РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА. 1. Доношењем Закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније о размени и узајамној заштити тајних података Република Србија показује спремност да билатералну сарадњу са Републиком Македонијом унапреди и у сектору безбедности, уз међусобно дефинисан начин размене и заштите тајних података.
2. Доношењем Закона о потврђивању Споразума ствара се правни оквир за интензивирање и унапређење сарадње са једном од држава из региона Југоисточне Европе. У Стратегији националне безбедности Република Србија се определила да унапређује сарадњу и успоставља квалитетније и садржајније односе са државама у региону Западног Балкана и изразила уверење да је национална безбедност уско повезана са безбедношћу региона Југоисточне Европе и континента у целини.
3. Доношењем Закона о потврђивању Споразума стварају се услови заједничког деловања против изазова, ризика и претњи који се односе не само на Републику Србију већ представљају глобалне изазове, ризике и претње.
4. Доношењем Закона о потврђивању Споразума стварају се услови за ефикаснију сарадњу државних органа Републике Србије и Републике Македоније у области унутрашњих послова, правде, спољних послова, одбране и служби безбедности, као и сарадњу са привредним субјектима са територије друге државе чије пословање се односи на области наменске индустрије и производњу и пружање услуга за потребе безбедносног сектора.
РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА. Разлози за потврђивање Уговора о зајму (Пројекат развоја оператора преносног система (Фаза 1)) између Фонда за развој Саудијске Арабије и Републике Србије, који је потписан 16. октобра 2024. године у Београду (у даљем тексту: Уговор о зајму), садржани су у одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20), према којој Народна скупштина Републике Србије одлучује о задуживању Републике Србије и одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина, између осталог, потврђује уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију. Законом о буџету Републике Србије за 2024. годину („Службени гласник РС”, бр. 92/2023 и 79/2024), у члану 3, предвиђено је задуживање код Фонда за развој Саудијске Арабије до износа од 65.000.000 УСД за Пројекат оператера преносног система ЕМС (фаза 1) (у даљем тексту: Пројекат). Као национални Оператор система за пренос електричне енергије Републике Србије, у наредном десетогодишњем и двадесетогодишњем периоду, у складу са својом стратегијом развоја, Акционарско друштво Електромрежа Србије, Београд (у даљем тексту: ЕМС) планира интензивно улагање у инфраструктуру предвиђену за национални и међународни (регионални) пренос електричне енергије. Осим пројеката интерне 110 kV мреже и решавања радијално напајаних дистрибутивних трансформаторских станица, ЕМС на транспарентан и недискриминаторни начин планира и реализује пројекте прикључења објеката дистрибутивног система, објеката купаца и произвођача на преносни систем Републике Србије, чиме се омогућава пласирање произведене електричне енергије и њен поуздан и ефикасан пренос до купаца, односно крајњих потрошача. Дугорочна стратегија развоја преносног система предвиђа постепено укидање мреже 220 kV, уз изградњу компензационих уређаја за напон ако је то неопходно због могућег пораста напона на 400 kV и 220 kV напонском нивоу. Предложени Пројекат има за циљ да изгради нови двоструки надземни далековод од 400 kV између постојеће трафостанице Јагодина 4 и будуће трафостанице Пожаревац 3 (дужине око 77 км) уз постојеће надземне далеководе 401/2 и 401/4 са разводним постројењем 400 kV Пожаревац 3 (дужине око 3 км), као и ново 400 kV разводно постројење у будућој трафостаници 400/110 kV Пожаревац 3 као и проширење постављеног 400 kV разводног постројења у постојећој трафостаници Јагодина 4. Функцију Извршне агенциј...
РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА. Имајући у виду да је изградња Београдског железничког чвора, првенствено главне железничке станице (Прокоп), као једног од најважнијих пунктова на Паневропском саобраћајном коридору X, пројекат од приоритетног значаја за развој железничке инфраструктуре у Републици Србији, обезбеђена су средства за финансирање изградње Пројекта железничке станице Београд Центар - Фаза 1) (у даљем тексту: Пројекат) који обухвата капацитете за пријем, отпрему и управљање саобраћајем возова у виду зајма који ће АД „Железнице Србије” одобрити Кувајтски фонд за арапски економски развој (у даљем тексту: Кувајтски фонд), под условом да Република Србија гарантује за обавезе АД „Железнице Србије”, као зајмопримца. Реализација Пројекта је у складу са Стратегијом развоја железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног транспорта у Републици Србији од 2008. до 2015. године („Службени гласник РС”, број 4/08), и доприноси испуњењу Општих циљева Стратегије, односно подизању квалитета услуга транспортног система, повећању нивоа безбедности и сигурности транспортног система и смањењу негативног утицаја транспорта на животну средину, у складу са принципима одрживог развоја. Реализација наведеног пројекта је и у сагласности са Генералним Мастер планом транспорта у Републици Србији, који је усвојио Национални савет за инфраструктуру, 18. јуна 2010. године. Кувајтски фонд је државна корпорација основана од стране Државе Кувајт у циљу пружања помоћи економијама арапских и других држава у развоју под свеукупним надзором Премијера. Кувајтским фондом управља Одбор директора чије чланове поставља Премијер, који је уједно и председник Одбора и који је своје законом поверене дужности у Одбору пренео на министра финансија Државе Кувајт. У преговорима са кувајтском страном усаглашени су текст Нацрта уговора о зајму између АД „Железнице Србије” и Кувајтског фонда за арапски економски развој (Пројекат железничка станица Београд Центар - Фаза 1) (у даљем тексту: Уговор о зајму) и текст одговарајућег Нацрта уговора о гаранцији између Републике Србије и Кувајтског фонда за арапски економски развој (у даљем тексту: Уговор о гаранцији). Закључивање Уговора о гаранцији, односно давање гаранције Републике Србије у корист Кувајтског фонда, као и континуирано важење гаранције представљало је услов за одобравање кредита и закључивање и спровођење Уговора о зајму између АД „Железнице Србије” и Кувајтског фонда. Закључком Владе 05 Број: 48-3191/2012 од 3. маја 2012. године прихваћени су Извештај са преговор...
РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА. Иницијатива за реформу образовања у југоисточној Европи (ERI SEE) представља интеракцију актулених образовних реформи у региону и европских трендова, у циљу промовисања заједничких европских стандарда у образовању. Активности ERI SEE су покренуте у оквиру Пакта за стабилност југоисточне Европе, који је у међувремену трансформисан у Регионални савет за сарадњу. Дугорочни циљ ERI SEE је допринос остварењу општег циља који гласи: „Државе југоисточне Европе су ускладиле развој образовних стандарда и система са рaзвојем у Европи; развиле су широке капацитете и знање и искуство у региону, који доприносе унапређивању и јачању људских ресурса у југоисточној Европи и који су повезани са ЕУ и међународним дијалогом у области образовања.” На Конференцији министара образовања Савета Европе, 4-5. јуна 2010. године на Брду код Крања (Словенија), одржан је и Састанак министара ERI SEE и потписан је Меморандум о разумевању по којем се ERI SEE трансформише у међународну организацију. До 31. марта 2010. године седиште Агенције ERI SEE је било у Загребу (Хрватска). Република Србија је након потиписивања Меморандума о разумевању 2010. године изразила спремност да преузме улогу земље домаћина новог Секретаријата ERI SEE. На састанку Управног одбора одржаном 11. марта 2011. године у Београду Република Србија је преузела улогу председавајућег Управног одбора ERI SEE. Министарство просвете и науке РС je у сарадњи са Министарством спољних послова РС припремило нацрте Споразума између Владе Републике Србије и других чланица Иницијативе за реформу образовања у југоисточној Европи (ERI SEE) о аранжманима земље домаћина за Секретаријат ERI SEE (Host Country Agreement) и Статута будућег Секретаријата ERI SEE.
РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА. Дипломатски односи са Републиком Мјанмарском Унијом успостављени су 1950. године. Привредна и војна сарадња са мјанмарском страном била је развијена све до избијања кризе на подручју бивше СФРЈ и увођења војних и економских санкција Мјанмару од стране западних земаља због владавине војне хунте. Мјанмар у светским пословним круговима, иако веома сиромашна земља, важи за једну од најбољих дестинација за директне инвестиције и има развијену сарадњу са земљама Асоцијација земаља Југоисточне Азије (АСЕАН). Након демократских реформи у Мјанмару, створени су услови за обнављање контаката и интензивирање сарадње, што се посебно односи на период након одржаних допунских парламентарних избора, у априлу 2012. године, који су оцењени као слободни и коректни. Захваљујући томе, Сједињене Америчке Државе су у мају 2012. године ублажиле економске санкције према Мјанмару, док су, заједно са Европском унијом, наставиле да примењују ембарго на извоз наоружања и војне опреме. Србија се придружила декларацијама Европске уније у вези са применом рестриктивних мера. Мјанмар није признао једнострано проглашену независност тзв. „Косова” . Став мјанмарске стране по том питању заснива се на чињеници да и у тој држави постоји велики број етничких заједница, као и да њену унутрашњу стабилност оптерећују међуетнички конфликти. Сходно томе, Република Мјанмарска Унија гласала је за иницијативу Републике Србије у Генералној скупштини Уједињних нација да међународни суд правде испита легалност одлуке о проглашењу независности тзв. „Косова”. Такође, мјанмарска страна није се изјашњавала приликом гласања о пријему тзв. „Косова” у чланство Међународног монетарног фонда. Након потписивања Споразумa између Владе Републике Србије коју представља Министарство одбране и Владе Републике Мјанмарске Уније коју представља Министарство одбране о сарадњи у области одбране, сарадња са Републиком Мјанмарском Унијом може се развијати у више праваца.
РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА. Споразумом између Владе Републике Србије и Владе Републике Италије о сарадњи у области одбране (у даљем тексту: Споразум), чије се потврђивање предлаже овим законом, опредељују се основни циљеви и принципи на којима ће се заснивати сарадња у области одбране између влада Републике Србије и Републике Италије, односно њихових надлежних органа, а у циљу доприноса развоју целокупних билатералних односа две државе, као и миру и безбедности у свету. Првенствени циљ предложеног закона, односно закљученог споразума, је успостављање правног оквира који би омогућио сарадњу уговорних страна и њихових надлежних органа у области одбране (планирање одбране, војноекономска и војнонаучна сарадња, војно образовање и обука, мировне операције, као и други сегменти од заједничког интереса).
РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА. 1. Доношењем Закона Република Србија показује спремност да унапреди билатералну сарадњу са Босном и Херцеговином у сектору безбедности закључивањем споразума којим ће бити уређена област размене и заштите тајних података.
2. Доношењем Закона добија се правни оквир за конкретније облике сарадње кроз билатералну и регионалну сарадњу.
3. Доношењем Закона стварају се услови заједничког деловања против изазова, ризика и претњи који се односе не само на Републику Србију, већ представљају глобалне изазове, ризике и претње, затим, сарадњу у заједничким обукама и ангажовања елемената система безбедности у мултинационалним операцијама, управљању кризама и управљању границом.
4. Доношењем Закона стварају се услови за ефикаснију сарадњу државних органа Републике Србије и Босне и Херцеговине у области унутрашњих послова, правде, спољних послова, одбране и служби безбедности, као и сарадњу са привредним субјектима са територије друге државе чије пословање се односи на области наменске индустрије и производњу и пружање услуга за потребе безбедносног сектора.
РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА. Билатерална војна сарадња са Сједињеним Америчким Државама и даље представља најбољи део укупне билатералне сарадње Републике Србије и Сједињених Америчких Држава. По својој садржини, броју програма сарадње и заједничких активности, ова сарадња предњачи у односу на остале земље света. Најзначајнији програми сарадње су у области Програма државног партнерства са Народном гардом Охајо, Програма IMET - школовање и усавршавање, Програма помоћи страним армијама FMF / FMS - набавке војне опреме, са Националном гардом Охајо на развоју базе „Југ” и са Центром за цивилно-војне односе поморске постдипломске школе Сједињених Америчких Држава у Монтереју. Такође, формирана је Мешовита комисија Србија - Сједињене Америчке Државе за питања реформе система одбране и уједно је усвојен План заједничких активности за предстојећи трогодишњи период. С тим у вези, реално се очекује развијање и јачање билатералне војне сарадње, посебно кроз обимније учешће на заједничким обукама и вежбама. Закључивањем међународног уговора у вези са безбедносним мерама за заштиту тајних војних података, првенствено се ствара могућност озбиљнијег учешћа припадника Министарства одбране и Војске Србије на заједничким обукама и вежбама, али и у раду у мултинационалним штабовима и мултинационалним мисијама. Применом овог споразума били би испуњени и услови за развој озбиљније сарадње обавештајно-безбедносних служби две државе, као и са високо реномираним институцијама Оружаних снага Сједињених Америчких Држава за истраживање и развој. Почетком примене Споразума, омогућава се ефикаснија модернизадија система одбране кроз систем набавке опреме и технологија, за које тренутно Република Србија нема право приступа.
РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА. Важећи закон којим је реулисана област закључивања и извршавања међународних уговора донет је пре више од тридесет година, тачније 1978. године (oбјављен у „Службеном листу СФРЈ“, бр. 55/78”). Како је у међувремену дошло до промене државно-правног субјективитета, као и државног уређења и правног система постоји потреба за доношењем новог закона који ће ову материју регулисати сагласно новим уставноправним решењима. Такође, ову материју која је на међународном плану регулисана Бечком конвенцијом о уговорном праву из 1969. године и Конвенцијом о праву уговора између држава и међународних организација или између међународних организација из 1986. године (која још увек није на снази али се велики број њених правила примњеују у међународнправној уговорној пракси) потребно је ускладити са савременим развојем међународног уговорног права и праксе, будући да је у тако дугом временском периоду дошло до одређених промена.
РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА. Данашње стање пољопривреде у Републици Србији, њени потенцијали и ограничења, и даље показују исти тренд - да се у пољопривреду мање улаже него што је њој неопходно и да се, сходно томе, од ње добија мање него што је то могуће. Конкретно, учешће бруто додате вредности у пољопривреди у укупном бруто домаћем производу Републике Србије у претходној декади износило је 11,3%, док агробизнис у целини учествује у стварању бруто домаћег производа са преко 20%. Додатно, пољопривреда са прехрамбеном индустријом представља једину грану српске привреде која остварује позитиван биланс у спољнотрговинској размени и то у континуитету од 2005. године, уз стални тренд раста суфицита. Овај позитиван тренд може се одржати само ако се обезбеди стабилан и континуирани систем финансирања пољопривредне производње, који се до сада углавном ослањао на буџетско финансирање. Утицај глобалне финансијске кризе на нашу земљу условио је значајно смањивање могућности буџетског финансирања, а с тим у вези и неопходност проналажења алтернативних извора за финансирање пољопривредне производње. У том контексту, доношење овог закона произилази из потребе повећања обима примарне пољопривредне производње, кроз унапређење постојећег тржишног модела финансирања пољопривреде. Овим законом се на системски начин уређује и унапређује тржишни модел краткорочног финансирања којим се обезбеђује финансирање примарне пољопривредне производње у периоду до жетве односно бербе, чиме се ствара добра основа да потенцијални финансијери буду више заинтересовани за пласман средства у пољопривреду Републике Србије, што ће посредно утицати на смањивање потребе за ангажовањем новчаних средстава из буџета за ову намену.