Contract

[Посебан колективни уговор за запослене у омладинском и сту- дентском задругарству у републици Србији, објављен 29. јуна 1995. године]

П О С Е Б А Н

КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У ОМЛАДИНСКОМ И СТУДЕНТСКОМ ЗАДРУГАРСТВУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

1. Основ за закључивање

Основ за закључивање овог колективног уговора xxxxxxx је у чла- ну 3. став 3. и члану 4. став 2. Закона о колективним уговорима ("Службе- ни гласник Републике Србије", бр. 6/90 и 45/91) и чл. 2, 11. и 13. Општег колективног уговора ("Службени гласник Републике Србије", бр. 18/90, 10/92, 34/94, 14/95).

2. Уговорне стране

Уговорне стране у овом колективном уговору су:

1) Синдикат радника занатства и приватног сектора Србије, и

2) Савез омладинских и студентских задруга Србије

3. Циљ

Циљ овог колективног уговора је да уреди питања из области:

- заснивања и престанка радног односа,

- радног времена, одмора и одсуствовања са рада,

- зарада, додатака и других питања,

- заштита права радника,

- услова за рад синдиката,

- учешће радника у управљању,

- решавање колективних радних спорова, уз пуно уважавање за- конских решења, Општег колективног уговора и интереса радника и пос- лодаваца из ових делатности.

4. Подручје важења

Подручје важења овог колективног уговора је:

1. Просторно: за подручје Републике Србије,

2. Струковно: за све послодавце који се баве организованим обав- љањем послова, послова за потребе правних и физичких лица, а за чије се обављање не захтева заснивање радног односа који су организовани као омладинске или студентске задруге (090209), и

- за све послодавце организоване као задружна предузећа, која оба- вљају разне врсте делатности, а чији су оснивачи омладинске, односно студентске задруге.

3. Лично: за све раднике запослене у омладинским и студентским задругама и у задружним предузећима чији су оснивачи омладинске и сту- дентске задруге (у даљем тексту: послодавци) из делатности подручја ва- жења, осим за директоре послодаваца са којима се закључује посебан уго- вор о уређивању права и обавеза у складу са одредбама закона.

5. Почетак и рок важења

1.1. Овај колективни уговор ступа на снагу осмог дана од дана потписивања, а примењује се за исплату зарада, накнада и других примања за мај 1995. године и наредне месеце у складу са овим колективним угово- ром.

1.2. Овај колективни уговор се закључује на неодређено време, осим одредаба којима се уређују зараде, додаци и друга лична примања, које се закључују са роком важења до 31. марта 1996. године.

Изузетно из става 1. ове тачке одредба којом се одређује цена рада за коефицијент 1, закључује се са роком важења утврђеним овим колекти- вним уговором.

1.3. Уговорне стране се обавезују да најкасније од 28. фебруара до

31. марта сваке године почну поступак преговарања о цени рада, накна- дама и осталим додацима и утврде цене рада, накнаде и остале додатке, који ће се примењивати од 1. априла текуће до 31. марта наредне године.

1.4. Свака од уговорених страна може отказати овај уговор у пис- меној форми, са отказним роком од три месеца.

У случају отказа колективни уговор се примењује најдуже до рока утврђеног у ставу 2. ове подтачке, а учесници су сагласни да поступак преговарања започну у року од 15 дана од дана подношења отказа.

5.5. Свака од уговорених страна може покренути иницијативу за измене и допуне овог колективног уговора, а други учесник је дужан да у року од 15 дана од дана достављања иницијативе образује преговарачки тим и отпочне преговоре.

6. Непосредна примена

Овај колективни уговор се непосредно примењује по питањима ко- ја су уређена у облику непосредно примењивих норми.

Појединачним колективним уговором могу се утврдити већа права од права утврђених овим колективним уговором, ако то није у супротнос- ти са законом и Општим колективним уговором као и других права која нису утврђена овим уговором.

II. РАДНИ ОДНОСИ

1. Заснивање радног односа.

1.1. Одлуку о потреби заснивања радног односа доноси директор или други надлежни орган, у складу са одредбама одговарајућег акта пос- лодавца.

1.2. Ако појединачним колективним уговором није друкчије од- ређено одлуку о избору између пријављених кандидата по огласу доноси директор.

1.3. Директор послодавца је дужан да у року од 15 дана од дана ис- тека последњег дана за пријаве кандидата по објављеном огласу, изврши избор између кандидата који испуњавају услове за заснивање радног одно- са.

Одлука о избору доставља се свим кандидатима у року од 8 дана од дана доношења одлуке, са поуком да сваки кандидат има право да се у наредних 8 дана упозна са материјалом о избору, да их размотри и да уло- жи захтев за заштиту права.

1.4. Одлуку о заснивању радног односа без јавног оглашавања, у случајевима предвиђеним законом, доноси директор.

Радни однос без јавног оглашавања може да се заснује са радником на основу споразума са надлежним органом другог предузећа, задруге, установе или другог правног лица у случајевима када се ради о раднику:

- посебне стручности, односно знања и искуства стеченог радом, потребног послодавцу,

- за чијим је радом престала потреба у другој задрузи, предузећу установи или другом правном лицу, а код послодавца постоји потреба да се са таквим радником заснује радни однос.

Радни однос преузимањем заснива се уз сагласност радника, осим када се преузима радник за чијим је радом престала потреба због техно- лошких и других унапређења којима се доприноси продуктивности рада.

Ако радник за чијим радом је престала потреба одбије да заснује радни однос, под условом да се преузима за рад на радном месту које од- говара његовој стручној спреми, односно радној способности, престаје му радни однос у складу са одредбама закона.

1.5. Пробни рад се одређује за радна места за које је то предвиђено актом послодавца о систематизацији послова и задатака, у складу са зако- ном.

1.6. Радни однос у својству приправника заснива лице са високом, вишом или средњом стручном спремом, односно са трећим или четвртим степеном стручне спреме ради оспособљавања за самостално и успешно обављање послова и задатака радног места за које се заснива радни однос.

Радници са посебним овлашћењима и одговорностима не могу зас- нивати радни однос у својству приправника.

Послови и задаци за чије обављање приправник заснива радни од- нос на одређено или неодређено време утврђују се општим актом послода- вца о систематизацији послова и задатака.

Приправнички стаж траје за приправнике који поседују.

- средњу стручну спрему, односно III или IV степен стручне спреме до шест месеци,

- вишу стручну спрему до осам месеци,

- високу стручну спрему до дванаест месеци.

Програм обуке приправника за време приправничког стажа ут- врђује директор, којим се утврђује начин оспособљавања приправника за самостално обављање послова и задатака радног места за које је засновао радни однос.

Xxxxxxxx и поступак полагања стручног испита одређује директор послодавца својом одлуком, с тим да се стручни испит мора полагати нај- касније по истеку 15 дана од престанка приправничког стажа.

Приправнички стаж се полаже пред стручном комисијом чији сас- тав одређује директор, а у чији састав улазе радници или спољни чланови најмање исте стручне спреме, а најмање један члан и исте струке коју има радник који полаже стручни испит.

Ако приправник из неоправданог разлога није приступио полагању стручног испита, или није положио стручни испит радни однос му преста- је. Радни однос у складу са одредбама закона може престати и приправни- ку који је засновао радни однос на одређено време.

Ако је радник засновао радни однос на неодређено време и положи стручни испит распоређује се на послове радног места за које је засновао радни однос, а може се према потреби послодавца распоредити и на дуго

радно место које одговара његовој стручној спреми одређеног смера и струке у складу са одредбама овог колективног уговора о распоређивању радника.

1.7. Директор је дужан да са радником који заснива радни однос закључи писмени уговор о запошљавању, којим се утврђују послови које ће радник обављати, цена за те послове, елементи за утврђивање зараде, као и друга права и обавезе радника у складу са овим колективним угово- ром, односно појединачним колективним уговором ако га послодавац зак- ључује.

Директор је дужан да обезбеди да сваки радник који заснива радни однос, пре ступања на рад, буде упознат са општим актима послодавца и одредбама овог колективног уговора.

2. Распоређивање радника

2.1. Радник се распоређује на радно место ради чијег је вршења за- сновао радни однос.

У току трајања радног односа радник може бити распоређен на свако радно место које одговара његовој стручној спреми одређене врсте занимања, знању и способностима.

Одлуку о распоређивању у случајевима из ст. 1. и 2. ове подтачке доноси директор послодавца.

2.2. У изузетним случајевима радник може бити распоређен да вр- ши послове радног места за које се тражи нижи степен стручне спреме од- ређене врсте занимања, и то у случају:

- више силе која је настала или непосредно предстоји,

- прекида рада на радном месту на које је распоређен,

- неодложне замене одсутног радника,

- пружању помоћи другим радницима послодавца због изненадног повећања обима послова на другим радним местима или када је то неоп- ходно због извршавања преузетих обавеза и рокова њиховог извршења,

- у другим изузетним случајевима.

Радник је дужан да обавља послове радног места на које је прив- ремено распоређен, у смислу претходног става, за све време трајања изузе- тних околности, осим у случају замене изузетно одсутног радника када распоређивање може трајати најдуже 30 дана.

2.3. Радник се може распоредити да ради привремено на радном месту изван седишта послодавца, односно на радном месту у другом месту од оног у коме је до тада радио, на основу одлуке директора послодавца,

под условом да се распоређује на радно место које одговара његовом сте- пену стручне спреме одређене врсте занимања.

Одлука о распоређивању на рад у друго место може се донети уз пристанак радника нарочито у следећим случајевима:

- обављања делатности послодавца који се не појављују као ста- лни или редовни послови,

- завршетка започетих послова у случају проширења обима за- почетог посла, односно замена изненада одсутног радника,

- пружање неопходне стручне и друге помоћи радницима који ра- де на пословима и задацима радног места ван седишта послодавца, однос- но радног места на коме је радник до тада радио.

Распоређивање радника на рад у друго место без његовог пристан- ка може се извршити под условом да се обављају послови из делатности послодавца, и да је удаљеност од места у коме радник ради до места у које се распоређује на рад мање од 50 км у једном правцу или су место рада и место у које се радник распоређује на територији исте општине, односно града, а организован је редован превоз који омогућава благовремени дола- зак радника на рад и повратак са рада обезбеђена је накнада превоза у ви- сини цене превоза у јавном превозу.

2.4. Радница за време трудноће и са дететом предшколског узраста, радник код кога је утврђена инвалидност, самохрана мајка, радница са пе- ко 25 и радник са преко 30 година стажа осигурања не може да се распо- реди на рад код истог послодавца из једног у друго место без његове са- гласности.

2.5. Радник може за део радног времена у оквиру радне недеље или пуно радно време да буде, уз његову сагласност, упућен на рад на од- ређено време код другог послодавца на радно место које одговара његовој стручној спреми одређене врсте занимања на основу споразума послодав- ца.

Радник може бити упућен у смислу става 1. ове подтачке и без ње- гове сагласности најдуже до три месеца.

Радник и даље остварује права, обавезе и одговорности код посло- давца који га упућује, као и зараду за рад обављен код другог послодавца у висини која је за радника повољнија.

3. Дисциплинска и материјална одговорност

3.1. Радници одговарају за повреде радних обавеза ако су повреде у време извршења биле утврђене овим уговором, односно појединачним ко- лективним уговором послодавца ако се исти закључује.

3.2. Повреде радних обавеза могу бити теже и лакше, с обзиром на њихов утицај на остварење радних и пословних задатака.

3.3. Лакше повреде радних обавеза су:

1. неоправдано закашњење и неоправдан излазак са рада пре завр- шетка радног времена најмање три радна дана у току три месеца,

2. неоправдан излазак са посла од једног радног дана у току једног месеца, а највише два радна дана у току године,

3. неоправдано пропуштање радника да у току 24 часа обавести непосредног руководиоца о спречености за долазак на посао,

4. недолично понашање према запосленим (свађа, увреда и сл.) не- посредном руководиоцу, односно директору,

5. неоправдано дуже коришћење времена за дневни одмор или нео- правдано коришћење времена за дневни одмор ван термина који је од- ређен одлуком овлашћеног радника, до два пута у току једног месеца,

6. неквалитетно извршавање послова и задатака због немарности и аљкавости у току месеца,

7. неблаговремено извршавање радних задатака, незаконито распо- лагање средствима којима располаже, а којима се наноси мања штета пос- лодавцу,

8. друге повреде радних обавеза које произилазе из процеса рада, а не представљају тежу повреду радне обавезе за коју се изриче мера прес- танка радног односа.

3.4. Теже повреде радних обавеза су:

1. неизвршавање и несавесно, неблаговремено и немарно извр- шење радних обавеза,

2. незаконито располагање средствима којим се послодавцу нано- си штета,

3. нецелисходно и неодговорно коришћење средстава рада којим се наноси штета послодавцу,

4. неостваривање предвиђених резултата у раду из неоправданих разлога у периоду од три месеца,

5. повреда прописа о заштити од пожара, експлозије, елементар- них непогода и штетног деловања отровних и других опасних материја,

6. злоупотреба положаја и прекорачење датог овлашћења,

7. одавање пословне, службене и друге тајне утврђене законом, односно општим актом послодавца,

8. злоупотреба права коришћења боловања,

9. повреда прописа и непредузимање мера ради заштите радника, средстава рада и животне околине,

10. ометање једног или више радника у процесу рада којим се из- разито отежава извршење радних обавеза,

11. недостојно, увредљиво или на други начин непримерено пона- шање према грађанима, правним лицима и другим странкама у поступку пред послодавцем,

12. ометање грађана, правних лица и других странака у оствари- вању њихових права и интереса у поступку пред послодавцем,

13. одбијање давања података или давање нетачних података пра- вним лицима, грађанима и другим физичким лицима ако је давање подата- ка прописано законом или прописом донетим на основу закона, као и оп- штим актом послодавца, а то је било од битног утицаја на доношење одлу- ке код послодавца,

14. организовање рада политичких странака код послодавца,

15. давање нетачних података од стране одговорних радника којим се радник обмањује у погледу остваривања права из радног односа,

16. неовлашћена послуга средствима поверених радницима за из- вршавање послова односно задатака,

17. долазак на посао у напитом стању или употреба алкохола или другог наркотичног средства за време рада више пута у току месеца, а чи- ме се смањује способност за рад,

18. поступци и радње којима се нарушавају међуљудски односи међу радницима код послодавца,

19. изазивање нереда или учествовање у тучи код послодавца или на службеном путу,

20. неоправдано узастопно изостајање са рада четири радна дана, или неоправдано изостајање са рада највише пет дана са прекидима у току 12 месеци,

21. неизвршавање судске одлуке из области радних односа,

22. изношење или преношење нетачних чињеница у намери да се раднику или послодавцу умањи углед,

23. давање лажног исказа у поступку утврђивања дисциплинске или материјалне одговорности, који је био од утицаја за доношење одлуке,

24. свесно прикривање и непријављивање теже повреде радне оба-

везе,

25. прикривање оштећених средстава за рад и непријављивање

проузроковане штете,

26. прибављање неоснованих материјалних повластица, као и при- мање поклона и других погодности у вези са радом,

27. понављање лакших повреда радних обавеза.

3.5. За учињену лакшу повреду радне обавезе запосленим се може изрећи дисциплинска мера јавна опомена.

Новчана казна се може изрећи за лакше повреде радних обавеза у смислу овог колективног уговора, и теже повреде радних обавеза од 11. до

27. из подтачке 3.4. овог поглавља.

За теже повреде радних обавеза од 1 до 10 подтачке 3.4. овог по- главља обавезно се изриче мера престанка радног односа уколико је нас- тупила штета за послодавца, ако је повреда учињена умишљајем или из свесног нехата и ако нису утврђене олакшавајуће околности за запосленог који је повреду учинио.

Под штетом из предходног става подразумевају се следећи случа-

јеви:

- ако је повредом радне обавезе причињена штета послодавцу чија

висина прелази 1/3 просечне месечне нето зараде исплаћене по запосленом у Републици у привреди за претходни месец по последњем објављеном податку,

- ако је учињеном повредом угрожен живот и здравље других за- послених или су учињеном повредом доведени у непосредну опасност жи- вот или здравље других лица,

- ако је учињена повреда имала за последицу прекид рада посло- давца или немогућности извршења уговорених обавеза.

Приликом извршења дисциплинске мере дисциплински органи узимају у обзир следеће околности: тежина повреде радне обавезе и њене последице, степен одговорности радника, услови под којим је повреда учињена, ранији рад и понашање радника, друге околности које су од зна- чаја, а које би могле утицати на изрицање мере.

3.6. Дисциплински органи у смислу овог колективног уговора су:

- дисциплинска комисија,

- директор,

- управни одбор, Скупштина или други надлежни другостепени орган код послодавца у складу са општим актом.

Дисциплинска комисија одлучује о дисциплинској одговорности радника за учињену повреду радне обавезе због које се изриче мера прес- танка радног односа и изриче му ову дисциплинску меру.

Директор одлучује о дисциплинској одговорности радника за пов- реде радне обавезе за које се изричу мера јавна опомена и новчана казна и изриче ове дисциплинске мере.

Дисциплинска комисија се састоји од представника и два члана ко- ји се бирају на време од две године. Дисциплинску комисију бира Скупш- тина, односно други надлежни орган у складу са општим актом послодав- ца.

По приговору на одлуку првостепеног дисциплинског органа од- лучује Управни одбор, Скупштина односно други надлежни орган у скла- ду са општим актом послодавца, односно појединачним колективним уго- вором.

3.7. Дисциплински поступак се води у складу са одредбама закона. Директор може поверити вођење дисциплинског поступка, до сте-

xxxx одлучивања о дисциплинској одговорности другом стручном запос-

xxxxx код послодавца.

3.8. Дисциплинска мера јавна опомена извршава се објављивањем одлуке на огласној табли код пословође на уобичајен начин.

Дисциплинска мера новчана казна извршава се наплатом од зараде коју је радник остварио у месецу у коме је изречена мера.

Ако новчана казна траје један месец изриче се једнократно, а ако се изриче за више месеци њена наплата се понавља сваког месеца, али увек у висини утврђеној у односу на зараду радника која је остварена у месецу у коме је изречена новчана казна.

Орган који је покренуо дисциплински поступак не може изрећи дисциплинску меру.

3.9. Радник може бити привремено удаљен са радног места или са рада код послодавца у следећим случајевима:

1. ако је затечен у вршењу теже повреде радне обавезе,

2. ако би његов рад онемогућавао или отежавао рад других радни- ка односно процес рада или пословања која околност се утврђује у завис- ности од конкретног случаја,

3. ако је против њега покренут поступак због теже повреде радне обавезе за коју се изриче мера престанка радног односа,

4. ако је против њега покренут кривични поступак због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом.

Радник који је привремено удаљен са радног места, распоређује се на друго радно место које одговара степену његове стручне спреме, од- ређене врсте занимања, а ако таквог радног места нема распоређује се на

радно место за које се захтева непосредно нижи степен стручне спреме одређене врсте занимања.

Удаљење радника се врши на основу одлуке директора послодавца. Против одлуке о удаљењу радник може уложити приговор Управ-

ном одбору, односно другом другостепеном органу у складу са општим

актом, односно појединачним колективним уговором.

3.10. Радник који на раду или у вези са радом намерно или из крајње непажње проузрокује штету послодавцу дужан је да исту надокнади.

Захтев за накнаду штете се подноси Дисциплинској комисији.

У оправданим случајевима када би накнађивањем штете породица радника била доведена у тешку материјалну ситуацију, накнада штете се може одлуком Комисије из става 1. ове подтачке умањити највише до ½ у посебно тешким случајевима, или се омогући раднику да накнаду изврши уплатом на рате, али не дуже од 1 године.

3.11. Ако радник претрпи штету на раду или у вези са радом има право да од послодавца захтева накнаду штете по општим начелима о од- говорности за штету. Послодавац одговара за штету због повреде на раду и у случајевима када нема његове кривице лица за које оно одговара, ако је штета проузрокована опасном ствари или у делатностима са повећаном опасношћу.

3.12. Приговор против одлуке комисије која утврђује материјалну одговорност радника подноси се Управном одбору, односно другом над- лежном другостепеном органу код послодавца у складу са општим актом, односно појединачним колективним уговором.

4. Престанак радног односа и отказни рок

4.1. Раднику престаје радни однос у складу са законом.

4.2. Радник има право и дужност да за случајеве престанка радног односа по основама у смислу закона, остане на раду од дана достављања одлуке о престанку радног односа (отказни рок) и то у трајању:

- месец дана за раднике који имају до 10 година укупног радног

стажа,

- два месеца за раднике који имају преко 10 година до 20 године

укупног радног стажа,

- два месеца за раднике који имају преко 10 година укупног радног

стажа.

Радник има право, за време трајања отказног рока на плаћено од-

суствовање са рада, ради тражења другог запослења од најмање 20 часова

седмично, а о времену одсуствовања са рада радник ће се споразумети са директором послодавца.

5. Престанак потребе за радом радника

5.1. Престанак потребе за радом радника због техничких и других унапређења, економских тешкоћа, могућег стечаја утврђује директор, на основу и у складу са Програмом технолошких, економских или организа- ционих промена код послодавца на основу следећих критеријума.

- остварени резултати рада радника у односу на нормативе – ста- ндарде рада (успешност радника у раду) као основни критеријум,

- поседовање стручне спреме потребне за обављање одговарајућих послова,

- дужина радног стажа код послодавца,

- дужина радног искуства у раду на одређеним пословима,

- социјални положај радника и чланова његовог домаћинства.

Ако више радника остварује једнаке резултате рада (истоветна ус- пешност у раду) за утврђивање радника за чијим радом је престала потре- ба користе се као корективни остали критеријуми из претходног става према утврђеном редоследу.

5.2. Критеријум успешности у раду утврђује се с обзиром на оства- xxxx резултате радника на радном месту на које је распоређен у односу на норматив – стандард рада.

Оцену о радној способности радника даје директор послодавца имајући нарочито у виду остварене радне резултате, остварени ниво зара- де на радном месту на коме ради и околност неизрицања дисциплинских и других мера раднику.

Оцена радног доприноса радника вреднује се од 1 до 10.

5.3. Критеријум стручне спреме се с обзиром на степен стручне спреме одређене врсте занимања који се тражи за обављање послова рад- ног места на које је распоређен радник чији се рад оцењује.

По основу критеријума стручне спреме предност има радник са вишим степеном стручне спреме у односу на радника са нижим степеном, уколико се за послове радног места захтева више степена стручне спреме.

Применом критеријума стручне спреме на све раднике послодавца вредновање се врши на начин да одговарајући степен стручне спреме има вредност одговарајућег броја бодова.

У оквиру критеријума стручне спреме радника, као корективни критеријум утврђује се критеријум радне успешности на начин да се рад-

ником за чијим радом престаје потреба проглашава радник који је у xxxx- оду од 1 до 3 године остварио нижу зараду.

5.4. Критеријум дужине радног стажа код послодавца утврђује се с обзиром на дужину стажа осигурања коју је радник остварио на раду код послодавца. Применом критеријума дужине радног стажа осигурања код послодавца на све раднике послодавца вредновање се врши на начин што се свака година стажа осигурања вреднује са 0,5 бодова.

Критеријум дужине радног стажа за раднике са преко 35 година пензијског стажа и раднице са преко 30 година пензијског стажа неће се примењивати већ ће се настојати да се њихово питање у оквиру коректив- них критеријума реши путем докупа стажа до нивоа остваривања права на пуну старосну пензију.

Применом овог критеријума предност има радник са дужим ста- жом осигурања оствареног код послодавца.

5.5. Критеријум радног искуства у раду на одређеним пословима утврђује се с обзиром на време које је радник провео обављајући послове и задатке на које је распоређен.

По основу критеријума радног искуства у раду на одређеним пос- ловима предност има радник са дужим радним искуством у односу на дру- ге раднике који су остварили краће искуство у раду на пословима од- ређеног радног места.

Применом критеријума дужине радног искуства у раду на од- ређеним пословима на све раднике послодавца вредновање ће се извршити тако што ће се свака година рада на одређеним пословима вредновати са 0,5 бодова.

5.6. Критеријум социјалног положаја радника и чланова његовог домаћинства утврђује се с обзиром на број чланова домаћинства и износ просечног прихода по члану домаћинства.

По основу критеријума социјалног положаја предност има радник са већим бројем чланова породичног домаћинства, односно са нижим из- носом просечног прихода по члану домаћинства.

Применом овог критеријума вредновање се врши на тaј начин што се раднику који по члану домаћинства остварује до 50% гарантоване зара- де даје 10 бодова, а за раднике од 50% до пуног износа гарантоване зараде по члану домаћинства даје 5 бодова.

5.7. Применом критеријума из овог колективног уговора директор послодавца утврђује листу радника за чијим радом је престала потреба и са том листом пре њеног објављивања упознаје организацију синдиката. Организација синдиката је дужна да у року од 7 дана од дана пријема лис-

те из претходног става заузме став по тој листи и са тим ставом упозна директора послодавца.

Уколико организација синдиката има примедбе на листу радника за чијим радом је престала потреба код послодавца, или на поступак ут- врђивања саме листе, са тим примедбама упознаје и Управни одбор, одно- сно други надлежни орган, код послодавца, чија одлука по овим примед- бама је коначна.

5.8. После коначности листе радника за чијим је радом престала потреба код послодавца директор послодавца је дужан да у року од 30 да- на од дана коначности те листе, са сваким радником појединачно утврди начин решавања његових права по основу одредаба закона, Општег колек- тивног уговора и овог колективног уговора.

Уколико се у року из претходног става не постигне сагласност ра- дника и директора о начину решавања права радника директор ће реше- њем у року од наредних 15 дана одредити један од начина решавања права радника који према околностима оцени да је најповољнији по радника.

О поступку и мерама за решавање правa радника за чијим је радом престала потреба директор је дужан да редовно обавештава организацију синдиката, која ако то процени може узети учешће у предлагању мера за остваривање права радника за чијим је радом престала потреба.

5.9. Радници сa преко три месеца трудноће, на породиљском одсус- тву са дететом до две године живота, самохраном родитељу и усвојиоцу или стараоцу малолетног детета, раднику инвалиду чији је укупан приход по члану домаћинства испод 50% гарантоване зараде не може престати радни однос по основу престанка потребе за радом радника.

III. РАДНО ВРЕМЕ, ОДМОРИ И ОДСУСТВОВАЊЕ СА РАДА

1. Радно време

1.1. Радно време радника износи 40 часова у једној седмици.

1.2. Директор послодавца доноси одлуку о распореду радног вре- мена у оквиру укупног годишњег радног времена и о почетку и завршетку радног времена.

Изузетно од става 1. одлуку о почетку и завршетку радног времена може у изузетним околностима променити и овлашћени радник за поједи- ну групу послова, али само уз писмену сагласност директора послодавца.

Радно време радника за време боловања, плаћеног одсуства и го- дишњег одмора евидентира се за исти број часова које би радник остварио да је радио.

1.3. Радник је дужан да ради дуже од пуног радног времена у сле- дећим случајевима:

- изузетног повећања обима рада,

- завршетка започетог процеса рада чије би одлагање могло да проузрокује штетне последице по послодавца,

- замена изненадно одсутног радника у континуираном процесу

рада,

- у осталим случајевима утврђеним одредбама закона.

Одлуку о раду дужем од пуног радног времена доноси директор

послодавца.

Рад дужи од пуног радног времена у случајевима утврђеним зако- ном може трајати док трају околности због којих је уведен, а за остале случајеве у смислу овог колективног уговора из става 1. у трајању које не може бити дуже од 10 часова седмично.

2. Годишњи одмор

2.1. Радник који у календарској години има годину дана рада код послодавца има право на годишњи одмор у трајању од 18 радних дана, увећаних најмање за:

- један радни дан за сваке три навршене године радног стажа, ра- чунајући и стаж осигурања са увећаним трајањем,

- три радна дана инвалиду, самохраном родитељу са дететом до три године старости, родитељу са двоје или више деце до 14 година живо- та и раднику који у свом домаћинству издржава дете које има сметње у психофизичком развоју.

Ако се истовремено стичу два или више услова увећања пред- виђених овом алинејом, увећање годишњег одмора износи 5 дана.

2.2. Годишњи одмор утврђен по подтачки 2.1. овог поглавља уве- ћава се и за:

А) Сложеност послова

- за раднике са посебним овлашћењима и одговорностима – 3 рад- на дана,

- за раднике са високом или вишом стручном спремом – 2 радна

xxxx, xxx;

- за раднике са средњом или нижом стручном спремом – 1 радни

дана,

Б) Здравствено стање радника

- раднику са хроничним обољењем, по препоруци лекара – 2 радна

- раднику инвалиду II и III категорије – 4 радна дана.

2.3. Изузетно од одредаба подтачке 2.1. и 2.2. овог поглавља дире-

ктор може одобрити увећање годишњег одмора од 6 радних дана по осно- ву натпросечних резултата у раду.

2.4. Годишњи одмор може се одредити решењем директора у тра- јању до 30 радних дана, осим у случајевима предвиђеним одредбама зако- на када се може утврдити увећање годишњег одмора за посебне категорије радника.

2.5. План годишњег одмора сачињава директор послодавца у скла- ду са потребама послодавца,узимајући у обзир жеље радника у мери у ко- јој то није у супротности са потребама послодавца.

2.6. Решење о коришћењу годишњег одмора, у складу са планом коришћења годишњих одмора, мора се урачунати раднику најкасније 10 дана пре почетка коришћења годишњег одмора.

2.7. Уколико радник користи годишњи одмор у два дела радник је дужан да коришћење другог дела годишњег одмора пријави директору послодавца најкасније на 7 дана пре почетка коришћења тог дела одмора.

Директор послодавца је овлашћен да због потреба организације процеса рада код послодавца, одреди други термин коришћења другог де- ла годишњег одмора радника.

3. Плаћено одсуство

3.1. Радник има прво на плаћено одсуство са рада до 7 радних дана у календарској години у следећим случајевима:

- ступање у брак – 5 радних дана,

- смрти члана уже породице (брачни друг, деца, xxxxxxx, xxxxx и сестре радника) као и смрти лица које живи у заједничком породичном домаћинству радника – 5 дана,

- селидбе сопственог домаћинства радника – 3 радна дана,

- заштите и отклањања штетних последица у домаћинству, проуз- рокованих елементарним непогодама – 3 радна дана,

- полагања стручног испита и другог испита по један дан а укупно

6 радних дана у току календарске године,

- коришћење рекреативног одмора са упутом синдиката – 7 радних

дана,

- добровољног давања крви – два радна дана,

- крсна слава – 1 xxxxx xxx.

Изузетно од претходног става радник има право на плаћено одсус- тво у случају рођења детета још 5 радних дана.

4. Неплаћено одсуство

4.1. Послодавац је дужан да раднику омогући одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство) у следећим случајевима:

- 5 радних дана за неговање болесног члана уже породице,

- 2 радна дана за случај смрти сродника који нису наведени у али- неји 2. подтачка 3.1. став 1. овог поглавља.

4.2. Директор послодавца, на захтев радника, може одобрити рад- нику неплаћено одсуство до 30 дана у следећим случајевима:

- образовања, оспособљавања, усавршавања или специјализација на сопствени трошак,

- изградња сопствене стамбене зграде, поправке, адаптација ста- мбене зграде или стана,

- учествовање у културним, спортским, радно-производним и дру- гим такмичењима и манифестацијама,

- лечење на сопствени трошак,

- обављање других приватних послова.

Директор послодавца својим решењем одобрава коришћење не- плаћеног одсуства, као и дужину неплаћеног одсуства из претходног става ове подтачке.

4.3. Када то околности захтевају, неплаћено одсуство у случајеви- ма из подтачке 4.2. може се раднику одобрити у трајању дужем од 30 дана, с тим што је за такво одсуство неопходна сагласност овлашћене организа- ције синдиката.

IV. ЗАРАДЕ, ДОДАЦИ, НАКНАДЕ И ДРУГА ПРИМАЊА

1. Најниже цене рада

1.1. Овим колективним уговором утврђују се елементи на основу којих се одређују најниже цене рада по типичним радним местима, цене рада за коефицијент 1, односно за најједноставнији рад код послодавца.

1.2. Цена рада за најједноставнији рад за период од 1. маја 1995.

године до 30. септембра 1995. године утврђује се у нето износу 250,00 ди-

нара месечно, односно у нето износу 1,44 динара по радном часу, при чему се за утврђивање цене рада радног часа полази од тога да месец има 174 радна часа.

Појединачним колективним уговором може се утврдити и већа це- на рада од цене рада из става 1. ове подтачке али не више од 50% исте.

Учесници овог колективног уговора ће најкасније 1. септембра 1995. године отпочети преговоре ради утврђивања цене рада за најједнос- тавнији рад од 1. октобра 1995. године до 31. марта 1996. године.

1.3. Цене рада за типична радна места утврђују се множењем цене рада за најједноставнији рад утврђене у подтачки 1.2. са коефицијентом за типична радна места утврђеним у табели у прилогу овог колективног уго- вора.

1.4. При утврђивању коефицијената за цену рада по сваком радни- ку, директор послодавца по правилу преузима коефицијенте утврђене овим колективним уговором за радно место на које је распоређен.

Појединачним колективним уговором се могу утврдити случајеви када директор може раднику утврдити већу цену рада до 30% од утврђене колективним уговором за то радно место, о чему је дужан да обавести дру- ге учеснике појединачног колективног уговора.

Директор послодавца не може раднику утврдити нижу цену рада од утврђене овим колективним уговором, односно појединачним колекти- вним уговором за радно место на које је радник распоређен.

1.5. Цена рада за најједноставнији рад и цене рада по радним мес- тима не могу се, на основу овог колективног уговора, нити се то овлашће- ње може дати при закључењу појединачног колективног уговора, уговара- ти у нижем износу од утврђених овим колективним уговором за најједнос- тавнији рад и за типична радна места. Изузетно у 1995. години, када то послодавац и организација синдиката процене нужним, појединачним ко- лективним уговором се цена рада може уговорити и у нижем износу, а не ниже од 75% од цене рада за најједноставнији рад утврђене овим колекти- вним уговором.

Цена рада утврђена у нижем износу у смислу претходног става може се утврдити на период од најдуже 3 месеца, а након протека тог пе- риода учесници појединачног колективног уговора уговарају нови износ цене рада. Ако учесници појединачног колективног уговора не постигну договор о новој цени рада непосредно се примењује износ цене рада за најједноставнији рад утврђен овим колективним уговором и коефицијенти по радним местима за типична радна места по овом колективном уговору, односно по радним местима утврђених појединачним колективним угово- ром.

2. Утврђивање зарада

2.1. Зараде радника се утврђују на основу цене рада (сатнице) по типичним радним местима и другим радним местима код послодавца и оствареног радног учинка, односно резултата у односу на утврђене норма- тиве и стандарде рада.

За радна места за која нису утврђени нормативи и стандарди рада, осим цене рада, на зараду радника утиче оцена непосредног руководиоца, односно директора о раду тог радника.

2.2. Директор послодавца утврђује нормативе и стандарде рада, као и друге критеријуме за утврђивање зараде радника, о којима је дужан да благовремено упозна радника, као и његовим променама.

Код преговарања о ценама рада о радним местима нормативи и стандарди рада морају бити доступни синдикалној организацији и радни- цима.

У току важења колективног уговора нормативи и стандарди рада се не могу мењати без сагласности организације синдиката.

2.3. Зараде радника распоређених на радна места на која се не при- мењују нормативи и стандарди рада ради утврђивања зараде утврђује се на основу оцене радног доприноса радника, с тим да зарада не може одступа- ти на више од 30% и за мање до 15% у односу на цену рада радника, а умањење цене рада по основу незадовољавајућих резултата може се врши- ти највише три пута у току године.

2.4. Зарада радника за пуно радно време и резултате рада по квали- тету и квантитету у нивоу утврђеном нормативима и стандардима рада утврђује се у висини цене рада радног места на које је радник распоређен.

2.5. Зарада се по правилу исплаћује једном месечно, на дан који за- једно договарају директор и организација синдиката, а не после 20-тог у месецу за претходни месец. Ако се утврди и омогући исплата зарада у два дела, тада рокови за исплату зарада не могу бити после 15. (први део) и после 25 (други део) у месецу за претходни месец.

2.6. зарада је по правилу пословна тајна, осим ако појединачним колективним уговором није утврђено да се зарада радника не сматра пос- ловном тајном послодавца.

3. Зарада директора послодавца

1.1. Зарада директора по свим основама се утврђује посебним уго- вором који овај закључује са органом управљања послодавца.

Наведеним уговором утврђује се обавеза директора у односу на пословање послодавца, његова овлашћења у складу са законом и догово- реним износом зарада у односу на предузете обавезе и овлашћења.

1.2. Директору припадају и друга примања и накнаде сагласно овом колективном уговору и појединачном колективном уговору ако се закључује.

4. Додаци и накнаде

4.1. Послодавац је дужан да раднику исплати додатак на зараду у износу 0,5% цене рада радног места за сваког пуну годину радног стажа оствареног у радном односу.

4.2. Послодавац је дужан да раднику исплати додатак на зараду у висини цене рада увећане и то:

за рад на дан државног празника, за који је законом предвиђено да се не ради – за 50%,

за рад ноћу (између 22,00 и 6,00 наредног дана) – за 35%,

за прековремени рад у који се урачунава радно време унапред од- ређено по основу годишње прерасподеле радног времена – за 35%.

4.3. Послодавац је дужан да обезбеди раднику:

- регрес за коришћење годишњег одмора у висини просечне ме- сечне нето зараде по раднику у привреди Републике, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике. Регрес се исплаћује једнократно или највише у три дела, а ако се исплата врши у деловима тада се износ исплате дела регреса утврђује на основу процента неискоришћеног регреса у претходним исплатама и износа про- сечне зараде у привреди Републике који је познат на дан исплате,

- отпремнину при престанку радног односа ради коришћења права на пензију или при престанку радног односа по сили закона због губитка радне способности – у висини троструког износа нето зараде коју би ос- тварио за месец који претходи месецу у којем се исплаћује отпремнина с тим да тако исплаћена отпремнина не може бити нижа од троструке про- сечне нето зараде по раднику исплаћене код послодавца за месец који претходи месецу у којем се врши исплата отпремнине,

- помоћ породици у случају смрти радника – у висини трошкова погребних услуга.

4.4. Послодавац може раднику да обезбеди:

- јубиларну награду поводом јубиларних година рада код посло- давца, у висини од 50% просечне нето зараде код послодавца у месецу у

коме се јубиларна награда исплаћује. Јубиларном годином сматра се десе- та, двадесета и тридесета година рада код послодавца,

- солидарну помоћ за случајеве дуже или теже болести радника или члана породице, здравствене рехабилитације радника, наступа теже инвалидности, ублажавања последица елементарних непогода, пружања помоћи породици умрлог радника, смрти члана уже породице и др. – до износа двоструке просечне нето зараде код послодавца, односно у привре- ди Републике у месецу у коме се исплата врши, а у случају набавке xxxx- ва, лечења или смрти члана уже породице радника до износа трошкова према приложеном рачуну,

- кредит за набавку огрева, зимнице, уџбеника до износа двостру- ке просечне нето зараде исплаћене код послодавца, односно у привреди Републике у месецу у коме се кредит исплаћује са припадајућом каматом која не може бити виша од комерцијалне камате која се примењује у месе- цу у коме се одобрава кредит са роком враћања који не може бити дужи од 6 месеци.

4.5. Послодавац је дужан да раднику надокнади повећане трошкове који су у функцији извршења послова, а који имају карактер пословних расхода. Ако на други начин није обезбеђено подмирење повећаних трош- кова их претходног става, послодавац је дужан да раднику обезбеди нај- мање

- накнаду трошкова превоза у јавном превозу, ради одласка на рад и повратка са рада, до висине цене превозне карте, с тим што тако ут- врђена накнада не може бити мања од 70% висине цене превозне карте,

- месечну накнаду за исхрану у току рада у висини 25% просечне нето зараде по запосленом у привреди Републике, према последњем обја- вљеном податку републичког органа надлежног за послове статистике,

- дневницу за службено путовање у земљи – у висини од 8% про- сечне месечне нето зараде по запосленом у привреди Републике према по- следњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, с тим што се путни трошкови и трошкови ноћења, осим ноће- ња у хотелу "де лукс" категорије, признају у целости, према приложеном рачуну,

- дневнице за службено путовање у иностранству – у износу и на начин који пропише надлежни државни орган,

- дневну накнаду за повећане трошкове рада и боравка на терену (теренски додатак) – у висини од 3% просечне месечне нето зараде по за- посленом у привреди Републике према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике.

Дневнице и теренски додатак се међусобно искључују.

4.6. Послодавац је дужан да раднику за чијим је радом престала потреба због технолошких, економских и организационих промена, док не оствари једно од права утврђених законом, обезбеди накнаду зараде у ви- сини зараде коју би остварио на радном месту на коме је био распоређен.

4.7. Послодавац је дужан да раднику који користи годишњи одмор, или одсуствује са рада уз накнаду зараде, за време трајања ових одсуства обезбеди накнаду зараде у висини зараде коју би остварио на радном мес- ту на које је распоређен да је радио.

4.8. Послодавац је дужан да раднику обезбеди накнаду зараде за време одсуствовања са рада због привремене неспособности за рад, ако је неспособност проузрокована болешћу или повредом ван рада – у висини од 90% од зараде коју би остварио на радном месту на које је распоређен да је радио.

За време привремене неспособности за рад, ако је неспособност проузрокована повредом на раду, професионалном болешћу или болешћу детета, послодавац је дужан да раднику обезбеди накнаду зараде у висини зараде коју би остварио на радном месту на које је распоређен да је радио.

4.9. Послодавац је дужан да раднику обезбеди накнаду зараде за време одсуствовања са рада у висини 80% зараде коју би остварио да ради, у следећим случајевима

чекање на распоређивање на друге послове, на преквалификацију или доквалификацију, према прописима о пензијско-инвалидском осигу- рању,

због обављања преквалификације или доквалификације на основу прописа о пензијско-инвалидском осигурању,

због прекида рада до кога је дошло наредбом надлежног органа односно овлашћеног радника или због необезбеђења заштите на раду што може проузроковати опасност по живот и здравље радника и других лица, као и у другим случајевима прекида рада без кривице радника.

4.10. Послодавац је дужан да раднику обезбеди накнаду зараде за време одсуствовања са рада у висини зараде коју би радник остварио да је радио на радном месту на које је распоређен у следећим случајевима;

за дане државних празника за које је законом прописано да се не ради и у дане верских празника у складу са законом,

за време стручног усавршавања и оспособљавања ради потреба процеса рада код послодавца,

за учествовање у својству члана, у раду седница државних и син- дикалних органа на нивоу савезне државе Републике, покрајине, града и општине,

за време војне вежбе и одазивања на позив војних и других органа.

4.11. За време привременог удаљења радника са рада, радник има право на накнаду зараде у висини 1/2, а ако издржава породицу у висини 2/3 од зараде коју радник оствари да ради.

V. ЗАШТИТА РАДНИКА НА РАДУ

1.1. Послодавац је дужан да раднику обезбеди све мере заштите на раду предвиђене Законом о заштити на раду,

Радник је дужан да средства заштите на раду користи у случајеви- ма и на начин како је то законом предвиђено.

1.2. Послодавац је дужан да при планирању изградње и уређења нових пословних простора, и увођења нових процеса и метода рада затра- жи мишљење организације синдиката о планираним, односно потребним мерама заштите на раду од буке, штетних материја, вибрација и других штетних утицаја на живот и здравље радника.

1.3. Представник синдиката има право да се непосредно упозна са примењеним мерама заштите на раду и условима рада на сваком радном месту и да надлежним органима код послодавца предлаже предузимање прописаних мера заштите на раду. О предузетим мерама по предлогу из претходног става надлежни орган послодавца дужан је да у примереном року обавести представника синдиката.

VI. ЗАШТИТА ПРАВА РАДНИКА Заштита права радника се обезбеђује:

- поступањем у складу са законом и на закону заснованим пропи- xxxx свих органа и овлашћених радника који одлучују о правима и обаве- зама радника,

- двостепеношћу у одлучивању о правима и обавезама и одговор- ностима радника,

- обавезним разматрањем иницијатива и предлога синдикалне ор- ганизације послодавца у вези са остваривањем и заштитом права радника,

- преговарањем између синдикалне организације послодавца и ди- ректора послодавца при закључивању, односно изменама и допунама ко- лективног уговора,

- обавезним обавештавањем радника о најбитнијим питањима која се односе на утврђивање њихових права, обавеза и одговорности.

VII. УСЛОВИ ЗА РАД СИНДИКАТА

1. Послодавац је дужан да организацији синдиката обезбеди ин- формације о предлозима одлука које разматрају одговарајући органи упра- вљања или ће их послодавац донети, а који су од значаја за економски и социјални положај радника.

2. Послодавац је дужан да омогући представнику синдиката прису- ствовање седницама органа управљања послодавца.

3. Послодавац је дужан омогућити представнику синдиката који поседује писмено овлашћење органа синдиката увид у релевантне акте ради вршења контроле спровођења колективног уговора.

4. Пословодни орган послодавца је дужан да за рад синдиката код послодавца осигура најмање услове предвиђене Општим колективним уговором.

5. Послодавац је дужан да за рад синдиката осигура или обезбеди и следеће услове:

- стручне, техничке, административне услове за рад синдиката, у мери колико је то неопходно за остваривање синдикалне функције,

- да се синдикална чланарина обрачунава и наплаћује приликом сваке исплате зарада радника, и уплаћује према одлукама Савеза синдика- та Србије.

VIII. УЧЕШЋЕ РАДНИКА У УПРАВЉАЊУ

Представник радника с обзиром на статус задружне својине над средствима послодавца има право да учествује у раду седница органа уп- рављања послодавца, када се расправља и одлучује о следећим питањима:

појединачним правима радника,

мерама рационализације које подразумевају утврђивање вишка ра-

дника,

и другим питањима утврђеним појединачним колективним актом

ако се закључује.

IX. НАЧИН РЕШАВАЊА КОЛЕКТИВНИХ СПОРОВА

1. Спорови који настану у поступку закључивања измена и допуна овог колективног уговора решавају се:

поседовањем, арбитражом, другим методама.

1.1. За решавање спора посредовањем учесници овог колективног уговора именују по два посредника, стручњака за ту област која је предмет спора, у посреднички експертски тим.

Уколико се посредници усагласе, усаглашен предлог постављају странама у спору на разматрање.

Ако стране у спору прихвате усаглашени предлог посредничког експертског тима, сматраће се да је спор окончан, чиме се искључује ко- ришћење других метода решавања спора.

1.2. Ако стране у спору не прихвате усаглашени предлог посред- ничког тима или ако у циљу решавања спора уопште не приступе посре- довању, спор решавају арбитражом.

У саставу арбитраже улазе по два представника страна у спору, а изабрани представници споразумом бирају петог члана арбитраже. Изаб- рани чланови арбитраже су непристрасни стручњаци из области која је предмет спора. Арбитража доноси одлуку већином гласова арбитара у ро- ку од 15 дана од дана именовања.

Пред почетак арбитраже стране у спору, односно учесници овог колективног уговараће се писмено изјаснити о томе да ли је одлука арбит- раже обавезујућа или није. Ако је одлука арбитраже обавезујућа губи се право на решавање спора другим методама.

Ако одлука арбитраже није обавезујућа, а једна од учесница у спо- ру је не прихвати, у циљу решавања спора може користити и друге методе у складу са законом.

2. Правни колективни спорови (спорови у примени овог колектив- ног уговора) решавају се арбитражом на начин и по поступку из подтачке

1.2. овог поглавља.

X. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

1. Овај колективни уговор се сматра закљученим када га потпишу обе уговорне стране.

Колективни уговор ступа на снагу осмог дана од дана потписивања. Колективни уговор се примењује од дана ступања на снагу.

2. Послодавци су дужни да ускладе појединачне колективне угово- ре и општа акта са одредбама овог уговора у року од два месеца од дана ступања на снагу.

3. Ступањем на снагу овог колективног уговора престају да важе одредбе Посебног колективног уговора ("Службени гласник Републике Србије", број 21/91), и одредбе општих аката које су у супротности са од- редбама овог колективног уговора.

4. Овај колективни уговор објавити у "Службеном гласнику Репуб- лике Србије".

Скупштина Савеза

Савез синдиката Србије, омладинских Синдикат радника занатства и и студентских задруга

приватног сектора Србије Србије председник, председник

Xxxxxxxxx Xxxxxxxxxxxxx, с. р. Xxxx Xxxxxxx, с.р.

Прилог 1.

ТИПИЧНА РАДНА МЕСТА ПО ГРУПАМА ПОСЛОВА У ДЕЛАТНОС- ТИМА ОМЛАДИНСКОГ ЗАДРУГАРСТВА

Групе послова

Захтев стручности Коефицијент

1 2 3

I.

II.

Не захтева се стручност

(неквалификовани радник)

- хигијеничар

- курир

- кафе куварица

- транспортни радник

- други помоћни послови на стоваришту магацину

Захтева се стручна оспособљеност у трајању од 6

месеци до 2 године (II степен стручности)

- дактилограф

1,00-1,300

1.35

IV.

V.

VI.

VII.

а

- технички секретар

Групе послов	Захтев стручности	Коефицијент
1	2	3
	Захтева се стручност која се стиче средњим обра-
	зовањем у трајању од две до три године (III сте-
III.	пен стручности)	1.50-1.60
	- возач
	- продавац
	Захтева се стручност која се стиче средњим обра-
	зовањем у трајању од четири или више година
	(IV степен)

- магационер-економ

- оператер

- књиговођа

- ликвидатор

- референт обрачуна зарада

- референт за чланство (шалтерски референт)

Захтева се стручност која се стиче специјализаци- јом по основу средњег образовања или радног искуства на тим пословима

- благајник

- шалтерско комерцијални референт

- пословођа

Захтева се стручност која се стиче вишим обра- зовањем (VI степен)

- самостални комерцијални референт

- контиста

Захтева се стручност која се стиче факултетским, односно високим образовањем ( VII степен)

- шеф пословнице

- шеф службе (комерцијални, општи и правни, финансијски и рачуноводствени послови)

1.65-1.85

1.90-2.30

2.35-2.70

2.70-3.00

[Службени гласник Републике Србије, 51(1995), 23, 779-786]