Contract

UDC 347.4/.5

Др Ве лис ав М арк ови ћ,

доцент на Пословном факултету Ваљево Универзитета Сингидунум Београд

5

УГОВОР О ПУНОМОЋСТВУ*

XXXXXXX: Пуномоћје је овлашћење за заступање које властодавац правним послом даје пуномоћнику.

Уговор о пуномоћству је уговор о заступању у правним пословима – уговор између властодавца и пуномоћника којим се пуномоћник обавезује да уз накнаду или бесплатно, у име (и за рачун) властодавца предузима одређене правне послове, с тим да тако извршене правне радње дејствују непосредно и само према властодавцу. Овлашћење за заступање заснива се на изјави воље уговорних страна, због чега на основу уговора о пуномоћству настаје вољно заступање.

Пуномоћје може бити: опште и посебно, ограничено и не- ограничено, изричито и прећутно и једнострано и вишестрано. Правни послови које пуномоћник закључи, у границама пуно- моћства, у име и за рачун властодавца, обавезују властодавца, производећи дејства само према њему. Сва права и обавезе ко- је проистичу из правног посла који је закључио пуномоћник у границама овлашћења припадају, односно терете, искључиво властодавца. Властодавац трпи ризик што предузима правне послове преко пуномоћника али има право да од пуномоћника тражи накнаду евентуалне штете која би му била причињена.

Уговор о пуномоћству је консенсуалан, комутативан, може бити једнострано обавезан или двострано обавезан, доброчин или теретан и почива на поверењу уговорних страна.

Кључне речи: уговор о пуномоћству, властодавац, пуномоћ- ник, заступање

* Рад примљен: 3. 8. 2012. године.

1. ПОЈАМ

Уговор о пуномоћству је такав уговор између властодавца и xxxx- xxxxxxx којим се пуномоћник обавезује да уз накнаду или бесплатно, у име (и за рачун) властодавца предузима одређене правне послове, тако да они непосредно обавезују властодавца и другу уговорну страну. Уговор је регулисан члановима 89–94. Закона о облигационим односима.1 Сход- но чл. 89. Закона пуномоћје је овлашћење за заступање које властодавац правним послом даје пуномоћнику.2

То је уговор о заступању у правним пословима, с тим да тако извр- шене правне радње дејствују непосредно и само према властодавцу.3

Властодавац је заступано правно или физичко лице – оно у чије име и за чији рачун се предузима неки правни посао, али које не иступа пре- ма трећим лицима непосредно него преко пуномоћника. Пуномоћник је правно или физичко лице које, у име и за рачун властодавца, непосредно предузима одређене правне радње.4

Овлашћење за заступање заснива се на изјави воље уговорних страна због чега на основу уговора о пуномоћству настаје вољно заступање.

Поред властодавца и пуномоћника, у правном послу се појављује и треће лице са којим пуномоћник заснива правни посао у име и за рачун властодавца.5

Пуномоћник се јавља као извршилац туђих послова и то тако да он њи- хово извршење предузима сам и уз непосредно обавезивање властодавца.

1 Службени лист СФРЈ, бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, Службени лист СРЈ, бр. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99, 44/99).

2 Чл. 609. СГЗ уређивао је да је уговор пуномоћства такав уговор, којим ко власт добија, у име другога и за другога што чинити пуноважно. Чл. 394. ст. 1. ШвЗО нешто дру- гачије регулише уговор о пуномоћству. Овим уговором пуномоћник се обавезује не само да обави правни посао него и да „изврши услуге које је обећао”. Супротно томе, чл. 1703. ИГЗ прописује да је налог уговор којим се једна страна обавезује да ће извршити једну или више „правних радњи за рачун друге стране”. Тако и судска пракса: „Пуномоћје је овлашћење за заступање које властодавац правним послом даје пуномоћнику (чл. 89. ст. 1. ЗОО). По правилу, правни посао који стоји иза пуномоћја је уговор о налогу (чл. 749. ст. 1. ЗОО) између властодавца и пуномоћника којим се обавезује налогопримац (пуномоћник) према налогодавцу (властодавац) да за његов рачун предузме одређене послове.” Из пре- суде Окружног суда Ваљево, Гж. 1069/04 од 06. 09. 2004. године, xxx.xxxxxxxxxxxx.xxx.

3 „Права и обавезе из уговора закљученог посредством заступника стиче непосредно заступано лице и тако постаје субјект грађанско-правног односа који је у његово име и за његов рачун засновао заступник са трећим лицем.” Из пресуде Врховног суда Србије, Рев. 3828/2002 од 19. 11. 2002. године, ParagrafLex.

4 Xxxxx, Xxxxx, Уговори грађанског права – посебни део облигационог права, Правни факултет Универзитета Унион у Београду и ЈП Службени гласник, Београд 2006, 187.

5 „Уговорни однос између два лица не протеже се на уговорни однос једног од њих и трећег лица.” Из одлуке Врховног суда Србије, Рев. 5470/94 од 16. 11. 1994. године.

Пуномоћник не може предузимати све правне послове. У неким правним ситуацијама није допуштено предузимати правне послове преко пуномоћника. Ограничења су прописана, на пример, Законом о наслеђи- вању, Породичним законом, Законом о ванпарничном поступку.

У погледу уговора о пуномоћству, неформалност је правило. Ап- страктно и теоријски посматрано довољна је неформална сагласност, воља за закључење уговора. Међутим, у пракси је ова неформалност за- мењена формалношћу у облику писмене исправе, јер се на тај начин, и то опет само као доказ, постиже сигурност да су испуњени сви услови за пуноважност пуномоћства.6

Ако је за правни посао законом прописана форма, иста форма важи и за пуномоћје за предузимање тог посла (чл. 90. Закона о облигационим од- носима). Посебни законски прописи могу наређивати да извесне врсте уго- вора о пуномоћству морају бити закључене у одређеној писменој форми, тако да од испуњења те форме зависи уопште настанак уговора. Тако, на пример, пуномоћство парничног пуномоћника мора бити издато у писме- ној форми,7 пуномоћство за оверу уговора о промету непокретности мора бити издато у писменој форми и оверено од стране надлежног органа.8

2. ВРСТЕ УГОВОРА

У оквиру уговора о пуномоћству јавља се више врста пуномоћства.

Тако се разликују:

− опште и посебно,

− ограничено и неограничено,

6 Xxxxxx Xxxxxxxxxx Xxxxxxxx, Грађанско-правни облигациони уговори, Научна књи- га, Београд, 1952, 139–157.

7 „Странка издаје пуномоћје у писаном облику.” Чл. 90. Закона о парничном поступ- ку (Сл. гласник РС, бр. 72/2011) тако и судска пракса: „Суд ће ако посумња у пуномоћје, решењем против којег није дозвољена жалба наложити пуномоћнику да поднесе xxxxxxx xxxxxxxxx. Уколико пуномоћник не поступи по налогу суда, тужба се одбацује и укидају спроведене радње.” Из решења Врховног суда Србије, Рев. 2491/07 од 17. 10. 2007. године, Билтен Окружног суда у Беогаду, број 78/2008.

8 „Уговор о продаји непокретних ствари мора бити закључен у писменој форми, под претњом ништавости”, чл. 455. Закона о облигационим односима, тако и „Пуномоћје за предузимање правног посла за који је законом прописана одређена форма – писмени облик и овера код суда мора бити дато у истој форми и она је услов за пуноважност овлашћења за предузимање тог правног посла и накнадног одобрења за његово закључење”, из пре- суде Врховног суда Србије, Рев. 765/2005 од 14. 04. 2005. године, ParagrafLex и Билтен судске праксе Врховног суда Србије број 4/2005.

− изричито и прећутно и

− једнострано и вишестрано пуномоћје.

Опште и посебно.– Обим овлашћења пуномоћника одређује се уго- вором о пуномоћству одн. природом правних радњи на чије је предузима- ње овлашћен. Пуномоћник може предузимати само оне правне послове за чије је предузимање овлашћен (чл. 91. ст. 1. Закона о облигационим одно- xxxx).9 С обзиром на ширину тог обима, пуномоћство може бити опште (генерално) или посебно (специјално).

Опште пуномоћје постоји када је неко лице одређено за пуномоћника у свим правним пословима другог лица, или бар у погледу целокупности једне групе правних послова (на пример, пуномоћство у пословима око неке куће или око неке радње). У таквом случају сматра се да је пуномоћ- ник овлашћен да врши сва и само акта администрације, а то ће рећи све што је потребно да интереси властодавца буду у потпуности сачувани. Докле ће достизати власт администрације зависи од природе посла, и обично се узи- ма да у те акте не долазе отуђење или оптерећење имовине властодавца.

Посебно пуномоћство је оно којим се пуномоћник овлашћује на из- вршење само једног или само извесног броја правних послова. У том слу- чају он може предузимати само радње које служе извршењу тог односно тих правних послова, тако да се обим овог специјалног пуномоћја има рестриктивно тумачити.10

Да ли ће неком лицу бити издато опште или посебно пуномоћје за- виси од споразума странака. Општим пуномоћством пуномоћник скоро постаје господар правних послова властодавца. Лакомисленим издавањем пуномоћства неограниченог обима интереси властодавца могу бити дове- дени у питање. Зато закони обично прописују да пуномоћства за изврше- ње одређених послова морају бити специјална, одн. пуномоћник мора за њих бити посебно овлашћен.

Неограничено и ограничено.– Општи принцип је да је сваки пуно- моћник дужан да изврши поверени посао тачно и савесно, старајући се о интересима свог властодавца и делајући тако да за њега извуче највише користи. Међутим, с обзиром на слободу избора времена, начина, облика

9 Чл. 611. Српског грађанског законика (у даљем тексту СГЗ): „Пуномоћник онолико само власти има, колико му је дано. Зато он границе њему прописане да не преступи. Ако преступи, онда он за сва следства одговарати мора.” Чл. 396. Општег имовинског законика за Кнежевину Црну Гору (у даљем тексту: ОИЗ): „Кад ко коме повјери угалву или вршење каква имовинског посла, повјереник је пошто пристане, дужан тај посао извршити према вољи и намјери повјеритељевоj.”

10 „Пуномоћник не може без посебног овлашћења за сваки поједини случај преузети меничну обавезу, закључити уговор о јемству, о поравнању, о избраном суду, као ни одрећи се неког права без накнаде.” Чл. 91. ст. 4. Закона о облигационим односима.

и обима делатности посебно правца делатности пуномоћство може бити ограничено и неограничено. Неограничено пуномоћје постоји када пуно- моћнику нису дата никаква ограничења у правцу обављања делатности, никаква упутства како да поступа у појединостима при обављању пове- рених правних послова. У таквом случају пуномоћник је дужан да посту- па као сваки савестан грађанин. Ограничено пуномоћство постоји када је властодавац при закључењу уговора о пуномоћству или касније, усмено или писмено, одредио смернице и правац предузимања правних посло- ва, односно ако је пуномоћнику прописао упутства како да поступа при извршењу уговорних обавеза. Упутства се могу односити на различите појединости: на лица са којима пуномоћник може да долази у додир при закључењу правних послова, на време делања, на форму и облик делања, на место делања и сл.

По карактеру, упутства властодавца дата пуномоћнику могу бити императивна, факултативна и индикациона. Императивним упутствима се безусловно наређује пуномоћнику како мора да поступа при извршењу повереног посла. Факултативним упутствима му се налаже да у редовном случају поступи онако како упутства гласе а индикационим упутствима му се скреће пажња на оно што би било пожељно. Пуномоћник је везан овим упутствима и поверени посао мора извршити онако како она гласе, јер у противном може одговарати послодавцу.

У погледу трећих лица упутства немају дејства. Њихово постојање има значаја за утврђивање да ли је пуномоћник тачно, савесно и правилно обавио поверени посао. Правни посао који би пуномоћник закључио са трећим лицем, а који није у сагласности са добијеним упутствима, веже у потпуности властодавца. Властодавцу остаје само право да тражи накна- ду евентуалне штете од пуномоћника.

Изричито и прећутно.– Овлашћење неког лица да се појављује као пуномоћник је по правилу изричито. Властодавац посебном изјавом воље одређује једно лице за свог пуномоћника а оно се изричитом или прећут- ном изјавом воље тога прима. Међутим, одређивање неког лица за свог пуномоћника може се изврштити и прећутно. На пример довођењем не- ког лица у известан положај одакле следи нужно заступничко својство на страни тог лица (на пример: прећутно пуномоћство послуге, помоћника у радњи да продаје робу, наплаћује цену, кућне помоћнице за набавку ну- жних ствари за кућу). Овакво прећутно опуномоћавање јавља се обично као део неког мешовитог уговора.

Једноструко и вишеструко.– За извршење неког правног посла као пуномоћник се може појавити или једно лице или више лица у исти мах.11

11 „Један окривљени може имати истовремено у поступку највише пет бранилаца, а сматра се да је одбрана обезбеђена кад у поступку учествује један од бранилаца”, чл. 69.

Тако имамо једноструко или вишеструко пуномоћство. Давање овлашћења већем броју лица може бити вршено на два начина: вршење послова може бити поверено свим пуномоћницима заједно, тако да је за предузимање сваког правног акта потребна сагласност свих заједно или да вршење по- сла може предузети самостално било који од одређених пуномоћника.

Постојање једног или другог начина од значаја је у погледу евентуал- не одговорности пуномоћника.12

3. ДЕЈСТВО ЗАСТУПАЊА ПУНОМОЋНИКА

Пуномоћник може предузимати само оне правне послове за чије је предузимање овлашћен (чл. 91. ст. 1. Закона о облигационим односима). Отуда и правни послови које пуномоћник закључи, у границама пуномоћ- ства, у име и за рачун властодавца, обавезују властодавца, производећи дејства само према њему. Властодавац се сматра као странка код уговора који би, у његово име и за његов рачун, закључио пуномоћник, односно уопште као субјект правног посла. Сва права и обавезе које проистичу из правног посла који је закључио пуномоћник у границама овлашћења припадају односно терете искључиво властодавца. Он сноси и ризик који би био везан са постојањем тог посла – Qui mandat ipse fecisse videtur.13

За пуномоћника овако закључени правни посао постаје res inter alios acta. Он не производи према њему никаквог дејства. Пуномоћник не сти- че из њега никаква права нити прима икакве обавезе.

Уговором о пуномоћству, пуномоћник стиче право да предузима прав- не послове у име и за рачун властодавца. То његово право је истовремено и његова дужност, јер се у њеном обављању састоји извршење уговора о пуномоћству. Последица извршења уговорних обавеза од стране пуномоћ- ника је заснивање правних односа између властодавца и трећих лица.

Зато код уговора о пуномоћству могу да се разликују два дејства: непосредно и посредно. Непосредно дејство се састоји у заснивању права и дужности између уговорних страна властодавца и пуномоћника који са- чињавају садржину овог уговора.

Посредно дејство уговора о пуномоћству јавља се као остварење по- следице извршења уговорних обавеза од стране пуномоћника.

Законика о кривичном поступку (Службени лист СРЈ, бр. 70/2001, 68/2002, Службени лист СРЈ, бр. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 46/2006, 49/2007, 122/2008, 20/2009, 72/2009, 76/2010).

12 Xxxxxx Xxxxxxxxx, Xxxxxx, Облигационо право, Научна књига, Београд 1977, 381–382; Xxxxxxxxxx Xxxxxxxx, op. cit., 142–145.

13 Xxxxxxxxxx Xxxxxxxx, op. cit., 156.

Ако је пуномоћник делао у границама овлашћења али супротно упутствима властодавца, властодавцу остаје право да од пуномоћника тражи накнаду евентуалне штете која би му била причињена тиме што пуномоћник није поступио по упутствима. За трећа лица чињеница не- придржавања упутстава од стране пуномоћника нема никаквог значаја уколико им она не би била позната.

Ако пуномоћник закључи правни посао у име и за рачун властодавца после престанка или сужавања пуномоћја, али пре него што је треће лице сазнало за тај престанак, такав правни посао, уколико је учињен сход- но обиму пуномоћја, обавезује властодавца. Властодавац трпи ризик што предузима правне послове преко пуномоћника али има право да од пуно- моћника тражи накнаду евентуалне штете која би му била причињена.14

Ако пуномоћник закључи правни посао преко граница одређених пу- номоћјем, разликују се два случаја: када је пуномоћник делао у име и за рачун властодавца и када је делао у своје име.

Супротно од основног правила, ако пуномоћник закључи правни по- сао у име и за рачун властодавца, а који излази изван граница одређених пуномоћством, такав правни посао не производи правно дејство за вла- стодавца. При њиховом закључењу пуномоћник није деловао као alter ego властодавца.

Међутим, и овакви послови могу производити дејство за властодавца ако би их накнадно одобрио (ратификовао). Та ратификација може бити изричита или прећутна и она се увек састоји у изричитој или прећутној изјави воље властодавца.15 Она има ретроактивно дејство, сматра се да правни посао производи правно дејство према властодавцу већ од момен- та закључења.16

14 Чл. 93. Закона о облигационим односима: „Опозивање пуномоћја као и његово сужавање нема дејство према трећем лицу које је закључило уговор са пуномоћником или обавило други правни посао, а није знало нити је морало знати да је пуномоћје опозвано, односно сужено.”

15 „Ћутање неовлашћено заступаног не представља накнадно одобрење уговора за- кљученог од неовлашћеног лица. Делимично плаћање неовлашћено заступаног може има- ти природу накнадног одобрења ако је уследило после захтева друге стране да се о одо- брењу изјасни и ако се такво плаћање може сматрати одобрењем према садржини захтева за изјашњење, према пракси утврђеној између странака или према обичајима.” Из решења Вишег трговинског суда, Пж. број 79/2009 од 09. 04. 2009. године, ParagrafLex.

16 „Када заступани прихвати понуду за закључење уговора, који је закључило лице прекорачењем својих овлашћења, тиме одобрава закључени уговор, у смислу чл. 87. ст.

1. ЗОО, а одобрење има повратно дејство, у складу са ставом 3. истог члана.” Из пресуде Врховног суда Србије Рев. 58/06, од 03. 10. 2006. године, Билтен судске праксе Врховног суда Србије, број 3/2006.

Страна са којом је уговор закључен може захтевати од неовлашће- но заступаног да се у остављеном примереном року изјасни да ли уговор одобрава, а ако у том року ћути или изјави да уговор не одобрава, сматра се да уговор није ни закључен.

Ако не дође до ратификације посла, онда тај посао остаје за вла- стодавца res inter alios acta.17 У том случају између пуномоћника који је делао преко граница одређених пуномоћјем и трећег лица са којим је он закључио правни посао постоји посебан уговорни однос.

Ако неко лице као пуномоћник заснује правни посао у име и за рачун другог, без његовог овлашћења, постоји неовлашћено (лажно) заступање (falsus procurator).18

Треће лице може од лица које је као пуномоћник без овлашћења за- кључило уговор захтевати накнаду штете, само уколико је савесно (у тре- нутку закључења уговора није знало нити морало знати да то лице није имало овлашћења за закључење уговора – чл. 88. Закона о облигационим односима).

Изузетно, ако властодавац не ратификује посао пуномоћника који је он закључио у име и за рачун властодавца али преко граница одређених пуномоћјем, а пуномоћник ипак тај посао спроведе у интересу и на ко- рист властодавца, онда он може од властодавца тражити накнаду као не- звани вршилац туђих послова (ако су испуњени законски услови).

Ако пуномоћник при закључењу правних послова дела у своје име, али је послове у питању спровео у интересу и на корист властодавца, онда се он и не појављује као пуномоћник већ као било које треће лице. У таквом случају он може тражити накнаду од властодавца као незвани вр- шилац туђих послова.

4. ОСНОВНЕ ОСОБИНЕ УГОВОРА О ПУНОМОЋСТВУ

Уговор о пуномоћству је облигациони уговор. Њиме се заснивају права и дужности између уговарача тј. између властодавца и пуномоћни- ка. Предвиђен је Законом о облигационим односима, који је одредио и ње-

17 „Ако неовлашћено заступани уговор не одобри сматра се као да уговор није ни за- кључен”, из решења Врховног суда Србије, Прев. 429/2000 од 06. 12. 2000. Судска пракса привредних судова – билтен број 1/2001, стр. 76.

18 „Неовлашћено заступаног не веже уговор који је у његово име закључило лице које није његов заступник, односно пуномоћник, када се то лице лажно представило као заступник, или када је друга страна била у заблуди”, из Пресуде Врховног суда Србије, Рев. 2642/05 од 13. 04. 2006. године, Билтен судске праксе Врховног суда Србије, број 3/2006.

гово име, због чега је именовани уговор. Одредбе закона су диспозитивног карактера, па ако стране не регулишу уговором о пуномоћству све односе, на њих ће се применити допунско диспозитивне одредбе закона.

Уговор о пуномоћству је консенсуалан, дакле, у принципу неформа- лан.19 Он се закључује неформалном сагласношћу изјава воља о предмету обавезе и о евентуалној награди пуномоћнику. Те изјаве воља могу бити речима, уобичајеним знацима или другим понашањем из кога се са си- гурношћу може утврдити садржина воље а изузетно и ћутањем понуђе- ног.20 Ћутање лица које се понудило другом да извршава његове налоге за обављање одређених послова, као и лице у чију пословну делатност спада вршење таквих налога, дужно је да изврши добијени налог ако га није одмах одбило.21 По закључењу уговора о пуномоћству властодавац обично издаје пуномоћнику писмену исправу, тзв. пуномоћје, које служи пуномоћнику као легитимација да може обавити правне послове са тре- ћим лицима.22 Према томе, издавање пуномоћја од стране властодавца не представља уговор о пуномоћству, већ може да послужи само као доказ да је закључен уговор о пуномоћству.23 Ово у ситуацији када пуномоћник прилаже или се позива на пуномоћје.

Од начела формалности уговора одређени су изузеци. Чл. 90. Закона о облигационим односима прописао је, општом формулацијом, да форма

19 Ово правило произилази из чл. 1984. Француског грађанског законика (ФГЗ), па- раграфа 167. Немачког грађанског законика (НГЗ), члана 1708. Италијанског грађанског законика (ИГЗ), чл. 395. Швајцарског законика о облигацијама (ШвЗО).

20 Чл. 28. Закона о облигационим односима. Тако и судска пракса: „Правна ваљаност уговора потписаног од неовлашћеног лица не може се заснивати на његовој изјави да то чини у својству овлашћеног пуномоћника, већ на изричитом или прећутном овлашћењу које му је дато од заступане стране за закључење таквог правног посла.” Из решења Вр- ховног суда Србије, Прев. 419/03 од 18. 12. 2003. године, xxx.xxxxxxxxxxxx.xxx.

21 Чл. 42. ст. 4. Закона о облигационим односима. Тако и у чл. 395. ШвЗО: „Ако не постоји изричито одбијање, пуномоћство се сматра прихваћеним кад се оно односи на послове за чије обављање пуномоћник има својство или који улазе у оквир вршења његовог позива или за чије је обављање јавно понудио своје услуге.”

22 Пуномоћје може бити издато и електронским путем. Чл. 7. Закона о информацио- ним системима прописано је да документ у информационом систему сачињен у електрон- ском или другом облику има исту правну снагу (Сл. гласник РС, број 12/1996), чл. 2. Закона о електронском потпису (Сл. гласник РС, број 135/2004) прописано је да је „електронски документ је документ у електронском облику који се користи у правним пословима и дру- гим правним радњама, као и у управном, судском и другом поступку пред државним ор- ганом.” Чл. 3. истог закона посебно се истиче да „електронском документу се не може оспорити пуноважност или доказна снага само због тога што је у електронском облику.” Више о томе: Прља, Xxxxxx, Xxxxxxx, Xxxxxxx, Е-mail као доказно средство у упоредном праву, Страни правни живот, број 2/2009, 71–83.

23 Xxxxxxxxx, Xxxxxx, op. cit., 375.

прописана законом за неки уговор или који други правни посао важи и за пуномоћје за закључење тог уговора, односно за предузимање тог посла.

Тако, на пример, чл. 4. ст. 1. Закона о промету непокретности24 про- писао је да се уговор о промету непокретности закључује у писаној фор- ми, а потписи уговарача оверавају од стране суда. Чл. 630. ст. 2. Закона о облигационим односима прописује да уговор о грађењу мора бити за- кључен у писменој форми. Сходно томе, и пуномоћ за закључење ових уговора мора бити дата у истој форми.

Такође, посебним законима се може одредити и посебна форма пу- номоћја за поједине правне послове. Тако је чл. 90. Закона о парничном поступку прописано да странка издаје пуномоћје у писаном облику.

Уговор о пуномоћству се најчешће закључује усмено а властодавац издаје пуномоћје ради тога што се овом формом исправе, коју пуномоћ- ник предаје трећем лицу, најпогодније доказује својство пуномоћника.

Овде посебно треба обратити пажњу да пуномоћје није доказ да је закључен уговор о пуномоћству. Наиме, пуномоћје издаје властодавац и он у пуномоћју одређује личност пуномоћника и границе његових овла- шћења. Пуномоћје се појављује као једнострани правни акт. Међутим, све док пуномоћник не прихвати пуномоћје и не сагласи се са истим, нема уговора о пуномоћству.25 С тим у вези у пракси се ово питање не поставља као спорно, из разлога што пуномоћје властодавац даје пуномоћнику, који исто доставља трећем лицу са којим ступа у пословни однос или надле- жном органу ако је пуномоћје за заступање у некој процесној ситуацији. Самим тим чином достављања пуномоћја од стране пуномоћника и преду- зимањем правних радњи у име властодавца може се сматрати прећутним односно конклудентним радњама прихватањем уговора о пуномоћству.

Уговор о пуномоћству може бити једнострано обавезан или дво- страно обавезан.

Уговор је једнострано обавезан јер ствара обавезе на страни пуно- моћника. Међутим, и на страни властодавца могу настати обавезе према пуномоћнику поводом извршења уговора. Када на страни властодавца по- стоји обавеза исплате награде, уговор о пуномоћству се јавља као дво- страно обавезан.

Уговор је комутативан. То значи да је у време закључења уговора позната садржина и висина чинидби уговорних страна. На основу овог уговора пуномоћник, по правилу, предузима више правних радњи у одре-

24 Сл. гласник РС, број 42/98, 111/2009.

25 „Воља за закључење уговора може се изјавити речима, уобичајеним знацима или другим понашањем из кога се са сигурношћу може закључити о њеном постојању.” Из пресуде Врховног суда Србије, Рев. 684/98. xxx.xxxxxxxxxxxx.xxx.

ђеном времену. Према овом мерилу уговор о пуномоћству се уврштава у уговоре са дуготрајним извршењем обавеза.26

Уговор о пуномоћству почива на поверењу уговорних страна. То је са- свим разумљиво када се има у виду слобода поступања пуномоћника и по- следице које, ако се крећу у границама пуномоћства, обавезују непосредно властодавца, па без обзира да ли су оне потпуно у сагласности са његовим жељама и очекивањима, или чак и са његовим конкретним интересима.

5. ПОСЛОВНА СПОСОБНОСТ УГОВОРНИх СТРАНА

Уговорне стране код уговора о пуномоћству могу бити и физичка и правна лица па било као властодавци било као пуномоћници.

Способност властодавца за издавање пуномоћја равна се са његовом способношћу да сам лично изврши правни посао на који се овлашћује пуномоћник.27

Властодавац који је потпуно пословно способан може предузимати све правне послове. Лице које само не може да изврши одређени правни посао, не може да овласти друго лице да за њега тај посао изврши. Xxxxxx- давац, дакле, може да пренесе на пуномоћника само вршење оних права које би и сам могао да врши. Произилази да и властодавац ограничене по- словне способности може да пренесе на пуномоћника вршење оних прав- них послова које би и сам могао да врши. У сваком случају властодавац не може да пренесе на пуномоћника више права него што их он сам има.

Правила породичног права, зависно од узраста малолетника и вр- сте правног посла у питању, предвиђају право малолетника да предузима поједине правне послове у домену имовинског права. Млађи малолетник (који има мање од 14 година) може предузимати правне послове којима искључиво прибавља права, правне послове којима не стиче ни права ни обавезе и правне послове малог значаја. Старији малолетник, који је на- вршио четрнаест година живота, има делимичну пословну способност и може предузимати, поред послова које има право да предузима млађи малолетник, и све остале послове уз претходно одобрење или накнадну сагласност родитеља, одн. старатеља. Малолетник који је навршио петна- ест година живота може предузимати правне послове којима управља или располаже својом зарадом или стварима које је стекао сопственим радом.28

26 Xxxxx, Xxxxx, op. cit., 192.

27 Xxxxxxxxxx, Xxxxxxxx, op. cit., 145.

28 „Малолетник је парнично способан у границама признате пословне способности”, чл. 75. ст. 3. ЗПП.

Пословна способност правног лица је способност правног лица да изјавама воље својих органа (физичких лица), које имају дејство према том лицу, заснива, мења и гаси права и обавезе – тј. правне послове.29

Код правног лица, као властодавца, увек истовремено постоје и прав- на и пословна способност. Обим пословне способности правног лица за- виси од тога да ли оно има општу или специјалну правну способност. Општа имовинска правна способност подразумева да правно лице може имати сва имовинска права и обавезе, а специјална имовинска правна спо- собност подразумева да правно лице може стећи само она права и обавезе који су у складу са циљем, односно делатношћу правног лица.30

У нашем праву комерцијална правна лица поседују општу правну способност, а некомерцијална специјалну правну способност, изузев др- жаве, која такође поседује општу правну способност.31

Ништаван је правни посао правног лица који није закључен у окви- ру његове правне способности. Савесна страна може захтевати накнаду штете коју је претрпела услед закључења уговора који је ништав.32 Што се тиче привредних субјеката, привредна друштва могу обављати све за- коном дозвољене делатности независно од тога да ли су одређене осни- вачким актом, односно статутом.33 Правни послови које је привредно друштво предузело изван круга регистроване делатности пуноважни су према трећим лицима. Делатности за које је законом прописано да се могу обављати само на основу сагласности, дозволе или другог акта државног органа могу се обављати по њиховом добијању.34

Што се тиче пословне способности пуномоћника, Закон о облига- ционим односима не одређује какву пословну способност мора имати пуномоћник. Према једном становишту, који је усвојен и у једном броју грађанских закона,35 није потребно да је пуномоћник потпуно пословно

29 Xxxxx, Xxxxx, Привредно право, Универзитет Сингидунум, Београд, 2005, 23.

30 „Друштвене организације и удружења грађана могу да стичу и користе средства и њима располажу за извршење послова којима се остварују циљеви и задаци који су утврђе- ни статутом организације, односно удружења, чиме је одређен и обим њихове правне спо- собности.” Из решења Вишег трговинског суда Пж. број 1060/02 од 06. 03. 2002. године,

„Воља за закључење уговора може се изјавити речима, уобичајеним знацима или другим понашањем из кога се са сигурношћу може закључити о њеном постојању.” Из пресуде Врховног суда Србије, Рев. 684/98. xxx.xxxxxxxxxxxx.xxx.

31 Xxxxxxxx, Xxxxxxxx, Основи теорије државе и права, Полицијска академија Бео- град, 1997, 312.

32 Чл. 54. ст. 3. Закона о облигационим односима.

33 Чл. 4. Закона о привредним друштвима (Службени гласник РС, бр. 36/2011, 99/2011).

34 Xxxxx, Xxxxx, Облигационо право – општи део, Факултет за европске правно-по- литичке студије и ЈП Службени гласник, Сремска Каменица – Београд, 2009, 91.

35 „Баш у оном случају, ако пуномоћник за себе оне послове свршити не би способан био, опет са пуномоћјем властодавца и трећега веже”, § 621. СГЗ, „Посао је, за повјеритеља

способан. Довољно је да разуме смисао и значај изјављене воље.36 Правни посао који пословно неспособни пуномоћник предузме са трећим лицем делује према властодавцу као да га је предузео пословно способни пуно- моћник, пошто је пословна способност релевантна за односе између вла- стодавца и пуномоћника, а не између заступаног и трећег лица.

Имајући у виду да закључени правни послови између пуномоћника и трећег лица дејствују само према властодавцу, и штитећи интересе тре- ћих лица од ризика који би иначе могао за њих да настане с обзиром на способност одн. неспособност пуномоћника да сам закључује правне по- слове које као пуномоћник закључује у име и за рачун свог властодавца, право обично прописује да ће послови које пуномоћник буде закључио са трећим лицима, уколико се крећу у оквиру пуномоћства, бити пуноважни па макар да пуномоћник не би био пословно способан да такве послове закључује сам и самостално за себе.

На властодавцу је да пази коме ће издати пуномоћство и да се пази од штетних и нецелисходних аката пуномоћника.

Међутим, посебним законима може бити одређено да пуномоћник мора бити физичко лице и то пословно способно. На пример, Закон о пар- ничном поступку уређује у чл. 85. да странке могу да предузимају радње у поступку лично или преко пуномоћника, који мора да буде адвокат. Изу- зетно, пуномоћник правног лица може бити дипломирани правник са поло- женим правосудним испитом, који је стално запослен у том правном лицу.

Странку мора да заступа адвокат у поступку по ванредним правним лековима, изузев ако је сама адвокат.

Такође, Законик о кривичном поступку прописује у чл. 68. ст. 3. да се за браниоца може узети само адвокат, а њега може заменити адвокатски приправник, ако се поступак води за кривично дело за које се по закону може изрећи казна затвора у трајању до пет година. Пред Врховним каса- ционим судом бранилац може бити само адвокат.

Закон о прекршајима37 у чл. 109. прописује да окривљени може узети за браниоца адвоката, а њега може, у складу са законом, заменити адво- катски приправник.

и треће имаонике, и онда тврд кад повјереник због малољетства или другог узрока не би за сама себе могао такав посао законито углавити”, чл. 413. ст. 2. ОИЗ, „И у оном случају кад је властодавац поставио таквога пуномоћника, који је неспособан самога себе обавезати, ипак су послови, закључени у границама пуномоћства, обавезни како за властодавца тако и за треће лице”, параграф 1018. ОАГЗ. Овај став прихватају и § 165. НГЗ и чл. 1389. ИГЗ.

36 Xxxxxxxx, Xxxxxx, Заступништво, Енциклопедија имовинског права и права удру- женог рада, Сл. лист СФРЈ, 1978, 978.

37 Службени гласник РС, бр. 101/2005, 116/2008, 111/2009.

Закон о патентима38 у чл. 5. прописује да страно физичко или правно лице које нема седиште или пребивалиште на територији Републике Срби- је, у поступку пред надлежним органом, мора заступати заступник уписан у Регистар заступника који води надлежни орган или домаћи адвокат.39

Ако странка правном лицу изда пуномоћје за заступање у спору, онда се то пуномоћје има сматрати налогом. Налогопримац може извршити на- лог лично али и преко другог, сходно чл, 753. ст. 1. и 2. Закона о облига- ционим односима. Обезбеђење парничног пуномоћја ће се извршити ако налогопримац изда парнично пуномоћје свом запосленом да предузима радње у поступку.

6. БИТНИ ЕЛЕМЕНТИ УГОВОРА О ПУНОМОЋСТВУ

6.1. Посао пуномоћника

Пуномоћник је, на основу уговора о пуномоћству, дужан да у име и за рачун властодавца обави један или више правних послова. Пуномоћник је у обавези да обави правни посао, а не материјални (као код уговора о делу). Врста правног посла који пуномоћник треба да обави може бити различита, а као принцип се поставља да то може бити сваки правни по- сао, јер у праву важи правило да ималац права може своја овлашћења вршити како сам, лично, тако и преко пуномоћника.

Пуномоћник може, на пример, бити овлашћен да у име и за рачун властодавца закључи уговор о купопродаји непокретности или покретне ствари, да закључи уговор о поклону, уговор о грађењу, да заступа вла- стодавца у парничном, ванпарничном, извршном, управном, кривичном или неком другом поступку, да конституише хипотеку на непокретности властодавца, закључи вансудско поравнање итд.

Посао пуномоћника мора испуњавати претпоставке одређене за предмет обавезе. Према томе, посао пуномоћника мора бити могућ, до- пуштен и одређен, односно одредив (чл. 46. ст. 2. Закона о облигационим

38 Службени гласник РС, број 99/2011. Такође, и чл. 15. Закона о ознакама географ- ског порекла предвиђа исто (Службени гласник РС, број 18/2010).

39 Листа заступника се може видети на xxxx://xxx.xxx.xxx.xx/xxxxxx/xxxxxxxxx/xxx_xx/ pdf/lista_zastupnika_srp_090712.pdf (12. 07. 2012.) а заступници морају имати стручни испит сходно Правилнику о начину полагања посебног стручног испита за лица која се баве заступањем у поступку заштите проналазака, жигова, модела, узорака и географских ознака порекла (Сл. лист СЦГ, број 48/95), а уписују се на листу на основу Уредбе о упису у Регистар заступника који води Савезни завод за интелектуалну својину (Сл. лист СФРЈ, број 39/95).

односима). Ако је правни посао недопуштен, пуномоћник није дужан да га изврши. Уколико би пуномоћник, ипак, такав посао извршио, он би био ништав (чл. 47. Закона о облигационим односима).

Предмет делатности пуномоћника не може бити обављање оних правних послова на које је овлашћен непосредно само властодавац, тј. које може извршити само лично властодавац (на пример, давање послед- ње изјаве воље).

Према обиму овлашћења пуномоћство може бити опште и посебно, о чему је већ било речи у поглављу о врстама уговора о пуномоћству.

6.2. Награда пуномоћника

Уговор о пуномоћству може бити како теретан, тако и доброчин. Ако је уговор о пуномоћству двострано обавезан, награда пуномоћника је би- тан елемент уговора.

Да ли ће пуномоћнику припасти каква награда за рад око обавља- ња правних послова властодавца, зависи од споразума странака. Ако нема изричитог споразума, узеће се у обзир околности конкретног случаја те одлучити о томе. Право на награду пуномоћника не мора увек бити из- ричито уговорено. Оно може произилазити с обзиром на професионално својство пуномоћника (на пример појављивање адвоката, прокуристе као пуномоћника) било с обзиром на околности конкретног случаја што је фактичко питање.40

Награда се може везати за постигнути циљ (када пуномоћник стиче право на награду постизањем жељеног резултата) или за средство (да се неки правни посао обави без обзира на циљ). Како уговор о пуномоћству може престати и пре извршења жељеног правног акта, признаје се право пуномоћнику, уколико нема до њега кривице за престанак пуномоћства, да тражи сразмеран део награде на име обављеног рада.41 У сваком ова-

40 Тарифа о наградама и накнадама трошква за рад адвоката (Службени лист СРЈ, бр. 54/98, 75/99, 8/2001, 11/2002, Службени лист СЦГ, бр. 32/2003, 58/2004, 5/2006, Службени гласник РС, бр. 129/2007, 53/10, 15/12), Правилник о висини награде за рад адвоката за од- бране по службеној дужности (Службени гласник РС, бр. 2/2004, 32/2004, 8/2005, 10/2006, 53/2006, 104/2006), Xxxxxx о награди и надокнади трошкова заступника по службеној ду- жности – адвоката у пореском поступку (Службени гласник РС, бр. 55/2004), Правилник о висини награде за рад и накнаде стварних трошкова привременог заступника капитала (Службени гласник РС, бр. 75/2005), Правилник о основама и мерилима за одређивање на- граде за рад и накнаде трошкова стечајних управника (Службени гласник РС, бр. 1/2011).

41 „Када у регистру Трговинског суда није било промена уписа овлашћеног лица за за- ступање тужене, а пуномоћје издато адвокату није опозвано од евентуално новог законског заступника и овлашћеног лица за заступање тужене, тада су радње заступања тужене учи-

квом случају, имаће да се узме у обзир однос вредности обављеног рада у циљу извршења каквог правног посла у име и за рачун властодавца, вред- ности рада који би се у том циљу имао уопште да предузме, и вредност самог очекиваног правног посла као резултата.42

Награда се пуномоћнику може уговорити ако је могућа, допуштена и одређена, односно одредива.

Висина награде се, по правилу, одређује уговором о пуномоћству. Уколико уговором није одређена висина награде или се из уговора не успе одредити висина награде, иста ће се одредити с обзиром на постојеће за- конске прописе (тарифе) или с обзиром на одговарајуће награде уобича- јене у месту обављања посла од стране пуномоћника. Уколико се ни тако не може одредити висина награде, онда ће то учинити суд и одредити пра- вичну накнаду (чл. 761. Закона о облигационим односима) по слободној оцени околности конкретног случаја.

Награда пуномоћнику може бити у новцу али и у другим стварима. Начин одређивања награде може бити различит. Стране могу уговорити тачан износ новца који ће припасти пуномоћнику када буде извршио пове- рени посао или да ће се накнада плаћати у деловима по сваком обављеном делу посла. Она може бити условљена и њена висина одређена успехом повереног посла, тако да ће пуномоћнику припасти одређен проценат од вредности успеха у послу.

У интересу заштите властодавца посебним нормама се одређују из- xxxxx ограничења у погледу начина одређивања награде.43

њене у поступку од стране овлашћеног лица, па за нужне трошкове тако предузетих проце- сних радњи туженој припада накнада.” Из Решења Четвртог општинског суда у Београду, П1. број 586/03 од 05. 01. 2005. године, решења Окружног суда у Београду, Гж1. 3747/05 од

22. 02. 2006. године и решења Врховног суда Србије, Рев. 1554/06 од 22. 05. 2007. године,

Билтен Окружног суда у Београду број 77/2008.

42 Xxxxxxxxxx, Xxxxxxxx, op. cit., 147.

43 „Поред награде чија је висина одређена овом тарифом, адвокат и странка могу писмено уговорити и паушалну награду или награду у процентуалном износу. У грађан- ским, управним стварима и у вансудским поступцима у писменом споразуму о додатној награди ће се определити предмет и вредност спора као и проценат уговорене награде и услови примене споразума, с тим да висина ове награде може износити највише до 30% од ове вредности. У кривичним и прекршајним стварима износ додатне награде ће се опре- делити писменим споразумом, с тим да висина ове награде може износити највише до пе- тоструког износа награде предвиђене овом тарифом. Адвокат може са странком уговорити награду за свој рад и у нижем износу од прописаног, али не мање од 50%, а у сложенијим правним и чињеничним предметима и у вишем износу, али не преко троструког износа. За пружање правне помоћи иностраним правним и физичким лицима, адвокат може приме- нити ову тарифу или тарифу земље из које је странка” (чл. 3. и 4. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката).

6.3. Трајање уговора

Трајање уговора о пуномоћству стране могу уредити одређивањем рока чијим наступањем он престаје, предвиђањем неке околности (до пра- воснажног завршетка парнице), обављањем правног посла (закључењем уговора о продаји стана, закључењем брака) итд. Пуномоћ може бити дата и под раскидним (резолутивним) условом. У том случају пуномоћ преста- је наступањем раскидног услова.44

Кад у уговору о пуномоћству није одређено трајање уговора, сматра се да је закључен на неодређено време. И ово пуномоћје може престати на начин из претходног става.

Властодавац увек може опозвати пуномоћје а пуномоћник дати отказ пуномоћја закљученог на неодређено време.45

Опозив пуномоћја је једнострана изјава воље властодавца на осно- ву које уговор о пуномоћству престаје. На овај начин престаје уговор о пуномоћству закључен на одређено или неодређено време. Опозивање и сужавање датог пуномоћја властодавац може извршити у свако време, чак и ако се уговором одрекао тог права (чл. 92. Закона о облигационим од- носима). Али, то не сме бити учињено у време да тиме буде причињена стварна штета за пуномоћника, јер би тиме био обавезан да је надокнади без обзира да ли је теретно или доброчино.

Само опозивање врши се путем једностране изјаве воље која мора бити саопштена пуномоћнику. Саопштавање може бити од самог xxxxxx- давца, од новог пуномоћника, од стране суда или другог органа итд. Опо- зивање пуномоћја се врши изјавом воље без посебне форме и кад је форма била битан услов његове пуноважности. Воља се може изјавити речима, уобичајеним знацима или другим понашањем из кога се са сигурношћу може закључити каква је њена садржина.

Давање пуномоћја другом лицу за исти правни посао довољно је за опозив пуномоћја.

Властодавац најчешће непосредно опозива дату пуномоћ али за опо- зив може овластити другог пуномоћника који ће ранијем пуномоћнику са- општити да је пуномоћ опозвана. При опозивању пуномоћја пуномоћник је дужан да врати властодавцу пуномоћје и све исправе које је примио у том својству.

Код опозивања пуномоћја треба разликовати дејства између странака и дејства према трећим лицима.

44 Xxxxxxxxxx, Xxxxxxxx, op. cit., 147.

45 Чл. 407. ОИЗ, § 622. СГЗ.

Дејство опозивања пуномоћја између уговарача настаје са моментом обавештавања пуномоћника о том опозиву.

Дејство опозивања пуномоћја према трећим лицима настаје када она буду обавештена о опозивању, односно када она за опозивање сазнају. Тако правни послови које пуномоћник закључи са трећим лицима, у име и за рачун послодавца, и после обавештавања о опозивању пуномоћја вежу властодавца, ако трећа лица нису знала за опозивање пуномоћства нити су морала знати. Властодавац би у том случају имао право да од бившег пуномоћника тражи накнаду евентуалне штете коју би му причинио.46

Пуномоћник је, као и властодавац, овлашћен да једностраном изја- вом воље раскине уговор о пуномоћству. Отказ пуномоћства пуномоћник може извршити у свако време, само не у невреме. После отказа пуномоћја пуномоћник је дужан извршити послове који не трпе одлагање, док вла- стодавац не буде у могућности да преузме бригу о њима. Поред тога, пу- номоћник је дужан властодавцу накнадити штету коју би овај претрпео због отказа пуномоћја у невреме, изузев када су за отказ постојали осно- вани разлози (чл. 766. Закона о облигационим односима).

Редован начин престанка уговора о пуномоћству је извршењем прав- ног посла. Остварењем циља уговора он аутоматски престаје па није по- требна никаква посебна изјава да се даје ни од стране властодавца ни од стране пуномоћника.

Пуномоћство престаје и протеком времена, ако су уговорне стране одредиле време његовог трајања. Време може бити одређено наступањем одређеног календарског датума (на пример до 31. 12. 2012) или наступа- њем неког будућег очекиваног догађаја (до повратка властодавца са рада у иностранству).47

Уговор о пуномоћству престаје и 1. престанком правног лица као пу- номоћника, ако законом није друкчије одређено, 2. смрћу пуномоћника, 3. престанком правног лица, односно смрћу лица које га је дало, осим ако се започети посао не може прекинути без штете по правне следбенике или ако пуномоћје важи и за случај смрти даваоца, било по његовој вољи, било с обзиром на природу посла (чл. 94. Закона о облигационим односима).

Уговор о пуномоћству престаје и потпуним или делимичним лише- њем пословне способности властодавца као и потпуним или делимичним лишењем пословне способности пуномоћника.

Ако наступи потпуно лишење пословне способности властодавца, аутоматски престаје и пуномоћство.

46 Xxxxxx Xxxxxxxxxx, Xxxxxxxx, op. cit., 149.

47 Xxxxxx Xxxxxxxxx, Xxxxxx, op. cit., 379.

Ако наступи делимично лишење пословне способности властодавца, а пуномоћство се односи на предузимање оних послова које сада xxxxxx- давац не би могао сам предузимати, смањује се и обим пуномоћства тако да би пуномоћник могао предузимати само оне правне послове које пуно- важно може предузимати и сам властодавац.

Ако би наступила потпуна пословна неспособност пуномоћника, пу- номоћје аутоматски престаје.

Ако би наступило делимично лишење пословне способности пуно- моћника, пуномоћник би могао да предузима оне правне послове за које разуме смисао и значај изјављене воље, осим у случајевима у којима се захтева потпуна пословна способност пуномоћника.

Покретањем стечајног поступка уговор о пуномоћству престаје да производи правно дејство.48

7. XXXXXXX XXXXXXXXXXX

7.1. Извршење правног посла

Основни циљ уговора о пуномоћству је извшрење правног посла по- средством другог лица – пуномоћника. Пуномоћник је у обавези да извр- ши правни посао према добијеном налогу у име и за рачун властодавца. Он је дужан да правни посао изврши према примљеним упутствима са пажњом доброг домаћина, а ако предузима правни посао у привреди – са пажњом доброг привредника. При извршењу посла пуномоћник мора пр- венствено водити рачуна о заштити интереса властодавца и то без обзира да ли је пуномоћство плаћено или не. Ако би пуномоћник сматрао да би извршење посла по добијеним упутствима било штетно за властодавца, дужан је скренути пажњу властодавцу и тражити нова упутства. Ако вла- стодавац није дао посебна упутства, пуномоћник је дужан поступати као добар домаћин (bonus pater familias), односно као добар привредник.

Како се уговор о пуномоћству закључује у интересу властодавца, савесно извршење посла значи да пуномоћник треба да покаже онолико пажње колико то чини у својим сопственим пословима, кад је закључен

48 Чл. 74. Закона о стечају (Службени гласник РС, бр. 104/2009, 99/11): „Даном отва- рања стечајног поступка престају заступничка и управљачка права директора, заступника и пуномоћника, као и органа управљања и надзорних органа стечајног дужника и та права прелазе на стечајног управника. Пуномоћја која је дао стечајни дужник, а која се односе на имовину која улази у стечајну масу, престају отварањем стечајног поступка.

као бестеретан уговор. Ако је пак, закључен као теретан, он одговара за пажњу коју треба да има лице које се професионално бави заступањем.49

Упутства и инструкције властодавца могу бити наредбодавна (импе- ративна), оријентациона или саветодавна. Наредбодавна упутства чврсто обавезују пуномоћника приликом извршења посла. Оријентациона упут- ства не обавезују чврсто пуномоћника, него га усмеравају на какав начин ће да обави правни посао. Ако су упутства и инструкције саветодавне природе, она не обавезују пуномоћника. Пуномоћник не мора поступати по тим упутствима и инструкцијама ако сматра да је у интересу xxxxxx- давца да не поступи по њима.50

Пуномоћник може да одступи од добијеног налога само по пристан- ку властодавца.51 Ако би одступио од добијеног налога без пристанка вла- стодавца, властодавац би могао накнадно да одобри правне послове које предузме пуномоћник без овлашћења, али не мора.

Ако не одобри извршене правне послове без овлашћења, између вла- стодавца и пуномоћника успоставио би се однос пословодства без налога (чл. 752. ст. 2, у вези са чл. 223. Закона о облигационим односима).

Пуномоћство се заснива на односу поверења између властодавца и пуномоћника, и то посебно поверења властодавца према пуномоћни- ку. Зато се уговор о пуномоћству заснива с обзиром на личност (intuitu personae). Властодавац закључује уговор са лицем у које има поверења у погледу стручности и људских квалитета. Због тога је пуномоћник дужан правне послове извршити лично. Изузетак је да пуномоћник може извр- шење посла поверити другоме само ако му је властодавац то дозволио, као и ако је на то принуђен околностима. У том случају пуномоћник одговара за избор заменика и за упутства која му је дао (чл. 753. Закона о облига- ционим односима).

49 Чл. 751. ЗОО, види чл. 397. ОИЗ, § 615. СЗГ, § 1009. ОАГЗ.

50 Xxxxx, Xxxxx, op. cit., 196.

51 Тако, ако пуномоћник одступи од налога властодавца, може се поставити и пи- тање његове кривичне одговорности: „Када овлашћени представник Конзорцијума прав- них лица за учешће на јавној лицитацији за куповину трговинског предузећа по конкур- су Агенције за приватизацију има овлашћење да лицитира за Конзорцијум до цене од

33.000.000 динара, а он противно овлашћењу одустане већ код почетне цене од 7.000.000 динара, врши кривично дело злоупотреба поверења из чл. 216. ст. 3. у вези ст. 1. КЗ РС.” Из пресуде Општинског суда у Нишу, К. број 1897/05, пресуде Окружног суда у Нишу, Кж. бр. 1790/08, Билтен судске праксе Окружног суда у Нишу, број 30/2009.

7.2. Полагање рачуна и подношење извештаја

Како пуномоћник обавља правне послове које обавезују властодавца, и то само властодавца, потребно је да овај буде стално и тачно упознат са правима и обавезама које проистичу за њега из пословања пуномоћника.

Зато пуномоћник има обавезу да поднесе извештај о извршеном правном послу, положи рачун и преда властодавцу све што је примио на основу обављања поверених послова.

Пуномоћник је дужан да у уговореним или уобичајеним роковима или на захтев властодавца даје истом обавештења о току и стању пове- рених послова. Властодавац ова обавештења може тражити у свако доба, али употреба овог овлашћења не сме представљати шиканирање и нео- правдано узнемиравање пуномоћника.52

Пуномоћник је у обавези да на захтев властодавца поднесе извештај о стању послова и положи рачун и пре одређеног времена (чл. 755. Закона о облигационим односима).53

Пуномоћник је дужан да без одуговлачења преда властодавцу све што је примио на основу обављања поверених послова (на пример тужбу, пресуду, уговор, меницу, чек, товарни лист, складишницу, акције, новчане износе, драгоцености и друге ствари). Правни посао који је пуномоћник предузео у име и за рачун властодавца непосредно обавезује властодавца и другу уговорну страну. Предаја исправа, новца и других ствари зависи од њихове природе. Време предаје стране могу одредити уговором. Ако време предаје није одређено уговором, важе правила одређена обичајем. Уколико ни обичајем није одређено када је пуномоћник дужан властодав- цу предати исправе и друге ствари на основу обављеног правног посла за властодавца, властодавац је овлашћен да њихову предају захтева у било које време.54

Ако се пуномоћник служио за своје потребе новцем који је примио за властодавца, дужан је платити камату по највишој дозвољеној уговорној стопи, рачунајући од дана употребе, а на остали дуговани новац који није предао на време затезну камату, рачунајући од дана кад га је био дужан предати (чл. 756. Закона о облигационим односима).

52 Xxxxxxxxxx, Xxxxxxxx, op. cit., 154.

53 Тако и чл. 403. ОИЗ: „Што год повјереник, на који драго начин, прими за повјери- теља, у послу који му је повјерен, он треба да све то, уједно с рачуном, и преда повјерите- љу у одређено вријеме. Овај је, ипак, властан, кад га год воља, па и прије одређеног рока, од повјереника рачун искати.”

54 Xxxxx, Xxxxx, op. cit., 197.

7.3. Накнада штете

Пуномоћник је дужан да изврши поверени правни посао у складу са уговором и примљеним упутствима, са пажњом доброг домаћина, одно- сно доброг привредника.

Пажња доброг домаћина је поступање физичког лица у извршавању својих обавеза са (замишљеном, просечном) пажњом која се у правном промету захтева у одговарајућој врсти облигационих односа. Пажња до- брог привредника има у виду просечно (замишљено) понашање учесника у привредном (трговинском) промету као мерило за савесно и поштено извршавање преузетих обавеза.55

Према томе, кривица се састоји у погрешном поступању. За некога ћемо рећи да је крив када није поступао онако како је требало, а то значи када његово понашање одступа од понашања које се могло основано оче- кивати од пажљивог и разумног човека. Утврђивање кривице састоји се, дакле, из две фазе: суд ће најпре утврдити како се у конкретном случају понашало лице чијом радњом је проузрокована штета, а затим ће у дру- гој фази то понашање упоредити са понашањем које се основано могло очекивати од разумног и пажљивог човека у таквој ситуацији. За овакво схватање о кривици се каже да оно представља објективизовано гледање на кривицу (просуђивање кривице in abstracto).56

Уговор о пуномоћству је двострани уговор и на њега се примењују правила о уговорној одговорности.57

Тако се може говорити и о предуговорној и постуговорној одговор- ности заступника. Посебно ако се ради о адвокатима, као лицима која се професионално баве заступањем. Наиме, адвокат није дужан да понуђени

55 Наведено према Xxxxx, Xxxxx, Облигационо право – општи део, op. cit., 60. Тако и

„при просуђивању да ли је лице које је штету проузроковало или не, тј. да ли се понашало како је требало, суд води рачуна о редовном току ствари и о томе шта се од разумног и пажљивог човека могло основано очекивати у датим околностима.” Xxxxxxxxxxxxxx, Ми- хаило, Облигације и уговори, Скица за Законик о облигацијама и уговорима, Београд, 1969, чл. 127, 49.

56 Xxxxx, Xxxxxxx, Грађанско-правна одговорност адвоката у српском праву, Интер- мекс, Београд, 2006, 18. Тако и судска пракса: „Кривица услед непажње постоји кад учи- нилац није поступио како се основано очекује од разумног и пажљивог грађанина у датим околностима, имајући у виду при томе редован ток ствари. Ако се не може утврдити овакав степен непажње, онда не постоји кривица за штету. У сумњи би се морало претпоставити да кривица не постоји.” Из пресуде Савезног врховног суда, Рев. 56/59 од 26. 05. 1959. Збир- ка судских одлука, књ. IV, свеска 2, одлука бр. 222.

57 Више о томе: Xxxxxxx, Слободан, Извршење уговорних обавеза и одговорност за неизвршење, Будвански правнички дани 3–6. јун 2008, Будва, 7–24., Јанковец, Xxxxx, Уго- ворна одговорност, Пословна политика, Београд, 1993.

мандат од властодавца прихвати, али одбијање понуде мора неодложно да саопшти. Ако то не учини, одговара за штету коју је он скривљеним неблаговременим одлагањем саопштавања ове изјаве проузроковао. Што се тиче постуговорне одговорности под посебним околностима, адвокат може и након окончања уговора да буде у обавези у најмању руку да пре- узети случај од властодавца тако закључи да овај у случају окончања не претрпи препознатљиве и отклоњиве штете. Тако адвокат мора под одре- ђеним околностима свог властодавца да поучи о текућим процесним xxxx- вима чије пропуштање може довести до штетних последица.58

Повреда облигације претходи уговорној одговорности. Због тога дру- га страна трпи штету. Кад једна уговорна страна не испуни обавезу (де- лимично или потпуно) или задоцни са њеним испуњењем (чл. 262. ст. 2. Закона о облигационим односима) или на други начин повреди облигаци- ју, дугује накнаду уговорне штете.59

Право на накнаду штете има једна страна и кад је повређена нека обавеза на коју стране нису ни мислиле приликом закључења уговора, а та је обавеза предвиђена диспозитивним правилима Закона о облигационим односима.60

Не проузрокује штету свака повреда уговора. Да би постојала уго- ворна одговорност потребно је да је једна страна претрпела штету.

Но, одговорност пуномоћника према властодавцу се појављује у сле- дећим случајевима:

− ако не изврши поверени посао као добар домаћин, односно добар привредник а нарочито ако га не изврши по добијеним упутствима од стране властодавца;

− ако прекорачи границе својих овлашћења и предузме правни посао кога властодавац није одобрио;61

− ако настане штета радом заменика (кога је одредио без сагласно- сти властодавца или ако на то није био принуђен околностима);62

58 Из одлуке Савезног врховног суда Немачке, Neue Juristische Wochenschrift, 1984, 431=VersR 1984,43; VersR 1988,835 – cit према „Rinsche-Die Haftung des Rechtsanwalts und des Notars”, наведено према Xxxxx Xxxxx: Одговорност и осигурање одговорности адвока- та, Intermex, Београд, 2006, 35.

59 Xxxxx, Xxxxx, Облигационо право – општи део, op. cit., 176.

60 Цигој, Xxxxxx, Грађанска одговорност, Енциклопедија имовинског права и права удруженог радa, том I, Службени лист СФРЈ, Београд, 1978, 402.

61 „За накнаду штете проузроковану прекорачењем овлашћења при потпису угово- ра, без обзира на упис у регистар, одговара потписник јер је знао и морао знати за домен својих овлашћења.” Из пресуде Вишег трговинског суда, Пж. 6972/2008 од 29. 12. 2008. године, ParagrafLex.

62 Тако и § 1010. АГЗ: „Ако пуномоћник без нужде преда посао трећем на извршење, онда он сам одговара за успех. Но ако му је у пуномоћству изрично допуштено да себи

− ако дође до случајне пропасти или оштећења ствари који би се до- годили код заменика;

− ако пуномоћник, и поред тога што зна да је његово пуномоћје престало, настави да закључује правне послове, у име и за ра- чун властодавца, са трећим савесним лицима која нису упозната са престанком пуномоћства, па услед тога настане каква штета за властодавца.

Познато је да су погрешке, омашке и пропусти у извесној мери ну- жна последица сваке активности и да се управо најактивнији људи, они који су друштвено најкориснији, налазе у ситуацији да направе највише грешака. А из безазлених грешака могу настати неслућено високе штете.63 Зато се поставља нужним, за лица која се професионално баве засту- пањем (адвокате), увести законски обавезу осигурања од професионалне

одговорности.

Савет европских адвокатских комора (Le Conseil des barreaux eu- ropeéne – CCBE) израдио је минимална правила у области осигурања одго- ворности адвоката, намењена да се примењују на све адвокате на подручју Европске уније.64

постави заступника, или ако је то услед околности неизбежно, онда он одговара само ако има до њега кривице у избору лица.”

63 На пример, у Немачкој има око 133.000 адвоката, а просечно сваких 4–5 година сваки адвокат пријави најмање по један предмет свом осигуравачу од одговорности. Годи- шње се просечно пријави штета у износу од око 3 милијарде евра. Највећи до сада познати захтев према адвокату је одштетни захтев Werhahn–Gruppe према Адвокатској канцеларији Haarman–Hemmelrath. Ова канцеларија је била правни саветник у поступку продаје АKB банке из састава те групе за цену од 1,1 милијарду евра шпанској Banco Santander. Одштет- ни захтев износи сада 480 милиона евра и односи се на штету која је за Werhahn–Gruppe настала због обавезе плаћања пореза, која је, по њиховом становишту могла бити избегну- та да их је поменута канцеларија адекватно саветовала. Наведено према: Xxxxxx, Xxxxx, Регулисање штета код обавезног осигурања одговорности адвоката, Одговорност и осигу- рање одговорности адвоката, Intermex, Београд 2006, 117.

64 Ова минимална правила предвиђају обавезу за европске адвокате да у 2005. години одговорност из обављања своје професионалне активности осигурају на минималну суму осигурања од 100.000 евра по штети и 200.000 евра за све штете настале у току једне годи- не. По националним правима регулисано је тако да је на пример у Француској минимална сума осигурања по једном случају 305.000 евра, у Немачкој 250.000 евра за све осигуране случајеве у години осигурања, У Енглеској и Велсу износи 1.000.000 фунти по одштетном захтеву, у Хрватској износи 800.000 куна (160.000 евра), наведено према Xxxxxxx, Xxxxx, Могућа решења у обавезном осигурању од професионалне одговорности адвоката у нашем праву, Одговорност и осигурање одговорности адвоката, Intermex, Београд, 2006, 85–111. Осигурање од одговорности адвоката, као обавезно осигурање, у хрватски правни систем уведено је још 1994. године тадашњим Законом о одвјетништву (Народне новине, број 9/94). О обавезном осигурању од одговорности адвоката у Хрватској види више у Xxxxxxx,

Како је за све земље чланице Европске уније обавезно осигурање од- говорности адвоката, то је, између осталих разлога, било нужно законски уредити ово питање и код нас.65

Закон о адвокатури66 у чл. 37. прописао је да је адвокат xxxxx да закључи уговор о обавезном осигурању од професионалне одговорности код организације регистроване за ову врсту осигурања.

Адвокатска комора може закључити уговор о колективном осигура- њу од професионалне одговорности за све адвокате уписане у њен именик адвоката.

Адвокатска комора Србије утврђује минималну суму осигурања за штету од професионалне одговорности.

Управни одбор Адвокатске коморе Србије за сваку годину утврђује годишњу висину минималне суме за закључење уговора о обавезном оси- гурању од професионалне одговорности код организације регистроване за ову врсту осигурања, најкасније до 30. октобра текуће године за наредну годину.67

Адвокатска комора Војводине дана 15. 05. 2012. године закључила је уговор о колективном осигурању свих адвоката Адвокатске коморе Вој- водине за период од 17. 05. 2012. до 17. 05. 2013. године на осигурану суму од 20.000 евра по једном осигураном случају и 60.000 евра укупно годишње.68

Адвокатска комора ускратиће издавање или продужење важења адво- катске легитимације адвокату који није закључио уговор о осигурању.

Законом о стечају је прописано (чл. 25) да се у именик стечајних управника као активни стечајни управници уписују лица која су, осим ли- ценце за обављање послова стечајног управника, доставила доказ о посто- јању обавезног осигурања од професионалне одговорности за текућу го- дину и која су се регистровала као предузетници или су чланови друштва лица. Овим законом је такође предвиђено (чл. 30) да је активни стечајни

Xxxxx, Осигурање од одговорности одвјетника, Зборник правног факултета Свеучилишта у Ријеци, број 1/2010.

65 Поред тога, Европска унија је донела Директиву о осигурању за покриће трошко- ва за правне услуге (Concil Directive 87/344/EEC 22 June 1987 on the coordination of law, regulations and administrative provisions on legal expenses insurance). Директива се односи на покриће правних и административних трошкова када се осигураник позива на одговорност и када он остварује накнаду штете од трећег лица у грађанском или кривичном судском поступку или у поравнању. Види: Xxxxxxx, Xxxxx, Директива ЕУ о условима осигурања за покриће трошкова за правне услуге, Токови осигурања, број 4/2009, 50.

66 Службени гласник РС, бр. 31/2011, 24/2012.

67 Чл. 273. Статута Адвокатске коморе Србије (Сл. гласник РС, бр. 85/11).

68 Види полису осигурања на xxxx://xxx.xxx.xxx.xx/xx/xxxx0000x.xxx (12. 7. 2012).

управник дужан да у своје име и за свој рачун закључи са осигуравајућим друштвом уговор о обавезном осигурању од професионалне одговорности са осигураном сумом у износу од најмање 30.000 евра у динарској про- тиввредности на дан закључења уговора, за све ризике повезане са оба- вљањем послова стечајног управника. Одбор поверилаца може у било ком тренутку захтевати од стечајног управника да закључи уговор о додатном осигурању од професионалне одговорности за конкретни стечајни посту- пак и на износ који је већи од 30.000 евра, а стечајни управник је дужан да такво осигурање уговори, осим уколико не докаже да није у могућности да на тржишту уговори такво осигурање.69

Властодавац је у обавези да пуномоћнику накнади штету коју је пре- трпео без своје кривице, у вршењу поверених правних послова (чл. 760. Закона о облигационим односима).

Пуномоћник има право на накнаду штете без обзира да ли се ради о једнострано обавезном или двострано обавезном уговору о пуномоћству.70 Штета коју је претрпео пуномоћник мора бити у узрочном односу са

извршењем правног посла из уговора о пуномоћству.

Властодавац није дужан да накнади штету која је проузрокована кри- вицом пуномоћника. Кривица постоји када је штета проузрокована на- мерно или било којим обликом непажње (чл. 158. Закона о облигационим односима).

69 Законом о стечају, чланом 212. предвиђено је да одредбе чл. 25. ст. 3. и чл. 30. почињу да се примењују 1. јула 2010. године. У Словенији је донет Закон о финансијском пословању, поступцима због инсолвентности и принудном престанку (Урадни лист РС, број 126/2007). Код овог закона је посебно наглашена обавеза пословодства код вођења послова трговачког друштва, да се мора понашати у складу с начелом професионалне бри- жљивости и у складу са начелима струке. Пословодство мора бринути да је правна особа краткорочно и дугорочно увек способна испунити своје финансијске обавезе. Код знакова подузетничке кризе пословодство мора реаговати са мерама те ако није у могућности от- клонити узроке краткорочне неликвидности односно дуготрајне презадужености и оспосо- бити правну особу за нормално финансијско пословање, пословодство је дужно започети поступак стечаја или присилне нагодбе. Ако чланови пословодства и чланови надзорног одбора занемаре ову дужност одговарају својом имовином до 150.000 евра за штету, која је нанесена повериоцима ако је започет стечај, у којем нису повериоци у целости наплатили своја потраживања. Ако је повреда ових прописа учињена намерно или из велике немар- ности чланови пословодства одговарају за целокупну штету која је једнака разлици између плаћања која су повериоци примили из стечајне масе и износа неплаћених обавеза. Види: Xxxxxx, Xxxx, Индивидуални стечај у Словенији, Правни живот, број 12/2008, 51–63.

70 Супротно решење је било прописано у § 619. СГЗ: „Ако би пуномоћник случајно при свршавању посла њему поверенога какву штету претрпио, то он може накнаду за то захтевати онда, ако се бадава посла примио; ако ли је за награду, онда се с наградом задо- вољити мора, а од накнаде за штету спомена нема.”

8. ОБАВЕЗЕ ВЛАСТОДАВЦА

8.1. Плаћање предујма и накнада трошкова

Уговор о пуномоћству може бити двострано обавезан и једнострано обавезан. Код двострано обавезног уговора властодавац има три основне обавезе: 1. да пуномоћнику накнади трошкове и плати предујам, 2. да пу- номоћнику исплати награду и 3. да пуномоћнику накнади штету.

Како пуномоћник предузима правне послове у интересу властодав- ца, то је властодавац дужан да обезбеди потребна материјална средства за обављање правног посла. Време и обим накнаде трошкове пуномоћнику зависи од споразума страна и природе обављених правних послова. Ако нема споразума, пуномоћник има право да тражи да му властодавац на- кнади трошкове одмах пошто су учињени. У пракси је уобичајено да вла- стодавац на име подмирења трошкова да пуномоћнику унапред извесну суму новца (аванс, предујам) с тим што је по обављеном правном послу пуномоћник дужан да властодавцу поднесе обрачун трошкова у вези са обављеним правним послом.

Обавеза је властодавца, да пуномоћнику, на његов захтев, преда из- xxxxx своту новца за предвиђене издатке (чл. 758. Закона о облигационим односима).71

Xxxxxxxxxx има право да му се накнаде трошкови и у случају да његовим радом није остварен успех за властодавца.72

Властодавац је дужан накнадити трошкове који су били потребни, нужни и корисни за властодавца. Властодавац је дужан преузети обавезе које је пуномоћник узео на себе вршећи правне послове у његово име и за његов рачун или га на други начин ослободити тих послова (чл. 759. Закона о облигационим односима).

Пуномоћник нема право на трошкове од властодавца који произилазе из његове редовне делатности (режијски трошкови), као што су телефонски трошкови, трошкови комуналних услуга, јавног оглашавања, путни трошко- ви и сл. Сматра се да су ти трошкови урачунати у награду (провизију).73

71 Ово решење усвојено је и у чл. 402. ст. 1. XxXX и чл. 1719. ИГЗ. Тако и у чл. 618. СГЗ: „Властодавац дужан је нуждан и потребан трошак за свршавање посла учињеног пу- номоћнику наплатити; и у случају захтевања и напред што трошка дати; и ако би његовом кривицом што штете пуномоћнику било, мора надокнадити.”

72 Чл. 406. ст. 2. ОИЗ: „Повјереник има потпуно право на накнаду и онда кад, без своје кривице, није баш посла ни довршио, или му није за руком пошао и користан био онако како се мислило, и како је могао бити.”

73 Осим права стечајних управника: Чл. 12. Правилника о основама и мерилима за одређивање награде за рад и накнаде трошкова стечајних управника: „Стечајни управник има право на накнаду стварних трошкова који су директно везани за конкретан поступак

8.2. Исплата накнаде

Уговор о пуномоћству може бити како теретан тако и доброчин. Ако је теретан, односно двострано обавезан, властодавац је у обавези да пуно- моћнику исплати накнаду.

Висина накнаде се одређује уговором о пуномоћству, односно тарифом.

Ако уговором, односно тарифом није одређена висина накнаде, вла- стодавац дугује накнаду у уобичајеној висини, а ако о томе нема обича- ја, онда правичну накнаду (чл. 761. Закона о облигационим односима).74 Одређивање правичне накнаде врши суд, на основу налаза и мишљења вештака, у складу са околностима конкретног случаја.

Време плаћања накнаде може бити одређено вољом уговорних стра- на на различите начине: одједном, у једнаким или неједнаким ратама, за- висно од сложености преузетог правног посла итд.75

Уколико није друкчије уговорено, властодавац је дужан исплатити пуномоћнику накнаду по обављеном послу.

Ако је пуномоћник без своје кривице само делимично обавио пове- рени правни посао, има право на сразмеран део накнаде.

У случају кад би унапред уговорена накнада била у очигледној не- сразмери са учињеним услугама, властодавац може захтевати њено сма- њење (чл. 762. Закона о облигационим односима).

Властодавац је дужан платити накнаду у месту које је одређено уго- вором. Ако место плаћања није одређено уговором, властодавац је као дужник новчане обавезе у обавези да плаћање изврши у месту у коме пу-

банкротства, и то: путних трошкова, трошкова телефонских рачуна, трошкова канцелариј- ског материјала и трошкова на име ангажовања стручних лица од стране стечајног управни- ка за потребе конкретног стечајног поступка.” Када је за стечајног управника именована спе- цијализована институција, у складу са законом којим се уређује стечајни поступак, стварни трошкови из става 1. овог члана обухватају и стварне трошкове на име ангажовања лица која у име и за рачун те институције, као стечајног управника, обављају одговарајуће послове.

74 Тако и Кодекс правила професионалног понашања за адвокате у Европској унији у т. 3.4.1. xxxxxxx који адвокат наплаћује мора у потпуности бити саопштен странци, мора бити праведан и разуман. У т. 3.4.2. каже: У случају да не постоји другачији договор из- међу адвоката и странке, xxxxxxx који адвокат наплаћује подлеже утврђивању у складу с правилима која се примењују на чланове адвокатске коморе или адвокатског удружења ко- јем адвокат припада. Ако је адвокат члан више од једне адвокатске коморе или адвокатског друштва, примениће се она правила која су најуже повезана с уговором између адвоката и странке. Комплетан текст Кодекса у преводу Xxxxxx Xxxxxx Xxxxxxxxxx налази се у спе- цијалном издању: Одговорност и осигурање одговорности адвоката, Intermex, Београд, 2006, 123–136.

75 Xxxxx, Xxxxx, op. cit., 200.

номоћник има седиште, односно пребивалиште, а у недостатку пребива- лишта, боравиште (чл. 320. ст. 1. Закона о облигационим односима).

Ради обезбеђења наплате накнаде и трошкова пуномоћник има за- конско заложно право на покретним стварима властодавца које је добио на основу уговора о пуномоћству, као и на новчаним износима које је на- платио за рачун налогодавца (чл. 763. у вези са чл. 980. и 981. Закона о облигационим односима).

XXXXXXXXXX

Xxxxx, Xxxxx, Уговори грађанског права – посебни део облигационог права, Прав- ни факултет Универзитета Унион у Београду и ЈП Службени гласник, Бео- град, 2006.

Xxxxx, Xxxxx, Привредно право, Универзитет Сингидунум, Београд, 2005.

Xxxxx, Xxxxx, Облигационо право – општи део, Факултет за европске правно-по- литичке студије и ЈП Службени гласник, Сремска Каменица – Београд, 2009. Xxxxxxx, Xxxxx, Осигурање од одговорности одвјетника, Зборник правног факул-

тета Свеучилишта у Ријеци, број 1/2010.

Xxxxxxxxxx Xxxxxxxx, Грађанско-правни облигациони уговори, Научна књига, Бео- град, 1952.

Xxxxxxxx, Xxxxxx, Заступништво, Енциклопедија имовинског права и права удру- женог рада, Службени лист СФРЈ, 1978.

Xxxxxxxx, Xxxxxxxx, Основи теорије државе и права, Полицијска академија Београд, 1997.

Xxxxxx, Xxxx, Индивидуални стечај у Словенији, Правни живот, број 12/2008. Јанковец, Xxxxx, Уговорна одговорност, Пословна политика, Београд, 1993.

Xxxxx, Xxxxx, Одговорност и осигурање одговорности адвоката, Intermex, Бео- град, 2006.

Xxxxxxxxxxxxxx, Xxxxxxx, Облигације и уговори, Скица за Законик о облигација- ма и уговорима, Београд, 1969.

Xxxxxxxxx, Xxxxxx, Облигационо право, Научна књига, Београд, 1977.

Xxxxx, Xxxxxxx, Грађанско-правна одговорност адвоката у српском праву, Inter- mex, Београд, 2006.

Xxxxxxx, Xxxxxxxx, Извршење уговорних обавеза и одговорност за неизвршење,

Будвански правнички дани 3–6. јун 2008, Будва.

Прља, Xxxxxx, Xxxxxxx, Xxxxxxx, E-mail као доказно средство у упоредном праву,

Страни правни живот, број 2/2009.

Xxxxxxx, Xxxxx, Директива ЕУ о условима осигурања за покриће трошкова за пра- вне услуге, Токови осигурања, број 4/2009.

Xxxxxxx, Xxxxx, Могућа решења у обавезном осигурању од професионалне одго- ворности адвоката у нашем праву, Одговорност и осигурање одговорности адвоката, Intermex, Београд, 2006.

Xxxxxx, Xxxxx, Регулисање штета код обавезног осигурања одговорности адвоката,

Одговорност и осигурање одговорности адвоката, Intermex, Београд, 2006.

Цигој, Xxxxxx, Грађанска одговорност, Енциклопедија имовинског права и права удруженог рада, том I, Службени лист СФРЈ, Београд, 1978.

ПРАВНИ АКТИ

Закон о информационом систему Републике Србије, Сл. гласник РС, број 12/1996. Закон о електронском потпису, Службени гласник РС, број 135/2004.

Закон о промету непокретности, Службени гласник РС, број 42/98, 111/2009. Закон о парничном поступку, Службени гласник РС, бр. 72/11.

Закона о привредним друштвима, Службени гласник РС, број 36/11, 99/11. Законик о кривичном поступку, Службени лист СРЈ, бр. 70/2001, 68/2002, Слу-

жбени гласник РС, бр. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 46/2006, 49/2007,

122/2008, 20/2009, 72/2009, 76/10, 72/11.

Закон о прекршајима, Службени гласник РС, бр. 101/2005, 116/2008, 111/2009. Закон о патентима, Службени гласник РС, број 99/2011.

Закон о ознакама географског порекла, Службени гласник РС, број 18/2010.

Закон о облигационим односима, Службени лист СФРЈ, бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, Службени лист СРЈ, бр. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99, 44/99).

Закон о адвокатури, Службени гласник РС, бр. 31/2011, 24/2012.

Уредба о упису у Регистар заступника који води Савезни завод за интелектуалну својину, Слuжбени лист СФРЈ, број 39/95.

Тарифа о наградама и накнадама трошква за рад адвоката, Службени лист СРЈ, бр. 54/98, 75/99, 8/2001, 11/2002, Службени лист СЦГ, бр. 32/2003, 58/2004, 5/2006, Службени гласник РС, бр. 129/2007, 53/10, 15/12.

Правилник о висини награда за рад адвоката за одбране по службеној дужно- сти, Службени гласник РС, бр. 2/2004, 32/2004, 8/2005, 10/2006, 53/2006, 104/2006.

Тарифа о награди и надокнади трошкова заступника по службеној дужности – адвоката у пореском поступку, Службени гласник РС, бр. 55/2004.

Правилник о висини награде за рад и накнаде стварних трошкова привременог заступника капитала, Службени гласник РС, бр. 75/2005.

Правилник о основама и мерилима за одређивање награде за рад и накнаде тро- шкова стечајних управника, Службени гласник РС, бр. 1/11, 10/12.

Судски пословник, Сл. гласник РС, број 110/09, 70/11, 19/12.

CONTRACT OF AUTHORIZATION – PROXY

Xxxxxxx Xxxxxxxx, Ph. D.

University of Belgrade – Singidunum Faculty of Business Valjevo

Summary

Proxy is contract of authorization that has been given to legal attorney from one who grants authority. Contract of authorization is legal business between legal attorney and one who grants authority, which provide an obligation of attorney to take all necessary legal acts in behalf of one who grants authority, free of charge or with concluded fees. All legal acts of the attorney must be exceptionaly in interest of one who grants authority. Proxy has been usualy given by writen statement signed by attorney and one who grants authority. Proxy may be: general and special, limited and unlimited, explicit and tacit, singlesided and complex. As legal acts of attorney have been done in behalf of one who grants authority and in his interest, he takes all risks and responsibilities that may outcome from xxxxxxxx’x acts. One who grants authority may only ask for material satisfaction from attorney in such case, in order to compensate all caused damage.

Contract of authorization is product of consensus among contracting parties, explicit on subject in moment when it was concluded, may be singlesided or doublesided obliga- tory, free of charge or with fees and it is always based on trust among contracting parties.

Key words: contract of authorization, one who grants authority, attorney, proxy