Contract
II ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА
Услови за заснивање Члан 4.
Послодавац може засновати радни однос са лицем које има најмање 15 година живота, уколико су испуњени сви услови предвиђени законом, другим подзаконским или општим актом, посебним колективним уговором и актом послодавца.
Лице које заснива радни однос дужно је да приликом заснивања радног односа послодавцу достави исправе и друге доказе о испуњености услова за рад на пословима за које заснива радни однос.
Листу исправа из става 2. овог члана прописује директор.
Послодавац не може засновати радни однос са лицем које не испуњава услове предвиђене законом, као ни друге услове за рад предвиђене правилником о организацији и систематизацији послова.
Члан 5.
Послодавац је дужан да пре закључивања уговора о раду лице са којим заснива радни однос обавести о послу, условима рада, организацији рада и пословању послодавца, правима, обавезама и одговорностима из радног односа у складу са законом, испуњавању уговорних и других обавеза из радног односа, забрани вршења злостављања и правима, обавезама и одговорностима запосленог и послодавца у вези са забраном вршења злостављања и другим условима и правилима у вези са испуњавањем обавеза из радног односа код послодавца.
Уговор о раду Члан 6.
Радни однос се заснива уговором о раду који, пре ступања на рад, закључују лице које заснива радни однос и послодавац.
Уговор о раду сматра се закљученим када га потпишу запослени и послодавац.
У име послодавца уговор о раду потписује директор или, у његовом одсусутву, лице које он овласти. Када уговор о раду није потписао директор, овлашћено лице одмах по потписивању саставља информацију о томе и доставља је директору.
Уговор о раду закључује се у три примерка, од којих један задржава запослени, а два послодавац.
У случају да се не закључи уговор о раду у складу са ставом 1. овог члана, сматра се да је даном ступања на рад заснован радни однос на неодређено време.
Члан 7.
Уговор о раду садржи елементе прописане законом.
На права и обавезе који нису утврђени уговором о раду примењују се одговарајуће одредбе закона, посебног колективног уговора и овог правилника.
Уколико у уговору о раду није одређено време на које се закључује, сматра се да је радни однос заснован на неодређено време.
Ступање запосленог на рад Члан 8.
Запослени остварује права и обавезе из радног односа даном ступања на рад.
Ако запослени не отпочне са радом на дан који је утврђен уговором о раду, а за то нема оправдане разлоге, сматраће се да није засновао радни однос са послодавцем, осим ако је спречен да ступи на рад из оправданих разлога или ако се послодавац и запослени другачије договоре.
Као оправдани разлози због којих запослени није у могућности да отпочне са радом даном утврђеним уговором о раду сматрају се:
1) болест запосленог или члана породице са којим запослени живи у заједничком домаћинству;
2) смртни случај члана уже породице;
3) позив државних органа;
4) природне појаве или виша сила које су узрок да запослени није у стању да ступи
на рад;
5) други објективни разлози услед којих запослени противно својој вољи није био у могућности да ступи на рад.
У случају постојања разлога из претходног става, запослени је дужан да се јави послодавцу ради постизања договора о дану ступања на рад, као и да у року од два дана од престанка ових разлога послодавцу достави доказе о њиховом постојању.
Приправници Члан 9.
Радни однос у својству приправника заснива се са лицем које први пут ступа у радни однос, за занимање за које је то лице стекло одређену врсту и степен стручне спреме, ако је то као услов за рад на одређеним пословима утврђено законом и правилником о организацији и систематизацији послова.
Одредба става 1. овог члана односи се и на лице које је радило краће од времена утврђеног за приправнички стаж у степену стручне спреме која је услов за рад на тим пословима.
Трајање приправничког стажа утврђено је законом којим се уређује библиотечко- информациона делатност.
Члан 10.
За време трајања приправничког стажа приправник има право на зараду и сва друга права, обавезе и одговорности из радног односа као и други запослени код послодавца.
Члан 11.
По завршеном приправничком стажу, приправник може да полаже стручни испит, у складу са законом.
Трошкове полагања стручног испита сноси установа у којој ради лице које полаже стручни испит.
Приправник који је положио испит из става 1. овог члана распоређује се на радно место за које је оспособљен за самосталан рад.
Приправнику који не положи испит из става 1. овог члана радни однос престаје у складу са законом којим се уређује библиотечко-информациона делатност.
Члан 12.
Послодавац одређује лице из реда запослених задужено да уведе приправника у послове радног места, које прати и надзире његов рад.
Приправник је дужан да поступа по упутствима лица из става 1. овог члана и да се придржава закона и овог правилника.
Лице из става 1. овог члана води регистар приправника у који се уносе његови лични подаци: властито име, пребивалиште, датум и место рођења, ЈМБГ, као и датум почетка рада, датум престанка рада, одељење у ком је приправник распоређен. Сви наведени подаци се морају чувати у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.
Уговор о стручном оспособљавању и усавршавању Члан 13.
Послодавац може, са лицима која су заинтересована да се оспособе за полагање стручног испита (у даљем тексту: волонтер – приправник), закључити уговор о стручном оспособљавању и усавршавању за занимање за које је то лице стекло одређену врсту и степен стручне спреме, у складу са законом којим се уређују радни односи.
Закључењем уговора из става 1. овог члана не заснива се радни однос, нити рад ван радног односа.
Уговор о стручном оспособљавању и усавршавању закључује се са лицем које не поседује искуство на пословима за које се оспособљава за полагање стручног испита.
На трајање стажа волонтера – приправника сходно се примењују одредбе овог правилника којима се уређује дужина трајања стажа приправника.
Члан 14.
Волонтеру – приправнику се не исплаћује зарада нити друге накнаде на које имају право запослени код послодавца, укључујући и накнаду трошкова полагања стручног испита, осим ако овим правилником није другачије одређено.
Изузетно од става 1. овог правилника, волонтеру – приправнику припада право на накнаду осигурања за случај повреде на раду и професионалне болести, у складу са законом.
Послодавац је у обавези да волонтеру – приправнику обезбеди месечну карту за превоз у аутобуском саобраћају, дневни одмор у трајању од 45 минута, годишњи одмор у трајању од 20 радних дана, као и одсуства у случајевима који су предвиђени посебним колективним уговором и законом којим се уређују државни и верски празници.
Волонтер – приправник није дужан да обавља послове суботом, осим у изузетним случајевима, када није могуће успоставити нормално функционисање одељења или огранка у ком су распоређени.
На праћење рада волонтера – приправника сходно се примењују одредбе о праћењу рада приправника.
III РАДНО ВРЕМЕ, ОДМОРИ И ОДСУСТВА
Опште одредбе Члан 15.
Пуно радно време запосленог износи 40 часова недељно.
У радно време се рачуна и време које запослени проведе учествујући у књижевним вечерима и другим манифестацијама чији је организатор послодавац.
Сваки запослени је у обавези да у току месеца ради и једну суботу.
О трајању дневног радног времена и распореду запсолених који раде суботом одлуку доноси директор.
Дневни одмор Члан 16.
Запослени има право на одмор у току дневног рада, дневни, недељни и годишњи одмор, у складу са законом, посебним колективним уговором и општим актом.
Годишњи одмор Члан 18.
Запослени има право на годишњи одмор у складу са законом и посебним колективним уговором.
Право на коришћење годишњег одмора запослени стиче у складу са законом.
Члан 19.
У свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор од највише 30 радних дана.
Минимални годишњи одмор од 20 радних дана увећава се по основу следећих критеријума:
1) радног искуства – један радни дан за сваких навршених пет година времена проведеног у радном односу, укључујући и стаж осигурања са увећаним трајањем;
2) образовања, и то:
(1) за високо образовање на студијама другог степена (основне академске студије, специјалистичке академске студије, или специјалистичке струковне студије) и на основним студијама у трајању од најмање четири године – четири радна дана;
(2) за високо образовање на студијама првог степена (основне академске, односно струковне студије), студијама у трајању од три године, образовање и специјалистичко образовање након средњег образовања – три радна дана;
(3) за средње образовање у трајању од четири године – два радна дана;
(4) за основно образовање, оспособљеност за рад у трајању од једне године, образовање за рад у трајању од две године или средње образовање у трајању од три године – један радни дан;
3) услова рада и то за рад на радним местима са повећаним ризиком – три радна дана;
4) доприноса на раду, на основу оцене и мишљења директора – највише пет радних дана;
5) других критеријума и то:
(1) запосленом са инвалидитетом – три ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇;
(2) самохраном родитељу са малолетним дететом – три радна дана;
(3) родитељу са дететом старости до 15 година живота – три ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇;
(4) родитељу са троје или више деце млађих од 15 година – четири радна дана;
(5) запосленом који има дете са сметњама у психофизичком развоју – четири радна дана.
Критеријуми из става 2. тачка 5) подтачке (2)-(4) се не могу сабирати, већ се за обрачун трајања годишњег одмора узима оно што је за запосленог најповољније.
Члан 20.
Годишњи одмор запосленом одобрава директор, на основу писаног захтева у који се уносе: име и презиме запосленог, одељење у ком ради и период трајања одмора.
Период и дужина одмора одређују се на основу потреба процеса и организације рада код послодавца.
Захтев из става 1. овог члана се доставља директору у року од највише 5 радних дана пре дана који је у захтеву наведен као дан почетка одмора.
Директор одлучује о захтеву из става 1. овог члана решењем, у року од два дана од дана његовог пријема.
Члан 21.
Запослени млађи од 18 година имају право на годишњи одмор у трајању од 35 радних дана.
Плаћено одсуство Члан 22.
Запослени има право на одсуство са рада уз накнаду зараде (плаћено одсуство) у укупном трајању до седам радних дана у току календарске године у следећим случајевима:
1) склапања брака – седам радних дана;
2) порођаја супруге или ванбрачног партнера који живи у заједничком домаћинству са запосленим – пет радних дана;
3) поласка детета запосленог у први разред основне школе – два радна дана;
4) селидбе домаћинства – три радна дана;
5) склапања брака детета запосленог – три ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇;
6) отклањања последица у домаћинству запосленог изазваних елементарним непогодама, хаваријама или другим непредвидивим разлозима више силе – седам радних дана;
7) одсуствовања са посла ради присуствовања седницама, конференцијама, конгресима, семинарима, културним, радничко-спортским играма и другим синдикалним
активностима које се организују од стране репрезентативних синдиката на нивоу Републике Србије, аутономне покрајине и града, уз достављање пратеће документације – до седам радних дана;
8) теже болести члана уже породице запосленог – до седам радних дана;
9) полагања испита у оквиру стручног усавршавања, за сваки испит – три радна дана;
10) коришћења организованог рекреативног одмора у циљу превенције радног инвалидитета – седам радних дана;
11) полагања испита којим се стиче непосредно виши степен образовања у области у коју спадају послови које запослени обавља, израда докторске дисертације, учешћа у студијским или експертским групама и другим облицима стручног усавршавања, а на основу акта послодавца који се односи на стручно усавршавање запослених – до седам радних дана;
12) смрти ▇▇▇▇▇▇▇▇ (рођака) – два радна дана.
Плаћено одсуство одобрава се на основу писаног захтева у који се уносе име и презиме запосленог, одељење у ком ради и разлог због ког се захтева одсуство.
Поред права на одсуство из става 1. овог члана, запослени има право на плаћено одсуство и у следећим случајевима:
1) смрт члана уже породице – пет радних дана и
2) за сваки случај добровољног давања крви – два узастопна радна дана, рачунајући и дан давања крви.
Чланом уже породице запосленог из става 1. тачка 8) и става 3. тачка 1) овог члана сматрају се: супружник, ванбрачни партнер, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.
Плаћено одсуство из става 1. овог члана може се користити у току календарске године највише до седам радних дана, осим у случајевима из става 1. тач. 1)-3) и 8)-12) овог члана, који се не урачунавају у укупан број радних дана плаћеног одсуства у току календарске године.
Неплаћено одсуство Члан 23.
Запосленом се може одобрити неплаћено одсуство до 30 дана у једној календарској години, под условом да одсуство не омета процес и организацију рада, у случају:
1) полагања испита којим се стиче непосредно виши степен образовања у областима у које спадају послови које запослени обавља, учешће у студијским или експертским групама и другим облицима стручног усавршавања, када је запослени по истом основу искористио своје право на плаћено одсуство;
2) стручног усавршавања за које запослени нема право на плаћено одсуство;
3) лечења или неговања члана уже породице;
4) учешћа у културним и спортским активностима у својству извођача, уз приложен позив;
5) обављања приватних послова – до 5 радних дана;
6) за случај смрти блиског сродника по крвном или тазбинском сродству – до 5 радних дана.
У случају неплаћеног одсуства запосленог, права и обавезе из радног односа мирују.
Запосленом се може одобрити неплаћено одсуство и дуже од 30 радних дана у једној календарској години, ако то допушта процес рада.
Одсуство са рада, у договору са руководиоцем, одобрава директор на основу писаног захтева запосленог и одговарајуће документације, којом се потврђују разлози одсуствовања.
IV ПЛАТЕ, НАКНАДА ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА
Плата Члан 24.
Плата се утврђује на основу основице за обрачун плата, коефицијента који се множи основицом, додатка на плату и обавеза које запослени плаћа по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање из плате, у складу са законом.
Додатак на плату Члан 25.
Запослени има право на додатак на плату по основу:
1) прековременог рада – 26% од основице;
2) рада на дан празника који је нерадни дан – 110% од основице;
3) рада ноћу – 26% од основице;
4) времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада оствареног у радном односу код послодавца – 0,4% од основице.
Послодавцем у смислу става 1. тачка 4) овог члана је установа културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, под условима прописаним законом.
Ако се истовремено стекну услови за додатак на плату по више основа, плата се увећава процентом добијеним сабирањем процената увећања по свим основама.
Накнада плате Члан 26.
Запослени има право на накнаду плате за време одсуствовања са рада у висини 100% просечне плате у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду и то:
1) за време коришћења годишњег одмора;
2) за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан;
3) за време одсуства са рада на позив државних органа;
4) за време коришћења плаћеног одсуства у случајевима који су утврђени законом и уговором;
5) за време прекида рада до којег је дошло наредбом надлежног државног органа, или надлежног органа послодавца због необезбеђивања безбедности и здравља на раду.
Члан 27.
Запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад до 30 дана и то:
1) најмање у висини 65% просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у ком је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са законом, ако је спреченост за рад проузрокована болешћу или повредом ван рада, ако законом није друкчије одређено;
2) у висини 100% просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са овим законом, ако је спреченост за рад проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу, ако законом није друкчије одређено.
Накнада трошкова Члан 28.
Запослени има право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада, службено путовање у земљи, службено путовање у иностранству и смештаја и исхране за рад и боравак на терену, у складу са законом и посебним колективним уговором.
Друга примања Члан 29.
Запослени има право на исплату отпремнине при одласку у пензију, као и накнаде трошкова у случају смрти запосленог или члана уже породице, а у складу са законом и посебним колективним уговором.
Члан 30.
Запослени има право на исплату солидарне помоћи и јубиларне награде у складу са законом и посебним колективним уговором.
V ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА И ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ
Разлози за престанак радног односа Члан 31.
Запосленом радни однос престаје у складу са законом и посебним колективним уговором.
Послодавац може запосленом отказати уговор о раду уколико за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог и његово понашање, као и уколико је запослени својом кривицом учинио повреду радне обавезе, или није поштовао радну дисциплину.
У случају постојања повреде радне обавезе или непоштовања радне дисциплине, послодавац може, уместо отказа уговора о раду, изрећи једну од дисциплинских мера прописаних овим правилником, уколико сматра да постоје олакшавајуће околности или уколико повреда радне обавезе, односно непоштовање радне дисциплине, није такве природе да запосленом треба да престане радни однос.
За утврђивање програма решавања вишка запослених примењују се критеријуми прописани посебним колективним уговором.
Повреда радне обавезе Члан 32.
Повредом радне обавезе се, поред радњи утврђених законом, сматрају и:
1) одбијање запосленог да обавља у потпуности задатке и послове за које је закључио уговор о раду;
2) непријављивање штете причињене послодавцу;
3) неблаговремени долазак на рад и одлазак са рада пре истека радног времена или неоправдано одсуствовање са посла за време када је присутност обавезна;
4) незаконито располагање материјалним средствима и неовлашћена послуга повереним средствима;
5) неоправдан изостанак са посла два узастопна радна дана или три дана са прекидима у току године;
6) непотпуно, неблаговремено и несавесно вођење евиденције;
7) необавештавање о пропустима у вези са безбедношћу и здрављем на раду;
8) одбијање сарадње са другим запосленим због личне нетрпељивости или других неоправданих разлога;
9) обављање приватних послова на радном месту или ван радног места у току радног времена, без одобрења директора (неоправдано напуштање места рада);
10) неовлашћено коришћење средстава Библиотеке;
11) непоштовање радних налога директора, одлука органа управљања или одредаба општег акта Библиотеке;
12) неоправдано учестало кашњење запослених на манифестације чији је организатор Библиотека, а који су укључени у њихову организацију;
13) фалсификовање докумената;
14) одавање пословне, службене или друге тајне, утврђене законом или општим актом послодавца;
15) неовлашћена промена података у евиденцији, односно исправи, брисањем, додавањем, прецртавањем или изостављањем података;
16) уништење, оштећење, скривање или изношење евиденције, односно исправе;
17) одбијање пријема и давања на увид евиденције лицу које врши надзор над радом Библиотеке, управном и надзорном одбору или оснивачу и
18) изношење неистинитих, односно нетачних података у вези са пословањем Библиотеке и запослених;
19) необавештавање послодавца о поклону који прими у својству запосленог код послодавца, чија је вредност већа од 2500 РСД и
20) злоупотреба рачунара, интернета, система електронске поште, стабилних или мобилних телефона;
21) непоступање по налогу директора који се односи на покретање и вођење дисциплинског поступка.
Непоштовање радне дисциплине Члан 33.
Непоштовањем радне дисциплине се, поред радњи утврђених законом, сматрају и:
1) понашање запосленог, које утиче, односно има за последицу поремећај процеса рада или на други начин битно отежано пословање;
2) угрожавање или повређивање физичког или психичког интегритета запосленог (свађа, увреда, физичко, морално, сексуално или на други начин учињено злостављање);
3) изазивање и учествовање у нередима и тучи у просторијама послодавца или на службеном путу;
4) бахато, непристојно или недолично понашање у току радног времена, које штети угледу установе;
5) долазак на рад у припитом или напитом стању, или под утицајем опојних дрога, као и конзумирање алкохола и опојних средстава у току радног времена;
6) непоштовање закона и прописа којим се регулише заштита становништва од изложености дуванском диму;
7) ометање других запослених у обављању послова и радних задатака;
8) неоправдано кашњење на посао дуже од пет радних дана у месецу;
9) неуредно одржавање простора у коме је смештена роба, документација и др., а што има за последицу оштећење те робе или документације;
10) организовање политичких странака или вођење политичке кампање у просторијама послодавца;
11) организовање верских секти у просторијама послодавца;
12) организовање или промовисање организација, удружења или групација чије је деловање противно принудноправним прописима Републике Србије и
13) изражавање националне, верске, расне или друге нетрпељивости.
Дисциплинске мере Члан 34.
Дисциплинске мере које се могу изрећи запосленом у случају повреде радне обавезе или непоштовања радне дисциплине су:
1) привремено удаљење са рада без накнаде зараде, у трајању од једног до 15 дана;
2) новчана казна у висини до 20% основне зараде запосленог за месец у ком је изречена, у трајању до три месеца, која се извршава обуставом од зараде и
3) опомена са најавом отказа у којој се наводи да ће послодавац запосленом отказати уговор о раду без поновног упозорења, ако у наредном року од шест месеци учини исту повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине.
Дисциплински поступак Члан 35.
У случају сазнања за повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине, директор решењем образује дисциплинску комисију чији је задатак да испита све околности од значаја у конкретном случају и истовремено писаним путем упозорава запосленог на постојање разлога за отказ уговора о раду, при чему му оставља рок од најмање осам дана да се на ове наводе изјасни писаним путем.
Писано изјашњење из става 1. овог члана запослени доставља дисциплинској комисији.
Решење о образовању дисциплинске комисије садржи законски основ, орган који доноси решење, назив решења, имена чланова, имена њихових заменика, навођење разлога за вођење поступка, задатке комисије, рок у ком је потребно окончати поступак, као и потпис овлашћеног лица Библиотеке.
Дисциплинска комисија се састоји од три члана од којих је један обавезно дипломирани правник и један члан синдиката формираног у установи.
Дисциплинска комисија се састаје у року од три дана од дана пријема изјашњења из става 1. овог члана, прегледа сву документацију у вези са поступком и заказује јавну седницу на којој ће се расправљати о наводима који се тичу повреде радне обавезе, односно непоштовања радне дисциплине, на коју се обавезно позива запослени.
Јавна седница из става 5. овог члана се одржава у року од најмање осам дана од одржавања првог састанка дисциплинске комисије, а позивање запосленог врши се у складу са одредбама закона којим се уређује општи управни поступак.
На јавној сединици из става 5. овог члана, комисија саопштава запосленом разлоге вођења дисциплинског поступка и даје му прилику да се о свим наводима изјасни, након чега му може поставити питања у сврху детаљног разјашњења ствари.