Contract
На основу члана 30. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/05, 61/2005, 54/09, 32/13 и 75/14) (даље: Закон), и члана директор (или други орган утврђен законом или општим актом послодавца, или друго лице на основу овлашћења број директора или другог органа утврђеног законом или општим актом послодавца) и запослени, закључују
У Г О В О Р О Р А Д У
1. , ,
(назив и седиште послодавца)
(име и презиме запосленог)
(даље: послодавац) (даље: запослени),
са пребивалиштем (боравиштем) на дан закључења уговора о раду у за обављање послова
за које се захтева
(назив послова)
(место, улица и број)
2. Запослени ће обављати следеће послове:
(врста и степен стручне спреме, односно образовање)
3. Запослени ће обављати послове у
4. Запослени заснива радни однос на:
(опис послова - из Правилника о организацији и систематизацији послова)
(место рада)
1) неодређено време;
2) одређено време
5. Запослени је дужан да ступи на рад
6. Запослени заснива радни однос са
7. Пробни рад траје
(дан, месец и година) (пуним, непуним или скраћеним)
.
радним временом.
За време пробног рада запослени ће послове обављати уз надзор непосредног руководиоца, који ће о раду запосленог достављати
извештаје директору. Непосредни руководилац ће директору образложену оцену рада запосленог.
дана пре истека пробног рада доставити
У току пробног рад непосредни руководилац може доставити образложену оцену директору да запослени није исказао задовољавајуће радне и стручне способности, са предлогом да му се откаже пробни рад и пре истека рока на који је уговорен.
Отказни рок за време пробног рада је .
Запослени може да откаже уговор пре истека пробног рада, уз обавезу да писмено најави отказ најмање пет радних дана унапред (отказни рок).
8. Радно време запослених износи 40 часова у радној недељи (пуно радно време).
Радно време запослених млађих од 18 година износи 35 часова у радној недељи (пуно радно време).
Непуно радно време је радно време краће од времена утврђеног у ст. 1. и 2. овог члана. Запослени ради непуно радно време на пословима који су систематизовани са непуним радним временом или у другим случајевима у складу са законом.
9. Радно време запослених који раде на нарочито тешким, напорним и за здравље штетним пословима (послови, односно радна места са повећаним ризиком), и то
скраћује се за часова недељно у односу на пуно радно време утврђено у члану 8. овог уговора, на основу
стручне анализе у складу са законом (скраћено радно време).
10. Послодавац је дужан да размотри захтев запосленог са непуним радним временом за прелазак на пуно радно време, као и запосленог са пуним радним временом за прелазак на непуно радно време и да га у примереном року обавести о прихватању или неприхватању захтева запосленог.
У захтеву из става 1. овог члана запослени је дужан да наведе послове које би обављао са пуним / непуним радним временом за које испуњава услове, а може да наведе и разлоге за подношење захтева.
11. Запослени је дужан да обавља послове у просторијама послодавца или на другом месту према налогу послодавца, у складу са законом.
12. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу:
1) доприноса на раду
2) услова рада:
до радних дана;
- за послове са повећаним ризиком радних дана;
- по основу рада ноћу и/или рада у сменама радних дана;
3) радног искуства:
- за радно искуство до 5 година радних дана;
- за радно искуство од 5 до 15 година радних дана;
- за радно искуство преко 15 година радних дана;
4) стручне спреме:
- за I - II степен стручне спреме радних дана;
- за III - IV степен стручне спреме радних дана;
- за V - Vi степен стручне спремe радних дана;
- за VII- VIII степен стручне спреме радних дана;
5) радних дана;
6) радних дана;
Радним искуством из става 1. тачка 3) овог члана сматра се време проведено на раду на пословима на којима је запослени распоређен или сличним пословима, по стицању стручне спреме, односно образовања (степена и врсте) која се захтева за обављање тих послова.
Годишњи одмор запосленог утврђен према критеријумима из става 1. овог члана не може бити дужи од календарској години.
радних дана у
13. Запослени у календарској години у којој заснива радни однос или у којој му престаје радни однос има право на сразмеран годишњи одмор. Сразмеран годишњи одмор утврђује се тако што се запосленом утврди трајање пуног годишњег одмора према критеријумима из члана 12. овог уговора, одреди дванаестина тако утврђеног годишњег одмора и помножи са бројем месеци рада у тој календарској години.
При утврђивању сразмерног годишњег одмора децимала од 0.5 и више заокружује се на 1 радни дан.
14. Распоред коришћења годишњег одмора утврђује се на основу плана коришћења годишњег одмора који Послодавац доноси најкасније
до краја за текућу годину.
План коришћења годишњег одмора доноси се по претходно обављеним консултацијама са запосленима. Запосленом се доставља решење о коришћењу годишњег одмора у роковима и на начин прописан Законом.
Ако се запосленом решење доставља у електронској форми, запослени је дужан да потврди пријем решења без одлагања.
Датум потврде пријема решења из става 3. овог члана сматра се датумом доставе решења и у случају када запослени накнадно тражи личну доставу решења.
Запослени може да користи годишњи одмор у непрекидном трајању или у деловима, у складу са Законом.
Запослени може да користи годишњи одмор у два дела, с тим да први део у трајању од најмање две радне недеље користи у текућој календарској години, а други део најкасније до 30. јуна наредне године.
Послодавац може запосленом, на његов захтев, да одобри коришћење годишњег одмора у више делова, у складу са Законом. Запосленом се мимо плана коришћења годишњег одмора може одобрити одмор на његов захтев, уз сагласност непосредног руководиоца.
15. У случају коришћења колективног годишњег одмора код послодавца или у организационој јединици послодавца, решење о коришћењу годишњег одмора, које садржи период коришћења годишњег одмора и списак запослених може се објавити на огласној табли, најмање
15 дана пре термина одређеног за коришћење годишњег одмора.
Решење о колективном годишњем одмору сматра се урученим запосленом даном његовог објављивања.
Преостали део годишњег одмора према критеријумима утврђеним у складу са Законом и овим уговором, запослени остварују у складу са чланом 12. овог уговора.
16. Запослени има право на одсуство у календарској години у случају: 1)
(случај)
у трајању од радних дана;
2)
(случај)
3)
(случај)
4)
(случај)
5)
(случај)
у трајању од у трајању од у трајању од у трајању од
радних дана; радних дана; радних дана; радних дана.
17. Поред плаћеног одсуства из члана 16. овог уговора, запослени има право на плаћено одсуство још пет радних дана у случају смрти Xxxxxx уже породице у смислу члана 16. тачка 3) и става 1. овог члана сматрају се: брачни друг, деца, xxxxx, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.
18. Послодавац може запосленом да одобри неплаћено одсуство на његов образложени захтев, ако то не омета процес и организацију рада код послодавца.
19. Новчани износ основне зараде запосленог на дан закључења овог уговора износи динара.
20. Елементе за утврђивање основне зараде чини основица која се утврђује Одлуком о висини основице за обрачун основне зараде и коефи- цијента који износи , а који изражава сложеност, одговорност и услове рада (ноћни рад, рад у сменама и сл.) послова запосленог.
21. Xxxxx учинак одређује се на основу квалитета и обима обављеног посла и односа запосленог према радним обавезама. Елементи за обрачун и исплату зараде по основу радног учинка су:
Остварени радни учинак на основу елемената из става 1. овог члана утврђује се на основу оцене/извештаја непосредног руководиоца, која се доставља служби за обрачун зарада.
Основна зарада по основу радног учинка утврђеног у складу са ст. 2. и 3. овог члана може се увећати или умањити навише до %.
Запослени остварује право на зараду за стандардни радни учинак и пуно радно време у висини основне зараде утврђене у складу са чл. 19. и 20. овог уговора.
22. Запослени има право на увећану зараду и то:
1) за рад на дан празника који је нерадни дан %
2) за прековремени рад %
3) рад ноћу %
4) по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу код послодавца (минули рад) % У увећање зараде по основу минулог рада рачуна се и време проведено у радном односу код послодавца претходника у случају статусне промене, односно промене послодавца (спајање, припајање и одвајање) и време које је запослени провео у радном односу код код повезаних
лица са послодавцем (холдинг, концерн, друштво са повезаним капиталом).
Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена у складу са Законом и овим уговором.
23. Послодавац може да донесе одлуку о увођењу минималне зараде ако није у могућности да исплати зараде утврђене у складу са законом и овим уговором у следећим случајевима:
1) услед поремећаја пословања
2) услед немогућности наплате потраживања и других објективних финансијских тешкоћа
3)
У случају доношења одлуке из става 1. овог члана, минимална зарада замењује основну зараду утврђену у складу са чланом 19. овог уговора.
24. Запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадан дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе, одазивања на позив државног органа и у другим случајевима утврђеним Законом.
25. Послодавац је дужан да запосленом обезбеди накнаду зараде за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад до 30 дана, и то:
1) у висини (не мање од 65%) просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, која не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са законом, ако је спреченост за рад проузрокована болешћу или повредом ван рада, ако законом није друкчије одређено;
2) у висини 100% просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, која не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са законом, ако је спреченост за рад проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу, ако законом није друкчије одређено.
26. Запослени има право на накнаду зараде у висини % (не мање од 60%) просечне зараде у претходних 12 месеци,
а не мање од минималне зараде утврђене у складу са законом, за време прекида рада до којег је дошло без кривице запосленог, у трајању утврђеном у складу са Законом.
27. Запослени има право на накнаду зараде у висини % просечне зараде у претходних 12 месеци, а не мање од минималне зараде утврђене у складу са законом, за време прекида рада до којег је дошло наредбом надлежног државног органа или надлежног органа послодавца због необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља на раду, која је услов даљег обављања рада без угрожавања живота и здравља запослених и других лица, и у другим случајевима, у складу са законом.
28. Запослени има право на накнаду зараде у висини од % просечне зараде у претходних месеци, за време прекида рада
до кога је дошло наредбом надлежног државног орган или надлежног органа послодавца због необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља на раду, која је услов даљег обављања рада без угрожавања живота и здравља запослених и других лица и у другим случајевима
у складу са законом.
29. Зарада се исплаћује у једном делу, најкасније до у месецу за претходни месец.
Зарада може да се исплаћује у два дела и то: први део најкасније до , а други део зараде најкасније до
30. Запослени има право на накнаду трошкова за долазак на рад и повратак са рада у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, односно у висини стварних трошкова превоза, а према пријављеној адреси на дан закључења уговора о раду.
Каснија промена адресе не обавезује послодавца да запосленом повећа износ накнаде трошкова превоза запосленом.
31. Запослени има право на дневницу за службено путовање у земљи у висини
Службеним путовањем у земљи сматра се путовање ван места рада запосленог, ради извршавања одређених послова по налогу овлашћеног
запосленог. Службеним путовањем сматраће се путовање на удаљености већој од километра од места рада.
За време службеног путовања у земљи запослени има право на накнаду трошкова ноћења и друге нужне трошкове у вези са службеним путем по приложеном рачуну.
Аконтација за службени пут може се исплатити у висини планираних трошкова према предвиђеном трајању службеног пута. Запослени је дужан да у року од три дана по повратку са службеног путовања поднесе уредно попуњен путни налог са извештајем о обављеном послу.
32. Запосленом на службеном путу припада право на дневницу, ради обезбеђења трошкова исхране и превоза у месту боравка, и то:
- за часова проведених на службеном путу, цела дневница;
- за време проведено на службеном путовању дужем од часова, а краћем од часова, пола дневнице.
Ако је запосленом обезбеђена исхрана и/или превоз у месту боравка, износ дневнице се сразмерно смањује и то:
- ако је обезбеђен доручак дневница се умањује за %
- ако је обезбеђен ручак дневница се умањује за %
- ако је обезбеђена вечера дневница се умањује за %
- ако је обезбеђен превоз у месту боравка за %
33. Запосленом се обрачунава накнада трошкова за време проведено на службеном путу у иностранству, на начин и у висини утврђеној прописима којима се утврђује право државних службеника и намештеника на накнаду ових трошкова.
34. Запослени има право на регрес за коришћење годишњег одмора у износу од динара у једној календарској години за пун годишњи одмор, а сразмеран износ регреса за сразмеран годишњи одмор.
Регрес се исплаћује у месецу у коме запослени користи годишњи одмор.
35. Запослени има право на дневни износ за топли оброк од динара за сваки дан проведен на раду.
Послодавац може запосленима да обезбеди исхрану у сопственом или другом ресторану, односно давањем ваучера за исхрану у току рада у вредности утврђеној у ставу 1. овог члана.
36. Послодавац је дужан да запосленом исплати отпремнину при одласку у пензију у висини:
37. Послодавац може запосленом да обезбеди новчану помоћ на име солидарне помоћи највише у висини од у следећим случајевима:
- дуже и теже болести или повреде на раду;
- за куповину лекова;
- за помоћ у трошковима лечења у земљи или иностранству;
- за помоћ у случају штете од елементарних непогода;
- за помоћ у случају смрти родитеља или старатеља;
-
Испуњеност услова за остваривање и износ солидарне помоћи утврђује комисија коју образује надлежни орган код послодавца, на основу
захтева запосленог и достављене документације и доставља предлог послодавцу најкасније у року од дана од дана подношења захтева.
38. Послодавац може запосленом да обезбеди јубиларну награду за године непрекидног рада код послодавца, и то:
- за | година рада | ; | ||
- за | година рада | ; | ||
- за | година рада | ; | ||
- за | година рада | ; |
Годинама непрекидног рада код послодавца сматра се Јубиларна награда исплаћује се у
ст. 1. и 2. овог члана.
, запосленима који у тој години остваре године непрекидног рада у смислу
39. Послодавац је дужан да, у случају смрти запосленог или члана његове уже породице, исплати породици, односно запосленом накнаду трошкова погребних услуга према приложеном рачуну.
Члановима уже породице у смислу става 1. овог члана сматрају се брачни друг, деца запосленог и
40. Запослени се обавезује да за време трајања радног односа неће обављати послове
у своје име и за свој рачун, као и у име и за рачун другог правног или физичког лица, без сагласности послодавца, на територији
Забрана конкуренције из става 1. овог члана примењује се и месеци од дана престанка радног односа.
Послодавац је дужан да запосленом на име забране конкуренције у смислу става 2. овог члана исплати/исплаћује новчану накнаду од
динара.
41. Запослени одговара за штету коју на раду и у вези са радом намерно или из крајње непажње проузрокује послодавцу или трећем лицу.
Поступак за утврђивање одговорности запосленог за штету проузроковану послодавцу покреће писмене пријаве или сазнања за проузроковану штету.
по пријему
Постојање штете и околности под којима је настала, висину и начин накнаде утврђује посебна комисија од три члана коју образује
Комисија заказује расправу, спроводи поступак саслушања запосленог сведока (ако их има) и изводи друге доказе ради утврђивања чињеничног стања.
Висина штете утврђује на основу ценовника и књиговодствене вредности оштећене ствари или на основу процене вештачењем стручњака.
О спроведеном поступку сачињава се записник и утврђује степен кривице запосленог и висина штете, на основу кога директор доноси решење о одговорности запосленог или о ослобађању од одговорности.
Саставни део записника је и изјава запосленог да ли пристаје да накнади штету.
Послодавац решењем утврђује се начин накнаде штете и рок у коме је запослени дужан да накнади штету. Ако запослени не пристане да накнади штету у утврђеном року, о накнади штете одлучује надлежни суд.
42. Ако запослени претрпи повреду или штету на раду, Послодавац је дужан да му у року од или штете, накнади штету у складу са законом.
дана, од дана настанка повреде
Ако се запослени и послодавац не споразумеју о накнади штете, запослени има право да накнаду штете захтева пред надлежним судом.
43. Запослени може да се привремено удаљи са рада, поред других случајева утврђених Законом, и ако се терети за повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине којом се угрожава имовина веће вредности код послодавца.
Имовином веће вредности, у смислу става 1. овог члана, сматра се
44. Запослени може, уз своју сагласност да буде привремено упућен на рад код другог послодавца, поред случајева утврђених Законом и у следећим случајевима
Запослени може да буде упућен на рад код другог послодавца у смислу става 1. овог члана за време док трају разлози за упућивање, а најдуже годину дана без његове сагласности а уз његову сагласност и дуже од тог рока.
За време док је упућен на рад код другог послодавца, запосленом код послодавца мирују права и обавезе из радног односа у складу са Законом.
45. Радни однос може да престане споразумом закљученим између запосленог и послодавца. Споразумом се утврђује датум престанка радног односа.
46. Запослени може послодавцу да откаже уговор о раду, без навођења разлога за отказ. Отказ се даје у писаној форми.
Запослени је дужан да послодавцу достави отказ уговора о раду дана пре дана који је навео као дан престанка радног односа.
47. Запосленом престаје радни однос у случајевима утврђеним законом.
Послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоје оправдани разлози који се односе на његово понашање
48. Запослени је дужан да радне обавезе извршава савесно и у предвиђеним роковима; да поштује радну дисциплину код послодавца; да се придржава прописаних мера безбедности и здравља на раду и да обавести послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности за живот и здравље и настанак материјалне штете.
Запослени одговара за повреде радних обавеза и непоштовање радне дисциплине утврђене Законом другим прописом и овим уговором.
49. Запослени не поштује радну дисциплину, поред случајева утврђених Законом, и ако:
1) показује немаран однос према средствима рада, повереној документацији, роби и сл.;
2) неоправдано закасни на посао у току три радна дана у месецу или укупно пет радних дана у календарској години;
3) неоправдано изостане са посла два радна дана у месецу или три радна дана у току календарске године;
4) пасивно обавља радне задатке;
5) неуредно одржава простор у коме је смештена роба, документација и др. а што има за последицу оштећење ствари и робе;
6) ако својим понашањем омета друге запослене да раде; 7)
8)
50. Запослени чини повреду радне обавезе, поред случајева утврђених Законом, и ако својом кривицом учини следеће повреде радних обавеза:
1) неблаговремено извршава радне обавезе;
2) незаконито располаже средствима;
3) ода пословну, службену или другу тајну утврђену законом или општим актом Послодавца;
4) фалсификује новчана и друга службена документа; 5)
6)
51. Отказни рок у случају отказа уговора о раду због неостваривања резултата рада износи:
1) осам дана - ако је запослени навршио до 10 година стажа осигурања;
2) 15 дана - ако је запослени навршио до 20 година стажа осигурања;
3) 30 дана - ако је запослени навршио више до 20 година стажа осигурања.
Ако се запослени и
споразумеју да запосленом престане рад пре истека отказног рока, запослени има право на накнаду зараде у висини % просечне зараде у претходних 12 месеци, за време трајања отказног рока утвђеног у складу са ставом 1. овог члана.
52. Ако настане спор између послодавца и запосленог, послодавац и запослени могу да спорна питања реше споразумно. Спорна питања решава арбитар, кога споразумно одређују послодавац и запослени.
Предлог за решавање спорног питања у писаној форми могу поднети и послодавац и запослени, у року од три дана од дана достављања решења запосленом.
Одлука арбитра је коначна и обавезује стране у спору - послодавца и запосленог.
53. Против решења којим је повређено право запосленог или када је запослени сазнао за повреду права, запослени или представник синдиката
- по овлашћењу запосленог, може да покрене спор пред надлежним судом у року од 60 дана од дана достављања решења, односно сазнања за повреду права.
54. На сва права, обавезе и одговорности које нису уређене овим уговором примењују се одговарајуће одредбе Закона и других прописа.
55. Овај уговор сачињен је у 3 (три) истоветна примерка, од којих 2 (два) задржава послодавац, а 1 (један) запослени.
У
Дана године
Запослени За послодавца
М.П.
Достављено:
1. запосленом
2. кадровској служби/архиви
(датум и потпис запосленог)