„20а) oпшти услови превоза су услови превозника у форми општих услова или тарифа које су правно на снази у свакој држави чланици и који су постали, закључивањем уговора о превозу, његов саставни део; „30) продавац карата je сваки посредник у продаји...
НАЦРТ
З А К О Н
О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА
О УГОВОРИМА О ПРЕВОЗУ У ЖЕЛЕЗНИЧКОМ САОБРАЋАЈУ
Члан 1.
У Закону о уговорима о превозу у железничком саобраћају („Службени
гласник РС”, број 38/15), члан 4. мења се и гласи:
„Члан 4.
Опште услове превоза утврђује превозник.
Општи услови превоза се јавно објављују.
Сматра се да су општи услови превоза јавно објављени када их превозник учини доступним кориосницима превоза, у штампаној форми и у електронској форми на интернет страници превозника.
Измена превозних трошкова и друге измене и допуне општих услова превоза, не могу се примењивати пре истека рока утврђеног општим условима превоза.”
Члан 2.
У члану 5. тачка 4) мења се и гласи:
„4) железнички превозник (у даљем тексту: превозник) је привредно друштво или друго правно лице које је регистровано за претежну делатност пружања услуга железничког превоза робе и/или путника, и коме је издата лиценца, уз обавезу да обезбеди вучу или које обезбеђује само вучу;”
Тачка 8) мења се и гласи:
„8) интермодална транспортна јединица (ИТЈ) је изменљиви транспортни суд или контенер, као и полупориколица и приколица погодна за дизање дизалицом;”
После тачке 10) додаје се тачка 10а) која гласи:
„10а) јединствена карта је карта или карте које представљају уговор о превозу за коришћење узастопних железничких услуга које пружа један или више железничких превозника;”
Тачка 14) мења се и гласи:
„14) комбиновани превоз је превоз интермодалних транспортних јединица (ИТЈ) или друмског возила код кога се већи део превозног пута обавља железницом, а почетни и завршни део превозног пута друмским транспортом на што је могуће краћим растојањима;”
После тачке 20) додају се тачке 20а) и 20б) , које гласе:
„20а) oпшти услови превоза су услови превозника у форми општих услова или тарифа које су правно на снази у свакој држави чланици и који су постали, закључивањем уговора о превозу, његов саставни део;
20б) организатор путовања је организатор туристичког путовања или посредник, који није железичко предузеће, у смислу закона којим се уређује заштита потрошача;”
У тачки 29) речи: „првозни трошкови” бришу се.
Тачка 30) мења се и гласи:
„30) продавац карата je сваки посредник у продаји железничких услуга који закључује уговоре о превозу путника и продаје карте у име железничког превозника или за сопствени рачун;”
После тачке 30) додаје се тачка 30а), која гласи:
„30а) путна пропусница или сезонска карта је карта за неограничен број путовања која омогућује овлашћеном имаоцу путовање железницом на одређеном правцу или мрежи у току одређеног временског периода;”
После тачке 31) додаје се тачка 31а), која гласи:
„31а) резервација је овлашћење, на папиру или у електронском облику, којим се даје право лицу које се превози на претходно потврђени персонализовани аранжман превоза;”
Тачка 36) брише се.
После тачке 37) додаје се тачка 37а), која гласи:
„37a) уговор о превозу путника је уговор о превозу уз финансијску накнаду или бесплатно закључен између железничких превозника или продаваца карата и путника за пружање једне или више услуга превоза;”,
Тачка 38) мења се и гласи:
„38) уговорни превозник је превозник са којим је путник или пошиљалац закључио уговор о превозу;”
После тачке 40) додаје се тачка 40а), која гласи:
„40а) управљач станице је организациони субјект коме је поверена одговорност за управљање железничком станицом и који може бити управљач инфраструктуре;”
Тачка 41) мења се и гласи:
„41) управљач инфраструктуре је јавно предузеће или привредно друштво одговорно за грађење, експлоатацију, одржавање и обнову јавне железничке инфраструктуре на мрежи, као и за учешће у њеном развоју у оквиру утврђене опште политике развоја и финансирања инфраструктуре;”
Члан 3.
После члана 8. додаје се члан 8а , који гласи:
„Члан 8а
Превозник је дужан да у возу и током укрцавања и искрцавања из воза
пружи бесплатну помоћ особама са инвалидитетом и особама са смањеном покретљивошћу.
Помоћ у возу из става 1. овог члана обухвата све разумне напоре да се особи са инвалидитетом и особи са смањеном покретљивошћу обезбеди приступ услугама у возу који имају и други путници, уколико степен инвалидитета или смањене покретљивости тој особи онемогућава самосталан и безбедан приступ тим услугама.”
Члан 4.
У члану 9. став 1. речи: „Закон о железници („Службени гласник РС”, број 45/13)” замењују се речима: „законом којим се уређује железница”.
У ставу 2. речи: „објави ред вожње на одговарајући начин, у штампаној и електронској форми, а” бришу се.
Члан 5.
После члана 14. додају се чл. 14а – 14д, који гласе:
„Члан 14а
У случају да је путник онемогућен да искористи купљену резервацију седишта, постеље или лежаја кривицом превозника, превозник је дужан да на захтев путника изврши повраћај цене резервације у пуном износу.
Члан 14б
Када је оправдано очекивати да ће кашњење у доласку на крајњу дестинацију у складу са уговором о превозу бити дуже од 60 минута, путник одмах може да изабере једну од следећих могућности:
уколико путовање због насталог кашњења више није у складу са почетним планом путника, као и за, када је то потребно, повратну услугу до места поласка у што краћем року. Исплата повраћаја врши се под истим условима као исплата накнаде из члана 14в;
повраћај пуне цене карте, под условима према којима је карта плаћена, за део или делове путовања који нису реализовани и за део или делове путовања који јесу реализованинаставак или преусмеравање, под сличним условима превоза, до крајњег одредишта у што краћем року;
наставак или преусмеравање, под сличним условима превоза, до крајњег одредишта неког другог дана према путниковој жељи.
Члан 14в
Без губљења права на превоз, путник може захтевати накнаду због кашњења од железничког предузећа уколико путника очекује кашњење између места поласка и доласка наведеног на карти за које није извршен повраћај цене карте у складу са чланом 14б. Минимални износ накнаде у случају кашњења износи:
25% цене карте за кашњење у трајању од 60 до 119 минута,
50 % цене карте за кашњење у трајању дужем од 120 минута.
правилима железничког предузећа о накнади. У овим правилима наводе се критеријуми за утврђивање кашњења и израчунавање износа накнаде.
Путници који поседују путну пропусницу или сезонску карту и које задесе учестала кашњења или отказивања током периода важности карте могу захтевати адекватну накнаду у складу саНакнада у случају кашњења израчунава се у односу на цену коју је путник стварно платио за услугу која је извршена са закашњењем.
На исти начин цена за услугу која је извршена са закашњењем према било ком другом облику уговора о превозу који омогућава путовање на неколико узастопних праваца израчунава се пропорционално пуном износу цене.
Када се уговор о превозу односи на повратно путовање, накнада за кашњење у одласку или доласку израчунава се у у односу на половину цене плаћене за карту.Израчунавање периода кашњења не узима у обзир кашњења за која превозник може да докаже да се догодило изван територије на којој се примењује Уговор о оснивању Европске заједнице.
Накнада цене карте исплаћује се у року од 30 дана од дана пријема захтева за накнаду. Накнада се исплаћује у новцу, на захтев путника, а може се исплатити у ваучерима односно другим услугама уколико су услови флексибилни (нарочито у погледу периода важности и дестинације).
Накнада цене карте не може се смањити као последица трошкова финансијских
трансакција као што су таксе, трошкови телефонског разговора или цена марки.
Превозник може одредити минималан износ испод којег се накнада не исплаћује, који не може бити већи од 4 евра (у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке на дан пријема захтева за накнаду).
Путник нема право на накнаду, ако је обавештен о кашњењу пре куповине карте или ако је период кашњења као последица наставка друге услуге или преусмеравања краћи од 60 минута.
Члан 14г
У случају кашњења у доласку или одласку, превозник или управник станице морају информисати путнике о ситуацији и процењеном времену одласка и доласка чим ова информација буде расположива.
У случају кашњења наведеног у ставу 1. дужем од 60 минута, путницима се бесплатно нуде и:
оброци и освежење у складу са временом чекања, ако су доступни у возу или у станици, или се разумно могу набавити;
хотелски или други смештај, као и превоз од железничке станице до места смештаја, у случају боравка од једне или више ноћи или ако је потребан додатни боравак, где и када за ово постоје физичке могућности;
уколико је воз блокиран на прузи, превоз од воза до железничке станице, до алтернативног места поласка или до крајњег одредишта услуге, где и када је то физички могуће.
Уколико железничка услуга не може бити настављена, превозник мора у што краћем року организовати алтернативне транспортне услуге за путнике.
У реализацији обавеза из ст. 1, 2. и 3. овог члана, превозник који обавља превоз мора узети у обзир посебне потребе путника са инвалидитетом и са смањеном покретљивошћу и њихових пратилаца, ако таквих лица има међу путницима.
Превозник , на захтев путника, мора навести на карти да је железничка услуга претрпела кашњење, узроковала пропуштање преседања или да је отказана, у зависности од самог случаја.”
Члан 14д
Уколико је превозник одговоран за потпуни или делимичан губитак, или оштећење, опреме за кретање или друге специфичне опреме коју користи особа са инвалидитетом или особа са смањеном покретљивошћу, не примењује се одредба о ограничењу финансијског износа надокнаде.
Члан 6.
После члана 22. Додаје се члан 22а, који гласи:
„Члан 22а
На питања закључивања и реализације уговора о превозу путника, која овим законом нису посебно уређена сходно се примењују одговарајуће одредбе Дела II, III, IV, V, VI и VII Јединствених правила за уговор о међународном железничком превозу путника - Додатка А (CIV), Конвенције о међународним железничким превозима (COTIF) од 9. маја 1980. године од 9. маја 1980. године у верзији на основу Протокола о изменама од 3. јуна 1999. године („Службени лист СФРЈ - Међународни уговори”, број 8/84, „Службени лист СРЈ - Међународни уговори”, број 3/93, „Службени гласник РС”, број 102/07 и „Службени гласник РС - Међународни уговори”, бр. 1/10, 2/13, 17/15, 7/17 и 9/19), са накнадним изменама и допунама”.
Члан 7.
После члана 40. додаје се члан 40а, који гласи:
„Члан 40а.
Обавезе према путницима прописане овим законом не могу се ограничити нити је могуће одрећи их се, нарочито одступањем или рестриктивном клаузулом у уговору о превозу.
Железнички превозници путницима могу понудити повољније услове превоза у односу на права утврђена овим законом.
Члан 8.
У члану 41. став 3. речи: „На захтев корисника може се закључити” замењују се речима: „Превозник и корисник превоза могу да закључе”.
Члан 9.
У члану 42. став 2. речи: „у превозу” замењују се речима : „о превозу”.
Члан 10.
У члану 43. став 1. после речи: „овим” додају се речи: „или другим”.
Члан 11.
У члану 44. став 2. речи: „На захтев корисника може се закључити” замењују се речима: „Превозник и корисник превоза могу да закључе”.
Члан 12.
У члану 45. став 1. после речи: „колским” додају се речи: „односно товарним”, а после речи: „колског” додају се речи: „или товарног”.
Члан 13.
У члану 55. став 1. мења се и гласи:
„Ако плаћање превозних трошкова није другачије договорено са превозником, све превозне трошкове дужан је да плати пошиљалац по општим условима превоза који се примењују на дан закључења уговора о превозу, а у случају поновне предаје, према општим условима превоза на дан поновне предаје пошиљке на превоз.”
„Ако за обрачун трошкова не постоји посебан уговор, за плаћање превозних трошкова важе општи услови превоза.”
Члан 14.
У члану 59. став 3. речи: „дужан је” замењују се речју: „дужан”.
Члан 15.
У члану 72. став 1. тачка 8) речи: „Царинским законом („Службени гласник РС”, бр. 18/10 и 112/12)” замењују се речима: „законом којим се уређује царина”.
Члан 16.
У члану 83. став 2. после речи: „имаоца” додаје се реч: „права”.
Члан 17.
У чл. 2, 3, 5, 10, 11, 13, 15, 16, 23, 24, 25, 28, 31, 32, 41, 44,49,51, 59, 62, 66, 68, 69, 77, 79, 81, 83, 84, 85, 90, 93, 98, 100, 101, 102, 105, 112, реч: „тарифа” у одређеном падежу замењује се речима: „општим условима превоза” у одговарајућем падежу.
Члан 18.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим чл. 14б, 14в, 14г и 14д, који почињу да се примењују наредног дана од дана приступања Републике Србије Европској унији, односно даном почетка пуне примене Транспортне заједнице у складу са чланом 40. Уговора о оснивању транспортне заједнице („Сл. гласник РС”, број 11/2017) и чланом 1. Протокола VI – Прелазни аранжмани између Европске уније, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране, ако почетак те пуне примене наступи пре приступања Републике Србије Европској Унији.
6