Уговор Републике Србије са Microsoft-ом
Новембар 2013.
Л
иБРЕ!
Часопис о слободном софтверу
број
1 9
Уговор Републике Србије са Microsoft-ом
6. новембар
Steam for Linux слави свој први рођендан.
20. новембар
Playstation 4 покреће FreeBSD кернел.
Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима.
Реч уредника
ЛиБРЕ! и ангажовани текстови
О
бећали смо вам у прошлом броју опширнији текст о уговору Републике Србије са Microsoft-ом и у овом броју
испуњавамо обећање.
Текст је потписао само један аутор, који му је дао завршни ауторски печат. Заправо, текст је плод ангажовања целокупне FLOSS заје- днице Србије. Текста не би било да истакнути FLOSS активисти Србије нису, на основу Закона о досту- пности информација од јавног значаја, покушали и успели да добију текст уговора са Microsoft- ом и текст извештаја радне групе Владе Републике Србије. Текста не би било да исти ти активисти нису поделили те информације са оста- лим члановима FLOSS заједнице и широм јавношћу. Такође, овог текста не би било да је то остало без реакција јавности и FLOSS заједнице.
Текст о уговору са Microsoft-ом је плод подужег истраживања које је показало да је уговор само врх леденог брега проблема IT инду- стрије Србије. Уговор је тај видљи- ви део проблема, у овом тренутку,
и није последњи. Већ по том врху леденог брега пада снег проблема у виду неинтероперабилности сервиса, који ће и сам проблем око тог уговора прекрити и гурнути под воду. Самог леденог брега и не би било да се испод воде нису нагомилали проблеми у виду опште неинформисаности, ниске ICT писмености, лошег образовног система (који обећава да проблем неће бити ускоро решен), неорга- низованости FLOSS заједнице итд. Јасно је да сви ови проблеми нису могли да буду обрађени у само једном чланку. Овај први чланак само гребе по површини проблема, па ћемо морати и у наредним бројевима да аргумен- товано демистификујемо један по један проблем.
Овај чланак је значајан за ЛиБРЕ! јер усмерава часопис ка истражи- вачком и ангажованом нови- нарству. ЛиБРЕ! овим излази из сигурне пртине коју је утабала GNUzilla. После овог броја ЛиБРЕ! неће бити само часопис који просто преноси вести и донекле кроз неке школице образује своје читаоце. Сада идемо у правцу да стварамо
2 ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
број 1 9
своје вести и да ангажовано и друштвено-одговорно формирамо своје мишљење и на тај начин утичемо на јавно мњење.
Само време ће показати да ли је ово прави пут за ЛиБРЕ! часопис. У овом тренутку нам се чини да је то логичан и узбудљив, нови корак за часопис. Ово такође отвара про- стор за нове сараднике часописа. Да бисмо могли успешно да истрајемо на овом новом путу, морамо под хитно да оснажимо
Број: 1 9
Периодика излажења: месечник
Главни и одговорни уредник: Xxxxxx Xxxxx
Извршни уредник: Xxxxxxxxxx Xxxxxxxxxxxxx
Лектура:
Xxxxx Xxxxxx Xxxxxx Xxxxxx Xxxx Xxxxxxxxxxx
Xxxxxxxxxx Xxxxxxxx Xxxxxxxxxx Xxxxxxxxx Aлександар Xxxxxxxxxxxxx
Редакција:
редакцију са новим сарадницима и уредницима. Овом приликом опет позивамо све оне којима се свиђа
Xxxxx Xxxxx Xxxx Промис Xxxxx Xxxxx Xxxxxx Xxxxx
Xxxxxxxx Xxxxxxxxxxxx Xxxxxxxxxx Xxxxxxxxx Xxxxxxx Xxxxxxxxxx Xxxxxxx Xxxxxxxxxx
овај нови концепт да нам се
придруже и да заједно направимо још бољи часопис. Пријаве, коментаре и прилоге можете слати на нашу већ познату адресу е- поште libre[et] lugons[dot] org .
До читања,
ЛиБРЕ! тим
Xxxxx Xxxxxxx Xxxxxx Xxxxxxx Xxxx Xxxxxxxxx Xxxxxx Xxxxxxx Xxxxx Xxxxxxxx Xxxxx Xxxxxxxxxx
Сарадници: Xxxxxx Xxxxxxx Xxxxx Xxxxxxxxx Xxxxxx Xxxxxxxx
Xxxxxxxxxx Xxxxxxx Xxxxxxx Xxxxxxxxxx Xxxxxxx Xxxxxxxxxx Xxxxxxxx Xxxxxxx Xxxxxxxxxx Xxxxx
Xxxxxxx Xxxxx Xxxxxxx Xxxxx
Графичка обрада:
Xxxxx Xxxxxx
Моћ слободног
софтвера
Дизајн:
Xxxxxx Xxxxxx Xxxxx Xxxxxx
Контакт:
IRC: #floss-magazin на xxx.xxxxxxxx.xxx Е-пошта: xxxxx@xxxxxx.xxx
Новембар 2013. 3
ЛиБРЕ! садржај
ЛиБРЕ! вести стр. 6
Вести
Како да...? стр. 26
Мала школа:
Sigil 0.7.2 (7. део)
Илустровање ePUB-a стр. 26
Пулс слободе стр. 8
LUGoNS CryptoParty II стр. 8
Уговор Републике Србије
са Microsoft-ом стр. 1 2
Представљамо стр. 1 7
Slackware 14.1 стр. 1 7
Lubuntu 13.10
Saucy Salamander стр. 21
Ослобађање стр. 30 Слободан софтвер за
образовање деце (3. део)
Omnitux стр. 30
Интернет, мреже
и комуникације стр. 34
Adobe и лекција
из сигурности стр. 34
4 ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
број 1 9
ЛиБРЕ! пријатељи
Сервери стр. 36
Nginx као посреднички
сервер стр. 36
Сам свој мајстор стр. 38
Увод у LaTeX (3. део) стр. 38
PyLab стр. 42
Мобилни кутак стр. 44
Android 4.4 KitKat стр. 44
Новембар 2013. 5
ЛиБРЕ! вести
LibreOffice 4.1.3
1 . новембар
Објављен LibreO fice
4.1.3 уз много решених буба везаних за интер- операбилност између слободних и власничких
Steam for Linux
6. новембар
Steam for Linux слави свој први рођендан. Xxxxxx ти рођендан, Steam!
формата.
Користан линк: xxxx://x.xx/0 h6qtqw
OpenBSD 5.4
1 . новембар
Објављен је OpenBSD 5.4, Unix базирани OS, са акцентом на преноси- вости и криптографији.
Користан линк: xxxx://x.xx/0 6sOuBn
Debian Xfce 3. новембар
Debian можда прелази на Xfce као подразумевано окружење радне повр- ши.
Користан линк: xxxx://x.xx/0 bbEQRP Колико плаћамо Microsoft-у?
5. новембар
Истиномер анализира уговор Републике Србије са Microsoft-ом .
Користан линк: xxxx://x.xx/0 drxkJI
Користан линк: xxxx://x.xx/0 cS9H8T
Slackware 14.1
1 3. новембар
Објављена је нова верзија Slackware-а која носи ознаку 1 4.1 .
Користан линк: xxxx://xxx.xx/0 aU1 KCD
Rekonq web прегледач 2.4.0
1 5. новембар
Објављен је Rekonq web прегледач у верзији 2.4.0 која са собом доноси ssh унапређења, као и исправљене уочене бубе.
Користан линк: xxxx://x.xx/0 bFiZWL Увод у Linux I дио
1 6. новембар
У Осијеку одржано предавање „Увод у Linux I дио”.
Користан линк: xxxx://x.xx/XXXXxxXXXX
6 ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
број 1 9
SuperTuxKart 1 8. новембар
SuperTuxKart изашао у RC верзији 0.8.1 и спреман је за тестирање. Помо- xxxx у пријави буба, а успут се и забавите!
Raspberry Pi 22. новембар
Фондација за Raspbe ry Pi системе је објавила да је продато више од милион примерака произведених у UK.
Користан линк: xxxx://x.xx/0 h7DLSJ
Playstation 4
20. новембар
Playstation 4 покреће FreeBSD кернел.
Користан линк: xxxx://x.xx/0 jta6QW
openSUSE 13.1 21 . новембар
Објављена је нова верзија openSUSE-а која носи ознаку 1 3.1 .
Користан линк: xxxx://xxx.xx/X0xxxX OpenMandriva Lx 2013.0
22. новембар
Користан линк: xxxx://xxxx.xx/0XxXXX Иницијатива
22. новембар
32 организације захте- вају од Србије да подржи Резолуцију УН о праву на приватност на Интер- нету.
Користан линк: xxxx://x.xx/0 7X5KBJ
ЛиБРЕ! пријатељи
После дуго времена развијања објављено је прво издање Open Mandriva-3.
Користан линк: xxxx://xxxx.xx/0Xx0xx
Новембар 2013. 7
Аутор: Xxxxxx Xxxxx
Шта је CryptoParty?
C
ryptoParty или крипто журке су догађаји који се организују широм света, а циљ им је упознавање са криптографским алатима за свакодне- вну употребу, подизање свести о заштити личних података, шифровању комуникације и другим темама које се тичу приватности. Крипто журке су бесплатне, јавне и пре свега забавне за свакога. CryptoParty може да органи- зује било ко, а савети и материјал за одржавање оваквог догађаја су досту- пни на sajtu xxx.xxxxxxxxxxx.xx . Неке од редовних тема су анонимно сурфовање (Tor), енкрипција дискова и фајлова (TrueCrypt), енкрипција e-mail и chat порука (enigmail, otr), VoIP, даркнетови, дељење фајлова, провера валидности фајлова, скривени подаци у фотографијама и још много тога. Циљна група су редовни корисници
8
тако да су предавања пре свега намењена њима и на релацији „од хакера, за обичне кориснике”. Наравно да се у таквом друштву увек потегну и неке озбиљније теме које нису свима занимљиве, али ово су јединствене прилике за размену искуства, савета и мишљења.
LUGoNS (удружење Linux корисника из новог сада) је 9. новембра 201 3. године на Факултету Техничких Наука одржао CryptoParty по други пут. Овог пута су теме биле шифровање е-mail комуникације и безбедно p2p (peer-to- peer) дељење дигиталног материјала. Догађај је био много посећенији у односу на први CryptoParty који је одржан почетком године, такође на ФТН-у у Новом Саду. Скоро па је постала традиција да на LUGoNS догађајима имамо и стране предаваче
ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
па нас је овог пута посетио Xxxxxx Xxxxxxxx из Швајцарске.
Enigmail
Enigmail је додатак за Thunderbird, један од најпознатијих е-mail клијена- та. Две основне намене овог додатка су дигитално потписивање е-mail-ова и шифровање. На предавању је детаљно била приказана инсталација овог до- датка, креирање новог кључа и дода- вање туђих кључева, слање потписане поруке и читање/слање шифроване поруке.
Enigmail користи GnuPG и омогућава Thunderbird-у да прима дигитално потписане и/или шифроване поруке. Оваква енкрипција се ослања на public- key криптографију што подразумева да се за рад користе парови јавни/ приватни кључ. Укратко, корисници међусобно размене јавне кључеве, по могућности што безбеднијим путем. Сваки корисник за себе чува свој приватни кључ. Након што су јавни кључеви размењени, порука се пре
слања шифрује нашим приватним кључем и јавним кључем примаоца. Да би порука била дешифрована, при- малац мора да има наш јавни кључ и наравно свој приватни. Тиме смо кроз иначе небезбедан канал остварили безбедан пренос информација између нас као пошиљаоца поруке и иза- браног примаоца. То практично значи да кад би дошло до пресретања поруке, нико неће моћи на једноставан начин да открије њен садржај. Наравно, Xxxxx закон још увек влада, рачунари постају све бржи и бржи и поруку је теоретски могуће деши- фровати „на силу” (brute force), али је за то потребно превише времена и када би се то десило, информација садржана у поруци више вероватно не би имала почетну вредност. Потпи- сивање е-mail-ова је одвојен процес који се састоји од тога да је на крај текста поруке додат наш диги- тални потпис који је у облику неколико редова обичног текста
који људском оку изгледа насу- мично. Enigmail препознаје тај део текста који представља дигитални потпис, упоређује га са јавним кључем пошиљаоца и
xxxxxxxxx поруке и обавештава нас да ли је порука исправно потписана, односно да ли можемо да сматрамо да је заиста стигла од потписаног аутора. Овакве поруке може да прочита било ко, ко их пресретне и за њих се може гарантовати да је познат само поши- љалац.
Пре него што се упустите у ову пустоловину, морамо да вам скренемо пажњу да пазите, како чувате свој
Новембар 2013. 9
приватни кључ и да га обавезно обезбедите и лозинком. Ако неко дође у посед ваших кључева, цео овај систем губи смисао.
RetroShare
Недавно се на интернету појавило занимљиво парче текста: „I share, therefore I am” (делим, дакле постојим). Дељење наших података (фото- графија, музике и текстова) постала је свакодневница. Наравно, желимо да имамо што већу контролу над избором са киме те податке желимо да поделимо, а разлози за то су разни. Xxxxxx нам је представио RetroShare, једно сјајно парче p2p софтвера. RetroShare пројекат постоји већ више од седам година, иако још увек нажалост није постао опште попу- ларан.
1 0 ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
RetroShare обухвата много врло занимљивих идеја. Једна од њих је то што практично не постоји инфраструк- тура која је потребна за комуникацију између његових корисника. Не постоје сервери који могу да буду слабе тачке мреже. Шта се дешава, ако на вашем послу падне е-mail сервер или форум, а посао не може да чека? RetroShare клијенти (програм инсталиран на рачу- нару корисника) се повезују међусобно и деле информације о осталим клијентима као што су њихова IP адреса, порт на којем ослушкују и др.
Друга врло занимљива идеја је шиф- ровање свих података на врло сличан начин, као што то ради и enigmail. Уколико желите да додате новог пријатеља, са којим ћете да делите своје податке, потребно је да са њим размените јавне кључеве, а ваши клијенти ће потом покушати да се по- вежу. Након што су клијенти повезани, можете да користите сервисе које RetroShare пружа. RetroShare омогућа- ва дељење фајлова, креирање фору- ма, системе за размену порука налик на chat, други систем који је врло налик на е-mail, канале налик на RSS итд. Све то је наравно шифровано кључевима које сте разменили са вашим пријатељима и све функци- онише дистрибуирано и чува се само на вашем рачунару или на рачунарима ваших пријатеља.
Да би XxxxxXxxxx постао занимљив, морате прво да креирате свој пар јавног и приватног кључа и потом да у своју мрежу додате неке пријатеље. Мреже пријатеља су затворене само за круг пријатеља који су међусобно
Новембар 2013.
повезани и врло су налик на даркнет- ове. Овај програм свакако заслужује много више текста јер је реч о заиста занимљивој идеји и технологији.
Како се завршило?
Као и већина (тачније сва) LUGoNS дружења и ово се завршило опушта- јућом атмосфером у оближњем бару где се прича наставила. Најлепше од свега је што се CryptoParty заправо није завршио. Многи посетиоци овог предавања су почели да користе Retro Share и да потписују или енкриптују своје е-mail-ове. Уколико смо успели да вас заинтересујемо за неку од ових тема, јавите се редакцији нашег часописа или LUGoNS екипи путем IRC- а, mail-а или на који год други начин желите па можемо да разменимо кључеве и наставимо причу.
1 1
Уговор Републике Србије са Microsoft-ом
(1 . део)
Ц
Аутор: Xxxxx Xxxxxx
иљ овог чланка је да скрене пажњу наших читалаца, и јавности уопште,
на један врло важан догађај који је прошао прилично неопажен, у дубокој сенци споразума Београда и При- штине.
Xxxxxx намеру да критикујемо садаш- ње владајуће странке због једног уговора са којим се не слажемо; критика је првенствено усмерена ка
1 2
лошим или никаквим стратегијама развоја не само IT индустрије, него индустрије уопште. Ово је одговорност садашњих владајућих странака али и свих претходних Влада које нису дефинисале реалне стратегије развоја свих области значајних за укупан развој државе. Још увек лутамо и не знамо шта желимо да постигнемо. У ком смеру желимо да се одвија развој наше државе у свим сферама?
Сваки програмер развој неког про-
ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
Уговор Републике Србије са Microsoft-ом
грама почиње алгоритмом, у којем анализира потребне функције новог програма, потребне услове, постојеће већ готове алате, алате које тек треба да развије, процењује време развоја, цену итд. Инжењери свој посао такође почињу анализом проблема и планом реализације. Треба имати у виду да се и од најмањег предузетника тражи да прво направи бизнис план, па тек онда да затражи средства и започне реализацију свог пројекта.
Једино политичари мисле да им план (стратегија) није потребан. Ако стра- тегија у неком случају ипак постоји, онда је обично мегаломанска, или само осликава постојеће стање, а че- сто се дешава да стратегије појединих области немају никакве везе са потребама стратегије из друге области (нпр. стратегија образовања нема везе са стратегијом развоја индустрије, пољопривреде и слично).
Нико нормалан од Владе не тражи да све држи чврсто у својим рукама. Време државних предузећа је прошло. Влада има и финије инструменте који- ма може да усмерава развој друштва и без чврсте руке. Заправо, једино Влада има пун увид у целокупно друштво, а према томе и одговорност за балан- сиран развој истог.
Непостојање јасних стратегија збуњује сваког. Збуњује ученике - шта студи- рати? Збуњује постојећа предузећа - у шта инвестирати? Збуњује предузет- нике - који бизнис покренути? Збуњује банкаре - којем предузетнику одобри- ти кредит и по којим условима? Збуњује саму Владу - којој области
Новембар 2013.
дати веће субвенције, подстицајна средства, субвенционисане кредите, банкарске гаранције и сл.
Владање по принципу „гашења пожа- ра”, дефинитивно доказано, није добро.
Уговор Републике Србије са Microsoft-ом
Уговор о сарадњи Microsoft-а и Владе Србије о лиценцирању и сервисирању рачунарског софтвера у државним органима је управо последица вла- дања по принципу „гашења пожара” а не на основу неке стратегије развоја. Много је доказа за ту тврдњу, али су углавном сви посредни.
Садашња Влада је проблем модер- низације и легализације софтвера у својим органима наследила од прошле Владе. Преговоре је почела прошла Влада, а садашња га је само ефикасно завршила.
Да ли је морало да дође до ове модернизације и легализације? Да, морало је. Да ли је могло и на неки други начин, систематичан, штедљи- вији, са више погледа у будућност? Вероватно је могло, али не у Србији и не у овом тренутку. Са свих страна притерани у ћошак, нагомилани про- блеми морају да се решавају брзо и ефикасно. Вероватно сад немамо времена за дуге анализе, пројек- товање потреба за три до пет година наредних, упоређивање са другим решењима која могу, али и не морају да буду боља.
1 3
Влада је ефикасно решавала проблем који јој је стигао на сто и то није толики проблем. Један од проблема је у држа- вним службама, које су се при тре- бовању потребног софтвера понашале нерационално, не сагледавајући све могућности које су у том тренутку имале у оптицају. С тим у виду, можда је на неким местима могло и да се уштеди, колико толико, на власничким лиценцама, користећи слободне про- граме као алтернативу.
Умањење штете
Овог пута није било времена да се проверава да ли су то стварне потребе или је све требовано по принципу „не питам за цену”. Влада је централном набавком издејствовала попуст од 30% и плаћање у три рате, што је вероватно добар договор. Уговором су обухва- ћене трајне лиценце за Microsoft-ове производе за потребе органа државне управе са периодом одржавања и осигурања у трајању од три године. Ово ће омогућити да и након истека периода одржавања софтвер у тре- нутном стању без обнављања (update) и унапређења (upgrade) не буде нелегалан и као такав ће моћи да се користи још неко време док задо- вољава потребе.
Кад већ српски порески обвезник даје толики новац, а у питању је цифра од 27 милиона долара, по курсу на дан потписивања кровног уговора, Влада иде и преговара са свима и представ- ља великим IT компанијама могућно- сти инвестирања у Србију. Право је време за започињање таквих прего-
1 4
вора када се већ носи „брдо пара”. На неки начин су натерани да носе „брдо пара”, али не и да отварају причу о инвестирању, што су они ипак учини- ли.
Да ли ће и бити тих инвестиција, не зависи само од Владе. Нама остаје само да се надамо.
FOSS заједница Србије и уговор са Microsoft-ом
Има много разлога зашто је FOSS заједница против оваквог уговора са Microsoft-ом. Већина тих примедби је врло логична:
1 . Влада се залаже за штедњу, а само на лиценце даје 27 милиона долара (трогодишња просечна бруто плата за 750 људи)
2. Влада се залаже за отварање нових радних места, а паре даје страној компанији за готово решење (не рачунамо на неколико десетина запослених у посредничкој фирми)
3. Влада не мисли на државну безбедност стварањем зависности од једне компаније.
Осим ових директних примедби на уговор са Microsoft-ом, ту су и при- медбе на опште занемаривање FOSS-а у Србији:
1 . Стратегија образовања тотално је занемарила постојање open source софтвера
2. Државни сервиси тотално занема- рују постојање корисника open source софтвера
3. OSS пројекти као да се не узимају у
ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
Уговор Републике Србије са Microsoft-ом
обзир када се прича о развоју IT индустрије
Позитивних примера примене FOSS-а има и у свету и код нас. Можемо слободно рећи да је Microsoft-у остало само још једно царство у којем влада, а то је desktop платформа, те да у свим осталим сегментима IT индустрије зао- стаје за конкуренцијом. Одавно није број један на серверима (Linux је владајућа платформа међу сервери- ма), међу супер компјутерима никад није ни покушао да буде конкуренција Linux-у. На tablet рачунаре и мобилне телефоне није обратио
пажњу па га је конку- ренција претекла и сада и ту влада Google Android (који такође има Linux кернел).
Све ово показује да је FOSS озбиљна платформа и озбиљан сегмент IT индустрије коју није па- метно игнорисати.
Сувише је лаички резон повезати слободну ли- ценцу и отворени кôд и рећи да у тој индустрији нема зараде. Кôд јесте отворен, лиценце јесу
слободне и бесплатне, али услуге везане за тај софтвер нису. Када ту додамо и OSS комерцијалне програме, јасно је да је и open source озбиљна IT индустрија. Доказ за то су фирме Red Hat, Novell и многе друге.
FOSS много зависи од државе и поздравља свако увођење реда и
Новембар 2013.
сузбијање пиратерије. За FOSS заје- дницу Србије је „пуцањ у празно”, ако у борби државе против пиратерије, држава оде у увођење монопола једне компаније. Лични пример државе која укида пиратерију у својим органима и тера друга правна и физичка лица, која имају потребе да електронски комуни- цирају са државом, да буду легални, добар је начин за сузбијање пира- терије. Није добро ограничити се само на софтвер једне компаније.
Open source је легалан
Питање основних људских права и слобода јесте постојање избора. Држа- ва има право да бира софтвер који жели. Ако је власт одговорна, изабра- ће најбоље и најсигурније софтвере са најбољим односом цене и квалитета. Оно што држава ни у ком случају не сме, јесте да својим грађанима укине могућност избора. Грађанин, преду-
1 5
зимач и предузеће морају да имају право да бирају легални софтвер према свом новчанику, потребама, афинитетима.
Замислите само апсурд да фирма која се бави одржавањем Linux сервера, мора да има макар један Windows рачунар да би комуницирала са државом. То је за њу један апсолутно непотребни трошак. Физичко лице које је Linux корисник мора да инсталира легални Windows да би извадило извод из матичне књиге рођених. Зашто?
Корисници FOSS-а нису нелегални и не смеју бити погођени борбом против пиратерије.
Монопол никад није добар
Тржишна економија се увек оштро супротставља стварању монопола. Својевремено је Microsoft плаћао милион долара дневно казну, јер је њихов интернет прегледач (Internet Explorer) заузео монополски положај на тржишту, а био је и повлашћен јер је подразумевано био инсталиран у Windows оперативни систем. Тада су други произвођачи интернет прегле- дача имали снаге да туже Microsoft за монополски положај. Данас грађани Србије немају ни снаге ни могућности да туже државне органе Србије, зато што су у монополски повлашћен поло- жај поставили Microsoft-ов оперативни систем кроз сервисе државне управе (еУправу).
Не постоји ниједан доказ да ће моно- полиста, ако заради више, инвести-
1 6
рати у подручје где већ има моно- полски положај. Сви остали ће бити потпуно обесхрабрени да уопште почну да инвестирају и да се боре против правог монопола.
Домаћој IT индустрији онда преостаје само да развија апликације и услуге само за једну платформу.
За крај првог дела
Овим чланком о српској IT сцени смо тек загребали по површини проблема. Уговор са Microsoft-ом, за Microsoft производе за потребе органа државне управе, само је повод за ову широку причу о проблемима IT индустрије у Србији, праву, слободама, доступности информација, заблудама и предра- судама.
Наставиће се...
ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
Представљамо
Slackware14.1
Аутор: Xxxxx Xxxxx
S
lackware је GNU/Linux дистрибуција коју јесте неопходно представити. Представићемо нови Slackware кори- сницима који су га некада користили, а сада немају увида у све новине и промене које су остварене у овим новијим верзијама. Представљамо га и новим корисницима јер ову дистри- буцију могу да користе и корисници који нису напредни, а потребан им је систем који ради стабилно без
чачкања по систему.
Slackware 14 је по многим стварима био велика прекретница у напретку Slackware дистрибуције. Једна од већих ствари је био и кернел 3.2.29, као и каснија надоградња на 3.2.49. Тада је новина била default PAE подршка у кернелу. Одавно је већ познато да стабилна грана код ове дистрибуције мора да оправда тај
Новембар 2013.
назив. Након четрнаест месеци од претходног стабилног издања пред нама је сада ново стабилно издање Slackware 14.1. Slackware 14.1 је доступан за x86, x86_64 и ARM платформе.
Slackware 14.1 је прешао велики пут и много промена је урађено. Многи пакети и библиотеке су надограђене на новије верзије, Xxxx је добио најновију верзију, прешло се са mysql на MariaDB, убачен је кернел 3.1 0.1 7 (па је и најновији хардвер подржан), присутна је и подршка за инсталацију и под UEFI firmware-ом, урађене су промене и у самом инсталеру, као и још много тога па идемо редом да видимо шта нас чека у новом издању.
За почетак морамо да направимо осврт на саму инсталацију. Традици- онални инсталер је сада унапређен и то је прва ствар коју примећујемо.
1 7
Осим промене фонта, која само козметички доприноси инсталеру, ту је и додатак у делу када треба да иза- беремо извор инсталације. У питању је
могућност инсталације путем USB преносног диска. Поступак је крајње једноставан. Након преузимања ISO слике, припремимо USB преносни диск (довољна величина је 4 GB) и програм Unetbootin ће одрадити остатак при- преме за нас. Након тога треба, приликом одабира boot уређаја, изабрати USB диск (назив опције зависи од рачунара до рачунара). Поступак инсталације можете видети на Slackware форуму који се налази на адреси
xxxx://xxxxxxxxx-xxxxxx.xxx/xxxxx/ viewtopic.php?p=6827#p6827 . Slackware заједница припремила је видео материјал који вам може олак- шати сам поступак инсталације (први део - xxxx://xxx.xx/xxXxxx , други део - xxxx://xxx.xx/0xxxxX). Они који су некад радили инсталацију Slackware система, знају да се инсталациони медиј може користити за више намена и да се сама инсталација не мора обавезно извршити са медија преко којег је покренута инсталација. У једном од корака је неопходно изабрати извор инсталације који може бити http/ftp,
cd/dvd, USB флеш диск, инсталација путем директоријума из локалне мреже као и инсталација са претходно припремљеног директоријума.
Након инсталације и основног додавања и подешавања корисника, бирамо графичко окружење које нам долази у најновијим верзијама: KDE 4.10.5, Xfce 4.10, Fluxbox 1.3.5 и др. Од осталих ту су Fbwm 2.6.5 и WindowMaker 0.95.5. За носталгичаре,
ту је и последња верзија Blackbox-a
0.70.1. Може се инсталирати накнадно и Mate графичко окружење. KDE окружење је најкомплетније и долази са свим неопходним пакетима и алатима. Њему је, традиционално, посвећено највише пажње. Linux кернел који долази уз Slackware 14.1 је 3.1 0.1 7. Овај кернел је LTS, односно, има дуготрајну подршку. Новина је и могућност да се користи Grub 2. Grub 2 је и раније могао да се користи, али од ове верзије долази подразумевано уз инсталацију па свако може да изабере шта му више одговара. Програми који долазе подразумевано су: Firefox 24.1 esr, Seamonkey 2.21, ThunderBird 24.1 esr, Audacious 3.3.4, Mplayer 1.1_20130819, Apache web server 2.4.6, Php 5.4.20, GCC 4.8.2, Python 2.7.5, Gftp
1 8 ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
Slackware 14.1
2.0.19, Vim 7.4.050, Emacs 24.3, Gimp
2.8.6, као и многи други који долазе уз систем, а служе за свакодневну развојну, десктоп, канцеларијску и серверску употребу.
Slackware дистрибуција је прошли пут представљена у шестом броју ЛиБРЕ! часописа. Тада смо поменули и употребу Xxxxxxxxxxx.xxx скрипти које помажу приликом инсталација програ- ма који не стижу уз инсталацију. sbopkg је конзолни програм који се користи да би се олакшао рад са Sbo скрип- тама. Може се преузети са xxxx://xxx.xxxxxx.xxx/ . Slackware користи slackpkg менаџер пакета. Slackpkg се може проширити новим алатом, slackpkg+. Овај алат омогућава додавање додатних репозиторијума у slackpkg менаџер пакета и на тај начин
је још лакше инсталирати бинарне пакете из безбедних извора. Уз помоћ slackpkg+ се може лако извршити инсталација популарних програма попут LibreO fice или Vlc али и многих других пакета које одржава Xxxx Xxxxxxxxx, познатији као AlienBOB.
О самом раду у Xxxxxxxxx-у нема шта да се каже, а да већ није познато. Стабилност, поузданост, безбедност, KISS приступ (енгл. keep it simple stupid) карактерише ову дистрибуцију и то се неће мењати.
Slackware Србија заједница вас позива да пробате ово издање које је вероватно по свему најкомплетније издање а уједно и најлакше за коришћење. Свеж кернел омогућава употребу овог система на великом броју нових уређаја. За сва питања или
Новембар 2013. 1 9
коментаре можете нас контактирати путем форума на адреси xxxx://xxxxxxxxx-xxxxxx.xxx/xxxxx/ или путем irc канала на #slackware-srb (irc сервер: xxxx://xxx.xxxxxxxx.xxx ).
Ново издање се може преузети са ftp сервера, http сервера и торента. Списак доступних пакета који долази уз 1 4.1 , можете наћи на xxxx://xxx.xxxxxxxxx.xxx/xxxxxxxxxxxx
Корисни линкови:
- xxxx://xxxxxxxxx-xxxxxx.xxx/xxxxx
/index.php - место за сва ваша питања.
- xxxx://xxxx.xxxxxxxxx.xxx/xxxxx?xxx sr:start - Slackware Documentation Project - у сталном развоју од стране Slackware заједнице.
- xxxx://xxxxxxxxx-xxxxxx.xxx/xxxx/ doku.php - Wiki странице Slackware
Србија Заједнице - изузетно корисна адреса за сваког почетника.
- xxxx://xxxxxxxxxxx.xxx/ - скрипте за инсталацију пакета који не долазе уз Slackware.
- xxx://xxx.xxxxxxxxx.xxx/xxx/ slackware/slackware-1 4.1 / - ftp сервер
- xxxx://xxx.xxxxxxxxx.xxx/xxxxxxxx
/torrents.php - торент
Занимљиви видео линкови:
- xxxx://xxx.xxxxxxx.xxx/xxxxx
?v=0_MULHR3AUU | Како урадити припрему у Windows® 7 и инсталирати Slackware
- xxxx://xxx.xxxxxxx.xxx/xxxxx
?v=8HfTR96-FbU | Slackware 14 и compiz
- xxxx://xxx.xxxxxxx.xxx/xxxxx
?v=OeyVuiDxkvI | Slackware 14 и Mate DE
20 ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
Lubuntu 13.10 Saucy Salamander
LUBUNTU 13.10
Saucy Salamander
П
Аутор: Xxxxxxxxxx Xxxxxxx
о већ устаљеном распореду, у октобру месецу објављена је нова верзија Ubuntu дистрибуције, кодног назива Saucy Salamander, а уз њу и пратећа издања: Ubuntu Studio, Xubuntu, Kubuntu, Edubuntu, Ubuntu
Kylin, Ubuntu Gnome и Lubuntu.
Овај пут одлучили смо да направимо приказ новоизашлог издања Lubuntu 13.10, које представља комбинацију лаганог X11 Desktop-а (LXDE) и лаганих апликација. Оваква комбинација има за циљ кориснике који раде са ниском спецификацијом хардвера. Мања
потрошња ресурса, те релативно стабилан LXDE Desktop су резултат овакве комбинације.
Карактеристике
Pcmanfm у верзији 1 .1 .2, брз и xxxxx xxxx xxxxxxx је присутан и у овом издању. Openbox је подразумевани прозор менаџер. Firefox, подразуме- вани web претраживач, заменио је досадашњи Chromium browser. Укло- њен је Catfish, те поправљенa грешка која је била присутна у GNOME Mplayer- у, а која је доводила до пада програма када су покренути одређени процеси. Доступно је и неколико исправки за
Новембар 2013.
21
GpicView приказивач слика. Lubuntu у овом издању долази са 0.5 LXDE desktop-ом, Linux кернелом 3.1 1 .0.
Lubuntu 13.10 доступан је у две верзи- је, за 32 и 64 бита.
Изглед
Lubuntu има сличан изглед као и претходне верзије ове дистрибуције. Чак је и подразумевана позадина за десктоп слична. Испоручује се са пет нових атрактивних позадинских слика, осим оне подразумеване.
Десктоп је лишен било каквих икона. Присутан је панел, који је позици- ониран на дну екрана. Лепоти дистри- буције доприноси могућност додавања транспарентности панелу, те дода- вање Conky програма или активирање композитног менаџера. Са леве стране панела налази се иконица из које се позива главни мени, док је скроз
десно позициониран систем tray.
Хардвер
Lubuntu је у стању да без додатних подешавања препозна резолуцију екрана, звучну картицу, touchpad, LAN или WiFi. 3G USB модем за интернет ради одмах након уношења потребних параметара. Засигурно, једна од најбољих LXDE дистрибуција када је препознавање хардвера у питању.
Апликације
- Office: Abiword 3.0.0, Document viewer, Gnumeric 1.12.6.
- Internet: Firefox 24.0, Pidgin IM,
Sylpheed, Transmission.
- Graphics: mtPaint graphic editor, Simple Scan, Image Viewer.
- Multimedia: Audacious, GNOME
Mplayer 1.0.8, guvcview, Xfburn.
- Accessories: Archive Manager, Calculator, Leafpad, LXTerminal, Xpad,
22 ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
Lubuntu 13.10 Saucy Salamander
GDebi Package Installer, Printers, UXTerm, Xterm.
AbiWord, у верзији 3.0.0, доноси подршку за GTK+ 3,и значајан број других,нових функција. Побољшана је интернационализација, RDF drag-and- drop, двоструко баферовање цртежа, да би се смањило треперење екрана. Gnumeric доноси нови, савремени интерфејс програма. У односу на претходно издање, велики помак напред.
У последњу верзију Lubuntu дистри- буције није имплементиран screenshot- app, између осталих. Из репоа је могуће инсталирати xfce-screenshooter или Shutter апликацију, који ће послужити као достојна замена.
У интернет секцији, једноставни и лагани Silpheed имејл клијент би требало заменити одличним програ- мом Thunderbird.
Мултимедијална секција је довољно богата за нормалну употребу. У процесу инсталације биће преузет Adobe Flash plugin, те је у постин- сталационом процесу могуће одмах користити мултимедијалне садржаје - Youtube и MP3 фајлове.
Lxsession-default-apps нови контролни центар, имплементиран у најновију верзију Lubuntu дистрибуције. Уз помоћ овог GUI програма могуће је лако додати неки програм у аутостарт секцију, без потребе да се користи терминал или едитују conf фајлови, што је до сада био случај. Олакшано је и постављање рачунара у laptop mod.
Инсталација
Инсталациони процес нема новина у односу на ранију верзију. Инсталација је иста као и пре. Потребно је око пола сата, укључујући и време потребно за преузимање мултимедијалних кодека
Новембар 2013. 23
и Adobe flash plugin-а, да се инсталациони процес доведе до краја. Процес инсталације је толико једно- xxxxxx да не би требало да ствара проблеме чак ни почетницима који се први пут срећу са GNU/Linux-ом.
Софтверски пакети
Lubuntu Software Center је подра- зумевани GUI алат за преузимање апликација. Једноставан је за кори- шћење, програми су разврстани по категоријама. Ту је и опција за пре- трагу која олакшава проналажење појединих пакета за инсталацију.
Synaptic Package Manager је такође прединсталиран, за све кориснике који желе да на бржи начин инсталирају одређени софтвер. Почетници се могу суочити са изазовом уколико се одлуче да користе Synaptic.
Gdebi Package Installer, корисна алатка
за инсталацију локалних пакета, нпр. Skype, или Google Chrome, које кори- сници могу преузети са одговарајућих локација.
Закључак
Lubuntu 13.10 нуди другачији дожи- вљај, боље перформансе и функци- оналност, приметно је осавреме- њавање система. Искоришћеност простора након инсталације је око 2,7 GB, што доприноси уштеди простора на хард диску. Дистрибуција ради стабилно, без приметних грешака при коришћењу. Рад у live mode-у је нешто спорији, али након инсталације овај недостатак нестаје. Ово је препорука за кориснике рачунара са слабијим перформансама.
Оно што кориснику може да засмета, јесте подршка која траје девет месеци. Како нове верзије које доносе побољшања, излазе на шест месеци,
24 ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
Lubuntu 13.10 Saucy Salamander
надоградњом система на најновију верзију корисник ће надоместити овај мали недостатак. Уживајте у најнови- јем издању, Lubuntu 13.10 дистри- буције.
Корисни линкови:
[1 ] xxxx://xxxxxxxxxxxxxx.xxxxxxxx. com/201 3/1 0/lubuntu-1 31 0-saucy- salamander-review.html
[2] xxxx://xxxxxxxxxxxxxxxxxxx.xxx/
lubuntu-reviews/lubuntu-1 3-1 0/
Преглед популарности GNU/Linux
/BSD дистрибуција за месец новембар
Distrowatch
Пад < Пораст >
Исти рејтинг =
(Коришћени подаци са Distrowatch- a)
ЛиБРЕ! пријатељи
Новембар 2013. 25
1
2
3
4
5
6
7
8
9
1 0
1 1
1 2
1 3
1 4
1 5
1 6
1 7
1 8
1 9
20
21
22
23
24
25
Mint
openSUSE Debian Ubuntu Mageia Fedora Manjaro Arch OpenMandriva PCLinuxOS Puppy elementary Slackware FreeBSD CentOS CrunchBang Ultimate Pear Lubuntu Zorin
antiX Kali Antergos
GhostBSD
Kwheezy
4335>
2039>
1 820<
1 807<
1 741 >
1 647>
1 21 7>
1 003=
978>
926<
900<
873>
848<
81 2<
795<
728<
685<
656>
61 6<
596<
584<
570>
568>
523<
490<
Мала школа: Sigil 0.7.2 (7. део)
Илустровање ePUB-a
У
Аутор: Xxxxx Xxxxxx
прошлом наставку, нашем ePUB-у смо додали све потребне прилоге
из спољашњих извора. Додавањем прилога, ми још нисмо постигли да они буду видљиви у е-читачима. У овом наставку ћемо их распоредити на жељено место у HTML датотеци и тако их учинити видљивим.
Insert file
Алат задужен за распоређивање слика, видео и аудио прилога (једном речју илустрација) у
главну текстуалну HTML датотеку је Insert file. Постоје три начина да се позове овај алат:
1 . Из падајућег менија Insert > File…
2. Кликом на иконицу Insert file у првом реду линије алата
3. Пречицом са тастатуре CTRL+SHIFT+i
Пре позивања овог
алата, прво треба отворити главну текстуалну HTML датотеку и пози- ционирати курсор на место где желимо да се илустрација појави. Покретањем овог алата отвориће се дијалог за избор жељене илустрације из скупа свих додатих илустрација. У сврху лакшег налажења потребне датотеке Insert file прозор омогућава филтрирање свих илустрација по категоријама: слика, видео, аудио. Такође, могуће је филтрирати илустрације уносом имена датотеке или дела имена, при чему ће бити излистане све датотеке које садрже
26 ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
унесени низ карактера у свом имену. За додатно лакше сналажење, ту је и претпреглед изабране датотеке, као и основни подаци: димензије у xxxxx- лима (за слике), величина у бајтима, употребљен број боја (за слике).
Када заврши са избором жељене илустрације, корисник само треба да кликне на дугме OK и илустрација ће бити убачена на место где је курсор био позициониран. Убачене слике ће се појавити у оригиналној величини. У случају да је одабран видео и аудио, биће убачен видео или аудио плејер који ће кориснику омогућити преглед или преслушавање материјала. Аудио плејер ће бити приказан у стандардној димензији и на то нећете моћи да утичете, а видео плејер се појављује у оригиналној димензији видео матери- јала и по потреби може да се мења.
Аутор може да утиче на величину слика и видео player-а. Пошто не зна на каквим уређајима ће бити репро- дукован његов ePUB, препоручујемо вам да свим сликама доделите рела- тивну величину, то јест величину у процентима у односу на величину екрана.
Конкретно, ако је HTML наредба за приказ слике:
<img alt="os-1" src="../Images/os-1.jpg" />
Ова наредба каже да е-читач прикаже слику os-1 .jpg из директоријума Images уколико постоји. Ако не постоји, да прикаже текстуалну поруку os-1 . (Ви ћете се потрудити да слика сигурно
Новембар 2013.
буде присутна у Image директоријуму, али без обзира на то, алтернативни текст треба да постоји јер корисник, из неког разлога, може да онемогући приказ слика и тада ће му бити при- казан алтернативни текст.) Приказ је слободан, тако да ће се користити оригинална величина слике os-1 .jpg.
Ако наредби додамо аргумент:
<img alt="os-1" src="../Images/os-1.jpg" width=“70%“ />
дата слика ће бити приказана тако да заузима 70% ширине екрана, а пошто није наведено колика треба да буде висина те слике, она ће бити при- казана тако да буде пропорционална задатој ширини слике.
Фино позиционирање илустрације
Алат Insert file грубо позиционира илустрацију у HTML датотеци. Фино позиционирање илустрације морате да одрадите ручно.
Могућности су:
1 . поравнати илустрације уз леву, десну ивицу екрана или центрирање у средини екрана (ако илустрација има ширину мању од 1 00% екрана)
2. илустрацију окружити текстом са леве или десне стране
Појединачна илустрација која заузима мању ширину него што то екран дозвољава може да се центрира по
27
средини екрана или да буде поравната са десном или левом ивицом екрана. Алат Insert file ће за појединачну илустрацију дефинисати следећи кôд:
<p><img alt="linuxmintlogo" src="../Images/linuxmintlogo.png"
/></p>
Ово значи да је сама слика смештена у засебан текстуални параграф. Пошто се текст пише са лева на десно, подразумева се поравнавање илу- страције по левој ивици екрана. Једно- ставним постављањем курсора непо- средно испред или иза илустрације и одабиром десног или централног поравнања текста, и илустрација ће се тако позиционирати. Овако генери- сано поравнање илустрације се запра- во не односи на поравнање слике него садржаја p тага.
<p style=“text-aligne: right/center;“>...</p>
Left се подразумева и без дефинисања овог аргумента. Right/center ће важити за било који садржај p тага, било да се ради о тексту или илустрацији.
Ово значи да ако илустрацију убацимо у p таг поред неког текста са аргументом text-align, утицаћемо и на текст и на илустрацију истовремено. Врло често ћемо имати потребу да текст оставимо са поравнањем уз леву ивицу, а да истовремено илустрација буде поравната са десном ивицом. Уз то, лепо изгледа кад текст окружује илустрацију. Да би ово постигли, искористићемо style аргумент унутар img тага.
<p><img style=“align: right;“
28 ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
alt="linuxmintlogo" src="../Images/linuxmintlogo.png"
/>Tekst...</p>
Аргумент style=“align: left/right;“ унутар img тага осим што поравнава илустрацију уз жељену ивицу, одређује и однос илустрације у односу на друге елементе унутар p тага, што за последицу доноси окруживање илу- страције текстом као на слици.
Још једном да поновимо, да све што важи за img таг за слике, идентично важи и за video таг за видео илустрације и за audio таг за аудио илустрације.
За крај епизоде
Овим смо комплетирали главно тело наше ePUB публикације. Ако сте дословно пратили упутства, сад имате једну HTML страну (xhtml), једну CSS страну, више илустрација (слика, видео и аудио датотека) које су већ распоређене у HTML страници.
За следећи пут нам је задатак да поделимо ту велику HTML страну у више целина (ради лакшег учитавања), да направимо насловну страну, затим страницу садржаја за лакшу навигацију кроз ePUB и да додамо мета податке.
Наставиће се...
Новембар 2013. 29
Слободан софтвер за образовање деце (3. део)
Аутор: Xxxxxxxxxx Xxxxxxxxxxxxx
O
mnitux је скуп образовних про- грама за децу који у себи садржи више категорија образовних игара. Према нашој процени, овај програм је намењен првенствено млађој деци, узраста од две до четири године, али и мало старијој деци, узраста до осам
година.
Omnitux садржи више категорија, од учења коришћења миша до учења математике и географије. Рад у про- граму је максимално прилагођен деци, при чему је кориснички интерфејс веома занимљив и шарен, а учење је пропраћено и музиком за децу у позадини. Такође, ту су и многобројни пропратни звучни ефекти који сигна- лизирају да ли је задатак добро урађен или не. Свака категорија програма се састоји из више поткатегорија, а свака поткатегорија садржи више нивоа, од лакшег ка тежем.
30
Слика 1 : Omnitux категорије
Манипулација мишем
Манипулација мишем (енгл. mouse manipulation) је прва категорија игара Omnitux-а. Састоји се из четири потка- тегорије: животиње (animals), возила (vehicles), цртање (drawings) и пејзажи (landscapes). Поента свих игара ове категорије је да се овлада померањем курсора миша по екрану рачунара. Наиме, након што се покрене нека од игара, добије се замагљена слика; циљ сваке игре је да се померањем миша открије слика у позадини. Што је ниво
ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
Слободан софтвер за образовање деце
тежи, слика има више делова које је потребно открити.
Слика 2: Omnitux манипулација мишем
– животиње
Учење
Учење (learning) базира се на спознаји појаве на основу звука. Овде постоје три поткатегорије: возила, звуци живо- тиња (animal sounds) и музички инстру- менти (musical instruments). Након што дете кликне на сличицу која је замаг- љена она се приказује у оригиналу, а у позадини се чује звук појаве на слици. Треба имати на уму да, иако је ова категорија веома мала, поновним по- кретањем ове игре учитавају се друге појаве из базе података.
Слика 3: Omnitux учење – звуци животиња
Асоцијације
Уз овај скуп игара, деца могу да науче да препознају боје, возила, животиње и геометријске облике. На пример, код препознавања геометријских облика, потребно је препознати тражени гео- метријски облик из скупа геометриј- ских облика.
Слика 4: Omnitux асоцијације – геометријски облици
Картице за памћење
У овој категорији игара потребно је наћи исте картице из скупа картица. Игра је готова када се пронађу све исте картице. И овде постоје поткатегорије које су разврстане у нивое. На пример, најтежи трећи ниво подразумева проналажење три исте картице из скупа картица.
Новембар 2013. 31
другој слици који се не налазе на првој.
Слика 5: Omnitux картице за памћење – возила
Слагалица
Слагалица (jigsaw puzzles) је осми- шљена као класична puzzle слагалица, у којој је потребно сложити све еле- менте, како би се добила тражена слика. Ова категорија има више поткатегорија, међу којима су светски споменици културе као и споменици културе у Немачкој. Можда је једина мана то што не постоји назив споме- ника културе након што се слагалица реши.
Слика 6: Omnitux слагалица – цртаћи
Разлике
Ово је игра за размишљање у којој су дате две, на први поглед идентичне слике. Потребно је уочити детаље на
32
Слика 7: Omnitux разлике – цртаћи
Бројеви
Бројеви представљају категорију игара која има за циљ да помогне деци да науче основне операције са малим бројевима. На пример, на једној страни екрана је дата слика са животињама, а на десној страни су дати бројеви изражени самостално или кроз неку рачунску операцију; циљ је одредити колико има животиња на слици.
Слика 8: Omnitux бројеви – сабирање
Писање
Писање има за циљ да упозна децу са словима и са основним речима. На овај
ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
Слободан софтвер за образовање деце
начин деца прво уче слова, а затим уче и да пишу.
Слика 9: Omnitux писање – слова
Уметност
Уметност је категорија коју можемо поделити на две поткатегорије, музику и споменике. Поткатегорија музика пружа могућност деци да лакше науче ноте, али и да препознају звук одређеног инструмента. У потка- тегорији споменици могуће је научити где се који споменик налази, било да се ради о споменицима у Француској, Немачкој, или о којим год другим светски познатим споменицима.
Слика 1 0: Omnitux уметност – споменици у Француској
Географија
Географија се заснива на учењу државних застава и положаја држава у свету. Но, нису све државе подржане; поткатегорије нуде само државе централне Америке и Кариба, као и државе чланице Европске уније.
Слика 1 1 : Omnitux географија – централна Америка и Кариби
Наставиће се. Корисни линкови:
[1 ] xxxx://xxxxxxx.xxxxxxxxxxx.xxx/
[2] xxxx://xxxxxxxxxxx.xxx/xxxxxxxx/ omnitux/
Новембар 2013. 33
Интернет мреже и комуникације
Adobe и лекција из сигурности
О
Аутор: Xxxxx Xxxxxx
ктобра 201 3. на интернет је процурила база података компа-
није Adobe са преко 38 милиона корисничких имена и лозинки. Иако су подаци дјелимично заштићени ен- крипцијом, компанија је оштро крити- кована због сигурносних пропуста. Шта је то Adobe урадио погрешно, и
како се уопште чувају кориснички подаци и провјеравају у току пријаве? И да ли смо нешто научили из овог догађаја?
Лозинка и корисничко име данас су најчешћи облик аутентификације, односно доказа идентитета, приликом пријаве на сајтове и сервисе. То значи да се ради о повјерљивим подацима, и
34 ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
Adobe и лекцијa из сигурности
да их обе стране морају чувати - и корисник и сајт. Корисници ће се потрудити да лозинке не дијеле са другима, да их не записују и да буду јединствене.
Улога сајтова у чувању лозинки је сложена, али за тај поступак постоје сигурносни савјети којих се треба придржавати.
Прије свега, сајтови не треба да чувају лозинке, већ њихове излазне врије- дности након примјене хеш-функције. На примјер, ако на низ (енгл. string)
„LiBRE!” примјенимо SHA-256 алгори- там, добићемо хеш-вриједност: d0803cb63777a6b8935a0d69208756ff5
1 7a51 056d82852ce3b87abd1 f51 e069. Овај хеш-низ има 64 карактера. Прак- тична специфичност јесте што је изра- чунати „хеш” увијек исти за улазну вриједност, али на oснову њега не можемо знати да је улазна вриједност
„LiBRE!”. Односно, хеш-функције су једносмјерне.
Управо једносмјерност хеш-функција и криптичност хеш-вриједности омогу- ћавају чување приватности. Приликом регистрације корисника, сајт изра- чунава хеш-вриједност лозинке, па се та вриједност (као што смо видјели, повелика нова „ријеч”) сачува заједно са корисничким именом. Приликом пријаве, корисник уноси лозинку, сајт опет израчунава хеш-вриједност и пореди је са сачуваном у бази пода- така. Ако се поклапају, лозинка је исправна. Дакле, сајтови никад не
„виде” лозинку корисника.
Шта је Adobe урадио погрешно? Прије
свега, Adobe није користио хеш- функције! Наиме, компанија је одлу- чила да лозинке енкриптује, а енкрипција је двосмјеран процес – уколико имате кључ. Погледајмо примјер користећи нашу лозинку
„LiBRE!”. Ако на њу примјенимо DES алгоритам и кључ »1 23456« добићемо вриједност „8gmTp3qiMSY=”. Истина, лозинка није видљива, али само привремено, јер је процес могуће обрнути истим алгоритмом. Код хеш- фунција то није изводљиво.
Откривање најчешће корисничке ши- фре била је играрија: требало је пронаћи DES енкриптовану вриједност и видјети које напомене за присјећање лозинке стоје уз њих. Одгонетнути шта се крије иза „бројеви од 1 -6”, није било тешко, па тако данас знамо да је најчешћа лозинка у бази података била „1 23456” – добра за примјер, али веома лоша за примјену у пракси.
Какве смо поуке извукли из Adobe-овог сигурносног скандала? Опет смо видјели да велико име компаније не значи велику сигурност података. Очито је да Adobe није слиједио сигурносне препоруке. Потом, видјели смо да су корисници веома лењи да смисле сигурну лозику, као ни да их Adobe на то није охрабривао. Да ли је ипак у читавој овој причи критика на рачун компанија и корисника када је аутентификација у питању, најбитније оно што је Google јасно ставио до знања: лозинка више није довољна за чување нашег онлајн идентитета?
Новембар 2013. 35
Сервери
Nginx као посреднички сервер
У
Аутор: Xxxxx Xxxxxx
колико направите сајт у неком од окружења за развој, имаћете могу- ћност да своју сајт-апликацију поста- вите на интернет директно, покрета- њем сервера из окружења за развој, или посредно, тако што ћете апли- кацију поставити иза неког намјенског HTTP сервера. Како се ово потоње ради помоћу Ngnix сервера показујемо
у овом тексту.
За примјер ћемо узети апликацију писану у Che ryPy окружењу које има уграђен Python сервер. У конфи- гурационој датотеци за сајт видимо да је видљив само на рачунару/серверу на којем је покренут (1 27.0.0.1 ) и да је доступан на порту 8085. Односно, адреса сајта је xxxx://0 27.0.0.1 :8080 .
[global] server.socket_port = 8085
server.socket_host = '127.0.0.1' ools.proxy.on: True log.access_file = "/home/projekat/sajt_access.log" og.error_file = "/home/projekat/sajt_errors.log"
Уколико бисмо у подешавањима навели да сајт слуша захтјеве са свих интерфејса, то би изгледало овако: server.socket_host = '0.0.0.0'. Овим би сајт био доступан свима који знају IP или web адресу сервера. Међутим, не желимо да сајт „живи” на xxx.xxxx.xxx:8085 или сличној адре- си. Не желимо ни потенцијалне сигурносне пропусте, излажући сервер интернету преко сервера framework-а. Поред тога, на серверу можда имамо сајтове на портовима 8086 и 8087, те бисмо хтјели да их распоредимо тако да су доступни са поддомена. Како све то извести?
36 ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
Nginx као посреднички сервер
На сервер ћемо инсталирати Nginx, чија је функција HTTP сервер и посреднички (proxy) сервер, а у
/etc/nginx/sites-available/sajt.conf ставити оваква подешавања за наш главни сајт:
server { listen 443;
server_name xxx.xxxx.xxx; access_log /var/log/nginx/sajt-
access.log; ssl on;
ssl_certificate
/etc/nginx/keys/sajt.crt; ssl_certificate_key
/etc/nginx/keys/sajt.key;
location / {
proxy_set_header X-Forwarded- For $proxy_add_x_forwarded_for;
proxy_set_header X-Real-IP
$remote_addr;
proxy_set_header Host
$http_host;
proxy_set_header X-Forwarded- Proto https;
proxy_set_header X-Forwarded- Host $host;
proxy_pass xxxx://xxxxxxxxx:0000;
}
#!!! IMPORTANT !!! We need to
hide the password file from prying eyes
# This will deny access to any hidden file (beginning with a
.period)
location ~ /\. { deny all; }
}
Видимо да Nginx, након што се покре- не, слуша на адреси xxx.xxxx.xxx . Све захтјеве који стигну прослиједиће на xxxx://xxxxxxxxx:0000 , односно нашу апликацију која је доступна само са рачунара на којем је покренута (сервера). Nginx ће апликацији уредно прослиједити и сва заглавља, као што је излистано у подешавањима. Пошто је сајт је доступан на порту 443 користимо SSL и Nginx-у препуштамо комплетну енкрипцију саобраћаја.
Преостало нам је да региструјемо и направимо поддомене за наше сајто- ве/апликације на портовима 8086 и 8087, и да сачувамо двије нове конфи- гурацијске датотеке, са овом разли- ком:
server_name xxxxx0.xxxx.xxx; proxy_pass xxxx://xxxxxxxxx:0000;
Односно:
server_name xxxxx0.xxxx.xxx; proxy_pass xxxx://xxxxxxxxx:0000;
Овим смо три сајта која су на серверу
„подигнута у локалу” поставили на интернет. Много познатијем и стабил- нијем Ngninx-у препустили смо преу- смјеравање саобраћаја и IP заглавља, али и енкрипцију и компресију пода- така. Овим смо повећали сигурност главног сервера и растеретили HTTP сервере апликација у којима су сајтови прављени. Уколико апликација иза сервера пријави грешку, корисници ће видјети само да нешто није у реду, али не и лог апликације који би могао садржати податке за злоупотребу.
Новембар 2013. 37
Увод у
(3. део)
К
Аутор: Xxxxxx Xxxxx
ао што је наведено у прошлом броју, у овом броју објаснићемо неке особености везане за LaTeX. Пре
свега, систем поделе документа.
Систем поделе документа
Подела документа користећи систем- ске наредбе уводи одређене погодно- сти за касније сумирање тог текста (на пример, код постављања садржаја). Систем поделе документа у LaTeX-у своди се на навођење последње најуже дефиниције тог дела документа одговарајућом наредбом. Класе на које ће се документ поделити, зависе од саме класе документа. Класа документа article коју смо до сада користили, може да има део, наслов, поднаслов и потподнаслов. Команде којима дефинишемо део, наслов, поднаслов и потподнаслов су: \part,
\section, \subsection, \subsubsection. Приликом израде већине докумената неће бити потребна дефиниција дела. Једна од погодности приликом кориш- ћења овог система приликом израде документа је аутоматско нумерисање. Наиме, LaTeX ће аутоматски нумери-
сати поднаслове у оквиру наслова и потподнаслове у оквиру поднаслова, одвојено. Међутим, положај делова неће утицати на нумерисање. Уколико користимо дефинисање делова, LaTeX има особину да их именује; ако се ништа не уведе, он ће именовати део као Part, као у следећем примеру:
\documentclass{article}
\begin{document}
\part{Prvi Deo}
\section{naslov}
\section {naslov}
\part{Drugi Deo}
\section{naslov}
\subsection{podnaslov}
\subsubsection{podpodnaslov}
\part {Tre\' ci Deo}
\section{naslov}
\end{document}
што након компајловања даје:
38 ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
Наравно, могуће је изменити „Deo” у наредби у било шта друго, и то ће бити на тај начин именовано.
Околина figure
Околина фигура (figure, енгл.) се кори- сти када желимо да нешто посебно издвојимо у тексту (нпр. табеле, гра- фички прикази). Околина омогућава да се лако референцирају елементи у документу. Унутар околине кориш- ћењем наредбе \caption дефинишемо који ће бити назив који ће означавати тај конкретни елемент документа. У кôду она се користи на следећи начин (није обавезно користити наредбу
\begin{figure}[<позиција>]
\centering
% оно што се налази унутар фигуре
\caption{}
\end{figure}
\centering, али у највећем броју случајева желимо фигуру центрирану по ширини документа)
Приметимо начин на који се нумери- xxxx изводи. Наслови се нумеришу у облику A, поднаслови у облику A.B, а потподнаслови у облику A.B.C, где је A број последњег дефинисаног наслова; B број последњег дефинисаног подна- слова, а C број последњег дефини- саног потподнаслова. Уколико је доку- мент на српском језику, највероватније желимо да нам пише „Deo” а не „Part”. То се може учинити следећом линијом кôда у преамбули:
\renewcommand{\partname}{Deo}
(\renewcommand наредба ће бити обја- шњена у неком од наредних бројева.)
На месту где пише <позиција> треба навести како желимо да се фигура позиционира. Ако не наведемо ништа у том делу, фигура ће бити при врху странице. Уколико желимо да се фигура нађе ту где је постављена у кôду <позиција>, треба бити „h!” (коришћено је у примеру у следећем делу). Скраћеница којом се фигура именује и пребројава је „Fig.”. Опет, уколико се документ куца на српском језику, то би требало да буде „Sl.”, то се изводи додавањем следеће линије кôда у преамбули:
Новембар 2013. 39
\renewcommand{\figurename}{Sl.}
Увођење слика у документ
Да би се нека слика увела у документ, потребно је претходно увести неки од пакета који подржавају увођење графичких приказа. Један од бољих избора је користити пакет graphicx који омогућава увођење и модернијих формата слика. Увођење слика је по- жељно користити унутар фигуре, како се она на тај начин може лако референцирати и лако именовати. Увођење слика изводи наредба
\includegraphics, а њени аргументи могу бити width и heigth који могу подесити ширину и висину (јединица је центиметар ако се другачије не нагла- си), тако да се други параметар пропорционално промени ако други није наглашен, или scale који пропор- ционално мења ширину и висину који се одређује односом жељене висине и тачне висине слике, односно жељене ширине и тачне ширине слике. Пример следи (у директоријуму у коме се налази кôд, мора да се налази и slika1 .jpg).
\documentclass{article}
\usepackage{graphicx}
\renewcommand{\figurename}{Sl.}
\begin{document}
\begin{figure}[h!]
\centering
\includegraphics[width =
40
0.5\textwidth]{slika1.jpg}
\caption{Opti\v cka iluzija}
\end{figure}
Prethodna slika je jedna poznata opti\v cka iluzija ...
\end{document}
Након компајловања даје:
Приметимо следеће. Постоје две наредбе \textwidth и \textheight које служе да као ова два параметра наведемо тачну ширину или висину странице. Такође, њих можемо про- порционално мењати тако што испред њих поставимо неки број који ће их помножити, у овом случају, ширина слике биће једнака пола ширине странице).
Референцирање
Референцирање је једна од посебно корисних начина да наведемо на шта мислимо у нашем документу (доста се користи у писању радова из свих области). У LaTeX-у реализован је са све наредбе \label и \ref. Свака наредба \label има један аргумент који је различит за свако појављивање те
ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
наредбе унутар документа (који се назива кључ). Та наредба се може поставити било где унутар документа и ако он већ нема аутоматску нуме- рацију биће нумерисан неким бројем (који се мења за свако појављивање наредбе \label. Тај број можемо исписати коришћењем наредбе \ref чији је аргумент кључ на који се позивамо. Такође, није битно да ли је команда \ref пре команде \label за неки позив, тако да референцирање може бити и укрштено. Да би се референцирање правилно компајло- вало, потребно је документ компајло- вати два пута, иначе ће на месту где се позивамо наредбом \ref бити „??”. Пример (у истом директоријуму као и код налазе се слике slika1 .jpg и slika2.jpg):
\documentclass{article}
\usepackage{graphicx}
\renewcommand{\figurename}{Sl.}
\begin{document}
\begin{figure}[h!]
\centering
\includegraphics[width = 0.5\textwidth]{slika1.jpg}
\caption{Opti\v cka iluzija}
\label{1}
\end{figure}
\begin{figure}[h!]
\centering
\includegraphics[width = 0.5\textwidth]{slika2.jpg}
\caption{Opti\v cka iluzija}
\label{2}
\end{figure}
Slika \ref{1}. je jedna poznata opti\v cka iluzija sa krugovima...
Slika \ref{2} . je jedna poznata opti\v cka iluzija sa linijama...
\end{document}
Након два компајлирања дало:
Закључак
У овом броју објаснили смо како се дели документ, уводе слике и како се референцира. У следећем броју биће објашњен систем за израду једначина, систем због кога LaTeX и јесте толико популаран.
Новембар 2013. 41
PyLab
С
Аутор: Xxxxxx Xxxxxxx
игурно сте често били у прилици да радите са огромном количином података, да вршите неке статистичке обраде, да нацртате графиконе, како бисте лакше представили податке и запажања и како бисте лакше дошли до закључка. Неки су, са друге стране, желели да ураде неку симулацију, да испитају случајне догађаје и да на основу тога доносе закључке. Неки су желели да провере, како се нека математичка функција, алгоритам или догађај понашају. Све ово вам сигурно звучи познато али, веровали или не, некад је јако тешко обрађивати толику количину података. Како количина података постаје све већа, а горе наведене ствари све чешће имају примену, поставља се питање, како можемо искористити рачунар да наше
муке сведемо на минимум.
Сва срећа постоје многи програмски пакети управо за ову намену, а најпопуларнији од њих је MATLAB. Овде наилазимо на два проблема. Први проблем јесте тај, што овај програмски пакет у ствари представља програмски језик, па је потребно учење његове синтаксе и начина коришћења. Други проблем јесте, што
42
је MATLAB комерцијалан и није слободан софтвер па се поставља питање цене, затворености, и др. Ако погледамо слободне алтернативе, већина ће помислити одмах на Xxxxxx, што је сасвим коректно. Ми се овде нећемо бавити Octave-ом, већ ћемо се позабавити једном другом алтернативом, а то је PyLab.
За почетак хајде да погледамо, како PyLab решава ова два проблема која имамо са MATLAB-ом. Други проблем је очигледно решен јер је PyLab слободан и бесплатан. Први проблем је решен делимично, а ево и зашто: за рад са PyLab-ом је потребно познавање Python програмског језика, али сви знамо да се Python може
ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
PyLab
искористити и за још многе друге ствари и јако је применљив и свестран па је његово учење јако брзо, лако и корисно. Сигурно већ и претпостављате: PyLab је у суштини само библиотека за Python која му омогућава лакши рад са статистичким подацима. Користи се као и свака друга Python библиотека, а има доста корисних функција које можете да употребите. PyLab су састоји из више делова које можете и засебно инсталирати. Ти делови су NumPy, matplotlib, SciPy и IPython. Сваки од ових делова има своју намену и они се сви добро уклапају и интегришу заједно. Рецимо, NumPy служи за разне нумеричке обраде, па вам он добро дође, ако треба извести неко множење матрица или неке друге нумеричке обраде док, на пример, matplotlib служи за цртање графика и разних фигура или тачака на екран. Добра особина је што се графикони могу сачувати, па се касније користити кад будете желели да представите свој рад, запажање, и др.
Добра страна PyLab-а јесте и та што је само библиотека за Python програмски језик па је могуће комбиновати и остале библиотеке, ако желите да радите неку обраду слике, звука, обраду података са разних сензора и касније да представите резултате графиконом или да одрадите неке сложеније калкулације. PyLab је на већини Linux дистрибуција могуће инсталирати у пакету или сваки део засебно.
Новембар 2013. 43
Аутор: Xxxxxx Xxxxxxx
G
xxxxx је обрадовао све Android љубитеље новим издањем Android-а. Нова верзија 4.4 има кодно име KitKat. Кориснике Android-а ће посебно обрадовати чињеница, да ово издање није везано за ситне исправке
— као што су била издања 4.2 и 4.3.
Статистика
Последње Android статистике су заиста импресивне.
- Купљено је већ преко милијарду Android уређаја (седмина светске популације) и тај број стално расте
- Број дневних активација уређаја је преко 1 ,5 милиона
- Број преузимања са Google Play-а је
преко 50 милијарди — 50 апликација по кориснику
- ~85% удела у тржишту мобилних уређаја у САД
Редизајн
Android 4.4 је благо редизајниран. Најбитније промене у дизајну су веће иконице апликација, скупљени (енгл. condensed) текст и провидна позадина за битне компоненте, као што је трака са обавештењима (енгл. notifications bar). Ипак, није сигурно да ли ће комплетан дизајн Android-а 4.4 на Nexus-у 5 бити пренесен и на друге уређаје.
44
ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
Контакти су комплетно редизајнирани. Све контакте можете пронаћи по подацима које сте унели за њих, тако да можете тражити особе које живе у специфичном месту, имају специфичан e-mail, итд. Скорашњи контакти су издвојени на почетној страни апли- кације. Бирач бројева (енгл. Dialer) је редизајниран, тако да се уклапа уз дизајн апликације за контакте.
Нове могућности
Google Now се може покренути без додира телефона, изговором фразе
„OK, Google”. Можете додавати и наменске картице — нпр. за временску прогнозу, спорт, путовања, и др. Дакле, можете остати у току са свим дешавањима.
Новембар 2013.
E-mail апликација је преуређена. Омогућене су угњеждене фасцикле, а слике контаката приказане. Навигација је редизајнирана.
Штампање је могуће било где и било када уз подршку за Google Cloud Print услугу. Да би ова функција радила, морате имати Google Cloud Print шта- мпач. Листу штампача можете наћи на адреси
45
http://www.google.com/cloudprint/learn
Hangouts, SMS и MMS поруке и видео и аудио позиви се налазе на истом месту. Сада не морате излазити из Hangouts апликације да бисте послали текстуалну или мултимедијалну пору- ку.
Интересантан додатак су емотикони, нешто налик оним на iOS-у и OS X-у, али у Google-овом стилу. Доступни су при било каквом куцању, дакле, можете их користити за e-mail, за класичне поруке, за Hangouts…
Уређаји са IR портом могу се користити као даљински управљачи, сада и званично. До сада је додатна апликација била неопходна за потпуну функционалност.
Нови Google-ов мултимедијални уређај Chromecast подржава Android.
46 ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу
Доступност
Android 4.4 је тренутно доступан само на новом high-end уређају — LG Nexus-у 5. Међу првим уређајима које ће
„погодити” ажурирање на Android 4.4 је Nexus 7 (201 3).
Утисак
Android 4.4 је право освежење у односу на претходне 4.n.n верзије. Надамо се да ће Android наставити да се развија у правом смеру.
Корисни линкови:
[1 ] http://www.android.com/versions/kit- kat-4-4/
[3] http://www.android.com/kitkat/
[2] http://www.google.com/nexus/5/
Новембар 2013.
47
Л
иБРЕ!
Часопис о слободном софтверу
Придружи се
Шта ми је потребно?
Све што вам је потребно су: добра воља, мало слободног времена које бисте издвојили за волонтерски рад у ЛиБРЕ! пројекту и добре интернет везе. Наравно, љубав према слободном софтверу се подразумева.
Шта бих радио/ла у ЛиБРЕ! пројекту?
У ЛиБРЕ! пројекту можете да радите као аутор, лектор, графичар, дизајнер а можете да радите и у маркетинг тиму. За више информација прочитајте наш целокупни конкурс за нове сараднике волонтере.
Коме да се јавим?
Своје намере за учешће у овом пројекту са вашим именом, презименом и nick-ом, пошаљите на нашу адресу е-поште: libre[et] lugons[dot] org . Одговорићемо вам у најкраћем могућем року.
Часопис о слободном софтверу