на енглеском језику: хттп://www.оецд.орг/таx/треатиес/мултилатерал-цонвентион- то- имплемент-таx- треатy-релатед-
КОМБИНОВАНИ ТЕКСТ
Мултилатералне конвенције за примјену мјера које се у циљу спрјечавања ерозије пореске основице и премјештања добити односе на пореске уговоре
и
Уговора између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Народне Републике Мађарске о избјегавању двоструког опорезивања дохотка и имовине
(који се примјењује у односима између Босне и Херцеговине и Републике Мађарске)
Опште напомене у вези са комбинованим текстом:
Овај документ, у односима између Босне и Херцеговине (БиХ) и Републике Мађарске (Мађарска), представља комбиновани текст за примјену Уговора између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Народне Републике Мађарске о избјегавању двоструког опорезивања дохотка и имовине, потписан 1987. Године, који се примјењује у односима између Босне и Херцеговине и Републике Мађарске (Уговор) измјењеног Мултилатералном конвенцијом за примјену мјера које се у циљу спрјечавања ерозије пореске основице и премјештања добити односе на пореске уговоре (МЛИ) коју је, БиХ потписала 30.10.2019. године, а Мађарска 07.06.2017. године.
Овај документ је припремио надлежни орган БиХ (Министарство финанција и трезора БиХ) и он представља његово разумијевање измјена које су у Уговор унијете због МЛИ.
Документ је припремљен, на основу ставова о МЛИ који су Депозитару, након депоновања инструмента о ратификацији, достављени 16.09.2020. године од стране БиХ и 25.03.2021. године од стране Мађарске.
Ови ставови о МЛИ се могу промијенити, као што то и предвиђа МЛИ. Промјена ставова о МЛИ могла би да промјени ефекте које МЛИ има на Уговор.
Аутентични правни текстови Уговора и МЛИ имају предност и остају примјењиви правни текстови.
Одредбе МЛИ цитиране у овом документу су неслужбени пријеводи оригиналних одредби МЛИ на енглеском језику.
Одредбе МЛИ које се примјењују у односу на одредбе Уговора, укључене су у рубрике у тексту овог документа у контексту релевантних одредаба Уговора. Рубрике које садрже одредбе МЛИ су, уопштено говорећи, унијете у складу са редосљедом одредаба ОЕЦД Модела Пореске конвенције из 2017. године.
Измјене текста одредаба МЛИ учињене су, у циљу њиховог усаглашавања са терминологијом која се користи у Уговору (као што су, „Обухваћени порески уговори” и „Уговор”, „Уговорна јурисдикција” и „Државе уговорнице”) како би се олакшало разумјевање одредаба МЛИ. Промјене у терминологији имају за циљ побољшање читљивости документа, а не промјену суштине одредаба МЛИ. На сличан начин су, извршене измјене дијелова одредаба МЛИ које описују постојеће одредбе Уговора: описни језик је, у циљу лакшег читања, замјењен правним одредницама постојећих одредаба.
У свим случајевима, упућивање на одредбе Уговора или на Уговор, треба разумјети као да се упућивање врши на Уговор, онако
Упућивање:
Аутентични правни текст МЛИ може се наћи на веб страници Депозитара (ОЕЦД):
- на енглеском језику: хттп://xxx.xxxx.xxx/таx/треатиес/мултилатерал-цонвентион-то- имплемент-таx- треатy-релатед-
меасурес-то-превент-БЕПС.пдф; и
- на француском језику:
хттп://xxx.xxxx.xxx/фр/фисцалите/цонвентионс/цонвентион-мултилатерале-поур-ла-мисе-ен-оеувре-дес-месурес-релативес- ауx-цонвентионс-фисцалес-поур-превенир-ле-БЕПС.пдф
Уговор је објављен у „Службеном листу СФРЈ-Међународни уговори“, број 7/87 од 1987. године. Текст Уговора може се наћи на сљедећем линку: хттпс://www.мфт.гов.ба/бос/имагес/сториес/фискала/Споразуми2опорезивање/10_мадјарска_бх.пдф
Ставови о МЛИ који су Депозитару након депоновања инструмента о ратификацији, достављени 16.09.2020. године од стране БиХ и 25.03.2021. године од стране Мађарске, могу се наћи на веб страници Депозитара (ОЕЦД): хттп://xxx.xxxx.xxx/таx/треатиес/бепс-мли-сигнаториес-анд-партиес.пдф
Напомене у вези ступања на снагу и почетка примјене одредби МЛИ
Одредбе МЛИ које се примјењују на Уговор, не примјењују се од истога датума као и оригиналне одредбе Уговора. Свака од одредаба МЛИ могла би да се примјењује од различитог датума, што зависи од врсте пореза на који се односи (порези по одбитку или остали наплаћени порези) као и од тога, шта су БиХ и Мађарска навеле у својим ставовима о МЛИ.
Ступање на снагу МЛИ: 01.01.2021. године, за БиХ и 01.01.2022. године, за Мађарску.
Уколико другачије није наведено у овом документу, одредбе МЛИ се, у односу на Уговор, примјењују:
- у односу на порезе по одбитку, на износе плаћене или приписане нерезидентима, када догађај који даје право на те порезе настане 01. јануара или послије 01. јануара 2022. године;
- у односу на све остале порезе, за порезе који се наплаћују у односу на периоде опорезивања који почињу 01. јануара или послије 01. јануара 2022. године.
УГОВОР ИЗМЕЂУ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ МАЂАРСКЕ О ИЗБЈЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА ДОХОТКА И ИМОВИНЕ
Социјалистичка Федеративна Република Југославија и Народна Република Мађарска,
[ЗАМИЈЕЊЕН чланом 6. став 1. МЛИ]
[у жељи да закључе Уговор о избјегавању двоструког опорезивања дохотка и имовине,]
Сљедећи члан 6. став 1. МЛИ замјењује текст који се односи на намјеру да се отклони двоструко опорезивање у преамбули овог Уговора:
ЧЛАН 6 МЛИ, став 1 - СВРХА ОБУХВАЋЕНОГ ПОРЕСКОГ УГОВОРА
У намјери да отклоне двоструко опорезивање у односу на порезе обухваћене овим уговором без стварања могућности за неопорезивање или снижено опорезивање кроз пореску евазију или избјегавање (укључујући злоупотребу уговора, у циљу
споразумјеле су се о сљедећем
Члан 1.
ОСОБЕ НА КОЈЕ СЕ ПРИМЈЕЊУЈЕ УГОВОР
Овај се уговор примјењује на особе које су резиденти једне државе уговорнице или обију држава уговорница.
Члан 2.
ПОРЕЗИ НА КОЈЕ СЕ ПРИМЈЕЊУЈЕ УГОВОР
1. Овај се уговор примјењује на порезе на доходак и на имовину које уводи држава уговорница или њезине друштвено-политичке заједнице, неовисно о начину на који се плаћају.
2. Порезима на доходак и на имовину сматрају се сви порези који се уводе на укупни доходак, на укупну имовину или на дијелове дохотка или имовине, укључујући порезе на приходе од отуђења покретнина или некретнина, порезе на укупне износе личних доходака које исплаћују предузећа те порезе на прираст имовине.
3. Порези на које се примјењује овај уговор су:
а) у Југославији:
(и) порез из дохотка,
(ии) порез из личног дохотка радника,
(иии) порез из личног дохотка од пољопривредне дјелатности, (ив) порез из личног дохотка од привредне дјелатности,
(в) порез из личног дохотка од професионалне дјелатности,
(ви) порез из накнада од ауторских права, патената и техничких унапређења, (вии) порез на приход од имовине и имовинских права,
(виии) порез на имовину,
(иx) порез на укупни приход грађана,
(x) порез из дохотка стране особе од привредне и професионалне дјелатности,
(xи) порез на добит стране особе по основи улагања средстава у домаћу организацију удруженог рада, (xии) порез на приход остварен од превозничке дјелатности стране особе која нема представништво на територију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије,
(у наставку текста "југославенски порез");
б) у Народној Републици Мађарској: (и) порез на личне дохотке,
(ии) порез на добит;
(иии) посебни корпорацијски порез; (ив) порез на кућу;
(в) порез на земљиште;
(ви) допринос за комунални развој;
(вии) пристојба на дивиденде и расподјелу добити трговинских друштава; ( у наставку текста „мађарски порез“)
4. Уговор се примјењује и на исте или битно сличне порезе који се уведу након дана потписивања овог уговора поред или умјесто постојећих пореза. Надлежни органи држава уговорница саопштавају једни другима битне промјене извршене у њиховим порезним законима.
Члан 3.
ОПШТЕ ДЕФИНИЦИЈЕ
1. За потребе овог уговора:
а) Израз "Југославија" означава Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, а употријебљен у географском смислу, означава териториј Југославије и подручје изван територијалног мора Југославије на којем Југославија може, на темељу унутрашњег законодавства и у складу с међународним правом, остваривати права истраживања и искориштавања морског дна и подморја и њихових природних богатстава,
б) Израз "Народна Република Мађарска", кад је употријебљен у географском смислу, означава територији Народне Републике Мађарске;
ц) Изрази "држава уговорница" и "друга држава уговорница" означавају Југославију или Народну Републику Мађарску, зависно од смисла,
д) Израз " држављанин" означава све физичке особе које имају држављанство државе уговорнице; е) Израз "особа" означава;
(и) у случају Југославије – физичку и правну особу
(ии) за Народну Републику Мађарску – физичку особу, друштво и другу скупину особа; ф) Израз "друштво" означава:
(и) у случају Југославије – организацију удруженог рада и другу правну особу подложну опорезивању, (ии) у случају Народне Републике Мађарске – правну особу или сваку особу која се сматра правном особом за порезне сврхе,
г) Изрази "предузеће државе уговорнице" и "предузеће друге државе уговорнице" означавају, овисно о смислу, у случају Југославије – организацију удруженог рада и другу самоуправну организацију и заједницу, радне људе који личним радом самостално обављају дјелатности и предузеће основано према југословенским законима којим руководи резидент Југославије, а у случају Народне Републике Мађарске
– предузеће којим руководи резидент Народне републике Мађарске
х) Израз "међународни промет" означава превоз бродом или авионом, што га обавља предузеће чије се сједиште стварне управе налази у држави уговорници, осим ако се брод или авион користи искључиво између мјеста у другој држави уговорници,
ј) Израз "надлежни орган" означава:
(и) у односу на Југославију – Савезни секретаријат за финансије или његова овлаштеног представника, (ии) у односу на Народну Републику Мађарску – министра финансија или његова овлаштеног представника.
2. Када држава уговорница примјењује овај уговор, сваки израз који није дефиниран овим уговором има значење према законима те државе који се односе на порезе на које се уговор примјењује.
Члан 4.
РЕЗИДЕНТ
1. Израз "резидент државе уговорнице", за потребе овог уговора, означава особу која у држави уговорници, према закону те државе, подлијеже опорезивању по основи својег пребивалишта, боравишта, сједишта управе или другога обиљежја сличне природе.
2. Ако је према одредбама става 1. овог члана физичка особа резидент обију држава уговорница, њезин се статус одређује на сљедећи начин:
а) сматра се да је резидент државе у којој има стално мјесто становања. Ако има стално мјесто становања у објема државама, сматра се да је резидент државе с којом су њезине личне и економске везе ближе (средиште животних интереса),
б) ако се не може одредити држава у којој има средиште животних интереса, или ако ни у једној држави нема стално мјесто становања, сматра се резидентом државе у којој има уобичајено мјесто становања,
ц) ако има уобичајено мјесто становања у објема државама или га нема ни у једној од њих, сматра се резидентом државе чији је држављанин,
д) ако је држављанин обију држава или ниједне од њих, надлежни органи држава уговорница ријешит ће питање заједничким договором.
3. Ако је, према одредбама става 1. овог члана, особа, осим физичка, резидент обију држава уговорница, сматра се да је резидент државе у којој се налази сједиште њезине стварне управе.
Члан 5.
СТАЛНА ПОСЛОВНА ЈЕДИНИЦА
1. У смислу овог уговора израз "стална пословна јединица" означава стално мјесто пословања преко кога се пословање предузећа потпуно или дјелимично обавља.
2. Под изразом "стална пословна јединица" разумијева се особито:
а) сједиште управе, б) филијала,
ц) пословница, д) творница,
е) радионица,
ф) рудник, извор нафте или плина, каменолом или друго мјесто искориштавања природних богатстава.
3. Градилиште или грађевински или инсталацијски радови чине сталну пословну јединицу само ако трају дуже од 24 мјесеца.
4. Изнимно од одредаба ст. 1., 2. и 3. овог члана, под изразом "стална пословна јединица" не разумијева се:
а) кориштење објеката и опреме искључиво у сврху ускладиштења, излагања или испоруке добара или робе који припадају предузећу,
б) одржавање залихе добара или робе која припада предузећу искључиво у сврху ускладиштења, излагања или испоруке,
ц) одржавање залихе добара или робе која припада предузећу искључиво ради тога да је друго предузеће преради,
д) одржавање сталног мјеста пословања искључиво у сврху купње добара или робе или прибављања информација за предузеће,
е) одржавање сталног мјеста пословања искључиво ради рекламирања, пружања информација, научног истраживања или сличних активности које имају припремни или помоћни карактер за предузеће,
ф) одржавање сталног мјеста пословања искључиво ради дјелатности наведених у подставовима од а) до е) било у којој комбинацији, уз услов да је укупна дјелатност сталне пословне јединице која настаје из обе комбинације припремнога или помоћног карактера.
5. Изнимно од одредаба ст. 1. и 2. овог члана, ако особа, осим заступника са самосталним статусом на којега се примјењује став 6 овог члана, ради у име предузећа те има овлаштење стално се у држави уговорници користи овлаштењем да склапа уговоре у име предузећа, за то предузеће се сматра да има сталну пословну јединицу у тој држави за дјелатности што их та особа обавља за предузеће, осим ако су дјелатности те особе ограничене на дјелатности наведене у ставу 4. овог члана које, ако би се обављале преко сталног мјеста пословања, не би претвориле то стално мјесто пословања у сталну пословну јединицу, на темељу одредаба тог става.
6. Не сматра се да предузеће има сталну пословну јединицу у другој држави уговорници само зато што обавља пословање у тој другој држави преко посредника, генералнога комисионог заступника или другог представника са самосталним статусом ако те особе дјелују у оквиру своје редовите пословне дјелатности.
7. Чињеница да друштво које је резидент државе уговорнице контролира или је под контролом друштва које је резидент друге државе уговорнице, или које обавља пословање у тој другој држави (било преко сталне пословне јединице или на други начин), сама по себи није довољна да се једно друштво сматра сталном пословном јединицом другог друштва.
Члан 6.
ДОХОДАК ОД НЕКРЕТНИНЕ
1. Доходак што га оствари резидент државе уговорнице од некретнине (укључујући доходак од пољопривреде или шумарства) која се налази у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Израз "некретнина" има значење према закону државе уговорнице у којој се наведена имовина налази. Поморски и ријечни бродови и авиони не сматрају се некретнинама.
3. Одредбе става 1. овог члана примјењују се на доходак који се остварује од непосредног кориштења, изнајмљивања или другог начина кориштења некретнине.
4. Одредбе ст. 1. и 3. овог члана примјењују се и на доходак од некретнине предузећа те на доходак од некретнине која се користи у обављању самосталних личних дјелатности.
Члан 7.
ДОХОДАК ОД ПОСЛОВАЊА
1. Дохоци предузећа државе уговорнице опорезују се само у тој држави уговорници, осим ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази. Ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице, дохоци предузећа могу се опорезивати у тој другој држави, али само до износа који се може приписати тој сталној пословној јединици.
2. У складу с одредбама става 3. овог члана, ако предузеће државе уговорнице обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази, у свакој држави уговорници приписују се тој сталној пословној јединици дохоци које би могла остварити да је била одвојено и посебно предузеће које се бави истим или сличним дјелатностима уз исте или сличне услове те да је пословала потпуно самостално с предузећем чија је стална пословна јединица.
3. При одређивању доходака сталне пословне јединице признају се као одбици трошкови учињени за потребе сталне пословне јединице, укључујући и извршне и опће административне трошкове тако учињене у држави у којој се стална пословна јединица налази или у другоме мјесту.
4. Ако је уобичајено да се у држави уговорници доходак који се приписује сталној пословној јединици одређује на темељу расподјеле укупних доходака предузећа на његове пословне дијелове, рјешење из става 2. не спречава ту државу уговорницу да таквом уобичајеном расподјелом одреди доходак који се опорезује. Усвојена метода расподјеле треба бити таква да резултат буде у складу са начелима која су садржана у овом члану.
5. Сталној пословној јединици не приписују се дохоци ако та стална пословна јединица само купује добра или робу за предузеће.
6. За потребе претходних ставова дохоци који се приписују сталној пословној јединици одређују се истом методом из године у годину, осим ако постоји оправдан и довољан разлог да се поступи другачије.
7. Добит коју у Југославији оствари резидент Народне Републике Мађарске од улагања средстава (удјела)
у домаћу организацију удруженог рада може опорезивати у Југославији.
8. Ако дохоци обухваћају и дијелове дохотка који су посебно регулирани у другим члановима овог уговора, одредбе овог члана не утјечу на одредбе тих чланова.
Члан 8.
ПОМОРСКИ ПРОМЕТ, ПРОМЕТ НА УНУТРАШЊИМ ПЛОВНИМ ПУТОВИМА И ВАЗДУШНИ ПРОМЕТ
1. Доходак од кориштења бродова или авиона, у међународном промету опорезују се само у држави уговорници у којој се налази сједиште стварне управе предузећа.
2. Дохоци од кориштења ријечних бродова у међународном промету на унутрашњим пловним путовима опорезују се само у држави уговорници у којој се налази сједиште стварне управе предузећа.
3. Ако се сједиште стварне управе предузећа које се бави поморским прометом или предузећа које се бави прометом на унутрашњим пловним путовима налази на поморскоме или ријечном броду, сматра се да се то сједиште налази у држави уговорници у којој се налази матична лука поморскога или ријечног брода или, ако нема матичне луке, у држави уговорници чији је резидент корисник поморскога или ријечног брода.
4. Одредбе става 1. овог члана примјењују се на дохотке од судјеловања у пулу, заједничком послу или међународној пословној агенцији.
Члан 9.
УДРУЖЕНА ПРЕДУЗЕЋА
1. Ако
а) предузеће државе уговорнице судјелује непосредно или посредно у управљању, контроли или имовини предузећа друге државе уговорнице, или
б) исте особе судјелују непосредно или посредно у управи, контроли или имовини предузећа државе уговорнице и предузећа друге државе уговорнице,
и ако су у оба случаја између та два предузећа у њиховим трговинским или финансијским односима одређени или наметнути услови различити од оних који би били одређени између самосталних предузећа, дохоци који би без тих услова настали за једно од предузећа, али због тих услова нису настали, могу се укључити у дохотке тог предузећа и одговарајуће томе опорезивати.
Сљедећи члан 17. став 1. МЛИ примјењује се и има предност над одредбама овог Уговора:
ЧЛАН 17. МЛИ – ОДГОВАРАЈУЋЕ КОРЕКЦИЈЕ
1.
Ако држава уговорница укључује у добит друштва те уговорне јурисдикције, добит за коју је друштво друге уговорне
јурисдикције опорезивано у тој другој уговорној јурисдикцији, и сходно томе је опорезује, и ако је тако укључена добит она добит коју би друштво прво споменуте уговорне јурисдикције остварило да су услови договорени између та два друштва били они услови које би договорила независна друштва, та друга уговорна јурисдикција врши одговарајућу корекцију износа пореза који је у њој утврђен на ту добит. Приликом вршења те корекције, водиће се рачуна о осталим одредбама Уговора и, ако је то потребно, надлежни органи уговорних јурисдикција ће се међусобно консултовати.
Члан 10.
ДИВИДЕНДЕ
1. Дивиденде које је исплатило друштво- резидент државе уговорнице резиденту друге државе уговорнице могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Дивиденде из става 1.овог члана могу се опорезивати и у држави уговорници чији је резидент друштво које исплаћује дивиденде, у складу са законима те државе, али тако разрезан порез не може бити већи од 10 % бруто износа дивиденди ако је прималац друштво (изузимајући партнерство).
Овај став не утјече на опорезивање доходака друштва из којих се дивиденде исплаћују.
3. Израз "дивиденде", како је употријебљен у овом члану, означава односу на Народну Републику Мађарску, доходак од акција или других права која нису потраживања, а судјелују у дохоцима те доходак од других права друштава који је порезно изједначен с дохотком од акција у порезним законима
те државе чији је резидент друштво које врши расподјелу. Овај израз не укључује добит коју у Југославији оствари резидент Народне Републике Мађарске од улагања средстава (удјела) у домаћу организацију удруженог рада.
4. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примјењују се ако прималац дивиденди резидент државе уговорнице обавља пословање у другој држави уговорници, чији је резидент друштво које плаћа дивиденде, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави, или обавља у тој другој држави самосталну личну дјелатност из сталне базе која се налази у тој држави, а право на темељу којега се дивиденде плаћају повезано је са сталном пословном јединицом или сталном базом. У том се случају примјењују, према потреби, одредбе члана 7. или 14. овог уговора.
5. Ако друштво које је резидент државе уговорнице остварује добит или доходак из друге државе уговорнице, та друга држава уговорница не може увести порез на дивиденде које плаћа друштво, осим ако су те дивиденде плаћене резиденту те друге државе или у мјери у којој је право на темељу којега се дивиденде исплаћују повезано са сталном пословном јединицом или сталном базом која се налази у тој другој држави уговорници, нити нерасподијељену добит друштва опорезовати порезом на нерасподијељену добит друштва, чак ни ако се плаћене дивиденде или нерасподијељена добит у потпуности или дјелимично састоје од добити или дохотка који су настали у тој другој држави.
Члан 11.
КАМАТЕ
1. Камате које настају у држави уговорници и исплаћене резиденту друге државе уговорнице опорезују се само у тој другој држави.
2. Израз "камате", како је употријебљен у овом члану, означава доходак од државних вриједносних папира, јамства, обвезница, неовисно о томе јесу ли осигурани залогом и да ли се на темељу њих стјече право на удио у добити, доходак од потраживања сваке врсте те сваки други доходак који је изједначен с дохотком од позајмљеног новца према порезном закону државе у којој доходак настаје.
3. Одредбе става 1. овог члана не примјењују се ако прималац камата резидент државе уговорнице обавља пословање у другој држави уговорници у којој камате настају, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави, или обавља у тој другој држави самосталну личну дјелатност из сталне базе која се налази у тој држави, а потраживање на које се плаћају камате непосредно је повезано с том сталном пословном јединицом или сталном базом. У том се случају примјењују, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог уговора.
4. Сматра се да камате настају у држави уговорници ако је платилац сама та држава, њезина друштвено– политичка заједница или резидент те државе. Ако је платилац камата, без обзира на то је ли резидент државе уговорнице, има у држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу на коју се односи задужење на које се плаћају камате, а те камате терете ту сталну пословну јединицу или сталну базу, сматра се да камате настају у држави у којој се налази стална пословна јединица или стална база.
5. Ако, због посебног односа између платиоца и прималаца или између њих и неке друге особе, износ камата, имајући на уму потраживање за које се оне плаћају, премашује износ који би био уговорен између платиоца и прималаца, одредбе овог члана примјењују се само на износ који би био уговорен да таква односа нема. У том случају, вишак плаћеног износа опорезује се у складу са законима сваке државе уговорнице, имајући на уму остале одредбе овог уговора.
Члан 12.
АУТОРСКЕ НАКНАДЕ
1. Ауторске накнаде што настају у држави уговорници и исплаћене су резиденту друге државе уговорнице могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Ауторске накнаде из става 1. могу се опорезивати и у држави уговорници у којој настају, у складу са законима те државе, али тако разрезан порез не може бити већи од 10 посто бруто износа ауторских накнада. Надлежни органи држава уговорница договарају се о начину примјене тог ограничења.
3. Израз "ауторске накнаде", како је употријебљен у овом члану, означава плаћања било које врсте која су примљена као накнада за кориштење или за право кориштења ауторског права на књижевно, умјетничко или научно дјело, укључујући кинематографске филмове и филмове или траке за телевизију или радио, као и за кориштење или за право кориштења патента, заштитног знак, нацрта или модела, плана, тајне формуле или поступака, или за кориштење или за право кориштења индустријске, комерцијалне или научне опреме, или за обавијести које се односе на индустријска, комерцијална или научна искуства.
4. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примјењују се ако прималац ауторске накнаде – резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој ауторске накнаде настају, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави, или у тој другој држави обавља самосталну личну дјелатност из сталне базе која се налази у тој држави, а право или имовина на темељу којих се ауторске накнаде плаћају непосредно су повезани са сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се, према потреби, примјењују одредбе чл. 7. или члана 14. овог уговора.
5. Сматра се да ауторске накнаде настају у држави уговорници ако је платилац сама та држава, њезина друштвено–политичка заједница или резидент те државе. Ако је платилац ауторских накнада, без обзира на то је ли резидент државе уговорнице, има у држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу на коју се односи задужење на коју се односи обавеза на плаћање ауторских накнада, а те ауторске накнаде терете ту сталну пословну јединицу или сталну базу, сматра се да ауторске накнаде настају у држави у којој се налази стална пословна јединица или стална база.
6. Ако, због посебног односа између платиоца и прималаца или између њих и неке друге особе, износ ауторских накнада, имајући на уму кориштење, право или информацију за које су оне плаћене, премашује износ који би био уговорен између платиоца и прималаца, одредбе овог члана примјењују се само на износ који би био уговорен да таква односа нема. У том случају, више плаћени износ опорезује се у складу са законима сваке државе уговорнице, имајући на уму остале одредбе овог уговора.
Члан 13.
ПРИХОДИ ОД ИМОВИНЕ
1. Приходи што их оствари резидент државе уговорнице од отуђења некретнине наведене у члану 6., која се налази у другој држави уговорници могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Приходи до отуђења покретнине која је дио имовине намијењене за пословање сталне пословне јединице коју предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници или од покретнине која припада сталној бази коју користи резидент државе уговорнице у другој држави уговорници за обављање самосталних личних дјелатности, укључујући такве приходе од отуђења те сталне пословне јединице (саме или заједно с цијелим предузећем) или сталне базе, могу се опорезивати у тој другој држави.
3. Приходи од отуђења бродова или авиона, који се користе у међународном промету, од ријечних бродова који се користе у међународном промету на унутрашњим пловним путовима или од покретнине која служи за кориштење таквих поморских или ријечних бродова или авиона опорезују се само у држави уговорници у којој се налази сједиште стварне управе предузећа.
4. Приходи од отуђења имовине, осим имовине наведене у ст. 1., 2. и 3. овог члана, опорезују се само у држави уговорници чији је резидент особа која је отуђила имовину.
Члан 14.
САМОСТАЛНЕ ЛИЧНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ
1. Доходак што га оствари резидент државе уговорнице од професионалних дјелатности или од друге самосталне дјелатности опорезује се само у тој држави, осим:
а) ако за обављање дјелатности има сталну базу коју редовно користи у другој држави уговорници. У том случају, само дио дохотка који се приписује тој сталној бази може се опорезивати у тој другој држави уговорници, или
б) ако борави у другој држави уговорници у раздобљу или раздобљима која трају укупно више од 183
дана у дотичној порезној години.
У том случају, само дио дохотка који је остварен од његових дјелатности која је обављена у тој другој држави уговорници може се опорезивати у тој другој држави.
2. Израз "професионална дјелатност" посебно обухваћа самосталну научну, књижевну, умјетничку, образовну или наставну дјелатност, а и самосталну дјелатност доктора, адвоката, инжењера, архитеката, стоматолога и рачуновођа.
Члан 15.
РАДНИ ОДНОС
1. У складу с одредбама чл. 16. и 18. овог уговора, лични дохоци и друга слична примања што их резидент државе уговорнице оствари из радног односа опорезују се само у тој држави, осим ако се рад обавља у другој држави уговорници. Ако се рад обавља у другој држави уговорници, тада примања могу се опорезивати у тој другој држави будући да су у њој остварена.
2. Изнимно од одредаба става 1. овог члана, примања која резидент државе уговорнице оствари из радног односа у другој држави уговорници, опорезују се само у првоспоменутој држави:
а) ако прималац борави у другој држави у раздобљу или раздобљима која укупно не премашују 183 дана у дотичној календарској години, и
б) ако су примања исплаћена од стране или у име особе, којој су или у чију су корист дотичне услуге из радног односа учињене, а особа није резидент друге државе, и
ц) ако примања не терете стална пословну јединицу или сталну базу коју особа, којој су или чију су корист дотичне услуге из радног односа учињене, има у другој држави.
3.
а) Примања из радног односа која физичкој особи исплаћује држава уговорница или њезина друштвено – политичка заједница опорезују се само у тој држави.
б) Таква примања опорезују се само у другој држави уговорници ако је рад обављен у тој држави, а физичка особа је резидент те државе и:
(и) држављанин те државе, или
(ии) није постала резидент те државе искључиво због обављања рада.
4. Примања из радног односа у вези с привредном дјелатношћу државе уговорнице или њезине друштвено – политичке заједнице опорезују се у складу с одредбама ст. 1. и 2. овог члана.
5. Примања што их физичке особе остваре радом у Заједничкоме привредном представништву Југославије или Туристичком савезу Југославије опорезују се само у Југославији, уз услов:
(и) да су те физичке особе држављани Југославије, и
(ии) да су постале резиденти Народне Републике Мађарске искључиво због обављања посла.
6. Изнимно од претходних одредаба овог члана, примања остварена из радног односа на броду или авиону у међународном промету или на ријечном броду у промету на унутрашњим пловним путовима могу се опорезивати у држави уговорници у којој се налази сједиште стварне управе предузећа.
Члан 16.
НАКНАДЕ ОСТВАРЕНЕ ЗА РАД У ЗАЈЕДНИЧКОМ ОРГАНУ ПОСЛОВАЊА (НАКНАДЕ ДИРЕКТОРА)
1. Накнаде директора и слична примања што их оствари резидент Југославије у својству члана одбора директора или другога сличног одбора друштва које је резидент Народне Републике Мађарске могу се опорезивати у Народној Републици Мађарској.
2. Накнаде и друга слична примања што их оствари резидент Народне Републике Мађарске у својству члана заједничкога органа пословања друштва које је резидент Југославије могу се опорезивати у Југославији.
Члан 17.
УМЈЕТНИЦИ И СПОРТИСТИ
1. Изнимно од одредаба чл. 14. и 15. овог уговора, доходак што га оствари резидент државе уговорнице као извођач, као што је позоришни, филмски или радио – умјетник, или музичар или спортиста, од личне дјелатности у том својству која је обављена у другој држави уговорници, може се опорезивати тој другој држави.
2. Ако доходак од личне дјелатности извођача или спортисте у том његову својству не притјече лично извођачу или спортисти него другој особи, тај се доходак може, изнимно од одредаба чл. 7., 14. и 15. овог уговора, опорезивати у држави уговорници у којој су обављене дјелатности извођача или спортисте.
3. Изнимно од одредаба ст. 1. и 2. овог члана, доходак што је остварен од личне дјелатности извођача или спортисте у том својству, који је резидент државе уговорнице, опорезује се само у тој држави ако је дјелатност обављена у другој држави уговорници у оквиру програма културне или спортске размјене који су одобриле обје државе уговорнице.
Члан 18.
ПЕНЗИЈЕ
1. Пензије и друга слична примања исплаћена резиденту државе уговорнице по основи пријашњег радног односа опорезују се само у тој држави.
2.
а) Пензија што их држава уговорница или њезина друштвено – политичка заједница исплати физичкој особи из буџета из посебних средстава опорезује се само у тој држави.
б) Такве пензије опорезују се само у другој држави уговорници ако је физичка особа резидент и држављанин те државе.
3. Изнимно од одредаба става 2. овог чИана, пензија коју оствари физичка особа за рад обављен у вези с привредном дјелатношћу државе уговорнице иИи њезине друштвено – политичке заједнице опорезује се само у држави уговорници чији је физичка особа резидент.
Члан 19.
СТУДЕНТИ И УЧЕНИЦИ УСМЈЕРЕНОГ ОБРАЗОВАЊА
1. Средства за уздржавање, образовање или обучавање што их добива студент или ученик усмјереног образовања који је непосредно пре одласка у државу уговорницу био или јест резидент друге државе уговорнице и који борави у првоспоменутој држави искључиво ради образовања или обучавања не опорезују се у тој држави, уз услов да та средства настају из извора изван те државе.
2. Студент или ученик усмјереног образовања из става 1. овог члана, у току образовања или обучавања, има право на иста изузећа, ослобађања или умањења пореза на поклоне у новцу, стипендије и примања из радног односа који нису обухваћени ставом 1. овог члана као и резиденти државе уговорнице у којој борави.
Члан 20.
ПРОФЕСОРИ
1. Физичка особа која борави у држави уговорници ради држања наставе или ангажирања у истраживачком раду на свеучилишту, вишој школи или другој признатој образовној институцији у тој
држави уговорници и која јест или је непосредно пре тог боравка била резидент друге државе уговорнице изузима се од опорезивања у првоспоменутој држави уговорници за примање за такву наставу или истраживачки рад за вријеме које није дуже од двије године од дана њезина првог боравка у ту сврху.
2. Одредба става 1. овог члана не примјењују се на доходак од истраживачког рада ако истраживачки рад није у јавном интересу него првенствено у особном интересу одређене особе или више особа.
Члан 21.
ОСТАЛИ ДОХОДАК
1. Дијелови дохотка резиденте државе уговорнице, без обзира на то гдје настају, који нису регулирани претходним члановима овог уговора, опорезују се само у тој држави.
2. Одредбе става 1. овог члана не примјењују се на доходак, осим на доходак од некретнине дефиниране у ставу 2. члана 6, ако прималац дохотка резидент државе уговорнице обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази или обавља у тој другој држави самосталну личну дјелатност из сталне базе која се у њој налази, а право или имовина на темељу којих се доходак плаћа непосредно су повезани са сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се, према потреби, примјењују одредбе члана 7. или члана 14. овог уговора.
Члан 22.
ИМОВИНА
1. Имовина која се састоји од некретнине наведене у члану 6., коју посједује резидент државе уговорнице и која се налази у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Имовина која се састоји од покретнине која представља дио пословне имовине намијењене пословању сталне пословне јединице коју предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници или од покретнине која припада сталној бази, а служи резиденту државе уговорнице у другој држави уговорници за обављање самосталне личне дјелатности може се опорезивати у тој другој држави.
3. Имовина која се састоји од бродова и авиона, који се користе у међународном промету и ријечни бродова што се користе у промету на унутрашњим пловним путовима и покретнине које служе за кориштење таквих поморских и ријечних бродова и авиона опорезују се само у држави уговорници у којој се налази сједиште стварне управе предузећа.
4. Сва остала имовина резидента државе уговорнице опорезује се само у тој држави.
Члан 23.
ОТКЛАЊАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА
1. Ако резидент државе уговорнице остварује доходак или посједује имовину који се, у складу с одредбама овог уговора, могу опорезивати у другој држави уговорници, првоспоменута држава, у складу с одредбама ст. 2. и 3. овог члана, изузима тај доходак или имовину од пореза.
2. Ако резидент државе уговорнице остварује доходак који, у складу с одредбама члана 7., става 7. и чл.
10. и 12. овог уговора, може бити опорезиван у другој држави уговорници, првоспоменута држава признаје као одбитак од пореза на доходак тог резидента износ једнак порезу који је плаћен у тој другој држави.
За потребе признавања одбитака у држави уговорници, порез плаћен у другој држави уговорници сматра се да обухваћа порез који се иначе плаћа у тој другој држави, али га је та држава умањила или је од њега одустала, у складу са својим законским одредбама о порезним олакшицама.
Тај одбитак не може бити већи од дијела пореза који је обрачунат прије извршеног одбијања, који се приписује дохотку што је остварен из те друге државе.
3. Ако су, у складу с неком одредбом овог уговора, доходак што га оствари или имовина коју посједује резидент државе уговорнице изузети од пореза у тој држави, та држава може при обрачуну пореза на остали доходак или имовину тог резидента узети у обзир изузети доходак или имовину.
Члан 24.
ЈЕДНАКИ ТРЕТМАН
1. Резиденти државе уговорнице не подлијежу у другој држави уговорници опорезивању или обавези у вези с опорезивањем који су другачији или тежи од опорезивања и обавеза у вези с опорезивањем којима резиденти те друге државе подлијежу или могу подлијегати у истим увјетима.
2. Опорезивање сталне пословне јединице коју предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници не може бити неповољније у тој другој држави од опорезивања предузећа те друге државе која обављају исту дјелатност. Та се одредба не може тумачити тако да обавезује државу уговорницу да резидентима друге државе уговорнице одобрава особна ослобађања, олакшице и умањења у сврхе опорезивања због личног статуса или породичних обавеза што их одобрава својим резидентима.
3. Камате, ауторске накнаде и друге исплате што их плаћа предузеће државе уговорнице резиденту друге државе уговорнице, ради одређивања опорезивих доходака тог предузећа, одбијају се уз исте услове као да су исплаћене резиденту првоспоменуте државе, осим у случајевима предвиђеним у одредбама члана 9., члана 11. става 5. или члана 12. става 6. овог уговора. На исти начин, дугови предузећа државе уговорнице резиденту друге државе уговорнице, ради одређивања опорезиве имовине тог предузећа, одбијају се уз исте услове као да су били уговорени с резидентом првоспоменуте државе.
4. Предузећа државе уговорнице, чију имовину потпуно или дјелимочно посједују или контролирају, посредно или непосредно, један или више резидената друге државе уговорнице, у првоспоменутој држави уговорници не подлијежу опорезивању нити обвези у вези с опорезивањем који су тежи од опорезивања и обавезе у вези с опорезивањем којима друга слична предузећа првоспоменуте државе подлијежу или могу подлијегати.
5. Одредбе овог члана примјењују се на порезе наведене у члану 2. овог уговора.
Члан 25.
ПОСТУПАК ЗАЈЕДНИЧКОГ ДОГОВАРАЊА
1. Ако резидент државе уговорнице сматра да мјере једне државе или обију држава уговорница доводе или ће довести до тога да не буде опорезован у складу с одредбама овог уговора, он може, без обзира на правна средства предвиђена унутрашњим законом тих држава, изложити свој случај надлежном органу државе уговорнице чији је резидент. Случај мора бити изложен у року од три године од дана прве обавијести о мјери што доводи до опорезивања које није у складу с одредбама овог уговора.
2. Надлежни орган, ако сматра да је приговор оправдан и ако није у могућности сам наћи задовољавајуће рјешења, настоји ријешити случај заједничким договором с надлежним органом друге државе уговорнице, ради избјегавања опорезивања које није у складу с овим уговором. Постигнути договор примјењује се без обзира на временска ограничења у унутрашњем закону држава уговорница.
3. Надлежни органи држава уговорница настојат ће заједничким договором отклонити тешкоће или нејасноће које настају при тумачењу или примјени овог уговора. Они се могу и заједнички савјетовати ради избјегавања двоструког опорезивања у случајевима који нису предвиђени у овом уговору.
4. Надлежни органи држава уговорница могу непосредно међусобно комуницирати ради постизања договора у смислу ст. 1., 2. и 3. овог члана. Ако је потребно, ради постизања договора, обави усмена размјена мишљења, то се може обавити преко комисије састављене од представника надлежних органа држава уговорница.
Члан 26.
РАЗМЈЕНА ОБАВЈЕШТЕЊА
1. Надлежни органи држава уговорница размјењују обавијести које су потребне за примјену одредаба овог уговора или унутрашњих закона држава уговорница што се односе на порезе обухваћене уговором ако је опорезивање према тим законима није у супротности с уговором. Обавијест примљена од државе уговорнице сматра се тајном, као и обавијест која је добивена према унутрашњим законима те државе, и
може се саопћити само особама и органима (укључујући судове и управне органе) коју су надлежни за разрез или наплату пореза обухваћени уговором. Те особе или органи користе се обавијешћу само у те сврхе. Они могу саопшити обавијест у јавноме судском поступку или у судским одлукама.
2. Одредбе става 1. овог члана не могу се ни у којем случају тумачити као обвеза надлежног органа државе уговорнице да:
а) подузима управне мјере супротне законима или управној пракси те или друге државе уговорнице,
б) даје обавијест која се не може добити по законима или уобичајеном управном поступку те или друге државе уговорнице,
ц) даје обавијести која открива пословну и службену тајну, или пословни поступак, или обавијест чије би саопћење било супротно јавној политици (јавном поретку).
Члан 27.
ДИПЛОМАТСКИ И КОНЗУЛАРНИ ПРЕДСТАВНИЦИ
Одредбе овог уговора не утјечу на порезне повластице дипломатских и конзуларних представника предвиђене општим правилима међународног права или одредбама посебних уговора.
Сљедећи члан 7. став 1. МЛИ се примјењује и има предност над одредбама овог Уговора:
ЧЛАН 7. став 1. МЛИ - СПРЕЧАВАЊЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ УГОВОРА
(Одредба о тесту основног разлога)
1.
Изузетно од одредби Уговора, олакшица из Уговора не одобрава се у односу на дио дохотка или имовине, ако се основано
може закључити, узимајући у обзир све релевантне чињенице и околности, да је стицање олакшица био један од основних разлога било којег аранжмана или трансакције који су директно или индиректно резултирали том погодношћу, осим ако се установи да би одобравање те олакшице у тим околностима било у складу са циљем и сврхом одговарајућих одредаба Уговора.
Члан 28.
СТУПАЊЕ НА СНАГУ
1. Овај се уговор ратифицира и ратификацијски инструменти се размјењују у Букурешту.
2. Уговор ступа на снагу на дан размјене ратификацијских инструмената, а његове се одредбе примјењују у односу на порезе на доходак и на имовину за сваку порезну годину која почиње првог јануара или након првог јануара календарске године која слиједи годину у којој су размијењени ратификацијски инструменти.
3. Уговор потписан 22. фебруара 1928. о избјегавању двоструког опорезивања у односу на непосредне порезе престаје важити на дан примјене одредаба овог уговора.
Члан 29.
ПРЕСТАНАК ВАЖЕЊА
Овај уговор остаје на снази док га не откаже једна од држава уговорница. Свака држава уговорница може овај уговор отказати дипломатским путем, доставом обавијести о престанку важења најкасније шест мјесеци прије краја календарске године након пет година од дана ступања на снагу уговора. У том случају, овај уговор престаје важити у односу на порезе на доходак и на имовину за сваку порезну годину која почиње првог јануара или након првог јануара календарске године која слиједи годину у којој је дана обавијест о престанку важења.
ПРОТОКОЛ
У тренутку потписивања Уговора између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Народне Републике Мађарске о избјегавању двоструког опорезивања у односу на порезе за доходак и на имовину потписници су се споразумјели да слиједеће одредбе чине саставни дио Уговора.
1. Уз Члан 7. став 1.
Подразумијева се да, кад градилиште или грађевински или инсталацијски радови чине сталну пословну јединицу, тој се сталној пословној јединици може приписивати само доходак који то градилиште или грађевински или инсталацијски радови остварују својом дјелатношћу.
2. Уз Члан 11.
Одредбе члана 11. темеље се на чињеници да у тренутку потписивања Уговора ни једна ни друга држава уговорница не уводи порез по обустави на камате које настају у једној држави уговорници, а исплаћују се резиденту друге државе уговорнице. Обје државе уговорнице обвезују се да почну преговоре о измјени споменутих одредаба кад једна од држава уговорница дипломатским путем достави обавијест другој држави о таквој својој намјери указујући на чињеницу да је уведен порез по обустави на камате.