Инжењерски менаџмент, Менаџмент производа, 2018/2019 e-mail: v.slana@outlook.com
Паметни уговори у функцији дигитализације процеса у осигуравајућим компанијама
Видан Слана
Факултет техничких наука, Чачак
Инжењерски менаџмент, Менаџмент производа, 2018/2019 e-mail: x.xxxxx@xxxxxxx.xxx
Ментор рада: Проф. xx Xxxxxxx Xxxxx Xxxxxxx
Апстракт - Свет постаје све више дигитализован. Већина компанија користи рачунарске технологије у свом свакодневном раду и све више људи користи своје паметне телефоне и у пословне сврхе мимо обичне комуникације. Једина индустрија која до сада није усвојила нову технологију истим темпом као и друге индустрије је индустрија осигурања. Разлог овоме лежи у чињеници да је индустрија осигурања веома конзервативна, склона спорим променама и под јаким законским и финансијским прописима који су често ригидни. Дигитализација процеса у осигурању је код већине компанија сведена на основне примене рачунарске технике, базе података и финансијско-рачуноводствене радње. Опште мишљење међу менаџментом у компанијама за осигурање је да дигитализација пословних процеса, на степену развоја на којем је данас, није довољна нити се значајно користе могућности која она пружа. Страх од наглих промена пословног окружења, које у кратком периоду могу успешну компанију да претворе у неуспешну, је присутан на тржиштима осигурања. Овај рад покушава да обради и приближи проблематику увођења нових, дигиталних производа осигурања и да предочи неопходне промене унутар саме организације на примеру развоја и имплементације паметних уговора на Blockchain платформи.
Кључне речи – паметни уговори; осигурање; blockchain; ethereum; hyperledger fabric;corda
1. УВОД
Осигурање је комплексна активност усмерена на чување добара и обнову оштећене имовине, а кад се
ради о осигурању лица, то је онда систем мера за очување животног стандарда у случају смрти блиске особе или је у функцији штедње. Циљеви осигурања су економска заштита имовине и лица, а ти циљеви се остварују исплатом накнаде штете за оштећење и пропале ствари, односно исплатом уговорених износа о осигурању лица, кад настане осигурани случај.
Уговор о осигурању је уговор којим се обавезује уговарач осигурања да, на начелима узајамности и солидарности, удружује одређени износ у заједници осигурања (осигураници), а заједница се обавезује да, ако се деси догађај који представља осигурани случај, исплати осигуранику или некој трећој особи накнаду, односно уговорену своту или учини нешто друго.
Док се врсте осигурања нису мењале од самог постанка модерног осигурања, производи осигурања, који у суштини представљају комбинацију разних врста осигурања, константно пролазе кроз промене и нове иновације. Са променама у начину живота и сталној дигитализацији друштва, осигурање пролази кроз дубоке промене у свом пословању, како процесном тако и производном. Процеси у осигурању су дубоко оптерећени вишедеценијским ригидним и конзервативним системима а чињеница да су у протеклом времену остварене високе зараде које су инвестиране у дугорочне лукративне послове, је допринела томе да је индустрија осигурања једна од задњих која тек користи мањи део онога што дигитализација пружа. Ово важи како за тржиште Србије тако и за свет.
„Паметни уговори“ су прилично нов феномен и нема много информација о њиховој примени у индустрији осигурања. Паметни уговори имају огроман потенцијал у области аутоматизације дигиталних процеса, али пошто је технологија млада, она има како концептуалних нејасноћа, тако и практичних. Концептуална питања су различите дефиниције паметних уговора. Постоје дискусије да ли су паметни уговори правни уговори или не (Giancaspro, 2017; Xxxxxxx & Cornell, 2017). Практична питања су из области дигиталне инфраструктуре и из области окружења који су потребни паметним уговорима да би правилно функционисали. Због недостатка имплеметираних система, практична употреба паметних уговора у индустрији осигурања је у овом тренутку нејасна, без обзира да ли се овакав уговор може сматрати правним уговором, или не. Већина студија које су радили различити аутори као што су KPMG international (2017), Deloitte (2016), истражују широк спектар могућности и предности употребе blockchain технологије и паметних уговора у индустрији осигурања, али не истражују правну проблематику паметних уговора. Веома мали број студија покрива и правну страну паметних уговора. Чак се може рећи да се паметни уговори не могу сматрати правним уговорима
јер су паметни уговори протоколи који покрећу аутоматско извршавање уговорних одредаба које су дефинисале странке и похраниле у blockchain-у. Ово поставља питање да ли су паметни уговори правно валидни.
У раду су представљени предлози одговра на питање како и зашто индустрија осигурања треба да усвоји ову технологију и у складу са тим прилагоди пословне моделе. Дефинисана је правна перспектива
паметних уговора. Такође, је објашњено на који начин се осигуравајуће компаније могу прилагодити променама које паметни уговори могу донети.
У наставку рада су анализиране нове могућности и изазови који се отварају за осигуравајућу индустрију уколико користе паметне уговоре, као и које промене уводи blockchain технологија у индустрији осигурања. Акценат је стављен на то како паметни уговори могу променити начин пословања индустрије осигурања, посебно делове осигурање које подразумевају масовност а то су осигурања возила и животно осигурање. Остале врсте осигурања нису обухваћене.
Ethereum платформа као примарни Blockchain алат за паметне уговоре, је обрађена само на нивоу своје опште функционалност и специфичну употребу за паметне уговоре. Остала својства или употребе Ethereuma, као што су финансијски деривати или његова употреба као крипто валута, нису садржај овог рада. Питања безбедности су обухваћени кроз основни приказ криптографије података у преносу међу корисницима. Правни аспек теорије уговора је обрађен кроз поједностављени модел теорије уговора који се може применити на паметне уговоре. Утицаји Опште уредбе о заштити података (GDPR) на blockchain технологију нису предмет овог рада.
2. СПЕЦИФИЧНОСИ ПРИМЕНЕ ПЛАТФОРМИ ЗА ПАМЕТНЕ УГОВОРЕ У ОСИГУРАВАЈУЋИМ КОМПАНИЈАМА
У наставку рада описана је суштина и рад Blockchain-a као платформе за паметне уговоре, описује рад, мане и предности основних подплатформи као што су:
• Ethereum
• Hyperledger Fabric и
• DLT Technology Corda
Дефинисан је значај криптографије преноса података и изјава сагласности са уговором, улога екстерниџ система извора података као битног дела аутоматизације паметних уговора и улога децентрализованих аутономних организација. Затим је обрађена тема конкретне примене паметних уговора у осигурању те проблематика имплементирања паметних уговора.
2.1 Blockchain
Blockchain, као концепт, први пут је описан 1991. године, када су два истраживача предложила криптографске поступке за јединствено означавање дигиталног документа тако да након израде неког документа он не може бити промењен. Тек 2008. са појавом криптовалута и Bitcoina Xxxxxxxxx Xxxxxxxx, почела је да се користи реч „Blockchain“. Xxxxxxxx је креирао криптовалуту звану Bitcoin која представља прву и тренутно најпознатију крипто валуту у стварном оптицају. Blockchain који се користи у систему Bitchoina је ограничен јер je количина информација која може да се сачува у једном Bitcoin блоку релативно мала у поређењу са неким другим blockchain платформама које могу да садрже не само информације већ и извршни код. Као пример је наведен Ethereum који се сматра Blockchain 2.0 платформом. Blockchain је изграђен на технологији тзв. дистрибуиране књиге (DLT) која је у ствари само база података која садржи дигиталну информацију која може да се дели у мрежи повезаних заинтересованих страна. Идеја је да сви чланови мреже морају да имају идентичну копију књиге. Отуда реч дистрибуирана књига у називу.
2.2 Blockchain платформе паметних уговора
Постоје многе blockchain платформе за креирање паметних уговора. Различите организације креирају платформе са различитим циљевима. Blockchain платформе о којима ће бити расправе у овом раду су Ethereum, Hyperledger Fabric и DLT Technology Corda.
2.3 Ethereum
Намера Ethereum платформе је да повеже оно што је претходно урађено у blockchain технологији са новом функционалношћу како би се поправиле скалабилност, стандардизација, лакоћа развоја и међусобно
функционисање са другим платформама. Иако се ова платформа нашироко користи, она ипак није најбољи избор за паметне уговоре. Ethereum је јавна књига што значи да су трансакције видљиве свакоме.
2.4 Hyperledger Fabric
Hyperledger Fabric је одобрена blockchain платформа заснована на Hyperledger пројекту и допушта функционисање паметних уговора. Код платформе Hyperledger дистрибуиране апликације написане су општим програмским језиком и не зависе од крипто валуте саме платформе.
2.5 DLT Technology Corda
DLT Technology Corda није класична blockchain платформа већ тзв. дистрибуирана ledger платформа дизајнирана за финансијски сектор. Ова платформа може да се користи за развој апликација за финансијске институције. Она је такође одобрена приватна мрежа са намером да евидентира, управља са и синхронизује финансијске споразуме или уговоре између регулисаних финансијских институција. Corda може да уклони високе трошкове у пословним трансакцијама тако што ће да избегне пословне посреднике и фокусира се на финансијски домен. Corda допушта креирање непромењиве евиденције за финансијска дешавања. Огромна предност је што паметни уговори могу да се напишу у Јави или Java Virtual Machine језиком. Ова платформа се састоји од једноставне грађе која доприноси њеном бољем функционисању и сигурности у односу на остале оквире на нивоу предузећа.
2.6 Криптографија
Дигитални телекомуникациони системи данас се интензивно развијају и имају све већу примену у телекомуникацијама, што се види по великом броју радова који се задњих година појављују у овој области. Брз развој телекомуникационих система доводи до потребе за проучавањем и унапређењем њихових перформанси. Основни захтеви који се постављају пред бежичне телекомуникационе системе, а оне су већ данас заступљеније од конзервативних, су што већи домет везе са што мањом вероватноћом грешке, што веће брзине преноса, као и капацитет канала. Изузетно је, међутим, важна и заштита од случајне или намерне злоупотребе података не само у комуникацији клијент-осигурање већ и у даљој интерној комуникацији унутар једне компаније. У случају Blockchain технологије, промена података не представља проблем јер би се било каква неконзистентност међу учесницима на једном систему а нарочито уговорних страна, одмах приметила. Међутим, заштита података је битна у затвореном систему јер може бити злоупотребљена или изазвати правне последице по власника информација о трећим странама. Наравно, пренос криптографичких кључева који, практично, представљају потпис и сагласност, морају бити криптовани и верификовани.
2.7 Екстерни системи извора информација (Oracle)
Паметни уговори садрже компјутерски код који може бити покренут екстерним уносом, али због blockchain консензус протокола паметни уговори не комуницирају директно са екстерним системима. Уместо тога, ова врста комуникације се врши путем софтвера који се називају Oracle и који су хардверски криптовани и налазе се ван система. Паметни уговори могу да се покрену добијањем информација од Оracle софтвера користећи API. Oracle софтвер затим добија информације од извора користећи API. Подаци садржани у паметном уговору се тестирају и уколико подаци не испуњавају услове софтверског кода тј. уговорних одредби, ништа се не дешава. Међутим, уколико подаци испуњавају један део софтверског кода паметног уговора, онда се покреће овај део уговора заједно са унапред договореним дешавањима везаним за уговор. Управо је ово суштина паметних уговора.
2.8 Децентрализоване аутономне организације
Децентрализоване аутономне организације (DAOs), познате и под називом Децентрализоване аутономне корпорације (DACs) дефинишу се као виртуални субјекти у blockchainу и састоје се од чланова који имају право да располажу средствима унутар самих субјеката или да модификују шифру од које се састоје субјекти и њихово функционисање. Понашање blockchain платформе може да се модификује само ако се прати одређени процес програмиран у уговору. На пример, паметни уговор се позива на адресу другог уговора како би вршио своју главну функцију. Овај уговор се састоји од листе чланова, адреса (јавних кључева) које одлучују о понашању истог.
2.9 Примена blockchain паметних уговора у осигурању
Осигуравајуће компаније могу да имају користи од аутоматизованог плаћања путем паметних уговора. Уговори и одштетни захтеви похрањени у blockchain-у могу да се потврде кроз мрежу како би се исплатиле валидне штете. Осигуравачи могу да имају приступ информацијама о својим клијентима кроз једну платформу или систем. Паметни уговори могу да понуде могућност аутоматизованих процеса или операција. Као примери за ово узимају се менаџмент штета и менаџмент клијентима. Помоћу паметних уговора може се елиминисати дуплирање информација похрањених у различитим секторима компаније где нпр. многи сектори поседују копије истог уговора. Ово може да се реши похрањивањем дигиталног уговора у blockchain.
Према студији Удружења паметних уговора (2016) наводи се да паметни уговори неће заменити улогу правника у решавању комплексних спорова. Правници ће креирати софтверски код који умањује комплексне правне одлуке потребне за развој функционалног комерцијалног уговора.
Сматра се да паметан уговор не може да се прекрши од страна уговора. Ово, међутим, није увек тачно пошто паметни уговори могу да се програмирају да користе одлуку са више потписа и да имају ручну контролу што се тиче самог извршења уговора. На тај начин трећа страна може помоћи да се одлучи да ли посебан задатак у паметном уговору треба да се изврши или не, у случају да мора да се испуни неки услов у паметном уговору. Заједнички потписи имају своје предности и мане. Користећи тај метод у паметним уговорима значи да паметни уговори не морају увек да буду аутономни, али са друге стране, коришћење методе заједничких потписа у паметним уговорима може се дође до тачнијег и већег броја намераваних исхода.
Циљ паметних уговора је да покрену аутоматска дешавања у случају активације. Ова аутоматизација замењује претходне ручне процесе нпр. извршавање новчане трансакције након испоруке производа. Мање људске интеракције значи и умањени трошкови. На пример, код случајева каско осигурања моторних возила аутоматизација може да значи бржу исплату штета, а коришћење аутоматизованих процеса за израчунавање износа штета повећава се кад су остали процеси аутоматизовани. Примена вештачке интелигенције и вишег степена аутоматизације је могуће у индустрији осигурања. Међутим, са новим решењима јавили су се и нови проблеми. Ако су процеси аутоматизовани и нешто пође наопако како да се детектује грешка? Ако нешто није у реду са АИ системом за израчунавање и аутоматско плаћање уговарачима осигурања резултира у исплати сувише новца шта је потребно да би се детектовала ова ситуација? Наравно, мора да постоји нека врста контролног софтвера који анализира плаћања и скреће пажњу некоме у организацији када је исплаћено више од претходно договорене или уобичајене суме. Ово пружа нове могућности ИТ компанијама да изграде софтвер који би скренуо пажњу на грешке у паметним уговорима.
3. Закључак
Паметни уговори могу да понуде могућност аутоматизованих процеса или операција. Као примери за ово узимају се менаџмент штета и менаџмент клијентима. Помоћу паметних уговора може се елиминисати дуплирање информација похрањених у различитим секторима компаније где нпр. многи сектори поседују копије истог уговора. Ово може да се реши похрањивањем дигиталног уговора у blockchain.
Један од највећих изазова у blockchain технологији јесте како да је учинимо скалабилном, тј. да се увећа и прошири без појављивања нових проблема. Циљ паметних уговора је да покрену аутоматска дешавања у случају активације. Ова аутоматизација замењује претходне ручне процесе нпр. извршавање новчане трансакције након испоруке производа. Мање људске интеракције значи и умањени трошкови.
Литература
[1] Xxxxx X., Xxxxxxxxx X., (1996), Организација и управљање, Технички факултет, Чачак.
[2] Xxxxxxxxx, X., Xxxxx Xxxxxxx, Ј., (2011), Индустријски менаџмент, Технички факултет Чачак.
[3] Рaдojичић, M., (2015), Практикум из менаџмента развојно инвестиционим пројектима, Технички факултет у Чачку, Чачак.
[4] Xxxxxxx, X., Xxxxxxx, M., (2005), Menadžment, 8. izdanje, prevod Data Status, Beograd.
[5] Xxxxxxxxx, G. R., (1999), Upravljanje proizvodnjom, Odlučivanje u funkciji proizvodnje, četvrto izdanje, MATE, Zagreb.
[6] Xxxxxxxx Xx., A. A., Xxxxxxxxxx XXX, A. J., (2008), Стратешки менаџмент, Мате, Загреб.
[7] Turban E., Xxxxxx E., Xxxxxxxx J., (2003), Информациона технологија за менаџмент, Завод за уџбенике наставна средства, Београд.
[8] Xxxxxx, X., Xxxxxxx, J. E., Xxxxx, T.P., (2011), Decision Support Systems and Intelligent Systems, Xxxxxxxx Xxxx., NJ.
[9] Чупић, М.,Туммала, Р.,Xxxxxxxx, М., (2001), Одлучивање-формални приступ, "ФОН", Београд.
[10] Xxxxxxxxxx М., (2017), „Is a ‘smart contract’ really a smart idea? Insights from a legal perspective“, University of Adelaide, Adelaide, Australia.
[11] Xxxxxxx X., (2017), “Contracts Ex Machina“, University of Pennsylvania, Wharton School, USA.
[12] KPMG, „Realizing blockchain’s potentials”, 2017.
[13] Deloitte, “Blockchain: perspectives, insights and analysis”, 2016.
[14] Xxxxxx X. Xxxxxx, Xxxxxx X. Xxxxxxxxx, “Quality and Innovation with Blockchain Technology”, Ithaca, NY, United States.