Common use of РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА - ПОТВРЂИВАЊЕ Clause in Contracts

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА - ПОТВРЂИВАЊЕ. Разлози за потврђивање Уговора о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој, Оперативни број 53021, потписаног 9. јула 2024. године (у даљем тексту: Уговор о зајму), садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој одобрила зајам у износу од 30.000.000 евра Републици Србији, као зајмопримцу. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) Народна скупштина, између осталог, одлучује о задуживању Републике Србије путем узимања дугорочних кредита. Такође, Народна скупштина потврђује Уговор о зајму, као међународни уговор, у складу са одредбама члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13). Законом о буџету Републике Србије за 2024. годину („Службени гласник РС”, број 92/23), у члану 3. одобрено је задуживање код Европске банке за обнову и развој (у даљем тексту: Банка) за спровођење пројекта Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији (у даљем тексту: Пројекат), у износу до 30.000.000 евра. У складу са усвојеним Законом о коришћењу обновљивих извора енергије („Службени гласник РС”, бр. 40/21 и 35/23), Министарство рударства и енергетике је започело рад на конкретним активностима у циљу повећања удела обновљивих извора енергијe у производњи топлотне енергије. Ове активности имају за циљ покретање великог броја инвестиција у подсектору даљинског грејања чиме ће се искористити његов значајан потенцијал у процесу декарбонизације Србије. У циљу реализације Пројекта, Министарство рударства и енергетике је 19. марта 2021. године потписало са Банком Меморандум о разумевању чија сврха је да обезбеди оквир и поспеши сарадњу са циљем побољшања квалитета ваздуха, промовисања коришћења обновљивих извора енергије у производњи топлотне енергије у Србији и повећања енергетске ефикасности. Банка је основала Фонд за обновљиве изворе енергије у сектору даљинских енергетских система за Западни Балкан (у даљем тексту: Фонд) чији је главни циљ пружање подршке земљама Западног Балкана у транзицији ка зеленој економији. Подршка Фонда се огледа, између осталог, у препознавању потенцијала за примену обновљивих технологија у даљинском грејању, припреми пројектно-техничке документације и финансирању инвестиција. У сврху пружања техничке помоћи Републици Србији у овим областима, Банка је обезбедила донацију Швајцарске Конфедерације – Државни секретаријат за економске послове Швајцарске Конфедерације (State Secretariat for Economic Affairs – SЕСО). Из ове донације биће суфинансиране будуће инвестиције и трошкови Имплементационог консултанта. Такође, део донације, коју је Влада Аустрије обезбедила за земље Западног Балкана из средстава Банке, биће усмерен на нашу земљу, а средства за техничку подршку и инвестиционе грантове ће бити опредељена и из Регионалног програма енергетске ефикасности (The Regional Energy Efficiency Programme - RЕЕР) која су обезбеђена од стране Европске уније. Инвестиције ће највећим делом бити финансиране средствима зајма који ће Банка одобрити Републици Србији за овај пројекат, а чије право коришћења ће Република Србија даље пренети на топлане и/ или јединице локалне самоуправе, учеснике Пројекта. Реализација Пројекта треба да помогне Републици Србији да инвестира у обновљиве изворе енергије у сектору даљинског грејања интеграцијом соларних колектора, топлотних пумпи, коришћењем отпадне топлоте и енергије геотермалних извора, као и комплементарних мера (замена и/или проширење топловодне мреже, надоградња, замена и/или инсталација аутоматизованих подстаница) у постојеће системе даљинског грејања у десет јединица локалне самоуправе: Бечеј, Богатић, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Нови Пазар, Ниш, Панчево, Параћин и Вршац. Процењена вредност Пројекта износи 40.500.000 евра од чега ће износ од 37.500.000 евра бити финансиран са 30.000.000 евра зајма Банке и 7.500.000 евра донација коју су обезбедили SЕСО и RЕЕР. Преостали износ од 3.000.000 евра се односи на техничку подршку (консултантске услуге) за Министарство рударства и енергетике, као имплементатору Пројекта и учесницима, која је такође обезбедио SЕСО. Влада је Закључком 05 Број: 48-9502/2023 од 12. октобра 2023. године, утврдила Oснову за вођење преговора са Европском банком за обнову и развој у вези са одобравањем зајма за пројекат Обновљиви извори енергије у системима за даљинско грејање у Србији, Оперативни број 53021, одредила састав делегације Републике Србије за вођење преговора, усвојила Нацрт уговора о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој, Оперативни број 53021 и том приликом је именовала Синишу Малог, потпредседника Владе и министра финансија, да у име Владе као заступника Републике Србије, потпише предметни уговор. У међувремену је Банка сугерисала предлоге измене усвојеног Нацрта уговора о зајму, које нису материјалне већ техничке природе. Измене обухватају датум, односно годину потписивања уговора, датуме плаћања рата зајма на полугодишњем нивоу, први и последњи датум отплате главнице зајма, датум завршетка Пројекта и назив департмана и контакт мејл адресу Банке. У складу са предложеним изменама Банке, Закључком Владе 05 Број: 48- 4818/2024 од 6. јуна 2024. године усвојен је нови текст Уговора о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој, Оперативни број 53021 и овлашћен је Синиша Мали, први потпредседник Владе и министар финансија, да у име Владе, као заступника Републике Србије, потпише предметни уговор. Према одредбама Стандардних услова пословања од 5. новембра 2021. године, које Банка примењује у својој пословној политици и пракси код одобравања позајмица клијентима, финансијски услови овог зајма су следећи: − зајмопримац: Република Србија (преко Министарства рударства и енергетике); − планирани износ задужења 30.000.000 евра; − период расположивости три године од датума потписивања уговора, а очекује се да ће Пројекат бити завршен до средине 2027. године; − исплата средстава зајма у траншама, чији је минимални износ повлачења 200.000 евра; − период доспећа зајма од 15 година, при чему је први датум отплате 15. јуна 2027. године, а последњи датум отплате зајма 15. јуна 2039. године; − датуми плаћања камате су 15. мај и 15. новембар сваке године; − отплата зајма у 25 једнаких полугодишњих рата; − предвиђена могућност превремене отплате, као и отказивања зајма у минималном износу од 1.000.000 евра; − зајам подлеже варијабилној каматној стопи. Примена варијабилне стопе: шестомесечни EURIBOR увећан за фискну маржу од 1%. Зајмопримац може на цео или на било који део зајма који у том тренутку буде неотплаћен, одабрати да фиксира каматну стопи на тај део зајма; − провизија на неповучени део зајма износи 0,5% на годишњем нивоу; − уписна провизија по стопи од 1% укупног износа зајма (300.000 евра) плаћа се Банци једнократно из средстава одобреног зајма. Резултат реализације Пројекта би било испоручење 115 GWh топлотне енергије из обновљивих извора енергије и додатно смањење 61 GWh примарне енергије имплементацијом мера енергетске ефикасности што представља око 3,3% укупно испоручене топлотне енергије система даљинског грејања у Србији (6.300 GWh). Топлотна енергија произведена из обновљивих извора енергије би са садашњих 95 GWh била увећана на 210 GWh. Такође, Пројекат би као резултат имао и смањење емисије CO₂ за 14.600 t годишње.

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА - ПОТВРЂИВАЊЕ. Разлози за потврђивање Уговора доношење Закона о потврђивању Оквирног споразума о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији LD 2114 (2022) између Банке за развој Савета Европе и Републике Србије – Пројектни зајам – Затворски објекти у Крушевцу и Европске банке за обнову и развој, Оперативни број 53021, потписаног 9. јула 2024. године (у даљем тексту: Уговор о зајму)Сремској Митровици, садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој одобрила зајам у износу од 30.000.000 евра Републици Србији, као зајмопримцу. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) према којој Народна скупштина, између осталог, скупштина Републике Србије одлучује о задуживању Републике Србије путем узимања дугорочних кредита. Такође, Народна скупштина потврђује Уговор о зајму, као међународни уговор, у складу са одредбама и одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13)) према којој Народна скупштина, између осталог, потврђује уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију. Законом о буџету Републике Србије за 2024. годину („Службени гласник РС”, број 92/23), Реализација Пројекта Затворски објекти у члану 3. одобрено је задуживање код Европске банке за обнову Крушевцу и развој (у даљем тексту: Банка) за спровођење пројекта Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији Сремској Митровици (у даљем тексту: Пројекат), у износу до 30.000.000 евра. У складу са усвојеним Законом о коришћењу обновљивих извора енергије („Службени гласник РС”, бр. 40/21 и 35/23), Министарство рударства и енергетике је започело рад на конкретним активностима у циљу повећања удела обновљивих извора енергијe у производњи топлотне енергије. Ове активности имају за циљ покретање великог броја инвестиција у подсектору даљинског грејања чиме ће се искористити његов значајан потенцијал у процесу декарбонизације Србије. У циљу реализације Пројекта, Министарство рударства и енергетике је 19. марта 2021. године потписало са Банком Меморандум о разумевању чија сврха је да обезбеди оквир и поспеши сарадњу са циљем побољшања квалитета ваздуха, промовисања коришћења обновљивих извора енергије у производњи топлотне енергије у Србији и повећања енергетске ефикасности. Банка је основала Фонд за обновљиве изворе енергије у сектору даљинских енергетских система за Западни Балкан (у даљем тексту: Фонд) чији је главни циљ пружање подршке земљама Западног Балкана у транзицији ка зеленој економији. Подршка Фонда се огледа, између осталог, у препознавању потенцијала за примену обновљивих технологија у даљинском грејању, припреми пројектно-техничке документације и финансирању инвестиција. У сврху пружања техничке помоћи Републици Србији у овим областима, Банка је обезбедила донацију Швајцарске Конфедерације – Државни секретаријат за економске послове Швајцарске Конфедерације (State Secretariat for Economic Affairs – SЕСО). Из ове донације биће суфинансиране будуће инвестиције и трошкови Имплементационог консултанта. Такође, део донације, коју је Влада Аустрије обезбедила за земље Западног Балкана из средстава Банке, биће усмерен на нашу земљу, а средства за техничку подршку и инвестиционе грантове ће бити опредељена и из Регионалног програма енергетске ефикасности (The Regional Energy Efficiency Programme - RЕЕР) која су обезбеђена од стране Европске уније. Инвестиције ће највећим делом бити финансиране средствима зајма који ће Банка одобрити Републици Србији за овај пројекат, а чије право коришћења ће Република Србија даље пренети на топлане и/ или јединице локалне самоуправе, учеснике Пројекта. Реализација Пројекта треба да помогне Републици Србији да инвестира у обновљиве изворе енергије у сектору даљинског грејања интеграцијом соларних колектора, топлотних пумпи, коришћењем отпадне топлоте и енергије геотермалних извора, као и комплементарних мера (замена и/или проширење топловодне мреже, надоградња, замена и/или инсталација аутоматизованих подстаница) у постојеће системе даљинског грејања у десет јединица локалне самоуправе: Бечеј, Богатић, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Нови Пазар, Ниш, Панчево, Параћин и Вршац. Процењена вредност Пројекта износи 40.500.000 евра од чега ће износ од 37.500.000 евра бити финансиран са 30.000.000 евра зајма Банке и 7.500.000 евра донација коју су обезбедили SЕСО и RЕЕР. Преостали износ од 3.000.000 евра се односи на техничку подршку (консултантске услуге) за Министарство рударства и енергетике, као имплементатору Пројекта и учесницима, која је такође обезбедио SЕСО. Влада је Закључком 05 Број: 48-9502/2023 од 12. октобра 2023. године, утврдила Oснову за вођење преговора са Европском банком за обнову и развој у вези са одобравањем зајма за пројекат Обновљиви извори енергије у системима за даљинско грејање у Србији, Оперативни број 53021, одредила састав делегације Републике Србије за вођење преговора, усвојила Нацрт уговора о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији између Републике Србије и Европске финансијски подржати Mеђународнa банке за обнову и развој, Оперативни број 53021 треба да допринесе побољшању пренасељености, побољшању услова живота и том приликом омогућавање рехабилитације за лица лишена слободе изградњом новог затвора у Крушевцу капацитета 450 лица, као и изградњом новог павиљона у затвору у Сремској Митровици за 200 затвореника. Циљ предложеног пројекта је именовала Синишу Малогда одговори на постојеће потребе за унапређењем квалитета затворских објеката у Републици Србији. Специфични циљеви укључују: - повећање простора по затворенику, потпредседника Владе са минимално 4m² на 6m2 у заједничким ћелијама, искључујући санитарни део, са адекватним санитарним условима и министра финансијакреветима; - побољшање услова живота затвореника у складу са европским затворским правилима, да у име Владе као заступника укључујући адекватну безбедност и сигурност, приступ здравственој заштити и могућности посета; - побољшање услова за ресоцијализацију обезбеђивањем објеката за обуку и образовне радионице. Ове инвестиције су усклађене са Стратегијом развоја система извршења кривичних санкција за период од 2021. до 2027. године Републике Србије, потпише предметни уговор. У међувремену која је Банка сугерисала предлоге измене усвојеног Нацрта уговора о зајму, које нису материјалне већ техничке природе. Измене обухватају датум, односно годину потписивања уговора, датуме плаћања рата зајма на полугодишњем нивоу, први и последњи датум отплате главнице зајма, датум завршетка Пројекта и назив департмана и контакт мејл адресу Банке. У складу са предложеним изменама Банке, Закључком усвојена од стране Владе 05 Број: 48- 4818/2024 од 6. јуна 2024. године усвојен је нови текст Уговора о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој, Оперативни број 53021 и овлашћен је Синиша Мали, први потпредседник Владе и министар финансија, да у име Владе, као заступника Републике Србије, потпише предметни уговор. Према одредбама Стандардних услова пословања Службени гласник број 142/2022 од 5. новембра 202127.12.2022. године. Стратегија подржава посвећеност Републике Србије преговорима са Европском унијом у поглављу 23 - Правосуђе. Сви радови ће се изводити по стандардима европских затворских правила. Пројекат се састоји од две компоненете: Изградња новог затворског комплекса у Крушевцу; и Изградња новог смештајног павиљона у казнено-поправном заводу (КПЗ) у Сремској Митровици. Планиране активности у Крушевцу и Сремској Митровици биће замена старих, које Банка примењује у својој пословној политици запуштених објеката. Поред радова на изградњи смештајних објеката, пројекат ће обухватити и пракси код одобравања позајмица клијентима, финансијски услови овог зајма су следећи: − зајмопримац: Република Србија (преко Министарства рударства пројектовање и енергетике); − планирани износ задужења 30.000.000 евра; − период расположивости три године од датума потписивања уговора, а очекује се да ће Пројекат бити завршен до средине 2027. године; − исплата средстава зајма у траншама, чији је минимални износ повлачења 200.000 евра; − период доспећа зајма од 15 година, при чему је први датум отплате 15. јуна 2027. године, а последњи датум отплате зајма 15. јуна 2039. године; − датуми плаћања камате су 15. мај и 15. новембар сваке године; − отплата зајма у 25 једнаких полугодишњих рата; − предвиђена могућност превремене отплатеизградњу радионичких објеката, као и отказивања зајма простора за рекреацију, образовање и социјализацију затвореника. Директни корисници новог затворског комплекса биће 450 лица која ће бити трансферисана из старог затвора у минималном износу Крушевцу као и из оближњих затвора у Ћуприји, Нишу и Пожаревцу, док ће директни корисници павиљона у КПЗ Сремска Митровица бити сви осуђеници који тамо издржавају казну јер је тренутни капацитет затвора 1495 особа, а казну издржава преко 2000 лица. Додатни павиљон са 200 места користиће свим притвореним лицима јер ће доградњом новог објекта пренасељеност у свим павиљонима бити смањена. Свеукупно, пројекат ће утицати на око 25% процената свих лица лишених слободе према статистици Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде, која је сачињена пред крај 2020. године. Поред тога, особље запослено у тим установама ће такође имати користи од 1.000.000 наведених побољшања која ће допринети бољој организацији и рутини у затворским објектима. Укупни трошкови Пројекта процењени су на 42.250.000 евра; − зајам подлеже варијабилној каматној стопи, укључујући кредит Банке од 30.000.000 евра, што чини 71% укупне вредности Пројекта. Примена варијабилне стопе: шестомесечни EURIBOR увећан Као што се види у другим пројектима ове природе, дата прелиминарна процена може бити прекорачена због неочекиваних трошкова везаних за фискну маржу од 1%. Зајмопримац може на цео или на било који део зајма који у том тренутку буде неотплаћен, одабрати да фиксира каматну стопи на тај део зајма; − провизија на неповучени део зајма износи 0,5% на годишњем нивоу; − уписна провизија по стопи од 1% укупног износа зајма (300.000 евра) плаћа се Банци једнократно из средстава одобреног зајма. Резултат реализације Пројекта би било испоручење 115 GWh топлотне енергије из обновљивих извора енергије и додатно смањење 61 GWh примарне енергије имплементацијом мера енергетске ефикасности што представља око 3,3% укупно испоручене топлотне енергије система даљинског грејања у Србији (6.300 GWh). Топлотна енергија произведена из обновљивих извора енергије би са садашњих 95 GWh била увећана на 210 GWh. Такође, Пројекат би као резултат имао и смањење емисије CO₂ за 14.600 t годишњеграђевинске радове.

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА - ПОТВРЂИВАЊЕ. Разлози за потврђивање Уговора потврђивањe Oквирног споразума о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији LD 1830 (2014) између Банке за развој Савета Европе и Републике Србије и Европске банке за обнову и развој, Оперативни број 53021, потписаног 9. јула 2024. године (у даљем тексту: Уговор о зајму)Србије, садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој одобрила зајам у износу од 30.000.000 евра Републици Србији, као зајмопримцу. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/1178/11 и 68/15), 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) према којој Народна скупштина, између осталог, скупштина Републике Србије одлучује о задуживању Републике Србије путем узимања дугорочних кредита. Такође, Народна скупштина потврђује Уговор о зајму, као међународни уговор, у складу са одредбама и одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13)) према којој Народна скупштина, између осталог, потврђује уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију. Законом о буџету Републике Србије за 20242016. годину („Службени гласник РС”, број 92/23103/15), у члану 3. одобрено је задуживање Републике Србије код Европске банке Банке за обнову и развој Савета Европе (у даљем тексту: БанкаБСЕ) до износа од 8.000.000 евра за спровођење пројекта Обновљиви извори енергије Пројекат „Санирање последица земљотреса у системима даљинског грејања у Србији Краљеву” (у даљем тексту: Пројекат). Циљ Пројекта је да се обезбеде компензацијска трајна стамбена решења за 366 породица чији су станови оштећени током земљотреса који је погодио град Краљево и централне делове Србије у новембру 2010. године. Из средстава БСЕ зајма ће се делимично финансирати рушење 21 стамбене зграде и изградња четири нове осмоспратне стамбене зграде у урбаном стамбеном насељу „Пиц Мала” у Краљеву. Новосаграђени стамбени објекти користиће се за поновно смештање 366 власника и закупаца социјалних станова чији су садашњи станови непоправљиво оштећени током земљотреса. Закључком Владе 05 Број: 48-6443/2015 од 11. јуна 2015. године, утврђена је Oснова за вођење преговора са БСЕ у вези са одобравањем зајма за Пројекат и одређена делегација за преговоре, коју су чинили представници Министарства финансија, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Републичке агенције за становање. Након успешно окончаних преговора, Закључком Владе 05 Број: 48-3334/2016 од 25. марта 2016. године, прихваћен је Извештај са преговора и усвојен Xxxxx оквирног споразума о зајму LD 1830 (2014) између Банке за развој Савета Европе и Републике Србије (у даљем тексту: Оквирни споразум) који је потписан 6. априла 2016. године у Паризу и 21. априла 2016. године у Београду. Након изградње нових зграда, град Краљево ће потписати уговоре о размени непокретности са крајњим корисницима, по принципу компензације „m2 за m2”, што значи да ће домаћинства - корисници бити премештена у станове приближно исте величине у односу на оне које тренутно користе. Корисници - власници ће добити власништво на новоизграђеним становима без компензације за било коју разлику у вредности некретнине, у износу до 30.000.000 евра. У складу са усвојеним Законом чланом 31. Закона о коришћењу обновљивих извора енергије јавној својини („Службени гласник РС” бр. 72/11, 88/13 и 105/14). Власници старих станова, чија је величина испод минимума одређеног законима Републике Србије, имаће право да откупе (Опција 1) или изнајме (Опција 2) додатну нето површину, јер је у великом броју случајева површина станова садашњих власника или закупаца мања од законског минимума за величину стана. Опција 1 подразумева да ће власници имати право да купе додатну нето површину по повлашћеној цени, а плаћање у ратама ће бити омогућено на период дужи од 20 година. Опција 2 омогућава власницима да изнајмљују додатну нето површину станова, у складу са Уредбом о стандардима и нормативима за планирање, пројектовање, грађење и условима за коришћење и одржавање станова за социјално становање („Службени гласник РС”, бр. 40/21 и 35/23број 26/13), Министарство рударства и енергетике је започело рад на конкретним активностима у циљу повећања удела обновљивих извора енергијe у производњи топлотне енергије. Ове активности имају за циљ покретање великог броја инвестиција у подсектору даљинског грејања чиме ће се искористити његов значајан потенцијал у процесу декарбонизације Србије. У циљу реализације Пројекта, Министарство рударства и енергетике је 19. марта 2021. године потписало са Банком Меморандум о разумевању чија сврха је да обезбеди оквир и поспеши сарадњу са циљем побољшања квалитета ваздуха, промовисања коришћења обновљивих извора енергије у производњи топлотне енергије у Србији и повећања енергетске ефикасности. Банка је основала Фонд за обновљиве изворе енергије у сектору даљинских енергетских система за Западни Балкан (у даљем тексту: Фонд) чији је главни циљ пружање подршке земљама Западног Балкана у транзицији ка зеленој економији. Подршка Фонда се огледа, између осталог, у препознавању потенцијала за примену обновљивих технологија у даљинском грејању, припреми пројектно-техничке документације и финансирању инвестиција. У сврху пружања техничке помоћи Републици Србији у овим областима, Банка је обезбедила донацију Швајцарске Конфедерације – Државни секретаријат за економске послове Швајцарске Конфедерације (State Secretariat for Economic Affairs – SЕСО). Из ове донације биће суфинансиране будуће инвестиције и трошкови Имплементационог консултанта. Такође, део донације, коју је Влада Аустрије обезбедила за земље Западног Балкана из средстава Банке, биће усмерен на нашу земљу, а средства за техничку подршку и инвестиционе грантове ће бити опредељена и из Регионалног програма енергетске ефикасности (The Regional Energy Efficiency Programme - RЕЕР) која су обезбеђена од стране Европске уније. Инвестиције ће највећим делом бити финансиране средствима зајма који ће Банка одобрити Републици Србији за овај пројекат, а чије право коришћења ће Република Србија даље пренети на топлане и/ или јединице локалне самоуправе, учеснике Пројекта. Реализација Пројекта треба да помогне Републици Србији да инвестира у обновљиве изворе енергије у сектору даљинског грејања интеграцијом соларних колектора, топлотних пумпи, коришћењем отпадне топлоте и енергије геотермалних извора, као и комплементарних мера (замена и/или проширење топловодне мреже, надоградња, замена и/или инсталација аутоматизованих подстаница) у постојеће системе даљинског грејања у десет јединица локалне самоуправе: Бечеј, Богатић, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Нови Пазар, Ниш, Панчево, Параћин и Вршац. Процењена вредност Пројекта је 14,2 милиона евра, а учешће БСЕ, која у складу са својом пословном политиком не финансира 100% вредности пројекта, износи 40.500.000 евра од чега ће износ од 37.500.000 евра бити финансиран са 30.000.000 евра зајма Банке 8 милиона евра. Учешће града Краљева у натури и 7.500.000 евра донација коју су обезбедили SЕСО новцу износи 5,3 милиона евра, док Инвестициони оквир за западни Балкан (WBIF) обезбеђује финансирање преосталих 0,9 милиона евра. Уколико буде одобрено, финансирање трошкова надзора и RЕЕРтехничке инспекције, у виду донације, у износу до 0,5 милиона евра, сносиће Инвестициони оквир за западни Балкан - Инструмент за инфраструктурне пројекте (WBIF-IPF). Преостали износ од 3.000.000 евра се односи на техничку подршку (консултантске услуге) За спровођење Пројекта задужено је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, док је Републичка агенција за Министарство рударства становање одговорна за праћење и енергетике, као имплементатору финансијско управљање Пројектом. Јединица за управљање Пројектом задужена је за свакодневно спровођење Пројекта и учесницима, која физичко управљање активностима у оквиру истог. Оквирним споразумом предвиђено је такође обезбедио SЕСО. Влада је Закључком 05 Бројда се кредитна средства одобравају под следећим условима: 48-9502/2023 од 12. октобра 2023. године, утврдила Oснову за вођење преговора са Европском банком за обнову и развој у вези са одобравањем зајма за пројекат Обновљиви извори енергије у системима за даљинско грејање у Србији, Оперативни број 53021, одредила састав делегације Републике Србије за вођење преговора, усвојила Нацрт уговора о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој, Оперативни број 53021 и том приликом је именовала Синишу Малог, потпредседника Владе и министра финансија, да у име Владе као заступника Републике Србије, потпише предметни уговор. У међувремену је Банка сугерисала предлоге измене усвојеног Нацрта уговора о зајму, које нису материјалне већ техничке природе. Измене обухватају датум, односно годину потписивања уговора, датуме плаћања рата зајма на полугодишњем нивоу, први и последњи датум отплате главнице зајма, датум завршетка Пројекта и назив департмана и контакт мејл адресу Банке. У складу са предложеним изменама Банке, Закључком Владе 05 БројИзнос кредита: 48- 4818/2024 од 6. јуна 2024. године усвојен је нови текст Уговора о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој, Оперативни број 53021 и овлашћен је Синиша Мали, први потпредседник Владе и министар финансија, да у име Владе, као заступника Републике Србије, потпише предметни уговор. Према одредбама Стандардних услова пословања од 5. новембра 2021. године, које Банка примењује у својој пословној политици и пракси код одобравања позајмица клијентима, финансијски услови овог зајма су следећи8.000.000 евра; Зајмодавац: − зајмопримацБСЕ; Зајмопримац: Република Србија (преко Министарства рударства Србија; Зајмопримац има могућност избора фиксне или варијабилне каматне стопе приликом повлачења транше; Зајмопримац, приликом повлачења транше, може да изабере да ли ће отплату кредита вршити у годишњим, полугодишњим ратама; Приступна накнада и енергетике)провизија на неповучена средства се не плаћају; − планирани износ задужења 30.000.000 евраЗа сваку повучену траншу, Зајмопримац има могућност избора периода отплате у распону од 15 до 20 година, укључујући период почека до 5 година; − Период алокације кредитних средстава: означава период расположивости три године од 12 месеца од датума потписивања уговора, а очекује се да ће Пројекат бити завршен до средине 2027повлачења транше; Крајњи датум расположивости кредитних средстава је 31. децембар 2019. године; − исплата Кредит се реализује у најмање 2 транше. Такође, Оквирним споразумом су предвиђени основни елементи које треба да садрже Пратећа писма за повлачење средстава зајма у траншама, чији је минимални износ повлачења 200.000 евра; − период доспећа зајма од 15 година, при чему је први датум отплате 15. јуна 2027. године, а последњи датум отплате зајма 15. јуна 2039. године; − датуми плаћања камате су 15. мај и 15. новембар сваке године; − отплата зајма у 25 једнаких полугодишњих рата; − предвиђена могућност превремене отплатезајма, као и отказивања зајма у минималном износу од 1.000.000 евра; − зајам подлеже варијабилној каматној стопи. Примена варијабилне стопе: шестомесечни EURIBOR увећан за фискну маржу од 1%. Зајмопримац може на цео или на било извештаји о праћењу Пројекта који део зајма који у том тренутку буде неотплаћен, одабрати да фиксира каматну стопи на тај део зајма; − провизија на неповучени део зајма износи 0,5% на годишњем нивоу; − уписна провизија по стопи од 1% укупног износа зајма (300.000 евра) плаћа се Банци једнократно из средстава одобреног зајма. Резултат реализације Пројекта би било испоручење 115 GWh топлотне енергије из обновљивих извора енергије и додатно смањење 61 GWh примарне енергије имплементацијом мера енергетске ефикасности што представља око 3,3% укупно испоручене топлотне енергије система даљинског грејања у Србији (6.300 GWh). Топлотна енергија произведена из обновљивих извора енергије би са садашњих 95 GWh била увећана на 210 GWh. Такође, Пројекат би као резултат имао и смањење емисије CO₂ за 14.600 t годишњеподносе БСЕ.

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА - ПОТВРЂИВАЊЕ. Разлози за потврђивање Уговора доношење Закона о потврђивању Споразума о зајму Обновљиви између KfW, Франкфурт на Мајни („KfW”) и Републике Србије („Зајмопримац”) коју представља министар финансија за пројекат „Енергетска ефикасност у зградама јавне намене и обновљиви извори енергије у системима сектору даљинског грејања - Озелењавање јавног сектораˮ, који је потписан у Србији између Републике Србије Франкфурту на Мајни и Европске банке за обнову и развој, Оперативни број 53021, потписаног 9Београду 30. јула 2024децембра 2020. године (у даљем тексту: Уговор Споразум о зајму), садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој одобрила зајам у износу од 30.000.000 евра Републици Србији, као зајмопримцу. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) према којој Народна скупштина, између осталог, скупштина Републике Србије одлучује о задуживању Републике Србије путем узимања дугорочних кредита. Такође, Народна скупштина потврђује Уговор о зајму, као међународни уговор, у складу са одредбама и одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РСРепублике Србије”, број 32/13)) према којој Народна скупштина, између осталог, потврђује уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију. Законом Чланом 3. Закона о буџету Републике Србије за 20242020. годину („Службени гласник РС”, бр. 84/19, 60/20-др. пропис, 62/20-др. закон, 65/20-др. закон и 135/20) и Закона о буџету Републике Србије за 2021. годину („Службени гласник РС”, број 92/23149/20), у члану 3. одобрено је предвиђено je задуживање код Европске банке Немачкe развојнe банкe за обнову финансирање пројекта енергетске ефикасности у јавним објектима и развој (у даљем тексту: Банка) за спровођење пројекта Обновљиви извори обновљивих извора енергије у системима сектору даљинског грејања у Србији (у даљем тексту: Пројекат), у износу до 30.000.000 50.000.000 евра, што је предмет напред наведеног, закљученог споразума о зајму. У складу са усвојеним Законом о коришћењу обновљивих извора енергије („Службени гласник РС”, бр. 40/21 и 35/23), Министарство рударства и енергетике Финансијска подршка за спровођење Пројекта потврђена је започело рад на конкретним активностима у циљу повећања удела обновљивих извора енергијe у производњи топлотне енергије. Ове активности имају за циљ покретање великог броја инвестиција у подсектору даљинског грејања чиме ће се искористити његов значајан потенцијал у процесу декарбонизације Србије. У циљу реализације Пројекта, Министарство рударства и енергетике је 19. марта 2021. године потписало са Банком Меморандум о разумевању чија сврха је да обезбеди оквир и поспеши сарадњу са циљем побољшања квалитета ваздуха, промовисања коришћења обновљивих извора енергије у производњи топлотне енергије у Србији и повећања енергетске ефикасности. Банка је основала Фонд за обновљиве изворе енергије у сектору даљинских енергетских система за Западни Балкан (у даљем тексту: Фонд) чији је главни циљ пружање подршке земљама Западног Балкана у транзицији ка зеленој економији. Подршка Фонда се огледа, између осталог, у препознавању потенцијала за примену обновљивих технологија у даљинском грејању, припреми пројектно-техничке документације и финансирању инвестиција. У сврху пружања техничке помоћи Републици Србији у овим областима, Банка је обезбедила донацију Швајцарске Конфедерације – Државни секретаријат за економске послове Швајцарске Конфедерације (State Secretariat for Economic Affairs – SЕСО). Из ове донације биће суфинансиране будуће инвестиције и трошкови Имплементационог консултанта. Такође, део донације, коју је Влада Аустрије обезбедила за земље Западног Балкана из средстава Банке, биће усмерен на нашу земљу, а средства за техничку подршку и инвестиционе грантове ће бити опредељена и из Регионалног програма енергетске ефикасности (The Regional Energy Efficiency Programme - RЕЕР) која су обезбеђена од стране Европске уније. Инвестиције ће највећим делом бити финансиране средствима зајма који ће Банка одобрити Републици Србији за овај пројекат, а чије право коришћења ће Република Србија даље пренети на топлане и/ или јединице локалне самоуправе, учеснике Пројекта. Реализација Пројекта треба да помогне Републици Србији да инвестира у обновљиве изворе енергије у сектору даљинског грејања интеграцијом соларних колектора, топлотних пумпи, коришћењем отпадне топлоте и енергије геотермалних извора, као и комплементарних мера (замена и/или проширење топловодне мреже, надоградња, замена и/или инсталација аутоматизованих подстаница) у постојеће системе даљинског грејања у десет јединица локалне самоуправе: Бечеј, Богатић, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Нови Пазар, Ниш, Панчево, Параћин и Вршац. Процењена вредност Пројекта износи 40.500.000 евра од чега ће износ од 37.500.000 евра бити финансиран са 30.000.000 евра зајма Банке и 7.500.000 евра донација коју су обезбедили SЕСО и RЕЕР. Преостали износ од 3.000.000 евра се односи на техничку подршку (консултантске услуге) за Министарство рударства и енергетике, као имплементатору Пројекта и учесницима, која је такође обезбедио SЕСО. Влада је Закључком 05 Број: 48-9502/2023 разменом нота Владе Савезне Републике Немачке од 12. октобра 2023јула 2018. године, утврдила Oснову за вођење преговора са Европском банком за обнову године и развој у вези са одобравањем зајма за пројекат Обновљиви извори енергије у системима за даљинско грејање у Србији, Оперативни број 53021, одредила састав делегације Владе Републике Србије за вођење преговора, усвојила Нацрт уговора о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој, Оперативни број 53021 и том приликом је именовала Синишу Малог, потпредседника Владе и министра финансија, да у име Владе као заступника Републике Србије, потпише предметни уговород 28. У међувремену је Банка сугерисала предлоге измене усвојеног Нацрта уговора о зајму, које нису материјалне већ техничке природе. Измене обухватају датум, односно годину потписивања уговора, датуме плаћања рата зајма на полугодишњем нивоу, први и последњи датум отплате главнице зајма, датум завршетка Пројекта и назив департмана и контакт мејл адресу Банке. У складу са предложеним изменама Банке, Закључком Владе 05 Број: 48- 4818/2024 од 6. јуна 2024децембра 2018. године усвојен је нови текст Уговора о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој, Оперативни број 53021 и овлашћен је Синиша Мали, први потпредседник Владе и министар финансија, да у име Владе, као заступника Републике Србије, потпише предметни уговор. Према одредбама Стандардних услова пословања од 5. новембра 2021. године, које Банка примењује у својој пословној политици и пракси код одобравања позајмица клијентима, финансијски услови овог зајма су следећи: − зајмопримац: Република Србија (преко Министарства рударства и енергетике); − планирани износ задужења 30.000.000 евра; − период расположивости три године од датума потписивања уговора, а очекује се да ће Пројекат бити завршен до средине 2027. године; − исплата средстава зајма у траншама, чији је минимални износ повлачења 200.000 евра; − период доспећа зајма од 15 година, при чему је први датум отплате 15. јуна 2027. године, а последњи датум отплате зајма 15. јуна 2039. године; − датуми плаћања камате су 15. мај и 15. новембар сваке године; − отплата зајма у 25 једнаких полугодишњих рата; − предвиђена могућност превремене отплате, као и отказивања зајма у минималном износу од 1.000.000 евра; − зајам подлеже варијабилној каматној стопи. Примена варијабилне стопе: шестомесечни EURIBOR увећан за фискну маржу од 1%. Зајмопримац може на цео или на било који део зајма који у том тренутку буде неотплаћен, одабрати да фиксира каматну стопи на тај део зајма; − провизија на неповучени део зајма износи 0,5% на годишњем нивоу; − уписна провизија по стопи од 1% укупног износа зајма (300.000 евра) плаћа се Банци једнократно из средстава одобреног зајма. Резултат реализације Пројекта би било испоручење 115 GWh топлотне енергије из обновљивих извора енергије и додатно смањење 61 GWh примарне енергије имплементацијом мера енергетске ефикасности што представља око 3,3% укупно испоручене топлотне енергије система даљинског грејања у Србији (6.300 GWh). Топлотна енергија произведена из обновљивих извора енергије би са садашњих 95 GWh била увећана на 210 GWh. Такође, Пројекат би као резултат имао и смањење емисије CO₂ за 14.600 t годишњефинансијској сарадњи.

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА - ПОТВРЂИВАЊЕ. Разлози за потврђивање доношење Закона о потврђивању Уговора о зајму Обновљиви извори енергије између Немачкe развојнe банкe KfW, Франкфурт на Мајни и Републике Србије коју представља министар финансија, за Програм водоснабдевања и канализације у системима даљинског грејања општинама средње величине у Србији између Републике Србије и Европске банке за обнову и развојV, Оперативни број 53021, потписаног 9који је потписан 8. јула 2024јуна 2017. године у Београду (у даљем тексту: Уговор о зајму), садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој одобрила зајам у износу од 30.000.000 евра Републици Србији, као зајмопримцу. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 78/11 и 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) према којој Народна скупштина, између осталог, скупштина одлучује о задуживању Републике Србије путем узимања дугорочних кредита. Такође, Народна скупштина потврђује Уговор о зајму, као међународни уговор, у складу са одредбама и одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РСРепублике Србије”, број 32/13)) према којој Народна скупштина, између осталог, потврђује уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију. Законом о буџету Републике Србије за 20242017. годину („Службени гласник РС”, број 92/23), у члану 3. 99/16) одобрено је задуживање Републике Србије код Европске Немачке развојне банке (KfW) ради обезбеђивања зајма у износу до 17.000.000 евра чија ће се средства користити за обнову спровођења Програма водоснабдевања и развој канализације у општинама средње величине фаза V (у даљем тексту: Банка) Програм). Кроз ову фазу Програма обезбедиће се спровођење мера и активности дефинисаних Националним приоритетима за међународну помоћ за период од 2014. до 2017. године са пројекцијом до 2020. године, договорених у оквиру Програма развојне сарадње између Владе Републике Србије и Владе Савезне Републике Немачке. Поред финансирања из средстава зајма, Влада Савезне Републике Немачке је обезбедила бесповратна средства за Програм из посебног фонда којим управља немачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој, а према Споразуму о финансирању услуга експерата, закљученим 27. децембра 2013. године. Програмом је предвиђено спровођење пројекта Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији инвестиционих мера за унапређење застареле комуналне инфраструктуре којом се насељеним местима обезбеђује довољна количина квалитетне воде за пиће, а привреди несметано снабдевање потребним количинама воде за производњу. Из средстава опредељених градовима/општинама и њиховим комуналним предузећима за водовод и канализацију (у даљем тексту: Пројекат)Агенције за спровођење пројекта) који учествују у Програму (Књажевац, у износу до 30.000.000 евра. У складу са усвојеним Законом о коришћењу обновљивих извора енергије („Службени гласник РС”Параћин, бр. 40/21 Врбас и 35/23), Министарство рударства и енергетике је започело рад на конкретним активностима у циљу повећања удела обновљивих извора енергијe у производњи топлотне енергије. Ове активности имају за циљ покретање великог броја инвестиција у подсектору даљинског грејања чиме Кикинда) финансираће ће се искористити његов значајан потенцијал у процесу декарбонизације Србије. У циљу реализације Пројектареконструкција водоводне и канализационе мреже, Министарство рударства нови објекти/инсталације система водоснабдевања и енергетике је 19. марта 2021. године потписало са Банком Меморандум о разумевању чија сврха је да обезбеди оквир и поспеши сарадњу са циљем побољшања квалитета ваздуха, промовисања коришћења обновљивих извора енергије у производњи топлотне енергије у Србији и повећања енергетске ефикасности. Банка је основала Фонд за обновљиве изворе енергије у сектору даљинских енергетских система за Западни Балкан (у даљем тексту: Фонд) чији је главни циљ пружање подршке земљама Западног Балкана у транзицији ка зеленој економији. Подршка Фонда се огледа, између осталог, у препознавању потенцијала за примену обновљивих технологија у даљинском грејању, припреми пројектно-техничке документације и финансирању инвестиција. У сврху пружања техничке помоћи Републици Србији у овим областима, Банка је обезбедила донацију Швајцарске Конфедерације – Државни секретаријат за економске послове Швајцарске Конфедерације (State Secretariat for Economic Affairs – SЕСО). Из ове донације биће суфинансиране будуће инвестиције и трошкови Имплементационог консултанта. Такође, део донације, коју је Влада Аустрије обезбедила за земље Западног Балкана из средстава Банке, биће усмерен на нашу земљу, а средства за техничку подршку и инвестиционе грантове ће бити опредељена и из Регионалног програма енергетске ефикасности (The Regional Energy Efficiency Programme - RЕЕР) која су обезбеђена од стране Европске уније. Инвестиције ће највећим делом бити финансиране средствима зајма који ће Банка одобрити Републици Србији за овај пројекат, а чије право коришћења ће Република Србија даље пренети на топлане и/ или јединице локалне самоуправе, учеснике Пројекта. Реализација Пројекта треба да помогне Републици Србији да инвестира у обновљиве изворе енергије у сектору даљинског грејања интеграцијом соларних колектора, топлотних пумпи, коришћењем отпадне топлоте и енергије геотермалних изворањихова оптимизација, као и комплементарних мера (замена и/или проширење топловодне мрежетрошкови припреме, надоградња, замена и/или инсталација аутоматизованих подстаница) кооридинације и надзора у постојеће системе даљинског грејања у десет јединица локалне самоуправе: Бечеј, Богатић, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Нови Пазар, Ниш, Панчево, Параћин и Вршацспровођењу пројеката. Процењена вредност Пројекта износи 40.500.000 евра од чега ће износ од 37.500.000 евра бити финансиран са 30.000.000 евра зајма Банке и 7.500.000 евра донација коју су обезбедили SЕСО и RЕЕР. Преостали износ од 3.000.000 евра се односи на техничку подршку (консултантске услуге) за Министарство рударства и енергетике, као имплементатору Пројекта и учесницима, која је такође обезбедио SЕСО. Влада је Закључком На основу Закључка Владе 05 Број: 48-9502/2023 11702/2016 од 127. октобра 2023децембра 2016. године, утврдила Oснову којим је утврђена Основа и одређен састав делегације за вођење преговоре (представници Министарства финансија и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре), одржани су преговори са KfW-ом на којима су договорени услови одобравања потребног зајма у износу дo 17.000.000 евра, чиме су се стекли услови за потписивање Уговора о зајму са KfW-ом и Посебних уговора уз Уговор о зајму са KfW-ом и одабраним градовима/општинама и агенцијама за спровођење пројекта које учествују у Програму. Из средстава зајма финансираће се листа програмских активности и идентификованих инвестиционих мера на основу урађених студија оправданости: - реконструкција мреже за водоснабдевање и канализационе мреже; - реконструкција магистралних или транспортних цевовода; - изградња бунара; - изградња пумпних станица; - изградња резервоара; - уградња великих мерача и водомера у домаћинствима; - проширење или изградња постројења за прераду воде; и - технологија за контролу и надзор. Закључком Владе 05 број: 48-4591/2017 од 19. маја 2017. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском банком за обнову и развој KfW-ом у вези са одобравањем зајма за пројекат Обновљиви извори енергије у системима за даљинско грејање у Србији, Оперативни број 53021, одредила састав делегације Републике Србије за вођење преговора, усвојила Нацрт реализацију Програма и усвојени Xxxxx уговора о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој, Оперативни број 53021 и том приликом је именовала Синишу Малог, потпредседника Владе и министра финансија, да у име Владе као заступника Републике Србије, потпише предметни уговор. У међувремену је Банка сугерисала предлоге измене усвојеног Нацрта Xxxxx посебног уговора уз Уговор о зајму, које нису материјалне већ техничке природе. Измене обухватају датум, односно годину потписивања уговора, датуме плаћања рата зајма на полугодишњем нивоу, први и последњи датум отплате главнице зајма, датум завршетка Пројекта и назив департмана и контакт мејл адресу Банке. У складу са предложеним изменама Банке, Закључком Владе 05 Број: 48- 4818/2024 од 6што је резултирало њиховим потписивањем 8. јуна 20242017. године усвојен је нови текст Уговора године. Уговором о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији између Републике Србије и Европске банке за обнову и развојпредвиђено је да KfW одобри зајам Републици Србији, Оперативни број 53021 и овлашћен под следећим условима: - зајмопримац је Синиша Мали, први потпредседник Владе и Република Србија коју представља министар финансија; - зајмопримца ће у спровођењу Програма представљати Министарство грађевинарства, да у име Владе, као заступника Републике Србије, потпише предметни уговорсаобраћаја и инфраструктуре; - износ зајма је 17.000.000 евра; - период расположивости зајма је до 30. Према одредбама Стандардних услова пословања од 5. новембра децембра 2021. године, које Банка примењује у својој пословној политици и пракси код одобравања позајмица клијентимауз могућност да се, финансијски услови овог по потреби, овај рок накнадно продужи; - датуми плаћања обавеза по основу зајма су следећи: − зајмопримац: Република Србија (преко Министарства рударства 30. мај и енергетике)30. новембар сваке године након датума ступања на снагу Уговора о зајму; − планирани износ задужења 30.000.000 евра; − - период расположивости три отплате зајма је 15 година, уз укључен период почека од 5 година, тако да прва рата отплате главнице доспева 30. маја 2022. године од датума потписивања уговора, а очекује се да ће Пројекат бити завршен до средине 2027последња 30. маја 2032. године; − исплата средстава - каматна стопа је 1,1% годишње; - накнада за организовање посла плаћа се банци једнократно, у паушалном износу од 0,5% износа Зајма; - провизија на неповучена средства обрачунаваће се по стопи од 0,25% годишње на неискоришћени износ зајма у траншамаи плаћа се полугодишње за протекли период, чији је минимални износ повлачења 200.000 евра; − период доспећа зајма од 15 година, при чему је први датум отплате 15. јуна 2027. године, а последњи датум отплате зајма 15. јуна 2039. године; − датуми плаћања камате су 15на дан 30. мај и 1530. новембар сваке годинеxxxxx xxxxxx, aли нe прe oдгoвaрajућeг дaтумa плаћања кojи слeди нaкoн ступања на снагу Уговора о зајму; − отплата зајма - затезна камата за доцњу у 25 једнаких полугодишњих рата; − предвиђена могућност превремене отплатеплаћању обавеза зајмоприма, као и отказивања зајма у минималном износу од 1.000.000 евра; − зајам подлеже варијабилној каматној стопи. Примена варијабилне стопе: шестомесечни EURIBOR увећан за фискну маржу од 1%. Зајмопримац може на цео или на било који део зајма који у том тренутку буде неотплаћен, одабрати да фиксира каматну стопи на тај део зајма; − провизија на неповучени део зајма износи 0,5% на годишњем нивоу; − уписна провизија обрачунаваће се по стопи од 1200 базних поена на годишњем нивоу изнад редовне каматне стопе (3,1%); - минимални износ транше је 10.000 евра, уз изузетак последње исплате која може бити и у мањем износу. Зајмопримац ће користити средства зајма искључиво за реализацију Програма, у циљу финансирања инвестиционих мера и, уколико буде било потребно и у договору са KfW-ом, до 700.000 евра може бити опредељено за експертске услуге консултаната у припреми и реализацији инвестиција и унапређењу њиховог техничког и комерцијалног учинка у пружању комуналних услуга и управљању отпадним водама у одабраним градовима/општинама средње величине у Републици Србији. Иначе, услуге консултаната се финансирају из раније одобрених средстава донације Владе Савезне Републике Немачке по Споразуму о финансирању услуга експерата, закљученим 27. децембра 2013. године. Зајмопримац ће средства зајма у целости пренети на коришћење градовима/ општинама и њиховим комуналним предузећима као aгенцијама за спровођење пројекта и то, 70% укупног износа у виду зајма а преосталих 30% у виду донације. Отплату зајма према КfW-у у складу са Уговором о зајму вршиће зајмопримац, док ће градови/општине и њихове aгенције за спровођење пројекта бити у обавези да Републици Србији отплате 70% зајма и обезбеде средства за плаћање доспелих ануитета у складу са утврђеним плановима отплате и одредбама посебних трилатералних уговора, које ће накнадно закључити са Републиком Србијом. Посебним уговорима уз Уговор о зајму, чији су потписници KfW, Република Србија и сваки од изабраних градова/општина и њихових aгенција за спровођење пројекта које учествују у Програму, дефинисани су детаљи спровођења Програма, предвиђене инвестиционе мере, поступак набавки потребних добара и услуга путем међународног тендерског поступка у складу са KfW-овим Смерницама за набавку робе, радова и пратећих услуга. Неведеним уговорима, који су потписани истог дана када и Уговор о зајму, одређена су средства намењена спровођењу Програма у изабраним градовима/општинама, те је тако за Кикинду опредељено 6.000.000 евра (300.000 евра) плаћа се Банци једнократно из средстава одобреног зајма. Резултат реализације Пројекта би било испоручење 115 GWh топлотне енергије из обновљивих извора енергије 4.200.000 евра у виду позајмице и додатно смањење 61 GWh примарне енергије имплементацијом мера енергетске ефикасности што представља око 3,3% укупно испоручене топлотне енергије система даљинског грејања 1.800.000 евра као бесповратна средства), Врбасу 4.100.000 евра (2.870.000 у Србији виду позајмице и 1.230.000 евра као бесповратна средства), а Књажевцу и Параћину по 3.450.000 евра (6.300 GWh2.415.000 евра као позајмица и 1.035.000 евра као бесповратна средства). Топлотна енергија произведена из обновљивих извора енергије би са садашњих 95 GWh била увећана на 210 GWh. ТакођеРеализацијом овог програма нових улагања у квалификованим општинама/градовима, Пројекат би као резултат имао и смањење емисије CO₂ за 14.600 t годишњеобезбеђује се одрживо снабдевање пијаћом водом која ће испунити прописане стандарде квалитета, а у посебним случајевима унапређење управљања отпадним водама уз социјално прихватљиве трошкове, што ће допринети унапређењу животних услова локалног становништва.

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА - ПОТВРЂИВАЊЕ. Разлози за потврђивање Уговора доношење Закона о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији потврђивању финансијског уговора „Апекс зајам за мала и средња предузећа и друге приоритете III/Aˮ између Републике Србије и Европске инвестиционе банке за обнову и развој, Оперативни број 53021, потписаног 9. јула 2024. године (у даљем тексту: Уговор о зајму)Народне банке Србије, садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој одобрила зајам у износу од 30.000.000 евра Републици Србији, као зајмопримцу. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 107/09 и 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) према којој Народна скупштина, између осталог, скупштина Републике Србије одлучује о задуживању Републике Србије путем узимања дугорочних кредита. Такође, Народна скупштина потврђује Уговор о зајму, као међународни уговор, у складу са одредбама и одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13). Законом о буџету Републике Србије за 20242013. годину („Службени гласник РС”, бр. 114/12 и 59/13) и Законом о буџету Републике Србије за 2014. годину („Службени гласник РС”, број 92/23110/13), у члану 3. одобрено је задуживање Републике Србије код Европске инвестиционе банке у износу до 500.000.000 евра, за обнову потребе спровођења Апекс 5 кредитне линије. Оквирни споразум између Републике Србије и развој Европске инвестиционе банке (у даљем тексту: БанкаЕИБ) којим се регулишу активности ЕИБ у Републици Србији, потписан је 11. маја 2009. године у Београду. Крајем 2010. године у Београду је основана канцеларија ЕИБ за спровођење пројекта Обновљиви извори енергије Западни Балкан, што додатно потврђује значај банке за земљу и регион. Стратегијом развоја конкурентних и иновативних малих и средњих предузећа за период од 2008. до 2013. године, као један од пет стубова политике развоја малих и средњих предузећа, утврђено је финансирање малих и средњих предузећа, односно стварање услова за раст кредитне понуде сектору малих и средњих предузећа, као и повољнијих услова за финансирање наведеног сектора. Под повољнијим условима и повећањем доступности не сматрају се само финансијски услови и трајање кредита, већ посебно, услови одобравања кредита, односно њихово поједностављење и смањивање оптерећења у системима даљинског грејања погледу средстава обезбеђења која је потребно да мала и средња предузећа пруже пословним банкама. Имајући у Србији виду одобрене кредите по основу финансијских уговора где је Република Србија била зајмопримац, до сада су од стране ЕИБ одобрене четири Апекс кредитне линије у укупном износу од 500 милиона евра. Закључком Владе 05 Број: 48-10045/2013-1 од 28. новембра 2013. године, утврђена је Oснова за вођење преговора са ЕИБ у вези са одобравањем Апекс 5 кредитне линије за финансирање малих и средњих предузећа и других приоритетних пројеката преко пословних банака, и одређена делегација Републике Србије за преговоре са представницима ЕИБ, коју чине представници Министарства финансија, Министарства привреде и Народне банке Србије. Закључком Владе 05 Број: 48-11202/2013 од 30. децембра 2013. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком у вези са одобравањем Апекс 5 кредитне линије за финансирање малих и средњих предузећа и приоритетних пројеката преко пословних банака и усвојен Нацрт финансијског уговора „Апекс зајам за мала и средња предузећа и друге приоритете III/Aˮ између Републике Србије и Европске инвестиционе банке и Народне банке Србије (у даљем тексту: Пројекат), у износу до 30.000.000 евраФинансијски уговор) који је потписан 30. У складу са усвојеним Законом о коришћењу обновљивих извора енергије („Службени гласник РС”, бр. 40/21 и 35/23), Министарство рударства и енергетике је започело рад на конкретним активностима у циљу повећања удела обновљивих извора енергијe у производњи топлотне енергије. Ове активности имају за циљ покретање великог броја инвестиција у подсектору даљинског грејања чиме ће се искористити његов значајан потенцијал у процесу декарбонизације Србије. У циљу реализације Пројекта, Министарство рударства и енергетике је 19. марта 2021децембра 2013. године потписало у Луксембургу и Београду. Кредити из средстава Апекс 5 кредитне линије одобраваће се крајњим корисницима посредством пословних банака. Избор пословних банака вршиће ЕИБ на основу предлога Републике Србије и Народне банке Србије, која ће у својству агента администрирати кредитну линију за рачун Републике Србије и закључивати Уговоре о посредовању са Банком Меморандум о разумевању чија сврха пословним банкама које буду одређене за реализацију Апекс 5 кредитне линије. Пројекти малих и средњих предузећа (МСП) и предузећа средње тржишне капитализације, као и приоритетни пројекти, услови за финансирање пројеката и одговарајућа алокација средстава, утврдиће се у пратећем писму које ће стране потписнице Финансијског уговора накнадно закључити ради спровођења Апекс 5 кредитне линије. Финансијским уговором предвиђено је да обезбеди оквир се кредитна средства одобравају под следећим условима: - Износ кредита: 150.000.000 евра; - Зајмодавац: ЕИБ; - Зајмопримац: Република Србија коју представља министар финансија; - Агент: Народна банка Србије; - Зајмопримац има могућност избора фиксне или варијабилне каматне стопе приликом повлачења транше; - Зајмопримац, приликом повлачења транше, има могућност избора отплате кредита у годишњим, полугодишњим или тромесечним ратама; - Предвиђена је могућност отплате транше у једној рати; - Приступна накнада, као и поспеши сарадњу накнада на неповучени износ кредита се не плаћа; - Период отплате: 12 година, укључујући 4 године периода почека за пројекте које спроводе мала и средња предузећа, односно 15 година, укључујући 5 година периода почека за приоритетне пројекте која спроводе крајњи корисници свих величина; - Крајњи датум расположивости кредитних средстава: је 31. децембар 2016. године, уз могућност његовог продужења након што Зајмопримац поднесе формални захтев у писаној форми ЕИБ; - Период алокације кредитних средстава: означава период од 33 месеца од потписивања овог уговора односно до 30. септембра 2016. године; - Најмање 70% кредитних средстава биће додељено за квалификоване пројекте малих и средњих предузећа и приоритетне пројекте које промовишу мала и средња предузећа и предузећа средње тржишне капитализације; - Кредит се реализује у највише 20 транши, са циљем побољшања квалитета ваздухаминималним износом транше од 5 милиона евра; - Средства за отплату кредита обезбеђиваће се од стране посредника, промовисања коришћења обновљивих извора енергије а из средстава која ће обезбедити крајњи корисници измиривањем обавеза насталих на основу Уговора о кредитирању, закључених са посредницима; - Уговори о посредовању садржаће одредбу којом се посредници обавезују да кредитна средства стављају на располагање крајњим корисницима под условима који су у производњи топлотне енергије погледу годишње каматне стопе најмање 0,5% (педесет базних поена) повољнији у Србији и повећања енергетске ефикасности. Банка је основала Фонд односу на услове под којима пословне банке, за обновљиве изворе енергије исту намену, одобравају кредите својим клијентима у сектору даљинских енергетских система за Западни Балкан (у даљем тексту: Фонд) чији је главни циљ пружање подршке земљама Западног Балкана у транзицији ка зеленој економији. Подршка Фонда се огледа, између осталог, у препознавању потенцијала за примену обновљивих технологија у даљинском грејању, припреми пројектно-техничке документације и финансирању инвестиција. У сврху пружања техничке помоћи Републици Србији у овим областима, Банка је обезбедила донацију Швајцарске Конфедерације – Државни секретаријат за економске послове Швајцарске Конфедерације (State Secretariat for Economic Affairs – SЕСО). Из ове донације биће суфинансиране будуће инвестиције и трошкови Имплементационог консултантаоквиру својих редовних делатности. Такође, део донацијеФинансијским уговором предвиђени су и основни елементи које ће садржати Уговори о посредовању, коју је Влада Аустрије обезбедила за земље Западног Балкана из средстава Банке, биће усмерен на нашу земљу, а средства за техничку подршку између Народне банке Србије и инвестиционе грантове ће бити опредељена и из Регионалног програма енергетске ефикасности (The Regional Energy Efficiency Programme - RЕЕР) која су обезбеђена од стране Европске уније. Инвестиције ће највећим делом бити финансиране средствима зајма који ће Банка одобрити Републици Србији за овај пројекат, а чије право коришћења ће Република Србија даље пренети на топлане и/ или јединице локалне самоуправе, учеснике Пројекта. Реализација Пројекта треба да помогне Републици Србији да инвестира у обновљиве изворе енергије у сектору даљинског грејања интеграцијом соларних колектора, топлотних пумпи, коришћењем отпадне топлоте и енергије геотермалних извораодабраних пословних банака, као и комплементарних мера (замена и/или проширење топловодне мреже, надоградња, замена и/или инсталација аутоматизованих подстаница) основни елементи Уговора о кредитирању које ће одабране пословне банке даље закључивати са крајњим корисницима. Посебно је дефинисано да ће агент бити у постојеће системе даљинског грејања у десет јединица локалне самоуправе: Бечеј, Богатић, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Нови Пазар, Ниш, Панчево, Параћин и Вршац. Процењена обавези да путем Уговора о посредовању обавеже пословне банке да не одобравају кредите крајњим корисницима уколико вредност Пројекта износи 40.500.000 евра од чега ће квалификованог пројекта премашује износ од 37.500.000 евра бити финансиран са 30.000.000 евра зајма Банке и 7.500.000 евра донација коју су обезбедили SЕСО и RЕЕР25 милиона евра. Преостали износ од 3.000.000 евра се односи на техничку подршку (консултантске услуге) за Министарство рударства и енергетикеИстовремено, као имплементатору Пројекта и учесницима, која је такође обезбедио SЕСО. Влада је Закључком 05 Број: 48-9502/2023 од 12. октобра 2023. године, утврдила Oснову за вођење преговора са Европском банком за обнову и развој у вези са одобравањем зајма за пројекат Обновљиви извори енергије у системима за даљинско грејање у Србији, Оперативни број 53021, одредила састав делегације Републике Србије за вођење преговора, усвојила Нацрт уговора о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој, Оперативни број 53021 и том приликом је именовала Синишу Малог, потпредседника Владе и министра финансија, да у име Владе као заступника Републике Србије, потпише предметни уговор. У међувремену је Банка сугерисала предлоге измене усвојеног Нацрта уговора о зајмупројекти вредности до 12,5 милиона евра, које нису материјалне већ техничке природе. Измене обухватају датумће спроводити мала и средња предузећа и предузећа средње тржишне капитализације, односно годину потписивања уговора, датуме плаћања рата зајма на полугодишњем нивоу, први и последњи датум отплате главнице зајма, датум завршетка Пројекта и назив департмана и контакт мејл адресу Банке. У складу са предложеним изменама Банке, Закључком Владе 05 Број: 48- 4818/2024 од 6. јуна 2024. године усвојен је нови текст Уговора о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој, Оперативни број 53021 и овлашћен је Синиша Мали, први потпредседник Владе и министар финансија, да у име Владе, као заступника Републике Србије, потпише предметни уговор. Према одредбама Стандардних услова пословања од 5. новембра 2021. године, које Банка примењује у својој пословној политици и пракси код одобравања позајмица клијентима, финансијски услови овог зајма су следећи: − зајмопримац: Република Србија (преко Министарства рударства и енергетике); − планирани износ задужења 30.000.000 евра; − период расположивости три године од датума потписивања уговора, а очекује могу се да ће Пројекат бити завршен до средине 2027. године; − исплата средстава зајма у траншама, чији је минимални износ повлачења 200.000 евра; − период доспећа зајма од 15 година, при чему је први датум отплате 15. јуна 2027. године, а последњи датум отплате зајма 15. јуна 2039. године; − датуми плаћања камате су 15. мај и 15. новембар сваке године; − отплата зајма у 25 једнаких полугодишњих рата; − предвиђена могућност превремене отплате, као и отказивања зајма у минималном износу од 1.000.000 евра; − зајам подлеже варијабилној каматној стопи. Примена варијабилне стопе: шестомесечни EURIBOR увећан за фискну маржу од 1%. Зајмопримац може на цео или на било који део зајма који у том тренутку буде неотплаћен, одабрати да фиксира каматну стопи на тај део зајма; − провизија на неповучени део зајма износи 0,5% на годишњем нивоу; − уписна провизија по стопи од 1% укупног износа зајма (300.000 евра) плаћа се Банци једнократно финансирати из средстава одобреног зајма. Резултат реализације Пројекта би било испоручење 115 GWh топлотне енергије из обновљивих извора енергије и додатно смањење 61 GWh примарне енергије имплементацијом мера енергетске ефикасности што представља око 3,3ЕИБ до 100% укупно испоручене топлотне енергије система даљинског грејања у Србији (6.300 GWh). Топлотна енергија произведена из обновљивих извора енергије би са садашњих 95 GWh била увећана њихове вредности, док је код приоритетних пројеката финансирање од стране ЕИБ ограничено на 210 GWh. Такође, Пројекат би као резултат имао и смањење емисије CO₂ за 14.600 t годишњеизнос до 50% вредности пројекта.

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА - ПОТВРЂИВАЊЕ. Разлози за потврђивање Уговора доношење Закона о потврђивању Oквирног споразума о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији LD 1981 ADD 1 (2022) између Банке за развој Савета Европе и Републике Србије и Европске банке - Зајам за обнову и развој, Оперативни број 53021, потписаног 9. јула 2024. године финансирање јавног здравственог сектора (у даљем тексту: Уговор о зајмуPFF), садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој одобрила зајам у износу од 30.000.000 евра Републици Србији, као зајмопримцу. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) према којој Народна скупштина, између осталог, скупштина одлучује о задуживању Републике Србије путем узимања дугорочних кредита. Такође, Народна скупштина потврђује Уговор о зајму, као међународни уговор, у складу са одредбама и одредби члана 14. став 1Уговор о зајму). Уговором о зајму је инвестирано у изградњу, проширење и рехабилитацију здравствених установа широм Републике Србије, покривајући секундарне и терцијарне здравствене центре. Пројектом су обухваћени здравствени центри у следећим градовима/општинама/насељима: Београд, Аранђеловац, Лозница, Нови Сад, Лесковац, Прокупље, Врбас, Краљево, Ваљево, Велико Градиште, Врњачка Бања, Врање, Смедеревска Паланка, Сурдулица, Кикинда, Лазаревац, Неготин, Суботица, Петровац на Млави, Уб, Младеновац, Мајданпек, Осечина, Ариље, Суботица, Пирот, Лапово, Рача, Медвеђа, Сомбор, Гаџин Хан, Нови Пазар. Средства зајма су планирана као подршка већ постојећим инвестицијама државног буџета у здравствени сектор, чиме су се допунила тренутно недовољна издавања за здравствену инфраструктуру на свим нивоима финансирања. На овај начин се покрило око 30% инвестиционих потреба за инфраструктурно одржавање током трогодишњег периода, са фокусом на побољшање инфраструктуре на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите - кроз улагања у модернизацију малих, средњих и већих болничких установа специјалистичке заштите. Управљање системом здравствене заштите у Републици Србији врши Министарство здравља које утврђује здравствену политику, стандарде и механизме контроле, али и врши контролу квалитета; Институт за јавно здравство „Др Милан Јовановић Батут”, који прикупља и анализира податке о здравственом систему, предлаже мере за унапређење здравственог система, предлаже годишњи план рада здравствених установа; и Републички фонд за здравствено осигурање који врши финансирање јавног здравства. Пружаоци здравствених услуга у Републици Србији су организовани на три нивоа: примарни, секундарни и терцијарни ниво. Примарни ниво јавне здравствене службе нуде центри за заштиту здравља у заједници, којих има 158, и у њима раде мултидисциплинарни тимови, који обухватају лекаре опште праксе, педијатре, медицинске сестре и административно особље, а у неким случајевима и социјалне раднике, бабице и физиотерапеуте. Секундарни ниво здравствених услуга пружа се кроз 40 општих и 37 специјализованих болница, распоређених широм земље. Они пружају специјалистичке услуге, које се не могу пружити на примарном нивоу, а пацијенту је потребан упут од лекара опште праксе да уђе у секундарни ниво здравствене заштите. Клинички центри, клинике, институти и клиничко-болнички центри представљају трећи ниво здравствене службе, који се састоји од четири клиничка центра (Београд, Ниш, Нови Сад, Крагујевац), шест клиника, 16 института и четири клиничко-болнички центра, а упут за овај ниво услуге даје лекар опште праксе, на основу мишљења специјалисте. Процењена вредност Пројекта је била 350.000.000 евра, од којих је Банка за развој Савета Европе (у даљем тексту: Банка) у складу са својом пословном политиком финансирала до 60% вредности Пројекта, односно износ од 200.000.000 евра, који је искоришћен за буџетске алокације за квалификоване потпројекте. Ово је први пут да је Банка понудила Републици Србији зајам за финансирање јавног сектора кроз: флексибилније финансирање сектора деловања Банке са оптималним нивоом улагања како би се очувала одрживост социјалних инвестиција; приоритизацију; отклањање привремених недостатака у токовима финансирања; смањивање трошкова финансирања из буџетских средстава. Квалификовани трошкови за ову врсту зајма су инвестиције које се управо спроводе, као и трошкови уговора за одржавање, а изузетно то могу бити и трошкови потребни за одрживо пружање јавних услуга. Није могуће путем овe врсте зајма финансирати исплату плата и сличних накнада, као ни финансијске трошкове као што су разне врсте такси, накнада итд. За спровођење овог пројекта према Уговору о зајму била је задужена Канцеларија за управљање јавним улагањима као Тело за спровођење пројекта. Како су средства зајма у потпуности утрошена, а наведени пројекат је показао потребу за додатним улагањем у инфраструктуру у сектору здравства у нашој земљи, Република Србија је упутила Банци захтев за одобрење зајма за делимично финансирање јавног здравственог сектора, у износу дo 200.000.000 евра, који је Административни савет Банке одобрио 28. јануара 2022. године. Чланом 3. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора буџету Републике Србије за 2022. годину („Службени гласник РС”, број 32/13)бр. Законом 110/21 и 125/22) и Законa о буџету Републике Србије за 20242023. годину („Службени гласник РС”, број 92/23138/22), у члану 3. одобрено је задуживање код Европске банке Банке за обнову зајам за подршку здравству, који се односи на Нацрт оквирног споразума о зајму LD 1981 ADD 1 (2022) између Банке за развој Савета Европе и развој Републике Србије - Зајам за финансирање јавног здравственог сектора (PFF), у даљем тексту: Банка) за спровођење пројекта Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији износу до 200.000.000 евра (у даљем тексту: Пројекат), у износу до 30.000.000 евра. У складу са усвојеним Законом о коришћењу обновљивих извора енергије („Службени гласник РС”, бр. 40/21 и 35/23), Министарство рударства и енергетике је започело рад на конкретним активностима у циљу повећања удела обновљивих извора енергијe у производњи топлотне енергије. Ове активности имају за циљ покретање великог броја инвестиција у подсектору даљинског грејања чиме ће се искористити његов значајан потенцијал у процесу декарбонизације Србије. У циљу реализације Пројекта, Министарство рударства и енергетике је 19. марта 2021. године потписало са Банком Меморандум о разумевању чија сврха је да обезбеди оквир и поспеши сарадњу са циљем побољшања квалитета ваздуха, промовисања коришћења обновљивих извора енергије у производњи топлотне енергије у Србији и повећања енергетске ефикасности. Банка је основала Фонд за обновљиве изворе енергије у сектору даљинских енергетских система за Западни Балкан (у даљем тексту: Фонд) чији је главни циљ пружање подршке земљама Западног Балкана у транзицији ка зеленој економији. Подршка Фонда се огледа, између осталог, у препознавању потенцијала за примену обновљивих технологија у даљинском грејању, припреми пројектно-техничке документације и финансирању инвестиција. У сврху пружања техничке помоћи Републици Србији у овим областима, Банка је обезбедила донацију Швајцарске Конфедерације – Државни секретаријат за економске послове Швајцарске Конфедерације (State Secretariat for Economic Affairs – SЕСО). Из ове донације биће суфинансиране будуће инвестиције и трошкови Имплементационог консултанта. Такође, део донације, коју је Влада Аустрије обезбедила за земље Западног Балкана из средстава Банке, биће усмерен на нашу земљу, а средства за техничку подршку и инвестиционе грантове ће бити опредељена и из Регионалног програма енергетске ефикасности (The Regional Energy Efficiency Programme - RЕЕР) која су обезбеђена од стране Европске уније. Инвестиције ће највећим делом бити финансиране средствима зајма који ће Банка одобрити Републици Србији за овај пројекат, а чије право коришћења ће Република Србија даље пренети на топлане и/ или јединице локалне самоуправе, учеснике Пројекта. Реализација Пројекта треба да помогне Републици Србији да инвестира у обновљиве изворе енергије у сектору даљинског грејања интеграцијом соларних колектора, топлотних пумпи, коришћењем отпадне топлоте и енергије геотермалних извора, као и комплементарних мера (замена и/или проширење топловодне мреже, надоградња, замена и/или инсталација аутоматизованих подстаница) у постојеће системе даљинског грејања у десет јединица локалне самоуправе: Бечеј, Богатић, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Нови Пазар, Ниш, Панчево, Параћин и Вршац. Процењена вредност Пројекта износи 40.500.000 евра од чега ће износ од 37.500.000 евра бити финансиран са 30.000.000 евра зајма Банке и 7.500.000 евра донација коју су обезбедили SЕСО и RЕЕР. Преостали износ од 3.000.000 евра се односи на техничку подршку (консултантске услуге) за Министарство рударства и енергетике, као имплементатору Пројекта и учесницима, која је такође обезбедио SЕСО. Влада је Закључком Владе 05 Број: 48-9502/2023 2240/2023 од 1216. октобра марта 2023. године, утврдила Oснову утврђена је Oснова за вођење преговора са Европском банком за обнову и развој Банком у вези са одобравањем зајма за пројекат Обновљиви извори енергије у системима Пројекат и усвојен Нацрт оквирног споразума о зајму LD 1981 ADD 1 (2022) између Банке за даљинско грејање у Србији, Оперативни број 53021, одредила састав делегације развој Савета Европе и Републике Србије - Зајам за вођење преговора, усвојила Нацрт уговора финансирање јавног здравственог сектора (PFF). Наведени оквирни споразум о зајму Обновљиви извори енергије потписан је 20. марта 2023. године у системима даљинског грејања Паризу и 28. марта 2023. године у Београду. Вредност Пројекта који ће се финансирати средствима наведеног оквирног споразума о зајму LD 1981 ADD 1 (2022) између Банке и Републике Србије је 280.000.000 евра, од којих ће Банка, у складу са својом пословном политиком финансирати износ од 200.000.000 евра, који ће се користити за буџетске алокације за квалификоване потпројекте. Дакле, укупна вредност пројекта који се финансирао Уговором о зајму и који ће се финансирати средствима новог зајма је 630.000.000 евра, од којих Банка обезбеђује 400.000.000 евра, oдносно до 63,5% вредности Пројекта, док ће се преостали износ од 230.000.000 евра обезбедити из буџета Републике Србије. За спровођење овог пројекта према Оквирном споразуму о зајму LD 1981 ADD 1 (2022) између Банке и Републике Србије - Зајам за финансирање јавног здравственог сектора (PFF), задужено је Министарство за јавна улагања као Тело за спровођење пројекта. Предложено додатно финансирање овог значајног пројекта у износу од 200.000.000 евра има за циљ да обезбеди континуитет у унапређењу установа здравствене заштите и центара за социјалну заштиту у Србији између Републике у следећим градовима: Београд - Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње (реконструкција старе зграде) и Клиника за гинекологију и акушерство Универзитетског клиничког центра Србије у Вишеградској улици (реконструкција старе зграде), Смедеревска Паланка (реконструкција опште болнице), Суботица (реконструкција опште болнице), Сремска Митровица (реконструкција опште болнице), Горњи Милановац (Општа болница – друга фаза реконструкције), Зајечар (реконструкција Дома здравља и Европске банке геронтолошког центра), Крушевац (реконструкција опште болнице), Лесковац (реконструкција опште болнице), Ниш (реконструкција хитне службе), Нови Пазар (реконструкција опште болнице и Дома здравља), Прокупље (реконструкција опште болнице), Сурдулица (реконструкција Дома здравља) и Ћуприја (изградња Интерног одељења и Дијагностичког центра опште болнице). Листа са пројектима је дата као индикативна и могуће су промене пројеката, као и градова током трајања пројекта. Средства ће се користити за обнову унапређења инфраструктуре за примарни, секундарни и развојтерцијарни ниво здравствене заштите кроз улагања у модернизацију малих, Оперативни број 53021 средњих и том приликом је именовала Синишу Малогвећих специјализованих болничких установа, потпредседника Владе као и министра финансијацентара за социјалну заштиту који пружају подршку угроженим групама, да у име Владе као заступника Републике Србијешто су старије особе, потпише предметни уговордеца без родитеља, или деца са посебним потребама. У међувремену је Банка сугерисала предлоге измене усвојеног Нацрта уговора о зајму, које нису материјалне већ техничке природе. Измене обухватају датум, односно годину потписивања уговора, датуме плаћања рата зајма на полугодишњем нивоу, први и последњи датум отплате главнице зајма, датум завршетка Пројекта и назив департмана и контакт мејл адресу Банке. У складу са предложеним изменама Банке, Закључком Владе 05 Број: 48- 4818/2024 од 6. јуна 2024. године усвојен је нови текст Уговора Наведеним оквирним споразумом о зајму Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у предвиђено је да Банка стави на располагање Републици Србији између Републике Србије и Европске банке кредитна средства под следећим условима: − зајмодавац: Банка за обнову и развој, Оперативни број 53021 и овлашћен је Синиша Мали, први потпредседник Владе и министар финансија, да у име Владе, као заступника Републике Србије, потпише предметни уговор. Према одредбама Стандардних услова пословања од 5. новембра 2021. године, које Банка примењује у својој пословној политици и пракси код одобравања позајмица клијентима, финансијски услови овог зајма су следећи: развој Савета Европе; − зајмопримац: Република Србија (преко Министарства рударства и енергетике)Србија; − планирани тело за спровођење Пројекта: Министарство за јавна улагања; − износ задужења 30.000.000 задужења: 200.000.000 евра; − предвиђена је могућност зајмопримца да изабере фиксну или варијабилну каматну стопу приликом повлачења транше, која ће се примењивати током читавог периода њене отплате; − приликом повлачења транше, зајмопримац има могућност избора између годишње, полугодишње и тромесечне отплате кредита; − подношење захтева за исплату прве транше у року од 12 месеци након потписивања оквирног споразума о зајму; − износ прве транше зајма не сме бити већи од 25% укупног износа зајма; − приступна накнада и накнада на неповучена средства зајма се не плаћају; − за сваку појединачну повучену траншу, зајмопримац има могућност избора периода отплате до 20 година са укљученим периодом почека до пет година; − период расположивости три године алокације кредитних средстава сваке транше је 12 месеци од датума потписивања уговораисплате транше; − крајњи датум расположивости кредитних средстава је 31. март 2026. године, а очекује се да ће Пројекат бити завршен до средине 2027период реализације Пројекта је предвиђен у периоду од 2023- 2026. године; − исплата средстава зајам се реализује у најмање две транше. Циљ овог зајма је да допринесе перманентном побољшању капацитета и квалитета услуга здравствених установа и унапређењу технолошке инфраструктуре у траншамасекундарним и терцијарним центрима, чији је минимални износ повлачења 200.000 евра; − период доспећа зајма од 15 годинауз прилагођавање система здравствене заштите потребама корисника, при чему је први датум отплате 15. јуна 2027. године, а последњи датум отплате зајма 15. јуна 2039. године; − датуми плаћања камате су 15. мај с обзиром на демографске трендове и 15. новембар сваке године; − отплата зајма у 25 једнаких полугодишњих рата; − предвиђена могућност превремене отплате, као и отказивања зајма у минималном износу од 1.000.000 евра; − зајам подлеже варијабилној каматној стопи. Примена варијабилне стопе: шестомесечни EURIBOR увећан друштвену бригу за фискну маржу од 1%. Зајмопримац може на цео или на било који део зајма који у том тренутку буде неотплаћен, одабрати да фиксира каматну стопи на тај део зајма; − провизија на неповучени део зајма износи 0,5% на годишњем нивоу; − уписна провизија по стопи од 1% укупног износа зајма (300.000 евра) плаћа се Банци једнократно из средстава одобреног зајма. Резултат реализације Пројекта би било испоручење 115 GWh топлотне енергије из обновљивих извора енергије и додатно смањење 61 GWh примарне енергије имплементацијом мера енергетске ефикасности што представља око 3,3% укупно испоручене топлотне енергије система даљинског грејања у Србији (6.300 GWh). Топлотна енергија произведена из обновљивих извора енергије би са садашњих 95 GWh била увећана на 210 GWh. Такође, Пројекат би као резултат имао и смањење емисије CO₂ за 14.600 t годишњездравље становништва.

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА - ПОТВРЂИВАЊЕ. Разлози за потврђивање доношење Закона о потврђивању Уговора о зајму Обновљиви извори енергије изменама и допунама који се односи на МИГА Уговор о кредиту у системима даљинског грејања у Србији износу до 400.000.000 евра, од 10. децембра 2021. године између Републике Србије коју заступа Влада Републике Србије, поступајући преко Министарства финансија као Зајмопримца и Европске банке Ј.Р. XXXXXX AG као Агентом и JPMORGAN CHASE BANK, N.A., LONDON BRANCH као Првобитним мандатним водећим аранжером и Credit Agricole Corporate аnd Investment Bank, Raiffeisen Bank International AG и Santander Bank N.A као Мандатним водећим аранжерима и CaixaBank, S.A. и UBS Switzerland AG као Водећим аранжерима и Banco Santander, S.A., CaixaBank, S.A., Credit Agricole Corporate and Investment Bank, JPMorgan Chase Bank, N.A., London Branch, Raiffeisen Bank International AG и UBS Switzerland AG као Првобитним зајмодавцима, који се односи на необезбеђени зајам у циљу финансирања одређених грађевинских услуга од стране Bechtel Enka UK Limited, који послује у Србији преко Bechtel Enka UК Limited Огранак Београд за обнову и развојпотребе привредног друштва „Коридори Србије” д.о.о. Београд у вези са изградњом инфраструктурног коридора аутопута Е-761 деонице Појате - Прељина (Моравски коридор), Оперативни број 53021, потписаног 9који је потписан у Београду 21. јула 2024марта 2023. године (у даљем тексту: Уговор о зајму)године, садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој одобрила зајам у износу од 30.000.000 евра Републици Србији, као зајмопримцу. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) према којој Народна скупштина, између осталог, скупштина одлучује о задуживању Републике Србије. Саобраћајница од Појата до Прељине („Моравски коридор”) је једна од најзначајнијих саобраћајница јер повезује централне делове Републике Србије путем узимања дугорочних кредитаса два најважнија путна правца Коридором 10 и 11. ТакођеИзградњом ове саобраћајнице биће повећана доступност општинским центрима, Народна скупштина потврђује привредним зонама и туристичким дестинацијама. Будући аутопут биће изграђен на постојећој траси државног пута првог реда М-5 и повезиваће сва већа насељена места у региону: Ћићевац, Сталаћ, Крушевац, Трстеник, Врњачку Бању, Краљево и Чачак. Моравски коридор је од изузетног стратешког значаја за Републику Србију, како за повезивање и већу мобилност унутар Републике Србије, тако и због регионалног значаја. Ефекти који се очекују од изградње Моравског коридора биће праћени кроз следеће показатеље: побољшање приступа и повезивања делова Републике Србије са међународним саобраћајним коридорима (X и XI); позитивне ефекате који се огледају кроз временске уштеде, снижавање трошкова транспорта и побољшања приступачности, као последично повећање безбедности саобраћаја на целокупној мрежи аутопутева у Србији; значајан додатни позитивнан ефекат на саобраћајне токове и регионалну повезаност што ће за резултат имати већи приход у буџет Републике Србије и интензивирање комерцијалних активности на изграђеним путним токовима. Укупна дужина Моравског коридора је око 110 km, од чега: 1. Појате - Крушевац (Кошеви): 26,5 km; 2. Крушевац (Кошеви) - Адрани: 53 km; 3. Адрани - Мрчајевци и Мрчајевци - Прељина: 30,6 km. Очекује се да ће повећање конкурентности привреде дела Републике Србије који ће се Моравским коридором повезати са међународним саобраћајним коридорима бити праћено кроз индикаторе привредног и друштвеног развоја повезаних локалних самоуправа (на пример, повећање вредности БДП, повећање броја нових привредних субјеката, развој туризма и слично). Уговор о зајмукредиту, потписан је 10. децембра 2021. године, који се односи на необезбеђени зајам до износа од 400.000.000 ЕУР уз осигурање од стране Мултилатералне агенције за гарантовање инвестиција („МИГА”) у циљу финансирања одређених грађевинских услуга од стране Bechtel Enka UK Limited, који послује у Србији преко Bechtel Enka UK Limited Огранак Београд за потребе привредног друштва „Коридори Србије” д.о.о. Београд у вези са изградњом инфраструктурног коридора аутопута E-761 деонице Појате - Прељина (Моравски коридор) између Републике Србије коју заступа Влада Републике Србије, поступајући преко Министарства финансија као међународни уговорЗајмопримца и X.X. XXXXXX AG као Агентом и JP XXXXXX XXXXX BANK, N.A., LONDON BRANCH као Првобитним мандатним водећим аранжером, Credit Agricole Corporate and Investment Bank, Raiffeisen Bank International AG и Santander Bank N.A. као мандатним водећим аранжерима, CaixaBank, S.A. и UBS Switzerland AG као водећим аранжерима и Banco Santander, S.A., CaixaBank, S.A., Credit Agricole Corporate and Investment Bank, JPMorgan Chase Bank, N.A., London Branch, Raiffeisen Bank International AG и UBS Switzerland AG као првобитним зајмодавцима, и потврђен је у складу са одредбама члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора Народној скупштини („Службени гласник РСPC – Међународни уговори”, број 32/131/22). Из средстава наведеног зајма искоришћено је до сада 311.116.387,35 евра. Законом о буџету Републике Србије за 20242023. годину („Службени гласник РС”, број 92/23), 138/22) у члану 3. одобрено предвиђено је задуживање Републике Србије код Европске банке за обнову страних инвестиционих корпорација, фондова и развој (у даљем тексту: Банка) за спровођење пројекта Обновљиви извори енергије у системима даљинског грејања у Србији (у даљем тексту: Пројекат), банака у износу до 30.000.000 евра. У складу са усвојеним Законом о коришћењу обновљивих извора енергије 800.000.000 евра за финансирање Пројекта изградње аутопута Е-761, деоница Појате - Прељина („Службени гласник РСМоравски Коридор”, бр. 40/21 и 35/23), Министарство рударства и енергетике је започело рад на конкретним активностима у циљу повећања удела обновљивих извора енергијe у производњи топлотне енергије. Ове активности имају за циљ покретање великог броја инвестиција у подсектору даљинског грејања чиме ће се искористити његов значајан потенцијал у процесу декарбонизације Србије. У циљу реализације Пројекта, Министарство рударства и енергетике је 19. марта 2021. године потписало са Банком Меморандум о разумевању чија сврха је да обезбеди оквир и поспеши сарадњу са циљем побољшања квалитета ваздуха, промовисања коришћења обновљивих извора енергије у производњи топлотне енергије у Србији и повећања енергетске ефикасности. Банка је основала Фонд за обновљиве изворе енергије у сектору даљинских енергетских система за Западни Балкан (у даљем тексту: Фонд) чији је главни циљ пружање подршке земљама Западног Балкана у транзицији ка зеленој економији. Подршка Фонда се огледа, између осталог, у препознавању потенцијала за примену обновљивих технологија у даљинском грејању, припреми пројектно-техничке документације и финансирању инвестиција. У сврху пружања техничке помоћи Републици Србији у овим областима, Банка је обезбедила донацију Швајцарске Конфедерације – Државни секретаријат за економске послове Швајцарске Конфедерације (State Secretariat for Economic Affairs – SЕСО). Из ове донације биће суфинансиране будуће инвестиције и трошкови Имплементационог консултанта. Такође, део донације, коју је Влада Аустрије обезбедила за земље Западног Балкана из средстава Банке, биће усмерен на нашу земљу, а средства за техничку подршку и инвестиционе грантове ће бити опредељена и из Регионалног програма енергетске ефикасности (The Regional Energy Efficiency Programme - RЕЕР) која су обезбеђена од стране Европске уније. Инвестиције ће највећим делом бити финансиране средствима зајма који ће Банка одобрити Републици Србији за овај пројекат, а чије право коришћења ће Република Србија даље пренети на топлане и/ или јединице локалне самоуправе, учеснике Пројекта. Реализација Пројекта треба да помогне Републици Србији да инвестира у обновљиве изворе енергије у сектору даљинског грејања интеграцијом соларних колектора, топлотних пумпи, коришћењем отпадне топлоте и енергије геотермалних извора, као и комплементарних мера (замена и/или проширење топловодне мреже, надоградња, замена и/или инсталација аутоматизованих подстаница) у постојеће системе даљинског грејања у десет јединица локалне самоуправе: Бечеј, Богатић, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Нови Пазар, Ниш, Панчево, Параћин и Вршац. Процењена вредност Пројекта износи 40.500.000 евра од чега ће износ од 37.500.000 евра бити финансиран са 30.000.000 евра зајма Банке и 7.500.000 евра донација коју су обезбедили SЕСО и RЕЕР. Преостали износ од 3.000.000 евра се односи на техничку подршку (консултантске услуге) за Министарство рударства и енергетике, као имплементатору Пројекта и учесницима, која је такође обезбедио SЕСО. Влада је Закључком Владе 05 Број: 48-9502/2023 2242/2023 од 1216. октобра марта 2023. године, утврдила Oснову године утврђена је Основа за вођење преговора са Европском банком за обнову и развој XX Xxxxxx Xxxxx, National Association, London Branch у вези са одобравањем зајма додатног финансирања за пројекат Обновљиви извори енергије у системима Пројекат изградње инфраструктурног коридора аутопута Е-761, деоница Појате- Крушевац-Адрани-Прељина (Чачак), са регулацијом река и изградњом телекомуникационе инфраструктуре дуж коридора аутопута - „Моравски коридор” уз подршку Мултилатералне агенције за даљинско грејање у Србијигарантовање инвестиција, Оперативни број 53021усвојено је Писмо о изменама и допунама уз поновљену изјаву Писма о ангажовању, одредила састав делегације Републике Србије за вођење преговорафинансирање пројекта изградње Е-761 аутопута (Моравски коридор) уз подршку Извозне кредитне агенције Велике Британије (UKEF), усвојила Нацрт са изменама од 30. августа 2019. године и 6. септембра 2019. године, односно 24. јануара 2020. године и 18. фебруара 2020. године и усвојене су Измене и допуне уговора о зајму Обновљиви извори енергије кредиту у системима даљинског грејања у Србији износу до 400.000.000 евра за финансирање изградње инфраструктурног коридора аутопута E-761 деонице Појате - Прељина (Моравски коридор) између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој, Оперативни број 53021 и том приликом је именовала Синишу Малог, потпредседника Владе и министра финансија, да у име Владе као заступника Републике Србије, коју заступа Влада Републике Србије, поступајући преко Министарства финансија, као Зајмопримца и Banco Santander, S.A., CaixaBank, S.A., Credit Agricole Corporate and Investment Bank, JPMorgan Chase Bank, N.A., London Branch, Raiffeisen Bank International AG и UBS Switzerland AG као првобитним замодавцима, X.X. Xxxxxx AG као Агентом, JPMorgan Chase Bank, N.A., London Branch као првобитним мандатним водећим аранжером, Credit Agricole Corporate and Investment Bank, Raiffeisen Bank International AG и Santander Bank N.A. као мандатним водећим аранжерима, CaixaBank, S.A. и UBS Switzerland AG као водећим аранжером, уз осигурање од стране Мултилатералне агенције за гарантовање инвестиција. Имајући у виду потребу за обезбеђивањем додатних финансијских средства ради реализације предметног пројекта у износу до 100.000.000 евра, у оквиру већ одобрене МИГА гаранције, што омогућава Републици Србији задржавање повољних финансијских услова у складу са закљученим Уговором о кредиту који се односи на необезбеђени зајам до износа од 400.000.000 евра уз МИГА гаранцију, било је неопходно да се потпише предметни уговорПисмо о изменама и допунама уз поновљену изјаву Писма о ангажовању, за финансирање пројекта изградње Е-761 аутопута (Моравски коридор) уз подршку Извозне кредитне агенције Велике Британије (UKEF), са изменама од 30. У међувремену је Банка сугерисала предлоге измене усвојеног Нацрта уговора о зајму, које нису материјалне већ техничке природеавгуста 2019. Измене обухватају датумгодине и 6. септембра 2019. године, односно годину потписивања уговора, датуме плаћања рата зајма на полугодишњем нивоу, први 24. јануара 2020. године и последњи датум отплате главнице зајма, датум завршетка Пројекта и назив департмана и контакт мејл адресу Банке18. фебруара 2020. године. У складу са предложеним изменама Банкенаведеним, Закључком Владе 05 Број: 48- 4818/2024 од 621. јуна 2024марта 2023. године усвојен потписана је нови текст Уговора Измена и допуна уговора о зајму Обновљиви извори енергије кредиту у системима даљинског грејања износу до 400.000.000 евра за финансирање изградње инфраструктурног коридора аутопута E-761 деонице Појате - Прељина (Моравски коридор) између Републике Србије, коју заступа Влада Републике Србије, поступајући преко Министарства финансија, као Зајмопримца и Banco Santander, S.A., CaixaBank, S.A., Credit Agricole Corporate and Investment Bank, JPMorgan Chase Bank, N.A., London Branch, Raiffeisen Bank International AG и UBS Switzerland AG као првобитним замодавцима, X.X. Xxxxxx AG као Агентом, JPMorgan Chase Bank, N.A., London Branch као првобитним мандатним водећим аранжером, Credit Agricole Corporate and Investment Bank, Raiffeisen Bank International AG и Santander Bank N.A. као мандатним водећим аранжерима, CaixaBank, S.A. и UBS Switzerland AG као водећим аранжером, уз осигурање од стране Мултилатералне агенције за гарантовање инвестиција, а које се односе на Уговор о изменама и допунама који се односи на МИГА Уговор о кредиту у Србији износу до 400.000.000 евра, од 10. децембра 2021. године између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој, Оперативни број 53021 и овлашћен је Синиша Мали, први потпредседник Владе и министар финансија, да у име Владе, као заступника коју заступа Влада Републике Србије, потпише предметни уговорпоступајући преко Министарства финансија као Зајмопримца и Ј.Р. XXXXXX AG као Агентом и JPMORGAN CHASE BANK, N.A., LONDON BRANCH као Првобитним мандатним водећим аранжером и Credit Agricole Corporate аnd Investment Bank, Raiffeisen Bank International AG и Santander Bank N.A као Мандатним водећим аранжерима и CaixaBank, S.A. и UBS Switzerland AG као Водећим аранжерима и Banco Santander, S.A., CaixaBank, S.A., Credit Agricole Corporate and Investment Bank, JPMorgan Chase Bank, N.A., London Branch, Raiffeisen Bank International AG и UBS Switzerland AG као Првобитним зајмодавцима, који се односи на необезбеђени зајам у циљу финансирања одређених грађевинских услуга од стране Bechtel Enka UK Limited, који послује у Србији преко Bechtel Enka UК Limited Огранак Београд за потребе привредног друштва „Коридори Србије” д.о.о. Према Београд у вези са изградњом инфраструктурног коридора аутопута Е-761 деонице Појате - Прељина (Моравски коридор) како би се обезбедило додатно задуживање до 100.000.000 евра, у складу са одредбама Стандардних услова пословања и финансијским условима наведеног уговора о изменама и допунама. Финансијски услови на које се односи предметно додатно задуживање, а који се примењују на постојећи МИГА Уговор о кредиту у износу до 400.000.000 евра, од 510. новембра децембра 2021. годинегодине између Републике Србије коју заступа Влада Републике Србије, које Банка примењује у својој пословној политици и пракси код одобравања позајмица клијентима, финансијски услови овог зајма су следећи: − зајмопримац: Република Србија (поступајући преко Министарства рударства финансија као Зајмопримца и енергетике)Ј.Р. XXXXXX AG као Агентом и JPMORGAN CHASE BANK, N.A., LONDON BRANCH као Првобитним мандатним водећим аранжером и Credit Agricole Corporate аnd Investment Bank, Raiffeisen Bank International AG и Santander Bank N.A као Мандатним водећим аранжерима и CaixaBank, S.A. и UBS Switzerland AG као Водећим аранжерима и Banco Santander, S.A., CaixaBank, S.A., Credit Agricole Corporate and Investment Bank, JPMorgan Xxxxx Bank, N.A., London Branch, Raiffeisen Bank International AG и UBS Switzerland AG као Првобитним зајмодавцима наведени су како следи: - износ додатног финансирања постојећег кредита: до 100.000.000 евра. Укупан износ кредита са додатним финансирањем у износу до 500.000.000 евра, одобрен од стране зајмодавца у оквиру предметног МИГА кредита и камате на кредит, МИГА ће гарантовати 95%; − планирани износ задужења 30.000.000 евра- рок доспећа кредита: 13 година укључујући и период почека од три године; − - период расположивости три године од датума потписивања уговоракредита: до 36 месеци; - каматна стопа: варијабилна стопа која се базира на 6М EURIBOR-у или некој другој стопи одређеној као Benchmark стопа за замену, а очекује се да ће Пројекат бити завршен до средине 2027. године; − исплата средстава зајма у траншама, чији је минимални износ повлачења 200.000 евра; − период доспећа зајма од 15 година, при чему је први датум отплате 15. јуна 2027. године, а последњи датум отплате зајма 15. јуна 2039. године; − датуми плаћања камате су 15. мај и 15. новембар сваке године; − отплата зајма у 25 једнаких полугодишњих рата; − предвиђена могућност превремене отплате, као и отказивања зајма у минималном износу од 1.000.000 евра; − зајам подлеже варијабилној каматној стопи. Примена варијабилне стопе: шестомесечни EURIBOR увећан увећаном за фискну фиксну маржу од 1%. Зајмопримац може на цео или на било који део зајма који у том тренутку буде неотплаћен, одабрати да фиксира каматну стопи на тај део зајма0,55% годишње; − - провизија на неповучена средства: 40% износа марже која је наплатива полугодишње уназад током периода расположивости (и последњег дана периода расположивости) на неповучени део зајма износи 0,5% на годишњем нивоу; − уписна провизија по стопи од 1% укупног износа зајма (300.000 евра) плаћа се Банци једнократно из средстава одобреног зајма. Резултат реализације Пројекта би било испоручење 115 GWh топлотне енергије из обновљивих извора енергије и додатно смањење 61 GWh примарне енергије имплементацијом мера енергетске ефикасности што представља око 3,3% укупно испоручене топлотне енергије система даљинског грејања у Србији (6.300 GWh). Топлотна енергија произведена из обновљивих извора енергије би са садашњих 95 GWh била увећана на 210 GWh. Такође, Пројекат би као резултат имао и смањење емисије CO₂ за 14.600 t годишњеизнос кредита.