Contract
1. Новим Законом о раду, труднице су практично заштићене од отказа уговора о раду. РФЗО, по добијању информација од стране установе, раднице којима истиче уговор на одређено време, брише из базе уговорених радника. РФЗО нема никакву обавезу према њима иако се установа финансира од стране РФЗО. На тај начин установе се доводе у незавидну ситуацију. С једне стране не сме да им да отказ, а са друге стране мора да обезбеди средства за плату. За све породиље које започну породиљско боловање, за први месец исплате породиљског боловања, установа је у обавези да обезбеди средства за прву исплату како би се обезбедила рефундација зараде од стране Фонда за дечију заштиту. То су велики проблеми за установу обзиром на то да нема сопствни приход у том обиму. По правилу, породиље би требало да добијају накнаду када и сви запослени добијају своје зараде. Не знамо како ове проблеме решавати и шта са радницама по истеку породиљског боловања?
Одговор:
Изменама и допунама Зaкона о раду трудницама које су засновале радни однос на одређено време не може престати радни однос већ се продужава док траје породиљско одсуство и нега детета .
Здравствена установа је у обавези да констатује да запосленој радни однос престаје дана тог и тог али да због одредби Закона о раду тај се радни однос продужава за онолико месеци колико траје породиљско одсуство.
У случају да немате средства за исплату првих 30 дана због коришћења породиљског одсуства онда треба да вам РФЗО наменски обезбеди средства с тим да се ради о средствима РФЗО-а тако да и кад дођете у ситуацију да вам се та средства рефундирају дужни сте да обавестите РФЗО па ће они одлучивати на који начин ће та рефундација бити третирана.
Тим радницама престаје радни однос истеком породиљског одсуства и неге детета.
2. Медицинска сестра је засновала радни однос на одређено време ради замене породиље. У међувремену је приложила потврду надлежног гинеколога да је трудна. Установа јој је, по Закону о раду, продужила радни однос једну годину за време породиљског одсуства и 8 месеци на име продуженог породиљског одсуства ради посебне неге детета. Радни однос јој је истекао 26.06. и 27.06.2016.год. је приложила потврду за другу трудноћу. Установа и сада треба да јој продужи радни однос. Оба породиљска одсуства ће трајати дуже од две године. Да ли породиља тада заснива радни однос на неодређено време по сили закона?
Одговор:
Радница која је након једне трудноће по истеку свих права која јој припадају по том основу донела потврду да је поново трудна, статусно је истоветан случај као и код прве трудноће с тим што морате решењем, или пак одлуком, констатовати датум кад јој је престао радни однос и да јој је радни однос продужен у складу са одредбама Закона о раду о забрани отказивања уговора о раду због новонастале трудноће. Овај радни однос , због породиљског одсуства из прве и друге трудноће , трајаће дуже од две године али то није правни основ да се сматра да је прерастао у радни однос на неодређено време.
3. Како је могуће да неко мења стечено право радника који је зарадио минули рад и да сада, када је већ пред одласком у пензију, неко то право ускрати и на тај начин умањи основ за пензију? То нису мала средства за појединца, а на нивоу установе скоро не представљају ништа. То је једно смањење, а друго још 10% што сте запослени у јавном сектеру. Дозволићете, то је смањење од 20-25% зараде, а када одете у пензију још 10%. Питамо се ко штити интерес радника? Пре свега мислимо на поштене и марљиве раднике. То су разлози због којих радници не желе да иду у пензију и желе да користе своје право до 65 године, надајући се да ће се нешто променити на боље.
Одговор:
Скупштина законима а Влада уредбама уређује сва питања и све области како би уредили правни систем Србије у целости. Закон о изменама и допунама Закона о раду је утврдио обавезу послодавца да исплаћује минули рад само за период проведен у тој установи. Али, истим Законом није забрањено да се исплаћује укупни, односно, стечени минули рад тако да послодавац у сарадњи са РФЗО теоретски може да обезбеди и та средства приликом уговарања. Није вам тачна рачуница да умањење од 10 % утиче на износ будуће пензије јер се држава није одрекла пореза и доприноса док се умањење од 10% врши на „нето примања“, односно, на средства која запослени прима на руке или преко текућег рачуна.
Заштиту запослених би требао да врши синдикат, односно синдикати, па у том смислу треба реаговати како би се синдикати ангажовали.
4. Из којих средстава исплатити бенефицирани стаж из ранијих година? РФЗО неће да пренесе средства за ту намену.
Одговор:
Доприноси за бенефицирани радни стаж се исплаћују уз плату запослених тако да није јасно како се појавио дуг из претходног периода. Како РФЗО неће да призна и пренесе средства за ту намену онда вам је једина могућност да ту ислату вршите из сопствених средстава.
Могуће је да са Фондом ПИО направите договор о репрогамирању дуга који бисте били у могућности да платите с тим што сте у обавези да уговорима за следећу годину утврдите да је у маси средстава за плате укључен и износ доприноса за бенефицирани радни стаж.
5. Здравствена установа тренутно запошљава 20 радника на одређено време чији је радни стаж 5 година и више. Како је по новом закону рад на одређено време ограничен на 2 године, питање је: да ли је могуће постојеће раднике превести у стални радни однос јер су неопходни за обављање посла?
Одговор:
Проблематика запослених на одређено време, који су неопходни здравственој установи, може се решавати на два начина. Први, да се иде путем захтева Комисији за рационализацију и чека одговор, а други много једноставнији под условом да су плате за те запослене обезбеђене , оставите их да раде 5 дана по истеку уговора и аутоматски прераста у радни однос на неодређено време .
6. Из којих извора измирити следеће обавезе по решењима:
- Јавног водопривредног предузећа Србија воде - накнада за одводњавање;
- Министарства пољопривреде, Републичке дирекције за воде – накнада за коришћење водног добра и за испуштену воду.
Да ли ове обавезе могу да се измире из накнаде за материјалне и остале трошкове пошто здравствена установа нема довољно сопствених прихода?
Одговор:
Према важећем Правилнику о уговарању, ови трошкови нису садржани у прилогу
7. као трошкови који се могу измиривати на терет средстава обавезног здравственог осигурања. Такође, у Закону о здравственој заштити се не наводе као обавеза оснивача. С обзиром на то да је Правилником предвиђено да 1% материјалних и осталих трошкова установа може да користи у складу са својим потребама за непоменуте намене, из тих средстава можете платити ове таксе. У поступку је измена Правилника у том смислу да се овај проценат повећа на 5%.
7. Приликом издавања простора у закуп, чији је приход закупнина и да ли је обавезно прибављање сагласности Дирекције за имовину?
Одговор:
Обавезно је прибављање сагласности од власника имовине. Приход од закупа је сопствени приход здравствене установе.
8. Да ли, према Закону о здравственој заштити, лекари и медицинске сестре могу бити укључени у допунски рад?
Одговор:
По Закону о здравственој заштити здравствени радници могу бити укључени у допунски рад уз сагласност Министарства Здравља. Имајући у виду да Министарство Здравља већ дуже време не даје сагласност, упућујемо вас на члан 202. Закона о раду (основни текст) у којем се утврђује да запослени код послодавца са пуним радним временом може радити код другог послодавца до трећине радног времена.
9. Чланом 14. Правилника о контроли спровођења закључених уговора са даваоцима здравствених услуга, прописан је рок од 8 дана за достављање записника. Које су правне последице у случају да записник буде достављен по истеку наведеног рока?
Одговор:
Недостављање записника о извршеној контроли здравствене установе у року од 8 дана нема никаквих правних последица ако је тај рок дужи. Ако прође тај рок тад сте у ситуацији да не примењујете примедбе и ставове РФЗО јер немате правни основ, у овом случају записник да их примењујете и то је једини начин ваше правне одбране од кашњења РФЗО-а.
10. У 2015.години, а и даље, у дому здравља ради докторка као неуговорени радник. Све услуге које је извршила и лекове које је преписивала нису фактурисани Фонду. Због тога смо дошли у ситуацију да по коначном обрачуну за 2015.год. имамо авансе за лекове. Да ли би требало да се испостави фактура
Фонду за њене услуге и утрошене лекове? Да ли је могуће ретроактивно фактурисање?
Одговор:
Неуговорени радник – лекар у дому здравља, није изабрани лекар и није ангажован за пружање услуга осигураним лицима. Сходно томе, Фонд не препознаје и не признаје његов рад. Проблеми са фактурисањем су само последица нерегулисаног радно правног статуса наведеног лекара. Уколико немате законских могућности да лекара преведете у уговореног радника, требало би да са оснивачем регулишете основ његовог ангажовања и начин финансирања.
11. Дуговања здравствених установа према веледрогеријама по основу лекова и медицинског материјала постала су 30.09.2012.год. јавни дуг Републике Србије. На основу добијене инструкције, извршено је прекњижавање ових обавеза на посебан субаналитички конто ради издвајања ових обавеза од осталих. Република Србија је требало да измири ове обавезе до краја 2015.године. Нисмо обавештени докле се стигло са измирењем преузетих обавеза и на који начин да у пословним књигама затворимо обавезе преузете у јавни дуг?
Одговор:
Како је ваше обавезе држава преузела посебним законом с тим да ће се исплата вршити у више транши, ви сте били дужни да у роковима из закона сукцесивно затварате своје обавезе према добављачима. Када је истекао рок за измирење целокупног вашег дуга од стране Републике Србије, били сте дужни да са добављачима усагласите стање обавеза и потраживања, односно, узајамно потврдите да више немате обавезе које је измирила држава. У случају да добављач неће да усагласи стање обавеза и потраживања преузетих као јавни дуг, морате се обратити Министарству финансија – Управи за јавни дуг ради прибављања документације на основу које ћете спровести адекватно књижење.
12. Ако установа има једног дипломираног правника, дипломираног економисту и шефа рачуноводства, ко од њих може да буде интерни ревизор?
Одговор:
Интерни ревизор је самосталан и независан у свом раду тако да ни један од наведених запослених не може обављати послове интерне ревизије уз досадашње послове. Такође, радник распоређен на радно место интерног ревизора има обавезу да заврши обуку и добије сертификат за обављање тог посла.
13. Када је РФЗО пренео средства за измирење обавеза за инвалиде, у новембру 2014.год., тражио је да обрачунамо обавезу по просечним зарадама по месецима
– од маја 2010.год. до новембра 2014.год. Контрола Пореске управе је оспорила начин обрачуна сматрајући да је требало обрачунати обавезу на основу просечне зараде на дан измирења обавезе, односно, просечне зараде за новембар 2014.год. За мање обрачунату и уплаћену обавезу, Пореска управа обрачунава камату коју РФЗО не признаје. Од којих средстава да здравствена установа измири ове трошкове камата?
Одговор:
Комора здравствених установа је, у оквиру иницијативе за измену Правилника о уговарању за 2016.год., указала Фонду на овај проблем. На последњој седници управног одбора Коморе донет је закључак и упућена ургенција управном одбору Фонда да због великих проблема у здравственим установама, што пре стави на дневни ред иницијативу за измену Правилника.
14. За два лекара су одобрене две специјализације које ће се обавити у другом граду. На њихова места треба да се приме замене. На чији терет ће се финансирати те 4 зараде?
Одговор:
Лекари на специјализацији остају уговорени радници и њихове зараде не би требало да буду спорне. Пријем у радни однос друга два лекара до повратка отсутних радника, морате регулисати у складу са важећим прописима како би били унети у базу Фонда чиме би се решио и начин њиховог финансирања.
15. Може ли здравствена установа (апотека) подићи кредит код банке за побољшање ликвидности?
Одговор:
Не може. Чланом 2. тачка 34) Закона о буџетском систему прецизира се да:
„Задуживање представља уговарање кредита, односно издавање хартија од вредности, у складу са посебним законом.“ Члан 39. Закона о јавном дугу дефинише да се само Фонд може задуживати и то искључиво ради набавке лекова.