^lan 137.

1. Kad je ispuwewe obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemogu}e zbog doga|aja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a ako je ova ne{to ispunila od svoje obaveze, mo`e zahtevati vra}awe po pravilima o vra}awu ste~enog bez osnova.

2. U slu~aju delimi~ne nemogu}nosti ispuwewa zbog doga|aja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, druga strana mo`e raskinuti ugovor ako delimi~no ispuwewe ne odgovara wenim potrebama, ina~e ugovor ostaje na snazi, a druga strana ima pravo da zahteva srazmerno smawewe svoje obaveze.

ПретпoставLе zа расLида&е

^lan 133.

1. Ako posle zakqu~ewa ugovora nastupe okolnosti koje ote`avaju ispuwewe obaveze jedne strane, ili ako se zbog wih ne mo`e ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom slu~aju u toj meri da je o~igledno da ugovor vi{e ne odgovara o~ekivawima ugovornih strana i da bi po op{tem mi{qewu bilo nepravi~no odr`ati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je ote`ano ispuwewe obaveze, odnosno strana koja zbog promewenih okolnosti ne mo`e ostvariti svrhu ugovora mo`e zahtevati da se ugovor raskine.

Немoryħнoст испy&е&а zа Loјy oдroвара дрyrа страна

^lan 138.

1. Kad je ispuwewe obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemogu}e zbog doga|aja za koji odgovara druga strana, wena obaveza se gasi, a ona zadr`ava svoje potra`ivawe prema drugoj strani, s xxx {to se smawuje za onoliko koliko je ona mogla imati koristi od oslobo|ewa od sopstvene obaveze.

2. Pored toga, ona je du`na ustupiti drugoj strani sva prava koja bi imala prema tre}im licima u vezi sa predmetom svoje obaveze ~ije je ispuwewe postalo nemogu}e.

VI. PREKOMERNO O[TE]EWE

Очиrледна несраzмера yzајамних дава&а

^lan 139.

1. Ako je izme|u obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme zakqu~ewa ugovora o~igledna nesrazmera, o{te}ena strana mo`e zahtevati poni{tewe ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti xx xxxxxx znati.

2. Pravo da se zahteva poni{tewe ugovora prestaje istekom jedne godine od wegovog zakqu~ewa.

3. Odricawe unapred od ovog prava nema pravnog dejstva.

4. Ugovor }e ostati na snazi ako druga strana ponudi dopunu do prave vrednosti.

5. Zbog ove nesrazmere ne mo`e se tra`iti poni{tewe ugovora na sre}u, javne prodaje, kao ni onda kad je za stvar data vi{a cena iz osobite naklonosti.

^lan 140. (brisan)

VII. ZELENA[KI UGOVOR

^lan 141.

1. Ni{tav je ugovor kojim neko, koriste}i se stawem nu`de ili te{xxx materijalnim stawem drugog, wegovim nedovoqnim iskustvom, lakomisleno{}u ili zavisno{}u, ugovori za sebe ili za nekog tre}eg korist xxxx xx u o~iglednoj nesrazmeri sa onim {to je on drugom dao ili u~inio, ili se obavezao dati ili u~initi.

2. Na zelena{ki ugovor shodno se primewuju odredbe ovog zakona o posledicama ni{tavosti i o delimi~noj ni{tavosti ugovora.

3. Ako o{te}eni zahteva da se wegova obaveza smawi na pravi~an iznos, sud }e udovoqiti takvom zahtevu ako je to mogu}e, a u xxx slu~aju ugovor sa odgovaraju}om izmenom ostaje na snazi.

4. O{te}enik mo`e podneti zahtev za smawewe obaveze na pravi~an iznos u roku od pet xxxxxx xx zakqu~xxx ugovora.

VIII. OP[TI USLOVI FORMULARNIH UGOVORA

О6авеzност

^lan 142.

1. Op{ti uslovi odre|eni xx xxxxxx jednog ugovara~a, bilo da su sadr`ani u formularnom ugovoru, bilo da se na wih ugovor poziva, dopuwuju posebne pogodbe utvr|ene me|u ugovara~ima u istom ugovoru, i po pravilu obavezuju kao i ove.

2. Op{ti uslovi moraju se objaviti na uobi~ajeni na~in.

3. Op{ti uslovi obavezuju ugovornu stranu ako su joj bili poznati ili morali biti poznati u ~asu zakqu~ewa ugovora.

4. U slu~aju neslagawa op{tih uslova i posebnih pogodbi va`e ove posledwe.

Ништавост неLих одред6и општих yслова

^lan 143.

1. Ni{tave su odredbe op{tih uslova koje su protivne samom ciqu zakqu~enog ugovora ili dobrim poslovnim obi~ajima, ~ak i ako su op{ti uslovi koji ih sadr`e odobreni xx xxxxx`nog organa.

2. Sud mo`e odbiti primenu pojedinih odredbi op{tih uslova koje li{avaju drugu stranu prava da stavi prigovore, ili onih na osnovu kojih xxx xxxx prava iz ugovora ili gubi rokove, ili koje su ina~e nepravi~ne ili preterano stroge prema woj.

^lan 144. (brisan)

IX. USTUPAWE UGOVORA

Услови yстyпа&а

^lan 145.

1. Svaka strana u dvostranom ugovoru mo`e, ako na to pristane druga strana, ustupiti ugovor nekom tre}xx xxxx, koje time postaje nosilac svih wenih prava i obaveza iz tog ugovora.

2. Ustupawem ugovora ugovorni odnos izme|u ustupioca i druge strane prelazi na prijemnika i drugu stranu u ~asu kada xx xxxxx strana pristala na ustupawe, a ako xx xxxxx strana dala svoj pristanak unapred, u ~asu kad je obave{xxxx o ustupawu.

3. Pristanak na ustupawe ugovora je punova`an samo ako je dat u formi u zakonu propisanoj za ustupqeni ugovor.

4. Odredbe o sporednim pravima u vezi sa ugovorom o preuzimawu duga shodno }e se primeniti i na ustupawe ugovora.

Одrоворност yстyпиоца

^lan 146.

1. Ustupilac odgovara prijemniku za punova`nost ustupqenog ugovora.

2. On mu ne jam~i da }e druga strana ispuniti svoje obaveze iz ustupqenog ugovora, osim ako se na to naro~ito obavezao.

3. On ne jam~i drugoj strani da }e prijemnik ispuniti obaveze iz ugovora, osim ako se na to naro~ito obavezao.

Приrовори

^lan 147.

Druga strana mo`e ista}i prijemniku sve prigovore iz ustupqenog ugovora, kao i one koje ima iz drugih odnosa sa wim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu.

O d s e k 6.

O P [ T A D E J S T V A U G O V O R A

I. STVARAWE OBAVEZA ZA UGOVARA^E

Дејства yrовора ме|y yrоварачима и &иховим правним след6еницима

^lan 148.

1. Xxxxxx stvara prava i obaveze za ugovorne strane.

2. Ugovor ima dejstvo i za univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana, izuzev ako je {to drugo ugovoreno ili {to drugo proizlazi iz prirode samog ugovora.

3. Ugovorom se mo`e ustanoviti pravo u korist tre}eg

lica.

II. UGOVOR U KORIST TRE]EG LICA

Непосредно право треħеr

^lan 149.

1. Kad neko ugovori u svoje ime potra`ivawe u korist tre}eg, tre}i sti~e sopstveno i neposredno pravo prema du`niku, ako nije {to drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz okolnosti posla.

2. Ugovara~ ima pravo zahtevati da du`nik izvr{i prema tre}xx xxx {to je ugovoreno u korist tog tre}eg lica.

Опоzива&е Lористи zа треħеr

^lan 150.

1. Ugovara~ koristi za tre}eg mo`e je opozvati ili izmeniti sve dok tre}i ne izjavi da prihvata ono {to je ugovoreno u wegovu korist.

2. Ako je ugovoreno da }e du`nik izvr{iti ono na {ta se obavezao u korist tre}eg tek posle smrti ugovara~a, ovaj mo`e sve dotle, pa i svojim testamentom, opozvati korist ugovorenu za tre}eg, ako iz samog ugovora ili iz okolnosti ne proizlazi {to drugo.

Приrовори дуmниLа прeма трeħeм

^lan 151.

Du`nik mo`e ista}i tre}em sve prigovore koje ima prema ugovara~u po osnovu ugovora xxxxx xx ugovorena korist za tre}eg.

Од6ија&e трeħer

^lan 152.

Ako tre}i odbije korist xxxx xx ugovorena za wega, ili je ugovara~ opozove, korist pripada ugovara~u, ako {to drugo nije ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla.

О6eħа&e рад&e трeħer лица

^lan 153.

1. Obe}awe u~iweno drugom da }e tre}i ne{to u~initi ili propustiti, tre}eg ne obavezuje, a obe}avalac odgovara za

{tetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga {to tre}i ne}e da se obave`e ili da izvr{i ili propusti odre|enu radwu.

2. Obe}avalac ne}e odgovarati ako je drugom obe}ao da

}e se samo zauzeti kod tre}eg da se ovaj obave`e da ne{to u~ini ili propusti, a u tome nije uspeo i pored sveg potrebnog zalagawa.

ОдeъаL 2.

ПРОУЗРОКОВАbЕ ШTЕTЕ

O d s e k 1.

O P [ X X X X ^ E L A

Основи одrоворности

^lan 154.

1. Ko drugome prouzrokuje {tetu du`an je naknaditi je, ukoliko ne doka`e da je {xxxx xxxxxxx bez wegove krivice.

2. Za {xxxx xx stvari ili delatnosti, od kojih poti~e pove}xxx opasnost {tete za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu.

3. Za {tetu bez obzira na krivicu odgovara se u drugim slu~ajevima predvi|enim zakonom.

Штeта

^lan 155.

[xxxx xx umawewe ne~ije imovine (obi~na {teta) i spre~avawe wenog pove}awa (izmakla korist), kao i nano{ewe drugome fizi~kog ili psihi~kog bola ili straha (nematerijalna {teta).

Захтeв да сe уLлони опасност штeтe

^lan 156.

1. Svako mo`e zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti xx xxxx xxxxx znatnija {teta wemu ili neodre|enom broju lica, kao i da se uzdr`i od delatnosti od koje proizlazi uznemiravawe ili opasnost {tete, ako se nastanak uznemiravawa ili {tete ne mo`e spre~iti odgovaraju}im merama.

2. Sud }e na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovaraju}e mere za spre~avawe nastanka {tete

ili uznemiravawa, ili da se otkloni izvor opasnosti, na tro{ak dr`aoca izvora opasnosti, ako ovaj xxx to ne u~ini.

3. Ako {teta nastane u obavqawu op{tekorisne delatnosti za xxxx xx dobijena dozvola nadle`nog organa, mo`e se zahtevati samo naknada {tete koja prelazi normalne granice.

4. Xxx, i u xxx slu~aju se mo`e zahtevati preduzimawe dru{tveno opravdanih mera za spre~avawe nastupawa {tete ili za weno smawewe.

Захтeв да сe прeстанe са поврeдом права личности

^lan 157.

1. Svako ima pravo zahtevati xx xxxx ili drugog nadle`nog organa xx xxxxxx prestanak radwe kojom se povre|uje integritet qudske li~nosti, li~nog i porodi~nog

`ivota i drugih prava wegove li~nosti.

2. Sud, odnosno drugi nadle`ni organ mo`e narediti prestanak radwe pod pretwom pla}awa izvesne nov~ane svote, odre|ene ukupno ili po jedinici vremena, u korist povre|enog.

O d s e k 2.

O D G O V O R N O S T P O O S N O V U K R I V I C E

Xxxxxxx&x Lривицe

^lan 158.

Krivica postoji xxxx xx {tetnik prouzrokovao {tetu namerno ili nepa`wom.

Нeодrоворна лица

^lan 159.

1. Lice koje usled du{evne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasu|ivawe, ne odgovara za {tetu koju drugome prouzrokuje.

2. Ko drugom prouzrokuje {tetu u stawu prolazne nesposobnosti za rasu|ivawe, odgovoran je za wu, izuzev ako doka`e da nije svojom krivicom dospeo u to stawe.

3. Ako je u to stawe dospeo tu|om krivicom, za {tetu }e odgovarati onaj ko ga je u to stawe doveo.

Одrоворност малолeтниLа

^lan 160.

1. Maloletnik do navr{ene sedme godine ne odgovara za

{tetu koju prouzrokuje.

2. Maloletnik od navr{ene sedme do navr{ene

~etrnaeste godine ne odgovara za {tetu, osim ako xx xxxx`e da je pri prouzrokovawu {tete bio sposoban za rasu|ivawe.

3. Maloletnik sa navr{enih ~etrnaest xxxxxx odgovara prema op{xxx pravilima o odgovornosti za {tetu.

Нуmна од6рана, xxx&x xxxxx, xxXxx&x&x штeтe од друrоr

^lan 161.

1. Ko x xx`noj odbrani prouzrokuje {tetu napada~u nije du`an naknaditi je, osim u slu~aju prekora~ewa nu`ne odbrane.

2. Kad neko prouzrokuje {tetu u stawu nu`de, o{te}enik mo`e zahtevati naknadu od lica koje xx xxxxx za nastanak opasnosti {tete, ili od lica od kojih je {teta otklowena, ali od ovih posledwih ne vi{e od koristi koju su imala od toga.

3. Ko pretrpi {tetu otklawaju}i od drugog opasnost

{tete, ima pravo zahtevati od wega naknadu one {tete kojoj se razumno izlo`io.

Доzвоъена самопомоħ

^lan 162.

1. Ko u slu~aju dozvoqene samopomo}i prouzrokuje

{tetu licu koje je izazvalo potrebu samopomo}i, nije du`an naknaditi je.

2. Pod dozvoqenom samopomo}i podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad neposredno preti opasnost.

ПристанаL оштеħениLа

^lan 163.

1. Ko na svoju {tetu dozvoli drugome preduzimawe neke radwe, ne mo`e od wega zahtevati naknadu {tete prouzrokovane xxx radwom.

2. Ni{xxxx xx izjava o{te}enika kojom je pristao da mu se u~ini {teta radwom xxxx xx zakonom zabrawena.

O d s e k 3.

O D G O V O R N O S T Z A D R U G O G

Дyшевно 6олесни и zаостали y yмном раzвоjy

^lan 164.

1. Za {tetu koju prouzrokuje lice koje usled du{evne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasu|ivawe, odgovara onaj koji je na osnovu zakona, ili odluke nadle`nog organa, ili ugovora, du`an da vodi nadzor nad wim.

2. On se mo`e osloboditi odgovornosti ako doka`e da je vr{io nadzor na koji je obavezan ili da bi {xxxx xxxxxxx i pri bri`qivom vr{ewu nadzora.

Одrоворност родитеъа

^lan 165.

1. Roditeqi odgovaraju za {tetu koju prouzrokuje drugom wihovo dete do navr{ene sedme godine, bez obzira na svoju krivicu.

2. Oni se osloba|aju odgovornosti ako postoje razlozi za iskqu~ewe odgovornosti prema pravilima o odgovornosti, bez obzira na krivicu.

3. Oni ne odgovaraju ako je {xxxx xxxxxxx xxx xx dete bilo povereno drugom licu i ako je to lice odgovorno za

{tetu.

4. Roditeqi odgovaraju za {tetu koju prouzrokuje drugom wihovo maloletno dete koje je navr{xxx xxxxx xxxxxx, osim ako doka`u da je {xxxx xxxxxxx bez wihove krivice.

Солидарна одrоворност

^lan 166.

Ako pored roditeqa odgovara za {tetu i dete, wihova je odgovornost solidarna.

Одrоворност дрyrоr лица zа малолетниLа

^lan 167.

1. Za {tetu koju drugom prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom starateqa, {kole ili druge ustanove, odgovara starateq, {kola, odnosno druga ustanova, osim ako doka`u da su nadzor vr{ili na na~in na koji su obavezni, ili da bi

{xxxx xxxxxxx i pri bri`qivom vr{ewu nadzora.

2. Ako za {tetu odgovara i maloletnik, odgovornost je solidarna.

Посе6на одrоворност родитеъа

^lan 168.

1. Ako du`nost nadzora nad maloletnim licem ne le`i na roditeqima, ve} na nekom drugom licu, o{te}enik ima pravo da zahteva naknadu od roditeqa, kad je {xxxx xxxxxxx usled lo{eg vaspitawa maloletnika, r|avih primera ili poro~nih navika koje su mu roditeqi dali, ili se i ina~e

{teta mo`e upisati u krivicu roditeqima.

2. Lice na kome u ovom slu~aju le`i du`nost nadzora ima pravo tra`iti od roditeqa da mu naknade ispla}eni iznos ako xx xxx isplatilo naknadu o{te}eniku.

Одrоворност по основy правичности

^lan 169.

1. U slu~aju {tete xxxx xx prouzrokovalo lice koje za wu nije odgovorno, a naknada se ne mo`e dobiti od lica koje xx xxxx du`no da vodi nadzor nad wim, sud mo`e, kad to pravi~nost zahteva, a naro~ito s obzirom na materijalno stawe {tetnika i o{te}enika, osuditi {tetnika da naknadi

{tetu, potpuno ili delimi~no.

2. Ako je {tetu prouzrokovao maloletnik sposoban za rasu|ivawe koji nije u stawu da je naknadi, sud mo`e, kad to pravi~nost zahteva, a naro~ito s obzirom na materijalno stawe roditeqa i o{te}enika, obavezati roditeqe da naknade {tetu, potpuno ili delimi~no, iako za wu xxxx xxxxx.

O d s e k 4.

O D G O V O R N O S T P R E D U Z E ] A I D R U G I H P R A V N I H L I C A

P R E M A T R E ] E M

Одrоворност предyzеħа

^lan 170.

1. Za {tetu koju zaposleni u radu ili u vezi xx xxxxx prouzrokuje tre}xx xxxx odgovara preduze}e u xxxx xx zaposleni radio u trenutku prouzrokovawa {tete, osim ako doka`e da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako xxxx xx trebalo.

2. O{te}enik ima pravo zahtevati naknadu {tete i neposredno od radnika ako je {tetu prouzrokovao namerno.

3. Odredbom stava 1. ovog ~xxxx ne dira se u pravila o odgovornosti za {tetu koja poti~e od opasne stvari ili opasne delatnosti.

Одrоворност дрyrих лица

^lan 171.

1. Odredbe prethodnog ~xxxx primewuju se i na druge poslodavce u pogledu odgovornosti za {tetu koju zaposleni koji kod wih rade prouzrokuju u radu ili u vezi s radom.

2. Lice koje je o{te}eniku naknadilo {tetu xxxx xx zaposleni prouzrokovao namerno ili krajwom nepa`wom, ima pravo od tog zaposlenog zahtevati naknadu pla}enog iznosa.

3. To pravo zastareva u roku od {est meseci od xxxx ispla}ene naknade {tete.

Одrоворност правноr лица zа штетy Lоjy проyzроLyjе &еrов орrан

^lan 172.

1. Pravno lice odgovara za {tetu koju wegov organ prouzrokuje tre}xx xxxx u vr{ewu ili u vezi sa vr{ewem svojih funkcija.

2. Ako za odre}eni slu~aj nije {to drugo u zakonu odre|eno, pravno lice ima pravo na naknadu od lica koje je

{tetu skrivilo namerno ili krajwom nepa`wom.

3. To pravo zastareva u roku od {est meseci od xxxx ispla}ene naknade {tete

O d s e k 5.

O D G O V O R N O S T Z A [ T E T U O D O P A S N E S T V A R I I L I

O P A S N E D E L A T N O S T I

I. OP[TE ODREDBE

ПретпоставLа уzрочности

^lan 173.

[xxxx xxxxxxx u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatno{}u smatra xx xx xxxx~e od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako xx xxxx`e da one nisu bile uzrok {tete.

Xx xxxxxxxx zа штету

^lan 174.

1. Za {xxxx xx opasne stvari odgovara wen imalac, a za

{xxxx xx opasne delatnosti odgovara lice koje se wome bavi.

2. (Brisan)

Противправно одуzима&е опасне ствари од имаоца

^lan 175.

Ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan na~in, za {tetu koja od we poti~e ne odgovara on, nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar, ako imalac nije za to odgovoran.

Предаја ствари треħем лицу

^lan 176.

1. Umesto imaoca stvari, i isto kao on, odgovara lice xxxx xx imalac poverio stvar da se wome slu`i, ili lice koje je ina~e du`no da je nadgleda a nije kod wega na radu.

2. Ali }e pored wega odgovarati i imalac stvari ako je

{teta proiza{la iz neke skrivene mane ili skrivenog svojstva stvari na koje mu nije skrenuo pa`wu.

3. U xxx slu~aju odgovorno lice koje je isplatilo naknadu o{te}eniku ima pravo da zahteva ceo iznos od imaoca.

4. Imalac opasne stvari koji xx xx poverio licu koje nije osposobqeno ili nije ovla{}eno da wome rukuje, odgovara za

{tetu koja potekne od te stvari.

Осло6о|е&е од одrоворности

^lan 177.

1. Imalac se osloba|a odgovornosti ako doka`e da

{xxxx xxxx~e od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a

~ije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbe}i ili otkloniti.

2. Imalac stvari osloba|a se odgovornosti i ako doka`e da je {xxxx xxxxxxx iskqu~xxx xxxxxx o{te}xxxxx ili tre}eg lica, koju on nije mogao predvideti i ~ije posledice nije mogao izbe}i ili otkloniti.

3. Imalac se osloba|a odgovornosti delimi~no, ako je o{te}enik delimi~no doprineo nastanku {tete.

4. Ako je nastanku {tete delimi~no doprinelo tre}e lice, ono odgovara o{te}eniku solidarno sa imaocem stvari, a du`no je snositi naknadu srazmerno te`ini svoje krivice.

5. Lice kojim se imalac poslu`io pri upotrebi stvari ne smatra se tre}im licem.

II. ODGOVORNOST U SLU^AJU UDESA IZAZVANOG MOTORNIM VOZILOM

U POKRETU

^lan 178.

1. U slu~aju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan iskqu~xxxx xxxxxxxx jednog

imaoca, primewuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice.

2. Ako postoji obostrana krivica, svaki imalac odgovara za ukupnu {tetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice.

3. Ako nema krivice ni jednog, imaoci odgovaraju na ravne delove, ako razlozi pravi~nosti ne zahtevaju {to drugo.

4. Za {tetu koju pretrpe tre}a lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.

III. ODGOVORNOST PROIZVO\A^A STVARI SA NEDOSTATKOM

^lan 179.

1. Ko stavi u promet neku stvar xxxx xx proizveo a koja zbog nekog nedostatka za koji on nije znao predstavqa opasnost {tete za lica ili stvari, odgovara za {tetu koja bi nastala zbog tog nedostatka.

2. Proizvo|a~ odgovara i za opasna svojstva stvari ako nije preduzeo sve {to je potrebno da {tetu, xxxx xx mogao predvideti, spre~i putem upozorewa, bezbedne ambala`e ili drugom odgovaraju}om merom.

O d s e k 6.

P O S E B N I S L U ^ A J E V I O D G O V O R N O S T I

^lan 180. (brisan)

Одrоворност орrаниzатора приред6и

^lan 181.

Organizator okupqawa ve}eg broja qudi u zatvorenom ili na otvorenom prostoru odgovara za {tetu nastalu smr}u ili telesnom povredom koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati, kao {to je gibawe masa, op{ti nered i sli~no.

Одrоворност z6оr усLраħива&а неопходне помоħи

^lan 182.

1. Ko bez opasnosti po sebe uskrati pomo} licu ~iji su

`ivot ili zdravqe o~igledno ugro`eni, odgovara za {tetu xxxx xx otuda nastala, ako je on tu {xxxx xxxxx okolnostima slu~aja morao predvideti.

2. Ako pravi~nost zahteva, sud mo`e takvo lice osloboditi obaveze da naknadi {tetu.

Одrоворност у веzи са о6авеzом zаLъуче&а уrовора

^lan 183.

Lice koje je po zakonu obavezno da zakqu~i neki ugovor, du`no je da naknadi {tetu ako na zahtev zainteresovanog lica bez odlagawa ne zakqu~i taj ugovor.

Одrоворност у веzи са врше&ем послова од општеr интереса

^lan 184.

Preduze}x x xxxxx pravna xxxx xxxx vr{e komunalnu ili drugu sli~nu delatnost od op{teg interesa odgovaraju za

{tetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vr{e svoju uslugu.

O d s e k 7. N A K N A D A

I. NAKNADA MATERIJALNE [TETE

Успоставъа&е ранијеr ста&а и наLнада у новцу

^lan 185.

1. Odgovorno lice du`no je uspostaviti stawe koje xx xxxx pre nego {to je {xxxx xxxxxxx.

2. Ukoliko uspostavqawe ranijeg stawa ne uklawa

{tetu potpuno, odgovorno lice du`no je za ostatak {tete dati naknadu u novcu.

3. Kad uspostavqawe ranijeg stawa nije mogu}e, ili kad sud smatra da nije nu`no da to u~ini odgovorno lice, sud }e odrediti da ono isplati o{te}eniku odgovaraju}u svotu novca na ime naknade {tete.

4. Sud }e dosuditi o{te}eniku naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog slu~aja opravdavaju uspostavqawe ranijeg stawa.

Кад доспева о6авеzа наLнаде

^lan 186.

Obaveza naknade {tete smatra se dospelom od trenutka nastanka {tete.

НаLнада у случају пропасти ствари одуzете на недоzвоъен начин

^lan 187.

Ako je stvar koja xx xxxx oduzeta imaocu na nedozvoqen na~in propala usled vi{e sile, odgovorno lice du`no xx xxxx naknadu u novcu.

НаLнада у о6лиLу новчане ренте

^lan 188.

1. U slu~aju smrti, telesne povrede ili o{te}xxx xxxxxxx naknada xx xxxx|uje, po pravilu, u obliku nov~ane rente, do`ivotno ili za odre|eno vreme.

2. Nov~xxx xxxxx dosu|xxx na ime naknade {tete pla}a se mese~no unapred, ako sud ne odredi {to drugo.

3. Poverilac ima pravo da zahteva potrebno obezbe|ewe za isplatu rente, osim ako to prema okolnostima slu~aja ne bi bilo opravdano.

4. Ako du`nik ne pru`i obezbe|ewe koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota ~ija xx xxxxxx xxxx|uje xxxxx xxxxxx rente i verovatnom trajawu poverio~evog `ivota, uz odbitak odgovaraju}ih kamata.

5. Iz ozbiqnih uzroka poverilac mo`e i u drugim slu~ajevima zahtevati, odmah ili docnije da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota.

II. OBIM NAKNADE MATERIJALNE [TETE

О6ична штета и иzмаLла Lорист

^lan 189

1. O{te}enik ima pravo kako na naknadu obi~ne {tete, tako i na naknadu izmakle koristi.

2. Visina naknade {tete odre|uje se prema cenama u vreme dono{xxx xxxxxx odluke, izuzev slu~aja kad zakon nare|uje {to drugo.

3. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano o~ekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a ~ije je ostvarewe spre~eno {tetnikovom radwom ili propu{tawem.

4. Kad je stvar uni{xxxx ili o{te}xxx xxxxx~nim delom u~iwenim sa umi{qajem, sud mo`e odrediti visinu naknade prema vrednosti xxxx xx stvar imala za o{te}enika.

Потпуна наLнада

^lan 190.

Sud }e, uzimaju}i u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovawa {tete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se o{te}enikova materijalna situacija dovede u ono stawe u kome bi se nalazila da nije bilo {tetne radwe ili propu{tawa.

Сниmе&е наLнаде

^lan 191.

1. Sud mo`e, vode}i ra~una o materijalnom stawu o{te}enika, osuditi odgovorno lice da isplati mawu naknadu nego {to iznosi {teta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajwom nepa`wom, a odgovorno lice je slabog imovnog stawa te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.

2. Ako je {tetnik prouzrokovao {xxxx xxxx}i ne{to radi koristi o{te}enika, sud mo`e odrediti mawu naknadu, vode}i ra~una o bri`qivosti koju {tetnik pokazuje u sopstvenim poslovima.

Подеъена одrоворност

^lan 192.

1. O{te}enik koji je doprineo da {teta nastane ili da bude ve}a nego {to bi ina~e bila, ima pravo samo na srazmerno smawenu naknadu.

2. Kad je nemogu}e utvrditi xxxx xxx {tete poti~e od o{te}enikove radwe, sud }e dosuditi naknadu vode}i ra~una o okolnostima slu~aja.

III. POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE [TETE U SLU^AJU SMRTI, XXXXXXX POVREDE I O[TE]EWA

ZDRAVQA

Иzrу6ъена zарада и трошLови лече&а и сахране

^lan 193.

1. Ko prouzrokuje ne~iju smrt du`an je naknaditi uobi~ajene tro{kove wegove sahrane.

2. On je du`an naknaditi i tro{kove wegovog le~ewa od zadobijenih povreda i druge potrebne tro{kove u vezi sa le~ewem, kao i zaradu izgubqenu zbog nesposobnosti za rad.

Право лица Xxxx је поrинули иzдрmавао

^lan 194.

1. Lice koje je poginuli izdr`avao ili redovno pomagao, kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdr`avawe od poginulog, ima pravo na naknadu {tete koju trpi gubitkom izdr`avawa, odnosno pomagawa.

2. Ova {teta nakna|uje se pla}awem nov~ane rente, ~iji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti slu~aja, a koji ne mo`e biti ve}i od onoga {to bi o{te}enik dobijao od poginulog da je ostao u `ivotu.

НаLнада штeтe y слyчајy тeлeснe пoврeдe или нарyшe&а zдравъа

^lan 195.

1. Ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naru{i zdravqe, du`an je naknaditi mu tro{kove oko le~xxx x xxxxx potrebne tro{kove s xxx u vezi, kao i zaradu izgubqenu zbog nesposobnosti za rad za vreme le~ewa.

2. Ako povre|eni zbog potpune ili delimi~ne nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno pove}ane, ili su mogu}nosti wegovog daqeg razvijawa i napredovawa uni{tene ili smawene, odgovorno lice du`no xx xxx}ati povre|enom odre|enu nov~anu rentu, kao naknadu za tu {tetu.

Иzмeна дoсy|eнe наLнадe

^lan 196.

Sud mo`e na zahtev o{te}enika za ubudu}e pove}ati rentu, a mo`e je na zahtev {tetnika smawiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom dono{ewa ranije odluke.

Нeпрeнoсивoст права

^lan 197.

1. Pravo na naknadu {tete u vidu nov~ane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili o{te}ewa zdravqa ne mo`e se preneti drugom licu.

2. Dospeli iznosi naknade mogu se preneti drugome, ako je iznos naknade odre|en pismenim sporazumom strana ili pravnosna`nom sudskom odlukom.

IV. POSEBNO O NAKNADI MATERIJALNE [TETE U SLU^AJU POVREDE ^ASTI I [IREWA

NEISTINITIH NAVODA

^lan 198.

1. Ko drugom povredi ~ast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o pro{losti, o znawu, o sposobnosti drugog lica, ili o ~emu drugome, a zna ili bi morao znati da su neistiniti, i time mu prouzrokuje materijalnu {tetu du`an je naknaditi je.

2. Ali ne odgovara za prouzrokovanu {tetu onaj ko u~ini neistinito saop{tewe o drugome ne znaju}i da xx xxx neistinito, ako je on ili onaj xxxx xx saop{tewe u~inio imao u tome ozbiqnog interesa.

V. NAKNADA NEMATERIJALNE [TETE

X0xxxxxxx&x прeсyдe или исправLe

^lan 199.

U slu~aju povrede prava li~nosti sud mo`e narediti, na tro{ak {tetnika, objavqivawe presude, odnosno ispravke, ili narediti da {tetnik povu~e izjavu kojom je povreda u~iwena, ili {to drugo ~ime se mo`e ostvariti svrha koja se posti`e naknadom.

Нoвчана наLнада

^lan 200.

1. Za pretrpqene fizi~ke bolove, za pretrpqene du{evne bolove zbog umawewa `ivotne aktivnosti, naru`enosti, povrede ugleda, ~asti, slobode ili prava li~nosti, smrti bliskog xxxx xxx i za xxxxx sud }e, ako na|e da okolnosti slu~aja, a naro~xxx xx~xxx bolova i straha i wihovo trajawe to opravdava, dosuditi pravi~nu nov~anu naknadu, nezavisno od naknade materijalne {tete kao i u wenom odsustvu.

2. Prilikom odlu~ivawa o zahtevu za naknadu nematerijalne {tete, kao i o visini xxxx naknade, sud }e voditi ra~una o zna~aju povre|enog dobra i ciqu kome slu`i ta naknada, ali i o tome da se wome ne pogoduje te`wama koje nisu spojive xx xxxxx prirodom i dru{tvenom svrhom.

Xxxx Xxxx имајy правo на нoвчанy наLнадy y слyчајy смрти или тeшLor инвалидитeта

^lan 201.

1. U slu~aju smrti nekog lica, sud mo`e dosuditi

~lanovima wegove u`e porodice (bra~ni drug, deca i roditeqi) pravi~nu nov~anu naknadu za wihove du{evne bolove.

2. Takva naknada mo`e se dosuditi i bra}i i sestrama ako je izme|u wih i umrlog postojala trajnija zajednica

`ivota.

3. U slu~xxx xxxx~ito te{kog invaliditeta nekog lica, sud mo`e dosuditi wegovom bra~nom drugu, deci i roditeqima pravi~nu nov~anu naknadu za wihove du{evne bolove.

4. Naknada iz st. 1. i 3. ovog ~xxxx mo`e se dosuditi i vanbra~nom drugu, ako je izme|u wega i umrlog odnosno povre|enog postojala trajnija zajednica `ivota.

СатисфаLција y пoсe6ним слyчајeвима

^lan 202.

Pravo na pravi~nu nov~anu naknadu zbog pretrpqenih du{evnih bolova ima lice koje je prevarom, prinudom ili zloupotrebom nekog odnosa podre|enosti ili zavisnosti navedeno na ka`wivu obqubu, kao i lice prema xxxx xx izvr{xxx neko krivi~no delo protiv dostojanstva li~nosti i morala.

НаLнада 6yдyħe штeтe

^lan 203.

Sud }e na zahtev o{te}enog dosuditi naknadu i za budu}u materijalnu {tetu ako je po redovnom toku izvesno da

}e ona trajati i u budu}nosti.

Наслe|xxx&x и yстyпа&e пoтраmива&а наLнадe нeматeријалнe штeтe

^lan 204.

1. Potra`ivawe naknade nematerijalne {tete prelazi na naslednika samo ako je priznato pravosna`nom odlukom ili pismenim sporazumom.

2. Pod istim uslovima, to potra`ivawe mo`e biti predmet ustupawa, prebijawa i prinudnog izvr{ewa.

Пoдeъeна oдroвoрнoст и сниme&e наLнадe

^lan 205.

Odredbe o podeqenoj odgovornosti i sni`ewu naknade koje va`e za materijalnu {tetu shodno se primewuju i na nematerijalnu {tetu.

O d s e k 8.

O D G O V O R N O S T V I [ E L I C A Z A I S T U [ T E T U

Сoлидарна oдroвoрнoст

^lan 206.

1. Za {tetu xxxx xx vi{e lica prouzrokovalo zajedno, svi u~esnici odgovaraju solidarno.

2. Podstreka~ i pomaga~, kao i onaj koji je pomagao da se odgovorna lica ne otkriju, odgovaraju solidarno sa wima.

3. Solidarno odgovaraju za prouzrokovanu {tetu i xxxx xxxx xx xx prouzrokovala rade}i nezavisno jedno od drugog, ako se ne mogu utvrditi wihovi udeli u prouzrokovanoj {xxxx.

4. Kad je nesumwivo da je {tetu prouzrokovalo neko od dva ili vi{e odre|enih xxxx xxxx su na neki na~in me|usobno povezana, a ne mo`e se utvrditi koje je od wih {tetu prouzrokovalo, xx xxxx odgovaraju solidarno.

Солидарна одrоворност наручиоца и иzво|ача радова

^lan 207.

Naru~ilac i izvo|a~ radova na nepokretnosti solidarno odgovaraju tre}xx xxxx za {xxxx koja mu nastane u vezi sa izvo|ewem tih radova.

Реrрес исплатиоца

^lan 208.

1. Solidarni du`nik koji isplati vi{e nego {to iznosi wegov udeo u {xxxx, mo`e tra`iti od svakog od ostalih du`nika da mu naknadi ono {to je platio za wega.

2. Koliko iznosi udeo svakog pojedinog du`nika sud odre|uje s obzirom na te`inu wegove krivice i te`inu posledica koje su proistekle iz wegovog delovawa.

3. U slu~aju nemogu}nosti da se utvrde udeli du`nika, na svakog pada jednak deo, osim ako pravi~nost zahteva da se u konkretnom slu~aju druk~ije odlu~i.

O d s e k 9.

P R A V O O[ T E ] E N I K A P O S L E Z A S T A R E L O S T I P R A V A D A

Z A H T E V A N A K N A D U

^lan 209.

Posle nastupawa zastarelosti prava da zahteva naknadu

{tete, o{te}enik mo`e zahtevati od odgovornog lica, po pravilima koja va`e u slu~aju sticawa bez osnova, da mu ustupi ono {to je dobio radwom kojom je prouzrokovana

{teta.

ОдеъаL 3.

СТИЦАbЕ БЕЗ ОСНОBА

O d s e k 1.

O P [ T E P R A V I L O

^lan 210.

1. Kad je xxxx xxx imovine jednog lica pre{ao na bilo koji na~in u imovinu nekog drugog lica, a xxx xxxxxx nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je du`an da ga vrati, a ako to nije mogu}e - da naknadi vrednost postignutih koristi.

2. Obaveza vra}awa, odnosno naknade vrednosti, nastaje i kad se ne{to primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili je kasnije otpao.

O d s e k 2.

P R A V I L O V R A ] A W A

Кад се не моmе траmити враħа&е

^lan 211.

Ko izvr{i isplatu znaju}i da nije du`an platiti, nema pravo da zahteva vra}awe, izuzev ako je zadr`ao pravo da tra`i vra}awe ili ako je platio da bi izbegao prinudu.

ДвоструLа исплата дуrа

^lan 212.

Xx xx isti dug platio dva puta, pa makar jednom i po osnovu izvr{ne isprave, ima pravo tra`iti vra}awe po op{xxx pravilima o sticawu bez osnova.

Иzврше&е неLе природне о6авеzе, или неLе моралне или друштвене дуmности

^lan 213.

Ne mo`e se tra`iti ono {to xx xxxx ili u~iweno na ime izvr{ewa neke prirodne obaveze ili neke moralne ili dru{tvene du`nosti.

О6им враħа&а

^lan 214.

Kad se vra}a ono {to je ste~eno bez osnova, moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata, i to, ako je sticalac nesavestan, od xxxx sticawa, a ina~e od xxxx podno{xxx zahteva.

НаLнада трошLова

^lan 215.

Sticalac ima pravo na naknadu nu`nih i korisnih tro{kova, ali ako je bio nesavestan, naknada za korisne tro{kove mu pripada samo do iznosa koji predstavqa uve}awe vrednosti u trenutku vra}awa.

Кад се моmе zадрmати примъено

^lan 216.

Ne mo`e se tra`iti vra}awe neosnovano pla}enih iznosa na ime naknade {tete zbog povrede tela, naru{ewa zdravqa ili smrti, ukoliko je isplata izvr{ena savesnom pribaviocu.

Употре6а ствари у ту|у Lорист

^lan 217.

Ako je neko svoju ili tu|u stvar upotrebio na korist tre}eg, a nema uslova za primenu pravila o poslovodstvu bez naloga, tre}i je du`an vratiti stvar, odnosno, ako to nije mogu}no, naknaditi wenu vrednost.

ИzдатаL zа друrоr

^lan 218.

Ko za drugog u~ini kakav izdatak ili ne{to drugo {to je ovaj po zakonu bio du`an u~initi, ima pravo zahtevati naknadu od wega.

Употре6ъава&е ту|е ствари у своjу Lорист

^lan 219.

Kad je neko tu|u stvar upotrebio u svoju korist imalac mo`e zahtevati, nezavisno od prava na naknadu {tete, ili u odsustvu ove, da mu ovaj naknadi korist xxxx xx imao od upotrebe.

OдeъаL 4.

ПOСЛOВOДСТВO БEЗ HAЛOКA

O d s e k 1.

O P [ T E P R A V I L O

^lan 220.

1. Poslovodstvo bez naloga je vr{ewe tu|ih poslova, pravnih ili materijalnih, bez naloga ili ovla{}ewa, ali za ra~un onoga ~iji su poslovi, a radi za{tite wegovih interesa.

2. Vr{ewu tu|eg posla mo`e se nezvano pristupiti samo ako posao ne trpi odlagawe, te predstoji {teta ili propu{tawe o~igledne koristi.

O d s e k 2.

O B A V E Z E I P R A V A P O S L O V O \ E B E Z N A L O G A

O6авeze послово|e 6ez налоrа

^lan 221.

1. Poslovo|a bez naloga du`an je obavestiti o svom postupku {to je mogu}e pre onog ~iji je posao i nastaviti zapo~eti posao, ukoliko mu je to razumno mogu}e, dok ovaj ne bude mogao preuzeti brigu o wemu.

2. Po svr{enom poslu on je du`an polo`iti ra~un i ustupiti onome ~iji je posao sve {to je pribavio vr{e}i wegov posao.

3. Ukoliko nije {to drugo zakonom nare|eno, poslovo|a bez naloga ima obaveze nalogoprimca.

Дуmна паm&а и одrоворност

^lan 222.

1. Pri vr{ewu tu|eg posla poslovo|a bez naloga du`an je rukovoditi se stvarnim ili verovatnim namerama i potrebama onoga ~iji je posao.

2. On je du`an postupiti sa pa`wom dobrog privrednika, odnosno dobrog doma}ina.

3. Sud mo`e, s obzirom na okolnosti u kojima se neko nezvano prihvatio tu|eg posla, smawiti wegovu odgovornost ili ga sasvim osloboditi odgovornosti za nepa`wu.

4. Za odgovornost poslovno nesposobnog poslovo|e bez naloga va`e pravila o wegovoj ugovornoj i vanugovornoj odgovornosti.

Права послово|e 6ez налоrа

^lan 223.

1. Poslovo|a bez naloga koji je postupio u svemu kako treba i radio ono {to su okolnosti zahtevale, ima pravo zahtevati da ga onaj ~iji je posao vr{io oslobodi svih obaveza koje je zbog toga posla uzeo na sebe, da preuzme sve obaveze koje je zakqu~io u wegovo ime, da mu naknadi sve nu`ne i korisne izdatke, kao i da mu naknadi pretrpqenu

{tetu, ~ak i ako o~ekivani rezultat nije postignut.

2. Wemu pripada i primerna nagrada za trud, ako je otklonio {xxxx xx lica ~iji je posao ili ako mu je pribavio korist koja odgovara u svemu wegovim namerama i potrebama.

Xxxx&x ту|их послова у намeри да сe друrом помоrнe

^lan 224.

Ko vr{i tu|i posao u nameri da drugome pomogne, a nisu ispuweni uslovi za poslovodstvo bez naloga, pripada mu

pravo na naknadu u~iwenih tro{kova, ali najvi{e do visine koristi xxxx xx drugi postigao.

Oдношe&e додатаLа

^lan 225.

Svaki poslovo|a bez naloga ima pravo odneti stvari xxxxxx xx pove}ao tu|u imovinu a za koje mu se u~iweni izdaci ne nakna|uju, ako se one mogu odvojiti bez o{te}ewa stvari kojoj su dodate, ali lice u ~iji se posao bio ume{ao mo`e, ako ho}e, zadr`ati te dodatke ukoliko mu naknadi wihovu xxxx{wu vrednost, no najvi{e do iznosa u~iwenih izdataka.

O d s e k 3.

V R [ E W E T U \ I H P O S L O V A P R O T I V Z A B R A N E

^lan 226.

1. Ko se prihvati tu|eg posla i pored zabrane lica ~iji je posao, a za zabranu je znao ili morao znati, nema prava koja pripadaju poslovo|i bez naloga.

2. On odgovara za {tetu xxxx xx prouzrokovao me{awem u tu|e poslove, ~ak i ako je do we do{lo bez wegove krivice.

3. Xxx, kad je zabrana vr{xxx xxxxx protivna zakonu ili moralu, a naro~ito ako je neko zabranio da drugi ispuni neku wegovu zakonsku obavezu koja ne trpi odlagawe va`e op{ta pravila o poslovodstvu bez naloga.

O d s e k 4.

N E P R A V O P O S L O V O D S T V O

^lan 227.

1. Ko vr{i tu|i posao u nameri da za sebe zadr`i postignute koristi iako zna da je posao tu|, du`an je na zahtev onoga ~iji je posao polo`iti ra~una kao poslovo|a bez naloga i predati mu sve postignute koristi.

2. Onaj ~iji je posao mo`e zahtevati i vra}awe stvari u pre|a{we stawe, kao i naknadu {tete.

O d s e k 5.

O D O B R E W E

^lan 228.

Ako onaj ~iji je posao naknadno odobri ono {to je izvr{eno, poslovo|a bez naloga smatra se nalogoprimcem koji je od po~etka radio po nalogu lica ~iji je posao.

O д e ъ а L 5.

XXXXXXXXXXX ИЗJAВA ВObE

O d s e k 1.

J A V N O O B E ] A W E N A G R A D E

Кад о6авezуje

^lan 229.

1. Javnim oglasom u~iweno obe}awe nagrade onome ko izvr{i odre|enu radwu, postigne neki uspeh, na|e se u odre|enoj situaciji ili, ako je obe}awe u~iweno pod nekim drugim uslovom, obavezuje obe}avaoca da ispuni obe}awe.

2. Obe}avalac nagrade ili bilo kakvog nagradnog takmi~ewa du`an je da odredi rok za takmi~ewe, a ako ga ne

odredi svako ko `xxx da u~estvuje u takmi~ewu ima pravo da tra`i da sud odredi odgovaraju}i rok.

Опоzива&е о6еħа&а

^lan 230.

1. Obe}awe se mo`e opozvati onako xxxx xx u~iweno, kao i li~nim saop{tewem, ali onaj xx xx izvr{io radwu, a nije znao niti xx xxxxx znati da je obe}awe nagrade opozvano, ima pravo zahtevati obe}anu nagradu, a onaj xx xx do opozivawa u~inio potrebne izdatke radi izvr{ewa radwe odre|ene u javnom oglasu ima pravo na wihovu naknadu, izuzev ako obe}avalac doka`e da su oni u~iweni uzalud.

2. Obe}awe nagrade ne mo`e se opozvati ako je oglasom odre|en rok za izvr{ewe radwe, odnosno za obave{tewe o postignutom rezultatu ili o ostvarewu odre|ene situacije.

Kо има право на наrраду

^lan 231.

1. Pravo na nagradu ima onaj ko prvi izvr{i radwu za xxxx xx nagrada obe}xxx.

2. Ako je vi{e lica izvr{ilo radwu istovremeno, svakom pripada jednak deo nagrade, ukoliko pravi~nost ne zahteva druk~iju podelu.

Случаj LонLурса

2) firmu, odnosno naziv i sedi{te, odnosno ime i prebivali{te izdavaoca hartije od vrednosti;

3) firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje, odnosno po ~ijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili ozna~ewe da hartija glasi na donosioca;

4) ta~no ozna~enu obavezu izdavaoca koja proizlazi iz hartije od vrednosti;

5) mesto i datum izdavawa hartije od vrednosti, a kod onih koje se izdaju u seriji i wen serijski broj;

6) potpis izdavaoca hartije od vrednosti, odnosno faksimil potpisa izdavaoca hartija od vrednosti koje se izdaju u seriji.

2. Posebnim zakonom za pojedine hartije od vrednosti mogu biti odre|eni i drugi bitni sastojci.

3. Isprava koja ne sadr`i bilo koji od bitnih sastojaka ne va`i kao hartija od vrednosti.

4. Xxxxxxx od vrednosti izdate u seriji, koje ne sadr`e bilo koji od bitnih sastojaka, nemaju pravno dejstvo.

Hа Lоrа хартиjа од вредности моmе rласити

^lan 236.

Hartija od vrednosti mo`e glasiti na donosioca, na ime ili po naredbi.

^lan 232.

1. O dodeqivawu nagrade u slu~aju konkursa odlu~uje organizator konkursa ili jedno ili vi{e xxxx xxxx on odredi.

2. Ako su u uslovima konkursa ili nekim op{xxx propisima koji va`e za odre|eni konkurs postavqena pravila po kojima nagrada treba da bude dodeqena, svaki u~esnik u konkursu ima pravo zahtevati poni{tewe odluke o dodeqivawu nagrade ako nagrada nije dodeqena saglasno xxx pravilima.

3. Svojinu ili koje drugo pravo na delu nagra|enom na konkursu sti~e organizator konkursa samo ako je to navedeno u oglasu konkursa.

ПрестанаL о6авеzе

^lan 233.

Obaveza obe}avaoca nagrade prestaje ako mu niko ne saop{ti, u roku odre|enom u oglasu, da je izvr{io radwu, ili postigao uspeh, ili uop{te ispunio uslove postavqene u javnom oglasu, a ako rok nije odre|en, istekom jedne godine od oglasa.

O d s e k 2.

H A R T I J E O D V R E D N O S T I

I. OP[TE ODREDBE

Поjам

^lan 234.

Xxxxxxx od vrednosti je pismena isprava kojom se wen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi wenom zakonitom imaocu.

Битни састоjци

^lan 235.

1. Hartija od vrednosti xxxx sadr`avati slede}e bitne sastojke:

1) ozna~ewe vrste hartije od vrednosti;

HастанаL о6авеzе

^lan 237.

Obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju od vrednosti preda wenom korisniku.

Посе6ни услови zа иzдава&е хартиjе од вредности у сериjи

^lan 238.

Posebnim zakonom xx xxxx|uju i drugi uslovi za izdavawe hartije od vrednosti u seriji.

II. OSTVARIVAWE PRAVA

Kоме припада право иz хартиjе од вредности

^lan 239.

1. Potra`ivawe iz hartije od vrednosti vezano je za samu hartiju i pripada wenom zakonitom imaocu.

2. Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na donosioca smatra se wen donosilac.

3. Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na ime ili po naredbi smatra se lice na koje hartija od vrednosti glasi, odnosno lice na koje je uredno xxxxxxx.

4. Savesni pribavilac hartije od vrednosti na donosioca postaje wen zakoniti imalac i sti~e pravo na potra`ivawe upisano na woj i kad je hartija od vrednosti iza{la iz ruku wenog izdavaoca, odnosno wenog ranijeg imaoca i bez wegove voqe.

Kо моmе траmити испу&е&е

^lan 240.

Ispuwewe potra`ivawa iz hartije od vrednosti mo`e zahtevati, uz weno podno{ewe, samo wen zakoniti imalac, odnosno lice koje on ovlasti.

III. PRENOS HARTIJE OD VREDNOSTI

Прeнoс права иz хартиje на дoнoсиoца

^lan 241.

Pravo iz hartije od vrednosti na donosioca prenosi xx xxxxx predajom.

Прeнoс права иz хартиje на имe

^lan 242.

1. Pravo iz hartije od vrednosti na ime prenosi se cesijom.

2. Posebnim zakonom mo`e biti odre|eno da se pravo iz hartije od vrednosti na ime mo`e prenositi i indosamentom.

3. Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime vr{i xx xxxxx`avawem na samoj hartiji firme, odnosno naziva, odnosno imena novog imaoca, potpisivawem prenosioca i upisom prenosa u registar hartija od vrednosti, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.

Прeнoс права иz хартиje пo нарeд6и

^lan 243.

Pravo iz hartije od vrednosti po naredbi prenosi se indosamentom.

Bрстe индoсамeнта

^lan 244.

1. Indosament mo`e biti puni, blanko i na donosioca.

2. Puni indosament sadr`i izjavu o prenosu i firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje se pravo iz hartije od vrednosti prenosi (indosatar) i potpis prenosioca (indosant), a mo`e da sadr`i i druge podatke (mesto, datum i dr.)

3. Blanko indosament sadr`i samo potpis indosanta.

4. U slu~aju prenosa na donosioca umesto imena indosatara stavqa se re~ "donosiocu".

5. Indosament na donosioca va`i kao blanko indosament.

6. Ni{tav je delimi~ni indosament.

Прeнoс пунoмoħjа и прeнoс zа zалorу

^lan 245.

1. Harija od vrednosti mo`e se preneti i kao prenos punomo}ja, odnosno kao prenos za zalogu.

2. Kod prenosa punomo}ja stavqa se klauzula "vrednost u punomo}ju", a kod prenosa za zalogu "vrednost za zalogu" ili sli~no.

Дejствo прeнoса права

^lan 246.

1. Prenosom prava iz hartije od vrednosti wen novi imalac sti~e sva prava koja su pripadala prethodnom imaocu.

2. Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime bilo da se vr{i putem cesije ili indosamenta, nema dejstva prema izdavaocu dok on o tome ne bude pismenim putem obave{ten, odnosno dok xxx xxxxxx ne bude ubele`en u registar hartija od vrednosti na ime, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.

3. Cedent, odnosno indosant ne odgovara za neispuwewe obaveze xx xxxxxx izdavaoca, osim u slu~aju druk~ije zakonske odredbe ili ako postoji suprotna odredba upisana na samoj hartiji od vrednosti.

Дejствo прeнoса пунoмoħjа и прeнoса zа zалorу

^lan 247.

Imalac hartije od vrednosti xxxx xx na wega xxxxxxx xxx "prenos punomo}ja" ili "prenos za zalogu" mo`e vr{iti sva prava koja iz te hartije od vrednosti proisti~u, ali hartiju mo`e preneti na drugog samo kao prenos punomo}ja.

ДoLаzива&e zаLoнитoсти прeнoса

^lan 248.

1. Posledwi indosatar dokazuje svoje pravo iz hartije od vrednosti neprekidnim nizom indosamenata.

2. Ovo pravilo se shodno primewuje i na posledweg cesionara.

За6рана прeнoса

^lan 249.

1. Zabrana prenosa indosamentom hartije od vrednosti po naredbi vr{i se izrazom "ne po naredbi" ili stavqawem sli~ne klauzule koja ima isto zna~ewe.

2. Pravo iz hartije od vrednosti ~iji xx xxxxxx indosamentom zabrawen mo`e se preneti samo cesijom.

3. Prenos indosamentom mogu zabraniti izdavalac i indosant.

4. Posebnim zakonom ili izjavom izdavaoca upisanom na samoj hartiji od vrednosti na ime mo`e se zabraniti svako weno preno{ewe.

IV. PROMENE KOD HARTIJA OD VREDNOSTI

Прoмeнe Loje врши иzдавалац

^lan 250.

1. Xxxxxxx od vrednosti na donosioca ili po naredbi mo`e izdavalac, na zahtev i o tro{ku imaoca hartije, promeniti u hartiju na ime.

2. Ako promenu nije izri~ito zabranio, izdavalac hartije od vrednosti na ime mo`e je, na zahtev i o tro{ku imaoca, promeniti u hartiju na donosioca ili po naredbi.

Прoмeнe Loje врши ималац при прeнoсу

^lan 251.

1. Xxxxxxx od vrednosti po naredbi indosant mo`e preneti indosamentom na donosioca, ako posebnim zakonom nije druk~ije odre|eno.

2. Xxxxxxx od vrednosti na ime cedent, odnosno indosant mo`e preneti samo na odre|eno lice.

3. Hartija od vrednosti na donosioca mo`e se indosamentom preneti i na odre|eno lice.

Xxxxx&xxx&x и дeъe&e хартиjа oд врeднoсти

^lan 252.

1. Xxxxxxx od vrednosti izdate u seriji mogu se, na zahtev i o tro{ku imaoca, sjediniti u jednu ili vi{e hartija od vrednosti.

2. Hartija od vrednosti mo`e se, na zahtev i o tro{ku imaoca, podeliti na vi{e hartija od vrednosti maweg iznosa, ali one ne mogu biti ispod iznosa najni`eg apoena hartije izdate u toj seriji.

V. ISPUWEWE OBAVEZE IZ HARTIJE OD VREDNOSTI

ПрестанаL о6авеzе

^lan 253.

1. Obaveza iz hartije od vrednosti prestaje ispuwewem xx xxxxxx izdavaoca hartije zakonitom imaocu.

2. Potra`ivawe iz hartije od vrednosti prestaje i kada ona pripadne izdavaocu, ukoliko posebnim zakonom nije druk~ije odre|eno.

3. Savesni izdavalac hartije od vrednosti na donosioca osloba|a se obaveze ispuwewem donosiocu i onda kada ovaj nije zakonit imalac hartije od vrednosti.

За6рана испу&е&а

^lan 254.

1. Ako je izdavalac hartije od vrednosti na donosioca znao ili morao znati da donosilac nije zakoniti imalac hartije, niti xx xxxx{}en xx xxxxxx zakonitog imaoca, du`an je odbiti ispuwewe ina~e odgovara za {tetu.

2. Izdavalac hartije od vrednosti ne mo`e punova`no ispuniti svoju obavezu ako mu je to nadle`ni organ zabranio, ili kad je znao ili morao znati da je pokrenut postupak za amortizaciju ili poni{tewe hartije od vrednosti.

Исплата Lамате или друrих приноса по исплати rлавнице

^lan 255.

Du`nik koji je isplatio glavnicu imaocu hartije od vrednosti du`an je isplatiti kupone kamata, odnosno drugih prinosa sa iste hartije koji mu budu podneti na isplatu posle isplate glavnice, ukoliko ova potra`ivawa nisu zastarela.

Приrовори на zахтев zа испу&е&е о6авеzе

^lan 256.

1. Protiv zahteva imaoca hartije od vrednosti, izdavalac mo`e ista}i samo prigovore koji se ti~u izdavawa samo hartije kao {to je falsifikat; zatim prigovore koji proizlaze iz sadr`xxx xxxxxxx, kao {to su rokovi ili uslovi; najzad, prigovore koje ima prema samom imaocu hartije, kao

{to su kompenzacija, nedostatak zakonom propisanog postupka za sticawe hartije od vrednosti i odsustvo ovla{}ewa.

2. Izdavalac mo`e protiv zahteva imaoca xxxx xx on ustupio hartiju od vrednosti ista}i nedostatke pravnog posla na osnovu xxxx xx prenos izvr{en, ali te nedostatke ne mo`e ista}i protiv zahteva nekog potoweg imaoca.

3. Me|utim, ako je imalac hartije od vrednosti, primaju}i hartiju od svog prethodnika, znao ili morao znati da mu ovaj predaje hartiju od vrednosti da bi izbegao prigovor koji izdavalac ima prema wemu, izdavalac mo`e ista}i taj prigovor i prema imaocu hartije.

4. Posebnim zakonom mogu se odrediti i druge vrste prigovora kod pojedinih vrsta hartija od vrednosti.

VI. LEGITIMACIONI PAPIRI I ZNACI

Леrитимациони папири

^lan 257.

Na `elezni~ke karte, pozori{ne i druge ulaznice, bonove i druge sli~ne isprave koje sadr`e odre|enu obavezu za wihovog izdavaoca, a u kojima nije ozna~en poverilac, niti iz wih ili okolnosti u kojima su izdate proizlazi da se mogu ustupiti drugome, shodno se primewuju odgovaraju}e odredbe o hartijama od vrednosti.

Леrитимациони zнаци

^lan 258.

1. Garderobni ili sli~ni znaci, koji se sastoje iz komada hartije, metala ili drugog materijala, na kojima xx xxx~no utisnut neki broj, ili naveden broj predatih predmeta, a xxxx xxx~no ne sadr`e ne{to odre|eno o obavezi wihovog izdavaoca, slu`e samo da poka`u xx xx poverilac u obligacionom odnosu prilikom ~ijeg nastanka su izdati.

2. Izdavalac legitimacionog znaka osloba|a se obaveze kad je u dobroj veri izvr{i donosiocu, ali za donosioca ne va`i pretpostavka da je on pravi poverilac ili da xx xxxx{}en zahtevati ispuwewe, te je u slu~aju spora du`an dokazati to svoje svojstvo.

3. Poverilac mo`e zahtevati ispuwewe obaveze iako je izgubio legitimacioni znak.

4. U pogledu ostalog, u svakom pojedinom slu~xxx xxxxx se dr`ati zajedni~ke voqe izdavaoca i primaoca znaka, kao i onog {to je uobi~ajeno.

VII. OSTALE ODREDBE

Замена оштеħене хартије од вредности

^lan 259.

Imalac o{te}ene hartije od vrednosti koja nije podobna za promet, ali ~ija se istinitost i sadr`ina mogu ta~no utvrditi, ima pravo da zahteva izdavawe nove hartije od vrednosti u istom iznosu, s xxx xx xxxxx o{te}enu hartiju i naknadi tro{kove.

Амортиzација хартије од вредности

^lan 260.

Izgubqena hartija od vrednosti mo`e se amortizovati samo ako glasi na ime ili po naredbi ukoliko posebnim zakonom nije druk~ije odre|eno.

Застарелост потраmива&а иz хартије од вредности

^lan 261.

Za zastarelost potra`ivawa iz hartije od vrednosti va`e pravila o zastarelosti, ako posebnim zakonom nije druk~ije odre|eno.

К л а в а III

Д X X С T B A O Б A B E З A

OдeъаL 1.

ПOBEРИOЧEBA ПРABA И ДУШНИКOBE OБABEЗE

O d s e k 1.

P R A V O N A N A K N A D U [ T E T E

I. OP[TA PRAVILA

Xxxx&x&x o6авeze и пoслeдицe нeиспу&e&а

^lan 262.

1. Poverilac u obaveznom odnosu xx xxxx{}en da od du`nika zahteva ispuwewe obaveze, a du`nik je du`an ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi.

2. Kad du`nik ne ispuni obavezu ili zadocni sa wenim ispuwewem, poverilac ima pravo zahtevati i naknadu {tete xxxx xx usled toga pretrpeo.

3. Za {tetu zbog zadocwewa sa ispuwewem odgovara i du`nik xxxx xx poverilac dao primeren naknadni rok za ispuwewe.

4. Du`nik odgovara i za delimi~nu ili potpunu nemogu}nost ispuwewa i ako tu nemogu}nost nije skrivio ako je nastupila posle wegovog dolaska u docwu, za koju odgovara.

5. Xxx se du`nik osloba|a odgovornosti za {tetu ako doka`e da bi stvar xxxx xx predmet obaveze slu~ajno propala i da je on svoju obavezu na vreme ispunio.

Oслo6а|а&e дуmниLа oд oдroвoрнoсти

^lan 263.

Du`nik se osloba|a odgovornosti i za {tetu ako doka`e da nije mogao da ispuni svoju obavezu, odnosno da je zakasnio sa ispuwewem obaveze zbog okolnosti nastalih posle zakqu~ewa ugovora koje nije mogao spre~iti, otkloniti ili izbe}i.

Уroвoрнo прoширe&e oдroвoрнoсти

^lan 264.

1. Ugovorom se mo`e pro{iriti odgovornost du`nika i na slu~aj za koji on ina~e ne odgovara.

2. Xxx se ispuwewe ovakve ugovorne odredbe ne mo`e zahtevati ako bi to bilo u suprotnosti sa na~elom savesnosti i po{tewa.

Xxxxxxxx&x и исLъучe&e oдroвoрнoсти

^lan 265.

1. Odgovornost du`nika za nameru ili krajwu nepa`wu ne mo`e se unapred ugovorom iskqu~iti.

2. Ali sud mo`e na zahtev zainteresovane ugovorne strane poni{titi i ugovornu odredbu o iskqu~ewu

odgovornosti za obi~nu nepa`wu, ako je takav sporazum proiza{ao iz monopolskog polo`aja du`nika ili uop{te iz neravnopravnog odnosa ugovornih strana.

3. Punova`na je odredba ugovora kojom xx xxxx|uje najvi{i iznos naknade, ako tako odre|eni iznos nije u o~iglednoj nesrazmeri sa {tetom i ako za odre|eni slu~aj nije {to drugo zakonom odre|eno.

4. U slu~aju ograni~ewa visine naknade poverilac ima pravo na potpunu naknadu ako je nemogu}nost ispuwewa obaveze prouzrokovana namerno ili krajwom nepa`wom du`nika.

O6им наLнадe

^lan 266.

1. Poverilac ima pravo na naknadu obi~ne {tete i izmakle koristi, koje je du`nik u vreme zakqu~ewa ugovora morao predvideti kao mogu}e posledice povrede ugovora, a s obzirom na ~iwenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate.

2. U slu~aju prevare ili namernog neispuwewa, kao i neispuwewa zbog krajwe nepa`we, poverilac ima pravo zahtevati od du`nika naknadu celokupne {tete koja xx xxxxxxx zbog povrede ugovora, bez obzira na to {to du`nik nije znao za posebne okolnosti zbog kojih su one nastale.

3. Ako je prilikom povrede obaveze pored {tete nastao za poverioca i neki dobitak, o wemu }e se prilikom odre|ivawa visine naknade voditi ra~una u razumnoj meri.

4. Strana koja se poziva na povredu ugovora du`na je preduzeti sve razumne mere da bi se smawila {teta izazvana xxx povredom, ina~e druga strana mo`e zahtevati smawewe naknade.

5. Odredbe ovog ~xxxx shodno se primewuju i na neispuwewe obaveza koje nisu nastale iz ugovora, ukoliko za pojedine od wih nije ovim zakonom ne{to drugo predvi|eno.

Кривица пoвeриoца

^lan 267.

Kad za nastalu {tetu, ili wenu veli~inu, ili za ote`awe du`nikovog polo`aja ima krivice do poverioca ili do lica za koje on odgovara, naknada se smawuje srazmerno.

Oдroвoрнoст z6or прoпушта&а o6авeштe&а

^lan 268.

Ugovorna strana xxxx xx du`na da obavesti drugu stranu o ~iwenicama koje su od uticaja na wihov me|usobni odnos, odgovara za {tetu koju pretrpi druga strana zbog toga {to nije bila na vreme obave{xxxx.

Примeна oдрeда6а o прoуzрoLoва&у штeтe

^lan 269.

Ukoliko odredbama ovog odseka nije druk~ije propisano, na naknadu ove {tete shodno se primewuju odredbe ovog zakona o naknadi vanugovorne {tete.

II. UGOVORNA KAZNA

Општа правила

^lan 270.

1. Poverilac i du`nik mogu ugovoriti da }e du`nik platiti poveriocu odre|eni nov~ani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa wenim ispuwewem (ugovorna kazna).

2. Ako {to drugo ne proizlazi iz ugovora, smatra se da xx xxxxx ugovorena za slu~aj da du`nik zadocni sa ispuwewem.

3. Ugovorna kazna ne mo`e biti ugovorena za nov~ane obaveze.

ЗаLoнoм oдре|ена наLнада и yroвoрна Lаzна

^lan 276.

Ako je za neispuwewe obaveze ili za slu~aj zadocwewa sa ispuwewem zakonom odre|xxx xxxxxx naknade pod nazivom penala, ugovorne kazne, naknade ili pod kojim drugim nazivom, a ugovorne strane su pored toga ugovorile kaznu, poverilac nema pravo da zahteva ujedno ugovorenu kaznu i naknadu odre|enu zakonom, izuzev ako je to samim zakonom dozvoqeno.

III. ZATEZNA KAMATA

Начин oдре|ива&а

^lan 271.

1. Ugovorne strane mogu odrediti visinu kazne po svom naho|ewu, u jednom ukupnom iznosu, u procentu, ili za svaki xxx zadocwewa, ili na koji drugi na~in.

2. Xxx xxxx biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga xx xxxxxxx obaveza na ~ije se ispuwewe odnosi.

АLцесoрнoст

^lan 272.

1. Sporazum o ugovornoj kazni deli pravnu sudbinu obaveza na ~ije se obezbe|ewe on odnosi.

2. Sporazum gubi pravno dejstvo ako je do ispuwewa ili zadocwewa do{lo iz uzroka za koji du`nik ne odgovara.

Пoвериoчева права

Кад се дyryjе

^lan 277.

1. Du`nik koji zadocni sa ispuwewem nov~ane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvr|enoj saveznim zakonom.

2. Ako xx xxxxx ugovorene xxxxxx vi{a od stope zatezne xxxxxx xxx te~e i posle du`nikove docwe.

Правo на пoтпyнy наLнадy

^lan 278.

1. Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da xx xx pretrpeo kakvu {tetu zbog du`nikove docwe.

2. Ako je {teta xxxx xx poverilac pretrpeo zbog du`nikovog zadocwewa ve}a od iznosa koji bi dobio na ime zatezne xxxxxx, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade {tete.

^lan 273.

1. Kad xx xxxxx ugovorena za slu~aj neispuwewa obaveze, poverilac mo`e zahtevati ili ispuwewe obaveza ili ugovornu kaznu.

2. On gubi pravo da zahteva ispuwewe obaveze ako xx xxxxx`io isplatu ugovorne kazne.

3. Kad xx xxxxx ugovorena za slu~aj neispuwewa, du`nik nema pravo da isplati ugovornu kaznu i odustane od ugovora, izuzev ako je to bila namera ugovara~a kad su kaznu ugovorili.

4. Kad xx xxxxx ugovorena za slu~aj da du`nik zadocni sa ispuwewem, poverilac ima pravo zahtevati i ispuwewe obaveze i ugovornu kaznu.

5. Poverilac ne mo`e zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocwewa ako je primio ispuwewe obaveze a nije bez odlagawa saop{tio du`niku da zadr`ava svoje pravo na ugovornu kaznu.

Xxx&x&x иzнoса yroвoрне Lаzне

^lan 274.

Sud }e na zahtev du`nika smawiti iznos ugovorne kazne ako na|e da je ona nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i zna~aj predmeta obaveze.

Уroвoрна Lаzна и наLнада штете

^lan 275.

1. Poverilac ima pravo zahtevati ugovornu kaznu i kad wen iznos prema{a visinu {tete xxxx xx pretrpeo kao i kad nije pretrpeo nikakvu {tetu.

2. Ako je {teta xxxx xx poverilac pretrpeo ve}a od iznosa ugovorne kazne, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade {tete.

Камата на Lаматy

^lan 279.

1. Na dospelu a neispla}enu ugovornu ili zateznu kamatu, kao i xx xxxxx dospela povremena nov~xxx davawa ne te~e zatezna kamata, izuzev kad je to zakonom odre|eno.

2. Na iznos neispla}ene xxxxxx mo`e se zahtevati zatezna kamata samo od xxxx kad xx xxxx podnesen zahtev za wenu isplatu.

3. Na povremena dospela nov~xxx davawa te~e zatezna kamata od xxxx kad xx xxxx podnesen zahtev za wihovu isplatu.

O d s e k 2.

P O B I J A W E D U @ N I K O V I H P R A V N I H R A D W I

Опште правилo

^lan 280.

1. Svaki poverilac ~ije xx xxxxx`ivawe dospelo za isplatu, i bez obzira kad je nastalo, mo`e pobijati pravnu radwu svog du`nika xxxx xx preduzeta na {tetu poverilaca.

2. Smatra se da je pravna radwa preduzeta na {tetu poverilaca ako usled wenog izvr{ewa du`nik nema dovoqno sredstava za ispuwewe poverio~evog potra`ivawa.

3. Pod pravnom radwom podrazumeva se i propu{tawe zbog xxxx xx du`nik izgubio kakvo materijalno pravo i xxxxx xx za wega nastala kakva materijalna obaveza.

Услoви пo6иjа&а

^lan 281.

1. Teretno raspolagawe mo`e se pobijati ako je u vreme raspolagawa du`nik znao ili mogao znati da preduzetim raspolagawem nanosi {tetu svojim poveriocima i ako je

tre}xx xxxx sa xxxxx xx ili u ~iju korist pravna radwa preduzeta to bilo poznato ili moglo biti poznato.

2. Ako je tre}e lice du`nikov suprug, ili srodnik po krvi u pravoj liniji, ili u pobo~noj liniji do ~etvrtog stepena, ili po tazbini do istog stepena, pretpostavqa se da mu xx xxxx poznato da du`nik preduzetim raspolagawem nanosi {tetu poveriocima.

3. Kod besplatnih raspolagawa i sa wima izjedna~enih pravnih radwi smatra se da je du`nik znao da preduzetim raspolagawem nanosi {tetu poveriocima, i za pobijawe tih radwi ne zahteva se da je tre}xx xxxx to bilo poznato ili moglo biti poznato.

4. Odricawe od nasledstva smatra se besplatnim raspolagawem.

ИсLъуче&е по6ија&а

^lan 282.

Ne mogu se pobijati zbog o{te}ewa poverilaca uobi~ajeni prigodni darovi, nagradni darovi, kao ni darovi u~iweni iz zahvalnosti, srazmerni materijalnim mogu}nostima du`nika.

KаLо се врши по6ија&е

^xxx 283.

1. Pobijawe se mo`e vr{iti tu`bom ili prigovorom.

2. Tu`ba za pobijawe podnosi se protiv tre}eg lica sa xxxxx xx, ili u ~iju je korist preduzeta pravna xxxxx xxxx se pobija, odnosno protiv wegovih univerzalnih pravnih sledbenika.

3. Ako je tre}i otu|io nekim teretnim poslom korist pribavqenu raspolagawem koje se pobija, tu`ba se mo`e podi}i protiv pribavioca samo ako je ovaj znao da se pribavqawe wegovih prethodnika moglo pobijati, a ako je tu korist otu|io poslom bez naknade, tu`ba se mo`e podi}i protiv pribavioca i ako on to nije znao.

4. Tu`eni mo`e izbe}i pobijawe ako ispuni du`nikovu obavezu.

Дејство по6ија&а

^lan 284.

Ako sud usvoji tu`beni zahtev, pravna radwa gubi dejstvo samo prema tu`iocu i samo koliko je potrebno za ispuwewe wegovih potra`ivawa.

РоL zа подиzа&е туm6е

^lan 285.

1. Tu`ba za pobijawe mo`e se podneti u roku od jedne godine za raspolagawe iz ~xxxx 281. xxxxx 1. a za ostale slu~ajeve u roku od tri godine.

2. Rok iz prethodnog xxxxx xx~una se od xxxx xxxx je preduzeta pravna xxxxx xxxx se pobija, odnosno od xxxx xxxx je trebalo preduzeti propu{tenu radwu.

O d s e k 3.

P R A V O Z A D R @ A V A W A

Xxxx&x права zадрmава&а

^lan 286.

1. Poverilac dospelog potra`ivawa u ~ijim se rukama nalazi neka du`nikova stvar ima pravo zadr`ati xx xxx mu ne bude ispla}eno potra`ivawe.

2. U slu~aju da je xxxxxx postao nesposoban za pla}awe, poverilac mo`e vr{iti pravo zadr`avawa iako wegovo potra`ivawe nije dospelo.

Иzуzеци

^lan 287.

1. Poverilac nema pravo zadr`avawa kad du`nik zahteva da mu xx xxxxx stvar xxxx xx iza{la iz wegove dr`avine protiv wegove voqe, ili kad du`nik zahteva da mu xx xxxxx stvar xxxx xx predata poveriocu na ~uvawe ili na poslugu.

2. On ne mo`e zadr`ati ni punomo}je dobijeno od du`nika, kao ni druge du`nikove isprave, legitimacije, prepisku i ostale sli~ne stvari, kao ni druge stvari koje se ne mogu izlo`iti prodaji.

O6авеzа враħа&а ствари пре испу&е&а о6авеzе

^lan 288.

Poverilac je du`an vratiti stvar du`niku ako mu ovaj pru`i odgovaraju}e obezbe|ewe wegovog potra`ivawa.

Дејство права zадрmава&а

^lan 289.

Poverilac koji dr`i du`nikovu stvar po osnovu prava zadr`avawa ima pravo da se naplati iz xxxx vrednosti na isti na~in kao zalo`ni poverilac, xxx xx du`an pre nego {to pristupi ostvarewu naplate da o svojoj nameri blagovremeno obavesti du`nika.

OдеъаL 2.

ПOВЕРИOЧЕВА ПРАВА У НЕKИМ ПOСЕБНИМ СЛУЧАЈЕВИМА

Kад се о6авеzа састоји у дава&у ствари одре|ених по роду

^lan 290.

Kad se obaveza sastoji u davawu stvari odre|enih po rodu, a du`nik do|e u docwu, poverilac, po{to je prethodno o tome obavestio du`nika, mo`e po svom izboru nabaviti stvar istoga roda i zahtevati od du`nika naknadu cene i naknadu

{tete, ili zahtevati vrednost dugovanih stvari i naknadu

{tete.

Kад се о6авеzа састоји у чи&е&у

^lan 291.

Kad se obaveza sastoji u ~iwewu, a du`nik tu obavezu nije na vreme ispunio, poverilac mo`e, obavestiti o tome prethodno du`nika, xxx o tro{ku du`nika uraditi ono {to je du`nik bio du`an uraditi, a od du`nika zahtevati naknadu

{tete zbog zadocwewa, kao i naknadu druge {tete koju bi imao zbog ovakvog na~ina ispuwewa.

Kад се о6авеzа састоји у нечи&е&у

^lan 292.

1. Kad se obaveza sastoji u ne~iwewu, poverilac ima pravo na naknadu {tete xxxxx xxx {to je du`nik postupio protivno svojoj obavezi.

2. Ako je ne{to sagra|eno protivno obavezi, poverilac mo`e zahtevati da se to ukloni o tro{ku du`nika i da mu du`nik naknadi {tetu xxxx xx pretrpeo u vezi sa gra|ewem i uklawawem.

3. Sud mo`e, kad na|e da je to o~igledno korisnije, uzimaju}i u obzir dru{tveni interes i opravdani interes poverioca, odlu~iti da se ne ru{i ono {to xx xxxxx|xxx, ve} da se poveriocu naknadi {teta u novcu.

Правo zахтевати наLнаду уместo дoсу|енor

^lan 293.

1. Ako du`nik ne ispuni svoju obavezu u roku koji mu xx xxxx|en pravnosna`nom odlukom, poverilac ga mo`e pozvati da je ispuni u naknadnom primerenom roku i izjaviti da po isteku tog roka ne}e primiti ispuwewe, nego }e tra`iti naknadu {tete zbog ispuwewa.

2. Po isteku naknadnog roka, poverilac mo`e zahtevati samo naknadu {tete zbog neispuwewa.

СудсLи пенали

^lan 294.

1. Kad du`nik ne izvr{i o roku neku svoju nenov~anu obavezu utvr|enu pravnosna`nom odlukom, sud mo`e, na tra`ewe poverioca, odrediti du`niku naknadni primeren rok i izre}i, a u ciqu uticawa na du`nika i nezavisno od svake {tete, da }e du`nik, ako ne izvr{i svoju obavezu u xxx roku, biti du`an isplatiti poveriocu izvesnu svotu novca za svaki xxx zadocwewa, ili za koju drugu jedinicu vremena, po~ev od isteka tog roka.

2. Kad du`nik naknadno ispuni obavezu, sud mo`e smawiti tako odre|enu svotu, vode}i ra~una o svrsi zbog koje je naredio weno pla}awe.

К л а в а IV

П Р E С T A H A K O Б A B E З A

O д е ъ а L 1.

OПШTE ПРABИЛO

^lan 295.

1. Obaveza prestaje kad se ispuni, kao i u drugim zakonom odre|enim slu~ajevima.

2. Prestankom glavne obaveze xxxx xx jemstvo, xxxxxx i xxxxx sporedna prava.

OдеъаL 2. ИСПУbEbE

O d s e k 1.

O P [ T A P R A V I L A O I S P U W E W U

I. KO MO@E ISPUNITI I TRO[XXXX ISPUWEWA

Xxxx&x&x пoслoвнo неспoсo6нor

^lan 297.

1. I poslovno nesposobni du`nik mo`e pravovaqano ispuniti obavezu ako je postojawe obaveze nesumwivo i ako je dospeo rok za weno ispuwewe.

2. Xxx se mo`e osporavati ispuwewe ako je takvo lice isplatilo zastareli dug ili dug xxxx xxxx~e iz igre ili opklade.

TрoшLoви испу&е&а

^lan 298.

Tro{kove ispuwewa snosi du`nik, ukoliko ih nije prouzrokovao poverilac.

II. ISPUWEWE SA SUBROGACIJOM

Испу&е&е са преласLoм права на испуниoца (су6рorација)

lice.

Испу&е&е oд стране дуmниLа или треħеr лица

^lan 296.

1. Obavezu mo`e ispuniti ne samo du`nik nego i tre}e

2. Poverilac je du`an primiti ispuwewe od svakog lica

^lan 299.

1. U slu~aju ispuwewa tu|e obaveze svaki ispunilac mo`e ugovoriti sa poveriocem, pre ispuwewa ili prilikom ispuwewa, da ispuweno potra`ivawe pre|e na wega sa svima ili samo sa nekim sporednim pravima.

2. Poverio~eva prava mogu pre}i na ispunioca i na osnovu ugovora izme|u du`nika i ispunioca, zakqu~enog pre ispuwewa.

koje ima neki pravni interes da obaveza bude ispuwena, ~ak i kad se du`nik protivi xxx ispuwewu.

3. Poverilac je du`an primiti ispuwewe od tre}eg lica ako je du`nik sa xxx saglasan, izuzev kad prema ugovoru ili prirodi same obaveze ovu treba da ispuni du`nik li~no.

4. Poverilac mo`e primiti ispuwewe od tre}eg lica bez du`nikovog znawa, pa i u slu~aju kad ga je du`nik obavestio da ne pristaje da tre}i ispuni wegovu obavezu.

5. Xxx, ako mu je du`nik ponudio da xxx ispuni odmah svoju obavezu, poverilac ne mo`e primiti ispuwewe od tre}eg lica.

3. U ovim slu~ajevima subrogacija ispunioca u prava

poverioca nastaje u ~asu ispuwewa.

ЗаLoнсLа су6рorација

^lan 300.

Kad obavezu ispuni lice koje ima neki pravni interes u tome, na wega prelazi po samom zakonu u ~asu ispuwewa poverio~evo potra`ivawe sa svim sporednim pravima.

Су6роrација у случају делимичноr испу&е&а

^lan 301.

1. U slu~aju delimi~nog ispuwewa poverio~evog potra`ivawa, na ispunioca prelaze sporedna prava xxxxxx xx obezbe|eno ispuwewe tog potra`ivawa samo ukoliko nisu potrebna za ispuwewe ostatka poverio~evog potra`ivawa.

2. Ali poverilac i ispunilac mogu ugovoriti da }e koristiti garancije srazmerno svojim potra`ivawima, a mogu ugovoriti i da }e ispunilac imati pravo prvenstvene naplate.

ДоLаzи и средства о6еz6е|е&а

^lan 302.

1. Poverilac je du`an predati ispuniocu sredstva kojima xx xxxxx`ivawe dokazuje ili obezbe|uje.

2. Izuzetno, poverilac mo`e predati ispuniocu stvar xxxx xx primio u zalogu od du`nika ili nekog drugog samo ako zalogodavac pristane na to, ina~e ona ostaje kod poverioca da je dr`i i ~uva za ra~un ispunioca.

КолиLо се моmе zахтевати од дуmниLа

^lan 303.

Ispunilac na xxxx xx pre{lo potra`ivawe ne mo`e zahtevati od du`nika vi{e nego {to je isplatio poveriocu.

ИсLъуче&е одrоворности повериоца zа постоја&е и наплативост потраmива&а

^lan 304.

2. Nema punova`nog ispuwewa ako ono {to je du`nik predao kao dugovanu stvar, i poverilac kao takvu primio to u istinu nije, i poverilac ima pravo xx xxxxx ono {to mu je predato i da zahteva dugovanu stvar.

Замена испу&е&а

^lan 308.

1. Obaveza prestaje ako poverilac u sporazumu sa du`nikom primi ne{to drugo umesto onoga {to mu se duguje.

2. U xxx slu~aju du`nik odgovara isto kao prodavac za materijalne i pravne nedostatke stvari date umesto onoga

{to je dugovao.

3. Xxx, poverilac, umesto zahteva po osnovu odgovornosti du`nika za materijalne ili pravne nedostatke stvari, mo`e zahtevati od du`nika, ali ne vi{e od jemca, ispuwewe prvobitnog potra`ivawa i naknadu {tete.

Предаја ради продаје

^lan 309.

Ako je du`nik predao poveriocu neku stvar ili koje drugo pravo da ih proda i da iz postignutog iznosa naplati svoje potra`ivawe, a ostatak mu preda, obaveza prestaje tek kad se poverilac naplati iz postignutog iznosa.

Делимично испу&е&е

^lan 310.

1. Poverilac nije du`an primiti delimi~no ispuwewe, osim ako priroda obaveze druk~ije ne nala`e.

2. Xxx xx poverilac du`an primiti delimi~no ispuwewe nov~ane obaveze, osim ako ima poseban interes da ga odbije.

1. Poverilac koji je primio ispuwewe od tre}eg lica ne odgovara za postojawe i naplativost potra`ivawa u vreme ispuwewa.

2. Ovim se ne iskqu~uje primena pravila o sticawu bez osnova.

III. KOME SE VR[I ISPUWEWE

Oвлашħено лице

^lan 305.

1. Ispuwewe xxxx biti izvr{eno poveriocu ili licu odre|enom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom izme|u poverioca i du`nika, ili xx xxxxxx samog poverioca.

2. Ispuwewe je punova`no i kad je izvr{eno tre}xx xxxx, ako ga je poverilac naknadno odobrio ili ako se wime koristio.

Испу&е&е пословно неспосо6ном повериоцу

^lan 306.

1. Ispuwewe izvr{eno poslovno nesposobnom poveriocu osloba|a du`nika ukoliko xx xxxx korisno za poverioca ili se predmet ispuwewa jo{ nalazi kod wega.

2. Poslovno nesposoban poverilac mo`e odobriti, po{to postane poslovno sposoban, ispuwewe koje je primio u vreme svoje poslovne nesposobnosti.

IV. PREDMET ISPUWEWA

Садрmина о6авеzе

^lan 307.

1. Ispuwewe se sastoji u izvr{ewu onoga {to ~ini sadr`inu obaveze, te niti je du`nik mo`e ispuniti ne~im drugim, niti poverilac mo`e zahtevati ne{to drugo.

X0xxxxx дава&а ствари

одре|ених по роду

^lan 311.

1. Ako su stvari odre|ene samo po rodu, du`nik je du`an dati stvari sredwe kakvo}e.

2. Xxx, ako mu xx xxxx poznata namena stvari, du`an xx xxxx stvari odgovaraju}e kakvo}e.

V. URA^UNAVAWE ISPUWEWA

Ред урачунава&а

^lan 312.

1. Kad izme|u istih lica postoji vi{e istorodnih obaveza, pa ono {to du`nik ispuni nije dovoqno da bi xx xxxxx namiriti sve, onda se, ako o tome ne postoji sporazum poverioca i du`nika, ura~unavawe vr{i onim redom koji odredi du`nik najkasnije prilikom ispuwewa.

2. Kad nema du`nikove izjave o ura~unavawu, obaveze se namiruju redom kako xx xxxx dospela za ispuwewe.

3. Ako je vi{e obaveza istovremeno dospelo, prvo se namiruju one koje su najmawe obezbe|ene, a kad su sve podjednako obezbe|ene, prvo se namiruju one koje su du`niku na najve}em teretu.

4. Ako su u svemu napred re~enom obaveze jednake, namiruju se redom kako su nastale, ako su istovremeno nastale, ono {to xx xxxx na ime ispuwewa raspore|uje se na sve obaveze srazmerno wihovim iznosima.

Xxxxxxxxx&x Xxxxxx и трошLова

^lan 313.

Ako du`nik pored glavnice duguje i xxxxxx i tro{kove, ura~unavawe se vr{i tako {to se prvo otpla}uju tro{xxxx, zatim xxxxxx i najzad glavnica.

VI. VREME ISPUWEWA

Кад рoL није oдре|ен

^lan 314.

Ako rok nije odre|en, a svrha posla, priroda obaveze i ostale okolnosti ne zahtevaju izvestan rok za ispuwewe, poverilac mo`e zahtevati odmah ispuwewe obaveze, a du`nik sa svoje strane mo`e zahtevati od poverioca da odmah primi ispuwewe.

Xxxx&x&x пре рoLа

^lan 315.

1. Kad je rok ugovoren iskqu~ivo u interesu du`nika on ima pravo ispuniti obavezu i pre ugovorenog roka, xxx xx du`an obavestiti poverioca o svojoj nameri i paziti da to ne bude u nevreme.

2. U ostalim slu~ajevima, kad du`nik ponudi ispuwewe pre roka, poverilac mo`e odbiti ispuwewe, a mo`e ga i primiti i zadr`ati pravo na naknadu {tete, ako o tome bez odlagawa obavesti du`nika.

Правo пoвериoца да zахтева испу&е&е пре рoLа

^lan 316.

Poverilac ima pravo zahtevati ispuwewe pre roka ako mu du`nik nije dao obe}ano obezbe|ewe ili ako na wegov zahtev nije dopunio obezbe|ewe smaweno bez wegove krivice, kao i kad je rok ugovoren iskqu~ivo u wegovom interesu.

Кад је oдре|ива&е рoLа oставъенo једнoј страни

^lan 317.

Kad xx xxxx|ivawe vremena ispuwewa ostavqeno na voqu poverioca ili du`nika, druga strana mo`e, ako ovla{}enik ne odredi rok ni posle opomene, zahtevati xx xxxx da odredi primeren rok za ispuwewe.

Нoвчана o6авеzа

^lan 318.

1. Ako se pla}awe vr{i posredstvom banke ili druge organizacije kod koje se vodi ra~un poverioca, smatra}e se, ukoliko ugovorne strane nisu druk~ije odredile, da je dug izmiren kada banci, odnosno organizaciji kod koje se vodi ra~un, stigne nov~xxx doznaka u korist poverioca ili nalog (virman) du`nikove banke, odnosno organizacije da odobri ra~unu poverioca iznos ozna~en u nalogu.

2. Ako je ugovorom predvi|eno pla}awe preko po{te pretpostavqa se da su se stranke saglasile da je uplatom du`nog iznosa po{ti du`nik izmirio svoju obavezu prema poveriocu, a ako ovakav na~in pla}awa nije ugovoren, dug je izmiren kad poverilac prima nov~anu doznaku.

3. Ako je posebnim propisom ili ugovorom predvi|eno pla}awe ~ekovnom uplatnicom na odre|eni ra~un, pretpostavqa se da su xx xxxxxx saglasile da je isplata izvr{xxx xxxx kada du`nik uplati du`ni iznos ~ekovnom uplatnicom u korist ozna~enog ra~una.

VII. MESTO ISPUWEWA

Општа правила

^lan 319.

1. Du`nik je du`an ispuniti obavezu, a poverilac primiti ispuwewe u mestu odre|enom pravnim poslom ili zakonom.

2. Kad mesto ispuwewa nije odre|eno, a ne mo`e se odrediti ni po svrsi posla, prirodi obaveze ili ostalim okolnostima, ispuwewe obaveze vr{i se u mestu u xxxx xx du`nik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedi{te, odnosno prebivali{te, a u nedostatku prebivali{ta, svoje boravi{te.

3. Ali, ako je du`nik pravno lice koje ima vi{e jedinica u raznim mestima, kao mesto ispuwewa smatra se sedi{te jedinice xxxx xxxxx da izvr{i radwe neophodne za ispuwewe obaveze, ako je poveriocu ta okolnost pri zakqu~ewu ugovora bila poznata ili morala biti poznata.

Mестo испу&е&а нoвчаних o6авеzа

^lan 320.

1. Nov~ane obaveze ispuwavaju se u mestu u kome poverilac ima sedi{te, odnosno prebivali{te, a u nedostatku prebivali{ta, boravi{te.

2. Ako se pla}awe vr{i virmanom, nov~ane obaveze se ispuwavaju u sedi{tu organizacije kod koje se vode poverio~eva nov~xxx sredstva.

3. Ako je poverilac promenio mesto u xxxx xx imao svoje sedi{te, odnosno prebivali{te u vreme kad je obaveza nastala te su zbog toga pove}ani tro{xxxx ispuwewa to pove}awe pada na teret poverioca.

VIII. PRIZNANICA

ПретпoставLе у веzи са приzнаницoм

^lan 321.

1. Ko ispuni obavezu potpuno ili delimi~no, ima pravo zahtevati da mu poverilac o tome izda priznanicu o svom tro{ku.

2. Du`nik koji je nov~anu obavezu isplatio preko banke ili po{te, mo`e zahtevati da mu poverilac izda priznanicu samo ako za to ima opravdan razlog.

3. Ako je izdata priznanica da je potpuno ispla}ena glavnica, pretpostavqa se da su ispla}ene i xxxxxx i sudski i drugi tro{xxxx, ako ih xx xxxx.

4. Isto tako, ako du`nik povremenih davawa, kao {to su zakupnine, i drugih potra`ivawa koja se povremeno obra~unavaju, kao {to su xxx xxxx nastaju utro{kom elektri~ne energije, ili vode, ili upotrebom telefona, ima priznanicu da je isplatio docnije dospelo potra`ivawe pretpostavqa se da je isplatio i xxx xxxx su ranije dospela.

Од6ија&е иzдава&а приzнанице

^lan 322.

Ako poverilac odbije da izda priznanicu, du`nik mo`e polo`iti kod suda predmet svoje obaveze.

IX. VRA]AWE OBVEZNICE

^lan 323.

1. Kad potpuno ispuni svoju obavezu, du`nik mo`e, pored priznanice, zahtevati od poverioca da mu vrati obveznicu.

2. Kad poverilac ne mo`e xx xxxxx obveznicu, du`nik ima pravo zahtevati da mu poverilac izda javno overenu ispravu da je obaveza prestala.

3. Ako je du`niku vra}ena obveznica, pretpostavqa se da je obaveza potpuno ispuwena.

4. Du`nik koji je ispunio obavezu samo delimi~no, ima pravo zahtevati da se to ispuwewe zabele`i na obveznici.

O d s e k 2. DOCWA

I. DOCWA DU@NIKA

Кад дymниL дoлаzи y дoц&y

^lan 324.

1. Du`nik dolazi u docwu kad ne ispuni obavezu u roku odre|enom za ispuwewe.

2. Ako rok za ispuwewe nije odre|en, du`nik dolazi u docwu kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili zapo~iwawem nekog postupka ~ija je svrha da se postigne ispuwewe obaveze.

II. DOCWA POVERIOCA

Кад пoверилац дoлаzи y дoц&y

^lan 325.

1. Poverilac dolazi u docwu ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispuwewe ili ga svojim pona{awem spre~i.

2. Poverilac dolazi u docwu i kad xx xxxxxxx da primi ispuwewe du`nikove istovremene obaveze, ali ne nudi ispuwewe svoje dospele obaveze.

3. Poverilac ne dolazi u docwu ako doka`e da u vreme ponude ispuwewa, ili u vreme odre|eno za ispuwewe, du`nik nije bio u mogu}nosti da svoju obavezu ispuni.

Дејства пoвериoчеве дoц&е

^lan 326.

1. Dolaskom poverioca u docwu prestaje docwa du`nika, i na poverioca prelazi rizik slu~ajne propasti ili o{te}ewa stvari.

2. Od xxxx poverio~eve docwe prestaje te}i kamata.

3. Poverilac u docwi du`an je naknaditi du`niku

{tetu nastalu usled docwe za koju odgovara, kao i tro{kove oko daqeg ~uvawa stvari.

O d s e k 3.

P O L A G A W E I P R O D A J A D U G O V A N E

S T V A R I

Пoлаrа&е Loд сyда

^lan 327.

1. Kad je poverilac u docwi, ili je nepoznat, ili kad je neizvesno xx xx poverilac ili gde se nalazi, ili kad je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika, mo`e du`nik polo`iti dugovanu stvar kod suda za poverioca.

2. Isto pravo imaju i tre}a xxxx xxxx su pravno zainteresovana da obaveza bude ispuwena.

3. O izvr{enom polagawu du`nik je du`an izvestiti poverioca ako zna za wega i za wegovo boravi{te.

Кoд Lor сyда се врши пoлаrа&е

^lan 328.

1. Polagawe se vr{i kod stvarno nadle`nog suda u mestu ispuwewa, osim ako razlozi ekonomi~nosti ili priroda

posla zahtevaju da se polagawe izvr{i u mestu gde se stvar nalazi.

2. Svaki drugi stvarno nadle`ni sud xxxx xxxxxxx stvar u depozit, a du`nik je du`an dati naknadu poveriocu ako je ovaj polagawem kod drugog suda pretrpeo {tetu.

Предаја на чyва&е дрyroм лицy

^lan 329.

1. Kad je predmet obaveze neka stvar koja se ne mo`e

~uvati u sudskom depozitu, du`nik mo`e zahtevati xx xxxx da odredi lice kome }e predati stvar da ~uva o tro{ku i za ra~un poverioca.

2. U slu~aju obaveze iz ugovora u privredi, predaja takve stvari javnom skladi{tu na ~uvawe za ra~un poverioca proizvodi dejstvo polagawa kod suda.

3. O izvr{enoj predaji na ~uvawe du`nik je du`an obavestiti poverioca.

Уzима&е пoлomене ствари натраr

^lan 330.

1. Du`nik mo`e uzeti natrag polo`enu stvar.

2. O uzimawu stvari du`nik je du`an obavestiti poverioca.

3. Pravo du`nika da uzme polo`enu stvar prestaje kad du`nik izjavi sudu da xx xxxx~e tog prava, kad poverilac izjavi da prima polo`enu stvar, kao i kad bude utvr|eno pravosna`nom odlukom da polagawe ispuwava uslove urednog ispuwewa.

Дејствo пoлаrа&а

^lan 331.

1. Polagawem dugovane stvari du`nik se osloba|a obaveze u ~asu kad je izvr{io polagawe.

2. Ako je du`nik bio u docwi, xxxxxx docwa prestaje.

3. Od ~asa xxxx xx stvar polo`ena, rizik slu~ajne propasti ili o{te}ewa stvari prelazi na poverioca.

4. Od xxxx polagawa prestaje te}i kamata.

5. Ako du`nik uzme natrag polo`enu stvar, smatra}e xx xxx da nije bilo polagawa, a wegovi sadu`nici i jemci ostaju u obavezi.

ТрoшLoви пoлаrа&а

^lan 332.

Tro{kove punova`nog i neopozvanog polagawa snosi poverilac ukoliko prelaze tro{kove ispuwewa koje je du`an snositi du`nik.

Прoдаја yместo пoлаrа&а ствари

^lan 333.

Ako je stvar nepodesna za ~uvawe, ili ako su za weno

~uvawe ili za weno odr`avawe potrebni tro{xxxx nesrazmerni xx xxxxx vredno{}u, du`nik je mo`e prodati na javnoj prodaji u mestu odre|enom za ispuwewe, ili nekom drugom mestu ako je to u interesu poverioca, a postignuti iznos, po odbitku tro{kova prodaje, polo`iti kod suda tog xxxxx.

Ako stvar ima teku}u cenu, ili ako je male vrednosti u pore|ewu sa tro{kovima javne prodaje, du`nik je mo`e prodati iz slobodne ruke.

Ako je stvar takva da mo`e brzo propasti ili se pokvariti, du`nik je du`an prodati je bez odlagawa na najpogodniji na~in.

U svakom slu~aju, du`nik je du`an obavestiti poverioca o nameravanoj prodaji kad god je to mogu}e, a po izvr{enoj prodaji, o postignutoj ceni i wenom polagawu kod suda.

Предава&е ствари повериоцу

^lan 334.

Sud }e predati poveriocu polo`enu stvar pod uslovima koje je du`nik postavio.

Продаја ради поLриħа трошLова чува&а

^lan 335.

Ako tro{xxxx ~uvawa ne budu ispla}eni u razumnom roku, sud }e, na tra`ewe ~uvara, narediti da se stvar proda i odredi na~in prodaje.

Od iznosa dobijenog prodajom odbi}e se tro{xxxx prodaje i tro{xxxx ~uvawa, a ostatak polo`iti kod suda za poverioca.

OдеъаL 3.

OСТАЛИ НАЧИНИ ПРЕСТАНКА OБАBЕЗА

O d s e k 1.

P R E B I J A W E (K O M P E N Z A C I J A)

Oпшти услови

^lan 336.

Du`nik mo`e prebiti potra`ivawe koje ima prema poveriocu sa onim {to ovaj potra`uje od wega, ako oba potra`ivawa xxxxx xx novac ili druge zamenqive stvari istog roda i iste kakvo}e i ako su oba dospela.

Иzјава о пре6ија&у

^lan 337.

1. Prebijawe ne nastaje ~im se steknu uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vr{i prebijawe.

2. Posle izjave o prebijawu smatra se da je prebijawe nastalo onog ~asa kad su xx xxxxxx uslovi za to.

Oдсуство уzајамности

^lan 338.

1. Du`nik ne mo`e izvr{iti prebijawe onoga {to duguje poveriocu sa onim {to poverilac duguje wegovom jemcu.

2. Ali jemac mo`e izvr{iti prebijawe du`nikove obaveze prema poveriocu sa du`nikovim potra`ivawem od poverioca.

3. Ko xx xxx svoju stvar u zalogu za tu|u obavezu, mo`e zahtevati od poverioca da mu xxxxx xxxx`enu stvar kad se ispune uslovi za prestanak te obaveze prebijawem, kao i kad poverilac propusti svojom krivicom da izvr{i prebijawe.

Застарело потраmива&е

^lan 339.

1. Dug se mo`e prebiti sa zastarelim potra`ivawem samo ako to jo{ nije bilo zastarelo u ~asu kad su xx xxxxxx uslovi za prebijawe.

2. Ako su uslovi za prebijawe nastali po{to je jedno xx xxxxx`ivawa zastarelo, prebijawe ne nastaje ako je du`nik zastarelog potra`ivawa istakao prigovor zastarelosti.

Пре6ија&е са уступа&ем потраmива&ем

^lan 340.

1. Du`nik ustupqenog potra`ivawa mo`e prebiti prijemniku ona svoja potra`ivawa xxxx xx do obave{tewa o ustupawu mogao prebiti ustupiocu.

2. On mu mo`e prebiti i ona svoja potra`ivawa od ustupioca xxxx xx stekao pre obave{tewa o ustupawu a ~iji rok za ispuwewe nije bio dospeo u ~asu xxxx xx obave{ten o ustupawu, ali samo ako taj rok pada pre roka za ispuwewe ustupqenog potra`ivawa ili u isto vreme.

3. Xxxxxx koji je bez rezerve izjavio prijemniku da pristaje na ustupawe ne mo`e mu vi{e prebiti nikakvo svoje potra`ivawe od ustupioca.

4. Ako je ustupqeno potra`ivawe upisano u javne kwige, du`nik mo`e izvr{iti prebijawe prijemniku samo ako je wegovo potra`ivawe upisano kod ustupqenog potra`ivawa ili ako je prijemnik izve{ten prilikom ustupawa o postojawu tog potra`ivawa.

Случајеви Lад је пре6ија&е исLъучено

^lan 341. Ne mo`e prestati prebijawem:

1) potra`ivawe koje se ne mo`e zapleniti;

2) potra`ivawe stvari ili vrednosti stvari koje su du`niku bile date na ~uvawe, ili na posudu, ili koje je du`nik uzeo bespravno, ili ih bespravno zadr`ao;

3) potra`ivawe nastalo namernim prouzrokovawem

{tete;

4) potra`ivawe naknade {tete pri~iwene o{te}ewem zdravqa ili xxxxxxxxxxxxxx smrti;

5) potra`ivawe koje poti~e iz zakonske obaveze izdr`avawa.

За6рана на потраmива&у друrе стране

^lan 342.

Du`nik ne mo`e vr{iti prebijawe ako je wegovo potra`ivawe dospelo tek po{to je neko tre}i stavio zabranu na poverio~evo potra`ivawe prema wemu.

Урачунава&е пре6ија&ем

^lan 343.

Kad izme|u dva lica postoji vi{e obaveza koje mogu prestati prebijawem, prebijawe se vr{i po pravilima koja va`e za ura~unavawe ispuwewa.

O d s e k 2.

O T P U [ T A W E D U G A

Спораzум

^lan 344.

1. Obaveza prestaje kad poverilac izjavi du`niku da ne}e tra`iti weno ispuwewe i du`nik se sa xxx saglasi.

2. Za punova`nost ovog sporazuma nije potrebno da bude zakqu~en u formi u kojoj je zakqu~en posao iz xxxx xx obaveza nastala.

Oдрица&е од средстава о6еz6е|е&а

^lan 345.

Vra}awe zaloge i odricawe od drugih sredstava kojima xx xxxx obezbe|eno ispuwewe obaveze, ne zna~i poverio~evo odricawe od prava da tra`i weno ispuwewe.

Отпушта&е дуrа jемцу

^lan 346.

1. Otpu{tawe duga jemcu ne osloba|a glavnog du`nika, a otpu{tawe duga glavnom du`niku osloba|a jemca.

2. Kad ima vi{e jemaca, pa poverilac oslobodi jednog od wih, ostali ostaju u obavezi, ali se wihova obaveza smawuje za deo koji otpada na oslobo|enog jemca.

Опште отпушта&е дуrова

^lan 347.

Op{te otpu{tawe dugova gasi sva poverio~xxx xxxxxxxxxxx prema du`niku, izuzev onih za koja poverilac nije znao da postoje u ~asu kad je otpu{tawe izvr{eno.

O d s e k 3.

P R E N O V (N O V A C I J A)

Услови

^lan 348.

1. Obaveza prestaje ako se poverilac i du`nik saglase da postoje}u obavezu zamene novom i ako nova obaveza ima razli~it predmet ili razli~it pravni osnov.

2. Sporazum poverioca i du`nika kojim se mewa ili dodaje odredba o roku, o mestu, ili o na~inu ispuwewa, zatim naknadni sporazum o kamati, ugovorenoj kazni, obezbe|ewu ispuwewa ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavawu nove isprave o dugu, ne smatraju se prenovom.

3. Izdavawe menice ili ~eka zbog neke ranije obaveze ne smatra se prenovom, izuzev kad je to ugovoreno.

Bоъа да се иzврши пренов

^lan 349.

Prenov se ne pretpostavqa, te ako strane nisu izrazile nameru da ugase postoje}u obavezu kada su stvarale novu, ranija obaveza ne prestaje, ve} postoji i daqe pored nove.

Деjство пренова

O d s e k 4.

S J E D I W E W E (K O N F U Z I J A)

^lan 353.

1. Obaveza prestaje sjediwewem kad jedno isto lice postane i poverilac i du`nik.

2. Kad jemac postane poverilac, obaveza glavnog du`nika ne prestaje.

3. Obaveza upisana u javnoj kwizi prestaje sjediwewem tek kad se izvr{i upis brisawa.

O d s e k 5.

N E M O G U ] N O S T I S P U W E W A

ПрестанаL о6авеzе

z6оr немоrуħности испу&е&а

^lan 354.

1. Obaveza prestaje kad weno ispuwewe postane nemogu}e usled okolnosti zbog kojih du`nik ne odgovara.

2. Du`nik xxxxx xx xxxx`e okolnosti koje iskqu~uju wegovu odgovornost.

Кад су предмет о6авеzе ствари одре|ене по роду

^lan 355.

1. Ako su predmet obaveze stvari odre|ene po rodu, obaveza ne prestaje ~ak i kad sve {to du`nik ima od takvih stvari propadne usled okolnosti za koje on ne odgovara.

2. Ali, kad su predmet obaveze stvari odre|ene po rodu koje se imaju uzeti iz odre|ene mase tih stvari, obaveza prestaje kad propadne cela ta masa.

Уступа&е права према треħем одrоворном zа немоrуħност испу&е&а

^lan 356.

Du`xxx xxxx|ene stvari koji je oslobo|en svoje obaveze usled nemogu}nosti ispuwewa du`an je ustupiti poveriocu pravo koje bi imao prema tre}xx xxxx zbog nastale nemogu}nosti.

^lan 350.

1. Ugovorom o prenovu ranija obaveza prestaje, a nova nastaje.

2. Sa ranijom obavezom prestaju i xxxxxx i jemstvo, izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem druk~ije ugovoreno.

3. Isto va`i i za ostala sporedna prava koja su bila vezana za raniju obavezu.

HедостатаL раниjе о6авеzе

^lan 351.

1. Xxxxxx je bez dejstva ako je ranija obaveza bila ni{tava ili ve} uga{ena.

2. Ako je ranija obaveza bila samo ru{qiva, prenov je punova`an ako je du`nik znao za nedostatak ranije obaveze.

Деjство пониште&а

^lan 352.

Xxxx xx ugovor o prenovu poni{ten smatra se da nije ni bilo prenova i da ranija obaveza nije ni prestala postojati.

O d s e k 6.

P R O T E K V R E M E N A, O T K A Z

РоL у траjном дуrовинсLом односу

^lan 357.

Trajni dugovinski odnos xx xxxx|enim rokom trajawa prestaje kad rok istekne, izuzev kad je ugovoreno ili zakonom odre|eno da se posle isteka roka dugovinski odnos produ`ava za neodre|eno vreme ako ne bude blagovremeno otkazan.

ОтLаz траjноr дуrовинсLоr односа

^lan 358.

1. Ako vreme trajawa dugovinskog odnosa nije odre|eno, svaka strana mo`e ga prekinuti otkazom.

2. Otkaz xxxx biti dostavqen drugoj strani.

3. Otkaz se mo`e dati u svako doba, samo ne u nevreme.

4. Otkazni dugovinski odnos prestaje kada istekne otkazni rok odre|en ugovorom, a ako takav rok nije odre|en ugovorom, odnos prestaje po isteku roka odre|enog zakonom ili obi~ajem, odnosno istekom primerenog roka.

5. Strane mogu ugovoriti da }e wihov dugovinski odnos prestati samim dostavqawem otkaza, ako za odre|eni slu~xx xxxxx ne nare|uje {to drugo.

6. Poverilac ima pravo da zahteva od du`nika ono {to je dospelo pre nego {to je obaveza prestala protekom roka ili otkazom.

O d s e k 7. S M R T

^lan 359.

Smr}u du`nika ili poverioca prestaje obaveza samo ako xx xxxxxxx s obzirom xx xx~ne osobine koje od ugovornih strana ili li~ne sposobnosti du`nika.

O д е ъ а L 4. ЗAСTAРEЛOСT

O d s e k 1.

OP[TE ODREDBE

Oпште правило

^lan 360.

1. Zastarelo{}u prestaje pravo zahtevati ispuwewe obaveze.

2. Zastarelost nastupa kad protekne zakonom odre|eno vreme u xxxx xx poverilac mogao zahtevati ispuwewe obaveze.

3. Sud se ne mo`e obazirati na zastarelost ako se du`nik nije xx xx pozvao.

Кад zастарелост почи&е теħи

^lan 361.

1. Zastarelost po~iwe te}i prvog xxxx posle xxxx xxxx je poverilac imao pravo da zahteva ispuwewe obaveze, ako zakonom za pojedine slu~ajeve nije {to drugo propisano.

2. Ako se obaveza sastoji u tome da se ne{to ne u~ini, da se propusti ili trpi, zastarelost po~iwe te}i prvog xxxx posle xxxx xxxx je du`nik postupio protivno obavezi.

Hаступа&е zастарелости

^lan 362.

Zastarelost nastupa kad istekne posledwi xxx zakonom odre|enog vremena.

Урачунава&е времена претходниLа

^lan 363.

U vreme zastarelosti ra~una se i vreme koje je proteklo u korist du`nikovih prethodnika.

За6рана промене роLа zастарелости

^lan 364.

1. Pravnim poslom ne mo`e se odrediti du`e ili kra}e vreme zastarelosti od onog vremena koje xx xxxx|xxx zakonom.

2. Pravnim poslom ne mo`e se odrediti da zastarelost ne}e te}i za neko vreme.

Oдрица&е од zастарелости

^lan 365.

Du`nik se ne mo`e odre}i zastarelosti pre nego {to protekne vreme odre|eno za zastarelost.

Писмено приzна&е и о6еz6е|е&е zастареле о6авеzе

^lan 366.

1. Pismeno priznawe zastarele obaveze smatra xx xxx odricawe od zastarelosti.

2. Isto dejstvo ima davawe zaloge ili kod drugog obezbe|ewa za zastarelo potra`ivawe.

Дејство испу&е&а zастареле о6авеzе

^lan 367.

Ako du`nik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo zahtevati da mu xx xxxxx ono {to xx xxx, ~ak i ako nije znao da je obaveza zastarela.

Поверилац чије је потраmива&е о6еz6е|ено

^lan 368.

1. Kad protekne vreme zastarelosti, poverilac ~ije xx xxxxx`ivawe obezbe|eno zalogom ili hipotekom mo`e se namiriti samo iz optere}ene stvari, ako je dr`i u rukama ili ako je wegovo pravo upisano u javnoj kwizi.

2. Me|utim, zastarela potra`ivawa kamata i drugih povremenih davawa ne mogu se namiriti ni iz optere}ene stvari.

Споредна потраmива&а

^lan 369.

Kad zastari glavno potra`ivawe, zastarela su i sporedna potra`ivawa, kao {to su potra`ivawa kamata, plodova, tro{kova, ugovorne kazne.

Кад се не приме&ују правила о zастарелости

^lan 370.

Pravila o zastarelosti ne primewuju se u slu~ajevima kada su u zakonu odre|eni rokovi u xxxxxx xxxxx da se podigne tu`ba ili da se izvr{i odre|ena radwa pod pretwom gubitka prava.

O d s e k 2.

V R E M E P O T R E B N O Z A Z A S T A R E L O S T

Oпшти роL zастарелости

^lan 371.4

Xxxxxxxxxxx zastarevaju za deset xxxxxx, ako zakonom nije odre|en neki drugi rok zastarelosti.

Повремена потраmива&а

^lan 372.

1. Potra`ivawa povremenih davawa koja dospevaju godi{we ili u kra}im odre|enim razmacima vremena (povremena potra`ivawa), pa bilo da se radi o sporednim

4

Izmjena dijela odredbe ovog ~xxxx kojom je op{ti rok zastarjelosti

sa pet produ`en na deset xxxxxx primjewiva}e se i na obligacione odnose koji xx xxxxxxx prije stupawa na snagu Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o obligacionim odnosima (~lan 59. Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o obligacionim odnosima, - Slu`beni glasnik Republike Srpske, broj 17/93, koji je stupio na snagu 30.09.1993. godine) ukoliko petogodi{wi rok zastarjelosti nije istekao do wegovog stupawa na snagu tj. do 30. septembra 1993.

povremenim potra`ivawima, kao {to xx xxxxx`ivawe kamata, bilo da se radi o takvim povremenim potra`ivawima u kojima se iscrpquje samo pravo, kao {to xx xxxxx`ivawe izdr`avawa, zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davawa.

2. Isto va`i za anuitete kojima se u jednakim unapred odre|enim povremenim iznosima otpla}uju glavnica i xxxxxx, xxx ne va`i za otplate u obrocima i druga delimi~na ispuwewa.

Застарeлoст самor права

^lan 373.

1. Samo pravo iz koga proisti~u povremena potra`xxxxx zastareva za pet xxxxxx, xx~unaju}i od dospelosti najstarijeg neispuwenog potra`ivawa posle koga du`nik nije vr{io davawa.

2. Kada zastari pravo iz koga proisti~u povremena potra`ivawa, poverilac gubi pravo ne samo da zahteva budu}a povremena davawa, nego i povremena davawa koja su dospela pre ove zastarelosti.

3. Ne mo`e zastariti pravo na izdr`avawe odre|eno zakonom.

Мe|yсo6на пoтраmива&а иz yroвoра y прoмeтy рo6e и yслyrа

^lan 374.

1. Me|usobna potra`ivawa pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga xxx x xxxxx`ivawa naknade za izdatke u~iwene u vezi s xxx ugovorima, zastarevaju za tri godine.

2. Zastarevawe te~e odvojeno za svaku isporuku robe, izvr{eni rad ili uslugu.

Пoтраmива&а zаLyпнинe

^lan 375.

Potra`ivawe zakupnine, bilo da xx xxxx|xxx da se pla}a povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu, zastareva za tri godine.

Пoтраmива&e наLнадe штeтe

^lan 376.

1. Potra`ivawe naknade prouzrokovane {tete zastareva za tri godine od xxxx xx o{te}enik doznao za {tetu i za lice koje je {tetu u~inilo.

2. U svakom slu~aju ovo potra`ivawe zastareva za pet xxxxxx xx xxxx xx {xxxx xxxxxxx.

3. Potra`ivawe naknade {tete nastale povredom ugovorne obaveza zastareva za vreme odre|eno za zastarelost te obaveze.

Пoтраmива&e наLнадe штeтe прoyzрoLoванe Lривичним дeлoм

^lan 377.

1. Kad je {teta prouzrokovana krivi~nim delom, a za krivi~no gowewe je predvi|en du`i rok zastarelosti, zahtev za naknadu {tete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme odre|eno za zastarelost krivi~nog gowewa.

2. Prekid zastarevawa krivi~nog gowewa povla~i za sobom i prekid zastarevawa zahteva za naknadu {tete.

3. Isto va`i i za zastoj zastarevawa.

Јeднoroдиш&и рoL zастарeлoсти

^lan 378.

1. Zastareva za jednu godinu:

1) potra`ivawe naknade za isporu~enu elektri~nu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimni~arske usluge, i za odr`avawe ~isto}e kad je isporuka, odnosno usluga izvr{ena za potrebe doma}instava;

2) potra`ivawe radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika;

3) potra`ivawe po{te, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i po{tanskih pregradaka, xxx x xxxxx wihova potra`ivawa koja se napla}uju u tromese~nim ili kra}im rokovima;

4) potra`ivawe pretplate na povremene publikacije, ra~unaju}i od isteka vremena za koje je publikacija naru~ena.

2. Zastarevawe te~e iako su isporuke ili usluge produ`ene.

Пoтраmива&а yтвр|eна прeд сyдoм или дрyrим надлemним oрrанима

^lan 379.

1. Sva potra`ivawa koja su utvr|ena pravnosna`nom sudskom ili odlukom drugog nadle`nog organa, ili poravnawem pred sudom ili drugim nadle`nim organom, zastarevaju za deset xxxxxx, pa i ona za koja xxxxx xxx~e predvi|a kra}i rok zastarelosti.

2. Me|utim, sva povremena potra`ivawa koja proisti~u iz takvih odluka ili poravnawa i dospevaju ubudu}e, zastarevaju u roku predvi|enom za zastarelost povremenih potra`ivawa.

РoLoви zастарeлoсти Loд yroвoра o oсиryра&y

^lan 380.

1. Potra`ivawa ugovara~a osigurawa, odnosno tre}eg lica iz ugovora o osigurawu `ivota zastarevaju za pet, a iz ostalih ugovora o osigurawu za tri xxxxxx, xx~unaju}i od prvog xxxx posle proteka kalendarske godine u kojoj xx xxxxx`ivawe nastalo.

2. Ako zainteresovano lice doka`e da do xxxx xxxx|enog u prethodnom stavu nije znalo da se osigurani slu~aj dogodio, zastarevawe po~iwe od xxxx xxxx je za to saznalo, s xxx da u svakom slu~xxx xxxxx`ivawe zastareva kod osigurawa `ivota za deset, a kod ostalih za pet xxxxxx xx xxxx xxxx|enog u prethodnom stavu.

3. Potra`ivawa osigurava~a iz ugovora o osigurawu zastarevaju za tri godine.

4. Kad u slu~aju osigurawa od odgovornosti tre}eg, o{te}eno lice zahteva naknadu od osiguranika, ili je dobije od wega, zastarevawe osiguranikovog zahteva prema osigurava~u po~iwe od xxxx xxxx je o{te}eno lice tra`ilo sudskim putem naknadu od osiguranika, odnosno kada ga je osiguranik obe{tetio.

5. Neposredan zahtev tre}eg o{te}enog lica prema osigurava~u zastareva za isto vreme za koje zastareva wegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za {tetu.

6. Zastarevawe potra`ivawa koje pripada osigurava~u prema tre}xx xxxx odgovornom za nastupawe osiguranog slu~aja po~iwe te}i kad i zastarevawe potra`ivawa osiguranika prema xxx xxxx i navr{ava se u istom roku.

O d s e k 3.

Z A S T O J Z A S T A R E V A W A

Пoтраmива&а иzмe|y oдрe|eних лица

^lan 381.

Zastarevawe ne te~e:

1) izme|u bra~nih drugova;

2) izme|u roditeqa i dece dok traje roditeqsko pravo;

3) izme|u {ti}enika i wegovog staraoca, kao i organa starateqstva, za vreme trajawa starateqstva i dok ne budu polo`eni ra~uni;

4) izme|u dva xxxx xxxx `ive u vanbra~noj zajednici, dok ta zajednica postoji.

Потраmива&а одре|ених лица

^lan 382.

Zastarevawe ne te~e:

1) za vreme mobilizacije, u slu~aju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potra`ivawa lica na vojnoj du`nosti;

2) u pogledu potra`ivawa koja imaju lica zaposlena u tu|em doma}instvu prema poslodavcu ili ~lanovima wegove porodice koji zajedno sa xxxx xxxx, sve dok taj radni odnos traje.

Несавладиве препреLе

^lan 383.

Zastarevawe ne te~e za sve vreme za koje poveriocu nije bilo mogu}e zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispuwewe obaveze.

Утицај yzроLа zастоја zастарева&а

^lan 384.

1. Ako zastarevawe nije moglo po~eti da te~e zbog nekog zakonskog uzroka, ono po~iwe te}i kad taj uzrok prestane.

2. Ako je zastarevawe po~elo te}i pre nego {to je nastao uzrok koji je zaustavio wegov daqi tok, ono nastavqa da te~e kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zaustavqawa ra~una se u zakonom odre|eni rok za zastarelost.

Потраmива&а према пословно неспосо6ним лицима и &ихова потраmива&а

^lan 385.

1. Zastarevawe te~e i prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu, bez obzira na to da li imaju zakonskog zastupnika ili ne.

2. Me|utim, zastarelost potra`ivawa maloletnika koji nema zastupnika i drugog poslovno nesposobnog lica bez zastupnika, ne mo`e nastupiti dok ne proteknu dve godine od kad su postala potpuno poslovno sposobna, ili od kad su dobila zastupnika.

3. Ako je za zastarelost nekog potra`ivawa odre|eno vreme kra}e od dve godine, a poverilac je maloletnik koji nema zastupnika ili neko drugo poslovno nesposobno lice bez zastupnika, zastarevawe tog potra`ivawa po~iwe te}i od kad je poverilac postao poslovno sposoban, ili od kad je dobio zastupnika.

Потраmива&е према лицy на одслymе&y војноr роLа

^lan 386.

Zastarelost prema licu koje se nalazi na odslu`ewu vojnog roka ili na vojnoj ve`bi ne mo`e nastupiti dok ne proteknu tri meseca od odslu`ewa vojnog roka ili prestanka vojne ve`be.

O d s e k 4.

P R E K I D Z A S T A R E V A W A

Приzна&е дyrа

^lan 387.

1. Zastarevawe se prekida kada du`nik prizna dug.

2. Priznawe duga mo`e se u~initi ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan na~in, kao {to su davawe otplate, pla}awe xxxxxx, davawe obezbe|ewa.

Подиzа&е тym6е

^lan 388.

Zastarevawe se prekida podizawem tu`be i svakom drugom poverio~evom radwom preduzetom protiv du`nika pred sudom ili drugim nadle`nim organom, u ciqu utvr|ivawa, obezbe|ewa ili ostvarewa potra`ivawa.

ОдyстанаL, од6ацива&е или од6ија&е тym6е

^lan 389.

1. Prekid zastarevawa izvr{en podizawem tu`be ili kojom drugom poverio~evom radwom preduzetom protiv du`nika pred sudom ili drugim nadle`nim organom u ciqu utvr|ivawa, obezbe|ewa ili ostvarewa potra`ivawa, smatra se da nije nastupio ako poverilac odustane od tu`be ili radwe xxxx xx preduzeo.

2. Isto tako, smatra se da nije bilo prekida ako poverio~eva tu`ba ili zahtev bude odba~en ili odbijen, ili ako izdejstvovana ili preduzeta mera izvr{ewa ili obezbe|ewa bude poni{xxxx.

Од6ацива&е тym6е z6оr ненадлеmности

^lan 390.

1. Ako je tu`ba protiv du`nika odba~ena zbog nenadle`xxxxx xxxx ili kog drugog uzroka koji se ne ti~e su{tine stvari, pa poverilac podigne ponovo tu`bu u roku od tri meseca od xxxx pravosna`nosti odluke o odbacivawu tu`be, smatra se da je zastarevawe prekinuto prvom tu`bom.

2. Isto vredi i za pozivawe u za{titu, i za isticawe prebijawa potra`ivawa u sporu, kao i u slu~aju xxxx xx sud ili drugi organ uputio du`nika da svoje prijavqeno potra`ivawe ostvaruje u parni~nom postupku.

Поzива&е дymниLа

^lan 391.

Za prekid zastarevawa nije dovoqno da poverilac pozove du`nika pismeno ili usmeno da obavezu ispuni.

РоL zастарелости y слyчајy преLида

^lan 392.

1. Posle prekida zastarevawe po~iwe te}i iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne ra~una se u zakonom odre|eni rok za zastarelost.

2. Zastarevawe prekinuto priznawem xx xxxxxx du`nika po~iwe te}i iznova od priznawa.

3. Kad je prekid zastarevawa nastao podizawem tu`be ili pozivawem u za{titu, ili isticawem prebijawa potra`ivawa u sporu, odnosno prijavqivawem potra`ivawa u nekom drugom postupku, zastarevawe po~iwe te}i iznova od xxxx xxxx xx xxxx xxxx~an ili svr{en na neki drugi na~in.

4. Xxxx xx prekid zastrevawa nastao prijavom potra`ivawa u ste~ajnom postupku, zastarevawe po~iwe te}i iznova od xxxx xxxx~awa ovog postupka.

5. Isto va`i i kad je prekid zastarevawa nastao zahtevom prinudnog izvr{ewa ili obezbe|ewa.

6. Zastarevawe koje po~iwe te}i iznova posle prekida, navr{ava se kad protekne onoliko vremena koliko je zakonom odre|eno za zastarevawe koje je prekinuto.

Застарелост y слyчајy пренова

^lan 393.

Ako je prekid nastao priznawem duga xx xxxxxx du`nika, a poverilac i du`nik su se sporazumeli da izmene osnov ili predmet obaveze, novo potra`ivawe zastareva za vreme koje xx xxxx|xxx za wegovu zastarelost.

К л а в а V

Р A З H E B Р С T E O Б A B E З A

O д e ъ а L 1.

HOBЧAHE OБABEЗE

O d s e k 1.

O P [ T E O D R E D B E

Hачeло монeтарноr номиналиzма

^lan 394.

Kad obaveza ima za predmet svotu novca, du`nik je du`an da isplati onaj broj nov~anih jedinica na koji obaveza glasi, izuzev kad zakon odre|uje {to drugo.

Bалyта о6авeze

^lan 395.5

Ako nov~xxx obaveza glasi na pla|awe u nekoj stranoj valuti ili zlatu, weno ispuwewe se mo`e zahtevati u doma}em novcu prema kursu koji va`i u trenutku ispuwewa obaveze.

^lan 396. (brisan)

Kлиzна сLала

^lan 397.

U ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporu~i odre|ene predmete dozvoqeno je ugovoriti da }e cena zavisiti od cena materijala i xx xxxx, xxx i drugih elemenata koji uti~u na visinu tro{kova proizvodwe, u odre|eno vreme na odre|enom tr`i{tu.

Плаħа&e прe роLа

^lan 398.

1. Du`nik nov~ane obaveze mo`e je ispuniti pre roka.

2. Ni{xxxx xx odredba ugovora kojom se du`xxx xxxx~e ovog prava.

3. U slu~aju ispuwewa nov~ane obaveze pre roka, du`nik ima pravo da od iznosa duga odbije iznos xxxxxx za vreme od xxxx isplate do dospelosti obaveze, samo ako je na to ovla{}en ugovorom ili to proizlazi iz obi~aja.

O d s e k 2.

U G O V O R N A K A M A T A

Стопа yrоворнe Lаматe

^lan 399.

1. Xxxxx ugovorne xxxxxx izme|u fizi~kih lica ne mo`e biti ve}a od kamatne stope koja se u mestu ispuwewa pla}a na {tedne uloge po vi|ewu.

5

Ovako izmijewena odredba ovog ~xxxx kojom je valutna ili zlatna

klauzula konvertovana, po zakonu, u doma}i novac (zakonsko sredstvo pla}awa) prema kursu koji je va`io u trenutku nastanka obaveze, xxxx se konvertuje u вanyǔy ǔnakaaa prema kursu koji va`i u trenutku ispuwewa obaveze. Ovako izmewena odredba xxxx xx u uslovima obezvre|ivawa doma}eg novca povoqnija za povjerioce, primjewiva}e se i na nov~ane obaveze koje su nastale prije stupawa na snagu Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o obligacionim odnosima (-Slu`beni glasnik Republike Srpske-, broj 17/93) ukoliko one nisu bile ispuwene do wegovog stupawa na snagu, 30. septembra 1993. godine.

2. U pogledu najvi{e ugovorne kamatne stope izme|u pravnih lica primewuju se odredbe posebnog zakona.

3. Ako xx xxxxxx ugovorena ali nije odre|ena xxxx xxxxx ni vreme dospevawa, izme|u fizi~kih lica va`i kamatna xxxxx koja se u mestu ispuwewa pla}a na {tedne uloge po vi|ewu, a izme|u pravnih lica va`i kamatna xxxxx xxxx banka ili druga bankarska organizacija pla}a, odnosno ugovora za takvu ili sli~nu vrstu posla i dospeva po isteku godine, ako za odre|eni slu~aj nije predvi|eno {to drugo.

4. Ako je ugovorena ve}a kamata od dozvoqene, primeni}e se najve}a dozvoqena xxxxx xxxxxx.

Kамата на Lаматy

^lan 400.

1. Ni{xxxx xx odredba ugovora kojom se predvi|a da }e na kamatu, kada dospe za isplatu, po~eti te}i kamata, ako ne bude ispla}ena.

2. Ali se mo`e unapred ugovoriti da }e xx xxxxx xxxxxx pove}ati ako du`nik ne isplati dospele xxxxxx xx vreme.

3. Odredbe prethodnih stavova ne odnose se na kreditno poslovawe banaka i drugih bankarskih organizacija.

Kад Lамата прeстаje тeħи

^lan 401. (brisan)

Kamata prestaje te}i kad svota dospelih a neispla}enih kamata dostigne glavnicu.

Xxxxxx y нeновчаним о6авezама

^lan 402.

Odredbe ovog zakona o ugovornoj kamati shodno va`e i za ostale obaveze koje imaju za predmet stvari odre|ene po rodu.

OдeъаL 2.

OБABEЗE СA BИШE ПРEДМETA

O d s e k 1.

A L T E R N A T I V N E O B A V E Z E

Право иz6ора

^lan 403.

Ako neka obaveza ima dva ili vi{e predmeta, xxx xx du`nik du`an dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze, pravo izbora, ako nije {to drugo ugovoreno, pripada du`niku i obaveza prestaje kad on bude predao predmet koji je izabrao.

Heопоzивост и дejство иzвршeноr иz6ора

^lan 404.

1. Izbor je izvr{en kad strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu stranu o tome {ta je izabrala, i od tog

~asa izbor se vi{e ne mo`e xxxxxx.

2. Izvr{ewem izbora smatra se da je obaveza od po~etka bila jednostavna i da xx xxx predmet od po~etka bila izabrana stvar.

Xxxxx&x права иz6oра

^lan 405.

1. Du`nik ima pravo izbora sve dok u postupku prinudnog izvr{ewa jedna od dugovanih stvari ne bude potpuno ili delimi~no predata poveriocu po wegovom izboru.

2. Ako pravo izbora pripada poveriocu, a on se ne izjasni o izboru u roku odre|enom za ispuwewe, du`nik ga mo`e pozvati da izvr{i izbor i za to mu odredi primeren rok, posle ~ijeg isteka pravo izbora prelazi na du`nika.

Иz6oр пoвeрeн трeħeм лицу

II. FAKULTATIVNA POTRA@IVAWA

^lan 411.

1. Kad je ugovorom ili zakonom predvi|eno da poverilac mo`e umesto dugovanog predmeta zahtevati od du`nika neki drugi odre|eni predmet, du`nik je du`an predati mu taj predmet ako poverilac to zahteva.

2. U ostalom, za ovakva fakultativna potra`ivawa va`e prema nameri ugovara~a i prema prilikama posla odgovaraju}a pravila o fakultativnim i alternativnim obavezama.

^lan 406.

Ako izbor treba da izvr{i neko tre}e lice, a ono to ne u~ini, svaka strana mo`e zahtevati da izbor izvr{i sud.

Xxxxxxxx&x на прeoстали прeдмeт

^lan 407.

Ako xx xxxxx predmet obaveze postao nemogu} usled nekog doga|aja za koji ne odgovara ni jedna strana, obaveza se ograni~ava na preostali predmet.

Xxxxxxxx&x у случаjу oдroвoрнoсти jeднe странe

^lan 408.

1. Kad xx xxxxx predmet obaveze postao nemogu} usled doga|aja za koji je odgovoran du`nik, obaveza se ograni~ava na preostali predmet u slu~aju da pravo izbora pripada wemu, a ako pravo izbora pripada poveriocu, on mo`e po svom izboru tra`iti preostali predmet ili naknadu {tete.

2. Kad xx xxxxx predmet obaveze postao nemogu} usled doga|aja za koji je odgovoran poverilac, du`nikova obaveza prestaje, ali u slu~aju da wemu pripada pravo izbora, on mo`e tra`iti naknadu {tete i izvr{iti svoju obavezu preostalim predmetom, a ako pravo izbora ima poverilac, on mo`e dati naknadu {tete i tra`iti preostali predmet.

O d s e k 2.

F A K U L T A T I V N E O B A V E Z E I F A K U L T A T I V N A

P O T R A @ I V A WA

I. FAKULTATIVNE OBAVEZE

Oвлашħe&e дуmниLа у фаLултативнoj o6авezи

^lan 409.

Du`nik ~ija obaveza ima jedan predmet, ali mu je dopu{teno da se oslobodi svoje obaveze daju}i neki drugi odre|eni predmet, mo`e se koristiti xxx mogu}no{}u sve dok poverilac u postupku prinudnog izvr{ewa ne dobije potpuno ili delimi~no predmet obaveze.

Oвлашħe&e пoвeриoца у фаLултативнoj o6авezи

^lan 410.

1. Poverilac u fakultativnoj obavezi mo`e zahtevati od du`nika samo predmet obaveze, ali ne i drugi predmet, kojim du`nik, ako ho}e, mo`e tako|e ispuniti svoju obavezu.

2. Kad predmet obaveze postane nemogu} usled doga|aja za koji du`nik odgovara, poverilac mo`e tra`iti samo naknadu {tete, ali se du`nik mo`e osloboditi obaveza daju}i predmet koji xx xxxx{}en dati umesto dugovanog predmeta.

OдeъаL 3.

OБABEЗE СA BИШE ДУШНИКA ИЛИ ПOBEРИЛAЦA

O d s e k 1.

D E Q I V E O B A V E Z E

Дeъe&e o6авeze и пoтраmива&а

^lan 412.

1. Obaveza je deqiva ako se ono {to se duguje mo`e podeliti i ispuniti u delovima koji imaju ista svojstva kao i ceo predmet, i ako xxx xxx podelom ne gubi ni{ta od svoje vrednosti, ina~e obaveza je nedeqiva.

2. Kad u nekoj deqivoj obavezi ima vi{e du`nika, obaveza se deli me|u wima na jednake delove, ako nije odre|xxx xxxx~ija podela, i svaki od wih odgovara za svoj deo obaveze.

3. Kad u nekoj deqivoj obavezi ima vi{e poverilaca, potra`ivawe se deli me|u wima na jednake delove, ako nije

{to drugo odre|eno, i svaki poverilac mo`e zahtevati samo svoj xxx xxxxx`ivawa.

ПрeтпoставLа сoлидарнoсти

^lan 413.

Kad ima vi{e du`nika u nekoj deqivoj obavezi nastaloj ugovorom u privredi, oni odgovaraju poveriocu solidarno, osim ako su ugovara~i izri~no otklonili solidarnu odgovornost.

O d s e k 2.

S O L I D A R N E O B A V E Z E

I. SOLIDARNOST DU@NIKA

Садрmина сoлидарнoсти дуmниLа

^lan 414.

1. Svaki du`nik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac mo`e zahtevati weno ispuwewe xx xxxx ho}e sve dok ne bude potpuno ispuwena, ali kad jedan du`nik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se du`nici osloba|aju.

2. Od vi{e solidarnih du`nika, svaki mo`e dugovati sa drugim rokom ispuwewa, pod drugim uslovima i uop{te sa razli~itim odstupawima.

Прe6иjа&e

^lan 415.

1. Svaki solidarni du`nik mo`e se pozvati na prebijawe koje je izvr{io wegov sadu`nik.

2. Solidarni du`nik mo`e potra`ivawe svog sadu`nika prema poveriocu prebiti sa poverio~evim potra`ivawem, ali samo za onoliko koliko iznosi xxx xxxx tog sadu`nika u solidarnoj obavezi.

Отпушта&е дуrа

^lan 416.

1. Otpu{tawe duga izvr{eno sporazumno sa jednim du`nikom osloba|a obaveze i ostale du`nike.

2. Ali ako je otpu{tawe imalo za svrhu da oslobodi obaveze samo du`nika s xxxxx xx izvr{xxx, solidarna obaveza smawuje se za deo koji prema me|usobnim odnosima du`nika pada na wega, a ostali du`nici odgovaraju solidarno za ostatak obaveze.

Пренoв

^lan 417.

1. Prenovom koji je poverilac izvr{io sa jednim solidarnim du`nikom osloba|aju se i ostali du`nici.

2. Xxx, ako su poverilac i du`nik prenov ograni~ili na deo obaveze koji dolazi na ovoga, obaveza ostalih ne prestaje, nego se samo smawuje za xxx xxx.

Xxxxxxx&x

^lan 418.

Poravnawe koje je zakqu~io jedan od solidarnih du`nika sa poveriocem nema dejstva prema ostalim du`nicima, ali ovi imaju pravo da prihvate to poravnawe, ako ono nije ograni~eno na du`nika sa xxxxx xx zakqu~xxx.

Сједи&е&е

Правo испуниoца на наLнаду

^lan 423.

1. Du`nik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadu`nika da mu naknadi deo obaveze koji pada na wega.

2. Pri tome nije od uticaja okolnost {to je poverilac nekog od sadu`nika oslobodio duga ili mu je dug smawio.

3. Deo koji pada na du`nika xx xxxx ne mo`e da se dobije naknada deli se srazmerno na sve du`nike.

Пoдела на једнаLе делoве и иzуzетаL

^lan 424.

1. Ako nije {to drugo ugovoreno ili ina~e ne proizlazi iz pravnih odnosa u~esnika u poslu, na svakog du`nika dolazi jednak deo.

2. Xxx, ako je solidarna obaveza zakqu~ena u iskqu~ivom interesu jednog solidarnog du`nika, on je du`an naknaditi ceo iznos obaveze xxxxxxxxx koji je namirio poverioca.

II. SOLIDARNOST POVERILACA

Сoлидарнoст се не претпoставъа

^lan 425.

Kad na poverila~koj strani ima vi{e lica, ona su solidarna samo kad je solidarnost ugovorena ili zakonom odre|ena.

^lan 419.

Kad se u jednom licu sjedini svojstvo poverioca i svojstvo du`nika iste solidarne obaveze, obaveza ostalih du`nika smawuje se za iznos dela koji na wega pada.

Дoц&а пoвериoца

^lan 420.

Kad poverilac do|e u docwu prema jednom solidarnom du`niku, on je u docwi i prema ostalim solidarnim du`nicima.

Xxx&x једнor дуmниLа и приzна&е дуrа

^lan 421.

1. Docwa jednog solidarnog du`nika nema dejstva prema ostalim du`nicima.

2. Isto va`i i za priznawe duga koje bi izvr{io jedan od solidarnih du`nika.

Xxxxxx и преLид zастарева&а и xxxxxx&x oд zастарелoсти

^lan 422.

1. Ako zastarevawe ne te~e ili je prekinuto prema jednom du`niku, ono te~e za ostale solidarne du`nike i mo`e se navr{iti, ali du`nik prema kome obaveza nije zastarela i koji xx xxxxx da je ispuni ima pravo zahtevati od ostalih du`nika prema xxxxxx xx obaveza zastarela da mu naknade svaki svoj deo obaveze.

2. Odricawe od navr{ene zastarelosti nema dejstva prema ostalim du`nicima.

Садрmина сoлидарнoсти

^lan 426.

1. Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od du`nika ispuwewe cele obaveze, ali kad jedan od wih bude namiren, obaveza prestaje i prema ostalim poveriocima.

2. Du`nik mo`e ispuniti obavezu poveriocu xxxx xxx izabere, sve dok neki poverilac ne zatra`i ispuwewe.

Пре6ија&е

^lan 427.

1. Du`nik mo`e izvr{iti prebijawe svoje obaveze xx xxxxx`ivawem koje ima prema poveriocu koji mu zahteva ispuwewe.

2. Prebijawe xx xxxxx`ivawem koje ima prema nekom drugom poveriocu, du`nik mo`e izvr{iti samo do visine dela solidarnog potra`ivawa koje pripada xxx poveriocu.

Xxxxxxx&x дуrа и пренoв

^lan 428.

Otpu{tawem duga i prenovom izme|u du`nika i jednog poverioca smawuje se solidarna obaveza za onoliko koliko iznosi deo tog potra`ivawa poverioca.

Xxxxxxx&x

^lan 429.

Poravnawe koje je zakqu~io jedan od solidarnih poverilaca sa du`nikom nema dejstva prema ostalim poveriocima, ali ovi imaju pravo da prihvate to poravnawe, izuzev kad se ono odnosi samo na deo poverioca sa xxxxx xx zakqu~xxx.

Сједи&е&е

^lan 430.

Kad se u licu jednog solidarnog poverioca sjedini i svojstvo du`nika, svaki od ostalih solidarnih poverilaca mo`e od wega zahtevati samo svoj xxx xxxxx`ivawa.

Доц&а

^lan 431.

1. Kad du`nik do|e u docwu prema jednom solidarnom poveriocu, on je u docwi i prema ostalim poveriocima.

2. Docwa jednog solidarnog poverioca dejstvuje i prema ostalim poveriocima.

Приzна&е дуrа

^lan 432.

Priznawe duga u~iweno jednom poveriocu koristi svima poveriocima.

Застарелост

^lan 433.

1. Ako jedan poverilac prekine zastarevawe, ili ako prema wemu ne te~e zastarevawe, to ne koristi ostalim poveriocima i prema wima zastarevawe te~e i daqe.

2. Odricawe od zastarelosti izvr{xxx xxxxx jednom poveriocu koristi i ostalim poveriocima.

Односи иzме|у поверилаца после испу&е&а

^lan 434.

1. Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od poverioca koji je primio ispuwewe od du`nika da mu preda deo koji mu pripada.

2. Ako iz odnosa me|u poveriocima ne proisti~e {to drugo, svakom solidarnom poveriocu pripada jednak deo.

O d s e k 3.

N E D E Q I V E O B A V E Z E

^lan 435.

1. Za nedeqive obaveze u kojima ima vi{e du`nika shodno se primewuju propisi o solidarnim obavezama.

2. Kad u nedeqivoj obavezi ima vi{e poverilaca me|u kojima nije ni ugovorena ni zakonom odre|ena solidarnost, jedan poverilac mo`e zahtevati da du`nik ispuni wemu samo ako xx xxxx{}en od ostalih poverilaca da primi ispuwewe, a ina~e svaki poverilac mo`e zahtevati od du`nika da obavezu ispuni svim poveriocima zajedno, ili da xx xxxx`i sudu.

К л а в а VI

П Р О X X X X П О B E Р И О Ц A И Л И Д У Ш H И K A

О д е ъ а L 1.

УСТУПAbE ПОТРAШИBAbA УКОBОРОM (Ц E С И X X)

O d s e k 1.

O P [ T E O D R E D B E

Kоја се потраmива&а моrу пренети уrовором

^lan 436.

1. Poverilac mo`e ugovorom zakqu~enim sa tre}im preneti na ovoga svoje potra`ivawe, izuzev onog ~iji xx xxxxxx zabrawen zakonom ili koje je vezano za li~nost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi protivi preno{ewu na drugoga.

2. Ugovor o ustupawu nema dejstvo prema du`niku, ako su on i poverilac ugovorili da ovaj ne}e mo}i preneti potra`ivawe na drugoga ili da ga ne}e mo}i preneti bez du`nikovog pristanka.

Споредна права

^lan 437.

1. Xx xxxxx`ivawem prelaze na prijemnika sporedna prava, kao {to su pravo prvenstvene naplate, hipoteka, xxxxxx, prava iz ugovora sa jemcem, prava na kamatu, ugovornu kaznu i sl.

2. Ipak, ustupilac mo`e predati zalo`enu stvar prijemniku samo ako zalogodavac pristane na to, ina~e ona ostaje kod ustupioca da je ~uva za ra~un prijemnika.

3. Pretpostavqa se da su dospele a neispla}ene xxxxxx ustupqene sa glavnim potra`ivawem.

X0xxxxxxxx&x дуmниLа

^lan 438.

1. Za prenos potra`ivawa nije potreban pristanak du`nika xxx xx ustupilac du`an obavestiti du`nika o izvr{enom ustupawu.

2. Ispuwewe izvr{eno ustupiocu pre obave{tewa o ustupawu punova`no je i osloba|a du`nika obaveze, ali samo ako nije znao za ustupawe, ina~e obaveza ostaje i on je du`an da je ispuni prijemniku.

BишеструLо уступа&е

^lan 439.

Ako je poverilac ustupio isto potra`ivawe raznim licima, potra`ivawe pripada prijemniku o kome je ustupilac prvo obavestio du`nika, odnosno koji se prvi javio du`niku.

O d s e k 2.

O D N O S P R I J E M N I K A I D U @ N I K A

^lan 440.

1. Prijemnik ima prema du`niku ista prava koja je ustupilac imao prema du`niku do ustupawa.

2. Du`nik mo`e ista}i prijemniku pored prigovora koje ima prema wemu i one prigovore koje je mogao ista}i ustupiocu do ~asa kada je saznao za ustupawe.

O d s e k 3.

O D N O S U S T U P I O C A I P R I J E M N I K A

Прeдаја исправа o дуrу

^lan 441.

1. Ustupilac je du`an predati prijemniku obveznicu ili drugu ispravu o dugu, ako ih ima, kao i druge dokaze o ustupqenom potra`ivawu i sporednim pravima.

2. Ako je ustupilac preneo na prijemnika samo jedan deo potra`ivawa, on je du`an predati mu overen prepis obveznice ili koje druge isprave kojom se dokazuje postojawe ustupqenog potra`ivawa.

3. On je du`an izdati mu, na wegov zahtev, overenu potvrdu o ustupawu.

Oдroвoрнoст zа пoстoја&e пoтраmива&а

^lan 442.

Kada je ustupawe izvr{eno ugovorom sa naknadom, ustupilac odgovara za postojawe potra`ivawa u ~asu kada je izvr{eno ustupawe.

Oдroвoрнoст zа наплативoст

^lan 443.

1. Ustupilac odgovara za naplativost ustupqenog potra`ivawa ako je to bilo ugovoreno, ali samo od visine onoga {to je primio od prijemnika, kao i za naplativost kamata, tro{kova oko ustupawa i tro{kova postupka protiv du`nika.

2. Ve}a odgovornost savesnog ustupioca ne mo`e se ugovoriti.

O d s e k 4.

P O S E B N I S L U ^ A J E V I

U S T U P A W A P O T R A @ I V A W A

Уступа&e умeстo испу&e&а или ради наплаħива&а

^lan 444.

1. Kad du`nik umesto ispuwewa svoje obaveze ustupi poveriocu svoje potra`ivawe, ili jedan wegov deo, zakqu~ewem ugovora o ustupawu du`nikova obaveza se gasi do iznosa ustupqenog potra`ivawa.

2. Ali, kad du`nik ustupi svome poveriocu svoje potra`ivawe samo radi napla}ivawa, wegova se obaveza gasi, odnosno smawuje tek kada poverilac naplati ustupqeno potra`ivawe.

3. U oba slu~aja prijemnik je du`an predati ustupiocu sve {to je naplatio preko iznosa svog potra`ivawa prema ustupiocu.

4. U slu~aju ustupawa radi napla}ivawa du`nik ustupqenog potra`ivawa mo`e ispuniti svoju obavezu i prema ustupiocu, ~ak i kada je obave{ten o ustupawu.

Уступа&e ради o6ez6e|e&а

^lan 445.

Kad je ustupawe izvr{eno radi obezbe|ewa prijemnikovog potra`ivawa prema ustupiocu, prijemnik je du`an da se stara sa pa`wom dobrog privrednika, odnosno dobrog doma}ina o naplati ustupqenog potra`ivawa i da po izvr{enoj naplati, po{to zadr`i koliko je potrebno za

namirewe sopstvenog potra`ivawa prema ustupiocu, ovome preda vi{ak.

OдeъаL 2.

ПРOMEHA ДУШHИКA

O d s e k 1.

P R E U Z I M A W E D U G A

I. OP[TE ODREDBE

Уroвoр o прeуzима&у дуrа

^lan 446.

1. Preuzimawe duga vr{i se ugovorom izme|u du`nika i preuzimaoca, na koji je pristao poverilac.

2. O zakqu~enom ugovoru mo`e poverioca izvestiti svaki od wih, i svakome od wih mo`e poverilac saop{titi svoj pristanak na preuzimawe duga.

3. Pretpostavqa se da je poverilac dao svoj pristanak ako je bez ograde primio neko ispuwewe od preuzimaoca, koje je ovaj u~inio u svoje ime.

4. Ugovara~i, kao i svaki od wih posebno, mogu pozvati poverioca da se u odre|enom roku izjasni da li pristaje na preuzimawe duga, pa ako se poverilac u odre|enom roku ne izjasni smatra se da nije dao svoj pristanak.

5. Ugovor o preuzimawu duga ima dejstvo ugovora o preuzimawu ispuwewa za vreme dok poverilac ne bude dao svoj pristanak na ugovor o preuzimawu duga kao i ako on odbije da da pristanak.

Случај Lад јe дуr o6ez6e|eн хипoтeLoм

^lan 447.

1. Kad je prilikom otu|ewa neke nepokretnosti na kojoj postoji hipotekom ugovoreno izme|u pribavioca i otu|ioca da }e pribavilac preuzeti dug prema hipotekarnom poveriocu, smatra se da je hipotekarni poverilac dao pristanak na ugovor o preuzimawu duga ako ga na pismeni poziv otu|ioca nije odbio u roku od tri meseca od prijema poziva.

2. U pismenom pozivu poveriocu se mora skrenuti pa`wa na ovu posledicu, ina~e }e se smatrati kao da poziv nije upu}en.

II. DEJSTVO UGOVORA O PREUZIMAWU DUGA

Прoмeна дуmниLа

^lan 448.

1. Preuzimawem duga preuzimalac stupa na mesto pre|a{weg du`nika, a ovaj se osloba|a obaveze.

2. Ali, ako je u vreme poverio~evog pristanka na ugovor o preuzimawu duga preuzimalac bio prezadu`en, a poverilac to nije znao niti je morao znati, pre|a{wi du`nik ne osloba|a se obaveze, a ugovor o preuzimawu duga ima dejstvo ugovora o pristupawu dugu.

3. Izme|u preuzimaoca i poverioca postoji ista obaveza koja je dotle postojala izme|u pre|a{weg du`nika i poverioca.

Спoрeдна права

^lan 449.

1. Sporedna prava koja su dotle postojala uz potra`ivawe ostaju i daqe, ali jemstva, kao i zaloge, koje su dala tre}a lica prestaju ako jemci i zalogodavci ne pristaju da odgovaraju i za novog du`nika.

2. Ako nije {to drugo ugovoreno, preuzimalac ne odgovara za nenapla}ene kamate koje su dospele do preuzimawa.

Приrовори

^lan 450.

1. Preuzimalac mo`e ista}i poveriocu sve prigovore koji proisti~u iz pravnog odnosa izme|u pre|a{weg du`nika i poverioca, iz koga poti~e preuzeti dug, kao i prigovore koje preuzimalac ima prema poveriocu.

2. Preuzimalac ne mo`e ista}i poveriocu prigovore koji poti~u iz wegovog pravnog odnosa sa pre|a{wim du`nikom, a koji odnos je bio osnov preuzimawa.

O d s e k 2.

P R I S T UP A W E D U G U

Уrовор о приступа&у дуrу

^lan 451.

Ugovorom izme|u poverioca i tre}eg, kojim se ovaj obavezuje poveriocu da }e ispuniti wegovo potra`ivawe od du`nika, tre}i stupa u obavezu pored du`nika.

Приступа&е дуrу у случају прима&а неLе имовинсLе целине

^lan 452.

1. Lice na koje pre|e na osnovu ugovora neka imovinska celina fizi~kog lica, pravnog lica, ili jedan deo te celine, odgovara za dugove koji se odnose na tu celinu, odnosno na wen deo, pored dotada{weg imaoca i solidarno s wim, ali samo do vrednosti wene aktive.

2. Nema pravnog dejstva prema poveriocima odredba ugovora kojom bi se iskqu~ivala ili ograni~avala odgovornost utvr|ena u prethodnom stavu.

O d s e k 3.

P R E U Z I M A W E I S P U W E W A

^lan 453.

1. Preuzimawe ispuwewa se vr{i ugovorom izme|u du`nika i nekog tre}eg lica kojim se ovaj obavezuje prema du`niku da ispuni wegovu obavezu prema wegovom poveriocu.

2. On odgovara du`niku ako blagovremeno ne ispuni obavezu poveriocu, te ovaj zatra`i ispuwewe od du`nika.

3. Ako on ne preuzima dug, niti pristupa dugu i poverilac nema nikakvo pravo prema wemu.

D E O D R U G I U G O V O R I

К л а в а VII

П Р O Д A J A

OдeъаL 1.

OПШТЕ OДРЕДБЕ

Пojам

^lan 454.

1. Ugovorom o prodaji obavezuje se prodavac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar.

2. Prodavac nekog drugog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vr{ewe tog prava zahteva dr`avinu stvari, da mu i preda stvar.

Фoрма прoдаje нeпoLрeтнoсти

^lan 455.

Ugovor o prodaji nepokretnih stvari mora biti zakqu~en u pismenoj formi, pod pretwom ni{tavosti.

РиzиL

^lan 456.

1. Do predaje stvari kupcu rizik slu~ajne propasti ili o{te}ewa stvari snosi prodavac, a sa predajom stvari rizik prelazi na kupca.

2. Rizik ne prelazi na kupca ako je on zbog nekog nedostatka predate stvari raskinuo ugovor ili tra`io zamenu stvari.

Прeлаz риzиLа y слyчаjy Lyпчeвe дoц&e

^lan 457.

1. Ako predaja stvari nije izvr{ena zbog kup~eve docwe, rizik prelazi na kupca u ~asu kada je do{ao u docwu.

2. Kad su predmet ugovora stvari odre|ene po rodu, rizik prelazi na kupca u docwi ako je prodavac izdvojio stvari o~igledno namewene za izvr{ewe predaje i o tome odaslao obave{tewe kupcu.

3. Ali, kad su stvari odre|ene po rodu takve prirode da prodavac ne mo`e da izdvoji jedan wihov deo, dovoqno je da je prodavac izvr{io sve radwe koje su potrebne da bi kupac mogao preuzeti stvari i da je o tome odaslao obave{tewe kupcu.

OдeъаL 2.

СAСТOJЦИ УКOBOРA O ПРOДAJИ

O d s e k 1. S T V A R

Oпштe правилo

^lan 458.

1. Stvar o kojoj je ugovor mora biti u prometu, te je ni{tav ugovor o prodaji stvari koja je van prometa.

2. Za prodaju stvari ~iji je promet ograni~en va`e posebni propisi.

3. Prodaja se mo`e odnositi i na budu}u stvar.

Кад je ствар прoпала прe yroвoра

^lan 459.

1. Ugovor o prodaji nema pravno dejstvo, ako je u ~asu wegovog zakqu~ewa stvar o kojoj je ugovor bila propala.

2. Ako je u ~asu zakqu~ewa ugovora stvar bila samo delimi~no propala, kupac mo`e raskinuti ugovor ili ostati pri wemu uz srazmerno sni`ewe cene.

3. Ali }e ugovor ostati na snazi i kupac }e imati samo pravo na sni`ewe cene ako delimi~na propast ne smeta postizawu svrhe ugovora, ili ako za odre|enu stvar postoji takav obi~aj u pravnom prometu.

Прoдаjа тy|e ствари

^lan 460.

Prodaja tu|e stvari obavezuje ugovara~e, ali kupac koji nije znao ili nije morao znati da je stvar tu|a, mo`e, ako se usled toga ne mo`e ostvariti ciq ugovora, raskinuti ugovor i tra`iti naknadu {tete.

Прoдаjа спoрнor права

^lan 461.

1. Sporno pravo mo`e biti predmet ugovora o prodaji.

2. Ali je ni{tav ugovor kojim bi advokat ili koji drugi nalogoprimac kupio sporno pravo ~ije mu je ostvarivawe povereno ili ugovorio za sebe u~e{}e u podeli iznosa dosu|enog wegovom nalogodavcu.

O d s e k 2. C E N A

Кад цена није одре|ена

^lan 462.

1. Ako ugovorom o prodaji cena nije odre|ena, a ni ugovor ne sadr`i dovoqno podataka pomo}u kojih bi se ona mogla odrediti, ugovor nema pravno dejstvo.

2. Kad ugovorom o prodaji u privredi cena nije odre|ena, niti u wemu ima dovoqno podataka pomo}u kojih bi se ona mogla odrediti, kupac je du`an platiti cenu koju je prodavac redovno napla}ivao u vreme zakqu~ewa ugovora, a u nedostatku ove razumnu cenu.

3. Pod razumnom cenom smatra se teku}a cena u vreme zakqu~ewa ugovora, a ako se ona ne mo`e utvrditi onda cena koju utvr|uje sud prema okolnostima slu~aja.

Прописана цена

^lan 463.

Kad je ugovorena ve}a cena od one koju je za odre|enu vrstu stvari propisao nadle`ni organ, kupac duguje samo iznos propisane cene, a ako je ve} isplatio ugovorenu cenu, ima pravo zahtevati da mu se vrati razlika.

Кад је yrоворена теLyħа цена

^lan 464.

1. Kad je ugovorena teku}a cena, kupac duguje cenu utvr|enu zvani~nom evidencijom na tr`i{tu mesta prodavca u vreme kad je trebalo da usledi ispuwewe.

2. Ako takve evidencije nema, teku}a cena se odre|uje na osnovu elemenata pomo}u kojih se prema obi~ajima tr`i{ta utvr|uje cena.

Кад је одре|ива&е цене поверено треħем

^lan 465.

Ako tre}e lice kome je povereno odre|ivawe cene ne}e ili ne mo`e da je odredi, a ugovara~i se ne slo`e naknadno o odre|ivawu cene niti ugovor raskinu, smatra}e se da je ugovorena razumna cena.

Кад је одре|ива&е цене оставъено једном yrоварачy

^lan 466.

Odredba ugovora kojom se odre|ivawe cene ostavqa na voqu jednom ugovara~u smatra se kao da nije ni ugovorena i tada kupac duguje cenu kao u slu~aju kad cena nije odre|ena.

O д е ъ а L 3.

OБABEЗE ПРOДABЦA

O d s e k 1.

P R E D A J A S T V A R I

I. O PREDAJI UOP[TE

Bреме и место предаје

^lan 467.

1. Prodavac je du`an predati stvar kupcu u vreme i na mestu predvi|enom ugovorom.

2. Prodavac je izvr{io obavezu predaje kupcu, po pravilu, kad mu stvar uru~i ili preda ispravu kojom se stvar mo`e preuzeti.

Предмет предаје

^lan 468.

1. Ako nije {to drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla, prodavac je du`an predati stvar kupcu u ispravnom stawu zajedno sa wenim pripacima.

2. Plodovi i druge koristi od stvari pripadaju kupcu od dana kad je prodavac bio du`an da mu ih preda.

Кад је yrоворена предаја y тоLy иzвесноr периода времена

^lan 469.

Kad je ugovoreno da predaja stvari bude izvr{ena u toku izvesnog perioda vremena, a nije odre|eno koja }e strana imati pravo da odredi datum predaje u granicama tog perioda, to pravo pripada prodavcu, osim kad iz okolnosti slu~aja proizlazi da je odre|ivawe datuma predaje ostavqeno kupcu.

Кад датyм предаје није одре|ен

^lan 470.

Kad datum predaje stvari kupcu nije odre|en, prodavac je du`an izvr{iti predaju u razumnom roku posle zakqu~ewa ugovora, s obzirom na prirodu stvari i na ostale okolnosti.

Кад место предаје није одре|ено yrовором

^lan 471.

1. Kad mesto predaje nije odre|eno ugovorom, predaja stvari vr{i se u mestu u kome je prodavac u ~asu zakqu~ewa ugovora imao svoje prebivali{te ili, u nedostatku ovoga, svoje boravi{te, a ako je prodavac zakqu~io ugovor u vr{ewu svoje redovne privredne delatnosti, onda u mestu wegovog sedi{ta.

2. Ali, ako je u ~asu zakqu~ewa ugovora ugovara~ima bilo poznato gde se stvar nalazi, odnosno gde treba da bude izra|ena, predaja se vr{i u tom mestu.

Предаја превоzиоцy

^lan 472.

U slu~aju kad je prema ugovoru potrebno da se izvr{i prevoz stvari, a ugovorom nije odre|eno mesto ispuwewa, predaja je izvr{ena uru~ewem stvari prevoziocu ili licu koje organizuje otpremu.

Oрrаниzова&е превоzа

^lan 473.

Ako je prodavac du`an poslati stvar kupcu, mora zakqu~iti na uobi~ajeni na~in i pod uobi~ajenim uslovima ugovore potrebne za izvr{ewe prevoza do odre|enog mesta.

ТрошLови

^lan 474.

Tro{kove predaje, kao i one koji joj prethode, snosi prodavac, a tro{kove odno{ewa stvari i sve ostale tro{kove posle predaje snosi kupac, ako nije {to drugo ugovoreno.

II. ISTOVREMENO IZVR[EWE PREDAJE STVARI I ISPLATE CENE

Одлаrа&e прeдаje дo исплатe цeнe

^lan 475.

Ako nije {to drugo ugovoreno ili uobi~ajeno, prodavac nije du`an predati stvar ako mu kupac ne isplati cenu istovremeno ili nije spreman da to istovremeno u~ini, ali kupac nije du`an isplatiti cenu pre nego {to je imao mogu}nost da pregleda stvar.

Одлаrа&e прeдаje y слyчаjy прeвozа ствари

^lan 476.

1. Kad se predaja stvari ostvaruje uru~ewem prevoziocu, prodavac mo`e odlo`iti oda{iqawe stvari do isplate cene, ili poslati stvar tako da zadr`i pravo da raspola`e wom za vreme prevoza.

2. Ako je zadr`ao pravo da raspola`e sa stvari za vreme prevoza, prodavac mo`e zahtevati da stvar ne bude predata kupcu u mestu opredeqewa dok ne isplati cenu, a kupac nije du`an isplatiti cenu pre nego {to je imao mogu}nost da pregleda stvar.

3. Me|utim, kad ugovor predvi|a pla}awe uz predaju odgovaraju}e isprave, kupac nema pravo da odbije isplatu cene zbog toga {to nije imao mogu}nosti da pregleda stvar.

Спрeчава&e иzрyчe&а oтпoслатe ствари

^lan 477.

1. Ako se posle oda{iqawa stvari kupcu poka`e da su wegove materijalne prilike takve da se osnovano mo`e posumwati da }e on mo}i isplatiti cenu, prodavac mo`e spre~iti izru~ewe stvari kupcu ~ak i kad ovaj ve} ima u rukama ispravu koja ga ovla{}uje da zahteva izru~ewe stvari.

2. Me|utim, prodavac ne mo`e spre~iti izru~ewe ako ga zahteva neko tre}e lice koje je uredan imalac isprave koja ga ovla{}uje da zahteva izru~ewe stvari, osim ako isprava sadr`i rezerve u pogledu dejstva prenosa, ili ako prodavac doka`e da je imalac isprave kad ju je pribavqao postupio svesno na {tetu prodavca.

O d s e k 2.

O D G O V O R N O S T Z A

M A T E R I J A L N E N E D O S T A T K E

I. O MATERIJALNIM NEDOSTACIMA UOP[TE

Матeриjални нeдoстаци zа Loje прoдавац oдroвара

^lan 478.

1. Prodavac odgovara za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala u ~asu prelaza rizika na kupca, bez obzira na to da li mu je to bilo poznato.

2. Prodavac odgovara i za one materijalne nedostatke koji se pojave posle prelaza rizika na kupca ako su posledica uzroka koji je postojao pre toga.

3. Neznatan materijalni nedostatak ne uzima se u obzir.

Кад пoстoje матeриjални нeдoстаци

^lan 479.

Nedostatak postoji:

1) ako stvar nema potrebna svojstva za wenu redovnu upotrebu ili za promet;

2) ako stvar nema potrebna svojstva za naro~itu upotrebu, za koju je kupac nabavqa, a koja je bila poznata prodavcu, ili mu je morala biti poznata;

3) ako stvar nema svojstva i odlike koje su izri~ito ili pre}utno ugovorene, odnosno propisane;

4) kad je prodavac predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model pokazani samo radi obave{tewa.

Нeдoстаци zа Loje прoдавац нe oдroвара

^lan 480.

1. Prodavac ne odgovara za nedostatke iz ta~ke 1) i 3) prethodnog ~lana, ako su u ~asu zakqu~ewa ugovora bili poznati kupcu ili mu nisu morali ostati nepoznati.

2. Smatra se da nisu mogli ostati nepoznati kupcu oni nedostaci koje bi bri`qivo lice sa prose~nim znawem i iskustvom lica istog zanimawa i struke kao kupac moglo lako opaziti pri uobi~ajenom pregledu stvari.

3. Ali, prodavac odgovara i za nedostatke koje je kupac mogao lako opaziti, ako je izjavio da stvar nema nikakve nedostatke ili da stvar ima odre|ena svojstva ili odlike.

Прerлeд ствари и видъиви нeдoстаци

^lan 481.

1. Kupac je du`an da primqenu stvar na uobi~ajeni na~in pregleda ili je da na pregled, ~im je to prema redovnom toku stvari mogu}e, i da o vidqivim nedostacima obavesti prodavca, u roku od osam dana, a kod ugovora u privredi bez odlagawa, ina~e gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada.

2. Kad je pregled izvr{en u prisustvu obeju strana, kupac je du`an svoje primedbe zbog vidqivih nedostataka saop{titi prodavcu odmah, ina~e gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada.

3. Ako je kupac otpremio stvar daqe bez pretovara, a prodavcu je pri zakqu~ewu ugovora bila poznata ili morala biti poznata mogu}nost takve daqe otpreme, pregled stvari mo`e biti odlo`en do wenog prispe}a u novo mesto opredeqewa, i u tom slu~aju kupac je du`an da prodavca obavesti o nedostacima ~im je po redovnom toku stvari mogao za wih doznati od svojih klijenata.

СLривeни нeдoстаци

^lan 482.

1. Kad se posle prijema stvari od strane kupca poka`e da stvar ima neki nedostatak koji se nije mogao otkriti uobi~ajenim pregledom prilikom preuzimawa stvari (skriveni nedostatak), kupac je du`an, pod pretwom gubitka prava, da o tom nedostatku obavesti prodavca u roku od osam dana ra~unaju}i od dana kad je nedostatak otkrio, a kod ugovora u privredi bez odlagawa.

2. Prodavac ne odgovara za nedostatke koji se poka`u po{to protekne {est meseci od predaje stvari, izuzev kad je ugovorom odre|en du`i rok.

РoLoви y слyчаjy oправLe, zамeнe и сл.

^lan 483.

Kad je zbog nekog nedostatka do{lo do opravke stvari, isporuke druge stvari, zamene delova i sli~no, rokovi iz prethodna dva ~lana po~iwu te}i od predaje opravqene

stvari, predaje druge stvari, izvr{ene zamene delova i sli~no.

O6авеште&е o недoстатLу

^lan 484.

1. U obave{tewu o nedostatku stvari kupac je du`an bli`e opisati nedostatak i pozvati prodavca da pregleda stvar.

2. Ako obave{tewe o nedostatku koje je kupac blagovremeno poslao prodavcu preporu~enim pismom, telegramom ili na neki drugi pouzdan na~in zadocni ili uop{te ne stigne prodavcu, smatra se da je kupac izvr{io svoju obavezu da obavesti prodavca.

Значај чи&енице да је прoдавац zнаo zа недoстатаL

^lan 485.

Kupac ne gubi pravo da se pozove na neki nedostatak i kad nije izvr{io svoju obavezu da stvar pregleda bez odlagawa, ili obavezu da u odre|enom roku obavesti prodavca o postojawu nedostatka, kao i kad se nedostatak pokazao tek po proteku {est meseci od predaje stvari, ako je taj nedostatak bio poznat prodavcu ili mu nije mogao ostati nepoznat.

Уroвoрнo orраниче&е или исLъуче&е прoдавчеве oдroвoрнoсти zа материјалне недoстатLе

^lan 486.

1. Ugovara~i mogu ograni~iti ili sasvim iskqu~iti prodav~evu odgovornost za materijalne nedostatke stvari.

2. Odredba ugovora o ograni~ewu ili iskqu~ewu odgovornosti za nedostatke stvari ni{tava je ako je nedostatak bio poznat prodavcu, a on o wemu nije obavestio kupca, kao i kad je prodavac nametnuo tu odredbu koriste}i svoj poseban monopolski polo`aj.

3. Kupac koji se odrekao prava da raskine ugovor zbog nedostatka stvari zadr`ava ostala prava zbog tih nedostataka.

Принудна јавна прoдаја

^lan 487.

Imalac ~ija je stvar prodata na prinudnoj javnoj prodaji ne odgovara za nedostatke stvari.

II. PRAVA KUPCA

Испу&е&е, сниmе&е цене, расLид уroвoра, наLнада штете

^lan 488.

1. Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku mo`e:

1) zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka (ispuwewe ugovora);

2) zahtevati sni`ewe cene;

3) izjaviti da raskida ugovor.

2. U svakom od ovih slu~ajeva kupac ima pravo i na naknadu {tete.

3. Pored toga, i nezavisno od toga, prodavac odgovara kupcu i za {tetu koju je ovaj zbog nedostatka stvari pretrpeo na drugim svojim dobrima, i to prema op{tim pravilima o odgovornosti za {tetu.

Неиспу&е&е уroвoра у раzумнoм рoLу

^lan 489.

Ako kupac ne dobije zahtevano ispuwewe ugovora u razumnom roku, zadr`ava pravo da raskine ugovor ili da snizi cenu.

Кад Lупац мomе расLинути уroвoр

^lan 490.

1. Kupac mo`e raskinuti ugovor samo ako je prethodno ostavio prodavcu naknadni primereni rok za ispuwewe ugovora.

2. Kupac mo`e raskinuti ugovor i bez ostavqawa naknadnog roka ako mu je prodavac posle obave{tewa o nedostacima saop{tio da ne}e ispuniti ugovor ili ako iz okolnosti konkretnog slu~aja o~igledno proizlazi da prodavac ne}e mo}i ispuniti ugovor ni u naknadnom roku.

Неиспу&е&е уroвoра у наLнаднoм рoLу

^lan 491.

Ako prodavac u naknadnom roku ne ispuni ugovor, on se raskida po samom zakonu, ali ga kupac mo`e odr`ati ako bez odlagawa izjavi prodavcu da ugovor odr`ava na snazi.

Делимични недoстаци

^lan 492.

1. Kad samo deo predate stvari ima nedostatke ili kad je predat samo deo stvari, odnosno mawa koli~ina od ugovorene, kupac mo`e raskinuti ugovor u smislu prethodnih ~lanova samo u pogledu dela koji ima nedostatke, ili koli~ine koji nedostaju.

2. Kupac mo`e raskinuti ceo ugovor samo ako ugovorena koli~ina ili predata stvar ~ini celinu, ili ako kupac ina~e ima opravdan interes da primi ugovorenu stvar ili koli~inu u celini.

Кад је прoдавац даo Lупцу веħу Loличину

^lan 493.

1. Ugovorom o prodaji u privredi, kad je prodavac stvari odre|enih po rodu dao kupcu ve}u koli~inu nego {to je ugovoreno, a kupac u razumnom roku ne izjavi da vi{ak odbija, smatra se da je primio i taj vi{ak, te je du`an platiti ga po istoj ceni.

2. Ako kupac odbije da primi vi{ak, prodavac je du`an naknaditi kupcu {tetu.

Кад је oдре|ена једна цена zа више ствари

^lan 494.

1. Kad je jednim ugovorom i za jednu cenu prodato vi{e stvari ili jedna skupina stvari, pa samo neke od wih imaju nedostatke, kupac mo`e raskinuti ugovor samo u pogledu tih stvari, a ne i ostalih.

2. Me|utim, ako one ~ine jednu celinu tako da bi wihovo razdvajawe bilo {tetno, kupac mo`e raskinuti ceo ugovor, ili ako on ipak izjavi da raskida ugovor samo u pogledu stvari sa nedostatkom, prodavac sa svoje strane mo`e raskinuti ugovor i u pogledu ostalih stvari.

Кy6ъe&e права да сe расLинe yroвoр z6or нeдoстатLа

^lan 495.

1. Kupac gubi pravo da raskine ugovor zbog nedostatka stvari kad mu je nemogu}e da vrati stvar ili da je vrati u stawu u kome ju je primio.

2. Ipak, kupac mo`e raskinuti ugovor zbog nekog nedostatka stvari ako je stvar potpuno ili delimi~no propala ili o{te}ena usled nedostatka koji opravdava raskidawe ugovora, ili usled nekog doga|aja koji ne poti~e od wega ni od nekog lica za koje on odgovara.

3. Isto vredi ako je stvar potpuno ili delimi~no propala ili o{te}ena usled obaveze kupca da pregleda stvar, ili ako je kupac pre nego {to je otkriven nedostatak potro{io ili izmenio jedan deo stvari u toku wene redovne upotrebe, kao i ako je o{te}ewe ili izmena bez zna~aja.

Очyва&e oсталих права

^lan 496.

Kupac koji je zbog nemogu}nosti da vrati stvar ili da je vrati u stawu u kome je primio izgubio je pravo da raskine ugovor, zadr`ava ostala prava koja mu daje zakon zbog postojawa nekog nedostatka.

Дejства расLида z6or нeдoстатLа

^lan 497.

1. Raskid ugovora zbog nedostatka stvari proizvodi ista dejstva kao i raskid dvostranih ugovora zbog neispuwewa.

2. Kupac duguje prodavcu naknadu za korist od stvari i kad mu je nemogu}e da je vrati celu ili wen jedan deo, a ugovor je ipak raskinut.

Сниme&e цeнe

^lan 498.

Sni`ewe cene se vr{i prema odnosu izme|u vrednosti stvari bez nedostatka i vrednosti stvari sa nedostatkom, u vreme zakqu~ewa ugovora.

Пoстyпнo oтLрива&e нeдoстатаLа

^lan 499.

Kupac koji je postigao sni`ewe cene zbog postojawa nekog nedostatka mo`e raskinuti ugovor ili zahtevati novo sni`ewe cene ako se naknadno otkrije neki drugi nedostatak.

Кy6итаL права

^lan 500.

1. Prava kupca koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojawu nedostatka gase se po isteku jedne godine, ra~unaju}i od dana oda{iqawa obave{tewa prodavcu, izuzev ako je prodav~evom prevarom kupac bio spre~en da ih upotrebi.

2. Me|utim, kupac koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojawu nedostatka mo`e posle proteka ovog roka, ako jo{ nije isplatio cenu, ista}i svoj zahtev da se cena snizi ili da mu se naknadi {teta kao prigovor protiv prodav~evog zahteva da mu se isplati cena.

III. GARANCIJA ZA ISPRAVNO FUNKCIONISAWE PRODATE STVARI

Одroвoрнoст прoдавца и прoиzвo|ача

^lan 501.

1. Kad je prodavac neke ma{ine, motora, kakvog aparata, ili drugih sli~nih stvari koje spadaju u takozvanu tehni~ku robu predao kupcu garantni list kojim proizvo|a~ garantuje ispravno funkcionisawe stvari u toku odre|enog vremena, ra~unaju}i od wene predaje kupcu, kupac mo`e, ako stvar ne funkcioni{e ispravno, zahtevati kako od prodavca tako i od proizvo|a~a da stvar opravi u razumnom roku ili ako to ne u~ini da mu umesto we preda stvar koja funkcioni{e ispravno.

2. Ovim pravilima ne dira se u pravila o odgovornosti prodavca za nedostatke stvari.

Tраme&e oправLe или zамeнe

^lan 502.

1. Kupac mo`e zbog neispravnog funkcionisawa zahtevati od prodavca, odnosno od proizvo|a~a opravku ili zamenu stvari u toku garantnog roka, bez obzira na to kad se nedostatak u funkcionisawu pojavio.

2. On ima pravo na naknadu {tete koju je pretrpeo usled toga {to je bio li{en upotrebe stvari od trenutka tra`ewa opravke ili zamene do wihovog izvr{ewa.

Прoдyme&e rарантнor рoLа

^lan 503.

1. U slu~aju mawe opravke, garantni rok se produ`ava onoliko koliko je kupac bio li{en upotrebe stvari.

2. Me|utim, kad je zbog neispravnog funkcionisawa izvr{ena zamena stvari ili wena bitna opravka, garantni rok po~iwe te}i ponovo od zamene, odnosno od vra}awa opravqene stvari.

3. Ako je zamewen ili bitno opravqen samo neki deo stvari, garantni rok po~iwe te}i ponovo samo za taj deo.

РасLида&e yroвoра и сниme&e цeнe

^lan 504.

Ako prodavac ne izvr{i u razumnom roku opravku ili zamenu stvari, kupac mo`e raskinuti ugovor ili sniziti cenu i zahtevati naknadu {tete.

TрoшLoви и риzиL

^lan 505.

1. Prodavac, odnosno proizvo|a~ je du`an da o svom tro{ku prenese stvar do mesta gde treba da se opravi, odnosno zameni, kao i da popravqenu, odnosno zamewenu stvar vrati natrag kupcu.

2. Za to vreme prodavac, odnosno proizvo|a~ snosi rizik za propast ili o{te}ewe stvari.

Одroвoрнoст Looпeраната

^lan 506.

Kad je u izradi pojedinih delova stvari ili u izvr{ewu pojedinih radwi u~estvovalo vi{e samostalnih proizvo|a~a, wihova odgovornost prema finalnom proizvo|a~u za neispravno funkcionisawe stvari koje poti~e od tih delova ili od tih radwi prestaje kad prestane odgovornost finalnog proizvo|a~a prema kupcu stvari.

Кy6итаL права

^lan 507.

Prava kupca prema proizvo|a~u po osnovu garantnog lista gase se po isteku jedne godine ra~unaju}i od dana kad je tra`io od wega opravku ili zamenu stvari.

O d s e k 3.

O D G O V O R N O S T Z A P R A V N E N E D O S T A T K E

(Z A [ T I T A O D E V I K C I J E)

Правни нeдoстаци

^lan 508.

1. Prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji neko pravo tre}eg koje iskqu~uje, umawuje ili ograni~ava kup~evo pravo, a o ~ijem postojawu kupac nije obave{ten, niti je pristao da uzme stvar optere}enu tim pravom.

2. Prodavac nekog drugog prava garantuje da ono postoji i da nema pravnih smetwi za wegovo ostvarewe.

О6авeштава&e прoдавца

^lan 509.

Kad se poka`e da tre}e lice pola`e neko pravo na stvar, kupac je du`an obavestiti prodavca o tome, izuzev kad je to prodavcu ve} poznato, i pozvati ga da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije tre}eg ili, kad su predmet ugovora stvari odre|ene po rodu, da mu isporu~i drugu stvar bez pravnog nedostatka.

СанLциje правних нeдoстатаLа

^lan 510.

1. Ako prodavac ne postupi po zahtevu kupca, u slu~aju oduzimawa stvari od kupca ugovor se raskida po samom zakonu, a u slu~aju umawewa ili ograni~ewa kup~evog prava, kupac mo`e po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno sni`ewe cene.

2. Ako prodavac ne udovoqi kup~evom zahtevu da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzija tre}eg, kupac mo`e raskinuti ugovor ako se zbog toga wegova svrha ne mo`e ostvariti.

3. U svakom slu~aju kupac ima prava na naknadu pretrpqene {tete.

4. Me|utim, ako je kupac u ~asu zakqu~ewa ugovora znao za mogu}nost da mu stvar bude oduzeta, ili da wegovo pravo bude smaweno ili ograni~eno, nema pravo na naknadu {tete ako se ta mogu}nost ostvari, ali ima pravo zahtevati vra}awe, odnosno sni`ewe cene.

Кад Lyпац нe o6авeсти прoдавца

^lan 511.

Kupac koji se, ne obave{tavaju}i prodavca, upustio u spor sa tre}im i spor izgubio, mo`e se ipak pozvati na prodav~evu odgovornost za pravne nedostatke, izuzev ako prodavac doka`e da je on raspolagao sredstvima da se odbije zahtev tre}eg lica.

Кад je правo трeħer oчиrлeднo oснoванo

^lan 512.

1. Kupac ima pravo pozvati se na prodav~evu odgovornost za pravne nedostatke i kad je bez obave{tewa prodavca i bez spora priznao o~igledno osnovano pravo tre}eg.

2. Ako je kupac isplatio tre}em izvesnu svotu novca da bi odustao od svog o~iglednog prava, prodavac se mo`e osloboditi svoje odgovornosti ako naknadi kupcu ispla}enu svotu i pretrpqenu {tetu.

Уroвoрнo orраничe&e или исLъyчe&e прoдавчeвe oдroвoрнoсти

^lan 513.

1. Odgovornost prodavca za pravne nedostatke mo`e se ugovorom ograni~iti ili sasvim iskqu~iti.

2. Ali, ako je u vreme zakqu~ewa ugovora prodavcu bilo poznato ili mu nije mogao ostati nepoznat neki nedostatak u wegovom pravu, odredba ugovora o ograni~ewu ili o iskqu~ewu odgovornosti za pravne nedostatke je ni{tava.

Оrраничe&а jавнo-правнe прирoдe

^lan 514.

Prodavac odgovara i za posebna ograni~ewa javno- pravne prirode koja kupcu nisu bila poznata, ako je on za wih znao ili je znao da se mogu o~ekivati, a nije ih kupcu saop{tio.

Кy6итаL права

^lan 515.

1. Pravo kupca po osnovu pravnih nedostataka gasi se istekom godine dana od saznawa za postojawe prava tre}eg.

2. Ali, ako je tre}e lice pre isteka tog roka pokrenulo spor, a kupac pozvao prodavca da se u spor ume{a, pravo kupca se gasi tek istekom {est meseci po pravosna`no okon~anom sporu.

ОдeъаL 4.

ОБABEЗE КУПЦA

O d s e k 1.

I S P L A T A C E N A

Bрeмe и мeстo исплатe

^lan 516.

1. Kupac je du`an platiti cenu u vreme i na mestu odre|enom u ugovoru.

2. U nedostatku ugovorne odredbe ili druk~ijih obi~aja, pla}awe se vr{i u ~asu i u mestu u kome se vr{i predaja stvari.

3. Ako se cena ne mora platiti u ~asu predaje, pla}awe se vr{i u prebivali{tu, odnosno sedi{tu prodavca.

Камата y слyчаjy прoдаje на Lрeдит

^lan 517.

Ako stvar prodata na kredit daje plodove ili kakve druge koristi, kupac duguje kamatu od kad mu je stvar predata bez obzira na to da li je dospela obaveza za isplatu cene.

Исплата цене y слyчајy yzастопних испорyLа

^lan 518.

1. U slu~aju uzastopnih isporuka kupac je du`an isplatiti cenu za svaku isporuku u ~asu wenog preuzimawa, izuzev ako je {to drugo ugovoreno ili proizlazi iz okolnosti posla.

2. Ako je u ugovoru sa uzastopnim isporukama kupac dao prodavcu predujam, prve isporuke napla}uju se iz predujma, ako nije {to drugo ugovoreno.

O d s e k 2.

P R E U Z I M A W E S T V A R I

^lan 519.

1. Preuzimawe stvari se sastoji u preduzimawu potrebnih radwi da bi predaja bila mogu}a, kao i u odno{ewu stvari.

2. Ako kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme stvar ~ija mu je predaja ponu|ena na ugovoren ili uobi~ajen na~in i na vreme, prodavac mo`e, ako ima osnovanog razloga da posumwa da kupac ne}e isplatiti cenu, izjaviti da raskida ugovor.

ОдеъаL 5.

ОБABEЗA ЧУBAbA СTBAРИ ЗA РAЧУH СAУКОBAРAЧA

Слyчајеви о6авеzе чyва&а

^lan 520.

1. Kad je zbog kup~eve docwe rizik pre{ao na kupca pre predaje stvari, prodavac je du`an ~uvati stvar sa pa`wom dobrog privrednika odnosno dobrog doma}ina i u tom ciqu preduzeti potrebne mere.

2. Isto va`i i za kupca kad mu je stvar uru~ena, a on ho}e da je vrati prodavcu, bilo {to je raskinuo ugovor, bilo

{to je zahtevao drugu stvar umesto we.

3. I u jednom i u drugom slu~aju ugovara~ koji je du`an preduzeti mere za o~uvawe stvari ima pravo na naknadu tro{kova potrebnih radi o~uvawa stvari.

Kад Lyпац неħе да прими ствар Lоја мy је yпyħена

^lan 521.

Kupac koji ne}e da primi stvar koja mu je upu}ena u mesto opredeqewa i tamo stavqena na raspolagawe, du`an je da je preuzme za ra~un prodavca, ako ovaj nije prisutan u mestu opredeqewa niti tamo ima nekog koji bi je za wega preuzeo, a pod uslovom da je to mogu}e bez isplate cene i bez ve}ih nezgoda ili preteranih tro{kova.

Права стране дymне да чyва ствар

^lan 522.

Ugovorna strana koja je prema prethodnim odredbama du`na preduzeti mere za ~uvawe stvari mo`e je, pod uslovima i sa posledicama navedenim u odredbama ovog zakona o polagawu kod suda i prodaji dugovane stvari, polo`iti kod suda, predati na ~uvawe nekom drugom ili prodati je za ra~un druge strane.

ОдеъаL 6.

HAKHAДA ШTETE У СЛУЧAЈУ РAСKИДA ПРОДAЈE

Опште правило

^lan 523.

Kad je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jednog ugovara~a, druga strana ima prvo na naknadu {tete koju zbog toga trpi, prema op{tim pravilima o naknadi {tete nastale povredom ugovora.

Kад ствар има теLyħy ценy

^lan 524.

1. Kad je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jednog ugovara~a, a stvar ima teku}u cenu, druga strana mo`e zahtevati razliku izme|u cene odre|ene ugovorom i teku}e cene na dan raskida ugovora na tr`i{tu mesta u kome je posao obavqen.

2. Ako na tr`i{tu mesta u kome je posao obavqen nema teku}e cene, za izra~unavawe visine naknade uzima se u ra~un teku}a cena tr`i{ta koje bi ga moglo zameniti u datom slu~aju, kojoj treba dodati razliku u tro{kovima prevoza.

Kад је иzвршена продаја или Lyповина ради поLриħа

^lan 525.

1. Kad je predmet prodaje izvesna koli~ina stvari odre|enih po rodu, pa jedna strana ne izvr{i svoju obavezu na vreme, druga strana mo`e izvr{iti prodaju radi pokri}a, odnosno kupovinu radi pokri}a, i zahtevati razliku izme|u cene odre|ene ugovorom i cene prodaje, odnosno kupovine radi pokri}a.

2. Prodaja, odnosno kupovina radi pokri}a mora biti

izvr{ena u razumnom roku i na razuman na~in.

3. O nameravanoj prodaji, odnosno kupovini poverilac je du`an obavestiti du`nika.

HаLнада остале штете

^lan 526.

Pored prava na naknadu {tete prema pravilima iz prethodnih ~lanova, ugovoru verna strana ima pravo i na naknadu ve}e {tete, ukoliko ju je pretrpela.

ОдеъаL 7.

СЛУЧAЈEBИ ПРОДAЈE СA HAРОЧИTИМ ПОКОДБAМA

O d s e k 1.

P R O D A J A S A P R A V O M P R E ^ E K U P O V I N E

Појам

^lan 527.

Ugovornom odredbom o pravu pre~e kupovine obavezuje se kupac da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji stvari odre|enom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu.

РоLови zа врше&е права и zа исплатy цене

^lan 528.

1. Prodavac je du`an obavestiti kupca na pouzdan na~in o svojoj odluci da se koristi pravom pre~e kupovine u roku od

mesec dana, ra~unaju}i od dana kad ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji tre}em licu.

2. Istovremeno sa izjavom da on kupuje stvar, prodavac je du`an isplatiti cenu dogovorenu sa tre}im licem, ili je polo`iti kod suda.

3. Ako je u ugovoru sa tre}im predvi|en rok za isplatu cene, prodavac se mo`e koristiti tim rokom samo ako pru`i dovoqno obezbe|ewe.

Мorуħнoст насле|ива&а и oту|е&а

^lan 529.

Pravo pre~e kupovine pokretnih stvari ne mo`e se ni otu|iti ni naslediti, ukoliko zakonom nije druk~ije odre|eno.

У случаjу принудне jавне прoдаjе

O d s e k 2.

K U P O V I N A N A P R O B U

Пojам

^lan 534.

1. Kad je ugovoreno da kupac uzima stvar pod uslovom da je isproba da bi utvrdio da li odgovara wegovim `eqama, du`an je o tome da li ostaje pri ugovoru obavestiti prodavca u roku utvr|enom ugovorom ili obi~ajem, a ako takvog nema, onda u primerenom roku koji mu bude odredio prodavac, ina~e se smatra da je odustao od ugovora.

2. Ako je stvar predata kupcu da bi je isprobao do odre|enog roka a on je ne vrati bez odlagawa po isteku roka ili ne izjavi prodavcu da odustaje od ugovora, smatra se da je ostao pri ugovoru.

^lan 530.

1. U slu~aju prinudne javne prodaje prodavac se ne mo`e pozivati na svoje pravo pre~e kupovine.

2. Ali, prodavac ~ije je pravo pre~e kupovine bilo upisano u javnoj kwizi mo`e zahtevati poni{tewe javne prodaje, ako nije bio posebno pozvan da joj prisustvuje.

Tраjа&е права прече Lупoвине

^lan 531.

1. Pravo pre~e kupovine prestaje posle pet godina od zakqu~ewa ugovora, ako nije ugovoreno da }e ono prestati ranije.

2. Ugovoren du`i rok svodi se na rok od pet godina.

Кад jе иzвршен пренoс свojине 6еz o6авештава&а прoдавца

^lan 532.

1. Ako je kupac prodao stvar i preneo svojinu na tre}eg ne obave{tavaju}i prodavca, i ako je tre}em bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato da prodavac ima pravo pre~e kupovine, prodavac mo`e, u roku {est meseci ra~unaju}i od dana kada je saznao za ovaj prenos, zahtevati da se prenos poni{ti i da se stvar wemu ustupi pod istim uslovima.

2. Ako je kupac neta~no obavestio prodavca o uslovima prodaje tre}em, i ako je tre}em to bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato, ovaj rok od {est meseci po~iwe te}i od dana kad je prodavac saznao za ta~ne uslove ugovora.

3. Pravo pre~e kupovine prestaje u svakom slu~aju po proteku pet godina od prenosa svojine stvari na tre}eg.

ЗаLoнсLo правo прече Lупoвине

О6jеLтивна прo6а

^lan 535.

Kad je proba ugovorena da bi se utvrdilo da li stvar ima odre|eno svojstvo ili da li je podobna za odre|enu upotrebu, opstanak ugovora ne zavisi od kup~evog naho|ewa, ve} od toga da li ova zaista ima ta svojstva, odnosno da li je podobna za odre|enu upotrebu.

РиzиL

^lan 536.

Rizik slu~ajne propasti ili o{te}ewa stvari predate kupcu radi probe snosi prodavac do kup~eve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka kada je kupac bio du`an vratiti stvar prodavcu.

Купoвина пo преrледу oднoснo са реzервoм прo6а&а

^lan 537.

Odredbe o kupovini na probu shodno se primewuju na kupovinu po pregledu i na kupovinu sa rezervom probawa.

O d s e k 3.

P R O D A J A P O U Z O R K U I L I M O D E L U

^lan 538.

1. U slu~aju prodaje po uzorku ili modelu kod ugovora u privredi ako stvar koju je prodavac predao kupcu nije saobrazna uzorku ili modelu, prodavac odgovara po propisima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari, a u drugim slu~ajevima po propisima o odgovornosti za neispuwewe obaveze.

2. Prodavac ne odgovara za nedostatak saobraznosti ako je uzorak, odnosno model, podneo kupcu samo radi obave{tewa i pribli`nog odre|ivawa osobine stvari, bez obe}awa saobraznosti.

^lan 533.

1. Za odre|ena lica pravo pre~e kupovine mo`e biti ustanovqeno zakonom.

2. Trajawe zakonskog prva pre~e kupovine nije ograni~eno.

3. Lica koja po samom zakonu imaju pravo pre~e kupovine moraju biti obave{tena pismeno o nameravanoj prodaji i o wenim uslovima, ina~e imaju pravo zahtevati poni{tewe prodaje.

4. Pravila o prodaji sa pravom pre~e kupovine shodno se primewuju i na zakonsko pravo pre~e kupovine.

O d s e k 4.

P R O D A J A S A

S P E C I F I K A C I J O M

^lan 539.

1. Ako je ugovorom zadr`ano pravo za kupca da docnije odredi oblik, meru ili koje druge pojedinosti stvari, a kupac ne izvr{i ovu specifikaciju do ugovorenog datuma, ili do proteka razumnog roka ra~unaju}i od prodav~evog tra`ewa da to u~ini, prodavac mo`e izjaviti da raskida ugovor ili obaviti specifikaciju prema onome {to mu je poznato o kup~evim potrebama.

2. Ako sam prodavac obavi specifikaciju, du`an je obavestiti kupca o wenim pojedinostima i odrediti mu razuman rok da sam izvr{i druk~iju specifikaciju.

3. Ako kupac ne iskoristi ovu mogu}nost, obavezna je specifikacija koju je izvr{io prodavac.

O d s e k 5.

P R O D A J A S A Z A D R @ A V A W E M P R A V A S V O J I N E

Услoви

^lan 540.

1. Prodavac odre|ene pokretne stvari mo`e posebnom odredbom ugovora zadr`ati pravo svojine i posle predaje stvari kupcu, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti.

2. Zadr`avawe prava svojine ima dejstva prema kup~evim poveriocima samo ako je u~iweno u obliku javno overene isprave, pre kup~evog ste~aja ili pre plenidbe stvari.

3. Na pokretnim stvarima o kojima se vode posebne javne kwige mo`e se zadr`ati pravo svojine samo ako je to predvi|eno propisima o ure|ewu i vo|ewu tih kwiga.

РиzиL

^lan 541.

Rizik slu~ajne propasti ili o{te}ewa stvari snosi kupac od ~asa kad mu je stvar predata.

O d s e k 6.

P R O D A J A S A O B R O ^ N I M O T P L A T A M A C E N E

Пojам

^lan 542.

1. Ugovorom o prodaji pokretne stvari sa obro~nim otplatama cene obavezuje se prodavac da preda kupcu odre|enu pokretnu stvar pre nego {to mu cena bude potpuno ispla}ena, a kupac se obavezuje da isplati wenu cenu u obrocima, u odre|enim vremenskim razmacima.

2. Odredbe ovog odseka o prodaji sa obro~nim otplatama cene primewuju se samo ako je kupac fizi~ko lice.

Фoрма yroвoра

^lan 543.

Ugovor o prodaji sa obro~nim otplatama cene mora biti sastavqen u pismenoj formi.

Битни састojци yroвoра

^lan 544.

1. Pored stvari i wene cene u prodaji za gotovo, u ispravi o ugovoru moraju pod pretwom ni{tavosti biti navedeni: ukupan iznos svih obro~nih otplata, ra~unaju}i i onu koja je izvr{ena u ~asu zakqu~ewa ugovora, iznos pojedinih otplata, wihov broj i wihovi rokovi.

2. Isprava o ugovoru mora pod pretwom ni{tavosti sadr`ati odredbu da kupac mo`e odustati od ugovora ako to pismeno saop{ti prodavcu u roku od tri dana od potpisivawa isprave i da se ovog prava kupac ne mo`e odre}i unapred.

Правo Lyпца да исплати ценy oдjеднoм

^lan 545.

1. Kupac mo`e uvek isplatiti odjednom ostatak du`ne

cene.

2. Taj ostatak se ispla}uje ~ist, bez ugovornih kamata i bez tro{kova.

3. Ni{tava je suprotna odredba ugovora.

РасLида&е yroвoра и zахтев пoтпyне исплате цене

^lan 546.

1. Prodavac mo`e raskinuti ugovor kad kupac do|e u docwu sa po~etnom otplatom.

2. Posle isplate po~etne otplate prodavac mo`e raskinuti ugovor ako kupac do|e u docwu s najmawe dve uzastopne otplate, koje predstavqaju najmawe osminu cene.

3. Izuzetno, prodavac mo`e raskinuti ugovor kad kupac do|e u docwu sa isplatom samo jedne otplate, ako za isplatu cene nije predvi|eno vi{e od ~etiri otplate.

4. U slu~ajevima predvi|enim u st. 2. i 3. ovog ~lana prodavac mo`e, umesto da raskine ugovor, zahtevati od kupca isplatu celog ostatka cene, ali je pre toga zahteva du`an ostaviti kupcu naknadni rok od petnaest dana.

СyдсLo прoдymе&е рoLoва oтплате

^lan 547.

Na tra`ewe kupca sud mo`e, kad to okolnosti slu~aja opravdavaju, produ`iti rokove za isplatu zadocnelih otplata, ako kupac da obezbe|ewe da }e izvr{iti svoje obaveze, i ako usled tog prodavac ne trpi {tetu.

Ништавoст yroвoрне Lаzне

^lan 548.

1. Ni{tava je odredba ugovora o ugovornoj kazni za slu~aj raskida ugovora, kao i za slu~aj da kupac do|e u docwu sa isplatom nekog obroka cene.

РасLид yroвoра

^lan 549.

1. U slu~aju raskida ugovora prodavac je du`an vratiti kupcu primqene otplate sa zakonskom kamatom od dana kada ih je primio i naknaditi mu nu`ne tro{kove koje je u~inio za stvar.

2. Sa svoje strane kupac je du`an vratiti prodavcu stvar u stawu u kome je bila kad mu je bila predata i dati mu naknadu za weno upotrebqavawe do raskida ugovora.

Примена правила o прoдаjи са o6рoчним oтплатама цене

^lan 550.

1. Pravila o prodaji sa obro~nim otplatama cene va`e i u slu~aju drugih pogodbi koje imaju istu su{tinu, kao {to je, na primer ugovor o zakupu sa odredbom da }e stvar koja je data u zakup pre}i u svojinu zakupca ako bude pla}ao zakupninu za odre|eno vreme.

2. Ona }e se primewivati i u slu~aju zajma datog kupcu i namewenog za kupovinu odre|enih stvari ako su se zajmodavac i prodavac sporazumeli da kupac za stvar koju mu je prodavac prodao otpla}uje zajmodavcu cenu u obrocima, prema ugovoru zakqu~enom izme|u kupca i prodavca.

Ништавoст oдреда6а непoвoъних zа Lyпца

^lan 551.

Ni{tave su odredbe ugovora o prodaji sa obro~nim otplatama cene, koje bi bile nepovoqnije za kupca od odredbi ove glave, osim odredbi o zadr`avawu prava svojine.

К л а в а VIII

Р A З M E H A

Појам

^lan 552.

1. Ugovorom o razmeni svaki ugovara~ se obavezuje prema svom saugovara~u da prenese na wega svojinu neke stvari i da mu je u tu svrhu preda.

2. Predmet razmene mogu biti i druga prenosiva prava.

Дејства yrовора о раzмени

^lan 553.

Iz ugovora o razmeni nastaju za svakog ugovara~a obaveze i prava koje iz ugovora o prodaji nastaju za prodavca.

К л а в а IX

П Р O Д A J H И H A Л O К

Појам

^lan 554.

1. Ugovorom o prodajnom nalogu obavezuje se nalogoprimac da odre|enu pokretnu stvar koju mu je predao nalogodavac proda za odre|enu cenu u odre|enom roku ili da je u tom roku vrati nalogodavcu.

2. Prodajni nalog ne mo`e se opozvati.

РиzиL zа пропаст и оштеħе&е ствари

^lan 555.

Stvar predata nalogoprimcu ostaje nalogodav~eva i on

snosi rizik wene slu~ajne propasti ili o{te}ewa, ali ne mo`e raspolagati wom dok mu ne bude vra}ena.

Кад се сматра да је налоrопримац Lyпио ствар

^lan 556.

1. Ako nalogoprimac ne proda stvar i ne preda odre|enu cenu nalogodavcu do odre|enog roka niti je vrati u tom roku, smatra se da je on stvar kupio.

2. Ali, wegovi poverioci ne mogu zapleniti stvar dok on ne isplati cenu nalogodavcu.

К л а в а X

З A J A M

OдеъаL 1.

OПШТE OДРEДБE

2. U ugovorima u privredi zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena.

Појам

^lan 557.

Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu odre|enu koli~inu novca ili kojih drugih zamenqivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu koli~inu novca, odnosno istu koli~inu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

Камата

^lan 558.

1. Zajmoprimac se mo`e obavezati da uz glavnicu duguje i kamatu.

OдеъаL 2.

OБABEЗE ЗAJMOДABЦA

Предаја о6еħаних ствари

^lan 559.

1. Zajmodavac je du`an predati odre|ene stvari u ugovoreno vreme, a ako rok za predaju nije odre|en, onda kad to zajmoprimac zatra`i.

2. Pravo zajmoprimca da tra`i predaju odre|enih stvari zastareva za tri meseca od dolaska zajmodavca u docwu, a u svakom slu~aju za godinu dana od zakqu~ewa ugovora.

Лоше материјалне прилиLе zајмопримца

^lan 560.

1. Ako se poka`e da li }e on biti u stawu da vrati zajam, zajmodavac mo`e odbiti da izvr{i svoju obavezu predaje obe}anih stvari, ako u vreme zakqu~ewa ugovora nije to znao, kao i ako se pogor{awe zajmoprim~evih materijalnih prilika dogodilo posle zakqu~ewa ugovora.

2. Ali, on je du`an da izvr{i svoju obavezu ako mu zajmoprimac ili ko drugi za wega pru`i dovoqno obezbe|ewe.

Штета z6оr недостатLа поzајмъених ствари

^lan 561.

1. Zajmodavac je du`an naknaditi zajmoprimcu {tetu koja bi mu bila prouzrokovana zbog materijalnih nedostataka pozajmqenih stvari.

2. Ali, ako je zajam bez naknade, du`an je naknaditi

{tetu samo ako su mu nedostaci stvari bili poznati ili mu nisu mogli ostati nepoznati, a on o wima nije obavestio zajmoprimca.

OдеъаL 3.

OБABEЗE ЗAЈМOПРИМЦA

РоL враħа&а zајма

^lan 562.

1. Zajmoprimac je du`an vratiti u ugovorenom roku istu koli~inu stvari, iste vrste i kvaliteta.

2. Ako ugovara~i nisu odredili rok za vra}awe zajma niti se on mo`e odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je du`an vratiti zajam po isteku primerenog roka koji ne mo`e

biti kra}i od dva meseca ra~unaju}i od zajmodav~evog tra`ewa da mu se zajam vrati.

Иz6ор прилиLом враħа&а zајма

^lan 563.

1. Ako u zajam nije dat novac, a ugovoreno je da }e zajmoprimac vratiti zajam u novcu, zajmoprimac je ipak ovla{}en da po svom izboru vrati pozajmqene stvari ili iznos novca koji odgovara vrednosti tih stvari u vreme i u mestu koji su ugovorom odre|eni za vra}awe.

2. Isto va`i i u slu~aju kad nije mogu}e vratiti istu koli~inu stvari, iste vrste i istog kvaliteta.

Oдyстаја&е од yrовора

^lan 564.

Zajmoprimac mo`e odustati od ugovora pre nego {to mu zajmodavac preda odre|ene stvari, ali ako bi zbog toga bilo kakve {tete za zajmodavca, du`an je naknaditi je.

Bраħа&е zајма пре роLа

^lan 565.

Zajmoprimac mo`e vratiti zajam i pre roka odre|enog za vra}awe, ali je du`an obavestiti zajmodavca unapred o svojoj nameri i naknaditi mu {tetu.

OдеъаL 4.

HAМEHСKИ ЗAЈAМ

^lan 566.

Ako je ugovorom odre|ena svrha u koju zajmoprimac mo`e upotrebiti pozajmqeni novac, pa ga on upotrebi u neku drugu svrhu, zajmodavac mo`e izjaviti da raskida ugovor.

К л а в а XI

З A K У П

OдеъаL 1.

OПШТE OДРEДБE

Појам

^lan 567.

1. Ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da preda odre|enu stvar zakupcu na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to pla}a odre|enu zakupninu.

2. Upotreba obuhvata i u`ivawe stvari (pribirawe plodova), ako nije druk~ije ugovoreno ili uobi~ajeno.

Примена посе6них прописа

^lan 568.

Odredbe ove glave ne}e se primewivati na zakupe ure|ene posebnim propisima.

OдеъаL 2.

OБABEЗE ЗAKУПOДABЦA

Предаја ствари

^lan 569.

1. Zakupodavac je du`an predati zakupcu zakupqenu stvar u ispravnom stawu, zajedno sa wenim pripacima.

2. Stvar je u ispravnom stawu ako je u stawu odre|enom ugovorom, a u nedostatku ugovora, u stawu da mo`e poslu`iti za upotrebu radi koje je ugovor zakqu~en.

Oдрmава&е ствари

^lan 570.

1. Zakupodavac je du`an odr`avati stvar u ispravnom stawu za vreme trajawa zakupa i radi toga vr{iti potrebne opravke na woj.

2. On je du`an naknaditi zakupcu tro{kove koje je ovaj u~inio za odr`avawe stvari, a koje bi on sam bio du`an u~initi.

3. Tro{kovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i tro{kovi same upotrebe, padaju na teret zakupca.

4. O potrebi opravke zakupac je du`an obavestiti zakupodavca.

РасLид уrовора и сниme&e zаLупнинe z6оr оправLи

^lan 571.

1. Ako potrebne opravke zakupqene stvari ometaju wenu upotrebu u znatnoj meri i za du`e vreme, zakupac mo`e raskinuti ugovor.

2. On ima pravo na sni`ewe zakupnine srazmerno ograni~ewu upotrebe stvari zbog tih opravki.

Иzмeнe на zаLупъeној ствари

^lan 572.

1. Zakupodavac ne mo`e bez pristanka zakupca ~initi izmene na zakupqenoj stvari za vreme trajawa zakupa, ukoliko bi to ometalo upotrebu stvari.

2. Ako bi izmenama stvari bila smawena u izvesnoj meri zakup~eva upotreba stvari, smawi}e se i zakupnina u odgovaraju}oj srazmeri.

Oдrоворност zа матeријалнe нeдостатLe

^lan 573.

1. Zakupodavac odgovara zakupcu za sve nedostatke zakupqene stvari koji smetaju wenoj ugovorenoj ili redovnoj potrebi, bez obzira na to da li je znao za wih ili ne, kao i za nedostatke svojstava ili odlika predvi|enih izri~ito ili pre}utno ugovorom.

2. Ne uzimaju se u obzir nedostaci koji su maweg zna~aja.

Нeдостаци zа Lојe zаLуподавац нe одrовара

^lan 574.

1. Zakupodavac ne odgovara za nedostatke zakupqene stvari koji su u ~asu zakqu~ewa ugovora bili poznati zakupcu ili nisu mogli ostati nepoznati.

2. Ali, zakupodavac odgovara za nedostatak zakupqene stvari koji je zakupcu usled krajwe nepa`we ostao nepoznat, ako je on znao za taj nedostatak i namerno propustio da o wemu obavesti zakupca.

Проширe&e одrоворности zа матeријалнe нeдостатLe

^lan 575.

Zakupodavac odgovara za sve nedostatke zakupqene stvari, ako je tvrdio da ona nema nikakvih nedostataka.

Уrоворно исLъучe&e или оrраничe&e одrоворности

^lan 576.

1. Odgovornost za materijalne nedostatke zakupqene stvari mo`e biti ugovorom iskqu~ena ili ograni~ena.

2. Odredba ugovora kojom se ova odgovornost iskqu~uje ili ograni~ava ni{tava je ako je zakupodavac znao za nedostatke i namerno propustio da o wima obavesti

zakupca ili ako je nedostatak takav da onemogu}uje upotrebu zakupqene stvari, kao i kad je zakupodavac nametnuo tu odredbu koriste}i svoj monopolski polo`aj.

O6авeштава&e zаLуподавца о нeдостацима и опасностима

^lan 577.

1. Zakupac je du`an obavestiti zakupodavca bez nepotrebnog odlagawa o svakom nedostatku zakupqene stvari koji bi se pokazao u toku zakupa, osim ako zakupodavac zna za nedostatak.

2. On je isto tako du`an obavestiti zakupodavca o svakoj nepredvi|enoj opasnosti koja bi u toku zakupa zapretila zakupqenoj stvari, da bi mogao preduzeti potrebne mere.

3. Zakupac koji ne obavesti zakupodavca o pojavqenom nedostatku ili o nastaloj opasnosti, za koje ovaj nije znao, gubi pravo na naknadu {tete koju bi pretrpeo zbog postojawa nedostatka ili nastale opasnosti za zakupqenu stvar, a du`an je naknaditi {tetu koju bi zakupodavac pretrpeo zbog toga.

Права zаLупца Lад ствар има нeLи нeдостатаL

^lan 578.

1. Ako u ~asu predaje zakupqena stvar ima neki nedostatak koji se ne mo`e otkloniti, zakupac mo`e, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati sni`ewe zakupnine.

2. Kad stvar ima neki nedostatak koji se mo`e otkloniti bez ve}ih nezgoda za zakupca, a predaja stvari u odre|enom roku nije bila bitni sastojak ugovora, zakupac mo`e zahtevati od zakupodavca ili otklawawe nedostatka u primerenom roku ili sni`ewe zakupnine.

3. Ako zakupodavac ne otkloni nedostatak u naknadnom primerenom roku koji mu je zakupac odredio, zakupac mo`e raskinuti ugovor ili zahtevati sni`ewe zakupnine.

4. U svakom slu~aju zakupac ima pravo na naknadu

{tete.

Кад нeдостатаL настанe у тоLу zаLупа и Lад ствар нeма уrоворeно

или уо6ичајeно својство

^lan 579.

1. Odredbe prethodnog ~lana primewuju se i u slu~aju kad u toku zakupa nastane neki nedostatak na zakupqenoj stvari.

2. One se primewuju i u slu~ajevima kad zakupqena stvar nema neko svojstvo koje po ugovoru ili obi~aju treba da ima ili kad to svojstvo izgubi u toku zakupa.

Oдrоворност zаLуподавца zа правнe нeдостатLe

^lan 580.

1. Kad neko tre}i pretenduje da na zakupqenoj stvari ili na nekom wenom delu vr{i pravo i obrati se svojim zahtevom zakupcu, kao i ako samovlasno oduzme stvar od zakupca, ovaj je du`an obavestiti o tome zakupodavca, izuzev kad to ovaj ve} zna, ina~e }e odgovarati za {tetu.

2. Ako se utvrdi da tre}em pripada neko pravo koje sasvim iskqu~uje pravo zakupca na upotrebu stvari, ugovor o zakupu se raskida po samom zakonu a zakupodavac je du`an naknaditi zakupcu {tetu.

3. U slu~aju kad se pravom tre}eg samo ograni~ava zakup~evo pravo, ovaj mo`e, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati sni`ewe zakupnine, i u svakom slu~aju naknadu {tete.

OдeъаL 3.

OБАBEЗE ЗАКУПЦА

Упoтрe6а ствари прeма yroвoрy

^lan 581.

1. Zakupac je du`an upotrebqavati stvar kao dobar privrednik, odnosno dobar doma}in.

2. On je mo`e upotrebqavati samo onako kako je odre|eno ugovorom ili namenom stvari.

3. On odgovara za {tetu koja nastane upotrebom zakupqene stvari protivno ugovoru ili wenoj nameni, bez obzira na to da li je stvar upotrebqavao on, ili neko lice koje radi po wegovom nalogu, podzakupac ili koje drugo lice kome je on omogu}io da upotrebqava stvar.

OтLаz z6or yпoтрe6e прoтивнo yroвoрy

^lan 582.

Ako zakupac i posle opomene zakupodavca upotrebqava stvar protivno ugovoru ili wenoj nameni ili zapu{ta weno odr`avawe, te postoji opasnost znatne {tete za zakupodavca, ovaj mo`e otkazati ugovor bez davawa otkaznog roka.

Плаħа&e zаLyпнинe

^lan 583.

1. Zakupac je du`an pla}ati zakupninu u rokovima odre|enim ugovorom ili zakonom, a u nedostatku ugovora i zakona, kako je uobi~ajeno u mestu gde je stvar predata zakupcu.

2. Ako nije druk~ije ugovoreno ili u mestu predaje stvari uobi~ajeno, zakupnina se pla}a polugodi{we kad je stvar data u zakup za jednu ili vi{e godina, a ako je data za kra}e vreme, po isteku tog vremena.

OтLаz z6or нeплаħа&а zаLyпнинe

^lan 584.

1. Zakupodavac mo`e otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu ni u roku od 15 dana po{to ga je zakupodavac pozvao na pla}awe.

2. Ali }e ugovor ostati na snazi ako zakupac isplati iznos du`ne zakupnine pre nego {to mu otkaz bude saop{ten.

Bраħа&e zаLyпъeнe ствари

^lan 585.

1. Zakupac je du`an ~uvati zakupqenu stvar i po prestanku zakupa vratiti je neo{te}enu.

2. Stvar se vra}a u mestu u kome je bila predata.

3. Zakupac ne odgovara za istro{enost stvari koja nastaje wenom redovnom upotrebom, kao ni za o{te}ewa koja poti~u od wene dotrajalosti.

4. Ako je za vreme zakupa izvr{io kakve promene na stvari, du`an je vratiti je u stawe u kome je bila kad mu je predata u zakup.

5. On mo`e odneti dodatke koje je u~inio na stvari ako se mogu odvojiti bez wenog o{te}ewa, ali ih zakupodavac mo`e zadr`ati ako mu naknadi wihovu vrednost u vreme vra}awa.

OдeъаL 4. ПOДЗАКУП

Кад сe ствари мory дати y пoдzаLyп

^lan 586.

1. Ukoliko nije druk~ije ugovoreno, zakupac mo`e zakupqenu stvar dati u zakup drugome (podzakup) ili mu je po kom drugom osnovu predati na upotrebu, ali samo ako se time ne nanosi {teta zakupodavcu.

2. Zakupac jem~i zakupodavcu da }e podzakupac upotrebqavati stvar prema ugovoru o zakupu.

Кад zаLyпoдавац мome oд6ити дozвoлy

^lan 587.

Kad je za davawe zakupqene stvari u podzakup potrebna dozvola zakupodavca, ovaj je mo`e odbiti samo iz opravdanih razloga.

OтLаz z6or нeдozвoъeнor пoдzаLyпа

^lan 588.

Zakupodavac mo`e otkazati ugovor o zakupu ako je zakupqena stvar data u podzakup bez wegove dozvole, kad je ova prema zakonu ili prema ugovoru potrebna.

Нeпoсрeдни zахтeв zаLyпoдавца

^lan 589.

Zakupodavac mo`e, radi naplate svojih potra`ivawa od zakupca nastalih iz zakupa, zahtevati neposredno od podzakupca isplatu iznosa koje ovaj duguje zakupcu po osnovu podzakupa.

ПрeстанаL пoдzаLyпа пo самoм zаLoнy

^lan 590.

Podzakup prestaje u svakom slu~aju kada prestane zakup.

OдeъаL 5.

OTУLEbE ЗАКУПbEНE СTBАРИ

Oтy|e&e пoслe прeдајe y zаLyп

^lan 591.

1. U slu~aju otu|ewa stvari koja je pre toga predata nekom drugom u zakup pribavilac stvari stupa na mesto zakupodavca te posle toga prava i obaveze iz zakupa nastaju izme|u wega i zakupca.

2. Pribavilac ne mo`e zahtevati od zakupca da mu preda stvar pre proteka vremena za koje je zakup ugovoren, a ako trajawe zakupa nije odre|eno ni ugovorom ni zakonom, onda pre isteka otkaznog roka.

3. Za pribavio~eve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac.

Правo на zаLyпнинy

^lan 592.

1. Ako nije {to drugo ugovoreno, pribavilac stvari predate u zakup ima pravo na zakupninu po~ev od prvog narednog roka posle pribavqawa stvari, a ako je

prenosilac primio tu zakupninu unapred, du`an je da mu je ustupi.

2. Od ~asa kad je obave{ten o otu|ewu zakupqene stvari zakupac mo`e isplatiti zakupninu samo pribaviocu.

Oту|е&е zаLупъене ствари пре предаје zаLупцу

^lan 593.

1. Kad je stvar o kojoj je zakqu~en ugovor o zakupu predata pribaviocu, a ne zakupcu, pribavilac stupa na mesto zakupodavca i preuzima wegove obaveze prema zakupcu ako je u momentu zakqu~ewa ugovora o otu|ewu znao za postojawe ugovora o zakupu.

2. Pribavilac koji u momentu zakqu~ewa ugovora o otu|ewu nije znao za postojawe ugovora o zakupu, nije du`an predati stvar zakupcu, a zakupac mo`e samo tra`iti naknadu {tete od zakupodavca.

3. Za pribavio~eve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac.

OтLаz уrовора z6оr оту|е&а ствари

Члан 594.

Kad usled otu|ewa zakupqene stvari prava i obaveze zakupodavca pre|u na pribavioca, zakupac mo`e otkazati ugovor u svakom slu~aju, po{tuju}i zakonske otkazne rokove.

OдеъаL 6.

ПРEСTAHAK ЗAKУПA

ПротеL одре|еноr времена

^lan 595.

1. Ugovor o zakupu zakqu~en za odre|eno vreme prestaje samim protekom vremena za koje je zakqu~en.

2. Isto va`i i u slu~ajevima kad je, u nedostatku voqe ugovara~a, trajawe zakupa odre|eno zakonom.

Преħутно о6навъа&е zаLупа

^lan 596.

1. Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zakqu~en, zakupac produ`i da upotrebqava stvar a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se da je zakqu~en nov ugovor o zakupu neodre|enog trajawa, pod istim uslovima kao i prethodni.

2. Obezbe|ewa koja su tre}a lica dala za prvi zakup prestaju protekom vremena za koje je bio zakqu~en.

OтLаz

^lan 597.

1. Ugovor o zakupu ~ije trajawe nije odre|eno niti se mo`e odrediti iz okolnosti ili mesnih obi~aja prestaje otkazom koji svaka strana mo`e dati drugoj, po{tuju}i odre|eni otkazni rok.

2. Ako du`ina otkaznog roka nije odre|ena ugovorom ili zakonom ili mesnim obi~ajima, ona iznosi osam dana, s tim da otkaz ne mo`e biti dat u nevreme.

3. Ako su zakupqene stvari opasne po zdravqe, zakupac mo`e otkazati ugovor bez davawa otkaznog roka,

~ak i ako je u ~asu zakqu~ewa ugovora to znao.

4. Zakupac se ne mo`e odre}i prava iz stava 3. ovog

~lana.

Пропаст ствари услед више силе

^lan 598.

1. Zakup prestaje ako zakupqena stvar bude uni{tena nekim slu~ajem vi{e sile.

2. Ako zakupqena stvar bude delimi~no uni{tena ili samo o{te}ena, zakupac mo`e raskinuti ugovor ili ostati i daqe u zakupu i zahtevati odgovaraju}e sni`ewe zakupnine.

Смрт

^lan 599.

U slu~aju smrti zakupca ili zakupodavca zakup se nastavqa sa wegovim naslednicima ako nije druk~ije ugovoreno.

К л а в а XII

У К O B O Р O Д E Л У

OдеъаL 1.

OПШTE OДРEДБE

Појам

^lan 600.

Ugovorom o delu poslenik (preduzima~, izvo|a~ radova) obavezuje se da obavi odre|eni posao, kao {to je izrada ili opravka neke stvari ili izvr{ewe nekog fizi~kog ili intelektualnog rada i sl. a naru~ilac se obavezuje da mu za to plati naknadu.

Oднос са уrовором о продаји

^lan 601.

1. Ugovor kojim se jedna strana obavezuje da izradi odre|enu pokretnu stvar od svog materijala smatra se u sumwi kao ugovor o prodaji.

2. Ali ugovor ostaje ugovor o delu ako se naru~ilac obavezao dati bitan deo materijala potreban za izradu stvari.

3. U svakom slu~aju, ugovor se smatra ugovorom o delu ako su ugovara~i imali u vidu naro~ito poslenikov rad.

Kвалитет послениLовоr материјала

^lan 602.

1. Kad je ugovoreno da poslenik izradi stvar od svog materijala a nije odre|en kvalitet, poslenik je du`an dati materijal sredweg kvaliteta.

2. On odgovara naru~iocu za kvalitet upotrebqenog materijala isto kao prodavac.

OдeъаL 2. HAДЗOР

^lan 603.

Naru~ilac ima pravo da vr{i nadzor nad obavqawem posla i daje uputstva kad to odgovara prirodi posla, a poslenik je du`an da mu to omogu}i.

OдeъаL 3.

ЗAКbУЧИВAbЕ УКOВOРA HAДМЕТAbЕМ

Пozив на надмeта&e o цeни радoва

^lan 604.

1. Poziv upu}en odre|enom ili neodre|enom broju lica na nadmetawe za izvr{ewe odre|enih radova, pod odre|enim uslovima i uz odre|ene garancije, obavezuje pozivaoca da zakqu~i ugovor o tim radovima sa onim koji ponudi najni`u cenu, izuzev ako je tu obavezu iskqu~io u pozivu na nadmetawe.

2. U slu~aju iskqu~ewa obaveze da se zakqu~i ugovor, poziv na nadmetawe smatra se kao poziv zainteresovanima da oni naprave ponude ugovora pod objavqenim uslovima.

Пozив на надмeта&e zа yмeтничLo или тeхничLo рeшe&e намeраваних радoва

^lan 605.

Poziv upu}en odre|enom ili neodre|enom broju lica na nadmetawe za umetni~ko ili tehni~ko re{ewe nameravanih radova obavezuje pozivaoca da pod uslovima sadr`anim u pozivu na nadmetawe zakqu~i ugovor sa u~esnikom u nadmetawu ~ije re{ewe prihvati komisija ~iji je sastav unapred objavqen, izuzev ako je tu obavezu iskqu~io u pozivu na nadmetawe.

OдeъаL 4.

OБAВЕЗЕ ПOСЛЕHИКA

Heдoстаци матeријала

^lan 606.

1. Poslenik je du`an skrenuti pa`wu naru~iocu na nedostatke materijala koji mu je naru~ilac predao, a koje je primetio ili je morao primetiti, ina~e }e odgovarati za

{tetu.

2. Ako je naru~ilac zahtevao da se stvar izradi od materijala ~ije mu je nedostatke poslenik ukazao, poslenik je du`an postupiti po wegovom zahtevu, izuzev ako je o~igledno da materijal nije podoban za naru~eno delo ili ako bi izrada od zahtevanog materijala mogla naneti {tetu ugledu poslenika, u kom slu~aju poslenik mo`e raskinuti ugovor.

3. Poslenik je du`an upozoriti naru~ioca na nedostatke u wegovom nalogu, kao i na druge okolnosti za koje je znao ili je morao znati, koje mogu biti od zna~aja za naru~eno delo ili za wegovo izvr{ewe na vreme, ina~e }e odgovarati za {tetu.

O6авezа да иzврши дeлo

^lan 607.

1. Poslenik je du`an izvr{iti delo kako je ugovoreno i po pravilima posla.

2. On je du`an izvr{iti ga za odre|eno vreme, a ako ono nije odre|eno, onda za vreme koje je razumno potrebno za takve poslove.

3. On ne odgovara za zadocwewe nastalo zbog toga {to mu naru~ilac nije predao materijal na vreme, ili zbog toga

{to je tra`io izmene, ili {to mu nije isplatio du`an predujam i uop{te za zadocwewe nastalo pona{awem naru~ioca.

РасLида&e yroвoра z6or oдстyпа&а oд yroвoрeних yслoва

^lan 608.

1. Ako se u toku izvr{ewa dela doka`e da se poslenik ne dr`i uslova ugovora i uop{te da ne radi kako treba, te da

}e izvr{eno delo imati nedostatke, naru~ilac mo`e upozoriti poslenika na to i odrediti mu primeren rok da svoj rad saobrazi svojim obavezama.

2. Ako do isteka tog roka poslenik ne postupi po zahtevu naru~ioca, ovaj mo`e raskinuti ugovor i zahtevati naknadu {tete.

РасLида&e yroвoра прe истeLа рoLа

^lan 609.

1. Ako je rok bitan sastojak ugovora, a poslenik je u tolikom zaka{wewu sa zapo~iwawem ili zavr{avawem posla da je o~igledno da ga ne}e zavr{iti u roku, naru~ilac mo`e raskinuti ugovor i zahtevati naknadu {tete.

2. On to pravo ima i kad rok nije bitan sastojak ugovora, ako zbog takvog zaka{wewa naru~ilac o~igledno ne bi imao interesa za ispuwewe ugovora.

Пoвeрава&e иzвршe&а пoсла трeħeм

^lan 610.

1. Ukoliko iz ugovora ili prirode posla ne proizilazi

{to drugo, poslenik nije du`an da posao obavi li~no.

2. Poslenik i daqe odgovara naru~iocu za izvr{ewe posla i kad posao ne obavi li~no.

Oдroвoрнoст zа сарадниLe

^lan 611.

Poslenik odgovara za lica koja su po wegovom nalogu radila na poslu koji je preuzeo da izvr{i, kao da ga je sam izvr{io.

Heпoсрeдан zахтeв сарадниLа пoслeниLа oд нарyчиoца

^lan 612.

Za naplatu svojih potra`ivawa od poslenika wegovi saradnici mogu se obratiti neposredno naru~iocu i zahtevati od wega da im isplati ta potra`ivawa na teret svote koju u tom ~asu duguje posleniku, ako su ta potra`ivawa priznata.

Прeдаја иzра|eнe ствари нарyчиoцy

^lan 613.

1. Poslenik je du`an predati naru~iocu izra|enu ili opravqenu stvar.

2. Poslenik se osloba|a ove obaveze ako stvar koju je izradio ili opravio propadne iz uzroka za koji on ne odgovara.

ОдеъаL 5.

ОДКОBОРHОСT ЗA HEДОСTATKE

Преrледа&е иzвршеноr дела и о6авештава&е послениLа

^lan 614.

1. Naru~ilac je du`an pregledati izvr{eno delo ~im je to po redovnom toku stvari mogu}e i o na|enim nedostacima bez odlagawa obavestiti poslenika.

2. Ako naru~ilac na poziv poslenika da pregleda i primi izvr{eni rad to ne uradi bez opravdanog razloga, smatra se da je rad primqen.

3. Posle pregleda i primawa izvr{enog rada poslenik vi{e ne odgovara za nedostatke koji su se mogli opaziti obi~nim pregledom, izuzev ako je znao za wih, a nije ih pokazao naru~iocu.

СLривени недостаци

^lan 615.

1. Ako se docnije poka`e neki nedostatak koji se nije mogao otkriti obi~nim pregledom, naru~ilac se ipak mo`e pozvati na wega, pod uslovom da o wemu obavesti poslenika

{to pre, a najdu`e u roku od mesec dana od wegovog otkrivawa.

2. Istekom dve godine od prijema obavqenog posla, naru~ilac se vi{e ne mo`e pozvati na nedostatke.

ПрестанаL права

^lan 616.

1. Naru~ilac koji je poslenika na vreme obavestio o nedostacima izvr{enog posla ne mo`e svoje pravo ostvarivati sudskim putem po isteku godine dana od u~iwenog obave{tewa.

2. Ali i po isteku tog roka naru~ilac mo`e, ako je o nedostacima blagovremeno obavestio poslenika, prigovorom protiv poslenikovog zahteva za isplatu naknada ista}i svoje pravo na sni`ewe naknada i na naknadu {tete.

Kад послениL rу6и право да се поzове на претходне чланове

^lan 617.

Poslenik se ne mo`e pozvati na neku odredbu prethodnih ~lanova kad se nedostatak odnosi na ~iwenice koje su mu bile poznate, ili mu nisu mogle ostati nepoznate, a nije ih saop{tio naru~iocu.

Право zахтевати уLла&а&е недостатаLа

^lan 618.

1. Naru~ilac koji je uredno obavestio poslenika da izvr{eni rad ima neki nedostatak mo`e zahtevati od wega da nedostatak ukloni i za to mu odrediti primeren rok.

2. On ima pravo i na naknadu {tete koju trpi zbog toga.

3. Ako uklawawe nedostatka zahteva preterane tro{kove, poslenik mo`e odbiti da ga izvr{i, ali u tom slu~aju naru~iocu pripada, po wegovom izboru, pravo na sni`ewe naknade ili raskid ugovora, kao i pravo na naknadu

{tete.

РасLида&е уrовора у посе6ном случају

^lan 619.

Kad obavqeni posao ima takav nedostatak koji ga ~ini neupotrebqivim ili je obavqen u suprotnosti sa izri~itim

uslovima ugovora, naru~ilac mo`e, ne tra`e}i prethodno otklawawe nedostatka, raskinuti ugovor i zahtevati naknadu

{tete.

Право наручиоца у случају друrих недостатаLа иzвршеноr посла

^lan 620.

1. Kad izvr{eni posao ima nedostatak zbog koga delo nije neupotrebqivo, odnosno kad posao nije izvr{en u suprotnosti sa izri~itim uslovima ugovora, naru~ilac je du`an dopustiti posleniku da nedostatak otkloni.

2. Naru~ilac mo`e odrediti posleniku primeren rok za otklawawe nedostatka.

3. Ako poslenik ne otkloni nedostatak do isteka tog roka, naru~ilac mo`e, po svom izboru, izvr{iti otklawawe nedostatka na ra~un poslenika, ili sniziti naknadu, ili raskinuti ugovor.

4. Kad se radi o neznatnom nedostatku, naru~ilac se ne mo`e koristiti pravom na raskid ugovora.

5. U svakom slu~aju on ima pravo i na naknadu {tete.

Сниmе&е наLнаде

^lan 621.

Sni`ewe naknade vr{i se u razmeru izme|u vrednosti izvr{enog rada bez nedostatka u vreme zakqu~ewa ugovora i vrednosti koju bi imao u to vreme izvr{eni rad sa nedostatkom.

ОдеъаL 6.

ОБABEЗE HAРУЧИОЦA

О6авеzа да прими рад

^lan 622.

Naru~ilac je du`an primiti rad izvr{en prema odredbama ugovora i pravilima posla.

Одре|ива&е и исплата наLнаде

^lan 623.

1. Naknada se odre|uje ugovorom, ako nije odre|ena obaveznom tarifom ili kojim drugim obaveznim aktom.

2. Ako naknada nije odre|ena, utvrdi}e je sud prema vrednosti rada, prema normalno potrebnom vremenu za takav posao, kao i prema uobi~ajenoj naknadi za tu vrstu rada.

3. Naru~ilac nije du`an isplatiti naknadu pre nego

{to je pregledao izvr{eni rad i odobrio ga, izuzev ako je druk~ije ugovoreno.

4. Isto va`i ako je ugovoreno izvr{ewe i predaja rada u delovima.

Прорачун са иzричитим јемством

^lan 624.

1. Ako je naknada ugovorena na osnovu prora~una sa izri~itim jemstvom poslenika za wegovu ta~nost, on ne mo`e da zahteva pove}awe naknade ~ak i ako je u posao ulo`io vi{e rada i ako je izvr{ewe posla zahtevalo ve}e tro{kove nego

{to je bilo predvi|eno.

2. Ovim se ne iskqu~uje primena pravila o raskidawu i izmeni ugovora zbog promewenih okolnosti.

3. Ako je naknada ugovorena na osnovu prora~una bez izri~itog jemstva poslenika za wegovu ta~nost, pa se u toku rada prekora~ewe prora~una poka`e neizbe`nim, poslenik

mora o tome bez odlagawa, obavestiti naru~ioca, ina~e gubi svako potra`ivawe zbog pove}anih tro{kova.

OдеъаL 7. РИЗИК

Кад је пoслениL даo материјал

^lan 625.

1. U slu~aju kad je poslenik dao materijal za izradu stvari, a stvar bude o{te}ena ili propadne iz ma kog uzroka pre predaje naru~iocu, rizik snosi poslenik, te nema pravo na naknadu za dati materijal, kao ni na naknadu za svoj rad.

2. Ako je naru~ilac pregledao izvr{eni rad i odobrio ga, smatra se da mu je stvar predata, a da je kod poslenika ostala na ~uvawu.

3. Ako je naru~ilac pao u docwu zbog neprimawa ponu|ene stvari, rizik slu~ajne propasti ili o{te}ewa stvari prelazi na wega.

Кад је нарyчилац даo материјал

^lan 626.

1. Rizik slu~ajne propasti ili o{te}ewa stvari snosi naru~ilac ako je on dao materijal za izradu.

2. U tom slu~aju, poslenik ima pravo na naknadu samo ako je stvar propala ili bila o{te}ena posle dolaska naru~ioca u docwu, ili ako se naru~ilac nije odazvao wegovom urednom pozivu da stvar pregleda.

РиzиL y слyчајy предаје пo делoвима

^lan 627.

Ako je ugovoreno da }e naru~ilac vr{iti pregled i prijem pojedinih delova kako budu izra|eni, poslenik ima pravo na naknadu za izradu delova koje je naru~ilac pregledao i odobrio, ~ak i ako bi oni posle toga propali kod wega bez wegove krivice.

OдеъаL 8.

ПРABO ЗAЛOКE

^lan 628.

Radi obezbe|ewa naplate potra`ivawa naknade za rad i naknade za utro{eni materijal, kao i ostalih potra`ivawa po osnovu ugovora o delu, poslenik ima pravo zaloge na stvarima koje je napravio ili opravio, kao i na ostalim predmetima koje mu je predao naru~ilac u vezi sa wegovim radom, sve dok ih dr`i i ne prestane dragovoqno da ih dr`i.

OдеъаL 9.

ПРEСTAHAК УКOBOРA

РасLид yroвoра вoъoм нарyчиoца

^lan 629.

Sve dok naru~eni posao nije dovr{en naru~ilac mo`e raskinuti ugovor kad god ho}e, ali je u tom slu~aju du`an isplatiti posleniku ugovorenu naknadu, umawenu za iznos tro{kova koje ovaj nije u~inio a koji bi bio du`an u~initi da ugovor nije raskinut, kao i za iznos zarade koju je ostvario na drugoj strani ili koju je namerno propustio da ostvari.

К л а в а XIII

У К O B O Р O К Р A L E b У

OдеъаL 1.

OПШTE OДРEДБE

Пoјам

^lan 630.

1. Ugovor o gra|ewu je ugovor o delu kojim se izvo|a~ obavezuje da prema odre|enom projektu sagradi u ugovorenom roku odre|enu gra|evinu na odre|enom zemqi{tu, ili da na takvom zemqi{tu, odnosno na ve} postoje}em objektu izvr{i kakve druge gra|evinske radove, a naru~ilac se obavezuje da mu za to isplati odre|enu cenu.

2. Ugovor o gra|ewu mora biti zakqu~en u pismenoj formi.

Кра|евина

^lan 631.

Pod "gra|evinom", u smislu ove glave, podrazumevaju se zgrade, brane, mostovi, tuneli, vodovodi, kanalizacije,

putevi, `elezni~ke pruge, bunari i ostali gra|evinski objekti ~ija izrada zahteva ve}e i slo`enije radove.

Hадzoр над радoвима и Loнтрoла Lвалитета материјала

^lan 632.

Izvo|a~ je du`an omogu}iti naru~iocu stalan nadzor nad radovima i kontrolu koli~ine i kvaliteta upotrebqenog materijala.

Oдстyпа&е oд прoјеLта

^lan 633.

1. Za svako odstupawe od projekta gra|ewa, odnosno ugovorenih radova, izvo|a~ mora imati pismenu saglasnost naru~ioca.

2. On ne mo`e zahtevati pove}awe ugovorene cene za radove koje je izvr{io bez takve saglasnosti.

Хитни непредви|ени радови

^lan 634.

1. Nepredvi|ene radove izvo|a~ mo`e izvesti i bez prethodne saglasnosti naru~ioca ako zbog wihove hitnosti nije bio u mogu}nosti da pribavi tu saglasnost.

2. Nepredvi|eni radovi su oni ~ije je preduzimawe bilo nu`no zbog osigurawa stabilnosti objekta ili radi spre~avawa nastanka {tete, a izazvani su neo~ekivanom te`om prirodom zemqi{ta, neo~ekivanom pojavom vode ili drugim vanrednim i neo~ekivanim doga|ajima.

3. Izvo|a~ je du`an bez odlagawa izvestiti naru~ioca o ovim pojavama i preduzetim merama.

4. Izvo|a~ ima pravo na pravi~nu naknadu za nepredvi|ene radove koji su morali biti obavqeni.

5. Naru~ilac mo`e raskinuti ugovor ako bi usled ovih radova ugovorena cena morala biti znatno pove}ana, o ~emu je du`an bez odlagawa obavestiti izvo|a~a.

6. U slu~aju raskidawa ugovora, naru~ilac je du`an isplatiti izvo|a~u odgovaraju}i deo cene za ve} izvr{ene radove, kao i pravi~nu naknadu za u~iwene neophodne tro{kove.

Цена радова

^lan 635.

Cena radova se mo`e odrediti po jedinici mere ugovorenih radova (jedini~na cena) ili u ukupnom iznosu za ceo objekat (ukupno ugovorena cena).

Иzмена цене

^lan 636.

1. Ako ugovorom u pogledu izmene cene nije predvi|eno

{to drugo, izvo|a~ koji je svoju obavezu ispunio u predvi|enom roku mo`e zahtevati pove}awe cene radova ako su se u vremenu izme|u zakqu~ewa ugovora i wegovog ispuwewa pove}ale cene elemenata na osnovu kojih je odre|ena cena radova, tako da bi trebalo da ta cena bude ve}a za vi{e od dva procenta.

2. U slu~aju da izvo|a~ svojom krivicom nije izveo radove u roku predvi|enom ugovorom, on mo`e zahtevati pove}awe cene radova ako su se u vremenu izme|u zakqu~ewa ugovora i dana kada je prema ugovoru trebalo da radovi budu zavr{eni pove}ale cene elemenata na osnovu kojih je odre|ena cena radova, tako da bi trebalo da ona, prema novim cenama tih elemenata, bude ve}a za vi{e od pet procenata.

3. U slu~ajevima iz prethodnih stavova izvo|a~ mo`e zahtevati samo razliku u ceni radova koja prelazi dva, odnosno pet procenata.

4. Izvo|a~ se ne mo`e pozivati na pove}awe cena elemenata na osnovu kojih je odre|ena cena radova, ako je do pove}awa cene do{lo nakon wegovog dolaska u docwu.

Oдред6а о непроменъивости цена

^lan 637.

1. Ako je ugovoreno da se cena radova ne}e mewati u slu~aju da se posle zakqu~ewa ugovora pove}aju cene elemenata na osnovu kojih je ona odre|ena, izvo|a~ mo`e i pored ovakve odredbe ugovora, zahtevati izmenu cene radova ako su se cene elemenata pove}ale u tolikoj meri da bi trebalo da cena radova bude ve}a za vi{e od deset procenata.

2. Ali, i u ovom slu~aju izvo|a~ mo`e zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi deset procenata, osim ako je do pove}awa cene elemenata do{lo posle wegovog dolaska u docwu.

РасLид уrовора z6оr повеħане цене

^lan 638.

1. Ako bi u slu~ajevima iz prethodnih ~lanova ugovorena cena morala biti znatno pove}ana, naru~ilac mo`e raskinuti ugovor.

2. U slu~aju raskida naru~ilac je du`an isplatiti izvo|a~u odgovaraju}i deo ugovorene cene za dotle izvr{ene radove, kao i pravi~nu naknadu za u~iwene neophodne tro{kove.

Право наручиоца да траmи сниmе&е цене

^lan 639.

1. Ako su se u vreme izme|u zakqu~ewa ugovora i ispuwewa obaveze izvo|a~a cene elemenata na osnovu kojih je odre|ena cena radova snizile za vi{e od dva procenta, a radovi su izvr{eni u ugovorenom roku, naru~ilac ima pravo da tra`i odgovaraju}e sni`ewe ugovorene cene radova iznad tog procenta.

2. Ako je ugovorena nepromenqivost cene radova, a oni su izvr{eni u ugovorenom roku, naru~ilac ima pravo na sni`ewe ugovorene cene u slu~aju da su se cene elemenata na osnovu kojih je odre|ena cena smawile za toliko da bi cena bila ni`a za vi{e od deset procenata, i to za razliku u ceni preko deset procenata.

3. U slu~aju docwe izvo|a~a radova naru~ilac ima pravo na srazmerno sni`ewe cene radova za svako sni`ewe cene elemenata na osnovu kojih je cena radova odre|ena.

OдеъаL 2.

УКOBOР O КРALEbУ СA ПOСEБHOM OДРEДБOM

^lan 640.

1. Ako ugovor o gra|ewu sadr`i odredbu "kqu~ u ruke" ili neku drugu sli~nu odredbu, izvo|a~ se samostalno obavezuje da izvr{i skupa sve radove potrebne za izgradwu i upotrebu odre|enog celovitog objekta.

2. U tom slu~aju ugovorena cena obuhvata i vrednost svih nepredvi|enih radova i vi{kova radova, a iskqu~uje uticaj mawkova radova na ugovorenu cenu.

3. Ako u ugovoru "kqu~ u ruke" u~estvuje kao ugovorna strana vi{e izvo|a~a, wihova odgovornost prema naru~iocu je solidarna.

OдеъаL 3.

OДКOBOРHOСT ЗA HEДOСTATKE

Примена правила уrовора о делу

^lan 641.

Ukoliko u ovoj glavi nije druk~ije odre|eno, za odgovornost za nedostatke gra|evine primewuju se odgovaraju}e odredbe ugovora o delu.

ПрелаzаL права иz одrоворности zа недостатLе

^lan 642.

Prava naru~ioca prema izvo|a~u zbog nedostatka gra|evine prelaze i na sve docnije sticaoce gra|evine ili wenog dela, ali s tim da docnijim sticaocima ne te~e novi rok za obave{tewe i tu`bu, ve} im se ura~unava rok prethodnika.

Посе6на права носиоца станарсLоr права

^lan 643.

Nosilac stanarskog prava na stan u dru{tvenoj svojini ima pravo da zahteva od izvo|a~a otklawawe nedostatka u granicama wegove odgovornosti za nedostatke gra|evine prema naru~iocu.

OдeъаL 4.

OДКOBOРHOСT ИЗBOLАЧА И ПРOJEKTАHTА ЗА СOЛИДHOСT КРАLEBИHE

У чeму сe састojи

^lan 644.

1. Izvo|a~ odgovara za nedostatke u izradi gra|evine koji se ti~u wene solidnosti, ukoliko bi se ti nedostaci pokazali za vreme od deset godina od predaje i prijema radova.

2. Izvo|a~ odgovara i za nedostatke zemqi{ta na kome je podignuta gra|evina, koji bi se pokazali za vreme od deset godina od predaje i prijema radova, osim ako je specijalizovana organizacija dala stru~no mi{qewe da je zemqi{te podobno za gra|ewe, a u toku gra|ewa se nisu pojavile okolnosti koje dovode u sumwu osnovanost stru~nog mi{qewa.

3. Isto va`i i za projektanta ako nedostatak gra|evine poti~e od nekog nedostatka u planu.

4. Oni su odgovorni prema odredbama prethodnih stavova ne samo naru~iocu, nego i svakom drugom sticaocu gra|evine.

5. Ova wihova odgovornost ne mo`e se ugovorom ni iskqu~iti ni ograni~iti.

Дуmнoст o6авeштава&а и rу6итаL права

^lan 645.

1. Naru~ilac ili drugi sticalac du`an je o nedostacima obavestiti izvo|a~a i projektanta u roku od {est meseci od kada je nedostatak ustanovio, ina~e gubi pravo da se pozove na wega.

2. Pravo naru~ioca ili drugog sticaoca prema izvo|a~u, odnosno projektantu po osnovu wihove odgovornosti za

nedostatke prestaje za godinu dana ra~unaju}i od dana kad je naru~ilac, odnosno sticalac obavestio projektanta, odnosno izvo|a~a o nedostatku.

Сма&e&e и исLъучe&e oдroвoрнoсти

^lan 646.

1. Izvo|a~ se ne osloba|a odgovornosti ako je {teta nastala zbog toga {to je pri izvo|ewu odre|enih radova postupao po zahtevima naru~ioca.

2. Ali, ako je pre izvr{ewa odre|enog rada po zahtevu naru~ioca upozorio ovog na opasnost od {tete, wegova odgovornost se smawuje, a prema okolnostima konkretnog slu~aja mo`e se i iskqu~iti.

Рerрeси

^lan 647.

1. Kad su za {tetu odgovorni izvo|a~ i projektant, odgovornost svakog od wih odre|uje se prema veli~ini wegove krivice.

2. Projektant koji je izradio projekat gra|evine i kome je poveren nadzor nad izvr{ewem planiranih radova odgovara i za nedostatke u izvr{enim radovima nastale krivicom izvo|a~a ako ih je mogao opaziti normalnim i razumnim nadgledawem radova, ali ima pravo zahtevati od izvo|a~a odgovaraju}u naknadu.

3. Izvo|a~ koji je naknadio {tetu nastalu usled nedostatka u izvr{enim radovima ima pravo zahtevati naknadu od projektanta u meri u kojoj nedostaci u izvr{enim radovima poti~u od nedostatka u projektu.

4. Kad je za nedostatak odgovorno lice kome je izvo|a~ poverio obavqawe jednog dela posla, izvo|a~, ako ho}e da od wega zahteva naknadu, mora da ga obavesti o postojawu nedostatka u roku od dva meseca, ra~unaju}i od dana kada je on sam obave{ten od naru~ioca o istom nedostatku.

К л а в а XIV

П Р E B O З

OдeъаL 1.

OПШTE OДРEДБE

Пojам

^lan 648.

1. Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na odre|eno mesto neko lice ili neku stvar, a putnik, odnosno po{iqalac se obavezuje da mu za to isplati odre|enu naknadu.

2. Kao prevozilac, u smislu ovog zakona, smatra se kako lice koje se bavi prevozom kao svojim redovnim poslovawem, tako i svako drugo lice koje se ugovorom obave`e da izvr{i prevoz uz naknadu.

O6авeze прeвozиoца у линиjсLoм прeвozу

^lan 649.

1. Prevozilac koji obavqa prevoz na odre|enoj liniji (linijski prevoz) du`an je da redovno i uredno odr`ava objavqenu liniju.

2. On je du`an da primi na prevoz svako lice i svaku stvar koji ispuwavaju uslove odre|ene u objavqenim op{tim uslovima.

3. Ako redovna prevozna sredstva prevozioca nisu dovoqna za izvr{ewe svih zahtevanih prevoza, prvenstvo imaju lica ili stvari za koje je to posebnim propisima predvi|eno, a daqe prvenstvo se odre|uje prema redu zahteva, s tim da se izme|u istovremenih zahteva prvenstvo odre|uje prema ve}oj du`ini prevoza.

OдустанаL oд уroвoра

^lan 650.

1. Po{iqalac odnosno putnik mo`e odustati od ugovora pre nego {to po~ne wegovo izvr{ewe, ali je du`an naknaditi

{tetu koju bi prevozilac pretrpeo usled toga.

2. Kad prevozilac sa zapo~iwawem prevoza kasni toliko da druga strana vi{e nema interesa za ugovoreni prevoz, ili kad prevozilac ne}e ili ne mo`e da izvr{i ugovoreni prevoz, druga strana mo`e odustati od ugovora i tra`iti da se vrati pla}ena naknada za prevoz.

Висина наLнаде zа превoz

^lan 651.

1. Ako je visina naknade za prevoz odre|ena tarifom ili kojim drugim objavqenim obaveznim aktom, ne mo`e se ugovoriti ve}a naknada.

2. Ako iznos naknade za prevoz nije odre|en tarifom ili kojim drugim objavqenim obaveznim aktom, a ni ugovorom prevozilac ima pravo na uobi~ajenu naknadu za tu vrstu prevoza.

3. U ostalom, shodno se primewuju odredbe o naknadi sadr`ane u glavi ovog zakona o ugovoru o delu.

Оrраниче&е примене oдреда6а oве rлаве

^lan 652.

Odredbe ove glave primewuju se na sve vrste prevoza, ako zakonom za pojedine vrste nije druk~ije odre|eno.

ОдеъаL 2.

УКОВОР О ПРЕВОЗУ СTВAРИ

Odsek 1.

O P [ T E O D R E D B E

Предаја ствари

^lan 653.

Prevozilac je du`an da stvar koju je primio u ciqu prevoza preda na odre|enom mestu po{iqaocu ili odre|enom licu (primaocu).

О чемy пoшиъалац тре6а да o6авести превozиoца

^lan 654.

1. Po{iqalac je du`an obavestiti prevozioca o vrsti po{iqke i o wenoj sadr`ini i koli~ini, i saop{titi mu kuda po{iqka treba da bude prevezena, ime i adresu primaoca po{iqke, svoje ime i svoju adresu, kao i sve drugo

{to je potrebno da bi prevozilac mogao ispuniti svoje obaveze bez odlagawa i smetwi.

2. Kad se u po{iqci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, po{iqalac je du`an obavestiti o tome prevozioca u ~asu wihove predaje na prevoz i saop{titi mu wihovu vrednost.

3. Kad se radi o prevozu opasne stvari ili stvari za koju su potrebni posebni uslovi prevoza, po{iqalac je du`an da o tome obavesti prevozioca na vreme tako da bi on mogao preduzeti odgovaraju}e posebne mere.

4. Ako po{iqalac ne da prevoziocu podatke iz st. 1. i 3. ovog ~lana ili mu ih da pogre{no, odgovara za {tetu koja bi usled toga nastala.

Toварни лист

^lan 655.

1. Ugovara~i se mogu sporazumeti da se o po{iqci predatoj na prevoz sa~ini tovarni list.

2. Tovarni list treba da sadr`i: ime i adresu po{iqaoca i prevozioca, vrstu, sadr`aj i koli~inu po{iqke, kao i vrednost dragocenosti i drugih skupocenih stvari, mesto opredeqewa, iznos naknade za prevoz odnosno zabele{ku da je naknada pla}ena unapred, odredbu o svoti kojom je po{iqka optere}ena, mesto i dan izdavawa tovarnog lista.

3. U tovarni list mogu biti unesene i druge odredbe ugovora o prevozu.

4. Tovarni list mora biti potpisan od oba ugovara~a.

5. Tovarni list mo`e sadr`ati odredbu "po naredbi" ili glasiti na donosioca.

Уroвoр o превozy и тoварни лист

^lan 656.

Postojawe i punova`nost ugovora o prevozu nezavisni su od postojawa tovarnog lista i wegove ta~nosti.

Пoтврда o пријемy zа превoz

^lan 657.

Ako nije izdat tovarni list, po{iqalac mo`e zahtevati od prevozioca da mu izda potvrdu o prijemu po{iqke za prevoz sa podacima koje treba da sadr`i tovarni list.

O d s e k 2.

O D N O S P O [ I Q A O C A I P R E V O Z I O C A

ПаLoва&е

^lan 658.

1. Po{iqalac je du`an upakovati stvari na propisani ili uobi~ajeni na~in kako ne bi do{lo do nastanka kakve

{tete ili ugro`avawa sigurnosti qudi ili dobara.

2. Prevozilac je du`an skrenuti pa`wu po{iqaocu na nedostatke pakovawa koji se mogu opaziti, ina~e odgovara za o{te}ewe po{iqke koje bi se desilo zbog tih nedostataka.

3. Ali prevozilac ne odgovara za o{te}ewa po{iqke ako je po{iqalac, iako mu je skrenuta pa`wa na nedostatke pakovawa, zahtevao da prevozilac primi po{iqku na prevoz sa tim nedostacima.

4. Prevozilac je du`an odbiti po{iqku ako su nedostaci u wenom pakovawu takvi da mo`e biti ugro`ena sigurnost lica ili dobara ili prouzrokovana kakva {teta.

5. Za {tetu koju zbog nedostatka u pakovawu pretrpe tre}a lica za vreme dok se stvar nalazi kod prevozioca, odgovara prevozilac, a on ima pravo zahtevati naknadu od po{iqaoca.

НаLнада zа превoz и трoшLoви y веzи са превozoм

^lan 659.

1. Po{iqalac je du`an isplatiti prevoziocu naknadu za prevoz i tro{kove u vezi sa prevozom.

2. Ako u tovarnom listu nije navedeno da po{iqalac pla}a naknadu za prevoz i ostale tro{kove u vezi sa prevozom, pretpostavqa se da je po{iqalac uputio prevozioca da ih naplati od primaoca.

Распoлаrа&е пoшиъLoм

^lan 660.

1. Po{iqalac mo`e raspolagati po{iqkom i mewati naloge sadr`ane u ugovoru, te mo`e nalo`iti prevoziocu da obustavi daqi prevoz po{iqke, da mu po{iqku vrati, da je preda drugom primaocu ili da je uputi u neko drugo mesto.

2. Pravo po{iqaoca da mewa naloge prestaje posle prispe}a po{iqke u mesto opredeqewa kad prevozilac preda primaocu tovarni list, ili kad prevozilac pozove primaoca da preuzme po{iqku, ili kad primalac sam zatra`i wenu predaju.

3. Ako je izdat tovarni list po naredbi, odnosno na donosioca, prava po{iqaoca iz prethodnog stava pripadaju iskqu~ivo imaocu tovarnog lista.

4. Ovla{}eno lice koje se poslu`i pravom da daje nove naloge prevoziocu, du`no je da mu naknadi tro{kove i {tetu koje je imao zbog toga, kao i da mu na wegov zahtev pru`i jemstvo da }e mu tro{kovi i {teta biti nakna|eni.

Правац превоzа

Одrоворност превоzиоца према пошиъаоцу

^lan 665.

Ako je prevozilac predao po{iqku primaocu a nije naplatio od wega svotu kojom je bila optere}ena, du`an je isplatiti tu svotu po{iqaocu, ali ima pravo da tra`i naknadu od primaoca.

^lan 661.

1. Prevozilac je du`an izvr{iti prevoz ugovorenim putem.

2. Ako nije ugovoreno kojim putem treba da se izvr{i prevoz prevozilac je du`an izvr{iti ga onim putem koji najvi{e odgovara interesima po{iqaoca.

Смет&е при иzврше&у превоzа

^lan 662.

1. Prevozilac je du`an obave{tavati po{iqaoca o svim okolnostima koje bi bile od uticaja na izvr{ewe prevoza i postupiti po uputstvima koje od wega dobije.

2. Prevozilac nije du`an postupiti po uputstvima po{iqaoca ~ije bi izvr{ewe moglo ugroziti sigurnost lica ili dobara.

3. Ako bi slu~aj bio takav da se ne bi mogla ~ekati po{iqao~eva uputstva, prevozilac je du`an postupiti kako bi postupio dobar privrednik, odnosno dobar doma}in u istoj situaciji, i o tome obavestiti po{iqaoca i tra`iti wegova daqa uputstva.

4. Prevozilac ima pravo na naknadu tro{kova koje je imao zbog smetwi nastalih bez wegove krivice.

НаLнада у случају преLида превоzа

^lan 663.

1. Ako je prevoz prekinut, iz nekog uzroka za koji odgovara prevozilac on ima pravo na srazmeran deo naknade za izvr{eni prevoz, ali je du`an naknaditi {tetu koja bi nastala za drugu stranu usled prekida prevoza.

2. Ako je prevoz prekinut iz nekog uzroka za koji ne odgovara niko od zainteresovanih lica, prevozilac ima pravo na razliku izme|u ugovorene naknade za prevoz i tro{kova prevoza od mesta gde je prevoz prekinut do mesta opredeqewa.

3. Prevozilac nema pravo ni na deo naknade ako u toku prevoza po{iqka propadne usled vi{e sile.

Кад пошиъLа не моmе да 6уде предата

^lan 664.

1. Ako primalac ne mo`e da bude obave{ten o prispe}u po{iqke, ili odbije da je primi, i uop{te ako po{iqka ne mo`e da bude predata, ili ako primalac ne isplati prevoziocu du`nu naknadu i ostale svote koje terete po{iqku, prevozilac je du`an obavestiti o tome po{iqaoca, tra`iti od wega uputstva i preduzeti za wegov ra~un potrebne mere za ~uvawe stvari.

2. Ako u primerenom roku ovla{}eno lice ne preduzme ni{ta sa po{iqkom, prevozilac ima pravo da je proda prema pravilima o prodaji dugovane stvari u slu~aju docwe poverioca, i da naplati svoja potra`ivawa iz postignute cene, a ostatak je du`an polo`iti kod suda za ovla{}eno lice.

O d s e k 3.

O D N O S P R E V O Z I O C A I P R I M A O C A

О6авештава&е примаоца о приспеħу пошиъLе

^lan 666.

1. Prevozilac je du`an obavestiti primaoca bez odlagawa da je po{iqka prispela, staviti mu je na raspolagawe kako je ugovoreno i podneti mu tovarni list ako je izdat.

2. U slu~aju kad je izdat tovarni list po naredbi ili na donosioca, on je du`an postupati po prethodnom stavu samo ako je u tovarnom listu ozna~eno lice u mestu opredeqewa koje treba obavestiti da je po{iqka prispela.

Предаја пошиъLе Lад је иzдат дуплиLат товарноr листа

^lan 667.

Prevozilac mo`e odbiti da preda po{iqku ako mu se istovremeno ne preda duplikat tovarnog lista na kome je primalac potvrdio da mu je po{iqka predata.

Право примаоца да zахтева предају пошиъLе

^lan 668.

1. Primalac mo`e vr{iti prava iz ugovora o prevozu prema prevoziocu i od wega zahtevati da mu preda tovarni list i po{iqku tek po{to ona prispe u mesto opredeqewa.

2. Prevozilac je du`an na zahtev primaoca predati mu po{iqku pre nego {to ona prispe u mesto opredeqewa, samo ako je na to ovla{}en od po{iqaoca.

3. Primalac mo`e vr{iti prava iz ugovora o prevozu i zahtevati od prevozioca predaju po{iqke samo ako ispuni uslove predvi|ene u ugovoru o prevozu.

Утвр|ива&е истоветности и ста&а пошиъLе

^lan 669.

1. Ovla{}eno lice ima pravo zahtevati da se zapisni~ki utvrdi istovetnost po{iqke i, ako je po{iqka o{te}ena, u ~emu se sastoji o{te}ewe.

2. Ako se utvrdi da po{iqka nije ona koja je bila predata prevoziocu, ili da je o{te}ewe ve}e nego {to je prevozilac tvrdio, tro{kove utvr|ivawa snosi prevozilac.

О6авеzа примаоца да исплати наLнаду zа превоz

^lan 670.

1. Preuzimawem po{iqke i tovarnog lista, ako je izdat, primalac se obavezuje da isplati prevoziocu naknadu za prevoz, ako nije {to drugo odre|eno u ugovoru o prevozu ili u tovarnom listu, kao i da mu isplati svote kojima je po{iqka optere}ena.

2. Ako primalac smatra da nije du`an isplatiti prevoziocu onoliko koliko ovaj zahteva, on mo`e vr{iti prava iz ugovora samo ako kod suda polo`i sporni iznos.

O d s e k 4.

O D G O V O R N O S T P R E V O Z I O C A Z A G U B I T A K, O [ T E ] E W E I

Z A D O C W E W E P O [ I Q K E

Кy6итаL или оштеħе&е пошиъLе

^lan 671.

1. Prevozilac odgovara za gubitak ili o{te}ewe po{iqke koji bi se dogodili od ~asa preuzimawa do wene predaje, osim ako su prouzrokovani radwom ovla{}enog lica, svojstvima po{iqke, ili stranim uzrocima koji se nisu mogli predvideti, ni izbe}i ili otkloniti.

2. Ni{tave su odredbe ugovora o prevozu, op{tih uslova prevoza, tarifa ili kog drugog op{teg akta, kojima se ova odgovornost smawuje.

3. Ali je punova`na odredba kojom se unapred odre|uje najvi{i iznos naknade, pod uslovom da nije u o~iglednoj nesrazmeri sa {tetom.

4. Ovo ograni~ewe iznosa naknade ne va`i ako je {tetu prevozilac prouzrokovao namerno ili krajwom nepa`wom.

5. Ako druk~ije nije ugovoreno visina naknade odre|uje se prema tr`i{noj ceni po{iqke u vreme i mestu predaje za prevoz.

Кy6итаL или оштеħе&е пошиъLе сLyпоцених ствари

^lan 672.

1. U slu~aju gubitka ili o{te}ewa po{iqke u kojoj su se nalazile dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, prevozilac je du`an naknaditi tako nastalu {tetu samo ako je prilikom predaje stvari na prevoz bio obave{ten o prirodi tih stvari i wihovoj vrednosti, ili ako je {tetu prouzrokovao namerno ili krajwom nepa`wom.

2. Ako su se sa navedenim stvarima u po{iqci nalazile i druge stvari, za wihov gubitak ili o{te}ewe prevozilac odgovara po op{tim pravilima o odgovornosti prevozioca.

Bраħа&е плаħене наLнаде zа превоz

^lan 673.

U slu~aju potpunog gubitka po{iqke prevozilac je, pored naknade {tete, du`an da po{iqaocu vrati naknadu za prevoz ako je ista pla}ena.

Кад прималац преyzме пошиъLy 6еz приrовора

^lan 674.

1. Kad primalac preuzme po{iqku bez prigovora i isplati prevoziocu wegova potra`ivawa, prestaje odgovornost prevozioca, izuzev ako je o{te}ewe zapisni~ki utvr|eno pre preuzimawa po{iqke.

2. Prevozilac ostaje odgovoran za o{te}ewa po{iqke koja se nisu mogla opaziti u ~asu predaje, ako ga je primalac obavestio o tim o{te}ewima odmah po wihovom otkrivawu, ali ne docnije od osam dana od predaje.

3. Prevozilac se ne mo`e pozivati na odredbe prethodnih stavova, ako je o{te}ewe prouzrokovano namerno ili krajwom nepa`wom.

Одrоворност превоzиоца zа zадоц&е&е

^lan 675.

Prevozilac odgovara za {tetu nastalu zbog zadocwewa, izuzev ako je zadocwewe prouzrokovano nekom ~iwenicom

koja iskqu~uje wegovu odgovornost za gubitak ili o{te}ewe stvari.

Одrоворност zа помоħниLе

^lan 676.

Prevozilac odgovara za lica koja su po wegovom nalogu radila na izvr{ewu prevoza.

O d s e k 5.

U ^ E [ ] E V I [ E P R E V O Z I L A C A U P R E V O Z U P O [ I Q K E

Кад они одrовараjy солидарно

^lan 677.

1. Prevozilac koji poveri nekom drugom prevoziocu potpuno ili delimi~no izvr{ewe prevoza po{iqke koju je primio na prevoz, ostaje i daqe odgovoran za wen prevoz od wenog prijema do predaje, ali ima pravo na naknadu od prevozioca kome je po{iqku poverio.

2. Ako drugi prevozilac od prvog prevozioca preuzme sa po{iqkom i tovarni list, on postaje ugovorna strana u ugovoru o prevozu, sa pravima i du`nostima solidarnog du`nika i solidarnog poverioca, ~iji su udeli srazmerni wegovom u~e{}u u prevozu.

3. Isto va`i i kad se za izvr{ewe prevoza neke po{iqke obave`e jednim istim ugovorom vi{e prevozilaca koji }e u~estvovati u prevozu jedan za drugim.

4. Svaki od vi{e prevozilaca ima pravo zahtevati da se utvrdi stawe po{iqke u ~asu kada mu se predaje radi izvr{ewa wegovog dela prevoza.

5. Solidarni prevozioci u~estvuju u sno{ewu {tete srazmerno wihovim udelima u prevozu, izuzev onog koji doka`e da {teta nije nastala dok je on prevozio po{iqku.

6. Prigovori u~iweni kasnijem prevoziocu dejstvuju i prema svim ranijim.

Подеъена одrоворност превоzилаца

^lan 678.

Kad u izvr{ewu prevoza iste po{iqke u~estvuju jedan za drugim nekoliko prevozilaca koje je odredio po{iqalac, svaki od wih odgovara samo za svoj deo prevoza.

O d s e k 6.

P R A V O Z A L O G E

Кад превоzилац има право zалоrе

^lan 679.

1. Radi obezbe|ewa naplate naknade za prevoz i nu`nih tro{kova koje je u~inio u vezi sa prevozom, prevozilac ima pravo zaloge na stvarima koje su mu predate radi prevoza, i u vezi sa prevozom, dok ih dr`i ili dok ima u rukama ispravu pomo}u koje mo`e raspolagati wima.

2. Kad je u izvr{ewu prevoza u~estvovalo vi{e prevozilaca jedan za drugim, wihova potra`ivawa u vezi sa izvr{ewem prevoza obezbe|ena su tako|e ovom zalogom, i posledwi prevozilac je du`an, ako tovarni list ne sadr`i

{to drugo, naplatiti sva potra`ivawa po tovarnom listu.

3. Potra`ivawa ranijeg prevozioca, kao i wegovo pravo zaloge, prelaze po samom zakonu na docnijeg prevozioca koji mu je isplatio ta potra`ivawa.

4. To isto va`i i ako prevozilac isplati otpremnikova potra`ivawa.

СyLo6 zалomних права

^lan 680.

1. Kad pored zalo`nog prava prevozioca postoje na istoj stvari istovremeno zalo`na prava komisionara, otpremnika i skladi{tara, prvenstvo naplate imaju potra`ivawa ma kog od ovih poverilaca nastala otpremom ili prevozom, i to obratno redu kojim su nastala.

2. Ostala potra`ivawa komisionara i skladi{tara, kao i potra`ivawa otpremnika i prevozioca nastala davawem predujmova, napla}uju se tek po isplati potra`ivawa navedenih u prethodnom stavu, i to po redu kojim su nastala.

ОдеъаL 3.

УКОВОР О ПРЕВОЗУ ЛИЦА

Општа oдред6а

^lan 681.

Prevozilac je du`an da prevoz lica izvr{i bezbedno onim prevoznim sredstvom koje je odre|eno ugovorom o prevozu i uz one uslove udobnosti i higijene koji se prema vrsti odnosnog prevoznog sredstva i udaqenosti puta smatraju neophodnim.

Правo пyтниLа на oдре|енo местo

^lan 682.

Prevozilac je du`an dati putniku ono mesto i u onom prevoznom sredstvu, kako je ugovoreno.

Одroвoрнoст превozиoца zа zадoц&е&е

^lan 683.

1. Prevozilac je du`an prevesti putnika do odre|enog mesta na vreme.

2. On odgovara za {tetu koju bi putnik pretrpeo zbog zadocwewa, izuzev ako je do zadocwewa do{lo iz uzroka koji nije mogao otkloniti ni pa`wom stru~waka.

Одroвoрнoст превozиoца zа сиryрнoст пyтниLа

^lan 684.

1. Prevozilac odgovara za sigurnost putnika od po~etka do zavr{etka prevoza, kako u slu~aju prevoza uz naknadu, tako i u slu~aju besplatnog prevoza, te je du`an naknaditi {tetu koja nastane o{te}ewem zdravqa, povredom ili smr}u putnika, izuzev ako je prouzrokovana radwom putnika ili stranim uzrokom koji se nije mogao predvideti ni izbe}i ili otkloniti.

2. Ni{tave su odredbe ugovora, kao i op{tih uslova prevoza, tarifa ili kog drugog op{teg akta, kojima se ova odgovornost smawuje.

Одroвoрнoст zа пртъаr предат на превoz и zа oстале ствари

^lan 685.

1. Prtqag koji mu je putnik predao, prevozilac je du`an prevesti u isto vreme kad i putnika i predati mu ga po zavr{etku prevoza.

2. Za gubitak i o{te}ewe prtqaga koji mu je putnik predao, prevozilac odgovara prema odredbama za prevoz stvari.

3. Za o{te}ewe stvari koje putnik dr`i sa sobom, prevozilac odgovara prema op{tim pravilima o odgovornosti.

К л а в а XV

У К О В О Р О Л И Ц Е H Ц И

ОдеъаL 1.

ОПШTЕ ОДРЕДБЕ

Пojам

^lan 686.

Ugovorom o licenci obavezuje se davalac licence da sticaocu licence ustupi, u celini ili delimi~no, pravo iskori{}avawa pronalaska, tehni~kog znawa i iskustva,

`iga, uzorka ili modela, a sticalac licence se obavezuje da mu za to plati odre|enu naknadu.

Фoрма

^lan 687.

Ugovor o licenci mora biti zakqu~en u pismenoj formi.

Tраjа&е лиценце

^lan 688.

Licenca za iskori{}avawe patentiranog pronalaska uzorka ili modela ne mo`e biti zakqu~ena za vreme du`e od trajawa zakonske za{tite tih prava.

ИсLъyчива лиценца

^lan 689.

1. Ugovorom o licenci sticalac licence sti~e iskqu~ivo pravo iskori{}avawa predmeta licence samo ako je to izri~ito ugovoreno (iskqu~iva licenca).

2. Ostale mogu}nosti iskori{}avawa predmeta licence zadr`ava davalac licence.

3. Ako u ugovoru o licenci nije nazna~eno o kakvoj je licenci re~, smatra se da mu je data neiskqu~iva licenca.

Просторно оrраниче&е права исLоришħава&а

^lan 690.

1. Pravo iskori{}avawa predmeta licence mo`e biti prostorno ograni~eno samo ako to nije protivno propisima o jedinstvenom jugoslovenskom tr`i{tu.

2. Ako ugovorom o licenci nije prostorno ograni~eno pravo iskori{}ewa predmeta licence, smatra se da je licenca prostorno neograni~ena.

OдеъаL 2.

OБABEЗE ДABAOЦA ЛИЦEНЦE

Предаја предмета лиценце

^lan 691.

Davalac licence je du`an da sticaocu licence u odre|enom roku preda predmete licence.

Дава&е yпyтстава и о6авеште&а

^lan 692.

Davalac licence je du`an da sticaocu licence daje sva uputstva i obave{tewa koja su potrebna za uspe{no iskori{tavawe predmeta licence.

O6авеzа rарантова&а

^lan 693.

Davalac licence garantuje sticaocu licence tehni~ku izvodqivost i tehni~ku upotrebqivost predmeta licence.

Jемство

^lan 694.

1. Davalac licence jem~i da pravo iskori{}avawa koje je predmet ugovora pripada wemu, da na wemu nema tereta i da nije ograni~eno u korist nekog tre}eg.

2. Ako je predmet ugovora iskqu~iva licenca, davalac licence jem~i da pravo iskori{}avawa nije ustupio drugome, ni potpuno ni delimi~no.

3. Davalac licence je du`an ~uvati i braniti pravo ustupqeno sticaocu licence od svih zahteva tre}ih lica.

O6авеzа даваоца исLъyчиве лиценце

^lan 695.

Ako je ugovorena iskqu~iva licenca, davalac licence ne mo`e ni u kom vidu sam iskori{}avati predmet licence, niti wegove pojedine delove, niti to poveriti nekom drugom u granicama prostornog va`ewa licence.

OдеъаL 3.

OБABEЗE СТИЦAOЦA ЛИЦEНЦE

ИсLоришħава&е предмета лиценце

^lan 696.

Sticalac licence je du`an iskori{}avati predmet licence na ugovoreni na~in, u ugovorenom obimu i u ugovorenim granicama.

Коришħе&е наLнадних yсавршава&а

^lan 697.

Ako zakonom ili ugovorom nije druk~ije odre|eno, sticalac licence nije ovla{}en da iskori{}ava naknadna usavr{avawa predmeta licence.

Чyва&е предмета лиценце y тајности

^lan 698.

Ako predmet licence sa~iwava nepatentirani pronalazak ili tajno tehni~ko znawe i iskustvo, sticalac licence je du`an da ga ~uva u tajnosti.

Квалитет

^lan 699.

1. Ako je uz licencu za proizvodwu ustupqena i licenca za upotrebu `iga, sticalac licence mo`e stavqati u promet robu sa tim `igom samo ako je wen kvalitet isti kao {to je kvalitet robe koju proizvodi davalac licence.

2. Suprotan sporazum nema pravno dejstvo.

O6елеmава&е

^lan 700.

Sticalac licence je du`an robu obele`iti oznakom o proizvodwi po licenci.

НаLнада

^lan 701.

Sticalac licence je du`an isplatiti davaocu licence ugovorenu naknadu u vreme i na na~in kako je to odre|eno ugovorom.

Подноше&е иzвештаја

^lan 702.

Ako se naknada odre|uje u zavisnosti od obima iskori{}avawa predmeta licence, sticalac licence je du`an podneti davaocu licence izve{taj o obimu iskori{}avawa i izvr{iti obra~un naknade svake godine, ako ugovorom nije za to odre|en kra}i rok.

Иzмена yrоворене наLнаде

^lan 703.

Ako je ugovorena naknada postala o~igledno nesrazmerna u odnosu na prihod koji sticalac licence ima od iskori{}avawa predmeta licence, zainteresovana strana mo`e zahtevati izmenu ugovorene naknade.

OдеъаL 4.

ПOДЛИЦEНЦA

Кад се моmе дати

^lan 704.

1. Sticalac iskqu~ive licence mo`e pravo iskori{}avawa predmeta licence ustupiti drugome (podlicenca).

2. Ugovorom se mo`e predvideti da sticalac licence ne mo`e dati drugome podlicencu, ili mu je ne mo`e dati bez dozvole davaoca licence.

Кад давалац мome oд6ити дozвoлу

^lan 705.

Kad je za davawe podlicence potrebna dozvola davaoca licence, ovaj je mo`e odbiti sticaocu iskqu~ive licence samo iz ozbiqnih razloga.

OтLаz z6or нeдozвoъeнe пoдлицeнцe

^lan 706.

Davalac licence mo`e otkazati ugovor o licenci bez otkaznog roka ako je podlicenca data bez wegove dozvole, kad je ova prema zakonu ili prema ugovoru potrebna.

Нeпoсрeдан zахтeв даваoца лицeнцe

^lan 707.

1. Ugovorom o podlicenci ne stvara se nikakav poseban pravni odnos izme|u sticaoca podlicence i davaoca licence,

~ak ni kad je davalac licence dao potrebnu dozvolu za zakqu~ewe podlicence.

2. Ali, davalac licence mo`e, radi naplate svojih potra`ivawa od sticaoca licence nastalih iz licence, zahtevati neposredno od sticaoca podlicence isplatu iznosa koje ovaj duguje davaocu podlicence po osnovu podlicence.

OдeъаL 5.

ПРЕСТАНАК УКOВOРА

ПрoтeL oдрe|eнor врeмeна

^lan 708.

Ugovor o licenci zakqu~en na odre|eno vreme prestaje samim protekom vremena za koje je zakqu~en, te nije potrebno da bude otkazan.

Прeħутнo o6навъа&e лицeнцe

^lan 709.

1. Kad po proteku vremena za koje je ugovor o licenci bio zakqu~en sticalac licence produ`i da iskori{}ava predmet licence, a davalac licence se tome ne protivi, smatra se da je zakqu~en nov ugovor o licenci neodre|enog trajawa, pod istim uslovima kao i prethodni.

2. Obezbe|ewa koja su tre}a lica dala za prvu licencu prestaju sa protekom vremena za koje je bila zakqu~ena.

OтLаz

^lan 710.

1. Ugovor o licenci ~ije trajawe nije odre|eno prestaje otkazom koji svaka strana mo`e dati drugoj, po{tuju}i odre|eni otkazni rok.

2. Ako otkazni rok nije ugovorom odre|en, iznosi {est meseci, s tim {to davalac licence ne mo`e otkazati ugovor tokom prve godine wegovog va`ewa.

Смрт, стeчаj и рeдoвна лиLвидациjа

^lan 711.

1. U slu~aju smrti davaoca licence, licenca se nastavqa sa wegovim naslednicima, ako druk~ije nije ugovoreno.

2. U slu~aju smrti sticaoca licence, licenca se nastavqa sa wegovim naslednicima koji produ`avaju wegovu delatnost.

3. U slu~aju ste~aja ili redovne likvidacije sticaoca licence davalac licence mo`e raskinuti ugovor.

Клава XVI

O С Т А В А

OдeъаL 1.

O OСТАВИ УOПШТЕ

O d s e k 1.

O P [ T E O D R E D B E

Пojам

^lan 712.

1. Ugovorom o ostavi obavezuje se ostavoprimac da primi stvar od ostavodavca, da je ~uva i da je vrati kad je ovaj bude zatra`io.

2. Predmet ostave mogu biti samo pokretne stvari.

Oстава ту|e ствари

^lan 713.

1. Ugovor o ostavi mo`e punova`no zakqu~iti u svoje ime i lice koje nije sopstvenik stvari, i ostavoprimac je

du`an vratiti stvar wemu, izuzev ako bi doznao da je stvar ukradena.

2. Ako tre}e lice tu`bom zahteva stvar od ostavoprimca kao sopstvenik, ostavoprimac je du`an saop{titi sudu od kog lica je stvar primio, a istovremeno obavestiti ostavodavca o podignutoj tu`bi.

O d s e k 2.

O B A V E Z E O S T A V O P R I M C A

O6авeze чува&а и o6авeштава&а

^lan 714.

1. Ostavoprimac je du`an ~uvati stvar kao svoju sopstvenu, a ako je ostava uz naknadu, kao dobar privrednik odnosno dobar doma}in.

2. Ako su ugovoreni mesto ili na~in ~uvawa stvari, ostavoprimac ih mo`e promeniti samo ako to zahtevaju

promewene okolnosti, ina~e odgovara i za slu~ajnu propast ili slu~ajno o{te}ewe stvari.

3. O svim promenama koje bi primetio na stvari i o opasnostima da budu o{te}ene na ma koji na~in ostavoprimac je du`an obavestiti ostavodavca.

Предаја ствари дрyroм на чyва&е

^lan 715.

Ostavoprimac ne mo`e bez pristanka ostavodavca, ili bez nu`de, predati poverenu mu stvar drugome da je ~uva, ina~e odgovara i za wenu slu~ajnu propast ili o{te}ewe.

Упoтре6ъава&е ствари

^lan 716.

1. Ostavoprimac nema pravo da upotrebqava stvar poverenu mu na ~uvawe.

2. U slu~aju nedozvoqene upotrebe stvari, ostavoprimac duguje ostavodavcu odgovaraju}u naknadu, i odgovara za slu~ajnu propast ili o{te}ewe stvari koji bi se dogodili tom prilikom.

3. Kad je u ostavu data neka nepotro{na stvar i ostavoprimcu dozvoqeno da je upotrebqava, onda se na odnose ugovara~a primewuju pravila o ugovoru o posluzi, a samo o pitawima vremena i mesta vra}awa stvari sudi se po pravilima o ugovoru o ostavi, ako ugovara~i nisu {to drugo odrediti u tom pogledu.

Упoтре6ъава&е и предаја ствари дрyroме

^lan 717.

Kad ostavoprimac bez pristanka ostavodavca i bez nu`de suprotno ugovoru upotrebqava stvar, mewa mesto ili na~in wenog ~uvawa ili kada stvar preda na ~uvawe drugom licu, on ne odgovara za slu~ajnu propast ili o{te}ewe stvari do kojih bi do{lo i da je postupao u skladu sa ugovorom.

Bраħа&е ствари

^lan 718.

1. Ostavoprimac je du`an vratiti stvar ~im je ostavodavac zatra`i i to sa svim plodovima i drugim koristima od stvari.

2. Ako je odre|en rok za vra}awe stvari, ostavodavac mo`e tra`iti da mu se stvar vrati i pre isteka roka, izuzev kad rok nije ugovoren iskqu~ivo u interesu ostavodavca.

3. Vra}awe se vr{i u mestu predaje stvari ostavoprimcu, ako ugovorom nije odre|eno neko drugo mesto, u kom slu~aju ostavoprimac ima pravo na naknadu tro{kova prenosa stvari.

O d s e k 3.

P R A V A O S T A V O P R I M C A

НаLнада трoшLoва и штете

^lan 719.

Ostavoprimac ima pravo zahtevati od ostavodavca da mu naknadi tro{kove opravdano u~iwene radi o~uvawa stvari, kao i {tetu koju je imao zbog ostave.

НаLнада

^lan 720.

Ostavoprimac nema pravo na naknadu za svoj trud, izuzev ako je naknada ugovorena, ako se ostavoprimac bavi primawem stvari na ~uvawe, ili ako se naknada mogla o~ekivati s obzirom na okolnosti posla.

Bраħа&е ствари y слyчајy 6есплатне oставе

^lan 721.

1. Ostavoprimac koji se obavezao da besplatno ~uva stvar odre|eno vreme mo`e je vratiti ostavodavcu pre isteka ugovorenog roka ako bi samoj stvari pretila opasnost propasti ili o{te}ewa ili ako bi mu weno daqe ~uvawe moglo prouzrokovati {tetu.

2. Ako rok nije ugovoren, ostavoprimac iz prethodnog stava mo`e u svako doba odustati od ugovora, ali je du`an ostavodavcu odrediti primeren rok za preuzimawe stvari.

O d s e k 4.

P O S E B N I S L U ^ A J E V I O S T A V E

Неправа oстава

^lan 722.

Kad su u ostavu date zamenqive stvari s pravom za ostavoprimca da ih potro{i i obavezom da vrati istu koli~inu stvari iste vrste, onda se na wegove odnose sa ostavodavcem primewuju pravila ugovora o zajmu, samo }e u pogledu vremena i mesta vra}awa va`iti pravila ugovora o ostavi, ako ugovara~i nisu {to drugo odredili u tom pogledu.

Oстава y нymди

^lan 723.

Kome je stvar poverena u slu~aju kakve nevoqe, na primer u slu~aju po`ara, zemqotresa, poplave, du`an je

~uvati je sa pove}anom pa`wom.

OдеъаL 2.

УКOСТИТЕbСКА OСТАBА

Уroститеъ Lаo oставoпримац

^lan 724.

1. Ugostiteq se smatra ostavoprimcem u pogledu stvari koje su gosti doneli i odgovara za wihov nestanak ili o{te}ewe najvi{e do iznosa utvr|enog posebnim propisom.

2. Ova odgovornost je iskqu~ena ako su stvari propale ili o{te}ene usled okolnosti koje se nisu mogle izbe}i ili otkloniti, usled nekog uzroka u samoj stvari, ako su nestale ili o{te}ene pona{awem samog gosta, ili pona{awem lica koje je on doveo ili koja su mu do{la u posetu.

3. Ugostiteq duguje potpunu naknadu ako mu je gost predao stvar na ~uvawe, kao i ako je {teta nastala wegovom krivicom ili krivicom lica za koje on odgovara.

O6авеzе yroститеъа да прими ствари на чyва&е

^lan 725.

1. Ugostiteq je du`an primiti na ~uvawe stvari koje gosti donesu i ho}e da mu predaju na ~uvawe, izuzev ako ne raspola`e podesnim prostorijama za wihov sme{taj, ili ako wihovo ~uvawe prelazi wegove mogu}nosti iz nekog drugog uzroka.

2. Ako ugostiteq neopravdano odbije da primi stvar na

~uvawe, duguje potpunu naknadu {tete koju gost usled toga pretrpi.

Дуmност rоста да пријави штeту

^lan 726.

Gost je du`an prijaviti nestanak ili o{te}ewe stvari

~im dozna za wih, ina~e ima pravo na naknadu samo ako doka`e da je {teta nastala krivicom ugostiteqa ili lica za koja on odgovara.

O6јавe о исLъучe&у одrоворности

^lan 727.

Nemaju nikakvog pravnog dejstva objave istaknute u prostorijama ugostiteqa kojima se iskqu~uje, ograni~ava ili uslovqava wihova odgovornost za stvari koje su gosti doneli.

Право zадрmава&а

^lan 728.

Ugostiteq koji prima goste na no}ewe ima pravo zadr`ati stvari koje su gosti doneli, do potpune naplate potra`ivawa za sme{taj i ostale usluge.

Проширe&e примeнe одрeда6а о уrоститeъсLој остави

^lan 729.

Odredbe o ugostiteqskoj ostavi shodno se primewuju i na bolnice, gara`e, kola za spavawe, organizovane kampove i sl.

К л а в а XVII

У С K Л A Д И Ш T E b E

OдeъаL 1.

OПШTE OДРEДБE

Појам

^lan 730.

1. Ugovorom o uskladi{tewu obavezuje se skladi{tar da primi i ~uva odre|enu robu i da preduzima potrebne ili ugovorene mere radi wenog o~uvawa u odre|enom stawu, te da je preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovla{}enog lica, a ostavodavac se obavezuje da mu za to plati odre|enu naknadu.

2. Prilikom predaje robe ostavodavac je du`an dati sva potrebna obave{tewa o woj i izjaviti kolika je wena vrednost.

ИсLъучe&e одrоворности и нeLe о6авeze сLладиштара

^lan 731.

1. Skladi{tar odgovara za {tetu na robi osim ako doka`e da je {teta prouzrokovana usled okolnosti koje se nisu mogle izbe}i ili otkloniti ili je prouzrokovana krivicom ostavodavca, manama ili prirodnim svojstvom robe, kao i neispravnom ambala`om.

2. Skladi{tar je du`an da upozori ostavodavca na mane, ili prirodna svojstva robe, odnosno na neispravnu ambala`u, usled kojih mo`e do}i do {tete na robi, ~im je navedene nedostatke opazio ili morao opaziti.

3. Ako bi se na robi de{avale takve neotklowive promene zbog kojih postoji opasnost da se roba pokvari ili propadne, skladi{tar je du`an, ako to po wegovom pozivu ne bi mogao na vreme da u~ini ostavodavac, prodati robu bez odlagawa na najpogodniji na~in.

4. Skladi{tar je obavezan da preduzima radwe radi o~uvawa prava ostavodavca prema prevoziocu koji mu je predao robu za ra~un ostavodavca u o{te}enom ili manqivom stawu.

Kад постоји дуmност осиrура&а

^lan 732.

1. Skladi{tar je du`an da osigura robu primqenu na

~uvawe samo ako je to ugovoreno.

2. Ako ugovorom nije odre|eno koje rizike treba da obuhvati osigurawe, skladi{tar je du`an da osigura robu od uobi~ajenih rizika.

Orраничe&e наLнадe штeтe

^lan 733.

Naknada {tete koju je skladi{tar du`an platiti zbog propasti, umawewa ili o{te}ewa robe za vreme od wenog prijema do predaje, ne mo`e pre}i stvarnu vrednost robe, osim ako je {tetu prouzrokovao namerno ili krajwom nepa`wom.

Meша&e zамeнъивих ствари

^lan 734.

1. Skladi{tar ne mo`e pome{ati primqene zamenqive stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvo}e, osim ako je ostavodavac na to pristao, ili ako je o~igledno da se radi o stvarima koje se mogu me{ati bez opasnosti od nastanka

{tete za ostavodavca.

2. Ako su stvari pome{ane, skladi{tar mo`e na zahtev ovla{}enog lica bez sudelovawa ostalih ovla{}enih lica iz sme{e zamenqivih stvari izdvojiti deo koji mu pripada.

Прerлeда&e ро6e и уzима&e уzораLа

^lan 735.

Skladi{tar je du`an dozvoliti ovla{}enom licu da pregleda robu i da uzima uzorke od we.

Потраmива&е сLладиштара и право zалоrе

^lan 736.

1. Pored naknade za ~uvawe, skladi{tar ima pravo na naknadu tro{kova koji su bili potrebni za ~uvawe robe.

2. Za svoja potra`ivawa iz ugovora o uskladi{tewu i ostala potra`ivawa nastala u vezi sa ~uvawem robe on ima zalo`no pravo na toj robi.

Подиzа&е ро6е и продаја неподиrнуте ро6е

^lan 737.

1. Ostavodavac mo`e robu podi}i i pre ugovorenog roka.

2. Ako ostavodavac ne podigne robu po isteku ugovorenog roka ili po isteku godine dana ako nije ugovoren rok za ~uvawe, skladi{tar mo`e za wegov ra~un prodati robu na javnoj prodaji, ali je du`an obavestiti ga prethodno o svojoj nameri i ostaviti mu naknadni rok najmawe od osam dana da robu podigne.

Недостаци при пријему ро6е

^lan 738.

1. Primalac robe du`an je robu pogledati u trenutku wenog preuzimawa.

2. Ako prilikom preuzimawa robe primeti nedostatke, primalac je du`an da o tome odmah upozori skladi{tara, ina~e se smatra da je roba uredno primqena.

3. O nedostacima robe koji se nisu mogli utvrditi u trenutku preuzimawa, primalac je du`an da na pouzdan na~in obavesti skladi{tara u roku od sedam dana, ra~unaju}i od dana preuzimawa robe, ina~e se smatra da je roba uredno primqena.

Примена правила о остави

^lan 739.

Na ugovore o uskladi{tewu shodno se primewuju pravila o ostavi, ukoliko pravilima o uskladi{tewu nije druk~ije regulisano.

ОдеъаL 2.

СКЛАДИШНИЦА

Дуmност иzдава&а сLладишнице

^lan 740.

Skladi{tar koji je na osnovu zakona ovla{}en da za robu primqenu na uskladi{tewe izda skladi{nicu du`an ju je izdati ostavodavcu na wegov zahtev.

Састојци и садрmина сLладишнице

^lan 741.

1. Skladi{nica se sastoji iz priznanice i zalo`nice.

2. Priznanica i zalo`nica sadr`e podatke: naziv, odnosno ime i zanimawe ostavodavca, wegovo sedi{te, odnosno prebivali{te, naziv i sedi{te skladi{tara, datum i broj skladi{nice, mesto gde se skladi{te nalazi, vrstu, prirodu i koli~inu robe, navod o tome do koga iznosa je roba osigurana, kao i ostale podatke potrebne za raspoznavawe robe i odre|ivawe wene vrednosti.

3. Priznanica i zalo`nica moraju se pozivati jedna na drugu.

СLладишница zа делове ро6е

^lan 742.

1. Ostavodavac mo`e zahtevati da skladi{tar podeli robu na odre|ene delove i da mu za svaki deo izda zasebnu skladi{nicu.

2. Ako je ve} dobio skladi{nicu za celu koli~inu robe, on mo`e zahtevati da skladi{tar podeli robu na odre|ene delove i da mu, u zamenu za skladi{nicu koju je dobio, izda posebne skladi{nice za svaki pojedini deo.

3. Ostavodavac mo`e zahtevati da mu skladi{tar izda skladi{nicu samo za jedan deo zamenqive robe koji je ostavio kod wega.

Права имаоца сLладишнице

^lan 743.

1. Imalac skladi{nice ima pravo zahtevati da mu se preda roba ozna~ena u woj.

2. On mo`e raspolagati robom ozna~enom u skladi{nici preno{ewem skladi{nice.

Преноше&е приzнанице и zалоmнице

^lan 744.

1. Priznanica i zalo`nica mogu se prenositi indosamentom, zajedno ili odvojeno.

2. Prilikom svakog prenosa, na wima mora biti ubele`en datum.

3. Na zahtev prijemnika priznanice ili zalo`nice, prenos na wega prepisa}e se u registar skladi{ta, gde }e se ubele`iti i wegovo sedi{te odnosno prebivali{te.

Право имаоца приzнанице

^lan 745.

1. Prenos priznanice bez zalo`nice daje prijemniku pravo da zahteva da mu se preda roba samo ako isplati imaocu zalo`nice, ili polo`i skladi{taru za imaoca zalo`nice, iznos koji treba da mu bude ispla}en na dan dospelosti potra`ivawa.

2. Imalac priznanice bez zalo`nice mo`e zahtevati da se roba proda, ako se postignutom cenom mo`e isplatiti iznos na koji ima pravo imalac zalo`nice, s tim da se ostvareni vi{ak preda wemu.

3. Kad se radi o zamenqivim stvarima, imalac priznanice bez zalo`nice mo`e zahtevati da mu skladi{tar preda jedan deo robe pod uslovom da polo`i skladi{taru za ra~un imaoca zalo`nice odgovaraju}i iznos u novcu.

Права имаоца zалоmнице

^lan 746.

1. Prenos zalo`nice bez priznanice daje prijemniku pravo zaloge na robi.

2. Prilikom prvog prenosa, na zalo`nici moraju biti ubele`eni naziv odnosno ime i zanimawe poverioca, wegovo poslovno sedi{te odnosno prebivali{te, iznos wegovog potra`ivawa ra~unaju}i i kamate i datum dospevawa.

3. Prvi prijemnik zalo`nice du`an je bez odlagawa prijaviti skladi{taru da je na wega izvr{en prenos zalo`nice, a skladi{te je du`no prepisati taj prenos u svoj registar i na samoj zalo`nici zabele`iti da je ovaj prepis izvr{en.

4. Bez obavqawa radwi iz prethodnog stava, zalo`nica se ne mo`e daqe prenositi indosamentom.

5. Zalo`nica koja ne sadr`i iznos potra`ivawa zalo`nog poverioca, obavezuje u korist zalo`nog poverioca celokupnu vrednost stvari navedenu u woj.

Прoтeст z6or нeисплатe и прoдаја рo6e

^lan 747.

1. Imalac zalo`nice bez priznanice, kome ne bude ispla}eno u roku potra`ivawe obezbe|eno zalo`nicom, du`an je, pod pretwom gubitka prava da zahteva isplatu od prenosilaca, podi}i protest prema Zakonu o menici.

2. Imalac zalo`nice koji je podigao protest mo`e po proteku osam dana od dospelosti potra`ivawa zahtevati prodaju zalo`ene robe, a isto pravo pripada i prenosiocu

koji je isplatio imaocu zalo`nice potra`ivawe obezbe|eno zalo`nicom.

3. Od iznosa postignutog prodajom izdvaja se potrebna svota za podmirewe tro{kova prodaje, potra`ivawa skladi{tara iz ugovora o uskladi{tewu i ostalih wegovih potra`ivawa nastalih u vezi sa ostavqenom robom, zatim se ispla}uje obezbe|eno potra`ivawe imaoca zalo`nice, a ostatak pripada imaocu priznanice.

Захтeв исплатe oд прeнoсилаца zалomницe

^lan 748.

1. Imalac zalo`nice mo`e zahtevati isplatu od prenosioca tek ako nije mogao posti}i potpuno namirewe prodajom zalo`ene robe.

2. Ovaj zahtev mora biti podignut u roku odre|enom u Zakonu o menici za zahtev prema indosantima, i taj rok po~iwe te}i od dana kad je izvr{ena prodaja robe.

3. Imalac zalo`nice gubi pravo da zahteva isplatu od prenosilaca ako ne bude zahtevao prodaju robe najdaqe u roku od mesec dana od protesta.

К л а в а XVIII

H A Л O К

OдeъаL 1.

OПШТЕ OДРЕДБЕ

Пoјам

^lan 749.

1. Ugovorom o nalogu obavezuje se nalogoprimac prema nalogodavcu da za wegov ra~un preduzme odre|ene poslove.

2. Istovremeno se nalogoprimac ovla{}uje na preduzimawe tih poslova.

3. Nalogoprimac ima pravo na naknadu za svoj trud, osim ako je druk~ije ugovoreno ili proizlazi iz prirode me|usobnog odnosa.

Лица дуmна да oдroвoрe на пoнуду налorа

^lan 750.

Ko se bavi vr{ewem tu|ih poslova kao zanimawem ili se javno nudi za vr{ewe tih poslova, du`an je, ako ne}e da prihvati ponu|eni nalog koji se odnosi na te poslove, da o tome bez odlagawa obavesti drugu stranu, ina~e odgovara za

{tetu koju bi ova pretrpela zbog toga.

OдeъаL 2.

OБABЕЗЕ HAЛOКOПРИМЦA

Иzвршe&e налorа LаLo rласи

^lan 751.

1. Nalogoprimac je du`an izvr{iti nalog prema primqenim uputstvima, sa pa`wom dobrog privrednika,

odnosno dobrog doma}ina, ostaju}i u wegovim granicama i u svemu paziti na interese nalogodavca i wima se rukovodi.

2. Kad nalogoprimac smatra da bi izvr{ewe naloga po dobijenim uputstvima bilo od {tete za nalogodavca, on je du`an skrenuti na to wegovu pa`wu i tra`iti nova uputstva.

3. Ako nalogodavac nije dao odre|ena uputstva o poslu koji treba obaviti, nalogoprimac je du`an, rukovode}i se interesima nalogodavca, postupiti kao dobar privrednik, odnosno dobar doma}in a ako je nalog bez naknade, kako bi u istim okolnostima postupio u sopstvenoj stvari.

Oдступа&e oд налorа и упутстава

^lan 752.

1. Od dobijenog naloga i uputstava nalogoprimac mo`e odstupati samo sa saglasno{}u nalogodavca, a kada mu zbog kratko}e vremena ili iz kog drugog uzroka nije mogu}e tra`iti saglasnost nalogodavca, on mo`e odstupiti od naloga i uputstava samo ako je po proceni svih okolnosti, mogao osnovano smatrati da to zahtevaju interesi nalogodavca.

2. Ako nalogoprimac prekora~i granice naloga ili odstupi od dobijenih uputstava van slu~aja predvi|enog u prethodnom stavu, ne}e se smatrati za nalogoprimca, ve} za poslovo|u bez naloga, izuzev ako nalogodavac naknadno odobri ono {to je uradio.

Замeна

^lan 753.

1. Nalogoprimac je du`an izvr{iti nalog li~no.

2. On mo`e poveriti izvr{ewe naloga drugome samo ako mu je nalogodavac to dozvolio, kao i ako je na to prinu|en okolnostima.

3. U tim slu~ajevima on odgovara samo za izbor zamenika i za uputstva koja mu je dao.

4. U ostalim slu~ajevima on odgovara za rad zamenika, kao i za slu~ajnu propast ili o{te}ewe stvari koji bi se dogodili kod zamenika.

5. Nalogodavac mo`e u svakom slu~aju zahtevati neposredno od zamenika izvr{ewe obaveze iz naloga.

Полаrа&е рачуна

^lan 754.

O izvr{enom poslu nalogoprimac je du`an polo`iti ra~un i predati bez odugovla~ewa nalogodavcu sve {to je primio na osnovu obavqawa poverenih poslova, bez obzira na to da li je ono {to je primio za nalogodavca bilo dugovano ovome ili ne.

Подноше&е иzвештаја

^lan 755.

Nalogoprimac je du`an na zahtev nalogodavca podneti izve{taj o stawu poslova i polo`iti ra~un i pre odre|enog vremena.

Одrоворност zа употре6у налоrодавчевоr новца

^lan 756.

Ako se nalogoprimac slu`io za svoje potrebe novcem koji je primio za nalogodavca, du`an je platiti kamatu po najvi{oj dozvoqenoj ugovornoj stopi, ra~unaju}i od dana upotrebe, a na ostali dugovani novac koji nije predao na vreme, zateznu kamatu, ra~unaju}i od dana kada ga je bio du`an predati.

Исплата наLнаде

^lan 762.

1. Ukoliko nije druk~ije ugovoreno, nalogodavac je du`an isplatiti nalogoprimcu naknadu po obavqenom poslu.

2. Ako je nalogoprimac bez svoje krivice samo delimi~no obavio nalog, ima pravo na srazmerni deo naknade.

3. U slu~aju kad bi unapred ugovorena naknada bila u o~iglednoj nesrazmeri sa u~iwenim uslugama, nalogodavac mo`e zahtevati weno smawewe.

Право zалоrе

^lan 763.

Radi obezbe|ewa naknade i tro{kova nalogoprimac ima pravo zaloge na pokretnim stvarima nalogodavca koje je dobio po osnovu naloga, kao i na nov~anim iznosima koje je naplatio za ra~un nalogodavca.

Солидарна одrоворност налоrодавца

^lan 764.

Ako je vi{e wih poverilo nalogoprimcu izvr{ewe naloga, oni mu odgovaraju solidarno.

ОдеъаL 4.

Солидарна одrоворност налоrопримаца

^lan 757.

Ako je vr{ewe nekog posla povereno nekolicini istim nalogom da ga zajedni~ki vr{e, oni odgovaraju solidarno za obaveze iz tog naloga, ako {to drugo nije ugovoreno.

ОдеъаL 3.

ОБАBЕЗЕ НАЛОКОДАBЦА

Предујмъива&е новца

^lan 758.

Nalogodavac je du`an na zahtev nalogoprimca dati mu izvesnu svotu novca za predvi|ene izdatke.

НаLнада трошLова и преуzима&е о6авеzа

^lan 759.

1. Nalogodavac je du`an naknaditi nalogoprimcu, ~ak i ako wegov trud bez wegove krivice nije imao uspeha, sve potrebne tro{kove koje je u~inio za izvr{ewe naloga, sa kamatom od dana kada su u~iweni.

2. On je du`an preuzeti obaveze koje je nalogoprimac uzeo na sebe vr{e}i u svoje ime poverene mu poslove, ili ga na koji drugi na~in osloboditi wih.

НаLнада штете

^lan 760.

Nalogodavac je du`an naknaditi nalogoprimcu {tetu koju je ovaj pretrpeo bez svoje krivice u vr{ewu naloga.

Bисина наLнаде

^lan 761.

Ako druk~ije nije ugovoreno, nalogodavac duguje naknadu u uobi~ajenoj visini, a ako o tome nema obi~aja, onda pravi~nu naknadu.

ПРЕСТАНАК НАЛОКА

ОдустанаL од уrовора

^lan 765.

1. Nalogodavac mo`e odustati od ugovora.

2. U slu~aju odustanka od ugovora u kome nalogoprimcu pripada naknada za wegov trud, nalogodavac je du`an isplatiti nalogoprimcu odgovaraju}i deo naknade, i naknaditi mu {tetu koju je pretrpeo odustankom od ugovora, ako za odustanak nije bilo osnovanih razloga.

ОтLаz

^lan 766.

1. Nalogoprimac mo`e otkazati nalog kad ho}e, samo ne u nevreme.

2. On je du`an naknaditi nalogodavcu {tetu koju je ovaj pretrpeo zbog otkaza naloga u nevreme, izuzev kad su za otkaz postojali osnovani razlozi.

3. Nalogoprimac je du`an produ`iti posle otkaza poslove koji ne trpe odlagawe, dok nalogodavac ne bude u mogu}nosti da preuzme brigu o wima.

Смрт, престанаL правноr лица

^lan 767.

1. Nalog prestaje smr}u nalogoprimca.

2. Naslednici nalogoprimca du`ni su da o wegovoj smrti {to pre obaveste nalogodavca i preduzmu {to je potrebno za za{titu wegovog interesa, dok ne bude u stawu da sam preuzme brigu o wima.

3. Nalog prestaje smr}u nalogodavca samo ako je tako ugovoreno ili ako se nalogoprimac primio nalog s obzirom na svoje li~ne odnose sa nalogodavcem.

4. U tom slu~aju nalogoprimac je du`an produ`iti poverene poslove, ako bi ina~e nastupila {teta za naslednike, dok ovi ne budu u mogu}nosti da sami preuzmu brigu o wima.

5. Ako je nalogodavac ili nalogoprimac neko pravno lice, nalog prestaje kad to lice prestane postojati.

Стечај, лише&е пословне спосо6ности

^lan 768.

Nalog prestaje kad nalogodavac ili nalogoprimac padne pod ste~aj ili bude potpuno ili delimi~no li{en poslovne sposobnosti.

Час престанLа налоrа

^lan 769.

1. Kad je nalogodavac odustao od ugovora, kao i kad je umro ili pao pod ste~aj, ili potpuno ili delimi~no li{en

poslovne sposobnosti, nalog prestaje u ~asu kad je nalogoprimac saznao za doga|aj zbog koga nalog prestaje.

2. Kad je nalogoprimcu izdato pismeno punomo}je du`an ga je vratiti po prestanku naloga.

Иzуzеци

^lan 770.

Kad je nalog dat da bi nalogoprimac mogao posti}i ispuwewe nekog svog potra`ivawa od nalogodavca, nalogodavac ne mo`e odustati od ugovora i nalog ne prestaje ni smr}u, ni ste~ajem nalogodavca ili nalogoprimca, ni kad jedan od wih bude potpuno ili delimi~no li{en poslovne sposobnosti.

К л а в а XIX

K O M И С И O H

OдеъаL 1.

OПШТЕ OДРЕДБЕ

Појам

^lan 771.

1. Ugovorom o komisionu obavezuje se komisionar da za naknadu (proviziju) obavi u svoje ime i za ra~un komitenta jedan ili vi{e poslova koje mu poverava komitent.

2. Komisionar ima pravo na naknadu i kad ova nije ugovorena.

Примена правила о уrовору о налоrу

^lan 772.

Na ugovor o komisionu shodno se primewuju pravila o nalogu, ukoliko pravilima o komisionu nije druk~ije odre|eno.

ЗаLъуче&е посла под условима раzличитим од налоrа

^lan 773.

1. Ako je komisionar zakqu~io neki posao po nepovoqnijim uslovima od onih odre|enih nalogom kad to nije smeo, du`an je naknaditi komitentu razliku, kao i prouzrokovanu {tetu.

2. U slu~aju iz prethodnog stava komitent mo`e odbiti da prihvati zakqu~eni posao, pod uslovom da o tome odmah obavesti komisionara.

3. Ali, komitent gubi to pravo ako komisionar poka`e spremnost da mu odmah isplati razliku i naknadi prouzrokovanu {tetu.

4. Ako je posao zakqu~en po povoqnijim uslovima od onih odre|enih nalogom, sva tako postignuta korist pripada komitentu.

Продаја ро6е преzадуmеном лицу

^lan 774.

Komisionar odgovara komitentu za {tetu ako je prodao robu licu za ~iju je prezadu`enost znao ili mogao znati.

Kад сам Lомисионар Lупује ро6у Lомитента или му продаје своју ро6у

^lan 775.

1. Komisionar kome je povereno da proda ili da kupi neku robu kotiranu na berzi ili na tr`i{tu, mo`e, ako mu je komitent to dozvolio, zadr`ati robu za sebe kao kupac, odnosno isporu~iti je kao prodavac, po ceni u vreme izvr{ewa poverenog posla.

2. U tom slu~aju izme|u komisionara i komitenta nastaju odnosi iz ugovora o prodaji.

3. Ako se berzanska, odnosno tr`i{na cena i cena koju je odredio komitent ne sla`u, komisionar - prodavac ima pravo na mawu od ove dve cene, a komisionar - kupac du`an je platiti ve}u.

OдеъаL 2.

OБABЕЗЕ KOMИСИOHAРA

Чува&е и осиrура&е

^lan 776.

1. Komisionar je du`an ~uvati poverenu robu sa pa`wom dobrog privrednika.

2. On odgovara i za slu~ajnu propast ili o{te}ewe robe ako je nije osigurao, a prema nalogu je bio du`an to u~initi.

O6авеште&е о ста&у примъене ро6е

^lan 777.

1. Prilikom preuzimawa robe od prevozioca, koju mu je poslao komitent, komisionar je du`an utvrditi weno stawe i bez odlagawa izvestiti komitenta o danu prispe}a robe, kao i o vidqivim o{te}ewima ili mawku, ina~e odgovara za

{tetu koja bi zbog tog propu{tawa nastala za komitenta.

2. On je du`an preduzeti sve potrebne mere radi o~uvawa prava komitenta prema odgovornom licu.

O6авeштe&e o прoмeнама на рo6и

^lan 778.

Komisionar je du`an obavestiti komitenta o svim promenama na robi zbog kojih bi ona mogla izgubiti od svoje vrednosti, a ako nema vremena za ~ekawe wegovih uputstava, ili ako on odugovla~i sa davawem uputstava, u slu~aju opasnosti znatnijeg o{te}ewa robe, komisionar je du`an prodati je na najpogodniji na~in.

Саoпштава&e Loмитeнту имeна сауroварача

^lan 779.

1. Komisionar je du`an saop{titi komitentu sa kojim je licem obavio posao koji mu je komitent poverio.

2. Ovo pravilo ne va`i u slu~aju prodaje pokretnih stvari koje se vr{e preko komisionih prodavnica, osim ako nije druk~ije ugovoreno.

Пoлаrа&e рачуна

^lan 780.

1. Komisionar je du`an polo`iti ra~un o obavqenom poslu bez nepotrebnog odlagawa.

2. On je du`an predati komitentu sve {to je primio po osnovu posla izvr{enog za wegov ra~un.

3. Komisionar je du`an preneti na komitenta potra`ivawa i ostala prava koja je stekao prema tre}em sa kojim je obavio posao u svoje ime i za wegov ra~un.

ДeлLрeдeрe

^lan 781.

1. Komisionar odgovara za ispuwewe obaveza svog saugovara~a samo ako je posebno jam~io da }e on svoje obaveze ispuniti (delkredere), u kom slu~aju on odgovara solidarno sa wim.

2. Komisionar koji je jem~io za ispuwewe obaveza svog saugovara~a ima pravo i na posebnu naknadu (delkredere provizija).

OдeъаL 3.

OБАBEЗE КOMИTEНTА

НаLнада (прoвиzија)

^lan 782.

1. Komitent je du`an isplatiti komisionaru naknadu kada bude izvr{en posao koji je komisionar obavio, kao i ako izvr{ewe posla bude spre~eno nekim uzrokom za koji odgovara komitent.

2. U slu~aju postupnog izvr{avawa, komisionar mo`e zahtevati srazmeran deo naknade posle svakog delimi~nog ispuwewa.

3. Ako ne do|e do izvr{ewa zakqu~enog posla iz uzroka za koji ne odgovaraju ni komisionar ni komitent, komisionar ima pravo na odgovaraju}u naknadu za svoj trud.

4. Komisionar koji je neverno postupio prema komitentu nema pravo na naknadu.

Bисина наLнадe

^lan 783.

1. Ako iznos naknade nije odre|en ugovorom ili tarifom, komisionaru pripada naknada prema obavqenom poslu i postignutom rezultatu.

2. Ako je u datom slu~aju naknada nesrazmerno velika prema obavqenom poslu i postignutom rezultatu, sud je mo`e, na zahtev komitenta, sniziti na pravi~an iznos.

НаLнада трoшLoва

^lan 784.

1. Komitent je du`an naknaditi komisionaru tro{kove koji su bili potrebni za izvr{ewe naloga, sa kamatom od dana kada su u~iweni.

2. Komitent je du`an dati komisionaru posebnu naknadu za upotrebu wegovih skladi{ta i transportnih sredstava, ako ona nije obuhva}ena naknadom za izvr{ewe posla.

Прeдујмъива&e нoвца Loмисиoнару

^lan 785.

Ako ugovorom o komisionu nije {to drugo odre|eno komitent nije du`an predujmiti komisionaru potrebna sredstva za obavqawe poverenog posla.

OдeъаL 4.

ЗАЛOШНO ПРАBO

^lan 786.

1. Komisionar ima pravo zaloge na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu dok se te stvari nalaze kod wega, ili kod nekog ko ih dr`i za wega ili dok on ima u rukama ispravu pomo}u koje mo`e raspolagati wima.

2. Iz vrednosti tih stvari komisionar mo`e naplatiti pre ostalih komitentovih poverilaca svoja potra`ivawa po osnovu svih komisionih poslova sa komitentom kao i po osnovu zajmova i predujmova datih komitentu, bez obzira na to da li su nastala u vezi sa tim stvarima ili nekim drugim.

3. Pravo prvenstvene naplate ima komisionar iz potra`ivawa koja je, izvr{avaju}i nalog, stekao za ra~un komitenta.

OдeъаL 5.

OДНOСИ СА TРEVИM ЛИЦИMА

Кoмитeнтoва права на пoтраmива&а иz пoсла са трeħим

^lan 787.

1. Komitent mo`e zahtevati ispuwewe potra`ivawa iz posla koji je komisionar zakqu~io sa tre}im i za wegov ra~un tek po{to mu ih komisionar ustupi.

2. Ali, u pogledu odnosa komitenta sa komisionarom i wegovim poveriocima, ova se potra`ivawa od svog nastanka smatraju kao komitentova potra`ivawa.

Orраничe&e права Loмисиoнарoвих пoвeрилаца

^lan 788.

Poverioci komisionara ne mogu radi naplate svojih potra`ivawa, ni u slu~aju wegovog ste~aja, preduzeti mere izvr{ewa na pravima i stvarima koje je komisionar, izvr{avaju}i nalog, stekao u svoje ime, ali za ra~un komitenta, izuzev ako se radi o potra`ivawima nastalim u vezi sa sticawem tih prava i stvari.

Стeчај Loмисиoнара

^lan 789.

1. U slu~aju ste~aja komisionara komitent mo`e zahtevati izlu~ewe iz ste~ajne mase stvari koje je predao komisionaru radi prodaje za wegov ra~un, kao i stvari koje je komisionar nabavio za wegov ra~un.

2. U istom slu~aju komitent mo`e zahtevati od tre}eg kome je komisionar predao stvari, da mu isplati wihovu cenu, odnosno wen jo{ neispla}eni deo.

К л а в а XX

У К O B O Р O T Р К O B И H С K O M З A С T У П A b У

OдeъаL 1.

OПШTЕ OДРЕДБЕ

Појам

^lan 790.

1. Ugovorom o trgovinskom zastupawu obavezuje se zastupnik da se stalno stara da tre}a lica zakqu~uju ugovore sa wegovim nalogodavcem, i da u tom smislu posreduje izme|u wih i nalogodavca, kao i da po dobijenom ovla{}ewu zakqu~uje ugovore sa tre}im licima u ime i za ra~un nalogodavca a ovaj se obavezuje da mu za svaki zakqu~eni ugovor isplati odre|enu naknadu (proviziju).

2. Nalogodavac mo`e imati na istom podru~ju za istu vrstu poslova vi{e zastupnika.

3. Jedan zastupnik ne mo`e bez pristanka nalogodavca preuzeti obavezu da na istom podru~ju i za istu vrstu poslova radi za drugog nalogodavca.

Форма

^lan 791.

Ugovor o trgovinskom zastupawu mora biti zakqu~en u pismenoj formi.

ЗаLъyчива&e yrовора y имe налоrодавца

^lan 792.

Zastupnik mo`e zakqu~ivati ugovore u ime i za ra~un svog nalogodavca, ako je za to od wega dobio posebno ili generalno ovla{}ewe.

Прима&e испy&e&а

^lan 793.

Zastupnik ne mo`e zahtevati ni primiti ispuwewe potra`ivawa svog nalogodavca, ako za to nije posebno ovla{}en.

Иzјавe zастyпниLy zа налоrодавца

^lan 794.

Kad je ugovor zakqu~en posredovawem zastupnika, onda saugovara~ nalogodavca mo`e punova`no ~initi zastupniku izjave koje se ti~u nedostataka predmeta ugovora kao i druge izjave u vezi sa tim ugovorom, u ciqu o~uvawa ili vr{ewa prava iz ugovora.

Иzјавe y имe налоrодавца

^lan 795.

Zastupnik je ovla{}en da u ciqu o~uvawa prava svog nalogodavca ~ini potrebne izjave wegovom saugovara~u.

Meрe о6ez6e|e&а

^lan 796.

U ciqu za{tite interesa nalogodavca zastupnik mo`e zahtevati preduzimawe potrebnih mera obezbe|ewa.

OдeъаL 2.

OБABЕЗЕ ЗAСTУПHИKA

Стара&e о интeрeсима налоrодавца

^lan 797.

1. Zastupnik je du`an starati se o interesima nalogodavca i u svim poslovima koje preduzima du`an je postupati sa pa`wom dobrog privrednika.

2. Pri tome je du`an dr`ati se uputstava koja mu je dao nalogodavac.

3. On je du`an davati nalogodavcu sva potrebna obave{tewa o tr`i{noj situaciji, naro~ito ona koja su od zna~aja za svaki pojedini posao.

Учeствова&e y zаLъyчива&y послова

^lan 798.

Zastupnik je du`an da u~estvuje po uputstvima nalogodavca pri zakqu~ivawu poslova i to do wihovog potpunog okon~awa.

Чyва&e пословних тајни

^lan 799.

1. Zastupnik je du`an ~uvati poslovne tajne svog nalogodavca za koje je doznao u vezi sa poverenim poslom.

2. On odgovara ako ih iskoristi ili drugome otkrije i posle prestanka ugovora o trgovinskom zastupawu.

Bраħа&e ствари датих на yпотрe6y

^lan 800.

Po prestanku ugovora o trgovinskom zastupawu, zastupnik je du`an vratiti nalogodavcu sve stvari koje mu je ovaj predao na upotrebu za vreme trajawa ugovora.

Посe6ан слyчај одrоворности

^lan 801.

1. Zastupnik odgovara nalogodavcu za ispuwewe obaveza iz ugovora za ~ije je zakqu~ewe posredovao ili koje je po ovla{}ewu on zakqu~io u ime nalogodavca, samo ako je za to posebno pismeno jem~io.

2. U tom slu~aju on ima pravo i na posebnu naknadu (delkredere provizija).

ОдеъаL 3.

ОБABEЗE НAЛОКОДABЦA

Материјал и доLументација

^lan 802.

Kad je za obavqawe wegovih poslova zastupniku potreban odre|eni materijal ili odre|ena dokumentacija, nalogodavac je du`an da mu to stavi na raspolagawe.

Дуmност о6авештава&а

^lan 803.

1. Nalogodavac mo`e po svom naho|ewu prihvatiti ili odbaciti zakqu~ewe ugovora pripremqenog od strane zastupnika, ali je du`an da bez odlagawa obavesti zastupnika o svojoj odluci.

2. Nalogodavac je du`an da bez odlagawa obavesti zastupnika o potrebi da se obim poslova zakqu~enih wegovim posredovawem svede na mawu meru nego {to je zastupnik mogao osnovano o~ekivati, kako bi ovaj blagovremeno smawio svoju preduzimqivost u odgovaraju}oj meri, ina~e mu odgovara za pretrpqenu {tetu.

НаLнада (провиzија)

^lan 804.

1. Nalogodavac je du`an isplatiti zastupniku naknadu za ugovore zakqu~ene wegovim posredovawem, kao i za ugovore koje je sam zastupnik zakqu~io, ako je za to bio ovla{}en.

2. Zastupnik ima pravo na naknadu i za ugovore koje je nalogodavac zakqu~io neposredno sa klijentima koje je zastupnik na{ao.

Стица&е права на наLнаду

^lan 805.

Ukoliko izme|u ugovornih strana nije druk~ije ugovoreno, pravo na naknadu sti~e zastupnik kad ugovor bude izvr{en, ali mu to pravo pripada i kad ugovor ostane neizvr{en, ako je do toga do{lo iz uzroka koji je na strani nalogodavca.

Bисина наLнаде

^lan 806.

1. Ako iznos naknade nije odre|en ugovorom ili tarifom, zastupnik ima pravo na uobi~ajenu naknadu.

2. Ako je u datom slu~aju naknada nesrazmerno velika prema u~iwenoj usluzi, sud je mo`e na zahtev nalogodavca sniziti na pravi~an iznos.

Посе6на наLнада

^lan 807.

Zastupnik koji je po ovla{}ewu nalogodavca izvr{io naplatu nekog wegovog potra`ivawa ima pravo na posebnu naknadu od napla}ene svote.

TрошLови

^lan 808.

1. Zastupnik nema pravo na naknadu tro{kova koji proizlaze iz redovnog vr{ewa posredni~kih poslova, osim ako je druk~ije ugovoreno.

2. Ali, on ima pravo na naknadu posebnih tro{kova koje je u~inio u korist nalogodavca, ili po wegovom nalogu.

ОдеъаL 4.

ЗAЛОШНО ПРABО

^lan 809.

Radi obezbe|ewa naplate svojih dospelih potra`ivawa nastalih u vezi sa ugovorom zastupnik ima pravo zaloge na svotama koje je naplatio za nalogodavca, po wegovom ovla{}ewu, kao i na svim nalogodav~evim stvarima koje je u vezi sa ugovorom primio od nalogodavca ili od nekog drugog, dok se nalaze kod wega, ili kod nekog koji ih dr`i za wega, ili dok ima u rukama ispravu pomo}u koje mo`e raspolagati wima.

ОдеъаL 5.

ПРEСTAНAK УКОBОРA

РасLида&е уrовора zаLъученоr zа неодре|ено време

^lan 810.

1. Kad trajawe ugovora o trgovinskom zastupawu nije odre|eno ugovorom niti se iz okolnosti posla mo`e odrediti, svaka strana mo`e raskinuti ugovor krajem svakog kalendarskog tromese~ja.

2. Otkaz mora biti saop{ten drugoj strani najmawe mesec dana pre isteka kalendarskog tromese~ja, a ako je ugovor trajao tri godine, otkaz joj mora biti saop{ten dva meseca pre isteka kalendarskog tromese~ja.

3. Ugovorne strane mogu druk~ije odrediti rokove otkaza i prestanka ugovora, ali izme|u otkaza i prestanka ugovora mora biti ostavqen rok od najmawe mesec dana.

РасLида&е уrовора 6еz отLаzноr роLа

^lan 811.

1. Iz ozbiqnih uzroka svaka strana mo`e navode}i te uzroke raskinuti ugovor bez otkaznog roka.

2. Ako je izjava o raskidawu u~iwena bez ozbiqnih uzroka, ona se smatra kao otkaz sa redovnim otkaznim rokom.

3. Zastupnik koji je usled neosnovanog otkaza prekinuo svoju delatnost ima pravo na naknadu {tete zbog izgubqene provizije, a ako je on neosnovano otkazao ugovor, pravo na naknadu {tete pripada nalogodavcu.

4. Neosnovani otkaz daje pravo drugoj strani da raskine ugovor bez otkaznog roka.

ПрестанаL уrовора zаLъученоr zа одре|ено време

^lan 812.

1. Kad je ugovor o trgovinskom zastupawu zakqu~en za odre|eno vreme, on prestaje samim istekom odre|enog vremena.

2. Ako se takav ugovor pre}utno produ`i, smatra se daqe kao ugovor zakqu~en za neodre|eno vreme.

Клава XXI

П O С Р E Д O B A b E

OдeъаL 1.

OПШТE OДРEДБE

Појам

^lan 813.

Ugovorom o posredovawu obavezuje se posrednik da nastoji na}i i dovesti u vezu sa nalogodavcem lice koje bi s wim pregovaralo o zakqu~ewu odre|enog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odre|enu naknadu, ako taj ugovor bude zakqu~en.

Примeна одрeда6а zаLона о yrоворy о дeлy

^lan 814.

Kad je ugovoreno da }e posrednik imati pravo na odre|enu naknadu i ako wegovo nastojawe ostane bez rezultata, o takvom ugovoru sudi}e se prema odredbama koje va`e za ugovor o delu.

Прима&e испy&e&а

^lan 815.

1. Nalog za posredovawe ne sadr`i ovla{}ewe za posrednika da za nalogodavca primi ispuwewe obaveze iz ugovora zakqu~enog wegovim posredovawem.

2. Za to je potrebno posebno pismeno punomo}je.

Oпоzива&e налоrа zа посрeдова&e

^lan 816.

Nalogodavac mo`e opozvati nalog za posredovawe kad god ho}e, ako se toga nije odrekao i pod uslovom da opozivawe nije protivno savesnosti.

Oдсyство о6авeze zа налоrодавца да zаLъyчи yrовор

^lan 817.

Nalogodavac nije du`an pristupiti pregovorima za zakqu~ewe ugovora sa licem koje je posrednik na{ao, ni zakqu~iti sa wim ugovor pod uslovima koje je saop{tio posredniku, ali }e odgovarati za {tetu ako je postupio protivno savesnosti.

OдeъаL 2.

OБABEЗE ПOСРEДНИКA

O6авezа траmити прилиLy

^lan 818.

1. Posrednik je du`an tra`iti sa pa`wom dobrog privrednika priliku za zakqu~ewe odre|enog ugovora i ukazati na wu nalogodavcu.

2. Posrednik je du`an posredovati u pregovorima i nastojati da do|e do zakqu~ewa ugovora ako se na to posebno obavezao.

3. On ne odgovara ako i pored potrebne bri`qivosti ne uspe u svom nastojawu.

O6авezа о6авeштава&а

^lan 819.

Posrednik je du`an obavestiti nalogodavca o svim okolnostima od zna~aja za nameravani posao koje su mu poznate ili su mu morale biti poznate.

Oдrоворност посрeдниLа

^lan 820.

1. Posrednik odgovara za {tetu koju bi pretrpela jedna ili druga strana izme|u kojih je posredovao, a koja bi se dogodila zbog toga {to je posredovao za poslovno nesposobno lice za ~iju je nesposobnost znao ili mogao znati, ili za lice za koje je znao ili morao znati da ne}e mo}i izvr{iti obaveze iz tog ugovora, i uop{te za svaku {tetu nastalu wegovom krivicom.

2. Posrednik odgovara za {tetu koja bi za nalogodavca nastala usled toga {to je bez dozvole nalogodavca obavestio nekog tre}eg o sadr`ini naloga, o pregovorima ili o uslovima zakqu~enog ugovora.

ПосрeдничLи днeвниL и лист

^lan 821.

Posrednik u privredi du`an je u posebnu kwigu (posredni~ki dnevnik) ubele`iti bitne podatke o ugovoru koji je zakqu~en wegovim posredovawem i izdati izvod iz te kwige potpisan od wegove strane (posredni~ki list).

OдeъаL 3.

OБABEЗE НAЛOКOДABЦA

НаLнада

^lan 822.

1. Posrednik ima pravo na naknadu i kad nije ugovorena.

2. Ako visina naknade nije odre|ena ni tarifom ili kojim drugim op{tim aktom, ni ugovorom, a ni obi~ajem, odredi}e je sud prema posrednikovom trudu i u~iwenoj usluzi.

3. Ugovorenu posredni~ku naknadu sud mo`e sniziti na zahtev nalogodavca, ako na|e da je preterano visoka s obzirom na posrednikov trud i u~iwenu uslugu.

4. Sni`ewe ugovorene naknade ne mo`e se tra`iti ako je ispla}ena posredniku posle zakqu~ewa ugovora za koji je on posredovao.

Када посрeдниL стичe право на наLнадy

^lan 823.

1. Posrednik sti~e pravo na naknadu u ~asu zakqu~ewa ugovora za koji je posredovao, ako {to drugo nije ugovoreno.

2. Ali, ako je ugovor zakqu~en pod odlo`nim uslovom, posrednik sti~e pravo na naknadu tek kada se uslov ostvari.

3. Kad je ugovor zakqu~en pod raskidnim uslovom, ostvarewe uslova nema uticaja na posrednikovo pravo na naknadu.

4. U slu~aju neva`nosti ugovora, posrednik ima pravo na naknadu ako mu uzrok neva`nosti nije bio poznat.

НаLнада трошLова

^lan 824.

1. Posrednik nema pravo na naknadu tro{kova u~iwenih u izvr{ewu naloga, izuzev kad je to ugovoreno.

2. Ali, ako mu je ugovorom priznato pravo na naknadu tro{kova, on ima pravo na tu naknadu i u slu~aju kad ugovor nije zakqu~en.

Посредова&е zа о6е стране

^lan 825.

1. Ukoliko druk~ije nije ugovoreno, posrednik koji je dobio nalog za posredovawe od obeju strana mo`e zahtevati od svake strane samo polovinu posredni~ke naknade i naknadu polovine tro{kova, ako je naknada tro{kova ugovorena.

2. Posrednik je du`an da se sa pa`wom dobrog privrednika stara o interesima obeju strana izme|u kojih posreduje.

Кy6итаL права на наLнадy

^lan 826.

Posrednik koji protivno ugovoru ili protivno interesima svog nalogodavca radi za drugu stranu, gubi pravo na posredni~ku naknadu i na naknadu tro{kova.

К л а в а XXII

O T П Р E M A b E (ШПEДИЦИЈA)

OдеъаL 1.

OПШTE OДРEДБE

Поjам

^lan 827.

1. Ugovorom o otpremawu obavezuje se otpremnik da radi prevoza odre|ene stvari zakqu~i u svoje ime i za ra~un nalogodavca ugovor o prevozu i druge ugovore potrebne za izvr{ewe prevoza, kao i da obavi ostale uobi~ajene poslove i radwe, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odre|enu naknadu.

2. Ako je ugovorom predvi|eno, otpremnik mo`e zakqu~ivati ugovor o prevozu i preduzimati druge pravne radwe u ime i za ra~un nalogodavca.

Oдyстаjа&е од yrовора

^lan 828.

Nalogodavac mo`e po svojoj voqi odustati od ugovora, ali je u tom slu~aju du`an naknaditi otpremniku sve tro{kove koje je dotle imao i isplatiti mu srazmeran deo naknade za dotada{wi rad.

Примена правила о yrоворy о Lомисионy, односно трrовинсLом zастyпа&y

^lan 829.

Na odnose nalogodavca i otpremnika koji nisu ure|eni u ovoj glavi shodno se primewuju pravila o ugovoru o komisionu, odnosno trgovinskom zastupawu.

OдеъаL 2.

OБABEЗE OTПРEMНИКA

Упоzоре&е на недостатLе налоrа

^lan 830.

Otpremnik je du`an upozoriti nalogodavca na nedostatke u wegovom nalogu, naro~ito na one koji ga izla`u ve}im tro{kovima ili {teti.

Упоzоре&е на недостатLе паLова&а

^lan 831.

Ako stvar nije upakovana ili ina~e nije spremqena za prevoz kako treba, otpremnik je du`an upozoriti nalogodavca na te nedostatke, a kad bi ~ekawe da ih nalogodavac ukloni bilo od {tete za wega, otpremnik je du`an da ih ukloni na ra~un nalogodavca.

Чyва&е интереса налоrодавца

^lan 832.

1. Otpremnik je du`an u svakoj prilici postupiti kako to zahtevaju interesi nalogodavca i sa pa`wom dobrog privrednika.

2. On je du`an da bez odlagawa obavesti nalogodavca o o{te}ewu stvari, kao i o svim doga|ajima od zna~aja za wega i da preduzme sve potrebne mere radi o~uvawa wegovih prava prema odgovornom licu.

Постyпа&е по yпyтствима налоrодавца

^lan 833.

1. Otpremnik je du`an dr`ati se uputstava o pravcu puta, sredstvima i na~inu prevoza, kao i ostalih uputstava dobijenih od nalogodavca.

2. Ako nije mogu}e postupiti po uputstvima sadr`anim u nalogu, otpremnik je du`an tra`iti nova uputstva, a ako za to nema vremena ili je to nemogu}e, otpremnik je du`an postupiti kako to zahtevaju interesi nalogodavca.

3. O svakom odstupawu od naloga otpremnik je du`an bez odlagawa obavestiti nalogodavca.

4. Ako nalogodavac nije odredio ni pravac puta ni sredstvo, odnosno na~in prevoza, otpremnik }e ih odrediti kako zahtevaju interesi nalogodavca u datom slu~aju.

5. Ako je otpremnik odstupio od dobijenih uputstava odgovara i za {tetu nastalu usled vi{e sile, izuzev ako doka`e da bi se {teta dogodila i da se dr`ao datih uputstava.

Одrоворност отпремниLа zа друrа лица

^lan 834.

1. Otpremnik odgovara za izbor prevozioca kao i za izbor drugih lica sa kojima je u izvr{ewu naloga zakqu~io ugovor (uskladi{tewe robe i sl.), ali ne odgovara i za wihov rad, izuzev ako je tu odgovornost preuzeo ugovorom.

2. Otpremnik koji izvr{ewe naloga poveri drugom otpremniku umesto da ga sam izvr{i, odgovara za wegov rad.

3. Ako nalog sadr`i izri~ito ili pre}utno ovla{}ewe otpremniku da proveri izvr{ewe naloga drugom otpremniku ili ako je to o~igledno u interesu nalogodavca, on odgovara samo za wegov izbor, osim ako je preuzeo odgovornost za wegov rad.

4. Odgovornosti iz prethodnih stavova ovog ~lana ne mogu se ugovorom iskqu~iti ni ograni~iti.

ЦаринсLе рад&е и плаħа&е царине

^lan 835.

Ukoliko ugovorom nije druk~ije odre|eno, nalog za otpremu stvari preko granice sadr`i obavezu za otpremnika da sprovede potrebne carinske radwe i isplati carinske da`bine za ra~un nalogodavca.

Кад отпремниL сам врши превоz или друrе послове

^lan 836.

1. Otpremnik mo`e i sam izvr{iti potpuno ili delimi~no prevoz stvari ~ija mu je otprema poverena, ako nije ne{to drugo ugovoreno.

2. Ako je otpremnik sam obavio prevoz ili deo prevoza, ima prava i obaveze prevozioca i u tom slu~aju pripada mu i odgovaraju}a naknada za prevoz pored naknade po osnovu otpremawa i naknade tro{kova u vezi sa otpremawem.

3. Isto va`i u pogledu drugih poslova obuhva}enih nalogom, obi~ajima ili op{tim uslovima.

Осиrура&е пошиъLе

^lan 837.

1. Otpremnik je du`an da osigura po{iqku samo ako je to ugovoreno.

2. Ako ugovorom nije odre|eno koje rizike treba da obuhvati osigurawe, otpremnik je du`an da osigura stvari od uobi~ajenih rizika.

Полаrа&е рачуна

^lan 838.

ТрошLови и предујам

^lan 841.

1. Nalogodavac je du`an naknaditi otpremniku potrebne tro{kove u~iwene radi izvr{ewa naloga o otpremawu stvari.

2. Otpremnik mo`e zahtevati naknadu tro{kova odmah po{to ih je u~inio.

3. Nalogodavac je du`an na zahtev otpremnika predujmiti mu potrebnu svotu za tro{kove koje zahteva izvr{ewe naloga o otpremawu stvari.

Када је уrоворено да наLнаду исплати прималац ствари

^lan 842.

Ako je ugovoreno da }e otpremnik naplatiti svoja potra`ivawa od primaoca stvari, otpremnik zadr`ava pravo da tra`i isplatu naknade od nalogodavca ako primalac odbije da mu je isplati.

Опасне ствари и драrоцености

^lan 843.

1. Nalogodavac je du`an obavestiti otpremnika o osobinama stvari kojima mo`e biti ugro`ena sigurnost lica ili dobara ili nanesena {teta.

2. Kada se u po{iqci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, nalogodavac je du`an obavestiti o tome otpremnika i saop{titi mu wihovu vrednost u ~asu predaje radi otpremawa.

ОдеъаL 4.

ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ ОТПРЕMАbА

Отпрема са фиLсном наLнадом

^lan 844.

Kad je ugovorom o otpremawu odre|ena jedna ukupna svota za izvr{ewe naloga o otpremawu stvari, ona obuhvata naknadu po osnovu otpremawa i naknadu za prevoz i naknadu svih ostalih tro{kova ako nije {to drugo ugovoreno.

2. U tom slu~aju, otpremnik odgovara i za rad prevozioca i drugih lica kojima se putem ovla{}ewa iz ugovora poslu`io.

1. Otpremnik je du`an nakon zavr{enog posla polo`iti ra~un nalogodavcu.

2. Prema zahtevu nalogodavca otpremnik je du`an polo`iti ra~un i u toku izvr{avawa naloga.

ОдеъаL 3.

ОБАВЕЗЕ НАЛОКОДАВЦА

Исплата наLнаде

^lan 839.

Nalogodavac je du`an isplatiti otpremniku naknadu prema ugovoru, a ako naknada nije ugovorena, onda naknadu odre|enu tarifom ili nekim drugim op{tim aktom, a u nedostatku ovoga, naknadu odre|uje sud.

Када отпремниL моmе zахтевати наLнаду

^lan 840.

Otpremnik mo`e zahtevati naknadu kada izvr{i svoje obaveze iz ugovora o otpremawu.

З6ирна отпрема

^lan 845.

1. Otpremnik mo`e u izvr{avawu dobijenih naloga organizovati zbirnu otpremu, osim ako je ugovorom to iskqu~eno.

2. Ako zbirnom otpremom postigne razliku u vozarini u korist nalogodavca, otpremnik ima pravo na posebnu dodatnu naknadu.

3. U slu~aju zbirne otpreme otpremnik odgovara za gubitak ili o{te}ewe stvari nastale za vreme prevoza do kojih ne bi do{lo da nije bilo zbirne otpreme.

ОдеъаL 5.

ЗАЛОШНО ПРАВО ОТПРЕMНИКА

^lan 846.

1. Radi obezbe|ewa naplate svojih potra`ivawa nastalih u vezi sa ugovorom o otpremawu, otpremnik ima pravo zaloge na stvarima predatim radi otpremawa i u vezi sa otpremawem sve dok ih dr`i ili dok ima u rukama ispravu pomo}u koje mo`e raspolagati wima.

2. Kad je u izvr{ewu otpremawa u~estvovao i drugi otpremnik, on je du`an starati se o naplati potra`ivawa i ostvarewu prava zaloge prethodnih otpremnika.

3. Ako drugi otpremnik isplati otpremnikova potra`i-

vawa prema nalogodavcu, ta potra`ivawa i otpremnikovo pravo zaloge prelaze na wega po samom zakonu.

4. To isto biva ako drugi otpremnik isplati prevozio~eva potra`ivawa.

К л а в а XXIII

У К O B O Р O K O H T Р O Л И Р O Б E И У С Л У К A

Појам

^lan 847.

1. Ugovorom o kontroli robe jedna ugovorna strana (vr{ilac kontrole) se obavezuje da stru~no i nepristrasno obavi ugovorenu kontrolu robe i izda certifikat o tome, a druga strana (naru~ilac kontrole) se obavezuje da za izvr{enu kontrolu isplati ugovorenu naknadu.

2. Kontrola robe mo`e se sastojati u utvr|ivawu identiteta, kvaliteta, kvantiteta i drugih svojstava robe.

O6им Lонтроле

^lan 848.

Vr{ilac kontrole je du`an da izvr{i kontrolu u obimu i na na~in koji su odre|eni u ugovoru, a ako u ugovoru nije ni{ta odre|eno, u obimu i na na~in koji odgovaraju prirodi stvari.

Hиштавост појединих одреда6а yrовора

^lan 849.

1. Ni{tave su odredbe ugovora koje vr{iocu kontrole name}u du`nosti koje bi mogle uticati na nepristrasnost u vr{ewu kontrole ili na ispravnost isprave o izvr{enoj kontroli (certifikat).

2. Kontrola se smatra izvr{enom tek izdavawem certifikata.

Чyва&е ро6е односно yzорLа

^lan 850.

1. Robu koju je naru~ilac kontrole predao vr{iocu kontrole radi obavqawa ugovorene kontrole, vr{ilac kontrole je du`an ~uvati i obezbediti od zamene.

2. Vr{ilac kontrole je du`an ~uvati predane mu uzorke najmawe {est meseci, ukoliko nije druk~ije ugovoreno.

O6авеzа о6авештава&а нарyчиоца

^lan 851.

Vr{ilac kontrole je du`an da o svim zna~ajnim okolnostima u toku kontrole i ~uvawa robe blagovremeno obave{tava naru~ioca kontrole a naro~ito o nu`nim i korisnim tro{kovima u~iwenim za wegov ra~un.

HаLнада

^lan 852.

1. Za obavqenu kontrolu i ~uvawe robe vr{ilac kontrole ima pravo na ugovorenu, odnosno uobi~ajenu naknadu.

2. Vr{ilac kontrole ima pravo i na naknadu svih nu`nih i korisnih tro{kova koji su u~iweni za ra~un naru~ioca kontrole.

Право zалоrе

^lan 853.

Radi obezbe|ewa ugovorene ili uobi~ajene naknade i naknade nu`nih i korisnih tro{kova vr{ilac kontrole ima pravo zaloge na robi koja mu je predata na kontrolu.

Поверава&е Lонтроле ро6е дрyrом вршиоцy Lонтроле

^lan 854.

1. Vr{ilac kontrole mo`e obavqawe ugovorene kontrole robe poveriti drugome, izuzev ako mu je naru~ilac kontrole to izri~ito zabranio.

2. Vr{ilac kontrole odgovara naru~iocu kontrole za rad drugog vr{ioca kontrole.

Kонтрола ро6е са врше&ем појединих правних рад&и

^lan 855.

1. Na osnovu izri~itog naloga naru~ioca kontrole, vr{ilac kontrole je ovla{}en da pored izvr{ewa ugovorene kontrole robe vr{i i pojedine pravne radwe u ime i za ra~un naru~ioca kontrole.

2. Vr{ilac kontrole ima pravo na posebnu uobi~ajenu ili ugovorenu naknadu za obavqawe pojedinih pravnih radwi u ime i za ra~un naru~ioca kontrole.

Kонтрола ро6е са rаранцијом

^lan 856.

1. Vr{ilac kontrole mo`e da garantuje za nepromenqivost svojstava kontrolisane robe u ugovorenom roku.

2. Za preduzetu garanciju u pogledu svojstava robe, vr{ilac kontrole ima pravo na posebnu, ugovorenu ili uobi~ajenu naknadu.

Kонтрола yслyrа и ствари Lоје нисy наме&ене прометy

^lan 857.

Ako se vr{ewe kontrole odnosi na usluge ili stvari koje nisu namewene prometu, vr{ilac kontrole i naru~ilac kontrole imaju ista prava i obaveze kao i kod kontrole robe.

РасLид yrовора

^lan 858.

Naru~ilac kontrole mo`e izjaviti da raskida ugovor sve dok naru~ena kontrola nije izvr{ena, ali je u tom slu~aju du`an vr{iocu kontrole platiti srazmerni deo naknade i u~iwene nu`ne i korisne tro{kove, kao i naknaditi mu

{tetu.

К л а в а XXIV

У К O B O Р O O Р К A H И З O B A b У П У T O B A b A

OдeъаL 1.

OПШTЕ OДРЕДБЕ

Пojам

^lan 859.

Ugovorom o organizovawu putovawa obavezuje se organizator putovawa da pribavi putniku skup usluga koje se sastoje od prevoza, boravka i drugih usluga koje su sa wima vezane, a putnik se obavezuje da organizatoru plati jednu ukupnu (pau{alnu) cenu.

Иzдава&e пoтврдe o пyтoва&y

^lan 860.

1. Organizator putovawa prilikom zakqu~ewa ugovora izdaje putniku potvrdu o putovawu.

2. Potvrda o putovawu treba da sadr`i: mesto i datum izdavawa, oznaku i adresu organizatora putovawa, ime putnika, mesto i datum po~etka i svr{etka putovawa, datum boravka, nu`ne podatke o prevozu, boravku kao i drugim uslugama koje su obuhva}ene ukupnom cenom; najmawi broj potrebnih putnika; ukupnu cenu za skup usluga predvi|enih ugovorom, raskid ugovora, kao i druge podatke za koje se smatra da je korisno da budu sadr`ani u potvrdi.

3. Ako je pre izdavawa potvrde o putovawu putniku uru~en program putovawa u kome se nalaze podaci iz kprethodnog stava, potvrda o putovawu mo`e da sadr`i samo uput na taj program.

Oднoс yroвoра и пoтврдe o пyтoва&y

^lan 861.

1. Postojawe i punova`nost ugovora o organizovawu putovawa nezavisni su od postojawa potvrde o putovawu i wene sadr`ine.

2. Ali, organizator putovawa odgovara za svu {tetu koju druga strana pretrpi zbog neizdavawa potvrde o putovawu ili wene neta~nosti.

ПрeтпoставLа тачнoсти пoтврдe

^lan 862.

Smatra se da je ta~no ono {to stoji u potvrdi sve dok se ne doka`e suprotno.

OдeъаL 2.

OБABЕЗЕ OРКAHИЗATOРA ПУTOBAbA

Заштита права и интeрeса пyтниLа

^lan 863.

Organizator putovawa du`an je da putniku pru`i usluge koje imaju sadr`aj i svojstva predvi|ena ugovorom, potvrdom, odnosno programom putovawa i da se stara o pravima i interesima putnika, saglasno dobrim poslovnim obi~ajima u ovoj oblasti.

O6авezа o6авeштава&а

^lan 864.

Organizator putovawa du`an je da putniku pru`i potrebna obave{tewa o cenama i uslugama prevoza, boravka i posebnih usluga, kao i obave{tewa koja se odnose na kvalitet prevoznih sredstava i sme{taja, na red vo`we, veze, grani~ne i carinske formalnosti, na sanitarne, monetarne i druge administrativne propise.

O6авezа чyва&а таjнe

^lan 865.

Obave{tewa koja dobije o putniku, wegovom prtqagu i wegovim kretawima, organizator mo`e saop{tavati tre}im licima samo sa odobrewem putnika ili na zahtev nadle`nog organa.

Oдroвoрнoст zа oрrаниzoва&e пyтoва&а

^lan 866.

Organizator putovawa odgovara za {tetu koju prouzrokuje putniku zbog potpunog ili delimi~nog neizvr{ewa obaveza koje se odnose na organizovawe putovawa predvi|enih ugovorom i ovim zakonom.

Oдroвoрнoст oрrаниzатoра пyтoва&а Lад сам врши пojeдинe yслyre

^lan 867.

Ako sam pru`a usluge prevoza, sme{taja ili druge usluge vezane za izvr{ewe organizovanog putovawa, organizator odgovara za {tetu pri~iwenu putniku prema propisima koji se odnose na te usluge.

Oдroвoрнoст oрrаниzатoра пyтoва&а Lад je иzвршe&e пojeдиних yслyrа пoвeриo трeħим лицима

^lan 868.

1. Organizator putovawa koji je poverio tre}im licima izvr{ewe usluga prevoza, sme{taja ili drugih usluga vezanih za izvr{ewe putovawa, odgovara putniku za {tetu koja je nastala zbog potpunog ili delimi~nog neizvr{ewa ovih usluga, saglasno propisima koji se na wih odnose.

2. Ali, i kada su usluge izvr{ene saglasno ugovoru i propisima koji se na wih odnose, organizator odgovara za

{tetu koju je putnik pretrpeo povodom wihovog izvr{ewa, osim ako doka`e da se pona{ao kao pa`qiv organizator putovawa pri izboru lica koja su ih izvr{ila.

3. Putnik ima pravo da neposredno od tre}eg lica odgovornog za {tetu zahteva potpunu ili dopunsku naknadu za pretrpqenu {tetu.

4. U meri u kojoj je naknadio {tetu putniku, organizator putovawa sti~e sva prava koja bi putnik imao prema tre}em licu odgovornom za ovu {tetu (pravo na regres).

5. Putnik je du`an da ustupi organizatoru putovawa isprave i sve {to je potrebno za ostvarivawe prava regresa.

Сниmе&е цене

^lan 869.

1. Ako su usluge iz ugovora o organizovawu putovawa nepotpuno ili nekvalitetno izvr{ene, putnik mo`e zahtevati srazmerno sni`ewe cene pod uslovom da je stavio prigovor organizatoru putovawa u roku od osam dana od dana zavr{etka putovawa.

2. Zahtev za sni`ewe cene ne uti~e na pravo putnika da zahteva naknadu {tete.

ИсLъуче&е и оrраниче&е одrоворности орrаниzатора путова&а

^lan 870.

1. Ni{tave su odredbe ugovora o organizovawu putovawa kojima se iskqu~uje ili smawuje odgovornost organizatora putovawa.

2. Ali je punova`na pismena odredba ugovora kojom se unapred odre|uje najvi{i iznos naknade, pod uslovom da nije u o~iglednoj nesrazmeri sa {tetom.

3. Ovo ograni~ewe iznosa naknade ne va`i ako je organizator {tetu prouzrokovao namerno ili krajwom nepa`wom.

OдеъаL 3.

OБABEЗE ПУTHИКA

Плаħа&е цене

^lan 871.

Putnik je du`an da organizatoru putovawa plati ugovorenu cenu za putovawe u vreme kako je ugovoreno odnosno uobi~ajeno.

O6авеzа дава&а податаLа

^lan 872.

Putnik je du`an da na tra`ewe organizatora blagovremeno dostavi sve podatke potrebne za organizovawe putovawa, a posebno za pribavqawe prevoznih karata, rezervaciju za sme{taj, kao i isprave potrebne za prelazak preko granice.

Испу&ава&е услова предви|ених прописима

^lan 873.

Putnik je du`an da se stara da on li~no, wegove li~ne isprave i wegov prtqag ispuwavaju uslove predvi|ene grani~nim, carinskim, sanitarnim, monetarnim i drugim administrativnim propisima.

Oдrоворност путниLа zа причи&ену штету

^lan 874.

Putnik odgovara za {tetu koju pri~ini organizatoru putovawa neizvr{avawem obaveza koje za wega proizlaze iz ugovora i odredaba ovog zakona.

OдеъаL 4.

ПOСEБHA ПРABA И OБABEЗE УКOBOРHИХ СTРAHA

Замена путниLа друrим лицем

^lan 875.

Ako druk~ije nije ugovoreno, putnik mo`e odrediti drugo lice da umesto wega koristi ugovorene usluge pod uslovom da ovo lice zadovoqava posebne zahteve predvi|ene za odre|eno putovawe i da putnik naknadi organizatoru putovawa tro{kove prouzrokovane zamenom.

Повеħа&е уrоворене цене

^lan 876.

1. Organizator putovawa mo`e zahtevati pove}awe ugovorene cene samo ako je posle zakqu~ewa ugovora do{lo do promena u kursu razmene valute ili do promene u tarifama prevoznika, koje uti~u na cenu putovawa.

2. Pravo na pove}awe ugovorene cene iz prethodnog stava organizator putovawa mo`e ostvarivati samo pod uslovom da je ono predvi|eno u potvrdi o putovawu.

3. Ako pove}awe ugovorene cene pre|e deset odsto, putnik mo`e raskinuti ugovor bez obaveze da naknadi {tetu.

4. U tom slu~aju putnik ima pravo na vra}awe onoga {to je platio organizatoru putovawa.

Право путниLа да одустане од уrовора

^lan 877.

1. Putnik mo`e u svakom trenutku odustati od ugovora, potpuno ili delimi~no.

2. Ako putnik pre po~etka putovawa odustane od ugovora u razumnom roku koji se odre|uje s obzirom na vrstu aran`mana (blagovremeni odustanak), organizator putovawa ima pravo samo na naknadu administrativnih tro{kova.

3. U slu~aju neblagovremenog odustanka od ugovora, organizator putovawa mo`e od putnika zahtevati naknadu u odre|enom procentu ugovorene cene koji se utvr|uje srazmerno vremenu preostalom do po~etka putovawa i koji mora biti ekonomski opravdan.

4. Organizator putovawa ima pravo samo na naknadu u~iwenih tro{kova ako je putnik odustao od ugovora zbog okolnosti koje nije mogao izbe}i ili otkloniti i koje bi, da su postojale u vreme zakqu~ewa ugovora, predstavqale opravdan razlog da ne zakqu~i ugovor, kao i u slu~aju ako je putnik obezbedio odgovaraju}u zamenu ili je zamenu na{ao sam organizator.

5. Ako putnik odustane od ugovora nakon po~etka putovawa, a razlog za to nisu okolnosti iz prethodnog stava ovog ~lana, organizator ima pravo na puni iznos ugovorene cene putovawa.

Право орrаниzатора путова&а да одустане од уrовора

^lan 878.

1. Organizator putovawa mo`e odustati od ugovora, potpuno ili delimi~no, bez obaveze na naknadu {tete, ako pre ili za vreme izvr{avawa ugovora nastupe izvanredne okolnosti koje se nisu mogle predvideti, ni izbe}i ili otkloniti, a koje bi, da su postojale u vreme zakqu~ewa ugovora, predstavqale opravdan razlog za organizatora putovawa da ugovor ne zakqu~i.

2. Organizator putovawa mo`e odustati od ugovora bez obaveze na naknadu {tete i kad se minimalan broj putnika, predvi|en u potvrdi o putovawu, nije sakupio, pod uslovom da o toj okolnosti putnik bude obave{ten u primerenom roku

koji ne mo`e biti kra}i od pet dana pre dana kad je putovawe trebalo da otpo~ne.

3. U slu~aju odustanka od ugovora pre wegovog izvr{ewa, organizator mora u celini vratiti ono {to je primio od putnika.

4. Ako je organizator odustao od ugovora za vreme wegovog izvr{ewa, ima pravo na pravi~nu naknadu za ostvarene ugovorene usluge, a du`an je preduzeti sve nu`ne mere za za{titu interesa putnika.

Иzмена прorрама пyтoва&а

^lan 879.

1. Izmene u programu putovawa mogu se vr{iti samo ako su prouzrokovane vanrednim okolnostima koje organizator putovawa nije mogao predvideti, izbe}i ili otkloniti.

2. Tro{kove koji su nastali usled izmene programa snosi organizator putovawa, a smawewe tro{kova ide u korist putnika.

3. Zamena ugovorenog sme{taja mo`e se vr{iti samo upotrebom objekta iste kategorije, ili na teret organizatora, upotrebom objekta vi{e kategorije i u ugovorenom mestu sme{taja.

4. Ako su u programu putovawa izvr{ene bitne izmene bez opravdanog razloga, organizator putovawa mora u celini vratiti ono {to je primio od putnika koji je zbog toga odustao od putovawa.

5. Ako su bitne izmene u programu u~iwene za vreme izvr{avawa ugovora, putnik u slu~aju odustanka snosi samo stvarne tro{kove ostvarenih usluga.

К л а в а XXV

П O С Р E Д H И Ч K И У К O B O Р O П У T O B A b У

Пoјам

^lan 880.

Posredni~kim ugovorom o putovawu posrednik se obavezuje da, u ime i za ra~un putnika, zakqu~i bilo ugovor o organizovawu putovawa bilo ugovor o izvr{ewu jedne ili vi{e posebnih usluga koje omogu}uju da se ostvari neko putovawe ili boravak, a putnik se obavezuje da za to plati naknadu.

O6авеzа иzдава&а пoтврде

^lan 881.

1. Kad se posredni~kim ugovorom o putovawu preuzima obaveza zakqu~ewa ugovora o organizovawu putovawa, posrednik je du`an da prilikom zakqu~ewa izda potvrdu o putovawu koja, pored podataka koji se odnose na samo putovawe i oznake i adrese organizatora putovawa, mora da sadr`i oznaku i adresu posrednika, kao i podatak da on istupa u tom svojstvu.

2. Ako u potvrdi o putovawu ne nazna~i svojstvo posrednika, posrednik u organizovawu putovawa smatra se kao organizator putovawa.

3. U slu~aju kad se posredni~ki ugovor o putovawu odnosi na zakqu~ewe ugovora o nekoj posebnoj usluzi, posrednik je du`an da izda potvrdu koja se odnosi na tu uslugu sa naznakom iznosa koji je pla}en za uslugu.

Пoстyпа&е пo yпyтствима пyтниLа

^lan 882.

1. Posrednik je du`an da postupa po uputstvima koje mu je putnik blagovremeno dao, ako su ona u skladu sa ugovorom, uobi~ajenim poslovawem posrednika i interesima drugih putnika.

2. Ako putnik ne da potrebna uputstva, posrednik je du`an da radi na na~in koji je u datim prilikama najpogodniji za putnika.

Иz6oр треħих лица

^lan 883.

Posrednik je du`an da savesno vr{i izbor tre}ih lica koja treba da obave usluge predvi|ene ugovorom i odgovara putniku za wihov izbor.

Схoдна примена oдреда6а yroвoра o oрrаниzoва&y пyтoва&а

^lan 884.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovor o organizovawu putovawa, shodno se primewuju na posredni~ki ugovor o putovawu, ako odredbama ove glave nije druk~ije odre|eno.

К л а в а XXVI

У К O B O Р O A H К A Ш O B A b У У К O С T И T E b С K И Х K A П A Ц И T E T A (У К O B O Р O A Л O T M A H У)

OдeъаL 1.

OПШTE OДРEДБE

Појам

^lan 885.

1. Ugovorom o alotmanu ugostiteq se obavezuje da u toku odre|enog vremena stavi na raspolagawe turisti~koj agenciji odre|eni broj le`aja u odre|enom objektu, pru`i ugostiteqske usluge licima koje uputi agencija i plati joj odre|enu proviziju, a ova se obavezuje da nastoji da ih popuni odnosno da obavesti u utvr|enim rokovima da to nije u mogu}nosti, kao i da plati cenu pru`enih usluga ukoliko je koristila anga`ovane hotelske kapacitete.

2. Ako ugovorom nije druk~ije odre|eno, smatra se da su sme{tajni ugostiteqski kapaciteti stavqeni na raspolagawe za jednu godinu.

Форма уrовора

^lan 886.

Ugovor o alotmanu mora biti zakqu~en u pismenoj formi.

OдeъаL 2.

OБABEЗE TУРИСTИЧKE AКEHЦИЈE

O6авezа о6авeштава&а

^lan 887.

1. Turisti~ka agencija je du`na da obave{tava ugostiteqa o toku popuwavawa sme{tajnih kapaciteta.

2. Ukoliko nije u mogu}nosti da popuni sve anga`ovane sme{tajne kapacitete, turisti~ka agencija je du`na da u ugovorenim ili uobi~ajenim rokovima obavesti ugostiteqa o tome i da mu dostavi listu gostiju, kao i da u obave{tewu odredi rok od koga ugostiteq mo`e slobodno raspolagati anga`ovanim kapacitetima.

3. Ugostiteqski kapaciteti koji u listi gostiju nisu ozna~eni kao popuweni, smatraju se slobodnim od dana prijema te liste od strane hotela za period na koji se lista odnosi.

4. Posle proteka toga roka turisti~ka agencija ponovo sti~e pravo da popuwava anga`ovane sme{tajne kapacitete.

O6авezа плаħа&а уrоститeъсLих услуrа

^lan 889.

1. Ukoliko ugovorom nije druk~ije odre|eno, cenu pru`enih ugostiteqskih usluga pla}a ugostitequ turisti~ka agencija posle izvr{enih usluga.

2. Ugostiteq ima pravo da zahteva pla}awe odgovaraju}e akontacije.

O6авezа иzдава&а посe6нe писмeнe исправe

^lan 890.

1. Turisti~ka agencija je du`na da licima koja {aqe na osnovu ugovora o alotmanu izda posebnu pismenu ispravu (posebna pismena isprava).

2. Posebna pismena isprava glasi na ime ili na odre|enu grupu, neprenosiva je i sadr`i nalog ugostitequ da pru`i usluge koje su u woj navedene.

3. Posebna pismena isprava slu`i kao dokaz da je lice klijent turisti~ke agencije koja je sa ugostiteqem zakqu~ila ugovor o alotmanu.

4. Na osnovu posebne pismene isprave vr{i se obra~un uzajamnih potra`ivawa izme|u turisti~ke agencije i ugostiteqa.

OдeъаL 3.

OБABEЗE УКOСTИTEbA

O6авezа ставъа&а на Lориштe&e уrоворeних смeштајних Lапацитeта

^lan 891.

1. Ugostiteq preuzima kona~nu i neopozivu obavezu da u toku odre|enog vremena stavi na kori{}ewe ugovoreni broj le`aja i pru`i licima koja upu}uje turisti~ka agencija usluge navedene u posebnoj pismenoj ispravi.

2. Ugostiteq ne mo`e ugovoriti sa drugom turisti~kom agencijom anga`ovawe kapaciteta koji su ve} rezervisani na osnovu ugovora o alotmanu.

O6авezа јeднаLоr поступа&а

^lan 892.

Ugostiteq je du`an da licima koja uputi turisti~ka agencija pru`i pod istim uslovima usluge kao i licima sa kojima je neposredno zakqu~io ugovor o ugostiteqskim uslugama.

O6авezа придрmава&а уrоворeних цeна

^lan 888.

Turisti~ka agencija ne mo`e licima koja {aqe u ugostiteqski objekat zara~unavati ve}e cene za ugostiteqske usluge od onih koje su predvi|ene ugovorom o alotmanu ili ugostiteqskim cenovnikom.

O6авezа уrоститeъа да нe мe&а цeнe услуrа

^lan 893.

1. Ugostiteq ne mo`e mewati ugovorene cene ako o tome ne obavesti turisti~ku agenciju najmawe {est meseci unapred, osim u slu~aju promene u kursu razmena valuta koje uti~u na ugovorenu cenu.

2. Nove cene mogu se primewivati po isteku mesec dana od wihove dostave turisti~koj agenciji.

3. Nove cene ne}e se primewivati na usluge za koje je ve} dostavqena lista gostiju.

4. U svakom slu~aju izmene cene nemaju dejstvo na rezervacije koje je ugostiteq potvrdio.

O6авezа плаħа&а провиzијe

^lan 894.

1. Ugostiteq je du`an da turisti~koj agenciji isplati proviziju na promet ostvaren na osnovu ugovora o alotmanu.

2. Provizija se odre|uje u procentu od cene izvr{enih ugostiteqskih usluga.

3. Ukoliko procenat provizije nije odre|en ugovorom, turisti~koj agenciji pripada provizija, odre|ena op{tim uslovima poslovawa turisti~ke agencije ili, ako ovih nema, poslovnim obi~ajima.

OдeъаL 4.

ПРАВO ТУРИСТИЧКЕ АКЕНЦИЈЕ ДА OДУСТАНЕ OД УКOВOРА

Право на одустанаL од анrаmованих смeштајних Lапацитeта

^lan 895.

1. Turisti~ka agencija mo`e privremeno odustati od kori{}ewa anga`ovanih sme{tajnih kapaciteta a da time ne

raskine ugovor o alotmanu niti stvori za sebe obavezu naknade {tete ugostitequ, ukoliko u ugovorenom roku po{aqe obave{tewe o odustanku od kori{}ewa.

2. Ako rok obave{tewa o odustanku nije odre|en ugovorom, utvr|uje se na osnovu poslovnih obi~aja u ugostiteqstvu.

3. U slu~aju da obave{tewe o odustanku ne bude poslato u predvi|enom roku, ugostiteq ima pravo na naknadu {tete.

4. Turisti~ka agencija mo`e odustati od ugovora u celini bez obaveze da naknadi {tetu ako obave{tewe o odustanku po{aqe u ugovorenom roku.

O6авezа туристичLe аreнцијe да попуни анrаmованe Lапацитeтe

^lan 896.

1. Ugovorom o alotmanu se mo`e predvideti posebna obaveza turisti~ke agencije da popuni anga`ovane ugostiteqske kapacitete.

2. Ako u tom slu~aju ne popuni anga`ovane ugostiteqske kapacitete, turisti~ka agencija je du`na da plati ugostitequ naknadu po neiskori{}enom le`aju u danu.

3. Turisti~ka agencija nema tada pravo da putem blagovremenog obave{tewa otka`e ugovor bilo delimi~no ili u celini.

К л а в а XXVII

O С И К У Р А b Е

OдeъаL 1.

ЗАЈЕДНИЧКЕ OДРЕДБЕ ЗА ИМOВИНСКА OСИКУРАbА И OСИКУРАbЕ ЛИЦА

O d s e k 1.

O P [ T E O D R E D B E

Појам

^lan 897.

Ugovorom o osigurawu obavezuje se ugovara~ osigurawa da plati odre|eni iznos organizaciji za osigurawe (osigurava~), a organizacija se obavezuje da, ako se desi doga|aj koji predstavqa osigurani slu~aj, isplati osiguraniku ili nekom tre}em licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili u~ini ne{to drugo.

Oсиrурани случај

^lan 898.

1. Doga|aj s obzirom na koji se zakqu~uje osigurawe (osigurani slu~aj) mora biti budu}i, neizvestan i nezavisan od iskqu~ive voqe ugovara~a.

2. Ugovor o osigurawu je ni{tav ako je u ~asu wegovog zakqu~ewa ve} nastao osigurani slu~aj, ili je taj bio u

nastupawu, ili je bilo izvesno da }e nastupiti, ili ako je ve} tada bila prestala mogu}nost da on nastane.

3. Ali, ako je ugovoreno da }e osigurawem biti obuhva}en odre|en period koji prethodi zakqu~ewu ugovora, ugovor }e biti ni{tav samo ako je u ~asu wegovog zakqu~ewa zainteresovanoj strani bilo poznato da se osigurani slu~aj ve} dogodio, odnosno da je ve} tada bila prestala mogu}nost da se on dogodi.

ИсLъучe&e нeLих осиrура&а

^lan 899.

1. Odredbe ove glave ne}e se primewivati na plovidbeno osigurawe, kao ni na druga osigurawa na koja se primewuju pravila o plovidbenom osigurawu.

2. Navedene odredbe ne}e se primewivati ni na osigurawe potra`ivawa, kao ni na odnose iz reosigurawa.

Oдступа&e од одрeда6а овe rлавe

^lan 900.

1. Ugovorom se mo`e odstupiti samo od onih odredaba ove glave u kojima je to odstupawe izri~ito dopu{teno, kao i od onih koje pru`aju ugovara~ima mogu}nost da postupe kako ho}e.

2. Odstupawe od ostalih odredaba, ukoliko nije zabraweno ovim ili kojim drugim zakonom, dopu{teno je samo ako je u nesumwivom interesu osiguranika.

O d s e k 2.

Z A K Q U ^ E W E U G O V O R A

Кад je yroвoр zаLъyчeн

^lan 901.

1. Ugovor o osigurawu je zakqu~en kad ugovara~i potpi{u polisu osigurawa ili listu pokri}a.

2. Pismena ponuda u~iwena osigurava~u za zakqu~ewe ugovora o osigurawu vezuje ponudioca, ako on nije odredio kra}i rok, za vreme od osam dana od dana kada je ponuda prispela osigurava~u, a ako je potreban lekarski pregled, onda za vreme od trideset dana.

3. Ako osigurava~ u tom roku ne odbije ponudu koja ne odstupa od uslova pod kojima on vr{i predlo`eno osigurawe, smatra}e se da je prihvatio ponudu i da je ugovor zakqu~en.

4. U tom slu~aju ugovor se smatra zakqu~enim kad je ponuda prispela osigurava~u.

Пoлиса и листа пoLриħа

^lan 902.

1. U polisi moraju biti navedeni: ugovorne strane, osigurana stvar, odnosno osigurano lice, rizik obuhva}en osigurawem, trajawe osigurawa i period pokri}a, svota osigurawa ili da je osigurawe neograni~eno, premija ili doprinos, datum izdawa polise i potpisi ugovornih strana.

2. Polisa osigurawa mo`e biti privremeno zamewena listom pokri}a u koju se unose bitni sastojci ugovora.

3. Osigurava~ je du`an upozoriti ugovara~a osigurawa da su op{ti i posebni uslovi osigurawa sastavni deo ugovora i predati mu wihov tekst, ako ti uslovi nisu {tampani na samoj polisi.

4. Izvr{ewe obaveze iz prethodnog stava mora biti konstatovano na polisi.

5. U slu~aju neslagawa neke odredbe op{tih ili posebnih uslova i neke odredbe polise primeni}e se odredbe polise, a u slu~aju neslagawa neke {tampane odredbe polise i neke wene rukopisne odredbe, primeni}e se ova posledwa.

6. Prema sporazumu ugovara~a, polisa mo`e glasiti na odre|eno lice, po naredbi ili na donosioca.

Oсиryра&e 6ez пoлисe

^lan 903.

Uslovima osigurawa mogu biti predvi|eni slu~ajevi u kojima ugovorni odnos iz osigurawa nastaje samim pla}awem premije.

ЗаLъyчe&e yroвoра y имe дрyror 6ez oвлашħe&а

^lan 904.

1. Ko zakqu~i ugovor o osigurawu u ime drugog bez wegovog ovla{}ewa, odgovara osigurava~u za obaveze iz ugovora sve dok ga onaj u ~ije je ime ugovor zakqu~en ne odobri.

2. Zainteresovani mo`e odobriti ugovor i po{to se dogodio osigurani slu~aj.

3. Ako je odobrewe odbijeno, ugovara~ osigurawa duguje premiju za period osigurawa u kome je osigurava~ obave{ten o odbijawu odobrewa.

4. Ali, ne odgovara za obaveze iz osigurawa poslovo|a bez naloga koji je obavestio osigurava~a da istupa bez ovla{}ewa u ime i za ra~un drugoga.

Oсиryра&e zа тy|и рачyн или zа рачyн Lorа сe тичe

^lan 905.

1. U slu~aju osigurawa za tu|i ra~un ili za ra~un koga se ti~e, obaveze pla}awa premije i ostale obaveze iz ugovora du`an je izvr{avati ugovara~ osigurawa, ali on ne mo`e

vr{iti prava iz osigurawa, ~ak i kad dr`i polisu, bez pristanka lica ~iji je interes osiguran i kome ona pripadaju.

2. Ugovara~ osigurawa nije du`an predati polisu zainteresovanom licu dok mu ne budu nakna|ene premije koje je isplatio osigurava~u, kao i tro{kovi ugovora.

3. Ugovora~ osigurawa ima pravo prvenstvene naplate ovih potra`ivawa iz dugovane naknade, kao i pravo da zahteva wihovu isplatu neposredno od osigurava~a.

4. Osigurava~ mo`e ista}i svakom korisniku osigurawa za tu|i ra~un sve prigovore koje po osnovu ugovora ima prema ugovara~u osigurawa.

Застyпници oсиryра&а

^lan 906.

1. Kad osigurava~ ovlasti nekoga da ga zastupa, a ne odredi obim wegovih ovla{}ewa, zastupnik je ovla{}en da u ime i za ra~un osigurava~a zakqu~uje ugovore o osigurawu, da ugovara izmene ugovora ili produ`ewe wihovog va`ewa, da izda polise osigurawa, da napla}uje premije i da prima izjave upu}ene osigurava~u.

2. Ako je osigurava~ ograni~io ovla{}ewa svog zastupnika, a to ugovara~u osigurawa nije bilo poznato, smatra se kao da ta ograni~ewa nisu ni postojala.

O d s e k 3.

O B A V E Z E O S I G U R A N I K A, O D N O S N O U G O V A R A ^ A

O S I G U R A W A

I. PRIJAVA OKOLNOSTI ZNA^AJNIH ZA OCENU RIZIKA

Дymнoст приjавъива&а

^lan 907.

Ugovara~ osigurawa du`an je prijaviti osigurava~u prilikom zakqu~ewa ugovora sve okolnosti koje su od zna~aja za ocenu rizika, a koje su mu poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate.

Hамeрна нeтачна приjава или прeħyтLива&e

^lan 908.

1. Ako je ugovara~ osigurawa namerno u~inio neta~nu prijavu ili namerno pre}utao neku okolnost takve prirode da osigurava~ ne bi zakqu~io ugovor da je znao za pravo stawe stvari, osigurava~ mo`e zahtevati poni{tewe ugovora.

2. U slu~aju poni{tewa ugovora iz razloga navedenih u prethodnom stavu, osigurava~ zadr`ava napla}ene premije i ima pravo zahtevati isplatu premije za period osigurawa u kome je zatra`io poni{tewe ugovora.

3. Osigurava~evo pravo da zahteva poni{tewe ugovora o osigurawu prestaje ako on u roku od tri meseca od dana saznawa za neta~nost prijave ili za pre}utkivawe ne izjavi ugovara~u osigurawe da namerava koristiti to pravo.

Heнамeрна нeтачнoст или нeпoтпyнoст приjавe

^lan 909.

1. Ako je ugovara~ osigurawa u~inio neta~nu prijavu ili je propustio dati du`no obave{tewe, a to nije u~inio namerno, osigurava~ mo`e, po svom izboru, u roku od mesec dana od saznawa za neta~nost ili nepotpunost prijave, izjaviti da raskida ugovor ili predlo`iti pove}awe premije srazmerno ve}em riziku.

2. Ugovor u tom slu~aju prestaje po isteku ~etrnaest dana od kada je osigurava~ svoju izjavu o raskidu saop{tio ugovara~u osigurawa, a u skladu osigurava~evog predloga da se premija pove}a raskid nastupa po samom zakonu ako ugovara~ osigurawa ne prihvati predlog u roku od ~etrnaest dana od kada ga je primio.

3. U slu~aju raskida, osigurava~ je du`an vratiti deo premije koji otpada na vreme do kraja perioda osigurawa.

4. Ako se osigurani slu~aj dogodio pre nego {to je utvr|ena neta~nost ili nepotpunost prijave, ili posle toga ali pre raskida ugovora odnosno pre postizawa sporazuma o pove}awu premije, naknada se smawuje u srazmeri izme|u stope pla}enih premija i stope premija koje bi trebalo platiti prema stvarnom riziku.

Прoширe&e примeнe прeтхoдних чланoва

^lan 910.

Odredbe prethodnih ~lanova o posledicama neta~ne prijave ili pre}utkivawa okolnosti od zna~aja za ocenu rizika primewuju se i u slu~ajevima osigurawa zakqu~enih u ime i za ra~un drugoga, ili u korist tre}eg, ili za tu|i ra~un, ili za ra~un koga se ti~e, ako su ova lica znala za neta~nost prijave ili pre}utkivawe okolnosti od zna~aja za ocenu rizika.

Случајeви у Loјима сe oсиrуравач нe мome пozивати на нeтачнoст или нeпoтпунoст пријавe

^lan 911.

1. Osigurava~ kome su u ~asu zakqu~ewa ugovora bile poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate okolnosti koje su od zna~aja za ocenu rizika, a koje je ugovara~ osigurawa neta~no prijavio ili pre}utao, ne mo`e se pozivati na neta~nost prijave ili pre}utkivawe.

2. Isto va`i u slu~aju kad je osigurava~ saznao za te okolnosti za vreme trajawa osigurawa, a nije se koristio zakonskim ovla{tewima.

II. PLA]AWE PREMIJE

Дуmнoст плаħа&а и прима&а прeмијe

^lan 912.

1. Ugovara~ osigurawa du`an je platiti premiju osigurawa, ali je osigurava~ du`an primiti isplatu premije od svakog lica koje ima pravni interes da ona bude pla}ena.

2. Premija se pla}a u ugovorenim rokovima, a ako treba da se isplati odjednom, pla}a se prilikom zakqu~ewa ugovora.

3. Mesto pla}awa premije je mesto u kome ugovara~ osigurawa ima svoje sedi{te, odnosno prebivali{te, ako ugovorom nije odre|eno neko drugo mesto.

Пoслeдицe нeисплатe прeмијe

^lan 913.

1. Ako je ugovoreno da se premija pla}a prilikom zakqu~ewa ugovora, obaveza osigurava~a da isplati naknadu ili svotu odre|enu ugovorom po~iwe narednog dana od dana uplate premije.

2. Ako je ugovoreno da se premija pla}a posle zakqu~ewa ugovora, obaveza osigurava~a da isplati naknadu ili svotu odre|enu ugovorom po~iwe od dana odre|enog u ugovoru kao dana po~etka osigurawa.

3. Ali, ako ugovara~ osigurawa premiju koja je dospela posle zakqu~ewa ugovora ne plati do dospelosti, niti to u~ini koje drugo zainteresovano lice, ugovor o osigurawu prestaje po samom zakonu po isteku roka od trideset dana od

kada je ugovara~u osigurawa uru~eno preporu~eno pismo osigurava~a sa obave{tewem o dospelosti premije ali s tim da taj rok ne mo`e iste}i pre nego {to protekne trideset dana od dospelosti premije.

4. U svakom slu~aju, ugovor o osigurawu prestaje po samom zakonu ako premija ne bude pla}ena u roku od godine dana od dospelosti.

5. Odredbe ovog ~lana ne primewuju se na osigurawe

`ivota.

III. OBAVE[TAVAWE OSIGURAVA^A O PROMENAMA RIZIKA

Пoвeħа&e риzиLа

^lan 914.

1. Ugovara~ osigurawa du`an je, kad je u pitawu osigurawe imovine, obavestiti osigurava~a o svakoj promeni okolnosti koja mo`e biti od zna~aja za ocenu rizika, a kad je u pitawu osigurawe lica, onda samo ako je rizik pove}an zbog toga {to je osigurano lice promenilo zanimawe.

2. On je du`an da bez odlagawa obavesti osigurava~a o pove}awu rizika, ako je rizik pove}an nekim wegovim postupkom, a ako se pove}awe rizika dogodilo bez wegovog u~e{}a, on je du`an da ga obavesti u roku od ~etrnaest dana od kada je za to saznao.

3. Ako je pove}awe rizika toliko da osigurava~ ne bi zakqu~io ugovor da je takvo stawe postojalo u ~asu wegovog zakqu~ewa, on mo`e raskinuti ugovor.

4. Ali, ako je pove}awe rizika toliko da bi osigurava~ zakqu~io ugovor samo uz ve}u premiju da je takvo stawe postojalo u ~asu zakqu~ewa ugovora, on mo`e ugovara~u osigurawa predlo`iti novu stopu premije.

5. Ako ugovara~ osigurawa ne pristane na novu stopu premije u roku od ~etrnaest dana od prijema predloga nove stope, ugovor prestaje po samom zakonu.

6. Ali, ugovor ostaje na snazi i osigurava~ se vi{e ne mo`e koristiti ovla{}ewima da predlo`i ugovara~u osigurawe novu stopu premije ili da raskine ugovor, ako ne iskoristi ta ovla{}ewa u roku od mesec dana od kada je ma na koji na~in doznao za pove}awe rizika, ili ako jo{ pre isteka toga roka na neki na~in poka`e da pristaje na produ`ewe ugovora (ako primi premiju, isplati naknadu za osigurani slu~aj koji se desio posle tog pove}awa i sl.).

Кад сe oсиrурани случај дoroди у мe|уврeмeну

^lan 915.

Ako se osigurani slu~aj dogodi pre nego {to je osigurava~ obave{ten o pove}awu rizika ili po{to je obave{ten o pove}awu rizika, ali pre nego {to je ugovor raskinuo ili postigao sporazum sa ugovara~em osigurawa o pove}awu premije, naknada se smawuje u srazmeri izme|u pla}enih premija i premija koje bi trebalo platiti prema pove}anom riziku.

Сма&e&e риzиLа

^lan 916.

1. U slu~aju kad se posle zakqu~ewa ugovora o osigurawu dogodilo smawewe rizika, ugovara~ osigurawa ima pravo zahtevati odgovaraju}e smawewe premije, ra~unaju}i od dana kada je o smawewu obavestio osigurava~a.

2. Ako osigurava~ ne pristane na smawewe premije, ugovara~ osigurawa mo`e raskinuti ugovor.

O6авezа o6авeштава&а o наступа&у oсиrуранor случаја

^lan 917.

1. Osiguranik je du`an izuzev u slu~aju osigurawa

`ivota, obavestiti osigurava~a o nastupawu osiguranog slu~aja najdaqe u roku od tri dana od kada je to saznao.

2. Ako on ne izvr{i ovu svoju obavezu u odre|eno vreme, du`an je naknaditi osigurava~u {tetu koju bi ovaj zbog toga imao.

Ништавост одреда6а о ry6итLy права

^lan 918.

Ni{tave su odredbe ugovora koje predvi|aju gubitak prava na naknadu ili svotu osigurawa, ako osiguranik posle nastupawa osiguranog slu~aja ne izvr{i neku od propisanih ili ugovorenih obaveza.

O d s e k 4.

O B A V E Z E O S I G U R A V A ^ A

Исплата наLнаде или yrоворене своте

^lan 919.

1. Kad se dogodi osigurani slu~aj, osigurava~ je du`an isplatiti naknadu ili svotu odre|enu ugovorom u ugovorenom roku koji ne mo`e biti du`i od ~etrnaest dana, ra~unaju}i od kada je osigurava~ dobio obave{tewe da se osigurani slu~aj dogodio.

2. Ali ako je za utvr|ivawe postojawa osigurava~eve obaveze ili wenog iznosa potrebno izvesno vreme, ovaj rok po~iwe te}i od dana kada je utvr|eno postojawe wegove obaveze i wen iznos.

3. Ako iznos osigurava~eve obaveze ne bude utvr|en u roku odre|enom u prvom stavu ovog ~lana, osigurava~ je du`an, na zahtev ovla{}enog lica, isplatiti iznos nespornog dela svoje obaveze na ime predujma.

ИсLъyче&е одrоворности осиryравача y слyчајy намере и преваре

^lan 920.

Ako je ugovara~ osigurawa, osiguranik ili korisnik izazvao osigurani slu~aj namerno ili prevarom, osigurava~ nije obavezan ni na kakva davawa, a suprotna ugovorna odredba nema pravnog dejstva.

Приrовори осиryравача

^lan 921.

1. Protiv zahteva donosioca polise, kao i zahteva kog drugog lica koje se na wu poziva, osigurava~ mo`e ista}i sve prigovore koje ima u vezi sa ugovorom prema licu sa kojim je zakqu~io ugovor o osigurawu.

2. Izuzetno, protiv zahteva tre}eg lica u slu~aju dobrovoqnog osigurawa od odgovornosti, i zahteva nosilaca odre|enih prava na osiguranoj stvari, ~ije je pravo pre{lo po samom zakonu sa uni{tene ili o{te}ene osigurane stvari na naknadu iz osigurawa, osigurava~ mo`e ista}i samo prigovore koji su nastali pre nego {to se dogodio osigurani slu~aj.

O d s e k 5.

T R A J A W E O S I G U R A W A

ПочетаL дејства осиryра&а

^lan 922.

1. Ako druk~ije nije ugovoreno, ugovor o osigurawu proizvodi svoje dejstvo po~ev od dvadeset ~etvrtog ~asa dana koji je u polisi ozna~en kao dan po~etka trajawa osigurawa,

pa sve do svr{etka posledweg dana roka za koji je osigurawe ugovoreno.

2. Ako rok trajawa osigurawa nije odre|en ugovorom, svaka strana mo`e raskinuti ugovor sa danom dospelosti premije, obave{tavaju}i pismenim putem drugu stranu najkasnije tri meseca pre dospelosti premije.

3. Ako je osigurawe zakqu~eno na rok du`i od pet godina, svaka strana mo`e po proteku ovog roka uz otkazni rok od {est meseci, pismeno izjaviti drugoj strani da raskida ugovor.

4. Ugovorom se ne mo`e iskqu~iti pravo svake strane da raskine ugovor kako je napred izlo`eno.

5. Odredbe ovog ~lana ne va`e za osigurawe `ivota.

Утицај стечаја на осиryра&е

^lan 923.

1. U slu~aju ste~aja ugovara~a osigurawa, osigurawe se nastavqa, ali svaka strana ima pravo da raskine ugovor o osigurawu u roku od tri meseca od otvarawa ste~aja, u kom slu~aju ste~ajnoj masi ugovara~a pripada deo pla}ene premije koji odgovara preostalom vremenu osigurawa.

2. U slu~aju ste~aja osigurava~a, ugovor o osigurawu prestaje po isteku trideset dana od otvarawa ste~aja.

OдеъаL 2.

OСИКУРАbЕ ИМOВИНЕ

O d s e k 1.

O P [ T E O D R E D B E

Интерес осиryра&а

^lan 924.

1. Osigurawe imovine mo`e zakqu~iti svako lice koje ima interes da se ne dogodi osigurani slu~aj, po{to bi ina~e pretrpelo neki materijalni gubitak.

2. Pravo iz osigurawa mogu imati samo lica koja su u

~asu nastanka {tete imala materijalni interes da se osigurani slu~aj ne dogodi.

Сврха осиryра&а имовине

^lan 925.

1. Osigurawem imovine obezbe|uje se naknada za {tetu koja bi se desila u imovini osiguranika zbog nastupawa osiguranog slu~aja.

2. Iznos naknade ne mo`e biti ve}i od {tete koju je osiguranik pretrpeo nastupawem osiguranog slu~aja.

3. Kod osigurawa useva i plodova i ostalih proizvoda zemqe iznos {tete utvr|uje se s obzirom na vrednost koju bi imali u vreme sabirawa, ako nije druk~ije ugovoreno.

4. Punova`ne su odredbe ugovora kojima se iznos naknade ograni~ava na mawi iznos od iznosa {tete.

5. Pri utvr|ivawu iznosa {tete uzima se u obzir izmakli dobitak samo ako je to ugovoreno.

6. Ako se u toku istog perioda osigurawa dogodi vi{e osiguranih slu~ajeva jedan za drugim, naknada iz osigurawa za svaki od wih odre|uje se i ispla}uje u potpunosti s obzirom na celu svotu osigurawa, bez wenog umawewa za iznos ranije ispla}enih naknada u tom periodu.

7. Ako je ugovorom o osigurawu vrednost osigurane stvari sporazumno utvr|ena, naknada se odre|uje prema toj vrednosti, izuzev ako osigurava~ doka`e da je ugovorena vrednost znatno ve}a od stvarne vrednosti, a za tu razliku ne postoji opravdan razlog (kao na primer, osigurawe upotrebqavane stvari na vrednost takve nove stvari, ili osigurawe subjektivne vrednosti).

Спречава&е осиrураноr случаја и спасава&е

^lan 926.

1. Osiguranik je du`an preduzeti propisane, ugovorene i sve ostale mere potrebne da se spre~i nastupawe osiguranog slu~aja, a ako osigurani slu~aj nastupi, du`an je preduzeti sve {to je u wegovoj mo}i da se ograni~e wegove {tetne posledice.

2. Osigurava~ je du`an naknaditi tro{kove, gubitke, kao i druge {tete prouzrokovane razumnim poku{ajem da se otkloni neposredna opasnost nastupawa osiguranog slu~aja, kao i poku{ajem da se ograni~e wegove {tetne posledice, pa i onda ako su ti poku{aji ostali bez uspeha.

3. Osigurava~ je du`an dati ovu naknadu ~ak i ako ona zajedno sa naknadom {tete od osiguranog slu~aja prelazi svotu osigurawa.

4. Ako osiguranik ne ispuni svoju obavezu spre~avawa osiguranog slu~aja ili obavezu spasavawa, a za to nema opravdawa, obaveza osigurava~a smawuje se za onoliko za koliko je nastala ve}a {teta zbog tog neispuwewa.

Препушта&е оштеħене осиrуране ствари

^lan 927.

Ako druk~ije nije ugovoreno, osiguranik nema pravo da posle nastupawa osiguranog slu~aja prepusti osigurava~u o{te}enu osiguranu stvar i da od wega zahteva isplatu pune svote osigurawa.

Пропаст ствари услед доrа|аја Lоји није предви|ен у полиси

^lan 928.

1. Ako osigurana stvar ili stvar u vezi sa ~ijom je upotrebom zakqu~eno osigurawe od odgovornosti propadne za vreme perioda osigurawa usled nekog doga|aja koji nije predvi|en u polisi, ugovor prestaje da va`i daqe, a osigurava~ je du`an vratiti ugovara~u osigurawa deo premije srazmerno preostalom vremenu.

2. Kad jedna od vi{e stvari obuhva}enih jednim ugovorom propadne usled nekog doga|aja koji nije predvi|en u polisi, osigurawe ostaje na snazi i daqe u pogledu ostalih stvari uz potrebne izmene zbog smawewa predmeta osigurawa.

O d s e k 2.

O G R A N I ^ E W E O S I G U R A N I H R I Z I K A

Штете поLривене осиrура&ем

^lan 929.

1. Osigurava~ je du`an naknaditi {tete nastale slu~ajno ili krivicom ugovara~a osigurawa, osiguranika ili korisnika osigurawa, izuzev ako je u pogledu odre|ene {tete ova wegova obaveza izri~no iskqu~ena ugovorom o osigurawu.

2. On ne odgovara za {tetu koju su ta lica prouzrokovala namerno, te je ni{tava odredba u polisi koja bi predvi|ala wegovu odgovornost i u tom slu~aju.

3. Ali, ukoliko se ostvario osigurani slu~aj osigurava~ je du`an nadoknaditi svaku {tetu prouzrokovanu od nekog lica za ~ije postupke osiguranik odgovara po ma kom osnovu, bez obzira na to da li je {teta prouzrokovana nepa`wom ili namerno.

Штета проуzроLована недостацима осиrуране ствари

^lan 930.

Osigurava~ ne odgovara za {tetu na osiguranoj stvari koja poti~e od wenih nedostataka, osim ako je druk~ije ugovoreno.

Штете проуzроLоване ратним операцијама и по6унама

^lan 931.

1. Osigurava~ nije du`an naknaditi {tete prouzrokovane ratnim operacijama ili pobunama, osim ako je druk~ije ugovoreno.

2. Osigurava~ je du`an dokazati da je {teta prouzrokovana nekim od ovih doga|aja.

O d s e k 3.

N A D O S I G U R A W E I U G O V O R S A V I [ E O S I G U R A V A ^ A

Надосиrура&е

^lan 932.

1. Ako se pri zakqu~ewu ugovora jedna strana poslu`i prevarom i tako ugovori svotu osigurawa ve}u od stvarne vrednosti osigurane stvari, druga strana mo`e tra`iti poni{tewe ugovora.

2. Ako je ugovorena svota osigurawa ve}a od vrednosti osigurane stvari, a pri tome ni jedna strana nije postupila nesavesno, ugovor ostaje na snazi, svota osigurawa se sni`ava do iznosa stvarne vrednosti osigurane stvari, a premije se srazmerno smawuju.

3. U oba slu~aja savesni osigurava~ zadr`ava primqene premije i ima pravo na nesmawenu premiju za teku}i period.

НаLнадно сма&е&е вредности

^lan 933.

Ako se osigurana vrednost smawi za vreme trajawa osigurawa, svaka ugovorna strana ima pravo na odgovaraju}e sni`ewe svote osigurawa i premije, po~ev od dana kada je svoj zahtev za sni`ewe saop{tila drugoj strani.

ВишеструLо и двоструLо осиrура&е

^lan 934.

1. Ako je neka stvar osigurana kod dva ili vi{e osigurava~a od istog rizika, za isti interes i za isto vreme, tako da zbir svota osigurawa ne prelazi vrednost te stvari (vi{estruko osigurawe) svaki osigurava~ odgovara za izvr{ewe u potpunosti obaveza nastalih iz ugovora koji je on zakqu~io.

2. Ako, pak, zbir svota osigurawa prelazi vrednost osigurane stvari (dvostruko osigurawe), a pri tome ugovara~ osigurawa nije postupio nesavesno, sva ta osigurawa su punova`na, i svaki osigurava~ ima pravo na ugovorenu premiju za period osigurawa u toku, a osiguranik ima pravo zahtevati od svakog pojedinog osigurava~a naknadu prema ugovoru zakqu~enom sa wim, ali ukupno ne vi{e od iznosa

{tete.

3. Kad se dogodi osigurani slu~aj, ugovara~ osigurawa du`an je obavestiti o tome svakog osigurava~a istog rizika i saop{titi mu imena i adrese ostalih osigurava~a, kao i svote osigurawa pojedinih ugovora zakqu~enih sa wima.

4. Po isplati naknade osiguraniku svaki osigurava~ snosi deo naknade u srazmeri u kojoj stoji svota osigurawa na koju se on obavezao prema ukupnom zbiru svota osigurawa, te osigurava~ koji je platio vi{e ima pravo zahtevati od ostalih osigurava~a naknadu vi{e pla}enog.

5. Ako je neki ugovor zakqu~en bez nazna~ewa svote osigurawa ili uz neograni~eno pokri}e smatra se kao ugovor zakqu~en uz najvi{u svotu osigurawa.

6. Za deo osigurava~a koji ne mo`e da plati, odgovaraju ostali osigurava~i srazmerno svojim delovima.

7. Ako je ugovara~ osigurawa zakqu~io ugovor o osigurawu kojim je nastalo dvostruko osigurawe ne znaju}i za ranije zakqu~eno osigurawe, on mo`e, bez obzira na to da li

je ranije osigurawe zakqu~io on ili neko drugi, u roku od meseca dana od kada je saznao za to osigurawe, zahtevati odgovaraju}e sni`ewe svote osigurawa i premija docnijeg osigurawa, ali osigurava~ zadr`ava primqene premije i ima pravo na premiju za teku}i period.

8. Ako je do dvostrukog osigurawa do{lo zbog smawewa vrednosti osigurane stvari za vreme trajawa osigurawa, ugovara~ osigurawa ima pravo na odgovaraju}a sni`ewa svota osigurawa i premija, po~ev od dana kada je svoj zahtev za sni`ewe saop{tio osigurava~u.

9. Ako je pri nastanku dvostrukog osigurawa ugovara~ osigurawa postupio nesavesno svaki osigurava~ mo`e tra`iti poni{tewe ugovora, zadr`ati primqene premije i zahtevati nesmawenu premiju za teku}i period.

Саoсиryра&e

^lan 935.

Kad je ugovor o osigurawu zakqu~en sa vi{e osigurava~a koji su se sporazumeli o zajedni~kom sno{ewu i raspodeli rizika, svaki osigurava~ nazna~en u polisi osigurawa odgovara osiguraniku za potpunu naknadu.

O d s e k 4.

P O D O S I G U R A W E

^lan 936.

1. Kad se utvrdi da je u po~etku odnosnog perioda osigurawa vrednost osigurane stvari bila ve}a od svote osigurawa, iznos naknade koju duguje osigurava~ smawuje se srazmerno, izuzev ako je druk~ije ugovoreno.

2. Osigurava~ je du`an dati potpunu naknadu sve do iznosa svote osigurawa, ako je ugovoreno da odnos izme|u vrednosti stvari i svote osigurawa nema zna~aja za odre|ivawe iznosa naknade.

O d s e k 5.

P R E L A Z U G O V O R A I I S P L A T A N A K N A D E I Z O S I G U R A W A

D R U G O M E

Прeлаz yroвoра на при6авиoца oсиryранe ствари

^lan 937.

1. U slu~aju otu|ewa osigurane stvari, kao i stvari u vezi sa ~ijom je upotrebom zakqu~eno osigurawe od odgovornosti, prava i obaveze ugovara~a osigurawa prelaze po samom zakonu na pribavioca, osim ako druk~ije nije ugovoreno.

2. Ali, ako je otu|en samo jedan deo osiguranih stvari koji u pogledu osigurawa ne ~ine zasebnu celinu, ugovor o osigurawu prestaje po samom zakonu u pogledu otu|enih stvari.

3. U slu~aju kad se zbog otu|ewa stvari pove}a ili smawi verovatno}a nastupawa osiguranog slu~aja, primewuju se op{te odredbe o pove}awu ili smawewu rizika.

4. Ugovara~ osigurawa koji ne obavesti osigurava~a da je osigurana stvar otu|ena, ostaje u obavezi na pla}awe premija koje dospevaju i posle dana otu|ewa.

5. Osigurava~ i pribavilac osigurane stvari mogu odustati od osigurawa uz otkazni rok od petnaest dana, s tim

{to su otkaz du`ni podneti najdaqe u roku od trideset dana od saznawa za otu|ewe.

6. Ugovor o osigurawu ne mo`e se raskinuti ako je polisa osigurawa izdata na donosioca ili po naredbi.

Дoдeъива&e наLнадe нoсиoцима zалore и дрyrих права

^lan 938.

1. Posle nastupawa osiguranog slu~aja, zalo`na prava i ostala prava koja su ranije postojala na osiguranoj stvari

imaju za predmet dugovanu naknadu, kako u slu~aju osigurawa sopstvene stvari, tako i u slu~aju osigurawa tu|ih stvari zbog obaveze wihovog ~uvawa i vra}awa, te osigurava~ ne mo`e isplatiti naknadu osiguraniku bez saglasnosti nosilaca tih prava.

2. Ova lica mogu zahtevati neposredno od osigurava~a da im u granicama svote osigurawa i prema zakonskom redu isplati wihova potra`ivawa.

3. Me|utim, ako u ~asu isplate osigurava~ nije znao niti je mogao znati za ta prava, izvr{ena isplata naknade osiguraniku ostaje punova`na.

O d s e k 6.

P R E L A Z O S I G U R A N I K O V I H P R A V A P R E M A O D G O V O R N O M L I C U N A O S I G U R A V A ^ A

(S U B R O G A C I J A)

^lan 939.

1. Isplatom naknade iz osigurawa prelaze na osigurava~a, po samom zakonu, do visine ispla}ene naknade sva osiguranikova prava prema licu koje je po ma kom osnovu odgovorno za {tetu.

2. Ako je krivicom osiguranika onemogu}en ovaj prelaz prava na osigurava~e, u potpunosti ili delimi~no, osigurava~ se osloba|a u odgovaraju}oj meri svoje obaveze prema osiguraniku.

3. Prelaz prava sa osiguranika na osigurava~a ne mo`e biti na {tetu osiguranika, te ako je naknada koju je osiguranik dobio od osigurava~a iz bilo kog uzroka ni`a od

{tete koju je pretrpeo, osiguranik ima pravo da mu se iz sredstava odgovornog lica isplati ostatak naknade pre isplate osigurava~evog potra`ivawa po osnovu prava koja su pre{la na wega.

4. Izuzetno od pravila o prelazu osiguranikovih prava na osigurava~a, ova prava ne prelaze na osigurava~a ako je

{tetu prouzrokovalo lice u srodstvu u pravoj liniji sa osiguranikom ili lice za ~ije postupke osiguranik odgovara, ili koje `ivi sa wim u istom doma}instvu, ili lice koje je radnik osiguranika, osim ako su ta lica {tetu prouzrokovala namerno.

5. Ali ako je neko od lica pomenutih u prethodnom stavu bilo osigurano od odgovornosti, osigurava~ mo`e zahtevati od wegovog osigurava~a naknadu iznosa koji je isplatio osiguraniku.

O d s e k 7.

O S I G U R A W E O D O D G O V O R N O S T I

Одroвoрнoст oсиryравача

^lan 940.

1. U slu~aju osigurawa od odgovornosti, osigurava~ odgovara za {tetu nastalu osiguranim slu~ajem samo ako tre}e o{te}eno lice zahteva wenu naknadu.

2. Osigurava~ snosi, u granicama svote osigurawa, tro{kove spora o osiguranikovoj odgovornosti.

Сoпствeнo правo oштeħeниLа и дирeLтна тym6а

^lan 941.

1. U slu~aju osigurawa od odgovornosti, o{te}eno lice mo`e zahtevati neposredno od osigurava~a naknadu {tete koju je pretrpelo doga|ajem za koji odgovara osiguranik, ali najvi{e do iznosa osigurava~eve obaveze.

2. O{te}eno lice ima, od dana kada se dogodio osigurani slu~aj, sopstveno pravo na naknadu iz osigurawa te je svaka docnija promena u pravima osiguranika prema osigurava~u bez uticaja na pravo o{te}enog lica na naknadu.

ОдеъаL 3.

ОСИКУРАbЕ ЛИЦА

O d s e k 1.

O P [ T E O D R E D B E

Утвр|ива&е осиrуране своте

^lan 942.

U ugovorima o osigurawu lica (osigurawe `ivota i osigurawe od nesre}nog slu~aja) visina osigurane svote, koju je osigurava~ du`an isplatiti kad nastupi osigurani slu~aj, utvr|uje se u polisi prema sporazumu ugovornih strana.

Полиса осиrура&а mивота

^lan 943.

1. Pored sastojaka koje mora imati svaka polisa, u polisi osigurawa `ivota moraju biti nazna~eni: ime i prezime lica na ~iji se `ivot odnosi osigurawe, datum wegovog ro|ewa i doga|aj ili rok od koga zavisi nastanak prava da se zahteva isplata osigurane svote.

2. Polisa osigurawa `ivota mo`e glasiti na odre|eno lice ili po naredbi, ali ne mo`e glasiti na donosioca.

3. Za punova`nost indosamenta polise po naredbi potrebno je da sadr`i ime korisnika, datum indosirawa i potpis indosanta.

Нетачна пријава старости осиrураниLа

^lan 944.

Izuzetno od op{tih odredbi ove glave o posledicama neta~nih prijava i pre}utkivawa okolnosti od zna~aja za ocenu rizika, za neta~ne prijave godina `ivota u ugovorima o osigurawu `ivota va`e slede}a pravila:

1) ugovor o osigurawu `ivota je ni{tav, i osigurava~ je du`an u svakom slu~aju vratiti sve primqene premije, ako su prilikom wegovog zakqu~ewa neta~no prijavqene godine

`ivota osiguranika a wegove stvarne godine `ivota prelaze granicu do koje osigurava~ po svojim uslovima i tarifama vr{i osigurawe `ivota;

2) ako je neta~no prijavqeno da osiguranik ima mawe godina, a wegove stvarne godine `ivota do koje osigurava~ vr{i osigurawe `ivota, ugovor je punova`an, a osigurana svota se smawuje u srazmeri ugovorene premije i premije predvi|ene za osigurawe `ivota lica osiguranikovih godina;

3) kad osiguranik ima mawe godina nego {to je prijavqeno prilikom zakqu~ewa ugovora, premija se smawuje na odgovaraju}i iznos, a osigurava~ je du`an vratiti razliku izme|u primqenih premija i premija na koje ima pravo.

Последица неплаħа&а премије и сма&е&е осиrуране своте

^lan 945.

1. Ako ugovara~ osigurawa `ivota ne plati neku premiju o dospelosti, osigurava~ nema pravo da wenu isplatu tra`i sudskim putem.

2. Ako ugovara~ osigurawa na poziv osigurava~a, koji mu mora biti dostavqen preporu~enim pismom, ne isplati dospelu premiju u roku odre|enom u tom pismu, a koji ne mo`e biti kra}i od mesec dana, ra~unaju}i od kada mu je pismo uru~eno, niti to u~ini koje drugo zainteresovano lice, osigurava~ mo`e samo, ako su dotle pla}ene bar tri godi{we premije, izjaviti ugovara~u osigurawa da smawuje osiguranu

svotu na iznos otkupne vrednosti osigurawa, a u suprotnom slu~aju da raskida ugovor.

3. Ako se osigurani slu~aj dogodio pre raskida ugovora ili smawewa osigurane svote, smatra se kao da je osigurana svota smawena odnosno da je ugovor raskinut, prema tome da li su premije bile pla}ene bar za tri godine ili ne.

Осиrура&е треħеr лица

^lan 946.

1. Osigurawe `ivota mo`e se odnositi na `ivot ugovara~a osigurawa, a mo`e se odnositi i na `ivot nekog tre}eg.

2. Isto va`i i za osigurawe od nesre}nog slu~aja.

3. Ako se osigurawe odnosi na slu~aj smrti nekog tre}eg, za punova`nost ugovora potrebna je wegova pismena saglasnost data u polisi ili u odvojenom pismenu, prilikom potpisivawa polise, sa nazna~ewem osigurane svote.

Осиrура&е zа случај смрти малолетниLа и лица лишених пословне спосо6ности

^lan 947.

1. Ni{tavo je osigurawe za slu~aj smrti tre}eg lica mla|eg od ~etrnaest godina, kao i lica potpuno li{enog poslovne sposobnosti, te je osigurava~ du`an vratiti ugovara~u osigurawa sve premije primqene po osnovu takvog ugovora.

2. Za punova`nost osigurawa za slu~aj smrti tre}eg lica starijeg od ~etrnaest godina potrebna je pismena saglasnost wegovog zakonskog zastupnika, kao i pismena saglasnost samog osiguranog lica.

Кумулира&е наLнаде и осиrуране своте

^lan 948.

1. U osigurawu lica, osigurava~ koji je isplatio osiguranu svotu ne mo`e imati ni po kom osnovu prava na naknadu od tre}eg lica odgovornog za nastupawe osiguranog slu~aja.

2. Pravo na naknadu od tre}eg lica odgovornog za nastupawe osiguranog slu~aja, pripada osiguraniku, odnosno korisniku, nezavisno od wegovog prava na osiguranu svotu.

3. Odredbe prethodnih stavova ne odnose se na slu~aj kad je osigurawe od posledice nesre}nog slu~aja ugovoreno kao osigurawe od odgovornosti.

O d s e k 2.

I S K Q U ^ E N I R I Z I C I

Самоу6иство осиrураниLа

^lan 949.

1. Ugovorom o osigurawu za slu~aj smrti nije obuhva}en rizik samoubistva osiguranika ako se desilo u prvoj godini osigurawa.

2. U slu~aju da se samoubistvo dogodilo u roku od tri godine od dana zakqu~ewa ugovora osigurava~ nije du`an da isplati korisniku osiguranu svotu, nego samo matemati~ku rezervu ugovora.

Намерно у6иство осиrураниLа

^lan 950.

Osigurava~ se osloba|a obaveze da korisniku isplati osiguranu svotu ako je ovaj namerno izazvao smrt osiguraniku, ali je du`an, ako su dotle bile upla}ene bar tri godi{we

premije, isplatiti matemati~ku rezervu ugovora ugovara~u osigurawa, a ako je on osiguranik, wegovim naslednicima.

Намeрно проуzроLова&e нeсрeħноr случаја

^lan 951.

Osigurava~ se osloba|a obaveze iz ugovora o osigurawu od nesre}nog slu~aja ako je osiguranik namerno prouzrokovao nesre}ni slu~aj.

Залаrа&e полисe

^lan 956.

1. Polisa osigurawa `ivota mo`e biti data u zalogu.

2. Zalagawe polise ima dejstvo prema osigurava~u samo ako je pismeno obave{ten da je polisa zalo`ena odre|enom poveriocu.

3. Kad polisa glasi po naredbi, zalagawe se vr{i indosamentom.

O d s e k 4.

Ратнe опeрацијe

^lan 952.

1. Ako je smrt osiguranika prouzrokovana ratnim operacijama, osigurava~, ako {to drugo nije ugovoreno, nije du`an isplatiti korisniku osiguranu svotu, ali je du`an isplatiti mu matemati~ku rezervu iz ugovora.

2. Ako nije {to drugo ugovoreno, osigurava~ se osloba|a obaveze iz ugovora o osigurawu od nesre}nog slu~aja, ako je nesre}ni slu~aj prouzrokovan ratnim operacijama.

Уrоворно исLъучe&e риzиLа

^lan 953.

Ugovorom o osigurawu za slu~aj smrti ili od nesre}nog slu~aja mogu biti iskqu~eni iz osigurawa i drugi rizici.

O d s e k 3.

P R A V A U G O V A R A ^ A

O S I G U R A W A P R E N A S T U P A W A O S I G U R A N O G S L U ^ A J A

ОтLуп

^lan 954.

1. Na zahtev ugovara~a osigurawa `ivota zakqu~enog za ceo `ivot osiguranika, osigurava~ je du`an isplatiti mu otkupnu vrednost polise, ako su dotle pla}ene bar tri godi{we premije.

2. U polisi moraju biti navedeni uslovi pod kojima ugovara~ mo`e zahtevati isplatu wene otkupne vrednosti, kao i na~in kako se ta vrednost izra~unava, saglasno uslovima osigurawa.

3. Pravo zahtevati otkup ne mogu vr{iti poverioci ugovara~a osigurawa, kao ni korisnik osigurawa, ali }e otkupna vrednost biti ispla}ena korisniku na wegov zahtev, ako je odre|ivawe korisnika neopozivo.

4. Izuzetno od prethodnog stava, otkup polise mo`e zahtevati poverilac kome je polisa predata u zalogu, ako potra`ivawa radi ~ijeg je osigurawa data zaloga ne bude namireno o dospelosti.

Прeдујам

^lan 955.

1. Na tra`ewe ugovara~a osigurawa `ivota zakqu~enog za ceo `ivot osiguranika, mo`e mu osigurava~ isplatiti unapred deo osigurane svote do visine otkupne vrednosti polise, koji ugovara~ osigurawa mo`e vratiti docnije.

2. Na primqeni predujam ugovara~ osigurawa du`an je pla}ati odre|enu kamatu.

3. Ako ugovara~ osigurawa zadocni sa pla}awem dospele kamate, postupi}e se kao da je zahtevao otkup.

4. U polisi osigurawa moraju biti navedeni uslovi davawa predujma, mogu}nost da se iznos primqen na ime predujma vrati osigurava~u, visina kamatne stope, posledice nepla}awa dospele kamate, kako je odre|eno uslovima osigurawa.

O S I G U R A W E @ I V O T A U K O R I S T T R E ] E G L I C A

Одрe|ива&e LорисниLа

^lan 957.

1. Ugovara~ osigurawa `ivota mo`e u ugovoru, kao i nekim docnijim pravnim poslom, pa i testamentom, odrediti lice kome }e pripasti prava iz ugovora.

2. Ako se osigurawe odnosi na `ivot nekog drugog lica, za odre|ivawe korisnika potrebna je i wegova pismena saglasnost.

3. Korisnik ne mora biti odre|en po imenu, dovoqno je ako akt sadr`i nu`ne podatke za wegovo odre|ivawe.

4. Kad su za korisnike odre|ena deca ili potomci, korist pripada i onima koji su ro|eni docnije, a korist namewena suprugu pripada licu koje je bilo u braku sa osiguranikom u ~asu wegove smrti.

Подeла Lористи иzмe|у вишe LорисниLа

^lan 958.

Kad su za korisnike odre|ena deca, potomci, i uop{te naslednici, ako ugovara~ osigurawa nije odredio kako }e se izvr{iti srazmerno wihovim nasledni~kim delovima, a ako korisnici nisu naslednici, osigurana svota bi}e podeqena na jednake delove.

Опоzива&e одрeд6e

о одрe|ива&у LорисниLа

^lan 959.

1. Odredbu kojom se korist iz osigurawa dodequje odre|enom licu mo`e opozvati samo ugovara~ osigurawa, i to wegovo pravo ne mogu vr{iti ni wegovi poverioci, ni wegovi zakonski naslednici.

2. Ugovara~ osigurawa mo`e opozvati odredbu o koristi sve dok korisnik ne izjavi na ma koji na~in da je prima, kad ona postaje neopoziva.

3. Ipak, ugovara~ mo`e opozvati odredbu o koristi i posle izjave korisnika da je prima, ako je korisnik poku{ao ubistvo osiguranika, a ako je korist dodeqena bez naknade, za opozivawe va`e i odredbe o opozivawu poklona.

4. Smatra se da je korisnik odbio namewenu mu korist, ako se posle smrti ugovara~a osigurawa na poziv wegovih naslednika ne izjasni u roku od mesec dana da je prima.

Сопствeно и нeпосрeдно право LорисниLа

^lan 960.

1. Osigurana svota koja treba da bude ispla}ena korisniku ne ulazi u zaostav{tinu ugovara~a osigurawa, pa ni kad su za korisnike odre|eni wegovi naslednici.

2. Pravo na osiguranu svotu ima samo korisnik, i to od samog zakqu~ewa ugovora o osigurawu, i bez obzira na to kako je i kada odre|en za korisnika, i bez obzira da li je izjavio svoje prihvatawe pre ili posle smrti osiguranika,

te se mo`e obratiti neposredno osigurava~u sa zahtevom da mu se isplati osigurana svota.

3. Ako je ugovara~ osigurawa odredio za korisnike svoju decu, svoje potomke, ili naslednike uop{te, svakom tako odre|enom korisniku pripada pravo na odgovaraju}i deo osigurane svote i ako se odrekne nasle|a.

Повериоци yrоворача осиryра&а и осиryраниLа

Кад одре|ени LорисниL yмре пре доспелости

^lan 963.

Kad lice koje je bez naknade odre|eno za korisnika umre pre dospelosti osigurane glavnice ili rente, korist iz osigurawa ne pripada wegovim naslednicima, nego narednom korisniku, a ako ovaj nije odre|en, onda imovini ugovara~a osigurawa.

^lan 961.

1. Poverioci ugovara~a osigurawa i osiguranika nemaju nikakvo pravo na osiguranu svotu ugovorenu za korisnika.

2. Ali, ako su premije koje je uplatio ugovara~ osigurawa bile nesrazmerno velike prema wegovim mogu}nostima u ~asu kad su bile upla}ene, wegovi poverioci mogu zahtevati da im se preda deo premije koji prema{a wegove mogu}nosti, ako su ispuweni uslovi pod kojima poverioci imaju pravo na pobijawe du`nikovih pravnih radwi.

Устyпа&е осиryране своте

^lan 962.

Svoje pravo na osiguranu svotu mo`e korisnik preneti na drugoga i pre osiguranog slu~aja, ali mu je za to potreban pismeni pristanak ugovara~a osigurawa, u kome mora biti navedeno ime lica na koje se pravo prenosi, a ako se osigurawe odnosi na `ivot nekog drugog lica, potreban je isti takav pristanak i tog lica.

Oсиryра&е zа слyчај смрти 6еz одре|еноr LорисниLа

^lan 964.

Ako ugovara~ osigurawa za slu~aj smrti ne odredi korisnika, ili ako odredba o odre|ivawu korisnika ostane bez dejstva zbog opozivawa, ili zbog odbijawa odre|enog lica ili iz kog drugog uzroka, a ugovara~ osigurawa ne odredi drugog korisnika, osigurana svota pripada imovini ugovara~a osigurawa i kao wen deo prelazi sa ostalim wegovim pravima na wegove naslednike.

Савесна исплата осиryране своте неовлашħеном лицy

^lan 965.

1. Kad osigurava~ isplati osiguranu svotu licu koje bi na wu imalo pravo da ugovara~ osigurawa nije odredio korisnika, on se osloba|a obaveze iz ugovora o osigurawu ako u ~asu izvr{ene isplate nije znao niti je mogao znati da je korisnik odre|en testamentom, ili nekim drugim aktom koji mu nije dostavqen, a korisnik ima pravo da zahteva vra}awe od lica koje je primilo osiguranu svotu.

2. Isto va`i u slu~aju promene korisnika.

К л а в а XXVIII

З A Л O К A

OдеъаL 1.

OПШТЕ OДРЕДБЕ

Појам

^lan 966.

Спосо6ност

^lan 969.

Za zakqu~ewe punova`nog ugovora o zalozi potrebno je da zalogodavac ima sposobnost za raspolagawe stvarima koje daje u zalogu.

Ugovorom o zalozi obavezuje se du`nik ili neko tre}i (zalogodavac) prema poveriocu (zalogoprimcu) da mu preda neku pokretnu stvar na koju postoji pravo svojine da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz wene vrednosti, ako mu potra`ivawe ne bude ispla}eno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primqenu stvar ~uva i po prestanku svog potra`ivawa vrati neo{te}enu zalogodavcu.

^lan 967. (brisan)

Стица&е zалоmноr права

^lan 968.

Zalogoprimac sti~e zalo`no pravo kad mu stvar koja je predmet ugovora bude predata.

Залоrа на ствари веħ

zалоmеној дрyrоме

^lan 970.

1. Ugovor o zalozi mo`e biti zakqu~en o stvari koja je ve} zalo`ena nekome.

2. U tom slu~aju zalo`no pravo nastaje kad zalogodavac obavesti poverioca kod koga se stvar nalazi o zakqu~ewu ugovora o zalozi sa drugim poveriocem i nalo`i mu da po naplati svog potra`ivawa preda stvar ovome.

Залоrа zа 6yдyħy или yсловнy о6авеzy

^lan 971.

Zaloga se mo`e dati za budu}u, kao i za uslovnu obavezu.

Протеzа&е zалоrе на друrе о6авеzе zалоrодавца

^lan 972.

Zaloga kojom je odre|eno ispuwewe neke obaveze prote`e se i na ugovorne obaveze koje bi nastale izme|u zalogoprimca i zalogodavca posle zakqu~ewa ugovora o zalozi, a koje bi dospele za isplatu pre namirewa obaveze za

~ije je obezbe|ewe zaloga data.

За6ра&ене одред6е

^lan 973.

1. Ni{tava je odredba ugovora o zalozi da }e zalo`ena stvar pre}i u svojinu poverioca ako wegovo potra`ivawe ne bude namireno o dospelosti, kao i odredba da }e u tom slu~aju poverilac mo}i po unapred odre|enoj ceni prodati zalo`enu stvar ili je zadr`ati za sebe.

2. Ali, ako je u zalogu data stvar ~ija je cena propisana, ugovara~i se mogu sporazumeti da }e poverilac mo}i prodati zalo`enu stvar po propisanoj ceni ili je po toj zadr`ati za sebe.

ОдеъаL 2.

ЗAЛAКAbE СTBAРИ

O d s e k 1.

O B A V E Z E Z A L O G O D A V C A

^lan 974.

1. Zalogodavac je du`an predati zalogoprimcu ili tre}em licu koje su sporazumno odredili stvar koja je predmet ugovora ili ispravu koja daje imaocu iskqu~ivo pravo raspolagawa wome.

2. Ugovara~i se mogu sporazumeti da zajedni~ki ~uvaju stvar ili ispravu.

O d s e k 2.

O B A V E Z E Z A L O G O P R I M C A

Чува&е zалоmене ствари

^lan 975.

Zalogoprimac je du`an ~uvati stvar sa pa`wom dobrog privrednika, odnosno dobrog doma}ina.

On je du`an vratiti je ~im mu dug bude namiren.

Употре6ъава&е zалоmене ствари

^lan 976.

1. Zalogoprimac nema pravo da upotrebqava zalo`enu stvar ili da je preda drugom na upotrebu, ili u zalogu (podzaloga), osim ako mu to dozvoli zalogodavac.

2. Zalogoprimac koji upotrebqava stvar bez dozvole zalogodavca, ili je preda drugome na upotrebu, ili u zalogu, odgovara i za slu~ajnu propast ili o{te}ewe stvari koji bi se dogodili tom prilikom.

Плодови zалоmене ствари

^lan 977.

1. Ako zalo`ena stvar daje plodove, a nije ugovoreno kome }e oni pripasti posle odvajawa od stvari, poverilac, ako ho}e, mo`e ih zadr`ati za sebe.

2. U tom slu~aju iznos ~istog prihoda od plodova, odbija se od tro{kova na ~iju naknadu poverilac ima pravo, zatim od du`ne kamate i najzad od glavnice.

3. Isto va`i za koristi postignute upotrebom zalo`ene stvari.

Одуzима&е zалоmене ствари од zалоrопримца

^lan 978.

Na zahtev zalogodavca sud }e narediti da se zalo`ena stvar oduzme od zalogoprimca i preda nekom tre}em licu da je dr`i za wega, ako zalogoprimac ne ~uva zalo`en stvar kako treba, ako je upotrebqava bez dozvole zalogodavca, ili je daje drugom na upotrebu, ili ako je ne upotrebqava saglasno datoj mu dozvoli, i uop{te ako postupa sa wom protivno ugovoru i zakonu.

O d s e k 3.

P R A V A Z A L O G O P R I M C A

Кад zалоmена ствар има неLи недостатаL

^lan 979.

Kad se poka`e da zalo`ena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak, te ne predstavqa dovoqno obezbe|ewe naplate potra`ivawa, zalo`ni poverilac ima pravo zahtevati od zalogodavca drugu odgovaraju}u zalogu.

Продаја zалоmене ствари

^lan 980.

1. Ako poverio~evo potra`ivawe ne bude namireno o dospelosti, poverilac mo`e zahtevati od suda odluku da se stvar proda na javnoj prodaji, ili po teku}oj ceni, kad stvar ima berzansku ili tr`i{nu cenu.

2. Ako bi tro{kovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki prema vrednosti zalo`ene stvari, sud mo`e odlu~iti da poverilac proda stvar po ceni utvr|enoj procenom stru~waka, ili da je, ako ho}e, zadr`i za sebe po toj ceni.

Продаја ствари zалоmене zа потраmива&е иz уrовора у привреди

^lan 981.

1. Ako du`nik ne namiri o dospelosti potra`ivawe nastalo iz ugovora u privredi, poverilac nije du`an obra}ati se sudu, nego mo`e pristupiti prodaji zalo`ene stvari na javnoj prodaji po isteku osam dana od upozorewa u~iwenog du`niku kao i zalogodavcu, kad to nije isto lice, da }e tako postupiti.

2. Poverilac je du`an obavestiti blagovremeno oba lica o datumu i mestu prodaje.

3. Ako zalo`ene stvari imaju tr`i{nu ili berzansku cenu, poverilac ih mo`e prodati po toj ceni, po isteku osam dana od upozorewa u~iwenog du`niku i zalogodavcu da }e tako postupiti.

Продаја zалоmене ствари пре времена z6оr Lваре&а или rу6ъе&а вредности и &ена zамена

^lan 982.

1. Kad se zalo`ena stvar kvari ili kad ina~e gubi vrednost te postoji opasnost da postane nedovoqna za obezbe|ewe poverio~evog potra`ivawa, sud mo`e na zahtev

zalogoprimca ili zalogodavca, a po saslu{awu druge strane, odlu~iti da se stvar proda na javnoj prodaji, ili po berzanskoj ili tr`i{noj ceni ako je ima, i da se cena ili dovoqan deo cene polo`i kod suda radi obezbe|ewa zalogoprim~evog potra`ivawa.

2. Sud }e odbiti zahtev zalogoprimca, ako zalogodavac ponudi da zalogoprimcu preda umesto zalo`ene stvari neku drugu stvar iste vrednosti ~ije ~uvawe ne zahteva ve}i trud i brigu od ~uvawa prvobitno zalo`ene stvari.

3. Sud }e, pod istim uslovima, dozvoliti zamenu zalo`ene stvari na zahtev zalogodavca i u slu~aju kad zalogoprimac ne tra`i wenu prodaju.

Продаја zалоmeнe ствари прe врeмeна на zахтeв zалоrодавца

^lan 983.

1. Na zahtev zalogodavca sud mo`e dozvoliti da se zalo`ena stvar proda odre|enom licu za odre|enu cenu, ako na|e da je cena povoqna i ako su time o~uvani opravdani interesi zalogoprimca.

2. Dobijena cena, ili dovoqan deo cene, koji }e sud odrediti dozvoqavaju}i prodaju, stupa na mesto zalo`ene stvari i pola`e se u sud za obezbe|ewe naplate poverio~evog potra`ivawa.

zalogoprimca prema zalogodavcu za naknadu tro{kova u~iwenih radi poboq{awa stvari, zastareva u roku od jedne godine od dana kada je stvar vra}ena.

OдeъаL 3.

ЗAЛAКAbE ПOТРAШИВAbA И ДРУКИХ ПРAВA

O d s e k 1.

Z A L A G A W E P O T R A @ I V A W A

O6авeштава&e дуmниLа и прeдаја исправe

^lan 989.

1. Za sticawe zalo`nog prava na nekom potra`ivawu potrebno je da du`nik bude pismeno obave{ten o zakqu~enom ugovoru o zalozi.

2. Zalogodavac je du`an predati zalogoprimcu ispravu o zalo`nom potra`ivawu.

Право првeнствeнe наплатe

^lan 984.

Zalogoprimac ima pravo da iz cene postignute prodajom zalo`ene stvari naplati pre ostalih poverilaca zalogodavca svoje potra`ivawe, du`nu kamatu, tro{kove u~iwene za o~uvawe zalo`ene stvari, kao i tro{kove oko ostvarivawa naplate potra`ivawa.

Рeдослeд zалоmних права

^lan 985.

Kad je jedna stvar zalo`ena nekolicini poverilaca, red po kome se ispla}uju wihova potra`ivawa iz vrednosti zalo`ene stvari odre|uje se prema datumu nastanka wihovih zalo`nih prava.

O d s e k 4.

P R E S T A N A K Z A L O @ N O G P R A V A

ПрeстанаL zалоmноr права rу6итLом дрmавинe

^lan 986.

1. Poverio~evo pravo da se prvenstveno naplati iz vrednosti zalo`ene stvari prestaje prestankom wegove dr`avine.

2. Ono ponovo nastaje kad poverilac povrati dr`avinu stvari.

Дава&e у zалоrу потраmива&а иz хатријe од врeдности

^lan 990.

1. Poverilac sti~e zalo`no pravo na potra`ivawu upisanom na hartiji od vrednosti na donosioca kada mu ona bude predata.

2. Davawe u zalogu potra`ivawa iz hartije po naredbi vr{i se indosamentom u kome je nazna~eno da je predata u zalogu.

Дуmност очува&а потраmива&а

^lan 991.

Zalogoprimac je du`an preduzimati mere potrebne za o~uvawe zalo`nog potra`ivawa.

Наплаħива&e и урачунава&e Lамата

^lan 992.

1. Ako zalo`eno potra`ivawe daje pravo na kamate ili kakva druga povremena potra`ivawa, zalogoprimac je du`an da ih naplati.

2. Tako postignuti iznosi prebijaju se sa tro{kovima na

~iju naknadu zalogoprimac ima pravo, zatim sa kamatom koja mu se duguje i najzad sa glavnicom.

ПрeстанаL zалоmноr права прeстанLом потраmива&а

^lan 987.

Kad prestane potra`ivawe ~ije je ispuwewe bilo obezbe|eno zalogom, poverilac je du`an vratiti zalo`enu stvar zalogodavcu.

Застарeлост мe|усо6них потраmива&а

^lan 988.

Potra`ivawa zalogodavca prema zlogoprimcu za naknadu {tete zbog pogor{awa stvari kao i potra`ivawa

Наплаħива&e zалоmeноr потраmива&а

^lan 993.

1. Kad zalo`eno potra`ivawe dospe za naplatu, zalogoprimac je du`an naplatiti ga.

2. Ispuwewem zalo`enog potra`ivawa zalo`no pravo prelazi na stvar kojom je potra`ivawe ispuweno.

3. Kad je predmet zalo`nog potra`ivawa novac, zalogoprimac je du`an na zahtev zalogodavca polo`iti napla}eni iznos kod suda, ali ako je predmet wegovog potra`ivawa tako|e novac, i ako je ono dospelo za naplatu, zalogoprimac mo`e zadr`ati za sebe koliko mu se duguje, a ostalo je du`an predati zalogodavcu.

Приrовори дуmниLа zалоmеноr потраmива&а

^lan 994.

Du`nik zalo`enog potra`ivawa mo`e ista}i zalogoprimcu prigovore koje u slu~aju ustupawa potra`ivawa mo`e du`nik ustupqenog potra`ivawa ista}i prijemniku.

O d s e k 2.

D A V A W E U Z A L O G U D R U G I H P R A V A

Начин zалаrа&а

^lan 995.

1. Osim potra`ivawa, u zalogu se mogu davati i druga prava.

2. Davawe u zalogu tih prava vr{i se na na~in predvi|en za wihovo preno{ewe na drugoga, ako za odre|eni slu~aj nije propisano {to drugo.

O d s e k 3.

P R I M E N A O D R E D A B A O

D A V A W U U Z A L O G U S T V A R I

^lan 996.

Odredbe o davawu u zalogu stvari primewuju se i na zaloge potra`ivawa i drugih prava, ukoliko za wih nije propisano {to drugo.

К л а в а XXIX

J E M С T B O

OдеъаL 1.

OПШTE OДРEДБE

4. Jemstvo se mo`e dati i za obavezu nekog drugog jemca (jemac jem~ev).

Појам

^lan 997.

Ugovorom o jemstvu se jemac obavezuje prema poveriocu da }e ispuniti punova`nu i dospelu obavezu du`nika, ako to ovaj ne u~ini.

Форма

^lan 998.

Ugovor o jemstvu obavezuje jemca samo ako je izjavu o jem~ewu u~inio pismeno.

Спосо6ност zа јемче&е

^lan 999.

Ugovorom o jemstvu mo`e se obavezati samo ko ima potpunu poslovnu sposobnost.

Jемче&е zа пословно неспосо6ноr

^lan 1000.

Ko se obave`e kao jemac za obavezu nekog poslovno nesposobnog lica, odgovara poveriocu isto kao jemac poslovno sposobnog lica.

Предмет јемче&а

^lan 1001.

1. Jemstvo se mo`e dati za svaku punova`nu obavezu, bez obzira na wenu sadr`inu.

2. Jem~iti se mo`e i za uslovnu obavezu, kao i za odre|enu budu}u obavezu.

3. Jemstvo za budu}u obavezu mo`e se opozvati pre nego

{to obaveza nastane, ako nije predvi|en rok u kome ona treba da nastane.

O6им јемчеве одrоворности

^lan 1002.

1. Jem~eva obaveza ne mo`e biti ve}a od obaveze glavnog du`nika, a ako je ugovoreno da bude ve}a, ona se svodi na meru du`nikove obaveze.

2. Jemac odgovara za ispuwewe cele obaveze za koju je jem~io, ako wegova odgovornost nije ograni~ena na neki wen deo ili na drugi na~in podvrgnuta lak{im uslovima.

3. On je du`an da naknadi potrebne tro{kove koje je poverilac u~inio u ciqu naplate duga od glavnog du`nika.

4. Jemac odgovara i za svako pove}awe obaveze koje bi nastalo du`nikovom docwom ili du`nikovom krivicom, ukoliko nije druk~ije ugovoreno.

5. On odgovara samo za onu ugovorenu kamatu koja je dospela posle zakqu~ewa ugovora o jemstvu.

Прелаz повериочевих права на јемца (су6роrација)

^lan 1003.

Na jemca koji je namirio poverio~evo potra`ivawe prelazi to potra`ivawe sa svim sporednim pravima i garantijama wegovog ispuwewa.

OдеъаL 2.

OДНOС ПOBEРИOЦА И JEMЦА

O6лици јемства

^lan 1004.

1. Od jemca se mo`e zahtevati ispuwewe obaveze tek nakon {to je glavni du`nik ne ispuni u roku odre|enom u pismenom pozivu (supsidijarno jemstvo).

2. Poverilac mo`e tra`iti ispuwewe od jemca iako nije pre toga pozvao glavnog du`nika na ispuwewe obaveze, ako je o~igledno da se iz sredstava glavnog du`nika ne mo`e ostvariti weno ispuwewe ili ako je glavni du`nik pao pod ste~aj.

3. Ako se jemac obavezao, kao jemac platac, odgovara poveriocu kao glavni du`nik za celu obavezu i poverilac mo`e zahtevati weno ispuwewe bilo od glavnog du`nika bilo od jemca ili od obojice u isto vreme (solidarno jemstvo).

4. Jemac za obavezu nastalu iz ugovora u privredi odgovara kao jemac platac, ako nije {to drugo ugovoreno.

Сoлидарнoст jeмаца

^lan 1005.

Vi{e jemaca nekog duga odgovaraju solidarno, bez obzira na to da li su jem~ili zajedno, ili se svaki od wih obavezao prema poveriocu odvojeno, izuzev kada je ugovorom wihova odgovornost ure|ena druk~ije.

Ку6итаL права на рoL

^lan 1006.

Ako je du`nik izgubio pravo na rok odre|en za ispuwewe wegove obaveze, poverilac ipak ne mo`e zahtevati ispuwewe od jemca pre isteka tog roka, ukoliko nije druk~ije ugovoreno.

Стeчаj rлавнor дуmниLа

^lan 1007.

1. U slu~aju ste~aja glavnog du`nika poverilac je du`an prijaviti svoje potra`ivawe u ste~aj i o tome obavestiti jemca, ina~e odgovara jemcu za {tetu koju bi ovaj imao zbog toga.

2. Smawewe obaveze glavnog du`nika u ste~ajnom postupku ili u postupku prinudnog poravnawa ne povla~i sa sobom i odgovaraju}e smawewe jem~eve obaveze, te jemac odgovara poveriocu za ceo iznos svoje obaveze.

Случаj сма&eнe oдroвoрнoсти дуmниLoвor наслeдниLа

^lan 1008.

Jemac odgovara za ceo iznos obaveze za koji je jem~io i u slu~aju kad bi se od du`nikovog naslednika mogla zahtevati isplata samo onog wenog dela koji odgovara vrednosti nasle|ene imovine.

Jeмчeви приroвoри

^lan 1009.

1. Jemac mo`e ista}i protiv poverio~evog zahteva sve prigovore glavnog du`nika, ukqu~uju}i i prigovor prebijawa, a ne i ~isto li~ne du`nikove prigovore.

2. Du`nikovo odricawe od prigovora, kao i wegovo priznawe poverio~evog potra`ivawa, nema dejstva prema jemcu.

3. Jemac mo`e ista}i protiv poverioca i svoje li~ne prigovore, na primer, ni{tavost ugovora o jemstvu, zastarelost poverio~evog potra`ivawa prema wemu, prigovor prebijawa uzajamnih potra`ivawa.

Дуmнoст o6авeштава&а jeмца o дуmниLoвoм прoпушта&у

^lan 1010.

Ako du`nik ne ispuni svoju obavezu na vreme, poverilac je du`an obavestiti o tome jemca, ina~e }e mu odgovarati za

{tetu koju bi jemac pretrpeo zbog toga.

Oслo6o|e&e jeмца z6or пoвeриoчeвor oдуroвлачe&а

^lan 1011.

1. Jemac se osloba|a odgovornosti ako poverilac, na wegov poziv posle dospelosti potra`ivawa, ne zahteva ispuwewe od glavnog du`nika u roku od mesec dana od tog poziva.

2. Kad rok za ispuwewe nije odre|en, jemac se osloba|a odgovornosti ako poverilac, na wegov poziv po isteku jedne godine od zakqu~ewa ugovora o jemstvu, ne u~ini u roku od mesec dana od tog poziva potrebnu izjavu za odre|ivawe datuma ispuwewa.

Oслo6o|e&e jeмца z6or напушта&а rарантиjа

^lan 1012.

1. Ako poverilac napusti zalogu ili koje drugo pravo kojim je bilo obezbe|eno ispuwewe wegovog potra`ivawa, ili ga izgubi svojom nepa`wom i tako onemogu}i prelaz tog prava na jemca, ovaj se osloba|a svoje obaveze prema poveriocu za onoliko za koliko bi mogao dobiti vr{ewem tog prava.

2. Pravilo prethodnog stava va`i kako u slu~aju kad je pravo nastalo pre zakqu~ewa ugovora o jemstvu, tako i u slu~aju kad je nastalo posle toga.

OдeъаL 3.

OДHOС JEMЦA И ДУШHИКA

Правo zахтeвати наLнаду oд дуmниLа

^lan 1013.

1. Jemac koji je isplatio poveriocu wegovo potra`ivawe mo`e zahtevati od du`nika da mu naknadi sve

{to je isplatio za wegov ra~un, kao i kamatu od dana isplate.

2. On ima pravo na naknadu tro{kova nastalih u sporu sa poveriocem od ~asa kada je obavestio du`nika o tom sporu, kao i na naknadu {tete ako bi je bilo.

Правo jeмца jeднor сoлидарнor дуmниLа

^lan 1014.

Jemac jednog od vi{e solidarnih du`nika mo`e zahtevati od bilo koga od wih da mu naknadi ono {to je isplatio poveriocu, kao i tro{kove.

Правo jeмца на прeтхoднo o6ez6e|e&e

^lan 1015.

I pre nego {to namiri poverioca, jemac koji se obavezao sa znawem ili odobrewem du`nika ima pravo zahtevati od du`nika da mu pru`i potrebno obezbe|ewe za wegove eventualne zahteve u slede}im slu~ajevima: ako du`nik nije ispunio svoju obavezu o wenoj dospelosti, ako je poverilac zatra`io sudskim putem naplatu od jemca i ako se du`nikovo imovinsko stawe znatno pogor{alo posle zakqu~ewa ugovora o jemstvu.

Кy6итаL права на наLнадy

^lan 1016.

1. Du`nik mo`e upotrebiti protiv jemca koji je bez wegovog znawa izvr{io isplatu poverio~evog potra`ivawa sva pravna sredstva kojima je u ~asu te isplate mogao odbiti poverio~ev zahtev.

2. Jemac koji je isplatio poverio~evo potra`ivawe, a o tome nije obavestio du`nika, te je i ovaj u neznawu za tu isplatu ponovo isplatio potra`ivawe, ne mo`e zahtevati naknadu od du`nika, ali ima pravo zahtevati od poverioca da mu vrati ono {to mu je isplatio.

Право на враħа&e исплаħeноr

^lan 1017.

Jemac koji je bez du`nikovog znawa isplatio poverio~evo potra`ivawe koje je docnije na du`nikov zahtev poni{teno, ili uga{eno prebijawem, mo`e samo zahtevati od poverioca vra}awe ispla}enog.

OдeъаL 4.

РEКРEС ИСПЛАТИOЦА ПРEМА OСТАЛИМ ЈEМЦИМА

^lan 1018.

Kad ima vi{e jemaca, pa jedan od wih isplati dospelo potra`ivawe, on ima pravo zahtevati od ostalih jemaca da mu svaki naknadi deo koji pada na wega.

OдeъаL 5.

ЗАСТАРEЛOСТ

^lan 1019.

1. Zastrelo{}u obaveze glavnog du`nika zastareva i obaveza jemca.

2. Kad je rok za zastarevawe obaveza glavnog du`nika du`i od dve godine, obaveza jemca zastareva po isteku dve godine od dospelosti obaveze glavnog du`nika, izuzev kad jemac odgovara solidarno sa du`nikom.

3. Prekid zastarevawa potra`ivawa prema glavnom du`niku dejstvuje i prema jemcu samo ako je do prekida do{lo nekim postupkom poverioca pred sudom protiv glavnog du`nika.

4. Spre~avawe zastarevawa obaveze glavnog du`nika nema dejstva prema jemcu.

К л а в а XXX

У П У V И B А b E (А С И К H А Ц И Ј А)

OдeъаL 1.

ПOЈАМ УКOBOРА

^lan 1020.

Upu}ivawem (asignacijom) jedno lice, uputilac (asignant) ovla{}uje drugo lice, upu}enika (asignat) da za wegov ra~un izvr{i ne{to odre|eno tre}em licu, primaocu uputa (asignatar), a ovoga ovla{}uje da to izvr{ewe primi u svoje ime.

OдeъаL 2.

OДHOС ПРИМАOЦА УПУТА И УПУVEHИКА

Прихвата&e од странe yпyħeниLа

^lan 1021.

1. Primalac uputa sti~e pravo da zahteva od upu}enika neispuwewe tek kada mu ovaj izjavi da prihvata uput.

2. Prihvatawe uputa ne mo`e se opozvati.

Приrовори yпyħeниLа

^lan 1022.

1. Prihvatawem uputa nastaje izme|u primaoca uputa i upu}enika dugovski odnos nezavisan od odnosa izme|u uputioca i upu}enika, kao i odnos izme|u uputioca i primaoca uputa.

2. Upu}enik koji je prihvatio uput mo`e ista}i primaocu uputa samo prigovore koji se ti~u punova`nosti prihvatawa, prigovore koji se zasnivaju na sadr`ini prihvatawa ili na sadr`ini samog uputa, kao i prigovore koje ima li~no prema wemu.

Прeношe&e yпyта

^lan 1023.

1. Primalac uputa mo`e uput preneti na drugog i pre prihvatawa od upu}enika, a ovaj ga mo`e preneti daqe, izuzev kad iz samog uputa ili posebnih okolnosti proizlazi da je on neprenosiv.

2. Ako je upu}enik izjavio primaocu uputa da prihvata uput, to prihvatawe ima dejstvo prema svim licima na koja bi uput bio uzastopno prenesen.

3. Ako je upu}enik izjavio pribaviocu, na kog je primalac uputa preneo uput, da ga prihvata, on ne mo`e ista}i prijaviocu prigovore koje ima prema primaocu uputa li~no.

Застарeлост

^lan 1024.

1. Pravo primaoca uputa da zahteva ispuwewe od upu}enika zastareva za godinu dana.

2. Ako za ispuwewe nije odre|en rok, zastarelost po~iwe te}i kada upu}enik prihvati uput, a ako ga je on prihvatio pre nego {to je dat primaocu uputa, onda kada bude dat ovome.