ARBITRAŽNA KLAUZULA U OPŠTIM USLOVIMA POSLOVANJA

XXXXXX XXXXXXXXXXX-XXXXXXXX

ARBITRAŽNA KLAUZULA U OPŠTIM USLOVIMA POSLOVANJA

– Pitanje forme ili saglasnosti ugovornih strana –

ARBITRAŽNI UGOVOR KAO PRAVNI OSNOV ARBITRAŽE

Sporovi nastali iz međunarodnih poslovnih odnosa se rešavaju pred naci- onalim sudovima ili arbitražnim tribunalima. Neophodan uslov da se određeni spor izuzme iz nadležnosti nacionalog suda i poveri na rešavanje privatnim arbi- tražama je postojanje prethodne saglasnosti volja ugovornih strana. Ugovor o ar- bitraži predstavlja posebnu vrstu saglasnosti dva ili više xxxx xx xxxx koji je nastao ili će nastati između njih bude rešen xx xxxxxx arbitara.1 Prihvatanje arbitražnog,

Xx Xxxxxx Xxxxxxxxxxx-Xxxxxxxx, istraživač saradnik Instituta za uporedno pravo, Beo-

grad.

1 Ph. Xxxxxxxx, X. Xxxxxxxx, X. Xxxxxxx, International Commercial Arbitration, Kluwer

Law International, The Hague 1999, str. 193, br. 385. O ugovoru o arbitraži u domaćoj literatuti v.

S. Triva “O arbitraži, njenoj pravnoj prirodi i o arbitražnom ugovoru” Arbitražno rešavanje sporova, Novi Sad 1973, str. 5-45; X. Xxxxxx, “Ugovor o arbitraži i arbitražni postupak”, Ugovori u međuna- rodnoj trgovini, knjiga I, Beograd 1987, str. 235-273; X. Xxxxxxx, “Ugovor o arbitraži”, Srpska pravna misao, Banja Luka 1995, str. 239-250; X. Xxxxxxx, “Punovažnost ugovora o arbitraži”, Međunarodna privredna arbitraža- stanje i perspektive, Zbornik radova, Beograd 1997, str. 123-136; R. Keča, Arbi- tražni sporazum, Novi Sad, 1999; X. Xxxxxxxx, Međunarodna trgovačka arbitraža, osnovna pitanja i problemi, Beograd, 1999; M. Cukavac, “Sadržina arbitražnog ugovora”, Arbitraža, časopis Spoljnotr- govinske arbitraže pri Privrednoj komori Jugoslavije, Beograd 2001, str. 15-65; X. Xxxxxxx, Ugovor o međunarodnoj trgovinskoj arbitraži, Beograd, 2002; X. Xxxxxxxxx, X. Xxxxxxxx, X. Keča, X. Xxxxxxxx, Arbitražno procesno pravo, Niš, 2002; X. Xxxxxxxx i X. Xxxxx, Arbitraža i ADR, Beograd, 2010; J. Pe- rović, Standardne klauzule u međunarodnim privrednim ugovorima, Beograd 2012.

a ne sudskog rešavanja sporova xxxx biti nedvosmisleno, izraženo na takav na- čin da ne ostavlja bilo kakvu sumnju u želju stranaka da određeni spor bude re- šen privatnim načinom. Drugim rečima, za uspostavljanje aritražne nadležnosti potreban je punovažan arbitražni ugovor. Da bi ugovor o arbitraži bio punovažan potrebno je da se ispune uslove koje ugovorno pravo predviđa za nastanak i pu- novažnost ugovora.2 Pored njih ugovor o arbitraži xxxx biti usmeren na pravni odnos koji može biti rešen arbitražnim putem. U suprotnom, ovakav ugovor bi u krajnjem ishodu bio proglašen bez dejstva.3

Po svojoj pravnoj prirodi, ugovor o arbitraži xxxxx u kategoriju obligacionih ugovora i kao takav obavezuje ugovorne strane xx xxxxxxx ili budući spor, u skla- du sa načelom pacta sunt servanta, umesto pred sud iznesu pred arbitražu.4 Izno- šenje spora pred arbitražu istovremeno znači i zabranu strankama da po istom sporu pokrenu postupak pred sudom. U xxx smislu xx xxx osnovna karakteristi- ka i differentia specifica arbitražnog ugovora, u odnosu na klasične ugovore, navo- di njegovo prorogaciono (pozitivno) i derogaciono (negativno) dejstvo.5 Proro- gaciono dejstvo se sastoji u uspostavljanju nadležnosti arbitraže, a derogaciono u zabrani sudova da u xxx sporovima odlučuju. S obzirom na procesna dejstva, ar- bitražni ugovor se definiše kao “materijalni ugovor koji se tiče procesnih prava.”6 Ugovorne (materijalne) prirode je po načinu nastanka i uzajamnim pravima i obavezama, dok se procesni sadržaj manifestuje kroz prorogaciono dejstvo. Pro-

2 V. čl. 12 Zakona o obligacionim odnosima. U pravnoj teoriji više o ovim uslovima v. S. Pe- rović, Obligaciono pravo, Beograd 1980, str. 245.

3 Više o arbitrabilnosti sporova kao podobnosti za arbitražno rešavanje x. X. Xxxxxxxxxxx,” Pojam arbitrabilnosti u arbitražnim pravima Srbije i Hrvatske”, Aktuelna pitanja savremenog zako- nodavstva : zbornik radova sa Savetovanja pravnika, Budva 2012, str. 235-245.

4 Osim vladajućeg shvatanja o obavezujućem dejstvu arbitražnog ugovora zasnovanog na načelu pacta sunt servanda, postoje i mišljenja da arbitražni ugovor ne obavezuje ugovorne strane, pa tužilac može da se obrati ili predviđenom arbitražnom tribunalu ili odgovarajućem sudu. Ova- kvo shvatanje xx xxxxx i najčešće se odnosi na sporove iz radnih odnosa i potrošačkih ugovora. V. više X. Xxxxxxxxx “The Xxxxxxxx-Xxxx Warranty Act, the Federal Arbitration Act, and the Future of Consumer Protection”, Cornell Law Review, Volume 93 Issue 3 March 2008, dostupno na: http:// xxxxxxxxxxx.xxx.xxxxxxx.xxx/xxx/xxxxxxxxxxx.xxx?xxxxxxxx 3092&context=clr . str. 673-674.

5 V. UNCTAD International Commercial Arbitration, 5.2. The Arbitration Agreement, Xx- xxxx, 2005, UNCTAD/Misc. 232/Add.39, tač. 1.2. str. 8, dostupno na xxxx://xxxxxx.xxx/xx/Xxxx/ edmmisc232add39_en.pdf

6 Ovo xx xxxxxx prihvaćeno shvatanje ne samo u pravnoj teoriji, već i u izvorima arbitražnog prava, i sudskoj praksi. U xxx smislu X. X. Xxxxxxxxxxx, X. Xxxxx, X. Xxxxxxxxxx, “Germany as a Place for International and Domestic Arbitrations - General Overview”, Transnational Dispute Manage- ment, Vol. 6, issue 1, March 2009, str. 24. marg. br. 47. Dostupno na xxxx://xxx.xxxxxxxxxxx-xxxx.xxx/ media/1/13234293353100/5-germany_as_a_place_for_international_arbitration.pdf autori navode odluku Nemačkog Saveznog suda pravde, BGH, 30.01. 1957, BGHZ 23, 198(200).

cesno dejstvo se sastoji u prenosu ovlašćenja na odlučivanja na arbitre, čime arbi- tražni ugovor “isključuje državno sudstvo i zasniva odgovarajući procesnopravni prigovor.”7 Zbog takve složene prirode, na punovažnost i pravno dejstvo arbitraž- nog ugovora se primenjuju materijalna i procesna pravila. Materijalnim pravilima ugovornog prava se uglavnom određuje nastanak i punovažnost, dok procesna pravila regulišu prenos nadležnosti, dopuštenost zahteva za pokretanje i vođe- nje arbitražnog postupka i ograničenja nadležnosti sudova.8 Može se zaključiti da, bez obzira na izvesne razlike koje postoje u određivanju pravne prirode arbitraž- nog ugovora, a koje su logična posledica razlika u shvatanju pravne prirode arbi- traža, potpuna saglasnost postoji u tome da arbitražni ugovor predstvalja pravni osnov nadležnosti svake arbitraže9.

Uslovi punovažnosti arbitražnog ugovora

Elementi koji su neophodni za nastanak punovažnog arbitražnog ugovora odnose se na: sposobnost ugovaranja, saglasnost volja ugovornih strana, predmet, kauzu i formu.10

Za nastanak i punovažno zaključenje arbitražnog ugovora potrebno je da ugovorne strane poseduje sposobnost koja se prema pozitivnim propisima zah- teva za zaključenje ove vrste ugovora. U opštem smislu, za zaključenje ugovora potrebno je da ugovorne strane poseduju poslovnu sposobnost. Kako ugovor o arbitraži proizvodi i određena procesna dejstva koja ga razdvajaju od klasičnih obligaciono pravnih ugovora, u pravim sistemima koji su prihvatila jurisdikcio- nu prirodu ugovora o arbitraži11, pored poslovne sposobnosti zahteva se posto- janje i parnične sposobnosti.12 Na ovom stanovištu bili si i radaktori srpskog Za- kona o arbitraži predviđajući da se za punovažno zaključenje ugovora o arbitraži zahteva da ugovorne strane pored poslovne poseduju i sposobnost da budu stran- ke u postuku.13

7 X. X. Xxxxxxxxx i dr., x. xxxx, str. 95.

8 V. K.H. Böckstiegel, X. Xxxxx, X. Xxxxxxxxxx, x.xxxx, str. 24. marg. br. 47.

9 X. Xxxxxxx, x. xxxx, 2012, str. 190.

10 X. Xxxxxxx, x. xxxx, 2002, str. 87.

11 Više o pravnoj prirodu arbitraže x. X. Xxxxxxxxxxx, “Pravna priroda arbitraže”, Revija za evropsko pravo, br. 1/ 2016, str. 131-148.

12 Više o opštem pojmu parnične sposobnosti X. Xxxxxx, X. Xxxxx Xxxxxxxxx, Građansko procesno pravo, Beograd 2010, str. 147 i dalje.

13 Čl. 5 Zakona o arbitraži.

Saglasnost ugovornih strana

Ugovor o arbitraži nastaje saglasnošću volja ugovornih strana. Da bi posti- gnuta saglasnost proizvodila pravno dejstvo, xxxx biti priznata xx xxxxxx pravnog poretka. Volja ugovornih strana xxxx biti slobodna, ozbiljna i stvarna i da je upu- ćena na nešto što je moguće ostvariti.14 Ako volja ne poseduje neke od navedenih svojstava, to će se odraziti na nastanak i pravno dejstvo arbitražnog ugovora. Ta- kvi nedostaci mogu ili sprečiti nastanak ugovora ili dovesti do nastanka ugovora sa manama. 15

Slobodna volja znači da lice koje je zaključilo ugovor o aritraži nije bilo pod nekim uticajem koji dovodi do mane volje, tj. da volja ugovornih strana nije izjav- ljena pod pretnjom, zabludom ili prevarom.

Ozbiljna volja označava nameru lica koje je zaključilo ugovor o arbitraži da zaključi upravo ovaj ugovor i da je svesno posledica ugovaranja. Stvarna volje zna- či da je zaključenje ugovora rezultat stvarne, a ne prividne ili fiktivne volje ugovor- nih strana.

Iskazana volja označava spremnost ugovornih strana da prihvate prava i oba- xxxx xxxx proizilaze iz ugovora. Sadržina ugovora iskazana u pravima i obaveza- ma rezultat je pregovora između ugovornih strana. Drugim rečima, ugovori koji se odlikuju sporazumno određenom sadržinom, u pravom smislu reči predstavljaju rezultat dogovora ugovornih strana.16

Međutim, postoje ugovori koji su unapred u celini pripremljeni xx xxxxxx jedne od ugovornih strana. Druga strana nema mogućnost pregovaranja oko sadr- žine ugovora, već jedino može da prihvati ili ne prihvati ponuđeni tekst ugovora. Kod ove vrste ugovora jedna od ugovorih strana definiše bitne elemente i uslove ugovora često u vidu formulara ili se u samom tekstu ugovora nalaze samo neki od elemenata ugovora dok se na ostale upućuje u opštim uslovima poslovanja17. Ne- retko u opštim uslovima poslovanja je sadržana arbitražna klauzula, te se sa pra- vom postavlja pitanje “života” takve arbitražne klauzule. Drugim rečima, postavlja se pitanje da xx xx postojala ozbiljna i stvarna volja strane koja pristupa ugovoru da prihvati i arbitražnu klauzulu.

14 V. S. Xxxxxxx, x. xxxx, str. 253-254.

15 O manama volje uopše x. X. Xxxxxxx, x. xxxx, str. 258-310. dok o posledicama mana volje na arbitražni ugovor pre svih X. Xxxxxxx, x. xxxx, 2002, str. 93-96.

16 X. Xxxxxxx, Međunorodno privredno pravo, Beograd 2015, str. 213.

17 U domaćoj literaturi se ovaj izvor prava sreće pod različitim nazivima: opšti uslovi proda- je, opšti uslovi poslovanja, opšti uslovi ugovora, opšti uslovi za prodaju, opšti uslovi za uvoz, opšti uslovi za izvoz ili (samo) opšti uslovi. Više o terminologiji i opštem pojmu X. Xxxxxxx, X. Xxxxxxxx- xxx, “Opšti uslovi poslovanja u međunarodnoj i unutrašnjoj trgovini”, Pravni život, br. 12 / 2009, str. 725-750.

Pisana forma ugovora

U većini izvora arbitražnog prava zahteva xx xxxxxx forma ugovora o arbi- traži. Pod pisanom formom se podrazumeva da je saglasnost sadržana u ispra- vama koje su xxx xxxxxx potpisale. Zahtev za pisanom formom i odstupanje od principa konsensualnosti obrazlaže se pozivanjem na dva razloga.18 Prvo, ugo- varanjem arbitraže stranke odstupaju od sudova kao uobičajenih organa za re- šavanje sporova pa zahtev za pisanom forma predstavlja “poslednju opomenu” strankama da ne budu iznenađene zbog takve promene. Drugi razlog je ad proba- tionem funkcija pisane forme arbitražnog ugovora.19

Pisana forma je predviđena kao obavezna i u međunarodnim konvencija- ma,20 brojnim nacionalim zakonima 21 i pravilnicima međunarodnih trgovin- skih arbitraža.22 Razloge tome bi, svakako, trebalo tražiti u posebnom karakteru i značaju koji zakonodavci daju ugovoru o arbitraži. Međutim, zbog pojave sa- vremenih sredstava komunikacija prisutna je tendencija da se zahtev za pisanom formom shvati široko tako da obuvata ne samo saglasnost volja xxxx xx izraže- na u jednom dokumentu koji su potpisale obe stranke, već i saglasnost volja xxxx xx “zabeležena u bilo kom obliku, bez obzira da xx xx arbitražni ugovor zaključen usmeno, konkludentim radnjama ili na drugi način”23

18 X. Xxxxxxxx, X. Xxxxx, x. xxxx, str. 47; A. M. Xxxxxxxxxx, Consent in International Arbitrati- on, The Oxford University Press, 2012, str. 106.

19 X. Xxxxxxxx, X. Xxxxx, x. xxxx, str. 48. Treba naglasiti da xx xxxxx punovažnosti ugovora o arbitraži ili ad solemnitatem pisana forma, dok forma ad probationem služi isključivo kao dokaz po- stignute saglasnosti.

20 V. čl. II.2 Njujorške konvencije; čl. I(a) Evropske konvencije o međunarodnoj trgovinskoj arbitraži, od 1961. godine.

21 V. čl. 583(1) austrijskog Zakona o arbitraži (sadržanog u Zakoniku o građanskom po- stupku, sa izmenama iz 2013) dostupno na xxxx://xxx.xxxx.xx/xx/xxxxxxxxx; čl. 2(1) Portugalskog zakonа od 2011 (Law No 31/86 od 29.08. 1986, sa izmenama Decree-Law No 38/2003, od 8. mar- ta 2003, dostupno na xxxx://xxx.xxxx.xxx/xxxxxxx/xx/xxxx.xxx?xxxx_xxx000000#XxxxXxxxxx_000), čl. 807. Italijanskog ICCP, оd 2006 (Title VIII of Book IV of the Italian Code of Civil Procedure, do- stupno na xxxx://xxx.xxx.xxx.xx/xx/xxxxx.xxxxxxxxxxx/xxx.xxxx), paragraf 1031 Nemačkog Zakona о arbitraži (German Arbitration Law 1998, Tenth Book of the Code of Civil Pocedure, dostupno i nа xxxx://xxx.xxx-xxx.xx/xx/00/xxxxxxxxxxx/xxxxxx-xxxxxxxxxxx-xxx-00-xx0.

22 V. čl. 1. WIPO Arbitration Rules, koja su stupila na snagu 01. xxxx 2014. godine (dostupna na xxxx://xxx.xxxx.xxx/xxx/xx/xxxxxxxxxxx/xxxxx/), o zahtevu za pisanu formu arbitražnog ugovora se može zaključiti i na osnovu modela arbitražne klauzule xxxx xx preporučena Pravilnikom Nemač- ke arbitraže DIS_Arbitration Rules 98, na snazi od 01.07. 1998. Dostupna na xxxx://xxx.xxx-xxx.xx/ en/16/rules/dis-arbitration-rules-98-id10; čl. 5. Arbitražna pravila kineske međunarodne privred- ne i trgovinske komisije, na snazi od 01.01. 2015. godine (dostupna na xxxx://xxx.xxxxxx.xxx/xxxxx. cms); čl. 8. Pravilnika o spoljnotrgovinskoj arbitraži Vid. i čl. 7.2 UNCITRAL Model zakona.

23 V. čl. 7(2) UNCITRAL Model zakona, prva alternativa.

Tako se, prema odredbama člana 12, stav 4. Zakona o arbitraži, ugovor o ar- bitraži smatra zaključenim i ako se stranke u pisanom ugovoru pozovu na drugo pismeno koje sadrži ugovor o arbitraži (opšti uslovi za zaključenje pravnog posla, tekst drugog ugovora i sl.) ako je cilj tog pozivanja da sporazum o arbitraži posta- ne deo ugovora. Ovakav način zaključivanja arbitražnog ugovora ne stvara poseb- ne dileme jer i upućujuća klauzula xxxx xxx zaključenog osnovnog posla. Problem može nastati ako je arbitražna klauzula deo opštih uslova poslovanja na koje upu- ćuje klauzula ugovora bez posebnog isticanja postojanja arbitražne klauzule.

OPŠTI USLOVI POSLOVANJA

Masovna proizvodnja i ubrzani način trgovine doveli su da toga xx xxxxxx- ne individualne ugovore zamene formularni, standardni, ugovori po pristupu tzv. adhezioni ugovori ili opšti uslovi poslovanja.24 Ovi ugovori ne nastaju putem po- nude i odgovora na ponudu već prihvatanjem unapred pripremljenog teksta koji sadrži elemente i uslove ugovora25. Kod ugovora po pristupu, elementi i uslovi ugovora krojeni su xx xxxxxx jedne ugovorne strane, xxx xxxxx ugovorna strana može takav ugovor prihvatiti bez mogućnosti pregovaranja oko njene sadržine. Sadržina ovih ugovora nije krojena u odnosu na osobenosti pojedinih ugovornih strana već naprotiv, namenjeni su neodređenom i neograničenom broju lica koji zaključuju ovakvu vrstu ugovora. Iako autonomija volje predstavlja manifestaciju slobode ugovaranja, upravo ugovori po pristupu negiraju ovu slobodu. Sadržina ugovora po pristupu nije uvek data u samom pismenu ugovora. Često se u skroje- nom ugovoru poziva na opšte uslove poslovanja, koji imaju formu ,,potpune zbir- ke (zakona) ugovornih klauzula”26 ili možemo reći da predstavljaju povezanu celi- nu (sistem) ugovornih odredbi.27

Po svojoj pravnoj prirodi opšti uslovi poslovanja su poslovni akti kojima se uređuju obligacionopravni, tj. ugovorni odnosi.28 Obligacioni odnosi izme- đu ugovornih strana uspostavlja se isključivo i samo preko ugovora, dok su opšti uslovi sastavni deo ugovora.

24 Više o nastanku opštih uslova poslovanja u savremenim poslovnim odnosima v. K. Xxxx- xxx, X. Xxxxxxxxxxx, x. xxxx, str. 732 i dalje.

25 Prema čl. 2 : 209 Principi evropskog ugovornog prava .

26 U. Drobnig, “Standard Forms and General Conditions in International Trade; Dutch, German and Uniform Law”, Hague-Zagreb Essays 4 on the Law of Internatioan Trade, (ured. Xxxxxxx and Xxxx), TMC Asser Institut, Xxxxxxxx Xxxxxxx Publisherss, 1983, str. 118.

27 Opšte uslove poslovanja treba razlikovazi od uzansi. Uzanse predstvaljaju sakupljene, siste- matizovane i objavljene poslovne običaje donete xx xxxxxx ovalašćenih organa ili organizacija. Opšte uslove poslovanja donosi određeni privredni subjekt, na osnovu slobodne procene donosioca.

28 X. Xxxxxxxxxxx, Poslovno pravo, Podgorica 2000, str. 27.

Ove klauzule predstavljaju dopunske uslove koji se ne retko nalaze odštam- pani na poleđini pisane ponude ili sasvim odvojeno od nje, u obliku kodifikacije.29 Drugim rečima, opšti uslovi poslovanja mogu biti u potpunosti sadržani u ugovo- ru, “kao njegov opšti deo”30 ili se na njih ugovor može pozvati i to na različite nači- ne. Najčešće i, za obe ugovorne strane, najkorektnije rešenje jeste da ugovor sadrži upućujuću klauzulu kojom se na izričit način ugovara i uključuje primena opštih uslova poslovanja.

Opšti uslovi poslovanja obevezuju drugu stranu samo ako su joj bili ili mo- rali biti poznati u času zaključenja ugovora. Ako se nalaze na poleđini formulara koji predstavlja sadržaj ugovor, pristanak druge strane u vidu potpisa nesumnji- vo ukazuje da xx xxxxx strana bila upoznata sa njenom sadržinom. Ukoliko nisu odštampani na poleđini ugovora, ponudilac xx xxxx na njih pozvati na xxxxx xx xxxxx strana bude upoznata sa namerom ponudioca. Xx xxxxx xxxxxx, smatra se da su opšti uslovi poslovanja ponuđenom poznati kad je njihova primena uobi- čajena u odnosnoj privrednoj grani ili ako su objavljani na propisan ili uobičajen način.31 U xxx smislu, opšti uslovi poslovanja bi trebalo biti objavljeni u određe- nom, tj. odgovarajućem glasilu, da budu izloženi u poslovnim prostorijama pri- vrednog subjekta ili, što xx xxxxx redovna i uobičajena praksa, da su objavljeni i dostupni na veb sajtu.

Kad je arbitražna klauzula sadržana u opštim uslovima poslovanja, osnova- no se postavlja pitanje da li se davanjem saglasnosti na opšte uslove poslovanja, strana koja pristupa ugovora saglasila i sa arbitražnom klauzulom. Dileme koje nastanu odnose se na zadovoljenje forme ugovora o arbitraži i postojanje sagla- snosti ugovorne strane.

Opšti uslovi poslovanja i pisana forma ugovora o arbitraži

Sa stanovišta zahteva za pisanom formom ugovora o arbitraži, pitanje je sporno jer se arbitražna klazula/arbitražni ugovor ne nalazi u osnovnom poslu koji potpisuju ugovorne strane ili njihovi ovlašćeni predstavnici, već u odvojenom dokumentu: opštim uslovima poslovanja ili opštim uslovima prodaje (u daljem tekstu, OUP).32 Kao sporno se postavlja pitanje da xx xx i u ovakvim slučajevima zadovoljen zahtev za pisanom formom. U generalnom smislu, odgovor zavisi od

29 X. Xxxxxxx, Obligaciono pravo, Beogard 1979, str. 89.

30 X. Xxxxxxxxxxx, Međunarodno poslovno pravo, Kragujevac 2014, str. 54.

31 V. čl. 143. Zakona o obligacionim odnosima; čl. 32 Opšte uzanse za promet robom.

32 V. A. J. Xxx xxx Xxxx, The New York Arbitration Convention, Kluwer 1981, str. 217, na- vodi da xx xxxxxx forma ugovora biti ispunjena samo ako se u glavnom ugovoru izričito poziva na kompromisornu klauzula sadržanu u opštim uslovima poslovanja koji predstavljaju poseban doku- ment. Str. 8 i 9 u: xxxx://xxx.xxxxxxxxxxx-xxxx.xxx/xxxxx/0/00000000000000/ new_york_conventi-

toga da li se OUP i u njima sadržana arbitražna klauzula (ugovor) smatraju sa- stavnim delom osnovnog posla ili ne. Ako se arbitražna klauzula tumači xxx xxx osnovnog posla xxx x xxxxx klauzule, zadovoljena xx xxxxxx forma i može se sma- trati da je arbitražni ugovor sadržan u odvojenim dokumentima. U xxx smislu je u nekim pravnim sistemima dovoljno da se arbitražna klauzula nalazi u OUP da bi ugovor o arbitraži punovažno nastao.33 Međutim, u sudskoj praksi je izra- žen i stav da bi arbitražnu klauzulu trebalo tretirali kao posebnu ili neuobičajenu odredbu ugovora34, te nije dovoljno opšte upućivanje na OUP, već je potrebno da se na nju posebno skrene pažnja kod upućivanja na opšte uslove poslovanja u ko- jima je sadržana.35

Na obavezu da se u nekim slučajevima posebno istakne da se upućivanjem na opšte uslove poslovanja bira i arbitražna klauzula ukazuju i neka nacionalna prava, na primer u slučaju kad je sadržana u konosmanu, dok se kod arbitražnih ugovora u xxxxxx xx jedna strana potrošač obavezno traže lični potpisi ugovornih strana36. Što se tiče pitanja da xx xx, u slučajevima kad je razmenjen dokument pot- pisala samo jedna strana, saglasnost postignuta u pisanoj formi, u praksi je pri- hvaćeno tumačenje da se ne xxxx tražiti pisana saglasnost xxx xxxxxx, već je do- voljno da arbitražni ugovor bude učinjen “očevidnim.”37

S druge strane, pravni sistemi koji zahtev za pisanom formom ugovora tu- mače na tradicionalan način, zahtevaju da se na postojanje arbitražne klauzule u

on_of_1958_overview.pdf. Za prihvaćeni stav u srpskom pravu, v. pre svih X. Xxxxxx, x. xxxx, str. 244 i dalje.

33 Prema holandskom pravu ugovor o arbitraži je validno zaključen ukoliko je klauzula sa- držana u opštim uslovima poslovanja na koje je strana koja pristupa saglasila izričito ili prećutno. V. čl. 1021 Holandski zakon o građanskom procesnom pravu. Nemački Zakon o arbitraži u članu 1031 predviđa da će se, ukoliko se u ugovoru upućuje na opšte uslove poslovanja koji sadrže arbitražnu klauzulu, smatrati da je ugovor o arbitraži punovažno zaključen. Čl. 178 Švajcarskog zakona o me- đunarodnom privatnom pravu za punovažni ugovor o arbitraži ne zahteva da bude potpisan xx xxxxxx ugovornih strana.

34 Ovakav stav proizilazi iz teorije o autonomiji arbitražnog ugovora. Više o autonomi- ji ugovora o arbitraži pre svih x. X. Xxxxxxx, “ Autonomija ugovora o arbitraži”, Pravo i privreda, br. 5-8/2008, str. 535-544.

35 X. X. Xxx, X.Xxxxxxxx, X.Xxxxx, Comparative International Commercial Arbitration, Kluwer 2003, str. 142, pas. br. 7-38. V. i odluku u predmetu Concordia Agristrading Pte Ltd v. Cornelder Ho- ogewerff Pt Ltd, 3 Int Alr N-42 (2000) Singapore High Court, 18 October 1999. U italijanskom pra- vu se za ugovaranje unutrašnje arbitraže zahteva da je ugovornik znao i specijalno odobrio arbitraž- nu klauzulu xxxx xx sastavni deo opštih uslova poslovanja. Specijalno odobrenje pak nije potrebno za ugovaranje međunarodne arbitraže, ako je arbitražna kluzula u opštim uslovima bila poznata ili morala biti poznata drugoj ugovornoj strani.

36 Čl. 1031 (5) Nemačkog zakona o arbitraži

37 X. Xxx, X. Mistelis, X. Xxxxx, x.xxxx, str. 135, pas. бр. 7-16. Vid. predmet Robobar v Finncold.

opštim uslovima poslovanja jasno ukaže.38 Primetno je ipak da se zahtev za pi- sanom formom vremenom ublažava. Na takav stav ukazuje i Uncitral Model za- kon39 xxxx xxxx u vidu alternative potpuno napuštanje strogih uslova pisane for- me i prihvatanje usmenog sporazuma kao valjanog osnova za zaključenje ugovora o arbitraži. Insistiranje na uslovu pisane forme arbitražne klauzule u opštim uslo- vima poslovanja vremenom gubi na značaju.

U xxx smislu, sudovi su u pojedinim sporovima40 fleksibilno tumačili is- punjenost pisane forme ugovora o arbitraži predviđenu članom II Njujorške kon- vencije. U obrazloženju su istakli da predviđeni načini ispunjenja pisane forme ne treba shvatiti ekskluzivno, već da su u datom članu izneti samo neki od načina is- punjenja forme.41 Xxxx xx Švajcarski Kasacioni sud, u predmetu Compagnie de Navigation et Transports SA v MSC Mediterranean Shipping Company SA,42 ista- kao da je ugovor o arbitraži punovažno zaključen iako nedostaje potpis stranke koja pristupa ugovoru.

U arbitražnoj praksi je postavljeno pitanje i da xx xx dovoljno da ugovorne strane potpišu dokument koji sadrži arbitražnu klauzulu da bi ugovor o arbitra- ži punovažno nastao.

Drugim rečima, da li se zahteva posebna saglasnost na arbitražnu klauzu- lu xxxx xx sadržana u opštim uslovima poslovanja. Švajcarski Vrhovni sud xx xxx- zeo stav da je ugovor o arbitraži punovažno zaključen iako na postojanje arbitraž-

38 Xxxx xx u slučaju Bomar (Societé Bomar Oil N.V. v. Entreprise tunisienne d’activités pétrolières), u postupku koji se vodio za poništaj arbitražne odluke, Francuski Kasacioni sud zau- zeo stav da arbitražni tribunal nema nadležnost jer strana xxxx xx pristupila ugovoru (Bomar) nije bila upoznata sa postojanjem arbitražne klauzule sadržane u opštim uslovima poslovanja. Ovaj xxxx xx kasnije imenjen odlukom Apelacionog xxxx xxxx je u obrazloženju odluke između ostalog istakao da je francuska strana ( Bomar) morala biti upoznata sa postojanjem arbitražne klauzule kao i da je prihvatanjem opštih uslova prihvatila i arbitražnu klauzulu, jer joj xx xxxxx (tuniska strana ) dosta- vila kopiju opštih uslova poslovanja. Sud je u obrazloženju istakao da član II stav 3 Njujorške kon- vencije ne isključuje mogućnost zaključenja punovažnog arbitražnog ugovora ukoliko je sadržan u drugom dokumentu na koji se upućuje u pismenu koji su stranke potpisale, ako se ne dovodi u sumnju postojanje saglasnosti ugovornih strana. Apelacioni sud je u obrazloženju istakao da je ar- bitražni ugovor punovažan iako je sadržan u formi kluzule u opštim uslovima poslovanja na koje se upućuje. Posebno upućivanje na arbitražnu klauzulu ne smatra se uslovom za zaključivanje valjanog arbitražnog ugovora.

39 Čl. 7, druga alternativa Uncitral Model Zakona

40 Jiangxi Provincial Metal & Mineral Import & Export Corp v Sulanser Co Ltd [1995], XXI

Y. B. Com. Arb, 1995, str. 546-549

41 Sud je u obrazloženju istakao da se reči shall included ne treba shvatiti kao only

42 Compagnie de Navigation et Transports SA v MSC Mediterranean Shipping Company SA, Sud je, pozivajući se na načelo savesnosti i poštenja, smatrao da postoji punovažan arbitražni ugo- vor i kad nisu ispunjene sve formalnosti, ali postoji jasna saglasnost strana. Dostupno na http:// xxxxxxxxxxxxxxxxx0000.xxx/xxxxx.xxx?xxxxxxxxxx_xxxxxxx&xxx000

na klauzula nije posebno upozoreno, a sadržana je u opštim uslovima poslovanja odštampana na poleđini tovarnog lista. Davanje saglasnosnosti na osnovni po- sao koji sadrži upućivanje na opšte uslove poslovanja je dovoljno da se tumači da je strana pristala i na arbitražnu klauzulu sadržanu u OUP. Tuženi je u svom pri- govoru istakao da na postojanje arbitražne klauzule nije bio prethodno upozoren, da njeno postojanje predstavlja nepoznanicu, te da se nije saglasio sa predloženim arbitražnim ugovorom.

Međutim, sud je u obrazloženju istakao da je, imajući u vidu da su ugovor- ne strane privrednici koji xx xxxx niz xxxxxx bave trgovinom upoznati sa opštim uslovima koji se uobičajeno koriste u ovoj grani i da se arbitražni način rešavanja sporova koristi kao uobičajeni, prigovor koji se odnosi da tuženi nije znao za po- stojanja arbitražne klauzule bez pravnog utemenjenja. 43

Sud nije razmatrao pitanje ispunjenja pisane forme ugovora o arbitraži već xx xxx osnovno, postavio pitanje postojanja saglasnosti ugovornih strana, što čini ovaj slučaj intresantnim. U obrazloženju odluke sud je istakao da je razmorio pri- govor tuženog da nije znao za postojanje klauzule u Opštim uslovima poslovanja, ali da ga nije našao opravdanim. Iako je prigovor tuženog odbijen, slučaj je od značaja jer se razmatralo o postojanju saglasnosti strane koja pristupa OUP. Pi- tanje saglasnosti ugovornih strana xxxx xx predmet diskusija i u drugim slučajeva.

Tako xx Xxxxxxxxx Kasacioni sud u predmetu Dreistern Werk v. Crouzie,r44 istakao da postojanje ugovora o arbitraži sadržano u Opštim uslovima poslovanja treba isključivo ispitivati u smislu postojanja saglasnosti volja ugovornih strana, a ne u pravcu zadovoljenja pisane forme ugovora. Ovo shvatanje zauzeto je i u nizu kasnjih odluka koje su doneli francuski, 45 ali i italijanski sudovi.46

ZAKLJUČAK

Imajući u vidu sve liberalnije tumačenje pisane forme ugovora o arbitraži, punovažnost arbitražnog ugovora u OUP treba ispitivati u smislu postojanja sa- glasnosti ugovornih strana da budući spor podvrgnu arbitraži na rešavanje.

43 G. O. V. T. Ltd. XV Y. B. Com. Arb. ( 1995), str. 509-511. Isto je smatrao i Američki Vr- hovni sud u predmetu Aceros Prefabricados, S. A. V. TradeArbed, dostupno na xxxx://xxxxxxx.xxxx- xxxxx.xx.xx/xxxxxx_x tradearbed.htm

44 Dreistern Werk v. Société Crouzier, Revue de l’arbitrage ,1991, str. 291–301.

45 V. odluku u slučaju Societé Bomar Oil N.V. v. Entreprise tunisienne d’activités pétrolières (ETAP), 9 November 1993. Suprotno, v. odluku Italijanskog Kasacionog suda u slučaju No. 11529 od 19 Maja 2009 (Dreyfus Commodities Italia v. Cereal Mangimi).

46 Del Medico v. Iberprotein, dostupno na xxxx://xxxxxxxxxxxxxxxxx0000.xxx/xxxxx. php?lvl=categ_see&id=47

Princip autonomije ugovora o arbitraži kao opšti princip arbitražnog pra- va zahteva da se arbitražna klauzula tumači nezavisno i samostalno od osnovnog posla. U suprotnom, ako bi se arbitražna klauzula izjednačila sa ostalim klauzula- ma u ugovoru bili bi narušeni opšti principi arbitražnog prava.

Zbog opšte tendencije konsensualnosti i laicizacije ugovora, insistiranje na ispunjenosti pisane forme ugovora o arbitraži sadržane u opštim uslovima poslo- vanja gubi na značaju. Postojanje saglasnosti volja ugvornih strana je potrebno postaviti kao osnovno pitanje u ovim slučajevima. Bez saglasnosti volja ugovor- nih strana ugovor o arbitraži ne bi mogao biti zaključen. Drugim rečima, sagla- snost volja ugovornih strana predstvalja preduslov da bi se o ostalim uslovima punovažnosti uopšte moglo raspravljati.

Imajući u vidu navedeno, a iz razloga pravne sigurnosti i poštovanja osnov- nih načela arbitražnog prava, ugovorne strane bi na postojanje arbitražne xxxx- xxxx u OUP morale biti posebno upozorene. Ne zbog ispunjavanja pisane forme ugovora, već iz razloga postojanja saglasnosti volje ugovornih strana. U suprot- nom će “život” arbitražne klauzule /ugovora zavisiti od slobodnog sudijskog uve- renja.

XXXXXX XXXXXXXXXXX-XXXXXXXX, Ph.D.,

Research Associate, Institute of Comparative Law, Belgrade

ARBITRATION CLAUSE IN THE GENERAL TERMS AND CONDITIONS

- Question of form or consent of the contracting parties -

Summary

General terms and conditions have nowadays become so frequent and significant that they are rightfully called “autonomous rights of economy”. The superiority of one of the Contracting Parties in the economic, professional or other sensse no longer constitutes a higher rule of busi- ness relationships in which the general conditions are used. The increasing use of general terms and conditions is due to the reason of time economy and velocity of business thansactions in the xxxx- dardization and uniformity of concluded contracts. Often the general terms and conditions also in- clude the arbitration clause. Accepting the standpoint that by signing of the documents with general terms and conditions containing an arbitration clause the arbitration agreement is concluded simul- taneously shall resulet in the fact that the resolution of disputes before an arbitration tribunal shall be accepted as a usual way of resolving disputes in business practice. On the other hand, such con- ception leads to negation of the theory of the autonomy of arbitration agreement and to the degra- dation of the arbitration clause to the same treatment shared by other clauses in the certain agree- ment.