http://www.oecd.org/tax/treaties/multilateral-convention-to- implement-tax- treaty- related-measures-to-prevent-BEPS.pdf; и
КОМБИНОВАНИ ТЕКСТ
Мултилатералне конвенције за примену мера које се у циљу спречавања ерозије пореске основице и премештања добити односе на пореске уговоре
и
Уговора између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Краљевине Холандије о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак
и на имовину
(који се примењује у односима између Републике Србије и Краљевине Холандије)
Опште напомене у вези са комбинованим текстом
Овај документ, у односима између Републике Србије и Краљевине Холандије, представља комбиновани текст за примену Уговора између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Краљевине Холоандије о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину, потписаног 22. фебруара 1982. године (Уговор) измењеног Мултилатералном конвенцијом за примену мера које се у циљу спречавања ерозије пореске основице и премештања добити односе на пореске уговоре коју су, Република Србија (Србија) и Краљевина Холандија (Холандија) потписале 7. јуна 2017. године (МК).
Овај документ је припремио надлежни орган Србије и он представља његово разумевање измена које су у Уговор унете због МК.
Документ је припремљен, на основу става Србије о МК који је Депозитару, након потврђивања, достављен 5. јуна 2018. године, као и става Холандије о МК који је Депозитару, након потврђивања, достављен 29. марта 2019. године. Ови ставови о МК се могу променити, као што то и предвиђа МК. Промена ставова о МК могла би да промени ефекте које МК има на Уговор.
Аутентични правни текстови Уговора и МК имају предност и остају примењиви правни текстови.
Одредбе МК које се примењују у односу на одредбе Уговора, укључене су у рубрике у тексту овог документа, у контексту релевантних одредаба Уговора. Рубрике које садрже одредбе МК су, уопштено говорећи, унете у складу са редоследом одредаба ОЕЦД Модела Пореске конвенције из 2017. године.
Измене текста одредаба МК учињене су, у циљу њиховог усаглашавања са терминологијом која се користи у Уговору (као што су, „Обухваћени порески уговори” и „Уговор”, „Уговорна јурисдикција” и „Државе уговорнице”) како би се олакшало разумевање одредаба МК. Промене у терминологији имају за циљ побољшање читљивости документа а не, промену суштине одредаба МК. На сличан начин су, извршене измене делова одредаба МК који описују постојеће одредбе Уговора: описни језик је, у циљу лакшег читања, замењен правним одредницама постојећих одредаба.
У свим случајевима, упућивање на одредбе Уговора или на Уговор, треба разумети као да се упућивање врши на Уговор, онако како је измењен одредбама МК, под условом, да су се такве одредбе МК и примениле.
Упућивање:
Аутентични правни текст МК може се наћи на веб страници Депозитара (ОЕЦД):
- на енглеском језику:
xxxx://xxx.xxxx.xxx/xxx/xxxxxxxx/xxxxxxxxxxxx-xxxxxxxxxx-xx- implement-tax- treaty- related-measures-to-prevent-BEPS.pdf; и
- на француском језику:
xxxx://xxx.xxxx.xxx/xx/xxxxxxxxx/xxxxxxxxxxx/xxxxxxxxxx-xxxxxxxxxxxxx-xxxx-xx-xxxx-xx- oeuvre-des-mesures-relatives-aux-conventions-fiscales-pour-prevenir-le-BEPS.pdf.
Српски текст МК објављен је у „Службеном гласнику РС - Међународни уговори”, број 3/18 од 23. априла 2018. године.
Аутентични правни текст Уговора (на српском језику) може се наћи на следећем линку:
xxxxx://xxx.xxxx.xxx.xx/xxxxxxx/xxxxxxx-x-xxxxxxxxxxx-xxxxxxxxxx-xxxxxxxxxxxx/
Став Србије о МК који је Депозитару, након потврђивања, достављен 5. јуна 2018. године, као и став Холандије о МК који је Депозитару, након потврђивања, достављен
29. марта 2019. године, може се наћи на веб страници Депозитара (ОЕЦД) xxxx://xxx.xxxx.xxx/xxx/xxxxxxxx/xxxx-xxx-xxxxxxxxxxx-xxx-xxxxxxx.xxx .
Напомене у вези почетка примене одредаба МК
Одредбе МК које се примењују на Уговор, не примењују се од истога датума као и оригиналне одредбе Уговора. Свака од одредаба МК могла би да се примењује од различитог датума, што зависи од врсте пореза на који се односи (порези по одбитку или остали наплаћени порези) као и од тога, шта су Србија и Холандија навеле у својим ставовима о МК.
Xxxxxx депоновања инструмената потврђивања, прихватања или одобравања: 5. јун 2018. године, за Србију и 29. март 2019. године, за Холандију.
Ступање на снагу МК: 1. октобар 2018. године, за Србију и 1. јул 2019. године, за Холандију.
Ако другачије није наведено у овом документу, одредбе МК се, у односу на Уговор, примењују:
- у односу на порезе по одбитку, на износе плаћене или приписане нерезидентима, када догађај који даје право на те порезе настане 1. јануара или после 1. јануара 2020. године;
- у односу на све остале порезе, за порезе који се наплаћују у односу на периоде опорезивања који почињу 1. јануара или после 1. јануара 2020. године.
УГОВОР ИЗМЕЂУ
СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И КРАЉЕВИНЕ ХОЛАНДИЈЕ О ИЗБЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА У ОДНОСУ НА ДОХОДАК И ИМОВИНУ
Следећи члан 6. став 3. МК укључен је у преамбулу овог уговора:
ЧЛАН 6 МК - СВРХА ОБУХВАЋЕНОГ ПОРЕСКОГ УГОВОРА
У жељи да даље развијају своје економске односе и побољшају сарадњу у пореској материји,
ЗАМЕЊЕН чланом 6. став 1. МК]
[Социјалистичка Федеративна Република Југославија и Краљевина Холандија, у жељи да склопе Уговор о избегавању двоструког опорезивања у односу на доходак и имовину,]
Следећи члан 6. став 1. МК замењује текст који се односи на намеру да се отклони двоструко опорезивање у преамбули овог уговора:
ЧЛАН 6 МК - СВРХА ОБУХВАЋЕНОГ ПОРЕСКОГ УГОВОРА
У намери да отклоне двоструко опорезивање у односу на порезе обухваћене овим уговором без стварања могућности за неопорезивање или снижено опорезивање кроз пореску евазију или избегавање (укључујући злоупотребу уговора, у циљу добијања олакшица предвиђениху овом уговору у посредну корист резидената трећих јурисдикција),
споразумеле су се о следећем:
Члан 1.
Лица на која се примењује Уговор
Овај уговор се примењује на лица која су резиденти једне или обе државе уговорнице.
Члан 2.
Порези на које се примењује Уговор
1. Овај уговор се примењујена порезе на доходак и на имовину који се заводе у име сваке од држава или њених друштвено-политичких заједница, независно од начина на који се убирају. Овај уговор се примењује и на доприносе, осим доприноса за социјално осигурање, који се убирају у Југославији.
2. Порезима на доходак и на имовину сматрају се сви порези који се заводе на укупан доходак, на укупну имовину, или на делове дохотка или имовине, укључујући порезе на приходе од отуђења покретности или непокретности, порезе на укупне износе личних доходака које исплаћују предузећа као и порезе на прираст имовине. У смилсу овог уговора, израз "порези" обухвата и доприносе предвиђене у ставу 1. овог члана.
3. Садашњи порези на које се примењује овај уговор су:
а) у случају Холандије:
- порез на доходак;
- порез на плате;
- порез на друштва;
- порез на дивиденде;
- порез на имовину;
(у даљем тексту "холандски порез"); б) у случају Југославије:
- порез и доприноси из дохотка организација удруженог рада;
- порез и доприноси из личног дохотка из радног односа;
- порез и доприноси из личног дохотка од пољопривредне делатности;
- порез и доприноси из личног дохотка од самосталног обављања привредних и непривредних делатности;
- порез и доприноси из личног дохотка од ауторских права, патената и техничких унапређења;
- порез на приход од имовине и имовинских права;
- порез на имовину;
- порез из укупног прихода грађана;
- порез на добит страних лица остварену улагањем у домаћу организацију удруженог рада за сврхе заједничког пословања;
- порез на добит страних лица остварену извођењем инвестиционих радова;
- порез на приход страних лица остварен од превоза путника и робе; (у даљем тексту "југословенски порез").
4. Уговор се примењује и на исте или битно сличне порезе који се заведу после дана потписивања овог уговора поред постојећих пореза, или уместо постојећих пореза. Надлежни органи држава саопштавају једни другима зналајне промене извршене у њиховим пореским законима.
1. За потребе овог уговора:
Члан 3.
Опште дефиниције
а) према овом уговору израз "држава" означава Холандију или Југославију, а израз "државе" означава Холандију и Југославију;
б) израз "Холандија" обухвата део Краљевине Холандије који се налази у Европи и део морског дна и подморја Северног мора над којим Краљевина Холандија има суверена права у складу с међународним правом;
ц) израз "Југославија" означава територију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије а обухвата и подручје изван територијалног мора Југославије које је означено или може убудуће бити означено, према законима Југославије и у складу с међународним правом, као подручје унутар којег могу бити коришћена права Југославије на морско дно и подморје и њихова природна богатства;
д) израз "лице" означава:
1) за Холандију физичко лице, друштво и сваку другу групу лица;
2) за Југославију физичко и правно лице; е) израз "друштво" означава:
1) за Холандију правно лице или друго лице које се сматра правним лицем за потребе опорезивања;
2) за Југославију организацију удруженог рада и друго правно лице подложно опорезивању;
г) израз "држављанин" означава физичко лице које има држављанство Холандије или Југославије;
х) израз "стална база" означава стално место преко којег се обављају самосталне личне делатности;
и) израз "међународни саобраћај" означава сваки превоз бродом или ваздухопловом који користи предузеће чије је седиште стварне управе у једној од држава, осим ако се превоз бродом или ваздухопловом користи искључиво између места у другој држави;
ј) израз "надлежни орган" означава:
1) у Холандији министра финансија односно његовог овлашћеног представника;
2) у Југославији Савезни секретаријат за финансије односно његовог овлашћеног представника.
2. Када држава уговорница примењује овај уговор, сваки израз који није дефинисан Уговором има значење према законима те државе који се односе на порезе на које се овај уговор примењује.
Члан 4.
Порески домицил
1. Према овом уговору израз "резидент једне од држава" означава лице које у држави уговорници, према закону те државе, подлеже опорезивању према свом пребивалишту, боравишту, седишту управе или било ком другом сличном обележју.
2. Ако је према одредбама става 1. овог члана физичко лице резидент обеју држава, њен се статус одређује на овај начин:
а) сматра се резидентом државе у којој има стално место становања. Ако има стално место становања у обе државе, сматра се резидентом државе с којом су њене личне и економске везе тешње (редиште виталних интереса);
б) ако се не може одредити у којој држави уговорници има седиште животних интереса, или ако ни у једној држави нема стално место становања, сматра се резидентом државе у којој има уобичајено место становања;
ц) ако има уобичајено место становања у обе државе или га нема ни у једној од њих, сматра се резидентом државе чији је држављанин;
д) ако је држављанин обеју држава или није држављанин ни једне од њих, надлежни органи држава решиће питање споразумно.
3. [ЗАМЕЊЕН чланом 4. став 1. МК]
[Ако је, према одредбама става 1. овог члана, лице које није физички резидент обеју држава, сматра се резидентом државе у којој је њено седиште стварне управе.]
Следећи члан 4. став 1. МК замењује члан 4. став 3 овог уговора:
ЧЛАН 4. МК - ЕНТИТЕТИ КОЈИ ИМАЈУ ДВОЈНУ РЕЗИДЕНТНОСТ
Ако је, према одредбама овог уговора лице, осим физичког, резидент обе Државе уговорнице надлежни органи Држава уговорница настоје да заједничким договором одреде Државу уговорницу чијим резидентом се то лице сматра за потребе овог уговора имајући у виду његово место стварне управе, место у којем је оно основано или на други начин конституисано и било које друге важне чиниоце. У одсуству таквог договора, то лице нема право на било коју олакшицу или изузимање од опорезивања предвиђено овим уговором осим у мери и на начин који могу договорити надлежни органи Држава уговорница.
Члан 5.
Стална пословна јединица
1. Према овом уговору, израз "стална пословна јединица" означава стално место пословања преко којега се обавља потпуно или делимично пословање предузећа.
2. Под изразом "стална пословна јединица" разумева се посебно: а) седиште управе;
б) филијала;
ц) пословница; д) фабрика;
е) радионица;
ф) рудник, извор нафте или гаса, каменолом или друго место искоришћавања природних богатстава.
3. [ИЗМЕЊЕН чланом 14. став 1. МК]
[Сматра се да грађевинске или монтажне радове изводи стална пословна јединица само ако радови трају дуже од дванаест месеци.]
Следећи члан 14. став 1. МК примењује се и има предност над чланом
5. став 3. овог уговора:
ЧЛАН 14 МК - ПОДЕЛА УГОВОРА
Искључиво, у циљу утврђивања да ли је прекорачен период наведен у члану 5. став 3.
Уговора:
а) ако предузеће [Државе уговорнице] обавља делатности у другој [Држави уговорници] на месту које представља градилиште или грађевински или инсталациони рад наведен у члану 5. став 3. Уговора, а ове делатности се обављају током једног или више временских периода који укупно трају дуже од 30 дана, али не трају дуже од периода наведеног у члану 5. став 3. Уговора; и
б) ако повезане делатности, једно или више предузећа блиско повезаних са првопоменутим предузећем, обављају у тој другој Држави уговоници на истом градилишту или грађевинском или инсталационом раду у различитим временским периодима, од којих сваки прелази 30 дана,
ови различити временски периоди додају се укупном временском периоду у току којег је првопоменуто предузеће обављало делатности на том градилишту или грађевинском или инсталационом раду.
4. [ИЗМЕЊЕН чланом 13. став 2. МК]
[Изузетно од одредаба ст. 1, 2. и 3. овог члана, под изразом "стална пословна јединица" не подазумева се:
а) употреба објеката и опреме искључиво у сврху ускладиштења, излагања или испоруке добара или робе који припадају предузећу;
б) одржавање залихе добара или робе која припада предузећу искључиво у сврху складиштења, излагања или испоруке;
ц) одржавање залихе добара или робе која припада предузећу искључиво са сврхом да је друго предузеће преради;
д) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху куповине добара или робе, или прибављања информација за предузеће;
е) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху рекламирања, информисања, научног истраживања или сличних делатности које имају припремни или помоћни карактер за предузеће;
ф) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху делатности наведених у подставовима од а) до е) било у којој комбинацији под условом да је укупна делатност сталног места пословања настала из ове комбинације припремног или помоћног карактера.]
Следећи члан 13. став 2. МК мења члан 5. став 4. овог уговора:
ЧЛАН 13. МК - ВЕШТАЧКО ИЗБЕГАВАЊЕ СТАТУСА СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ ИЗУЗИМАЊЕМ ПОСЕБНИХ ДЕЛАТНОСТИ
(Опција A)
Изузетно од одредаба члана 5. Уговора израз „стална пословна јединицаˮ не подразумева:
а) делатности које су посебно наведене у члану 5. став 4. овог уговора, као
делатности за које се сматра да не представљају сталну пословну јединицу, без обзира да ли тај изузетак од статуса сталне пословне јединице зависи од чињенице да ли је делатност припремног или помоћног карактера;
б) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху обављања, за предузеће, било које делатностикоја није описана у тачки а) овог става;
ц) одржавање сталног места пословања искључиво у било којој комбинацији делатности наведених у тач. а) и б) овог става,
под условом да је та делатност или, у случају тачке ц) овог става, укупна делатност сталног места пословања, припремног или помоћног карактера.
Следећи члан 13. став 4. МК примењује се на члан 5. став 4. овог уговора, како је измењен чланом 13. став 2. МК:
ЧЛАН 13. МК - ВЕШТАЧКО ИЗБЕГАВАЊЕ СТАТУСА СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ ИЗУЗИМАЊЕМ ПОСЕБНИХ ДЕЛАТНОСТИ
Члан 5. став 4. овог уговора, како је измењен чланом 13. став 2. МК, не примењује се на стално место пословања које користи или одржава предузеће, ако исто предузеће или са њим блиско повезано предузеће обавља пословање на истом месту или на неком другом месту у истој Држави уговорници и:
a) то место или друго место, према одредбама члана 5. овог уговора, представља сталну пословну јединицу предузећа или са њим блиско повезаног предузећа; или
б) укупна делатносткоја настаје из комбинације делатности које обављају два предузећа на истом месту, или које обавља исто предузеће или са њим блиско повезана предузећа на два места, није припремног или помоћног карактера,
под условом да пословне делатности које обављају два предузећа на истом месту, или исто предузеће или са њим блиско повезана предузећа на два места, представљају комплементарне функције које су део једног истог пословања.
5. Изузетно од одредаба ст. 1. и 2. овог члана, ако лице осим заступника са самосталним статусом на којег се примјењује став 6. овог члана ради у име предузећа и има и стално се користи у једној од држава овлашћењем да склапа уговоре у име предузећа, сматра се да то предузеће у вези с делатностима које то лице за њега обавља има у тој држави сталну пословну јединицу, осим ако делатности тог лица нису ограничене на делатности наведене у ставу 4. овог члана које, ако се обављају преко сталног места пословања, не претварају га у сталну пословну јединицу, на основу одредаба овог става.
6. Не сматра се да предузеће државе уговорнице има сталну пословну јединицу у једној од држава само зато што своје пословање обавља у тој држави преко посредника, генералног комисионог заступника или другог представника са самосталним статусом, ако та лица делују у оквиру своје редовне пословне делатности.
7. Чињеница да друштво које је резидент једне од држава контролише или је под контролом друштва које је резидент друге државе, или које обавља пословање у тој другој држави (било преко сталне пословне јединице или на други начин), само по себи не ствара ни за једно друштво сталну пословну јединицу другог друштва.
Следећи члан 15. став 1. МК примењује се на одредбе овог уговора:
ЧЛАН 15. МК - ДЕФИНИЦИЈА ЛИЦА БЛИСКО ПОВЕЗАНОГ СА ПРЕДУЗЕЋЕМ
За потребе одредаба члана 5. овог уговора,лице је блиско повезано са предузећем ако, на основу свих релевантних чињеница и околности, једно има контролу над другим или, оба контролишу иста лица или предузећа. У сваком случају, сматра се да је једно лице блиско повезано са предузећем, ако поседује непосредно или посредно више од 50 одсто стварних интереса у другом (или, у случају компаније, више од 50 одсто укупних гласова и вредности акција компаније или стварних интереса у капиталу компаније) или ако друго лице поседује непосредно или посредно више од 50 одстостварних интереса (или, у случају компаније, више од 50 одсто укупних гласова и вредности акција компаније или стварних интереса у капиталу компаније) у лицу и предузећу.
Члан 6.
Доходак од непокретности
1. Доходак који оствари резидент једне од држава од непокретности (укључујући доходак од пољопривреде или шумарства) које се налазе у другој држави може се опорезовати у тој другој држави.
2. Израз "непокретност" има значење према закону државе у којој се наведена имовина налази. Поморски и речни бродови и ваздухоплови не сматрају се непокретностима.
3. Одредбе става 1. овог члана примењују се на доходак који се остварује од непосредног коришћења, изнајмљивања или другог начина кориштења непокретности.
4. Одредбе ст. 1. и 3. овог члана примењују се и на доходак од непокретности предузећа и на доходак од непокретности којима се користе у обављању самосталних личних делатности.
Члан 7.
Дохоци од пословања
1. Дохоци предузећа једне од држава опорезују се само у тој држави, осим ако предузеће обавља пословање у другој држави преко сталне пословне јединице која се у њој налази. Ако предузеће обавља пословање у другој држави преко сталне пословне јединице, дохоци предузећа могу бити опорезивани у другој држави, али само до износа који се приписује тој сталној пословној јединици.
2. У складу с одредбама става 3. овог члана, ако предузеће једне од држава обавља пословање у другој држави преко сталне пословне јединице која се у њој налази, у свакој се држави приписују тој сталној пословној јединици дохоци које би могла остварити да је била одвојено и посебно предузеће које се бави истим или сличним делатностима под истим или сличним условима те да је пословала потпуно самостално с предузећем чија је стална пословна јединица.
3. При одређивању доходака сталне пословне јединице признају се као одбици трошкови који су учињени за потребе сталне пословне јединице, укључујући извршне и опште административне трошкове тако учињене, у држави у којој се стална пословна јединица налази или у другом месту.
4. Дохоци који се прописују сталној пословној јединици одређују се на основу посебних пословних књига које води стална пословна јединица. Ако те књиге не дају одговарајућу основу за одређивање дохотка сталне пословне јединице, ти се дохоци могу одредити на основу расподеле укупних доходака предузећа на његове посебне делове. Усвојена метода расподеле треба да буде таква да резултат буде у складу с принципима из овог члана. Ако је потребно, надлежни органи држава настојаће да се договарају о методи расподеле доходака предузећа.
5. Никакви се дохоци не приписују сталној пословној јединици само због тога што стална пословна јединица купује добра или робу за предузећа.
6. За потребе претходних ставова овог члана дохоци који се приписују сталној пословној јединици одређују се истом методом из године у годину, осим ако не постоји оправдан разлог да се поступи другачије.
7. Ако дохоци обухватају и делове дохотка који су на посебан начин уређени у другим члановима овог уговора, одредбе овог члана не утичу на одредбе тих чланова.
8. Добит коју резидент Холандије оствари у Југославији уделом у заједничком пословању с југословенским предузећем може се опорезовати у Југославији. Добит се одређује у складу с принципима изложеним у ст. 2. до 7. овог члана.
Члан 8.
Поморски саобраћај, саобраћај на унутрашњим пловним путевима и ваздушни саобраћај
1. Дохоци од коришћења бродова или ваздухоплова у међународном саобраћају опорезују се само у држави у којој је седиште стварне управе предузећа.
2. Дохоци од коришћења речних бродова у саобраћају на унутрашњим пловним путевима опорезују се само у држави у којој је седиште стварне управе предузећа.
3. Ако је место стварне управе предузећа које се бави међународним саобраћајем или предузећа које се бави саобраћајем на унутрашњим пловним путевима на поморском или речном броду, сматра се да се налази у држави у којој се налази матична лука поморског или речног брода, или, ако нема матичне луке, у држави чији је резидент корисник поморског или речног брода.
4. Одредбе става 1. овог члана примењују се и на дохотке од удела у пулу, заједничком послу или међународној пословној агенцији.
Члан 9.
Удружена предузећа
Ако
а) предузеће државе уговорнице учествује непосредно или посредно у управи, контроли или имовини предузећа друге државе, или
б) иста лица учествују непосредно или посредно у управи, контроли или имовини предузећа једне од држава и предузећа друге државе,
и ако су у оба случаја између та два предузећа у њиховим трговинским или финансијским односима одређени или наметнути услови различити од оних који би били одређени између самосталних предузећа, дохоци који би без тих услова настали за једно од предузећа, али због тих услова нису настали, могу се укључити у дохотке тог предузећа и одговарајуће томе опорезовати.
Следећи члан 17. став 1. МК примењује се и има предност над одредбама овог уговора:
ЧЛАН 17. МК - ОДГОВАРАЈУЋЕ КОРЕКЦИЈЕ
Ако
Држава уговорница укључује у добит предузећа те Државе уговорнице добит за коју је предузеће друге Државе уговорнице опорезовано у тој другој Држави уговорници и сходно томе је опорезује, и ако је тако укључена добит она добит коју би предузеће првопоменуте Државе уговорнице остварило да су услови договорени између та два предузећа били они услови које би договорила независна предузећа, та друга Држава уговорница врши одговарајућу корекцију износа пореза који је у њој утврђен на ту добит. Приликом вршења те корекције, водиће се рачунао осталим одредбама овог споразума] и, ако је то потребно, надлежни органи [Држава уговорница] ће се међусобно консултовати.
Члан 10. Дивиденде
1. Дивиденде које плаћа друштво које је резидент једне од држава резиденту друге државе уговорнице могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Дивиденде се могу опорезивати и у држави чији је резидент друштво које плаћа дивиденде, у складу са законима те државе, али тако разрезан порез не може бити већи од:
а) [ИЗМЕЊЕН чланом 8. став 1. МК]
[5 одсто од бруто-износа дивиденди ако је прималац друштво (изузимајући партнерство) које има изравно најмање 25 одсто од капитала друштва које плаћа дивиденде;]
Следећи члан 8. став 1. МК примењује се на члан 10. став 2. тачка а) овог уговора
ЧЛАН 8. МК - ТРАНСАКЦИЈЕ ТРАНСФЕРА ДИВИДЕНДИ
Члан 10. став 2. тачка а) овог уговора, примењују се само ако су услови власништва описани у тим одредбама испуњени током периода од 365 дана који укључује дан исплате дивиденди (ради израчунавања тог периода, не узимају се у обзир промене
власништва које би непосредно произилазиле из корпоративне реорганизације, као што су спајање или раздвајање, компаније која поседује акције или исплаћује дивиденде).
б) 15 одсто од бруто износа дивиденди, у свим другим случајевима.
3. Надлежни органи држава споразумно решавају начин примене става 2. овог члана.
4. Одредбе става 2. овог члана не утичу на опорезивање доходака друштва из којих се дивиденде плаћају.
5. Израз "дивиденде" како је употребљен у овом члану означава за Холандију доходак од акција или других права која учествују у дохоцима те доходак од других права корпорација који је порески изједначен с дохотком од акција у пореском закону те државе. Овај израз не обухвата добит коју оствари резидент Холандије у Југославији у вези са својим уделом у заједничком улагању с југословенским предузећем.
6. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако прималац дивиденди који је резидент једне од држава, обавља пословање у другој држави чији је резидент друштво које плаћа дивиденде, преко сталне пословне јединице која се налазе у тој држави; или обавља у тој другој држави самосталне личне делатности из сталне базе које се налазе у тој држави, а право на основу којег се дивиденде плаћају повезано је са сталном пословном јединицом или сталном базом. У том се случају примењују, према потреби, одредбе чл. 7. или 14. овог уговора.
7. Ако друштво које је резидент једне од држава остварује добит или доходак из друге државе, та друга држава не може увести порез на дивиденде које плаћа друштво, осим ако су те дивиденде плаћене резиденту те друге државе или ако је право на основу којег се дивиденде плаћају повезано са сталном пословном јединицом или сталном базом која се налази у тој другој држави, нити опорезивати нерасподељену добит друштва порезом на нерасподељену добит, ни у случају ако се плаћене дивиденде или нерасподељена добит у потпуности или делимично састоје од добити или дохотка, који су настали у тој другој држави.
Члан 11. Камате
1. Камате настале у једној од држава и исплаћене резиденту друге државе уговорнице опорезују се само у тој другој држави.
2. Израз "камате" употребљен у овом члану означава доходак од државних вредносних папира, обвезница или обавеза, независно од тога да ли су осигуране залогом, али на основу којих се не учествује у добити, доходак од потраживања сваке врсте те сваки други доходак који је изједначен с дохотком од позајмљеног новца према пореском закону државе у којој доходак настаје.
3. Одредбе става 1. овог члана не примењују се ако прималац камата, који је резидент једне од држава, обавља пословање у другој држави у којој камате настају, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави, или обавља у тој другој држави
самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој држави, а право потраживања на основу којег се плаћају камате повезано је са сталном пословном јединицом или са сталном базом. У том се случају примењују, према потреби, одредбе чл. 7. или 14. овог уговора.
4. Сматра се да камате настају у једној од држава ако је исплатилац сама та држава, њена друштвено-политичка заједница или резидент те државе.
5. Изузетно од одредаба става 4. овог члана, сматра се да камате настају у држави у којој исплатилац камата има сталну пословну јединицу или сталну базу на коју се односи задуженост на коју се плаћају камате и која сноси те камате, без обзира на то да ли је исплатилац камата резидент једне од држава.
6. Ако, због посебног односа између платиоца и примаоца или између њих и неког другог лица, износ камата, имајући на уму потраживања за која се оне плаћају, премашује износ који би био уговорен између платиоца и примаоца, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том се случају више плаћени износ опорезује у складу са законима сваке државе, имајући на уму остале одредбе овог уговора.
Члан 12.
Ауторске накнаде
1. Ауторске накнаде настале у једној од држава и исплаћене резиденту друге државе могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Ауторске накнаде се могу опорезивати у држави у којој настају, и у складу са законом те државе, али тако разрезан порез не може бити већи од 10 посто од бруто износа ауторских накнада.
3. Надлежни органи држава споразумно одређују начин примене става 2. овог члана.
4. Израз "ауторске накнаде" употребљен у овом члану означава плаћања било које врсте која су примљена као накнада за коришћење или за право коришћења ауторског права на књижевно, уметничко или научно дело укључујући кинематографске филмове и филмове и траке за телевизију и радио, патент, заштитни знак, нацрт и модел, план, тајну формулу или поступак, или за коришћење или за право коришћења индустријске, комерцијалне или научне опреме, или за обавештења која се односе на индустријска, комерцијална или научна искуства.
6. Сматра се да ауторске накнаде настају у једној од држава ако је исплатилац сама та држава, њена друштвено-политичка заједница или резидент те државе.
7. Изузетно од одредаба става 6. овог члана, сматра се да ауторске накнаде настају у држави у којој исплатилац ауторских накнада има сталну пословну јединицу или сталну базу у вези с којом је настала обавеза плаћања ауторских накнада и која сноси те ауторске накнаде, без обзира на то да ли је исплатилац ауторских накнада резидент једне од држава.
8. Ако, због посебног односа између платиоца и примаоца или између њих и неког другог лица, износ ауторских накнада, имајући на уму коришћење, право или информацију за које су оне плаћене, прелази износ који би био уговорен између платиоца и примаоца, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том се случају више плаћени износ опорезује у складу са законом сваке државе, имајући на уму остале одредбе овог уговора.
Члан 13.
Приходи од имовине
1. Приходи које оствари резидент једне од држава од отуђења непокретности поменуте у члану 6. овог уговора која се налази у другој држави могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Приходи од отуђења покретности која је део имовине намењене пословању сталне пословне јединице коју предузеће једне од држава има у другој држави или од покретности која припада сталној бази коју користи резидент једне од држава у другој држави за обављање самосталних личних делатности, укључујући и приходе од отуђења те сталне пословне јединице (саме или заједно с целим предузећем) и приходе од отуђења сталне базе, могу се опорезивати у другој држави.
4. Приходи од отуђења имовине, осим имовине наведене у ст. 1, 2. и 3. овог члана, опорезују се само у држави чији је резидент лице које је отуђило имовину.
5. Одредбе става 4. овог члана не утичу на право ниједне државе да уводи, у складу са својим законом, порез на приходе од отуђења акција или других права која учествују у добитима друштва чија је имовина у потпуности или делимично подељена на акције, а које је резидент те државе, која их је остварила физичко лице које је резидент друге државе а било је резидент првопоменуте државе у току последњих пет година које су претходиле отуђењу тих акција или права.
Члан 14.
Самосталне личне делатности
1. Доходак којег оствари физичко лице које је резидент једне од држава од професионалних делатности или других самосталних делатности сличног карактера може се опорезивати у тој држави. Такав се доходак изузима од опорезивања у другој држави, осим у случајевима предвиђеним у ставу 2. овог члана.
2. Доходак који оствари физичко лице које је резидент једне од држава од професионалних делатности или других самосталних делатности сличног карактера у другој држави, може се опорезивати у тој другој држави ако физичко лице одржава сталну базу у тој другој држави у раздобљу или раздобљима која укупно износе 183 дана или више у тој календарској години, а доходак се приписује тој сталној бази.
3. Израз "професионалне делатности" посебно обухвата самосталне научне, књижевне, уметничке, образовне или наставне делатности те самосталне делатности лечника, адвоката, инжењера, архитеката, стоматолога и рачуновођа.
Члан 15.
Несамосталне личне делатности
1. У складу с одредбама чл. 16, 18 , 19. и 20. овог уговора лични дохоци и друга лична примања која оствари резидент једне од држава из радног односа опорезују се само у тој држави, осим ако је запослен у другој држави. Ако је запослен у другој држави уговорници, таква се примања могу опорезивати у тој другој држави јер су у њој остварена.
2. Изузетно од одредаба става 1. овог члана, примања која оствари резидент једне од држава из радног односа у другој држави уговорници опорезују се само у првопоменутој држави ако:
а) прималац борави у другој држави у раздобљу или раздобљима која укупно не прелазе 183 дана у тој календарској години,
б) су примања исплаћена лично или у име лица које није резидент друге државе,
ц) примања не сноси стална пословна јединица или стална база коју лице има у другој држави.
3. Изузетно од одредаба ст. 1. и 2. овог члана, примања из радног односа на броду или ваздухоплову у међународном саобраћају, или на броду у саобраћају на унутрашњим пловним путевима, могу се опорезивати у држави у којој је место стварне управе предузећа.
4. а) Изузетно од одредаба става 1. овог члана, лични дохоци и друга слична примања која физичком лицу исплаћује једна од држава или њена друштвено-политичка заједница могу се опорезивати у тој држави;
б) лични дохоци и примања опорезују се само у другој држави ако су делатности обављене у тој другој држави а прималац је резидент те друге државе и под условом:
(1) да је држављанин те друге државе; или
(2) да није постао резидент те друге државе ради обављања тих делатности.
5. Изузетно од одредаба става 4. овог члана, одредбе ст. 1, 2. и 3. овог члана примењују се на личне дохотке и друга слична примања за делатности обављене у вези с пословима које води једна од држава или њена друштвено-политичка заједница.
Члан 16.
Накнаде директора и накнаде остварене за рад у заједничким пословним одборима
1. Накнаде и друга примања која оствари резидент Холандије у својству члана заједничког пословног одбора друштва које је резидент Југославије могу исте опорезивати у Југославији.
2. Накнаде и друга примања која оствари резидент Југославије у својству "bestuurder" или "commissaris" друштва које је резидент Холандије могу се опорезивати у Холандији.
Члан 17.
Уметници и спортисти
1. Изузетно од одредаба чл. 14. и 15. овог уговора, доходак који остваре позоришни, филмски, радио или телевизијски уметници, музичари и други извођачи и спорташи од личних делатности може се опорезивати у држави у којој су те делатности обављене.
2. Ако доходак од таквих личних делатности извођача или спорташа из става 1. овог члана не пристиже извођачу или спорташу лично него другом лицу, тај доходак може бити, изузетно од одредаба чл. 7, 14. и 15. овог уговора, опорезован у држави у којој су обављене делатности извођача или спорташа.
3. Изузетно од одредаба ст. 1. и 2. овог члана, доходак који оствари извођач или спорташ поменут у ставу 1. овог члана, који је резидент једне од држава, опорезује се само у тој држави ако су делатности обављене у другој држави у оквиру програма културне или спортске размене коју су одобриле обе државе.
Члан 18. Пензије
1. Пензије и друга слична примања исплаћена физичком лицу које је резидент једне од држава на основу ранијег запослења опорезују се само у држави чији је резидент физичко лице.
2. а) Изузетно од одредаба става 1. овог члана, пензије и друга слична примања која физичком лицу исплати једна од држава или њена друштвено-политичка заједница из буџета или из посебних фондова могу се опорезивати у тој држави.
б) Такве пенизје и примања опорезују се само у другој држави ако је прималац држављанин и резидент те друге државе.
3. Изузетно од одредаба става 2. овог члана, одредбе става 1. овог члана примењују се на пензије и друга слична примања за делатности обављене у вези с привредном делатношћу једне од држава или њене друштвено-политичке заједнице.
4. Пензије и друга слична примања исплаћена физичком лицу према шеми јавног социјалног осигурања Холандије могу се опорезивати у Холандији.
Члан 19.
Професори, наставници и истраживачи
1. Плаћања која физичко лице, које је резидент једне од држава а борави у другој држави највише две године ради држања наставе или научноистраживачког рада на
универзитету, вишој школи или другој образовној или научноистраживачкој установи у тој другој држави, прима за такву наставу или истраживачки рад опорезују се само у првопоменутој држави.
2. Овај се члан не примењује на доходак од истраживачког рада ако је истраживачки рад предузет не у јавном, него пре свега у личном интересу одређеног лица или више лица.
Члан 20. Студенти
1. Примања која студент, ученик усмереног образовања или приправник, који јест или је био непосредно пре одласка у једну од држава резидент друге државе и који борави у првопоменутој држави искључиво ради образовања или обучавања, прима за уздржавање, образовање или обучавање не опорезује се у тој држави, под условом да таква примања добија из извора изван те друге државе.
2. Доходак који ни у једној пореској години не прелази своту од 5.000 гулдена односно одговарајућу противвредност у југословенској валути, а оствари га студент, ученик усмереног образовања или приправник који јест или је непосредно пре одласка у једну од држава био резидент друге државе и који борави у првопоменутој држави искључиво ради образовања или обучавања, не опорезује се у првопоменутој држави за делатности које у њој обавља у раздобљу што не прелази четири узастопне године од датума његова доласка у ту државу.
Члан 21.
Остали доходак
1. Делови дохотка резидента једне од држава, без обзира на то где настају, о којима се не говори у претходним члановима овог уговора опорезују се само у тој држави.
2. Одредбе става 1. овог члана не примењују се на доходак, осим дохотка од непокретности поменуте у члану 6. овог уговора, ако прималац дохотка, резидент једне од држава, води пословање у другој држави преко сталне пословне јединице која се у њој налази или обавља у тој другој држави самосталне личне услуге из сталне базе која се у њој налази, а право односно имовина на основу којих се доходак плаћа стварно су повезани с таквом сталном пословном јединицом односно сталном базом. У том се случају примењују, према потреби, одредбе чл. 7. или 14. Уговора.
Члан 22. Имовина
1. Имовина која се састоји од непокретности поменуте у члану 6. овог уговора, коју поседује резидент једне од држава и која се налази у другој држави, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Имовина која се састоји од покретности која је део имовине намењен пословању сталне пословне јединице коју предузеће једне од држава има у другој држави или од покретности која припада сталној бази која служи резиденту једне од држава у другој држави за обављање самосталних личних делатности може се опорезивати у тој другој држави.
4. Сва остала имовина резидента једне од држава опорезује се само у тој држави.
Члан 23.
Отклањање двоструког опорезивања
1. Холандија при увођењу пореза на своје резиденте може укључити у основицу на коју се такви порези уводе делове дохотка или имовине који, у складу с одредбама овог уговора, могу бити опорезовани у Југославији.
2. Ако резидент Холандије остварује делове дохотка или имовине који у складу са чл. 6. и 7 , чланом 10. ставом 6, чланом 11. ставом 3, чланом 12. ставом 5, чланом 13. ст. 1. и 2, чланом 14. ставом 2, чланом 15. ст 1. и 4, чланом 16. ставом 1, чланом 18. ставом 2, чланом 21. ставом 2. и чланом 22. ст. 1. и 2. овог уговора могу бити опорезовани у Југославији и укључени су у основицу поменуту у ставу 1, Холандија изузима тај доходак одобравањем умањења од својег пореза. Ово умањење се обрачунава у складу с одредбама холандског закона о избегавању двоструког опорезивања. Ради тога ће се наведени делови дохотка или имовине сматрати укљученима у укупан износ делова дохотка или имовине који су према овим одредбама изузети од холандског пореза. Изузеће дато у претходним одредбама овог става примењује се и на добити које оствари резидент Холандије од свог учествовања у заједничком пословању у Југославији и не утиче на пореске стимулације које даје југословенски закон ради стимулисања иностраних инвестиција у Југославији.
3. Холандија одобрава одбитак од холандског пореза обрачунатог за делове дохотка који у складу са чл. 10 (став 2), 12 (став 2), 15 (став 3) и 17 (ст. 1. и 2) овог уговора могу бити опорезивани у Југославији ако су ови делови укључени у основицу поменуту у ставу 1. Износ овог одбитка једнак је порезу који је на ове делове дохотка плаћен у Југославији, али неће бити већи од износа умањења који би био одобрен да су ови тако укључени делови дохотка били једини делови дохотка који се према одредбама холандског закона о избегавању двоструког опорезивања изузимају од холандског пореза.
4. а) Ако резидент Југославије остварује доходак или поседује имовину који се, у складу с одредбама овог уговора, могу опорезивати у Холандији, Југославија, осим у случају наведеном у ставу 5. члана 13. и у складу с одредбама под б), изузима такав доходак односно имовину од пореза али може, при обрачунавању пореза на преостали доходак или имовину тог лица, применити пореску стопу која би се примењивала да изузети доходак или имовина нису били тако изузети.
б) Ако резидент Југославије остварује доходак који према одредбама чл. 10. и 12. може бити опорезиван у Холандији, Југославија признаје као одбитак од пореза на доходак тог резидента износ једнак порезу који је плаћен у Холандији. Такав одбитак не може бити већи од дела пореза који је обрачунат пре тог одбитка, а који одговара дохотку оствареном у Холандији.
5. Ако резидент једне од држава остварује приходе који се могу опорезивати у другој држави према ставу 5. члана 13, та друга држава одобрава одбитак од свог пореза на такве приходе до износа који је једнак порезу који је заведен у првопоменутој држави и на поменуте приходе.
Члан 24.
Једнак третман
1. Држављани једне од држава, било да су резиденти те државе или не, не подлежу у другој држави опорезивању или некој обавези у вези с опорезивањем који су другачији или тежи од опорезивања и обавеза у вези с опорезивањем којем држављани те друге државе у истим условима подлежу или могу подлегати. Исто се правило примењује и на свако правно лице које остварује такав статус према законима важећим у једној од држава.
2. Опорезивање сталне пословне јединице које предузеће једне од држава има у другој држави не може бити погодније уведено у тој другој држави од опорезивања уведеног на предузећа те друге државе која обављају исте делатности. Ова одредба не значи обавезу једне од држава да одобрава резидентима друге државе личне олакшице, ослобађања и умањења ради опорезивања због личног статуса или породичних обавеза које одобрава својим резидентима.
3. Камате, ауторске накнаде и друге исплате које плаћа предузеће једне од држава резиденту друге државе, ради одређивања опорезивих доходака таквог предузећа, одбијају се под истим условима као да су исплаћени резиденту првопоменуте државе, осим у случајевима предвиђеним у одредбама чл. 9. и 11. става 6. или члана 12. става 8. овог уговора. На исти се начин дугови предузећа једне од држава резиденту друге државе, ради одређивања опорезиве имовине тог предузећа, одбијају под истим условима као да су били утврђени с резидентом првопоменуте државе.
4. Предузећа једне од држава чију имовину потпуно или делимично поседују или контролишу, посредно или непосредно, један или више резидената друге државе, у првопоменутој држави уговорници не подлежу опорезивању или обавези у вези с опорезивањем који су другачији или тежи од опорезивања и обавеза у вези с опорезивањем којима друга слична предузећа првопоменуте државе подлежу или могу подлегати.
Члан 25.
Поступак споразумевања
1. Ако резидент једне од држава сматра да мере једне или обеју држава доводе или могу довести до његовог опорезивања које није у складу с овим уговором, он може, без обзира на правна средства предвиђена унутрашњим законима ових држава, изложити свој случај надлежном органу државе чији је резидент или, ако се његов случај решава према ставу 1. члана 24. овог уговора, оној од држава чији је држављанин или правно лице. Случај се мора изложити у року од пет година од прве обавести о мери која је довела до опорезивања које није у складу с овим уговором.
2. Надлежни орган настоји, ако сматра да је приговор оправдан и ако није у могућности сам доћи до задовољавајућег решења, случај решити споразумно с надлежним органом друге државе, ради избегавања опорезивања које није у складу с овим уговором.
Следећи члан 16. став 2. друга реченица МК примењује се на овј уговор:
ЧЛАН 16. МК - ПОСТУПАК ЗАЈЕДНИЧКОГ ДОГОВАРАЊА
Постигнути договор примењује се без обзира на временска ограничења у унутрашњем закону Држава уговорница.
3. Надлежни органи држава настоје споразумно отклонити тешкоће или нејасноће које настају при тумачењу или примени овог уговора. Они се могу и заједнички саветовати ради избегавања двоструког опорезивања у случајевима који нису предвиђени у овом уговору.
4. Надлежни органи држава могу непосредно међусобно општити ради постизања договора према претходним ставовима.
Члан 26.
Размена обавести
1. Надлежни органи држава размењују обавести (разумевајући обавести којима такви органи слободно располажу) потребне за примену овог уговора. Свака обавест тако размењена сматра се тајном и може се саопштити само лицима и органима који се баве разрезом или наплатом пореза који су предмет овог уговора.
2. Одредбе става 1. овог члана не могу се ни у ком случају тумачити тако да надлежном органу једне од држава намећу обавезу:
а) да предузима управне мере супротне законима или управној пракси те или друге државе;
б) да даје податке који се не могу добити по законима или по уобичајеном управном поступку те или друге државе;
ц) да даје обавести којима се откривају:
(1) за Холандију пословна, трговинска, индустријска, комерцијална или професионална тајна или пословни поступак или обавест чије би саопштавање било супротно јавној политици (јавном поретку);
(2) за Југославију пословна или службена тајна или пословни поступак, или обавест чије би саопштавање било супротно јавној политици (јавном поретку).
Члан 27.
Дипломатски и конзуларни функционери
1. Одредбе овог споразума не односе се на пореске имунитете дипломатских и конзуларних функционера предвиђене општим правилима међународног права или у одредбама посебних споразума.
2. Уговор се не примењује на међународне организације и органе ни на њихове функционере и чланове дипломатских односно конзуларних мисија треће државе које се налазе у једној од држава, ако у њој не подлежу истим обавезама пореза на доходак или на имовину као и резиденти те државе.
Следећи члан 7. став 1. МК примењује се и има предност над одредбама овог уговора:
ЧЛАН 7. МК - СПРЕЧАВАЊЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ УГОВОРА
(Одредба о тесту основног разлога)
Изузетно од одредаба овог уговора, погодност из овог уговора не одобрава се у односу на део дохотка или имовине, ако се основано може закључити, узимајући у обзир све релевантне чињенице и околности, да је стицање погодности био један од основних разлога било којег аранжмана или трансакције који су непосредно или посредно резултирали том погодношћу, осим ако се установи да би одобравање те погодности у тим околностима било у складу са циљем и сврхом одговарајућих одредаба овог уговора.
Члан 28.
Ступање на снагу
Овај уговор ступа на снагу тридесетог дана од последњег датума када су те државе писмено обавестиле једна другу да су испуњени уставни поступци које захтевају њихове државе за његово ступање на снагу и његове се одредбе примењују:
а) у Југославији:
на порезе за сваку пореску годину која почиње на дан или након првог јануара календарске године која следи годину у којој је примљена последња обавест;
б) у Холандији:
на порезе за пореске године и раздобља која почињу на дан или након првог јануара календарске године која следи годину у којој је примљена последња обавест.
Члан 29.
Престанак важења
Овај уговор остаје на снази неодређено време, али свака од држава може на дан или до
30. јуна календарске године која почиње након протека раздобља од пет година од
датума његовог ступања на снагу доставити другој држави, дипломатским путем, писмену обавест о престанку важења и, у том случају, овај уговор престаје да важи:
а) у Југославији:
у вези с порезом за сваку пореску годину која почиње на дан или након првог дана јануара календарске године која следи годину у којој је дата обавест о престанку важења;
б) у Холандији:
у вези с порезом за пореске године и раздобља која почињу на дан или након 1. јануара календарске године која следи годину у којој је дата обавест о престанку важења.
У потврду томе прописно су за то овлашћени потписали овај уговор.
Састављено у Београду, 22. фебруара 1982, у два изворника, сваки на српскохрватском, холандском и енглеском језику; сва три текста су аутентична. У случају неслагања у тумачењу текста на српскохрватском и холандском језику меродаван је текст на енглеском језику.
За Социјалистичку Федеративну Републику Југославију Xxxxx Xxxxxx, с.р.
За Xxxxxxxxx Xxxxxxxxx Xxx xxx Xxxx, с.р.
Xxx Xxxxxxx, с.р.
ПРОТОКОЛ
У моменту потписивања Уговора о избегавању двоструког опорезивања дохотка и имовине, који је данас закључен између Краљевине Холандије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, потписани су се сложили да ове одредбе чине интегрални део Уговора.
Физичко лице које живи на броду без стварног пребивалишта у једној од држава сматра се резидентом државе у којој брод има матичну луку.
За потребе Уговора физичко лице које је члан дипломатског или конзуларног представништва једне од држава у другој или у трећој држави а које је држављанин државе пошиљаоца сматра се резидентом државе пошиљаоца ако у тој држави подлеже истим обавезама у вези с порезом на доходак и на имовину као и резиденти те државе.
Подразумева се да за Холандију израз "непокретност" обухвата и права на промењива или стална плаћања као накнаде за искориштавање или право на искориштавање минералних налазишта, извора и других природних богатстава.
Подразумева се да се одредбе члана 8. Уговора примењују и на порезе који се уводе на основу бруто примања за превоз путника и робе у међународном саобраћају.
Ако је порез који се уводи тамо где настаје доходак већи од износа пореза који се плаћа према одредбама чл. 10. или 12, молбе за поврат вишка пореза треба да стигну надлежном органу државе која је увела порез, у року од пет година након протека календарске године у којој је такав порез био уведен.
Одредбе члана 11. заснивају се на чињеници да, према пореском законодавству Холандије и Југославије које је на снази на дан потписивања уговора, ниједна држава не уводи порез по обустави на камате настале у тој држави а исплаћене резиденту друге државе.
Обе државе се обавезују да почну преговоре о ревизији поменутих одредаба чим једна од држава писмено, дипломатским путем, изрази такву жељу другој држави због чињенице да је увела порез по обустави на камате.
Xxxxxxxx се да се одредбе члана 15. става 4. Уговора односе на личне дохотке и друга слична примања која оствари физичко лице за делатности у Заједничком привредном представништву Југославије или Туристичком савезу Југославије.
Xxxxxxxxxx се да "bestuurder" или "commissaris" холандског друштва означавају лица која именују акционари на заједничком састанку или друго надлежно тело друштва и поверавају им опште управљање и контролу друштва.
Xxxxxxxx се да се одредбе члана 18. става 2. Уговора примењују на пензије и друга слична примања која оствари физичко лице за делатности у Заједничком привредном представништву Југославије или Туристичком савезу Југославије.
У потврду су томе прописно за то овлашћени потписали овај протокол.
Састављено у Београду, 22. фебруара 1982, у два изворника, сваки на српскохрватском, холандском и енглеском језику; сва три текста су аутентична. У случају неслагања у тумачењу текста на српскохрватском и холандском језику меродаван је текст на енглеском језику.
За Социјалистичку Федеративну Републику Југославију Xxxxx Xxxxxx, с.р.
За Краљевиnu Holandiju Ван дер Стее, с.р.
Xxx Xxxxxxx, с. р.