Contract
На основу члана 51. Закона о спорту ("Службени гласник Републике Србије", број 24/2011), члана 6. ст.1. и 2. Закона о арбитражи ("Службени гласник Републике Србије", број 46/2006) и чл. 47. и 80. Статута Фудбалског савеза Србије (Службени лист ФСС "Фудбал", ванредни број 2/2012), Извршни одбор Фудбалског савеза Србије на седници одржаној 25. фебруара 2013. године, донео је
ПРАВИЛНИК
О РАДУ АРБИТРАЖНОГ СУДА ФУДБАЛСКОГ САВЕЗА СРБИЈЕ
I - ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
СТАТУС
Арбитражни суд Фудбалског савеза Србије (у даљем тексту ФСС) је стална арбитражна институција која решева спорове и посредује у циљу споразумног решавања спорова у границама своје надлежности .
Седиште Арбитражног суда је у Београду, Теразије 35.
ОРГАНИЗАЦИЈА И САСТАВ
Xxxxxxxxxx суд има председника, шест арбитара и секретара.
ПРЕДСЕДНИК
Председника Арбитражног суда из реда арбитара бира Скупштина ФСС на период од четири године који се поклапа са избором арбитара с тим да може бити поново биран.
Председник представља и руководи радом Арбитражног суда. Он именује арбитре, одлучује о надлежности Арбитражног суда и у другим случајевима предвиђеним овим Правилником.
Председник Арбитражног суда не може бити биран за арбитра кога странке бирају. Он може бити председник арбитражног већа, арбитар појединац и посредник.
У случају одсутности или спречености, функцију председника обавља заменик кога одреди председник из редова арбитара.
СЕКРЕТАР
Секретара именује генерални секретар ФСС. Он врши стручне иадминистративне послове Арбитражног суда и бира се из редова Стручне службе ФСС.
АРБИТРИ
Арбитре бира Скупштина ФС Србије на основу коначне листе кандидата за арбитре коју саставља Извршни одбор ФС Србије. Коначна листа кандидата за арбитре се саставља у складу са предлозима чланова ФС Србије, односно удружења клубова, синдиката професионалних играча који је признат као пуноправни члан ФИФПро и организације тренера.
Арбитражни суд има седам арбитара укључујући и председника Арбитражног суда које бира Скупштина ФСС на период од четири године с тим да могу бити поново бирани. Странке не могу бирати друге арбитре.
Арбитар мора бити дипломирани правник са 10 година радног искуства на правним пословима.
За арбитра не може бити именовано лице које је власник, члан органа или запослени код спортских организација у фудбалском спорту, лице које је у истој ствари учествовало у одлучивању у ранијем поступку, лице које је члан органа, службено лице или запослени у ФС Србије, као ни лице у вези с којим постоје други разлози који доводе у питање његову непристрасност.
Функција арбитра ,укључујући и председника престаје:
-на лични захтев,
-када наступи разлог који представља сметњу за избор,.
-када преузме дужност која је неспојива са вршењем функције арбитра,
-због теже повреде начела непристрасности, савесности, независности или самосталности у раду и одлучивању односно неизвршавања, неблаговременог или неуредног извршаванја дужности у Арбитражном суду,
-у случају правоснажне осуђујуће пресуде за кривично дело које је сметња за избор односно које га чини неподобним за вршење функције арбитра.
Одлуку о разрешењу арбитра доноси Скупштина ФСС, а између две седнице Скупштине,привремену одлуку доноси Извршни одбор ФСС, коју верификује Скупштина ФСС на првој наредној седници.
Уколико у периоду између две седнице Скупштине ФС Србије некоме од арбитара престане функција, одлуку о избору новог арбитра доноси Извршни одбор ФС Србије, уз обавезу да ту одлуку верификује Скупштина ФС Србије на првој наредној седници.
II - КОНСТИТУИСАЊЕ АРБИТРАЖЕ
АРБИТАР ПОЈЕДИНАЦ И АРБИТАЖНО ВЕЋЕ
У споровима у којима динарска противредност не прелази 2.500 ЕУРА арбитражни поступак спроводи арбитар појединац, док у свим осталим споровима поступак спроводи арбитражно веће које се састоји од три члана.
АРБИТАР ПОЈЕДИНАЦ
Странке споразумно бирају арбитра појединаца у року од 8 дана од када једна странка позове другу да заједнички именују арбитра а најкасније до истека рока за одговор на тужбу. Ако странке у наведеном року не изаберу споразумно арбитра појединца,његово именовање врши председник Арбитражног суда.
АРБИТРАЖНО ВЕЋЕ
У споровима које решава арбитражно веће тужилац именује свог арбитра приликом подношења тужбе а тужени у одговору на тужбу. Ако странке пропусте да изаберу арбитре у наведеним роковима арбитре именује председник Арбитражног суда у року од 8 дана о чему се обавештавају странке и арбитри.
Трећег арбитра као председника арбитражног већа именује арбитри странака у року од 8 њиховог именовања. Ако у наведеном року арбитри странака не именују председавајућег арбитра, њега у наредном року од 3 дана именује председник Арбитражног суда.
Ако изабрани арбитар не прихвати своје именовање или ако странке именовање препусте Арбитражном суду, арбитре именује председник Арбитражног суда у року од 8 дана.
ЗАЈЕДНИЧКИ АРБИТАР
Ако се у једном спору појављују као тужилац и тужени више лица, они бирају споразумно заједничког арбитра.Ако се се не споразумеју у роковима предвиђеним овим Правилником, арбитра именује председник Арбитражног суда.
ИЗЈАВА АРБИТРА
Лице које треба да буде арбитар писмено изјављује да ли се прихвата ове дужности и треба да открије било коју околност која може да изазове сумњу у његову непристрасност и независност.
Ова изјава се доставља секретару који је доставља странкама
Уколико странке не ставе примедбе у року од 3 дана од дана пријема изјаве арбитар се сматра именованим.
Ако једна или обе странке ставе примедбе о коначном именовању одлучује председник Арбитражног суда..
Овом одредбом се не дирају одредбе о изузећу арбитара.
ИЗУЗЕЋЕ АРБИТРА
Изузеће арбитра се може тражити само ако постоје околности које могу да изазову оправдану сумњу у његову непристрасност и независност. Странка може захтевати изузеће арбитра кога је именовала сама или заједно са противном странком само из разлога који је настао или за који је сазнала после извршеног именовања.
Захтев за изузеће се подноси у писменој форми у року од 3 дана пошто је странка сазнала за разлоге изузећа или о именовања арбитра.
О захтеву за изузеће одлучује председник Арбитражног суда у року од 3 дана од пријема писменог изјашњења арбитра чије се изузеће захтева.О изузећу председника Арбитражног суда одлучују сви арбитри већином гласова. Одлука о изузећу не мора бити образложена.
Поднети захтев за изузеће не спречава даљи ток арбитражног поступка.
ПОВЛАЧЕЊЕ И ОПОЗИВ АРБИТРА
Члан 12.
Дужност арбитра престаје на основу писмене изјаве о повлачењу сдужности ако постоје оправдани стварни или правни разлози због којих арбитар није више у стању да обавља своју дужност у примереном року.
Странке се могу споразумети о опозиву арбитра ако он због стварних или правних разлога није више у стању да обавља своје дужности или их не обавља у примереном року.
Ако се странке не споразумеју о опозиву арбитра, одлуку о опозиву доноси председник Арбитражног суда у року од 3 (три) дана, ако то једна од странака захтева.
Чињеница да је на основу овог члана или члана 11. арбитру престала функција
,не значи да се тиме признаје као основан било од којих разлога предвиђених у овом члану или у члану 11. став 1.
ЗАМЕНА АРБИТРА
Ако арбитру на било који начин престане дужност, именује се нови арбитар у складу са одредбама овог Правилника.
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Арбитражни суд је надлежан да посредује или решава спорове проистекле:
а) из односа између ФСС и чланова ФСС
б) из односа свих чланова ФСС а поводом права,обавеза и одговорности које се остварују у ФСС
ц) из статусних питања играча и тренера и у вези са тим имовинских односа који настају између појединих субјеката ФСС (клуб-клуб,играч-клуб,тренер- клуб,клуб- територијални савез)
д) Арбитражни суд је надлежан без обзира на статус учесника у време трајање поступка ако су статус члана ФСС имали у време када је спорни однос настао.
СПОРАЗУМ О АРБИТРАЖИ
Надлежност Арбитражног суда заснива се споразумом о арбитражи који закључују странке.
Споразум о арбитражи мора бити садржан у уговорној одредби (арбитражна клаузула) или у посебном уговору и може да се закључи у погледу будућих или већ насталих спорова из одређеног правног односа.
Споразум о арбитражи мора бити закључен у писменој форми прописаној у члану 12. Закона о арбитражи Републике Србије.
Непостојање или ништавост основног уговора не повлачи ништавост споразума о арбитражи
ОДЛУЧИВАЊЕ О НАДЛЕЖНОСТИ
Члан 16.
Тужени може оспорити надлежност Арбитражног суда само у одговору на тужбу а уколико није дао одговор на тужбу или други поднесак најкасније до упуштања у расправљање о предмету спора. Ово право тужени има и када је именовао арбитра или учествовао у његовом именовању.
Приговор да Арбитражни суд прекорачује границе својих овлашћења странка мора да поднесе чим питање за које се тврди да прелази границе овлашћења Арбитражног суда буде изнето у арбитражном поступку.
О приговору ненадлежности укључујући и приговор о постојању или пуноважности споразума о арбитражи одлучује председник Арбитражног суда prima faciae као о претходном питању у року од 8 дана од његовог истицања.
Ако председник Арбитражног суда prima faciae утврди да је Арбитражни суд надлежан, поступак се наставља и ако тужени одбије да учествује у њему. О приговору нeнадлежности ће се у овом случају коначно одлучити у контрадикторном поступку пред арбитражним већем или арбитром појединцем. Ако је приговор ненадлежности одбијен доноси се закључак који се образлаже у коначној одлуци о предмету спора.
Ако председник Арбитражног суда утврди да Арбитражни суд није надлежан, секретар Арбитражног суда о томе обавештава странке.
Арбитражно веће или арбитар појединац доноси одлуку ако усвоје приговор ненедлежности и огласе се ненадлежним.
Арбитражни суд неће прихватити своју надлежност ако споразум о арбитражи или уговор о основном послу садрже одредбе који нису у складу са овим Правилником као и када су захтеви или поступање странака у току поступка такви да онемогућавају нормално одвијање поступка. Одлуку о овоме доноси председник Арбитражног суда.
IV - АРБИТРАЖНИ ПОСТУПАК
ОСНОВНА НАЧЕЛА
На поступак пред Арбитражним судом примењују се одредбе овог Правилника. Ако нека процесна питања нису уређена овим Правилником а странке, ако то не учине арбитри, не одреде правила која сматрају целисходним у границама Закона о арбитражи, на поступак се примењују одредбе Закона о арбитражи односно одредбе Закона о парничном поступку ако нису у супротности са Законом о арбитражи.
Арбитражни поступак се води на српском језику.
У поступку пред Арбитражним судом странке су равноправне.Арбитражни суд је дужан да свакој странци омогући да изнесе своје ставове и доказе као и да се изјасни о радњама и предлозима друге странке.
ТУЖБА
Спор се покреће тужбом која се заједно са прилозима подноси у довољном
броју примерака за Арбитражни суд (један за списе предмета и један за сваког арбитра) и противну странку.
Тужба садржи:
а) име (пословно име ) тужиоца и xxxxxxx ,њихова пребивалишта односно седишта
б) име и адресу заступника странке,уколико постоји, са пуномоћјем за заступање у прилогу
в) доказ о постојању споразума о надлежности Арбитражног суда г) именовање арбитра
д) вредност спора ђ) тужбени захтев
е) опис предмета спора
ж) доказе на којима се базира тужбени захтев з) датум и својеручни потпис
ОДГОВОР НА ТУЖБУ
Тужени је дужан да одговори на тужбу у року од 8 (осам) дана од дана достављања тужбе.
Тужени у свом одговору именује арбитра и изјашњава о захтевима, наводима и доказима тужбе и износи своје наводе заједно са одговарајућим доказима.
Ако уредно позвани тужени не одговори на тужбу у предвиђеном року или одбије да узме учешће у арбитражном поступку, арбитражни поступак се наставља према одредбама овог Правилника.
ПРОТИВТУЖБА
Тужени може да поднесе противтужбу до закључења главне расправе ако захтев из противтужбе проистиче из истог чињеничног и правног основа
Противна странка одговара на противтужбу у року од 8 дана од дана достављања противтужбе.
На противтужбу се примењују одредбе овог Правилника о тужби.
УМЕШАЧ
Лице које има правни интерес да учествује у арбитражном спору може се придружити једној од странака само уз сагласност обе странке.
СПАЈАЊЕ ТУЖБИ И ПОСТУПАКА
Ако су пред Арбитражним судом странке једна против друге поднеле више тужби које потичу из различитих правних односа председник Арбитражог суда настојаће да се поступак по овим тужбама споји и да о њима одлучи исто арбитражно веће ради економичности поступка.
ДОСТАВЉАЊЕ
Члан 23.
Достављање позива и других писмена странкама у току поступка врши се личном предајом примаоцу или путем поште на поштанску адресу примаоца препорученим писмом уз повратну потврду о пријему или на други начин којим се обезбеђује писмени доказ о томе да је писмено упућено.
Поштанска адреса је адреса на коју прималац редовно прима пошту. Ако прималац није одредио другу адресу или друго не произилази из околности случаја, поштанском адресом се сматра адреса пословног седишта правног лица или његовог огранка ,односно адреса редовног боравишта физичког лица или адреса наведена у споразуму о арбитражи.
Ако се адреса из става 2. овог члана не може утврдити сматра се да је писмено примљено ако је упућено на последњу познату поштанску адресу примаоаца.
Сматра се да је достављање пуноважно извршено и онда када странка или њен пуномоћник одбију да приме позив или друга писмена.
Ако су странке одредиле своје пуномоћнике,сви позиви и писмена упућују се на адресу пуномоћника.
Ако достављање писмена пуномоћнику остане без успеха,достављање ће се извршити странци.
УСМЕНА РАСПРАВА
Усмене расправе се одржавају у седишту Арбитражног суда.
На предлог странака арбитражно веће или арбитар појединац могу да одлуче да се усмена расправа одржи и у неком другом месту.
Усмене расправе су нејавне, ако се странке нису друкчије споразумеле. На усменој расправи се води записник или се врши тонско снимање.
Одлука се може донети на основу поднетих писмених доказа само ако арбитри утврде да су писмени поднесци и докази довољни за доношење одлуке и без усмене расправе и обе странке се о томе сагласе у року од 8 дана.
Усмена расправа ће се одржати увек када једна странка то захтева
Када једна или обе странке,иако уредно позване, не дођу на усмену расправу арбитри пошто утврде да су странке уредно позване на усмену расправу и да немају оправданих разлога за своје одсуство, могу приступити расправљању спора као да су странке или странка присутне.
ИЗВОЂЕЊЕ ДОКАЗА
Арбитри у току целог поступка одлучују о извођењу доказа на предлог странака или по својој иницијативи.
Доказе чине изјаве странака у поступку,изјаве сведока, исправе, извештаји вештака и сав остали доказни материјал који се односи на предмет спора.
Арбитри цене доказну снагу изведених доказа по слободном уверењу.
Ако странка која је предложила извођење доказа не положи предујам трошкова неће се приступити извођењу доказа.
СВЕДОЦИ
Саслушање сведока врши се по правилу на расправи а ван расправе по одлуци арбитражног већа или арбитра-појединца.
Арбитри могу захтевати да сведок у одређеном року преда своју писмену изјаву
ВЕШТАЦИ
Вештака одређује арбитражно веће односно арбитар појединац који му одређује задатак у случајевима када је ради утврђивања или разјашњења неке чињенице потребно стручно знање којим арбитри не располажу.
Арбитри могу наложити странкама да доставе вештаку све потребне информације, исправе и омогуће приступ исправама и другим стварима ако је то потребно.
Ако једна од странака то захтева или ако то наложе арбитри,вештак је дужан
,да после подношења писменог налаза и мишљења учествује у усменој расправи на којој странке могу да му постављају питања.
Странке могу да доведу друге вештаке који ће са именованим вештаком расрављати спорна питања.
Одредбе овог Правилника о изузећу арбитара сходно се примењују и на изузеће вештака.
РОКОВИ
Ако овим Правилником нису предвиђени рокови за обављање појединих радњи, рокове одређује арбитражно веће или арбитар појединац односно секретар Арбитраже уз сагласност арбитражног већа или арбитра појединца
Секретар Xxxxxxxxx може продужити рок у оправданим случајевим по предлогу једне или обе странке а у сваком случају по одлуци арбитражног већа или арбитра појединца.
ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ И МЕРЕ ОБЕЗБЕЂЕЊА
Члан 29.
Председник Арбитражног суда на предлог једне странке одређује привремену меру коју сматра потребном с обзиром на предмет спора а може истовремено да тражи од странке да положи одговарајуће обезбеђење.
ОКОНЧАЊЕ АРБИТРАЖНОГ ПОСТУПКА
Члан 30.
Арбитражни поступак се окончава доношењем коначне арбитражне одлуке или закључком о обустављању поступка који се доноси у случајевима предвиђеним у одредбама става 2. овог члана.
Закључак о обустављању поступка се доноси у следећим случајевима: а) када тужилац не поднесе тужбу у складу са овим Правилником.
б) када тужилац повуче тужбу осим ако се тужени томе не успротиви а арбитражно веће односно арбитар појединац оцене да тужени има оправдан интерес да се донесе коначна арбитражна одлука у спору
в) када се странке споразумеју о обустављању поступка
г) када арбитражно веће односно арбитар појединац оцене да је арбитражни поступак из било ког разлога постао немогућ или непотребан
д) када је арбитражни поступак обустављен у складу са чл. 16. став 7. и 41. став 4.
ОДЛУКА НА ОСНОВУ ПРАВА ИЛИ ПРАВИЧНОСТИ
Члан 31.
Арбитажно веће односно арбитар појединац доносе одлуку применом прописа ФСС, правних правила домаћег права узимајући у обзир одредбе уговора и обичаје који се могу применити на предмет спора.
Арбитражно веће односно арбитар појединац може донети одлуку на основу начела правде и правичности само ако су се о томе странке изричито споразумеле.
ДОНОШЕЊЕ ОДЛУКЕ
Арбитражно веће односно арбитар појединац могу у току арбитражног поступка да донесу међуодлуку и делимичну одлуку. Коначна одлука се доноси када је арбитражни поступак завршен.
Када одлуку доноси арбитражно веће одлука се доноси на нејавној седници једногласно или већином гласова после већања у коме морају да учествују сви арбитри осим ако се странке нису друкчије споразумеле.
ПОТПИСИВАЊЕ ОДЛУКЕ
Арбитражна одлука се доноси у писменој форми и мора бити потписана од стране арбитара односно арбитра појединца .
Одлука арбитражног већа је пуноважна и када један од арбитара одбије да је потпише ако је одлуку потписала већина арбитара и на одлуци утврдила ускраћивање потписа.
ИЗДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ
Арбитар који је ускратио потпис може да у разумном року достави своје писмено издвојено мишљење које се доставља странкама уз одлуку ако тај арбитар то изричито затражи.
САДРЖИНА ОДЛУКЕ
Писмено израђена одлука има увод, изреку о предмету спора и образложење ако га странке нису споразумно искључиле .
ОДЛУКА НА ОСНОВУ ПОРАВАЊА
Члан 36.
Странке могу у току поступка да се поравнају о предмету спора.
Арбитражно веће односно арбитар појединац доносе одлуку на основу поравнања на захтев странака, осим ако су дејства поравнања супротна јавном поретку.
Одлука на основу поравнања не мора да садржи образложење. Она има снагу одлуке Арбитражног суда.
ИСПРАВКА,ТУМАЧЕЊЕ И ДОПУНА ОДЛУКЕ
Члан 37.
Арбитражно веће односно арбитар појединац на захтев сваке странке врши исправку језичких или техничких грешака или даје тумачење те одлуке. Арбитражно веће односно арбитар појединац могу и по својој иницијативи вршити такве исправке.
На захтев странке арбитражно веће односно арбитар појединац доноси допунску одлуку о захтевима изнетим у арбитражном поступку о којима није одлучено у арбитражној одлуци.
Захтеве из ст. 1. и 2. странка мора да поднесе најкасније у року од 30 дана од пријема одлуке.
Исправке,тумачења и допуне одлуке врше се у писменом облику сходно одредбама члана 35. овог Правилника.
Одлука о исправкама, тумачењу и допунама је саставни део одлуке на коју се односи.
ДЕЈСТВО И ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКЕ
Арбитражна одлука је коначна и против ње нема места желби. Она има снагу правоснажне пресуде редовног суда
Прихватањем надлежности Арбитражног суда,странке се обавезују да ће његову одлуку извршити.
КЛАУЗУЛА ИЗВРШНОСТИ
Xxxxxxxx извршности ставља секретар Арбитражног суда.Она се даје најраније по протеку рока од 8 дана од истека рока за захтевање исправке одлуке, односно најраније по протеку рока од осам дана од пријема исправке одлуке.
ИСКЉУЧЕЊЕ ОДГОВОРНОСТИ
Члан 40.
Осим у случају намерно предузетих недозвољених радњи искључена је свака одговорност ФСС, његових функционера и запослених Арбитражног суда ФСС, његовог председника и секретара, арбитара и вештака који су учествовали у арбитражном поступку за сваку радњу или пропуштање везано за арбитражни поступак који је спроведен на основу овог Правилника
ТАРИФА
Тарифу арбитражних трошкова утврђује Извршни одбор ФСС.
Приликом подношења тужбе, противтужбе или приговора компензације тужилац је дужан да унапред положи предујам арбитражних трошкова у висини одређеној Тарифом. Предујам се полаже и приликом подношења захтева за издавање привремене мере и мере обезбеђења у висини одређеној Тарифом.
Пре него што се уплате трошкови Арбитражни суд није дужан да предузме било какву процесну радњу.
Ако тужилац у року од 15 дана од када је позван не уплати предујам трошкова сматраће се да је одустао од тужбе, противтужбе или приговора компензације односно захтева за издавање привремене мере и мере обезбеђења. Одлуку о томе доноси секретар Арбитражног суда.
ИЗДАЦИ ЗА ПРОЦЕСНЕ РАДЊЕ
За издатке у вези са извођењем доказа и другим процесним радњама одговарајући предујам полаже унапред странка која подноси предлог.
Износ предујма трошова и рок за његово полагање одређује арбитражно веће односно арбитар појединац.
Ако се процесне радње изводе на иницијативу арбитражног већа односно арбитра појединца закључком ће се утврдити која странка и у ком року је дужна да положи предујам.
Ако предујам трошкова за процесне радње не буде положен о року неће се приступити њиховом извођењу.
РАСПРАВА ВАН СЕДИШТА
Ако се прихвати предлог једне од странака да се усмена расправа xxxxx xxx xxxxxxx Арбитражног суда та странка полаже предујам износа за покривање трошкова усмене расправе.Ако усмена расправа треба да се xxxxx xxx xxxxxxx по заједничком предлогу обе странке, свака странка полаже половину предујма трошкова.
Председник Арбитражног суда одлучује о висини износа из кога ће се покрити трошкови одржавања усмене расправе ван седишта Арбитражног суда.
ТРОШКОВИ И НАГРАДЕ АРБИТАРА
Члан 44.
Арбитру припада накнада трошкова пута и боравка, ако станује ван места арбитраже.
Награде за рад арбитара као и награде председника Арбитражног суда одређују се одлуком коју доноси Извршни одбор ФСС.
После донете одлуке, закљученог поравнања или обуставе поступка председник Арбитражног суда утврђује износ награда арбитрима у складу са одлуком наведеном у ставу 2. овог члана.
VII - ПОСТУПАК ПОСРЕДОВАЊА
ОСНОВНА НАЧЕЛА
У случајевима у којима Арбитражни суд може бити надлежан свака странка, без обзира да ли је уговорена надлежност Арбитражног суда, може се обратити Арбитражном суду у циљу посредовања ради споразумног решавања спора.
Свака странка може у свако време одустати од поступка посредовања. Свака странка носи своје трошкове које је имала у поступку посредовања.
Поступак посредовања је независан од арбитражног поступка и ако поступак посредовања не успе ништа што је у току поступка учињено или изјављено ,усмено или писмено,не обавезује странке нити се може употребити у накнадном арбитражном поступку.
Посредник не може бити именован за арбитра нити учествовати у било ком својству у поступку пред Арбитражним судом у спору у коме се претходни поступак посредовања пред Арбитражним судом неуспешно завршио.
Пристанак на поступак посредовања не значи пристанак на надлежност Арбитражног суда у случају неуспеха посредовања.
ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА
Поступак по средовања отпочиње подношењем писменог предлога од стане једне или обе странке заједно.
Предлог садржи означење предмета спора,односа из кога је спор проистекао и релевантне чињенице.
Ако предлог поднесе једна странка друга странка је дужна да се изјасни да ли прихвата поступак посредовања у року од 8 (осам) дана од достављања предлога. Ако друга странка у остављеном року не одговори или не прихвати предлог поступак посредовања се неће спровести.
Секретар Арбитражног суда одређује предујам трошкова поступка које у једнаким деловима уплаћују обе странке у року од 15 ( п етн аест ) дана. Ако странке на положе предујам, сматра се да посредовање није успело.
ПОСРЕДНИК
Странке заједнички бирају посредника из редова арбитара.
Ако странке заједнички не изаберу посредника њега из редова арбитара именује председник Арбитражног суда.
ПОСТУПАК ПОСРЕДОВАЊА
Посредник спроводи поступак на начин који у договору са странкама сматра целисходним ,пружајући странкама помоћ у циљу изналажења обострано прихватљивих решења.Он може организовати заједничке састанке са странкама и састанке са сваком странком посебно. Ако су странке сагласне посредник им може предложити решење спора.
Резултати поступка посредовања констатују се у записнику који потписује посредник и странке.
Поравање је закључено када странке после прочитаног записника у коме је констатован садржај поравнања тај записник потпишу. Овако постигнуто поравање нема снагу арбитражне одлуке већ снагу ванарбитражног поравања.
Ако су странке одсутне доставља има се поравнање на потпис са упозорењем
да ће се сматрати да посредовање није успело ако потписано поравнање не врате у року од 8 дана од пријема.
Ако то странке сагласно предложе,може се поравање постигнуто у поступку посредовања донети у виду арбитражне одлуке.
Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном листу ФСС "Фудбал".