Na osnovu ĉlana 246. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14),
Na osnovu ĉlana 246. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14),
Gradonaĉelnik grada Beograda u ime grada Beograda, kao osnivaĉ i reprezentativni sindikati osnovani za teritoriju grada Beograda, i to: Sindikat komunalaca Beograda, Granski sindikat javnih saobraćajnih i komunalnih delatnosti „Nezavisnost” i Beogradska unija sindikata zakljuĉuju
POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR
za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti grada Beograda
I. OSNOVNE ODREDBE Ĉlan 1.
Ovim posebnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor) u skladu sa zakonom ureĊuju se: prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih (u daljem tekstu: zaposleni), javnih preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti (u daljem tekstu: poslodavac), zaštita zaposlenih na radu, zarade i ostale naknade zaposlenih i prava sindikata i poslodavaca.
Ovaj ugovor zakljuĉuje se izmeĊu osnivaĉa i reprezentativnih sindikata organizovanih u komunalnoj i stambenoj delatnosti za teritoriju grada Beograda (u daljem tekstu: potpisnici), u ime svih zaposlenih u preduzećima komunalne i stambene delatnosti na teritoriji Beograda.
Ĉlan 2.
Osnivaĉ je grad Beograd.
Zaposleni je lice koje je u skladu sa zakonom, zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Poslodavac je javno komunalno preduzeće, koje je osnovano i obavlja proizvodnju, isporuku i pružanje komunalnih proizvoda i usluga, preduzeće kojem je povereno obavljanje komunalne delatnosti, javno stambeno preduzeće i preduzeće koje obavlja komunalno-stambenu delatnost od interesa za grad Beograd xxx x xxxxx u skladu sa odlukom osnivaĉa.
Ĉlan 3.
Komunalne delatnosti su delatnosti koje su odreĊene Zakonom o komunalnim delatnostima, Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, i Odlukom Skupštine grada o odreĊivanju komunalnih delatnosti i predstavljaju nezamenjiv uslov xxxxxx x xxxx graĊana i drugih subjekata u gradu Beogradu.
Ĉlan 4.
Osnivaĉ preduzećima, xxxx xx osnovao i xxxxxx xx poverio vršenje komunalne delatnosti, obezbeĊuje materijalne, tehniĉke i druge uslove za nesmetano obavljanje komunalne delatnosti,
prati uslove rada, preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vršenje delatnosti i preduzima mere na unapreĊenju komunalnih i stambenih delatnosti.
Poslodavci organizuju izvršenje posla, obezbeĊuju kvalitet i obim usluga i proizvoda i isplatu zarada, obraĉunatu na osnovu kriterijuma i ostalih elemenata za utvrĊivanje visine zarade utvrĊenih zakonom i ovim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Sredstva za isplatu zarada obezbeĊuju poslodavci. Kada sredstva ne mogu biti obezbeĊena iz sopstvenih xxxxxxx poslodavaca, ista obezbeĊuje osnivaĉ, i to najmanje u visini minimalne zarade, utvrĊene zakonom, uvećane za 40%.
Ĉlan 5.
Odredbe ovog ugovora primenjuju xx xxx osnov za zakljuĉivanje opštih akata kod poslodavaca iz ĉlana 2. ovog ugovora.
Specifiĉnosti, koje se odnose na osnovnu delatnost, regulisaće se opštim aktom kod poslodavca.
Ĉlan 6.
Opštim aktom kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada i obaveze od prava, uslova rada i obaveza utvrĊenih zakonima i ovim ugovorom.
II. ZARADE, NAKNADA XXXXXX X XXXXX PRIMANjA
1. Zarade
Ĉlan 7.
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrĊuje zakonom, ovim ugovorom, opštim aktom kod poslodavca i ugovorom o radu.
Zarada se sastoji iz:
– zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;
– zarade po osnovu doprinosa zaposlenog, poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.);
– drugih primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Ĉlan 8.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:
– osnovne zarade;
– dela zarade za radni uĉinak;
– uvećane zarade.
Osnovna zarada zaposlenog utvrĊuje se na osnovu:
– koeficijenta posla;
– vrednosti radnog ĉasa;
– vremena provedenog na radu.
Vrednost radnog ĉasa za zaposlene u javnim preduzećima komunalne i stambene delatnosti, xxxx je osnivaĉ grad Beograd, za tekući mesec utvrĊuje se na osnovu planirane mase za odgovarajući mesec i vremena provedenog na radu.
Vrednost radnog ĉasa za koeficijent 1 ne može biti niža od minimalne vrednosti radnog ĉasa xxxx xx utvrĊena u skladu sa zakonom, uvećane za 20%, po osnovu specifiĉnosti poslova i uslova rada.
Ĉlan 9.
Xxxx xxxxxx za xxxxxxx rad zaposlenih u javnim preduzećima komunalne i stambene delatnosti Beograda, utvrĊuje se Programom poslovanja preduzeća za odgovarajuću godinu u skladu sa politikom zarada koju utvrdi Vlada Republike Srbije odgovarajućim propisima i na koji saglasnost da Gradsko xxxx xxxxx Beograda.
Pored xxxx xxxxxx za xxxxxxx rad, xx xxxxx i u postupku utvrĊenim u prethodnom stavu, posebno se utvrĊuje xxxx xxxxxx za prekovremeni rad do 5% na godišnjem nivou.
Meseĉnu bruto masu zarada iz st. 1. i 2. ovog ĉlana, poslodavcima se utvrĊuje godišnjim Programom poslovanja na koji saglasnost daje osnivaĉ.
Ĉlan 10.
Xxxx xxxxxx za zaposlene, utvrĊena ĉlanom 9. ovog ugovora, raspodeljuje se na principima i kriterijumima utvrĊenim zakonom i ovim ugovorom.
Ĉlan 11.
Koeficijent posla utvrĊuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i struĉne spreme koja xx xxxxx za obavljanje odreĊenog posla, polazeći od specifiĉnosti poslova kod svakog poslodavaca.
Koeficijent iz stava 1. ovog ĉlana utvrĊuje se opštim aktom kod poslodavaca.
Raspon izmeĊu najniže i najviše osnovne zarade kod poslodavca ne može biti veći od 1:6.
Ĉlan 12.
Zarada iz ĉlana 8. ovog ugovora, ugovara se na osnovu sledećih kriterijuma:
– stepena struĉne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi;
– radnog iskustva;
– odgovornosti xxxxx xxxx i sredstvima rada;
– kvaliteta i blagovremenosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifiĉnosti poslova;
– drugih kriterijuma od znaĉaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazeći od specifiĉnosti osnovne delatnosti javnog preduzeća;
– radne discipline.
Ĉlan 13.
Opštim aktom kod poslodavca, osnovna zarada zaposlenih može se umanjiti do 20% odnosno uvećati do 40% po osnovu složenosti, obima, kvaliteta i uslova rada.
Uvećanje zarada – stimulacija zaposlenima može se vršiti na osnovu kriterijuma, koji se utvrĊuju opštim aktom kod poslodavaca, iz sredstava izdvojenih najviše do 1% od utvrĊene xxxx xxxxxx za tekući mesec.
Uvećanje stimulacija, odnosno umanjenje zarada zaposlenima vrši se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla – zaposleni može biti stimulisan najviše tri puta u toku kalendarske godine.
Ĉlan 14.
Osnovna zarada po satu utvrĊuje se na osnovu vrednosti radnog ĉasa i koeficijenta posla utvrĊenog u skladu sa ĉlanom 11. ovog ugovora.
Ĉlan 15.
Poslodavac i reprezentativni sindikati kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrĊuju i razraĊuju poslove po grupama poslova, polazeći od struĉne spreme, i utvrĊuju koeficijent za svaki posao.
Ĉlan 16.
Osnivaĉ se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbeĊuje isplatu zarade za zaposlene u javnim preduzećima u sledećim rokovima:
– akontacija za tekući mesec izmeĊu 25. i 30. u tekućem mesecu;
– konaĉan obraĉun zarade do 15. u narednom mesecu za prethodni mesec.
2. Uvećana zarada
Ĉlan 17.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i to za:
1) rad na xxx praznika koji je neradni xxx;
2) noćni rad;
3) rad u smeni;
4) rad u šihti (dvokratno radno vreme);
5) rad nedeljom;
6) prekovremeni rad;
7) dodatak na zaradu – minuli rad.
Ĉlan 18.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu iz ĉlana 17. ovog ugovora, i to:
– za rad na xxx praznika koji je neradni – 125% od osnovice;
– za rad noću (izmeĊu 22,00 i 6,00 ĉasova narednog xxxx) ako takav rad nije uraĉunat pri utvrĊivanju vrednosti posla – najmanje 35% od osnovice;
– za rad u smeni ako takav rad nije vrednovan pri utvrĊivanju osnovne zarade – najmanje 2% od osnovice;
– za rad u šihti – 10% od osnovice; (dvokratni dnevni rad);
– za rad nedeljom – najmanje 10% od osnovice;
– za prekovremeni rad u koji se ne uraĉunava radno vreme unapred odreĊeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena – do 30% od osnovice.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1. ovog ĉlana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Kod utvrĊivanja rasporeda rada zaposlenog za rad na xxx praznika, za rad noću, u smeni, šihti i nedeljom, ako proces rada to zahteva, vodiće se raĉuna da se obezbedi raspored rada tako da svaki radnik iz osnovne delatnosti u toku godine bude ukljuĉen za obavljanje rada po ovim osnovama.
Opštim aktom kod poslodavca i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluĉajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu.
Osnovicu za obraĉun uvećane zarade ĉini osnovna zarada utvrĊena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Ĉlan 19.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje uvećanu zaradu po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, u iznosu od 0,4% od osnovice.
Ĉlan 20.
Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja xx xxxx u visini od 100% od proseĉne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u xxxx xx nastupila
privremena spreĉenost, s xxx da ne može biti niža od minimalne zarade utvrĊene zakonom i to u sledećim sluĉajevima:
– prekida rada do xxxx xx došlo naredbom nadležnog organa odnosno ovlašćenog radnika;
– ako zaposlenom preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mera za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je zaposleni odreĊen radi, sve dok se te mere na obezbede;
– korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odsustva;
– praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi;
– privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem;
– davanjem krvi, tkiva i drugog dela tela;
– odazivanju pozivu vojnih i drugih organa;
– struĉnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe xxxxxxx xxxx;
– uĉešća na radno-proizvodnom takmiĉenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva;
– prisustvovanja sednici Skupštine grada Beograda, njenih tela, sednici organa društvenog xxxxx ili tela ili organa sindikata u svojstvu ĉlana, u skladu sa ĉlanom 65. ovog ugovora.
Ĉlan 21.
Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene spreĉenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom xxx xxxx do 30 xxxx 70% od proseĉne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci pre meseca u xxxx xx nastupila privremena spreĉenost.
Ĉlan 22.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom kod poslodavca i ugovorom o radu i to:
– naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka xx xxxx u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju ukoliko poslodavac nije obezbedio meseĉnu pretplatnu kartu za prevoz, sopstveni prevoz zaposlenih ili na drugi naĉin obezbedio prevoz zaposlenih. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji xx xxxxx stanovanja do xxxxx obavljanja delatnosti koristi javni gradski i prigradski prevoz na teritoriji grada Beograda kao jedino sredstvo prevoza;
– Opštim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu utvrĊuje se na xxxx xxxxx se zaposlenom obezbeĊuje naknada troškova prevoza izvan teritorije grada Beograda (ITS);
– dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini od 2% proseĉne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s xxx što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom raĉunu, izuzev u hotelu prve kategorije;
– dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvu koja ne može preći 40 evra dnevno u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na xxx isplate;
– troškova prevoza sopstvenim putniĉkim automobilom do iznosa 30% cene jednog litra goriva po preĊenom kilometru;
– troškove smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% proseĉne meseĉne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjim objavljenim podacima nadležnog organa za statistiku, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade.
Ĉlan 23.
Zaposleni ima pravo na meseĉnu naknadu za troškove ishrane u toku xxxx x xxxxxx 300,00 dinara po radnom danu.
Meseĉna naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. ovog ĉlana isplaćuje se po isteku meseca istovremeno sa konaĉnom isplatom zarade, na osnovu prisustva na radu zaposlenog za tekući mesec.
Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini 1/12 meseĉno od proseĉne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji po podacima republiĉkog organa nadležnog za statistiku za decembar prethodne godine.
Zaposleni koji ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih xxxx, ili je iskoristio manji xxxx xxxx od prava na puni godišnji odmor ima pravo na srazmerni iznos regresa.
Ĉlan 24.
Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom isplati u skladu sa opštim aktom i to:
– otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju u visini iznosa dve proseĉne zarade u Beogradu prema poslednjem objavljenom podatku republiĉkog organa nadležnog za statistiku;
– naknadu troškova pogrebnih usluga u sluĉaju smrti ĉlana uže porodice, a ĉlanovima uže porodice u sluĉaju smrti zaposlenog;
– naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Ĉlanovima uže porodice zaposlenog smatraju se braĉni drug i deca zaposlenog.
Ĉlan 25.
Poslodavac može deci zaposlenog starosti do 15 xxxxxx da obezbedi poklon za Xxxxx i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviĊen zakonom kojim se ureĊuje porez na dohodak graĊana.
Ĉlan 26.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu povodom neprekidnog rada u preduzeću nakon provedenih prvih deset xxxxxx xxxx, a posle toga svake xxxx xxxxxx, i to za:
– 10 xxxxxx – 0,5 proseĉne zarade u preduzeću;
– 15 xxxxxx – 0,625 proseĉne zarade u preduzeću;
– 20 xxxxxx – 0,75 proseĉne zarade u preduzeću;
– 25 xxxxxx – 0,875 proseĉne zarade u preduzeću;
– 30 xxxxxx – 1 proseĉna zarada u preduzeću;
– 35 xxxxxx – 1,1 proseĉne zarade u preduzeću;
– 40 xxxxxx – 1,1 proseĉne zarade u preduzeću.
Ĉlan 27.
Zaposleni imaju pravo na dobrovoljno penzijsko osiguranje, do iznosa neoporezivog iznosa u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak graĊana, kao i na kolektivno osiguranje za sluĉaj bolesti i hirurških intervencija, za koje premiju plaća poslodavac kada se steknu neophodni finansijski uslovi uz prethodnu saglasnost osnivaĉa.
U skladu sa poslovima osnovne delatnosti, poslodavac xx xxxxx da na svoj teret kolektivno osigura zaposlene za sluĉaj smrti, povrede na radu, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti.
Poslodavac može, pored osiguranja iz stava 1. ovog ĉlana, da osigura zaposlene xxxx xxxx na radnim mestima sa posebnim uslovima rada, u uvećanom iznosu, utvrĊenim opštim aktom kod poslodavca, od povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
Ĉlan 28.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi pravo i isplati solidarnu pomoć za sluĉajeve:
– teže bolesti i nabavke lekova zaposlenog ili ĉlanova uže porodice;
– zdravstvene rehabilitacije zaposlenog usled teže bolesti;
– nastupanja teže invalidnosti;
– ublažavanja posledica elementarnih i drugih nepogoda;
– pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog.
Ĉlan 29.
ObezbeĊenje prava i naĉin isplate primanja iz ĉl. 24, 25. i 28. ovog ugovora regulišu se opštim aktom kod poslodavaca.
Ĉlan 30.
Usled utvrĊenog poremećaja poslovanja poslodavca, zaposlenima se može isplaćivati minimalna zarada u skladu sa opštim aktom.
Ĉlan 31.
Poslodavac minimalnu zaradu, iz ĉlana 30. može isplaćivati na osnovu posebne odluke Nadzornog odbora donete uz mišljenje reprezentativnih sindikata u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke, poslodavac će zajedno sa reprezentativnim sindikatima, precizirati rokove za isplate razlike izmeĊu isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je rasporeĊen.
III. RADNI ODNOSI Ĉlan 32.
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove utvrĊene zakonom i opštim aktom poslodavca o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca.
Zaposleni zasniva radni odnos zakljuĉivanjem ugovora o radu.
Ĉlan 33.
Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom omogući da po uslovima i na naĉin propisan zakonom i opštim aktom, ostvaruje svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi xx xxxxx.
Poslodavac xx xxxxx da po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava omogući sindikalnoj organizaciji, uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanje prava zaposlenih.
1. Zasnivanje radnog odnosa
Ĉlan 34.
Radni odnos zasniva se zakljuĉivanjem ugovora o radu po uslovima propisanim u zakonu, a u skladu sa opštim aktom kod poslodavca.
Ugovor o radu zakljuĉuju zaposleni i poslodavac na neodreĊeno ili odreĊeno vreme, kao i za rad sa nepunim radnim vremenom ili povećanim rizikom u skladu sa zakonom.
Poslodavac xx xxxxx da reprezentativnim sindikatima dostavi informacije po svim osnovama o novoprimljenim zaposlenima.
Ĉlan 35.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi od prava i uslova predviĊenih zakonom, ovim ugovorom i opštim aktom kod poslodavca.
2. Radno vreme
Ĉlan 36.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 ĉasova nedeljno. Radni xxx traje 8 ĉasova, a radna nedelja traje 5 radnih xxxx.
Opštim xxxxx xxxx da se utvrdi radno vreme kraće od 40 ĉasova nedeljno, a ne kraće od 36 ĉasova nedeljno u skladu sa zakonom.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrĊuje direktor poslodavca ili lice koje direktor ovlasti.
Ĉlan 37.
Radno vreme izmeĊu 22 ĉasa i 6 ĉasova narednog xxxx smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrĊivanja prava i zaštite zaposlenih.
Xxxx xx rad organizovan u smenama xxxx xx organizovati tako da zaposleni ne radi više od jedne radne nedelje noću, a duže samo uz njegovu pisanu saglasnost.
Ĉlan 38.
Zaposleni koji zasniva radni odnos i sa nepunim radnim vremenom svoja prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.
Ĉlan 39.
Zaposlenom koji obavlja odreĊene poslove na radnom mestu sa povećanim rizikom može da se skrati radno vreme i pri tome ima prava iz radnog odnosa xxx xx xxxx xx xxxxx radnim vremenom.
Na osnovu izvršene procene rizika i struĉne analize, za radno mesto sa povećanim rizikom, može da xx xxx preventivna mera za bezbedan i zdrav rad utvrdi skraćeno radno vreme, dodatne i jednokratne xxxxx, xxx i xxxxx mere. Dužina skraćenog radnog vremena utvrĊuje se na osnovu izvršene procene rizika i struĉne analize službe medicine rada.
Aktom o proceni rizika za obavljanje odreĊenih poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, poslodavac može da utvrdi kao meru za bezbedan i zdrav rad skraćeno radno vreme.
Zaposleni xxxx xxxx skraćeno radno vreme imaju ista prava kao i zaposleni koji xxxx xxxx radno vreme.
Ĉlan 40.
Poslodavac može da uvede i rad duži od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom. Zaposleni ne može da radi duže od 12 ĉasova dnevno ukljuĉujući i prekovremeni rad.
Ĉlan 41.
Direktor poslodavca, u skladu sa zakonom, može vršiti i preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem i to:
– kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbeĊenja potrebnog obima i kvaliteta usluga;
– u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korišćenja sredstava rada;
– zbog racionalnog korišćenja radnog vremena, u cilju izvršavanja odreĊenih poslova u utvrĊenim rokovima.
Zaposleni koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od vremena utvrĊenog u stavu 1. ovog ĉlana, ĉasovi rada dužeg od proseĉnog radnog vremena obraĉunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad.
Opštim xxxxx xxxx da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci.
2. Odmori i odsustva
Ĉlan 42.
Zaposleni ima pravo na odmor u toku rada; dnevni odmor, nedeljni odmor i godišnji odmor u skladu sa zakonom i opštim aktom.
A) Godišnji odmor
Ĉlan 43.
Zaposleni imaju pravo na godišnji odmor, u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorima i opštim aktom poslodavca, od najmanje 20 radnih, a naviše 30 radnih xxxx po svim osnovama, osim za zaposlene xxxx xxxx pod posebno teškim i po zdravlje štetnim poslovima, kojima godišnji odmor može trajati i duže od trideset radnih xxxx, a u skladu s aktom ovlašćene institucije.
Zaposlenom se godišnji odmor u trajanju od 20 radnih xxxx uvećava po osnovu:
1) radnog iskustva;
2) složenosti poslova radnog xxxxx odnosno doprinosa zaposlenog na radnom mestu;
3) invalidnosti rada – zdravstvenog stanja zaposlenog ili ĉlana uže porodice i
4) posebnih otežanih uslova rada.
Ĉlan 44.
Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom utvrdi dužinu godišnjeg odmora za svaku kalendarsku godinu od najmanje 20 radnih xxxx.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog uvećava se po osnovu:
1) Radnog iskustva do 7 radnih xxxx;
2) Složenosti poslova – doprinosa u radu: do 5 radnih xxxx na i to:
– za poslove za koje se zahteva od I do IV stepena struĉne spreme odnosno za osnovno obrazovanje, osposobljenost za rad u trajanju od jedne godine, obrazovanje za rad u trajanju od dve godine, srednje obrazovanje u trajanju od tri godine ili ĉetiri godine do 2 xxxxx xxxx;
– za poslove za koje se zahteva V i VI xxxxxx struĉne spreme odnosno za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije) do 3 xxxxx xxxx;
– za poslove za koje se zahteva VII i VIII xxxxxx struĉne spreme odnosno za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalistiĉke akademske studije ili specijalistiĉke strukovne studije) i doktorske studije do 4 xxxxx xxxx;
– za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima do 5 radnih xxxx;
3) Po osnovu uslova rada do 7 radnih xxxx;
4) Zaposlenom: invalidu, samohranom roditelju sa detetom do 7 xxxxxx, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 xxxxxx xxxxxx, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofiziĉkom razvoju do 4 xxxxx xxxx;
5) Za radna xxxxx xx posebnim uslovima xxxx xxx i na drugim radnim mestima sa posebnim specifiĉnostima u zavisnosti od osnovne delatnosti preduzeća zaposlenom se uvećava dužina godišnjeg odmora do 7 radnih xxxx.
Ĉlan 45.
Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa zakonom.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije 30. xxxx naredne godine.
Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.
Ĉlan 46.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrĊuje poslodavac prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku godinu, u skladu sa potrebama xxxxxxx xxxx poslodavca.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac xx xxxxx da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.
B) Odsustvo xx xxxx
Ĉlan 47.
Direktor poslodavca xx xxxxx da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do 7 radnih xxxx u kalendarskoj godini u sledećim sluĉajevima:
– stupanja u brak, 5 radnih xxxx;
– roĊenja deteta, poroĊaja supruge, 7 radnih xxxx;
– smrti ĉlana uže porodice (braĉni drug, deca, roditelji zaposlenog), 7 radnih xxxx
– smrti brata ili sestre zaposlenog, 5 radnih xxxx;
– smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre braĉnog druga zaposlenog i smrti lica koje žive u zajedniĉkom domaćinstvu sa zaposlenim, 2 xxxxx xxxx;
– teže bolesti ĉlana uže porodice, 7 radnih xxxx;
– selidbe sopstvenog domaćinstva, 4 xxxxx xxxx;
– polaganja struĉnog ispita, 1–6 radnih xxxx;
– elementarnih nepogoda, 3–5 radnih xxxx;
– korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti, 7 radnih xxxx;
– uĉestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmiĉenjima, 3–7 radnih xxxx;
– dobrovoljnog davanja krvi 2 xxxxx xxxx za svaki sluĉaj dobrovoljnog davanja krvi.
Odsustvo u sluĉaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na xxx davanja krvi i narednog xxxx.
Odsustvo za sluĉaj poroĊaja supruge zaposlenog, smrti ĉlana uže porodice, prevencije radne invalidnosti i dobrovoljnog davanja krvi ne uraĉunava se u ukupan broj radnih xxxx plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Ĉlanovima uže porodice smatraju se: braĉni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i xxxxx xxxx koja xxxx u zajedniĉkom porodiĉnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Ĉlan 48.
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet xxxx, a najviše do 30 radnih xxxx x xxxx kalendarske godine u sluĉaju: polaganja struĉnog ispita ili ispita kojim xx xxxxx neposredno xxxx xxxxxx obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, uĉešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima struĉnog usavršavanja.
Ĉlan 49.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo od pet radnih xxxx x xxxx jedne kalendarske godine u sledećim sluĉajevima:
– nege ĉlana uže porodice – 5 radnih xxxx;
– nege ĉlana šire porodice – 3 xxxxx xxxx;
– smrti srodnika, koji nisu navedeni u ĉlanu 47. – 2 xxxxx xxxx.
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo od 30 radnih xxxx do godinu xxxx x xxxx kalendarske godine kada direktor poslodavca oceni da to ne remeti proces rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu donosi direktor poslodavca.
Za vreme neplaćenog odsustvovanja xx xxxx zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako zakonom nije drugaĉije predviĊeno.
Ĉlan 50.
Poslodavac i zaposleni su dužni da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o spreĉavanju zlostavljanja na radu, kolektivnih ugovora i ugovora o organizovanju i sprovoĊenju mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac xx xxxxx da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu i da omogući predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu da uĉestvuje u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovoĊenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Potpisnici kolektivnog ugovora kod poslodavca su dužni da donesu opšti akt o bezbednosti i zdravlju na radu u skladu sa Zakonom o zdravlju i bezbednosti na radu i drugim propisima.
Ĉlan 51.
Direktor poslodavca se obavezuje da zaposlenima obezbedi sredstva i opremu za liĉnu zaštitu na radu, sredstva za liĉnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje sredstava za rad u ispravnom stanju i preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifiĉnosti svakog preduzeća.
Poslodavac xx xxxxx da xxxxxx akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna xxxxx u radnoj okolini i da utvrdi mere za njihovo otklanjanje, kao i da predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu omogući uvid u sva akta koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
Kada su na osnovu izvršene procene rizika utvrĊena radna xxxxx xx povećanim rizikom, zaposleni može biti odreĊen da radi na xxx radnim mestima ako ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnim mestu sa povećanim rizikom.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za sluĉaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osiguranja utvrĊuje nadzorni odbor poslodavca.
Ĉlan 52.
Zaposleni su dužni da se osposobljavaju za bezbedan i zdrav rad i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da kontrolišu svoje zdravlje prema rizicima radnog xxxxx u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti i da ako radi na radnom mestu sa povećanim rizikom obavlja lekarske preglede na koje ga upućuje poslodavac, svoje znanje i praktiĉnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno da usavršavaju, obavljanjem svojih
poslova spreĉavaju zagaĊivanje radne i životne sredine, pravilno rukuju sredstvima za rad i da se pridržavaju propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Ĉlan 53.
Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi sredstva i opremu liĉne zaštite adekvatnu radnom mestu na kojem radi.
Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu liĉne zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost xxxxxxx xxxx.
Ĉlan 54.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac xx xxxxx da izdvaja sredstva do 0,20% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec za prevenciju radne invalidnosti, a zaposleni su dužni da isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi reprezentativni sindikat i poslodavac.
IV. UĈEŠĆE U UPRAVLjANjU Ĉlan 55.
Predstavnike zaposlenih u nadzornom odboru imenuje i razrešava osnivaĉ na predlog zaposlenih.
Predstavnici zaposlenih imenuju se u upravni i nadzorni odbor preduzeća, koji ĉine 1/3 ĉlanova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlaganje i biranje ĉlanova upravnog i nadzornog odbora, do okonĉanja, vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima, u skladu sa statutom preduzeća.
Ukoliko je u preduzeću organizovano više reprezentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajedniĉku akciju na predlaganju i biranju ĉlanova Upravnog i Nadzornog odbora, predlozi zaposlenih će se dostavljati direktoru poslodavca srazmerno broju ĉlanova reprezentativnih sindikata.
Ĉlan 56.
Reprezentativni sindikati uĉestvuju u postupku statusnih promena preduzeća, a posebno svojinske transformacije, restrukturiranja, javnog privatnog partnerstva i koncesija preduzeća, davanjem mišljenja i predloga, uz poštovanje primedbi, predloga i sugestija ostalih sindikata kod poslodavca.
Ĉlan 57.
Nadzorni odbor donosi Pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih uz mišljenje reprezentativnih sindikata.
V. PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH
Ĉlan 58.
Ukoliko doĊe do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici kolektivnih ugovora su dužni da poštuju proceduru propisanu Zakonom o radu i donesu Program za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja, javnog privatnog partnerstva i koncesija i pripreme za privatizaciju.
Ĉlan 59.
U Programu poslovanja prilikom utvrĊivanja politike zaposlenosti, poslodavci su obavezni da predvide potreban broj zaposlenih poštujući princip produktivnosti i planirajući povećanje obima poslova i proširenje obima delatnosti, na osnovu potreba korisnika i odluka osnivaĉa.
Visina otpremnine po navedenom osnovu xxxx xx poslodavac xxxxx da isplati pre otkaza ugovora o radu, ne može biti niža od od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
Ĉlan 60.
Ukoliko doĊe do prestanka potrebe za radom zaposlenog zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, pri predlaganju i utvrĊivanju zaposlenog za ĉijim xx xxxxx prestala potreba, odreĊivanje kriterijuma za proglašavanje tehnološkog viška utvrĊivaće reprezentativni sindikati i poslodavac.
Izuzetno, zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti grada Beograda proveo više od 25 xxxxxx xxxx, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnološkog unapreĊenja ili ekonomskih teškoća pod uslovom da ne ispunjava jedan od uslova za penziju.
Pri predlaganju i utvrĊivanju zaposlenog za ĉijim xx xxxxx prestala potreba primenjivaće se kriterijumi iz zakona i kolektivnih ugovora i to posebno u sluĉaju kada zaposleni ostvaruju jednake rezultate u radu na istim poslovima.
VI. NAĈIN REŠAVANjA SPOROVA Ĉlan 61.
Ukoliko nastane spor u postupku zakljuĉivanja, odnosno izmena i dopuna ili primene kolektivnih ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje, i štrajk primene sporazuma izmeĊu poslodavca i sindikata, ostvarivanja prava na informisanje, konsultovanje i uĉešće zaposlenih u upravljanju u skladu sa zakonom, smatra se da je nastao kolektivni radni spor.
U sluĉaju spora iz stava 1. ovog ĉlana primenjivaće se odredbe Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, odnosno xxxxxx xxxx xxxxxx ministar nadležan za poslove rada, a preciziraće se u kolektivnim ugovorima kod poslodavaca.
VII. USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Ĉlan 62.
Poslodavac xx xxxxx da, u skladu sa zakonom, zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovoĊenje aktivnosti usmerenih na poboljšanju njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom poslodavca.
Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice. Pristupnicu obraĉunskoj službi dostavlja sindikat preko pisarnice.
Ĉlan 63.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njihovom ulogom i zadacima iz zakona i kolektivnih ugovora i to:
– da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od znaĉaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada;
– da se informiše o pitanjima koja su od znaĉaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
– da se poziva sa dostavljenim materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odluĉuje o pojedinaĉnim pravima zaposlenih.
Ĉlan 64.
Poslodavac xx xxxxx:
– da reprezentativnom sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih struĉnih, administrativnih i tehniĉkih usluga neophodnih za njegov rad, kao i izradu završnog raĉuna, a ostalim sindikatima ukoliko mu to dozvoljavaju prostorne, finansijske i tehniĉke mogućnosti;
– kolektivnim ugovorom ili sporazumom izmeĊu poslodavca i sindikata kod poslodavca utvrĊuje se pravo na plaćeno odsustvo predstavniku sindikata, radi obavljanja sindikalne funkcije;
– da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na odreĊenim mestima pristupaĉnim zaposlenima i za to odreĊena;
– da predstavnicima sindikata omogući odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
– da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluka od znaĉaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli;
– da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Upravnog i Nadzornog odbora i drugih organa, a predsednike drugih sindikata na sednice, kada se razmatraju inicijative upućene xx xxxxxx tih sindikata.
Ĉlan 65.
Sindikalni predstavnik koji odsustvuje xx xxxx: radi obavljanja sindikalne funkcije, uĉešća u kolektivnom pregovaranju ili koji je odreĊen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom, ima pravo na naknadu zarade koja ne može biti veća od njegove proseĉne zarade u prethodnih 12 meseci u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Ĉlan 66.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi naĉin da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu xxxx po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to: predstavniku zaposlenih u Nadzornom odboru poslodavca, predsedniku, ĉlanovima odbora i organizacionih delova sindikata osnovanog kod poslodavca, imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.
Ako predstavnik zaposlenih iz prethodnog stava ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.
Ĉlan 67.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u preduzeću dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju preduzeća i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
Osnivaĉ, poslodavac i svi sindikati koji deluju kod poslodavca zalagaće se za najveći mogući xxxxxx meĊusobne saradnje, uvažavanja, demokratskog dijaloga i razumevanja.
VIII. ORGANIZOVANjE PROCESA ŠTRAJKA Ĉlan 68.
Naĉin organizovanja i sprovoĊenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i Kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Xxxxxxxx se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i liĉnu sigurnost.
Ĉlan 69.
Osnivaĉ svojim aktom utvrĊuje minimum xxxxxxx xxxx za vreme trajanja štrajka za sva javna komunalna preduzeća.
O utvrĊenom minimumu xxxxxxx xxxx obaveštavaju se, pored javnih komunalnih preduzeća, svi korisnici preko sredstava javnog informisanja, imajući u vidu da preduzeća komunalne delatnosti pružaju proizvode i usluge koje su nezamenljiv uslov xxxxxx x xxxx.
Ĉlan 70.
Ukoliko se zbog neobezbeĊenja prava, iz ovog ugovora i kolektivnih ugovora kod poslodavaca organizuje štrajk, sprovodiće se u skladu sa zakonom, a zaposlenima koji u njemu uĉestvuju obezbediće se prava u skladu sa zakonima.
IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Ĉlan 71.
Uĉesnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlašćenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredbi.
Svi opšti akti koji proizilaze iz ovog ugovora moraju biti u skladu sa zakonskim propisima uz obavezno uĉešće i saglasnost reprezentativnih sindikata koji ĉine sastavni deo ovog ugovora.
Ĉlan 72.
Ovaj ugovor je osnov za zakljuĉivanje kolektivnih ugovora kod poslodavaca u preduzećima iz ĉlana 2. ovog kolektivnog ugovora, a neposredno se primenjuje kod poslodavaca kod kojih nije potpisan kolektivni ugovor.
Ĉlan 73.
Za praćenje primene i tumaĉenje odredbi ovog ugovora nadležna je komisija koju imenuje gradonaĉelnik grada, na predlog potpisnika ovog ugovora u roku od trideset xxxx od xxxx stupanja na snagu ovog ugovora.
Komisiju saĉinjavaju po dva predstavnika potpisnika ovog ugovora. Ĉlanovi komisije xxxxxx predsednika i sekretara iz sastava komisije.
Komisija je obavezna u roku od trideset xxxx po zahtevu potpisnika ovog ugovora da dostavi svoje zakljuĉke i tumaĉenje o njegovoj primeni i o tome obavesti potpisnike.
Zakljuĉci i tumaĉenja doneti na komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuću snagu za sve uĉesnike u zakljuĉivanju kolektivnih ugovora kod poslodavaca.
Ĉlan 74.
Ovaj ugovor se zakljuĉuje na tri godine.
Potpisnici su obavezni da pregovore o novom kolektivnom ugovoru zapoĉnu najkasnije 60 xxxx pre isticanja roka na koji je ovaj ugovor zakljuĉen.
Pripremu predloga ugovora vrši komisija ili radna grupa koju formira gradonaĉelnik na predlog potpisnika.
Ĉlan 75.
Važenje ovog ugovora može prestati i pre roka iz stava 1. ĉlana 74. sporazumom svih uĉesnika ili otkazom samo jedne ugovorne strane.
U sluĉaju otkaza ovaj ugovor se primenjuje najduže šest meseci od xxxx podnošenja otkaza, s xxx što su uĉesnici dužni xx xxxxxxxx pregovaranja o razrešenju spornih pitanja zapoĉnu najkasnije u roku od 15 xxxx od xxxx podnošenja otkaza.
Potpisnici mogu pokrenuti postupak zakljuĉivanja novog ugovora, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.
Ĉlan 76.
Izmene i dopune ovog ugovora vrše se na naĉin i po postupku po kom je i zakljuĉen.
Ĉlan 77.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona.
Ĉlan 78.
Ovaj kolektivni ugovor je osnov za zakljuĉivanje kolektivnog ugovora kod poslodavaca u skladu sa zakonom.
Ĉlan 79.
Ovaj ugovor xxxx objavljen u „Službenom listu grada Beograda”, po izvršenoj registraciji u nadležnom ministarstvu za poslove rada.
Ĉlan 80.
Stupanjem na snagu ovog ugovora prestaje da važi Poseban kolektivni ugovor za komunalna preduzeća grada Beograda („Službeni list grada Beograda”, broj 55, od 10. oktobra 2012. godine, koji je stupio na snagu 18. oktobra 2012. godine i „Službeni glasnik RS”, broj 98/12).
Ĉlan 81.
Ovaj ugovor stupa na snagu i primenjuje se osmog xxxx od xxxx objavljivanja u „Službenom listu grada Beograda”.
G broj 035-5283
U Beogradu, 22. decembra 2014. godine
Grad Beograd Gradonaĉelnik,
dr Xxxxxx Xxxx, s.r. Broj 52-12/14
U Beogradu, 22. decembra 2014. godine Sindikat komunalaca Beograda
Predsednik, Xxxxxxxx Xxxxxxx, x.x.
Broj 175/14 U Beogradu, 22. decembra 2014. godine
Granski sindikat javnih saobraćajnih i komunalnih delatnosti „Nezavisnost”
Predsednik, Xxxxxxx Xxxxx, x.x. Broj 2212/2014
U Beogradu, 22. decembra 2014. godine
Beogradska unija sindikata
Predsednik, Xxxxx Xxxxxxxxxxxx, x.x.