ISSN 2406-1085
XXXX 0000-0000
ПРОПИСИ У ПРАКСИ
xxxxxxx.xxx
март 2023 / број 126 3/2023
Преузимање запослених у привреди и јавном сектору
▶ Шеме превара које укључују тајни договор између понуђача у поступку спровођења јавне набавке
▶ Ништавост оснивачког акта и ништавост уговора о преносу удела у привредним друштвима
▶ Тужилац у прекршајном поступку
▶ Недозвољеност извршења – новија пракса судова
▶ Ванпарнични поступци лишења, преиспитивања и враћања пословне способности и продужења родитељског права – други део
▶ Незаконито набављање, држање и ношење оружја
ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ ● ГРАЂАНСКО ПРАВО ● КРИВИЧНО ПРАВО ● УПРАВНО ПРАВО ● ПРИВРЕДНО ПРАВО ● РАДНО ПРАВО ● УНАКРСНИ ПОГЛЕД
w w w . l e g e a r t i s . r s
XXXX 0000-0000
Година XI, број 126, март 2023.
Оснивач и издавач:
ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а
За оснивача и издавача:
Xxxxx Xxxxx и Xxxxxxxx Xxxxxxx
Главни и одговорни уредник Редакције:
Xxxxx Xxxxxxxxxxx
Главни и одговорни уредник часописа:
Xxx Xxxxxxx
Сарадници:
Xxxxxxxx Xxxxxxxx Xxxxxxxx Xxxxxx Xxxxxxx Xxxxxxxx Xxxxx Xxxxxxxx Xxxx Xxxxx
Xxxxxx Xxxxxxxxxx Xxxxxx Xxxxxxxx Xxxxxxx Xxxxxxxxxx
Технички уредник:
Xxxxxx Xxxxxxxxx
Лектура:
Xxxxxx Xxxxxxxxxx
Графичка припрема:
Xxxxxxxx Xxxxxxxxx
Штампа:
Digital art, Београд
Редакција:
Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: x000 00 0000-000
факс: x000 00 0000-000
Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате).
Поштовани претплатници,
ПРОПИСИ У ПРАКСИ
„Преузимање” је институт радног права који представља поједно- стављени кадровски поступак путем ког послодавци у привреди и јав- ном сектору на лакши начин могу да дођу до пожељног и квалитетног кадра. У таквом поступку искључени су конкурси, а уместо њих дово- љан је договор послодаваца и сагласност запосленог. У овом броју пред- стављени су основни начини и могућности преузимања у нашој пракси.
У судској пракси појавило се више дилема у вези са институтом недозвољености извршења, мада је она по том питању веома богата, па зато у овом и следећем броју представљамо карактеристичне примере и ставове судова о поменутом институту. У рубрици „Грађанско пра- во” настављена је и анализа, започета у прошлом броју, ванпарничних поступака лишења, преиспитивања и враћања пословне способности и продужења родитељског права.
У овом, али и у наредном броју у рубрици „Јавне набавке” указу- јемо на кључне изазове који могу да доведу до превара, злоупотреба и корупције у јавним набавкама, али и на превентивне мере које могу да отежају њихово настајање.
xxxxxxx.xxx
У нашем законодавству, као и у законодавствима других земаља, а такође и у правној теорији, широко је познат, проучен и примењиван институт ништавости уговора. Закон о привредним друштвима тако- ђе препознаје и регулише ништавост јер садржи одредбе о ништавости оснивачког акта, одређених споразума у привредним друштвима, одре- ђених одлука, регистрације, одређених правних послова, уговора о пре- носу удела итд. У овом броју биће размотрени ништавост оснивачког акта и ништавост уговора о преносу удела, као два института ништаво-
сти којима закон поклања највише пажње, али који и изазивају највише 1
LEGE ARTIS ● МАРТ 2023.
недоумица.
Занимљиви случајеви из наше судске праксе који се пре свега од- носе на неовлашћено набављање, држање и ношење оружја приказани су у рубрици „Кривично и прекршајно право”, а у оквиру исте рубрике скрећемо пажњу и на текст у ком је дат критички осврт на улогу органа државне управе и носилаца јавних овлашћења у подношењу захтева за покретање прекршајног поступка,
Ако нисте знали колико сте срећни, али и како да срећу увећате, у рубрици „Поводом” представљамо вредности које се промовишу сваког
20. марта, прописе којима међународна заједница настоји да подстакне политику благостања, као и бројне националне и међународне органи- зације којима је срећа најважнији циљ. Рубрика „Кад језик пресуди” овај пут посвећена је процени удела у превари осумњичених кроз случај ла- жних уговора о закупу америчког лингвисте Xxxxxx Xxxx.
Поред наведених, ту су и остали врло актуелни текстови у помену- тим, али и другим рубрикама, као и наше сталне рубрике „Портал чита- лаца” и „Регистар прописа донетих између два броја”.
Редакција
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
34
LEGE Artis : прописи у пракси / главни и одговор- ни уредник Xxx Xxxxxxx. - [Штампано изд.]
. - Год. 3, бр. 25 (окт. 2014)- . - Београд : ИНГ-ПРО, 2014- (Београд : Digital art). - 28 cm
Месечно. - Наслов лат., текст ћир.. - Преузима нумерацију електронског издања. - Друго издање на другом медијуму: Lege Artis (Online) = ISSN 2334-6140 XXXX 0000-0000 = Lege Artis (Штампано изд.)
Будимо на вези
Часопис Lege Artis – ПРОПИСИ У ПРАКСИ отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике. Можете их упутити ауторима текстова или на имејл Редакције часописа xxxxxxxxx@xxxxxxxxx.xx
Пратите нас:
● xxx.xxxxxxxx.xxx/XxxXxxXxxxXxxxx
?
Зашто баш
▶ Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за коришћење (user friendly).
▶ Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате.
▶ Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења, модела и других докумената.
▶ Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге.
▶ Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих скраћеница и синонима који се у правној пракси често користе.
▶ Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе сваког претплатника и издваја их на почетној страни.
▶ Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима, примерима из судске праксе, правним мишљењима и стручним коментарима и
другим документима из области које сами изаберу, буду информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази.
▶ Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а подржава рад и
у интранет окружењу.
▶ Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника).
▶ Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници.
▶ Зато што једним кликом могу да се ископирају текстови у Word или PDF формату.
▶ Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом структуром по
одговарајућим правним гранама и правним институтима.
▶ Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима.
У овом броју...
4 Преузимање запослених у привреди и јавном сектору
ГРАЂАНСКО ПРАВО
13 Недозвољеност извршења – новија пракса судова
29 Ванпарнични поступци лишења, преиспитивања и враћања пословне способности и продужења родитељског права – други део
37 Из веб-серијала „ПРЕГЛЕД СУДСКЕ ПРАКСЕ” – Грађанско право: стицање и подела имовине током трајања емотивних заједница
ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ
43 Шеме превара које укључују тајни договор између понуђача у поступку спровођења јавне набавке
ПРИВРЕДНО ПРАВО 3
LEGE ARTIS ● МАРТ 2023.
51 Ништавост оснивачког акта и ништавост уговора о преносу удела у привредним друштвима
КРИВИЧНО И ПРЕКРШАЈНО ПРАВО
56 Тужилац у прекршајном поступку
63 Незаконито набављање, држање и ношење оружја
УПРАВНО ПРАВО
68 Преглед новије праксе Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности
РУБРИКЕ
87 Кад језик пресуди: Улога форензичке лингвистике у разоткривању превара
94 Поводом Међународног дана среће
103 Преглед прописа донетих између два броја
106 Kaлендар важења правних аката
Преузимање запослених у привреди и јавном сектору
Овом приликом представљени су основни начини и могућности преузимања у нашој пракси применом законских прописа и колективних уговора којима се омогућава преузимање између послодаваца.
Мр Xxxxx Xxxxxxxx
Уводне напомене
„Преузимање” је поједностављени кадров- ски поступак путем кога послодавци у при- вреди и јавном сектору на лакши начин могу да дођу до пожељног и квалитетног кадра. У таквом поступку искључени су конкурси, а уместо тога довољан је договор послодаваца и сагласност запосленог.
ну послодавца са претходника на следбени- ка приликом које може да дође и до гашења претходника (услед статусне промене), док су у нормалном поступку преузимања оба по- слодавца равноправна и размењују запослене у складу са својим потребама и интересима. При томе напомињемо да поступак преузи- мања из члана 147. не треба поистовећивати ни са „премештајем” (члан 171) ни са „упу- ћивањем” запосленог јер се ради о сасвим другачијим поступцима послодаваца према запосленима.
Дакле, према решењу из члана 147. став
1. ПРЕУЗИМАЊЕ ПРИМЕНОМ ЗАКОНА О РАДУ
4 1. Закона о раду, у случају статусне промене,
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
Преузимање приликом промене
послодавца
Према члану 147. Закона о раду („Сл. гласник РС” бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – Одлука УС РС,
113/2017 и 95/2018 – Аутентично тумачење), у случају статусне промене, односно промене послодавца у складу са законом, послодавац следбеник преузима од послодавца претход- ника запослене, заједно са општим актима и уговорима о раду који важе на дан промене послодавца. Из датих одредби проистиче да промена послодавца, онако како се у Зако- ну о раду сагледава остваривање права за- послених у том поступку, означава статусне промене, које су регулисане Законом о при- вредним друштвима, односно чланом 147. Закона о раду обезбеђује се континуитет у радном односу запосленог који услед стату- сних и других промена послодавца прелази да ради код послодавца следбеника. Тај концепт преузимања може да се назове „транзиционо преузимање” јер подразумева такву проме-
односно промене правне форме или промене власништва над капиталом (даље: промена послодавца), послодавац следбеник преузи- ма од послодавца претходника општи акт и све уговоре о раду који важе на дан проме- не послодавца. То такође значи да послода- вац следбеник има обавезу да, преузимањем привредног друштва, преузме и све запосле- не који се у моменту преузимања налазе у радном односу у том привредном друштву. Значи, послодавац следбеник преузима све запослене који су у радном односу код посло- давца претходника на дан промене послодав- ца, као и сва општа акта којима су права тих запослених била регулисана код послодавца претходника.
Основни циљ наведених законских одред-
би јесте у опредељењу и законској обавези да промена послодавца не сме да утиче на положај и права запослених који се на дан промене послодавца налазе у радном односу код послодавца претходника. Конкретно, за- посленима не може да престане радни однос код послодавца претходника због промене послодавца нити запослени заснивају нови радни однос код послодавца следбеника.
преузимању руководилаца који руководе тим државним органима и за који није потребна сагласност државног службеника;
б) у други државни орган на радно место раз- врстано у ниже звање или непосредно више звање које одговара њиховој стручној спре- ми, ако испуњавају услове за рад на том рад- ном месту и имају потребне компетенције, с тим што се за преузимање у непосредно више звање тражи да испуњавају услова за напре- довање, али се и у том случају преузимање спроводи на основу споразума о преузимању руководилаца који руководе тим државним органима и за који је потребна сагласност др- жавног службеника.
2) Преузимање државног службеника из
5. ПРЕУЗИМАЊЕ ПРИМЕНОМ ЗАКОНА О ЗДРАВСТВЕНОЈ ЗАШТИТИ
другог државног органа (члан 49б) спрово- ди се ако се о томе споразумеју руководиоци који руководе тим државним органима и уз сагласност државног службеника. Државни службеник може да буде преузет под условом да је у Евиденцији интерног тржишта рада уписана његова пријава за промену радног
спроводи провера понашајних и посебних функционалних компетенција потребних за обављање послова на радном месту на које се државни службеник преузима, ако те компетенције нису одређене као захтев за обављање послова радног места које је др- жавни службеник обављао пре преузимања. Ако се преузима службеник из органа АП или ЈЛС, обавезно се спроводи провера свих компетенција које су потребне за обављање послова радног места на које се службеник преузима.
У наведеним законским одредбама при- метна је „затвореност” државних органа за преузимање из привредних друштава или јавних служби јер је интенција да се слобод- на радна места попуњавају из сопственог слу- жбеничког кадра, па тек ако то није могуће, објављује се јавни конкурс, као једини начин да лица ван државних органа конкуришу за радна места у државној управи.
12
места. Он може да буде преузет у други др-
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
жавни орган на радно место које је разврста- но у исто, ниже или непосредно више звање, с тим што је за преузимање у други државни орган на радно место које је разврстано у не- посредно више звање потребно да испуњава услове за напредовање.
3) Преузимање службеника из органа ауто-
номне покрајине и јединица локалне само- управе (члан 49в) односи се на службеника који је у радном односу на неодређено време у органу аутономне покрајине, јединице ло- калне самоуправе, градске општине, служби и организацији које оснива надлежни ор- ган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, на које се примењују прописи којима се уређују права и дужности из радног односа запослених у органима аутономне покрајине и јединицама локалне самоуправе, при чему је пријављен у Евиденцију интерног тржишта рада. Тај слу- жбеник може да буде преузет без конкурса у државни орган ако се о томе споразумеју ру- ководиоци који руководе наведеним органи- ма и ако службеник на то пристане.
У свим наведеним случајевима преузи-
мања државног службеника обавезно се
Поред свега, преузимање као начин попу- њавања радних места утврђено је и у Закону о здравственој заштити („Сл. гласник РС” бр. 25/2019) и ПКУ за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутоном- на покрајина и јединица локалне самоуправе („Сл. гласник РС” бр. 96/2019 – даље: ПКУ). Конкретно, према члану 7. ПКУ, радно место у здравственим установама попуњава се на један од следећих начина:
1) трајним премештајем запосленог;
2) на основу споразума о преузимању;
3) спровођењем конкурса.
У складу са Законом и ПКУ здравстве- не установе, основане у складу са прописом којим се утврђује план мреже здравствених установа (на које се односи Закон и ПКУ), могу да преузимају запослене ради попуња- вања својих радних места из других здрав- ствених установа, али и из других субјеката у којима раде лица која испуњавају услове за рад у конкретној здравственој установи, уз писмену сагласност послодаваца и запосле- ног који се преузима.
Недозвољеност извршења – новија пракса судова
Судска пракса у наведеној области је богата, а ако се узму у обзир и честе измене Закона о извршењу и обезбеђењу, долази се до тога да се у прак- си појављују различите занимљиве правне и процесне ситуације, које су размотрене у овом и следећем броју овог часописа.
Xxxxxxx Xxxxxxxx,
судија Вишег суда у Београду
Xxxxxxx Xxxxxxxxxx,
судија Вишег суда у Београду
ГРАЂАНСКО ПРАВО
У
приговор. Подношење приговора и покрета- ње поступка ради утврђења недопустивости извршења није спречавало извршење. Судија је решење о упућивању на парницу достављао и извршитељу када извршитељ спроводи из- вршење.
раније важећем Закону о извршењу и обе- збеђењу („Сл. гласник РС” бр. 31/2011, 99/2011 – др. закон, 109/2013 – одлука УС, 55/2014 и 139/2014 – даље: стари ЗИО) у чла- ну 50. xxxxxxxxxx је материја недопустивости извршења. Лице које је тврдило да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење све до окончања извршног поступ- ка могло је да изјави приговор судији којим тражи да се извршење на том предмету про- гласи недопуштеним. Ако извршитељ спро- води извршење, судија је приговор достављао и њему. Судија је приговор достављао и из- вршном повериоцу и извршном дужнику и позивао их да се у року од пет радних дана од дана достављања изјасне. Решењем је од- бацивао приговоре ако треће лице не учини вероватним да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење. Током це- лог поступка судија је треће лице чије право оцени вероватним, које је извршни повери- лац оспорио или се о њему није изјаснио, ре- шењем могао да упути да у року од петнаест дана од дана достављања решења против из- вршног повериоца покрене парнични посту- пак ради проглашења да је извршење на том предмету недопуштено. Извршни дужник који оспорава право трећем лицу морао је да буде обухваћен тужбом. Сматрало се да извр- шни дужник трећем лицу оспорава право ако се о приговору трећег лица не изјасни у року који је прописан. Против решења о упућива- њу на парницу није било могуће да се изјави
У Закону о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС” 106/2015, 106/2016 и 113/17 – ау- тентична тумачења – даље: ЗИО) пре измене уведена је нова терминологија тако што се, уместо недопустивости извршења, говорило о недозвољености извршења – чланови 81, 111. и 112.
У погледу лица која могу да покрену пар- нични поступак нови ЗИО предвиђа новине уводећи могућност да дужник покрене такву врсту поступка. Ако се решење о одбијању жалбе на решење о извршењу заснива на чи- њеницама које су међу странкама спорне и које се односе на само потраживање, извр- шни дужник у року од тридесет дана од дана достављања решења о одбијању жалбе може да покрене парнични поступак за утврђивање недозвољености извршења. Тужба не одлаже извршење. Парнични поступак има првен- ство у одлучивању и хитан је. Независно од означене вредности предмета спора, приме- њују се одредбе о споровима мале вредности из закона којим се уређује парнични посту- пак, при чему ревизија није дозвољена. Ако извршни поступак још није окончан, а суд је правоснажном одлуком утврдио недозво- љеност извршења, јавни извршитељ, на пре- длог извршног дужника обуставља извршни поступак и укида решење о извршењу и све спроведене радње. Ако је извршење оконча- но тако што је извршни поверилац намирен, а главна расправа пред првостепеним судом није још закључена, извршни дужник, као
LEGE ARTIS ● МАРТ 2023.
13
пања правних промена, али су ови наводи неосновани. Ово зато што је проглашење извршења недопуштеним основ по коме би тужиља могла да оствари право на накнаду штете, због чега је тужиља такав захтев мо- рала да постави у тужби.
Такође, неосновано тужена у жалби ука- зује на то да је у конкретном случају прво- степени суд неправилно утврдио висину штете јер она представља вредност улагања трећег лица у непокретност, овде умешача, како то произлази из уговора о закупу од
14. 10. 2008. године, с обзиром на то да је ви- сина накнаде штете у конкретном случају одређена правилно јер она представља по- ловину купопродајне цене непокретности из уговора о купопродаји од 30. 5. 2014. го- дине, на основу ког је тужена ту непокрет- ност продала.
(Пресуда Апелационог суда у Београду Гж бр. 7934/15 од 29. 1. 2016)
спроведено од стране … , а потом у смислу члана 154. Закона о облигационим односи- ма правилно обавезао тужену да тужиљи, на име накнаде штете, исплати 1/2 купо- продајне цене из уговора о купопродаји од
30. 5. 2014. године, који је тужена у својству продавца закључила са АА, као купцем. Зато је жалба тужене морала да буде одби- јена и побијана пресуда у ставу првом, ста- ву трећем и ставу петом изреке потврђена. Цењени су наводи жалбе да је став трећи изреке побијане пресуде, којим се изврше- ње проглашава недопуштеним, контрадик- торно ставу петом изреке, којим је досуђена накнада штете тужиљи, имајући у виду да се на тај начин неосновано производе ку- мулативне последице покретања поступка против извршења, којим се враћа оно што је примљено и истовремено досуђује накнада штете у новчаном износу половине вредно- сти куће, која се иначе досуђује искључиво када нема повраћаја предмета због насту-
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ГРАЂАНСКО ПРАВО
28
Часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” представља издање са стручним ауторским текстовима из области рачуноводства, пореза, буџетског рачуноводства, зарада, плата и других личних при- мања и пословних финансија. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим слу- жбама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и сл.
Од рубрика у часопису издвајамо: Рачуноводство, Порези, Буџетски корисници, Зараде, пла- те и друга примања, Радни односи, Пословне финансије, Статистика и остале области.
Тренутно се у издању налази преко 1.400 чланака, при чему у току године излази 12 бројева.
Чланци из свих досадашњих бројева доступни су у е-часопису, с тим што им се приступа у оквиру издања Прописи.нет, а повезани су са релевантним прописима.
За претплату и друге информације пишите нам на: xxxxxx@xxxxxx.xx или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.
Електронски часопис ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
Ванпарнични поступци лишења, преиспитивања и враћања пословне способности и продужења родитељског права – други део
ГРАЂАНСКО ПРАВО
У другом делу текста теме ће бити трошкови поступка, право на правни лек, затим орган старатељства, привремени и стални старатељи и при- времени заступник, као и уређење породичног односа – продужење родитељског права, неуредно пуномоћје и ускраћивање права на засту- пање пуномоћнику адвокату.
Xxxxxx Xxxxxxxxxx,
судија Oсновног суда у Пожаревцу
ТРОШКОВИ ПОСТУПКА
LEGE ARTIS ● МАРТ 2023.
О
дредбом чл. 28. ст. 1. ЗВП прописано је да о трошковима поступка у статусним стварима суд одлучује слободно, водећи рачу- на о околностима случаја и о исходу поступ- ка, с тим што се у погледу трошкова поступка који су проузроковани учешћем органа стара- тељства у поступку примењују одредбе ЗПП о трошковима поступка у ком јавни тужилац учествује као странка. Одредбом чл. 161. ст.
3. ЗПП прописано је да свака странка сноси своје трошкове који су настали учествовањем јавног тужиоца у поступку.
Кад центар за социјални рад учествује у ванпарничном поступку као странка, тј. као предлагач, дужан је да плати трошкове који настану по његовом предлогу, попут тро- шкова вештачења од стране судских вештака психијатријске струке. Трошкови вештачења пали би на терет суда само ако би суд покре- нуо или водио поступак по службеној ду- жности. Орган старатељства, као предлагач, не плаћа судске таксе за поднети предлог, ме- риторно решење суда, жалбу и другостепену одлуку по жалби.
„У поступку лишења пословне способ- ности нема места за исплату трошкова поступка противнику предлагача који је заступан од стране пуномоћника из реда адвоката, када је судском одлуком утврђе- но да противника предлагача треба дели- мично лишити пословне способности јер је крајњи исход поступка усвајање предлога предлагача о лишавању пословне способ- ности противника предлагача” (став из- нет у Решењу Вишег суда у Београду Гж. 11337/13 од 23. 10. 2013).
Право на правни лек
Против решења о лишењу пословне спо- собности лице које је лишено пословне спо- собности може да изјави жалбу, без обзира на стање свог менталног здравља, у року од осам дана од дана када му је решење достављено. Другостепени суд дужан је да о жалби одлучи у року од осам дана од дана када му је жалба достављена. Рок од осам дана за изјављивање жалбе односи се само на случај када се ради о лишењу, а не и делимичном ограничењу пословне способности, када важи општи рок за жалбу од петнаест дана. Право на жалбу у краћем року важи и када је делимично огра- ничено пословно способном лицу приликом преиспитивања потпуно одузета пословна способност. У свим осталим случајевима,
29
на управљање парницом или ако xxx xxxx- ном није другачије прописано. Сходно чла- ну 400. став 2. ЗПП решење против ког није дозвољена посебна жалба може одмах да се изврши, а у смислу члана 399. став 2. ЗПП, ако овај закон изричито одређује да посебна жалба није дозвољена, решење првостепеног суда може да се побија само у жалби против коначне одлуке.
је предузело поменуто лице у поступку је- сте процесно решење којим се управља по- ступком и главном расправом. На њега није дозвољена посебна жалба у току трајања по- ступка, али може да се побија жалбом на ко- начно мериторно решење којим се одлучује о основаности захтева за одузимање пословне способности или даље трајање већ изречене заштитничке мере лишења пословне способ- ности у потпуности или ограничено у одре- ђеним доменима. Такав став је у складу са начелима хитности статусних и поступака у породичним стварима, као и са императив- ном законском одредбом да на процесна ре- шења суда није дозвољена посебна жалба.
„Пуномоћје за заступање у парници може да изда само такав заступник парнич- но неспособне странке, а не таква странка, без обзира на то да ли је или није делимич- но или потпуно лишена пословне способ- ности правоснажном судском одлуком. Стога, Врховни суд налази да, без обзира на то што у правоснажно окончаном по- ступку није истицан недостатак ове про- цесне претпоставке, већ тек у ревизијском поступку, постоји битна повреда одредбе ЗПП, због које су укинута побијана реше- ња и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење. У поновном поступ- ку првостепени суд ће на сигуран начин да утврди да ли је противник предлагача у овом поступку био способан да расуђу- је и управља својим поступцима, односно да ли је био пословно способан, те да ли је био парнично способан, а од тога зависи и пуноважност и уредност датог пуномоћја адвокату, који је предузимао правне радње у овом правоснажно окончаном ванпар- ничном поступку, па уколико утврди да противник предлагача није био парнично способан, предузеће потребне радње да га заступа за то одређено лице и наложи том лицу да се изјасни да ли одобрава већ предузете радње противника предлагача у проведеном поступку, односно његовог пу- номоћника и у зависности од тога поново донети одлуку” (став изражен у Пресуди Врховног суда Србије Рев. 2688/02 од 24. 10. 2002).
„Ускраћивање права неком лицу да заступа правно лице је решење којим се управља поступком. Против решења које се односи на руковођење расправом није дозвољена посебна жалба” (став изражен у Решењу Привредног суда у Пожаревцу Ст. 10/17 од 11. 1. 2018, потврђеном Решењем Привредног апелационог суда Пж. 46/18 од 14. 2. 2018).
„На решење којим се управља поступ- ком није дозвољена посебна жалба, а исто се не мора донети као посебна одлука нити се мора доставити странкама” (став из- нет у решењима Вишег суда у Краљеву Гж. 9864/12 од 29. 1. 2013. и Гж. 870/12 од 17. 1.
2013).
ГРАЂАНСКО ПРАВО
36
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
Руковођење главном расправом предста- вља у суштини управљање поступком у току главне расправе. Ту функцију врши председ- ник већа, односно судија појединац који по- ступа у конкретном предмету. Осим одлука које поступајући судија појединац, односно председник већа доноси на расправи, по- стоји и већи број радњи и одлука које може да доноси и xxx xxxxxxx, које су прописане чланом 327. ЗПП, међу којима је и решење о уредности пуномоћја. Против свих решења која се односе на управљање поступком, од- носно руковођење главном расправом није дозвољена посебна жалба, а суд није везан својим решењем о управљању расправом јер накнадно може да измени одлуку и одреди, на пример, доказ који је раније одбио да се изве- де, а може и да стави ван снаге неко решење које је раније донео.
Дакле, решење којим се утврђује неуред-
ност пуномоћја, којим се ускраћује право на заступање изабраном пуномоћнику и ко- јим се укидају све ванпарничне радње које
Из веб-серијала „ПРЕГЛЕД СУДСКЕ ПРАКСЕ”
Грађанско право: стицање и подела имовине током трајања емотивних заједница
ГРАЂАНСКО ПРАВО
У 20. епизоди веб-серијала „Преглед судске праксе” судија Вишег суда у Београду Xxxxxxxx Xxxxxxxxx представио је релевантну судску праксу која се односи на стицање и поделу имовине током трајања емотивних заједница.
УТВРЂИВАЊЕ УДЕЛА СУПРУЖНИКА У СТИЦАЊУ БРАЧНЕ ТЕКОВИНЕ У СУДСКОМ ПОСТУПКУ
Tерет доказивања већег удела у стицању брачне тековине на страни је оног супру- жника који тврди да има већи допринос у стицању брачне тековине.
Из образложења:
Претпоставља се да су удели супружника у заједничкој имовини једнаки, члан 180. став
2. Породичног закона („Сл. гласник РС” бр. 18/05, 72/11 – др. закон, 6/15).
Правилно је првостепени суд имао у виду да је законска претпоставка да су на имовини стеченој радом у току трајања брачне заједни- це супружници сувласници са 1/2 идеалних делова, али је приликом одлучивања пропу- стио да правилно има у виду да је тужени тај који тврди да има већи допринос у стицању од оног који закон претпоставља, те да је за такве своје тврдње тужени био дужан да пре- дложи адекватне доказе ради оспоравања законске претпоставке коју настоји да обо- ри, а што је у конкретном случају изостало. Супротно закључку првостепеног суда да је тужиља пропустила да предложи вештачење (чиме се фактички тражи од тужиље да до- казује законску претпоставку), на туженом је био терет доказивања тврдње да има већи допринос у стицању заједничке имовине од законом претпостављеног.
Иако међу парничним странкама није било спорно да је тужени у току брака остварио значајне приходе, првостепени суд је пропу- стио да има у виду да заједница живота у бра- ку, осим емотивне, родитељске, партнерске и других облика заједнице, подразумева и еко- номску заједницу у којој оба партнера има- ју одређене улоге и на свој начин доприносе функционисању и добробити исте у складу са тим улогама, па је, с тим у вези, првосте- пени суд, обарајући законску претпоставку о једнаким уделима супружника, пропустио да има у виду да је тужени пропустио да предло- жи вештачење на околност да ли је и ако јесте, у ком је обиму његов допринос стицању већи од доприноса тужиље, сходно правилима о терету доказивања.
Новчани еквивалент 1/2 идеалних делова
непокретности стечених у току трајања бра- ка, односно исти својински удео на путнич- ком возилу, тужиља је определила крећући се у оквирима начела диспозиције према изно- xxxx означеним у уговорима о купопродаји предметних непокретности, на који начин је доказала висину постављеног тужбеног зах- тева, због чега је првостепена пресуда преи- начена и усвојен тужбени захтев тужиље.
НИШТАВОСТ УГОВОРА О КУПОПРОДАЈИ НЕПОКРЕТНОСТИ КОЈА ПРЕДСТАВЉА БРАЧНУ ТЕКОВИНУ
(Пресуда Апелационог суда у Београду Гж. бр. 6879/19 од 20. 12. 2019)
LEGE ARTIS ● МАРТ 2023.
37
важећим за дате периоде, у које су укључене и обуставе.
На основу тако утврђеног чињеничног стања правилно је првостепени суд закљу- чио да стан који је предмет спора представља заједничку имовину пок. X. и пок. Г. у смислу одредбе члана 171. став 1. и члана 191. Поро- дичног закона.
ГРАЂАНСКО ПРАВО
Међутим, одлучујући о доприносу у сти- цању појединог брачног друга у заједничкој имовини – стану који је предмет спора, за- кључак првостепеног суда за сада не може да се прихвати с обзиром на то да је од стране првостепеног суда учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 12) ЗПП, јер првостепени суд није дао разлоге о одлучним чињеницама, као
и битна повреда из члана 361. став 1. у вези са чланом 257. став 2. ЗПП, на шта се умешач у жалби основано позива.
Наиме, по налажењу Апелационог суда, кад су странке подизањем кредита у току трајања брака купиле стан, онда он предста- вља њихову заједничку имовину, а отплата кредита извршена од стране једног брачног друга не може да се узме као посебан допри- нос тог брачног друга који би водио повећању његовог својинског удела, већ он само стиче тражбено право према другом брачном другу и може да захтева да му други брачни друг накнади тако исплаћен остатак кредита сра- змерно његовом уделу.
(Решење Апелационог суда у Београду Гж 7444/10 од 14. 4. 2010)
КАЛКУЛАТОР КАМАТА
у оквиру електронског издања ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ
42
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швај- царски франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаговремено плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у царинском поступку, затим обрачун камате по есконтној/референтној стопи Народне банке Србије и по референтној стопи Европске централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пре- судама/одлукама Европског суда за људска права. Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а поред свих ових дефинисаних каматних стопа које ми ажури- рамо, постоји и опција Моје каматне стопе, помоћу које сваки корисник може да дефинише каматне стопе како би прилагодио обрачун камата сопственим потребама.
Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, а могу и да врше промене на рачуну, односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице.
Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформном методом. Поред ових, постоји и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се кон- формна метода, а од 3. 3. 2001. пропорционална), која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после тог периода. Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено плаћене јавне приходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговремено плаћену казну у царинском поступку (до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1.
2013. пропорционална метода).
Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама.
За претплату и друге информације пишите нам на: xxxxxx@xxxxxx.xx или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.
Шеме превара које укључују тајни договор између понуђача у поступку спровођења јавне набавке
ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ
Текст се бави кључним изазовима који могу да доведу до превара, злоупотреба и корупције у јавним набавкама, када постоје тајни договори између понуђача, али и превентивним мерама које могу да отежају њихово настајање. Тајни до- говори између понуђача постоје када иначе конкуренти у тржишној утакмици незаконито постигну споразум да измене услове поступка набавке подизањем цена или снижавањем квалитета робе или услуга, или унапред одреде ко ће победити у поступку набавке и освојити уговор. Такво антиконкурентско пона- шање нарушава нормалне тржишне услове, утиче на исход поступка и спреча- ва јавне наручиоце да постигну економски најповољнију понуду.
Xxxx Xxxxx,
шеф Одсека за представке и сарадњу са другим државним органима Агенције за спречавање корупције,
председник Удружења сертификованих истражитеља превара Србије (АЦФЕ Србија)
З
лоупотребе и коруптивне праксе у јав- ним набавкама подједнако утичу на јав-
ни и приватни сектор у виду губитака које претрпе буџетска средства, односно добити привредног друштва. Намештање понуда укључује групе привредних субјеката које се договоре да подигну цене или смање квали- тет робе или услуга понуђених у поступци- ма јавних набавки. Иако незаконита, таква антиконкурентска пракса наставља да кошта владе и пореске обвезнике милијарде дола- ра сваке године широм света. Према неким проценама, земље ОЕЦД у просеку троше око 12% свог БДП-а на јавне набавке. Тај проценат може да буде већи у земљама у ра- звоју. Укидање намештања понуда могло би да помогне у смањењу цена набавки за 20% или више, према проценама ОЕЦД. Обаве- штење Европске комисије о алатима за борбу против тајних договора у јавним набавкама процењује да тај договор повећава цену коју треба да плате јавни купци до 60%, у поре- ђењу са оним што би платили у нормалним тржишним условима.
I ТАЈНИ ДОГОВОРИ ИЗМЕЂУ ПОНУЂАЧА
Обим и учесталост поступака набавки, за- једно са слабим подстицајима за наручиоце да буду опрезни у вези са активностима тајних договора, олакшава креирање шема намешта- ња понуда. С обзиром на то да се јавне набав- ке снажно ослањају на конкурентна тржишта, ефекти антиконкурентског понашања подри- вају ефикасност јавне потрошње и могу да обесхрабре поштене привредне субјекте да поднесу своје понуде. Један од најважнијих показатеља стања јавних набавки у земљи и конкуренције на тржишту представља „про- сечан број понуда по поступку јавне набав- ке”, који је износио 2,5. Проценат је деценију уназад низак и указује на недовољну конку- рентност.
Шемама које укључују тајни договор изме- ђу понуђача настоји се да се заобиђе начело конкуренције у поступку јавне набавке. У тим шемама конкуренти на истом тржишту по- стижу тајни договор пре подношења понуде како би онемогућили конкуренцију или како би вештачки подигли цену производа робе и услуга, односно смањили њен квалитет. Када дође до тајног договора између пону- ђача, наручилац је преварен и онемогућен да постигне бенефит у слободном и отвореном конкурентном поступку јавне набавке. Уче-
LEGE ARTIS ● МАРТ 2023.
43
ча који би потенцијално остварили наведене бенефите да заштита постоји. На нивоу ЕУ само 10 земаља има заштиту покривену ле- гислативом, али се та заштита често односи само на финансијски сектор и није свеобу- хватна. Због тога је Савет ЕУ недавно донео нову директиву о заштити права узбуњивача која ће у чланицама ЕУ обезбедити бољу за- штиту узбуњивача до 2021. године.
ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ
Обавештење Европске комисије о алати- ма за борбу против тајних договора у јавним набавкама појашњава концепт намештања понуда и објашњава његов негативан утицај на јавне набавке, али и дозвољава државама чланицама и наручиоцима да искључе кон- куренте „ако наручилац има довољно веро- достојних индиција да закључи да је понуђач склопио споразуме са другим понуђачем који имају за циљ нарушавање конкуренци- је”. Европска комисија препоручује принцип пропорционалности када се примењује осно- ва за искључење у вези са тајним договором. Надлежни за уговарање треба да поштују тај
онда пружају снажан подстицај за онога ко је први открио картел. Поред изричите за- конске одредбе којом је регулисана заштита конкуренције, услови за „покајнички про- грам” прописани су и Уредбом о условима за ослобођење обавезе плаћања новчаног изно- са мере заштите конкуренције („Сл. гласник РС” бр. 50/10).
VI КООРДИНАЦИЈА ИЗМЕЂУ ИНСТИТУЦИЈА – КЉУЧНА ЗА ЕФИКАСНО СУЗБИЈАЊЕ ТАЈНИХ ДОГОВОРА
Ефикасно сузбијање тајних договора у јав- ним набавкама захтева свеобухватан приступ уговорних органа, користећи знање и струч- ност како у области набавки тако и у области конкуренције. Успостављање свеобухватног, стабилног и ефикасног оквира за подршку на- ручиоцима у наведеном задатку захтева пуну сарадњу између националних централних ор- гана за набавке и антимонополских органа.
50
принцип приликом одлучивања о искључењу
Без узајамне размене информација, искустава
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
понуђача, па чак и након тог тренутка, када понуђач докаже да је предузео мере да по- прави ситуацију. Ипак, на основу „довољно веродостојних индиција” таквог споразума постоји основ за искључење.5
V „ПОКАЈНИЧКИ ПРОГРАМ” (ЕНГ. LENIENCY)
Предвиђени су услови за ослобођење од обавезе утврђене мером заштите конкурен- ције, при чему учинилац може да се ослободи казне за то кривично дело. Концепт ослобо- ђења од казне у програму некада може да буде једино средство које може да разбије заверу ћутања међу картелима. Ефикасан програм подразумева јаке потенцијалне казне, које
и добрих пракси у борби против антиконку- рентског понашања у јавним набавкама нема ефикасног сузбијања тајних договора.
Ендноте
1 Препорука ОЕЦД о борби против намештања понуда у јавним набавкама, одобрена од стране Савета ОЕЦД 17. 7. 2012. године
2 Закон о заштити конкуренције („Сл. гласник РС” бр. 51/09 и 95/13)
3 Упутство за откривање намештених понуда у поступку јавне набавке, Комисија за заштиту конкуренције од 18. маја 2022. године
4 Препорука ОЕЦД о борби против намештања понуда у јавним набавкама, одобрена од стране Савета ОЕЦД 17. 7. 2012. године
5 Notice on tools to fight collusion in public procurement and on guidance on how to apply the related exclusion ground Brussels, European Union, 15. 3. 2021, C(2021) 1631.
Ништавост оснивачког акта и ништавост уговора о преносу удела у привредним друштвима
Овде ће бити речи о ништавости оснивачког акта и ништавости уговора о преносу удела, као два института ништавости којима закон поклања највише пажње, али који и изазивају највише недоумица.
Xxxxxxxx Xxxxxx,
дипл. правник
У
нашем законодавству, као и у законо- давствима других земаља, а такође и у правној теорији, широко је познат, проучен и примењиван институт ништавости уговора. Тако се у Закону о облигационим односима, као и у правној теорији, наводи да су ништави уговори који су противни принудним пропи- xxxx, јавном поретку или добрим обичајима. С друге стране, наведени закон, поред опште дефиниције ништавости, у својим по приро- ди императивним одредбама наводи и неке конкретне случајеве, па тако нпр. експли- цитно прописује да је ништав уговор у којем је постављен одложни или раскидни услов противан принудним прописима, јавном по- ретку или добрим обичајима, затим уговор закључен под немогућим одложним условом, као и уговор кад је предмет обавезе немогућ, недопуштен, неодређен или неодредив. ЗОО, поред ништавих, одређује и рушљиве уговоре тако што прописује да је уговор рушљив кад га је закључила страна ограничено пословно способна, кад је при његовом закључењу било мана у погледу воље страна, као и кад је то самим ЗОО или посебним прописом одре- ђено. Последица рушљивих уговора је та да уговорна страна у чијем је интересу рушљи- вост установљена може да тражи да се уговор поништи. Дакле, између ништавих и рушљи- вих уговора ЗОО прави јасну разлику, тако
да, између осталог:
■ треба да се сматра да ништави уговори ни- кад нису ни били закључени, док рушљиви
уговори остају на снази ако их заинтересова- на страна не поништи,
■ на ништавост може да се позове свако, а на рушљивост само заинтересована страна;
■ пресуда којом се ништавост утврђује је деклараторна, тј. утврђује стање које већ по- стоји, док је пресуда којом се рушљиви уго- вор оглашава ништавим кондемнаторна, тј. уговор је постојао док управо пресудом није поништен.
Закон о привредним друштвима (даље: ЗПД) такође препознаје и регулише ни- штавост јер садржи одредбе о ништавости оснивачког акта, одређених споразума у привредним друштвима, одређених одлука, регистрације, одређених правних послова, уговора о преносу удела итд. За разлику од Закона о облигационим односима, Закон о привредним друштвима не дефинише ру- шљивост као „лакши” облик ништавости.
НИШТАВОСТ ОСНИВАЧКОГ АКТА
У Закону о привредним друштвима про- писано је да је оснивачки акт ништав само у посебним, таксативно наведеним случа- јевима, као и да није коришћена уопште- на формулација, која је наведена у Закону о облигационим односима приликом прописи- вања ништавости уговора. Оснивачки акт је ништав ако:
1) нема форму прописану Законом о при-
вредним друштвима,
2) делатност друштва која се наводи у осни- вачком акту супротна је принудним прописи- ма или јавном поретку,
3) не садржи одредбе о пословном имену
друштва, улозима чланова, износу основног
ПРИВРЕДНО ПРАВО
LEGE ARTIS ● МАРТ 2023.
51
У Закону о привредним друштвима прописано је да пресуда којом се утврђује ништавост уговора о преносу удела има деј- ство према друштву и члановима друштва. Ако је на основу уговора о преносу удела, чија је ништавост утврђена одлуком суда, била регистрована промена чланова друштва у складу са законом о регистрацији, надлежни суд пресуду којом се утврђује ништавост уго- вора о преносу удела по правоснажности до- ставља Регистру привредних субјеката ради регистрације забележбе у складу са законом о регистрацији, а парничне странке, одно- сно њихови правни следбеници имају право да поднесу пријаву за регистрацију промене података о члановима друштва који су били регистровани на основу ништавог уговора о преносу удела.
Из наведеног произлази да, уколико се уговор о преносу удела пресудом поништи, та пресуда дејствује и према парничним странкама, као и према друштву и xxxx- вим члановима. Уколико је уговор о преносу удела поништен, и сви остали уговори након њега требало би да буду поништени. Уколико је купац из ништавог уговора овај даље про- дао трећем лицу, а треће четвртом, пресуда дејствује и на четврто лице које је члан дру- штва тако што би оно требало да иступи из друштва, а затим да се региструје његово бри- xxxx из регистра. Такво решење води правној несигурности јер се купци и други стицаоци удела поуздају у податке из Регистра привред- них субјеката, какав је случај нпр. са купцима непокретности, који се поуздају у податке из катастра.
Закон о државном премеру и катастру та- кве савесне купце штити, а исти је случај и са Законом о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре. Чланом 63. Закона о државном премеру и катастру прописано је да су подаци о непокретностима уписани у катастар непокретности истинити и поузда- ни и да нико не може да сноси штетне по- следице због тог поуздања. Чланом 3. став
1. тачка 2) Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре одређено је да се поступак регистрације, између осталог, заснива и на начелу тачности и претпостав- ке савесности, према ком трећа лица која се у правном промету поуздају у податке из реги- стара не сносе штетне правне последице због нетачних података у регистрима.
И судска пракса је заузела такав став при- ликом куповине непокретности. У Пресудом Врховног касационог суда Прев. 221/17 од
3. 10. 2017. године констатовано је следеће:
„Према оцени Врховног касационог суда, правно схватање другостепеног суда, изра- жено у побијаној пресуди, у супротности је са основним начелом земљокњижног права, а то је начело поуздања у земљишне књи- ге и начело конститутивног дејства уписа у земљишне књиге. Сва трећа лица могу само на основу уписа у земљишне књиге имати са- знање о носиоцу одређеног земљокњижног права. Уколико би се прихватило схватање другостепеног суда, то би значило да упис у земљишне књиге нема конститутивно, већ само декларативно дејство, што је у односу на трећа лица у супротности са основним на- челима стварног права, јер би такво схватање довело до апсолутне правне несигурности у прометовању непокретности.”
По мишљењу аутора овог текста било би
пожељно да се у самом Закону о привредним друштвима прецизно пропише шта се xxxx- ва са стицаоцем удела који је удео стекао од претходног стицаоца који је удео стекао по основу поништеног уговора или другог акта.
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
У погледу ништавости оснивачког акта и уговора о преносу удела приметно је да Закон о привредним друштвима има доста недоре- чених, а у поређењу са другим прописима које ништавост регулишу, и неуобичајених одредби, тако да би у будућности то свакако требало исправити.
ПРИВРЕДНО ПРАВО
LEGE ARTIS ● МАРТ 2023.
55
Тужилац у прекршајном поступку
Да ли смо се некада запитали да ли се активност органа државне управе и но- силаца јавних овлашћења у виду подношења захтева за покретање прекршај- ног поступка коси са прописаним уставним начелима правде и правичности, као и независности суда, али и да ли за демократско друштво постоји непри- хватљив утицај извршне власти на судску?
Xxxxxxxx Xxxxxxxx,
судија Прекршајног суда у Кикинди
КРИВИЧНО И ПРЕКРШАЈНО ПРАВО
П
рекршајни поступак је судски поступак и један је од три казнена поступка који могу да се воде пред судовима, уз привред- нопреступни и кривични. Његов циљ је да се утврди да ли је учињен прекршај и ако је- сте, да ли има одговорности учиниоца – јер је у Закону о прекршајима („Сл. гласник РС” бр. 65/13 са каснијим изменама и допунама) у
ђународним уговорима и законима, али и да се одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења вредности демо- кратског друштва, сагласно важећим међуна- родним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних инсти- туција које надзиру њихово спровођење, па може да се постави питање која би правила међународног права или међународни угово- ри били применљиви на подносиоца захтева за покретање прекршајног поступка. Свакако да су то следећи документи:
■ Универзална декларација о људским пра-
56
члану 1. одређено да је његов предмет и пре-
вима УН, у чијем је члану 10. утврђено да
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
кршајни поступак, а у члану 86. да се тим за- коном утврђују правила којима се осигурава да нико невин не буде кажњен, као и да се од- говорном учиниоцу прекршаја изрекне пре- кршајна санкција под условима које предвиђа тај закон и на основу законито спроведеног поступка.
Зашто је у Закону о прекршајима предла- гач покретања прекршајног поступка посе- бан наспрам друга два поменута поступка? Тај предлагач овлашћен је само да подноси захтев за покретање поступка. Дакле, подно- си га прекршајном суду, али нема друго за- коном установљено овлашћење да подноси и другу врсту оптужног акта било привредно- преступном било кривичном суду. Одговор би требало да зна доносилац самог Закона о прекршајима, али док одговор не сазнамо од доносиоца, може се размотрити оно што је до сада познато.
У члану 18. Устава Републике Србије („Непосредна примена зајемчених права”) прописано је да се Уставом јемче, и као таква, непосредно примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним прави- лима међународног права, потврђеним ме-
свако има једнако право на правично и јавно суђење пред независним и непристрасним судом.
■ Пакт о грађанским и политичким прави- ма и Повеља о основним правима и xxxxx- дама Европске уније, у чијим је члановима
14. зајемчено појединцима правично и јавно суђење пред надлежним, независним и не- пристрасним судом.
■ Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода, измењена у скла- ду с протоколом број 11, у чијем је члану 6. утврђено право на правично суђење тако да свако током одлучивања о својим грађанским правима и обавезама или о кривичној опту- жби против себе, поред осталог, има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом, образованим на основу закона, при чему се сматра невиним све док се не докаже његова кривица на основу закона.
Након поновног осврта на Устав Републи- ке Србије, уочава се да је у члану 3. одређено да се владавина права остварује и поделом власти и независном судском влашћу, а чла- ном 4. да се однос извршне и судске власти
чињеницама, те на крају неоснованој осу- ди. Стога овде ваља подсетити на Волтерове речи из познатог есеја, инспирираног случа- јем Xxxx Xxxxxx: „Боље је ослободити кривог осуђеника него осудити невиног човека” јер
КРИВИЧНО И ПРЕКРШАЈНО ПРАВО
„превенција неостварења правде xxxxx о сва- коме од нас” (Xxxxxx Xxxxxxxxxx, „Вријеме је да поразговарамо о погрешно осуђенима у Хрватској”, Аутограф, 2023).
Оптужење јесте и треба да буде, уз оште- ћеног (који није државни орган о ком смо претходно говорили, јер државне интересе у случају потребе заступа државно правобра- нилаштво), искључива надлежност јавног тужилаштва, тако да подносилац оптужног акта којим се тражи покретање прекршајног поступка (а ваљало би размотрити и да ли је време да се назив „захтев за покретање прекр- шајног поступка” промени) треба да буде или јавно тужилаштво или оштећени зато што се у супротном, остајући при садашњој пракси и законским решењима (а чини се да је прак- са претежнија од закона), активношћу органа
коришћењем процесних права странке крше прописана уставна и законска начела правде и правичности, поделе власти, независности суда и судија, а оставља и дозвољава непри- хватљив и незаконит утицај извршне власти на судску.
За крај су наведени они који су овлашћени да иницирају прекршајни поступак по држа- вама:
■ Албанија – јавни тужилац и оштећени,
■ Бугарска – јавни тужилац и оштећени,
■ Енглеска и Xxxx – јавни и приватни тужи- лац,
■ Италија – искључиво јавни тужилац,
■ Кенија – јавни тужилац (пошто се сматра да су прекршаји заправо кривични случаје- ви),
■ Нигерија – по правилу јавни тужилац и приватни тужилац, владине агенције које имају овлашћење да туже, али у неким држа- вама (пошто је у питању савезна држава која се састоји од више федеративних држава) и полиција,
62
државне управе и носилаца јавних овлашће-
■ Танзанија – јавни тужилац и оштећени,
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ња у виду подношења захтева за покретање прекршајног поступка и учешћа у поступку
■ Уганда – јавно тужилаштво (овлашћено чланом 212. Устава Републике Уганде).
Електронски часопис ЛЕГЕ АРТИС – ПРОПИСИ У ПРАКСИ
За претплату и друге информације пишите нам на: xxxxxx@xxxxxx.xx или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.
Часопис„Lege Artis – ПРОПИСИ У ПРАКСИ”, електронско издање, са стручним ауторским тек- стовима, већ дужи низ година незаобилазни је саветник и дневни пратилац у свачијем посло- вању. Намењен је, пре свега, правним службама у јавном и приватном сектору, привредним субјектима, установама, адвокатским канцеларијама итд.
Од области у часопису издвајамо: Јавне набавке и буџети, Грађанско право, Кривично и пре- кршајно право, Образовање, Планирање, изградња, становање, Привредно право, Радно пра- во, Управно право, Здравствене установе, здравствена заштита и здравствено осигурање и друге области, као и сталне рубрике„Портал читалаца”, „Календар правних аката” и„Регистар прописа”.
Тренутно се у издању налази преко 1.500 чланака, при чему у току године излази 12 бројева.
Чланци из свих досадашњим бројева доступни су у е-часопису, с тим што им се приступа у оквиру издања Прописи.нет, а повезани су са релевантним прописима.
Незаконито набављање, држање и ношење оружја
КРИВИЧНО И ПРЕКРШАЈНО ПРАВО
У овом тексту представљен је низ интересантних ситуација из наше судске праксе које се пре свега односе на неовлашћено набављање, држање и ноше- ње оружја.
Xxxxxx Xxxxxxxx,
заменик јавног тужиоца у Xxxxx јавном тужилаштву у Београду
П
оред намере да усклади домаће законо- давство са прописима Европске уније, усвајањем Закона о оружју и муницији („Сл. гласник РС” бр. 20/2015, 10/2019, 20/2020 и 14/2022 – даље: ЗООМ) законодавац је имао циљ и да повећа безбедност грађана Републи- ке Србије. Замисао је била да се омогућавањем ефикасне контроле поседовања и промета оружја спречи његова злоупотреба, као и да се с друге стране савесним имаоцима оружја омогући да га несметано поседују и користе у складу са законом. Како су набављање, др- жање, ношење, колекционарство, поправља- ње, преправљање, промет, посредништво и превоз оружја и муниције осетљива питања јер се ради о опасним предметима, лица која долазе у контакт са њима морају добро да по-
знају прописе који се на ту материју односе.
У пракси је постављено питање шта све подразумева радња извршења набављање ватреног оружја или муниције.
Под овом радњом извршења кривичног дела подразумевају се различите делатно- сти и начини на који се до њих долази. То могу бити куповина, добијање на поклон, набављање на ратишту, узимање у залог, на зајам или узимање на чување, с тим што радња набављања мора бити предузета на правно дозвољен начин (Пресуда Апелаци- оног суда у Крагујевцу Кж1 319/2020 од 9. 6. 2020).
У контакт с оружјем често могу да дођу и лица која са њим не повезује нити професио- нална делатност, нити љубав у виду колекци-
онарства, лова или спорта, нити незаконито деловање, већ једноставно животна ситуа- ција. Рецимо, лице чији укућанин премине, оставивши иза себе оружје, може да учини низ незаконитих радњи уколико не познаје прописе о оружју и муницији. Није лако од- говорити на питање како ће поменуто лице ускладити своје понашање с прописима о оружју и муницији. Често смо сведоци да и лица која се професионално баве делатности- ма које подразумевају држање или ношење оружја нису сасвим упозната са прописима или не поступају у складу са њима. Живот- не ситуације које се односе на проблеме који могу да настану у вези са оружјем и муници- јом заправо су несагледиве, па ни сам закон не може да их обухвати.
Наиме, ставом 1. члана 348. Кривичног за-
коника („Сл. гласник РС” бр. 85/2005, 88/2005
– испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 и
35/2019 – даље – КЗ)) запрећено је казном затвора од шест месеци до пет година и нов- чаном казном ономе ко, поред осталих ал- тернативно постављених радњи извршења, неовлашћено набавља или држи ватрено оружје, конвертибилно или онеспособљено оружје, његове делове, муницију, експлозивне материје или минско-експлозивна средства. Ради се о оружју које физичка, односно прав- на лица или предузетници могу да набављају, држе или носе, али само на основу одобрења надлежног органа или уз пријаву надлежном органу. Учинилац овде поступа неовлашћено, односно такво оружје набавља или држи иако за то не поседује одобрење или га није прија- вио надлежном органу.
Забрањено односно неовлашћено др-
жање предмета наведеног кривичног дела представља његово притежење, па може да се манифестује као посредна или непосред-
LEGE ARTIS ● МАРТ 2023.
63
за ношење оружја. Међутим, да би могло да добије дозволу за ношење, оно мора да учини вероватним да му је лична безбедност битно угрожена или да би могла да буде угрожена у толикој мери да је за његову безбедност неоп- ходно ношење оружја. Које околности могу
„битно да угрозе” нечију безбедност пред- ставља фактичко питање, с тим што ће оцену тога свакако дати полицијски службеници након спроведеног поступка безбедносних провера.
С обзиром на то да је одредбама члана 33. ЗООМ прописан поступак преношења оруж- ја с једног места на друго, при чему оно мора да буде спаковано у одговарајућу амбалажу која онемогућава његову тренутну употребу и испражњено од муниције, јасно је да се и нај- краће ношење или преношење оружја мимо тих услова може сматрати неовлашћеним но- шењем оружја у смислу члана 348. КЗ.
У једном случају постављено је питање да ли је преношењем револвера са места где је био сакривен у стан окривљеног, који је од тог места удаљен свега двадесетак метара, учињена радња неовлашћеног ношења ва- треног оружја из члана 348. став 4. у вези са ставом 1. Кривичног законика.
Дакле, иако је револвер пренет неколи- ко метара, дакле на кратком временском и просторном растојању, окривљени је нео- влашћено носио, а не неовлашћено држао то оружје (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 725/2019 од 22. 10. 2019).
Ипак, с обзиром на то да чланови 48. и 49. ЗООМ предвиђају прекршајну одговорност за лица која оружје не преносе испражњено од муниције и у складу са прописаном про- цедуром, остаје да се цени од случаја до слу- чаја о којој врсти казнене одговорности је реч. Намера одређеног лица да злоупотреби институт преношења оружја свакако ће бити у првом плану, али не треба заборавити да
је реч о опасним предметима и да прописа- на процедура спречава да дође до случајног опаљења метка.
У судској пракси релативно често се до- гађа да лице које поседује оружни лист за држање оружја за личну безбедност такво оружје носи иако нема дозволу за његово ношење. У том случају оно ће бити кри- вично одговорно за неовлашћено ношење оружја. Како је у претходном делу текста на- глашен значај познавања прописа о оружју и муницији, јасно је да поменуто лице не може да се позива на правну или стварну заблуду, односно на то да није знало да је такав поступак забрањен.
Мноштво контроверзи, али и правних не- доумица створио је члан 51. ЗООМ, који се односи на законску легализацију оружја без доказивања његовог порекла. Одредбе тог члана омогућавале су лицима која поседују оружје за које не поседују исправу издату од стране надлежног органа да исто у одређеном временском периоду подведу под законске оквире. Подношењем захтева за издавање одговарајуће исправе или предајом оружја поменута лица била су аболирана од кривич- не одговорности за кривично дело о ком го- воримо, при чему нису морала ни да доказују порекло оружја које поседују. С једне стране, такво законско решење представљало је до- бар корак у смеру решавања проблема xxxx- галног оружја, док је с друге стране широко постављена одредба његовог 2. става, у коме је прописано да „власници оружја из категорије А, Б, Ц исто могу предати надлежном органу у власништво Републике Србије у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона”, стварала широке могућности за злоупотребу. Заправо, није било тешко претпоставити да ће се готово свако лице окривљено за ношење нелегалног оружја у том периоду, а упознато са садржином наведене одредбе, позивати на то да је само имало намеру да спорно оружје преда надлежном органу.
КРИВИЧНО И ПРЕКРШАЈНО ПРАВО
LEGE ARTIS ● МАРТ 2023.
67
Преглед новије праксе Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности
У наставку су издвојени новији примери из праксе Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности (даље: Повереник) који су објављени у публикацији бр. 8 „Заштита података о личности: Ставови, мишљења и пракса Повереника”.
ПРОСЛЕЂИВАЊЕ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ ЗАПОСЛЕНИХ
ПОСЛОВНОЈ БАНЦИ БЕЗ ЊИХОВОГ ПРИСТАНКА
УПРАВНО ПРАВО
поштење и транспарентност” из члана 5. став
1. тачка 1. ЗЗПЛ.
Утврђено чињенично стање:
П
У поступку ванредног инспекцијског над- зора представник Руковалац се, између оста- лог, изјаснио да, поступајући по предлогу банке
68
ривредно друштво (Руковалац), про- слеђивањем података о личности за-
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
послених пословној банци (Банка) без пристанка запослених открио је податке о личности запослених у сврху закључива- ња уговора о текућем рачуну (ЈМБГ и број личне карте), на основу којих су сачињени уговори и израђене платне картице за запо- слене. Када су појединци (након истицања обавештења на огласној табли послодавца да ће исплата личних доходака запослених ићи преко Банке) у контакту са Банком са- знали да су већ отворени рачуни на њихово име, након тога су се појавиле службенице Банке са пакетима уговора, готовим плат- ним картицама и приступницама, са пози- вом запосленима да исте и потпишу, што је већина и учинила. Поједини запослени који нису потписали уговор почели су да доби- јају на кућну адресу обавештења у вези са отвореним рачунима.
Из диспозитива: Повереник је привредном друштву (Руко- ваоцу) изрекао опомену јер је достављањем података о личности својих запослених одре- ђеној банци у сврху отварања рачуна у тој банци повредио члан 12. став 1. ЗЗПЛ, чиме је поступио и супротно начелу „законитост,
да запослени примају зараду убудуће преко те банке која је била давалац кредита за куповину пословног простора и банкарских гаранција за реализацију послова, Руковалац обавести све запослене у писаној форми да ће исплата личних доходака – зарада убудуће бити врше- на преко те банке; да су у вези са наведеним сви запослени имали могућност да разгова- рају са директором у тачно одређено време за случај да су то желели да учине; да је најце- лисходније да Банка дође код Руковаоца и да свим радницима који то буду хтели директно у просторијама Руковаоца отвори текући рачун; да је за наведено било потребно да претходно припреме све податке и да код Руковаоца буде потписивање и давање сагласности за отвара- ње рачуна; да је Xxxxx тражила да Руковалац достави податке о радницима како би се при- премило све за потписивање када службеници из банке буду дошли код Руковаоца.
Из образложења:
Сходно одредбама члана 4. ЗЗПЛ „податак о личности” је сваки податак који се односи на физичко лице чији је идентитет одређен или одредив непосредно или посредно, по- себно на основу ознаке идентитета, као што су име и идентификациони број, података о локацији, идентификатора у електронским
обављања судских овлашћења; 2) основне ак- тивности руковаоца или обрађивача састоје у радњама обраде које по својој природи, оби- му, односно сврхама захтевају редован и си- стематски надзор великог броја лица на које се подаци односе и 3) основне активности руковаоца или обрађивача састоје у обради посебних врста података о личности из чла- на став 1. или података о личности у вези са кривичним пресудама и кажњивим делима из члана 19. ЗЗПЛ, у великом обиму. У свим оста- лим случајевима одређивање лица за заштиту података о личности не представља обавезу за руковаоца, односно обрађивача, већ могућ- ност о којој они самостално одлучују.
УПРАВНО ПРАВО
С обзиром на то да изрази који су употре-
бљени у ЗЗПЛ за утврђивање услова од којих зависи обавеза одређивања лица за заштиту података о личности, и то: „основне актив- ности руковаоца или обрађивача”, „редован и систематски надзор” и „великог броја лица”, односно „у великом обиму”, нису ближе де- финисани ЗЗПЛ, мишљења смо да руковалац,
су кључне за остваривање циљева у оквиру делатности коју руковалац/обрађивач оба- вља. Затим, да приликом утврђивања да ли се у одређеном случају ради о редовном и систематском надзору треба узети у обзир редовност и систематичност праћења пона- шања лица на која се односе подаци који се обрађују, тј. да ли се обрада података врши трајно или у одређеном временском перио- ду, да ли је континуирана, односно да ли се понавља, тј. да ли је стална или периодична, да ли је организована, да ли је осмишљена као део плана или стратегије, док приликом утврђивања да ли се у одређеном случају ради о великом броју лица, односно о об- ради у великом обиму, треба узети у обзир факторе као што су конкретан број лица чији се подаци обрађују или њихов удео у релевантном становништву, обим подата- ка, трајност активности обраде, географски обухват активности обраде и сл.
(Из Публикације бр. 8 „Заштита података о личности: Ставови, мишљења и пракса По-
78
односно обрађивач, приликом утврђивања
вереника” бр. 000-00-0000/2021-02)
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
да ли се у одређеном случају ради о њихо- вим основним активностима, треба да пођу од тога да ли се обрада односи на оне актив- ности које су неодвојиве од делатности коју руковалац/обрађивач обавља, односно које
Напомена: Други ставови и мишљења Повереника са детаљнијим образложењима доступни су у оквиру издања Прописи.нет, у делу „Правна мишљења”.
Е Л Е К Т Р О Н С К О П Р А В Н О И З Д А Њ Е
СУДСКО-
-АДВОКАТСКИ РОКОВНИК
Lege Artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ
АДВОКАТСКИ РОКОВНИК
3
ДЕЦЕНИЈЕ
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
СТРУЧНИ КОМЕНТАРИ
ПАКЕТ ПРОПИСА
САВЕТОВАЊА И ВЕБИНАРИ
Имате питање?
Имамо одговор!
У овој рубрици дајемо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора имају искључиво претплатници на наш часопис.
Премештај са напредовањем према Закону о запосленима у локалној
самоуправи и аутономној покрајини
П: Запослени је изабран на функцију, па му радни однос мирује. Да ли радно место на ком је радио тај запослени може да се попуни пре- мештајем другог службеника који је запослен на неодређено време (у нижем звању) у истом органу, или постоји други начин да се то учи- ни са службеником који је већ запослен у том органу на неодређено време?
О: Према члану 82. Закона о запосленима у АП и ЈЛС (даље: Закон), при попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега. Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спро- води се интерни конкурс. Дакле, битно је да се определи за то да конкретно радно место попуни премештајем јер то значи и примену одговарајућих одредби Закона. При томе, у датој законској одредби није прецизирано да ли се ради о премештају из истог или другог органа, што значи да и о томе одлучује руко- водилац органа.
Пре одлучивања о премештају потребно
је испунити два претходна законска услова: да је радно место предвиђено Правилником (што у овом случају свакако јесте) и да је ње- гово попуњавање предвиђено кадровским планом за текућу годину. Кад се оба услова испуне, начелник управе, односно руководи- лац органа, службе или организације (даље: руководилац) одлучује да ли је потребно да се радно место попуни и како.
Следеће што произлази из питања јесте премештај са напредовањем. Ако се одлучите за премештај без напредовања, то не захтева додатне мере, али ако се планира премештај са напредовањем, морају да се узму у обзир закон- ске одредбе о условима за напредовање. Према Закону (члан 133ђ) службеник напредује пре- мештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. То је оно радно место чији се послови раде у непо- средно вишем звању или у истом звању, али на радном месту руководиоца уже унутрашње је- динице. Такође, према члану 133е руководилац може да премести односно распореди на непо- средно више извршилачко радно место слу- жбеника којем је најмање два пута узастопно одређена оцена „истиче се”, ако постоји слобод- но радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одре- ђена оцена „истиче се”, и ако не испуњава усло- ве везане за радно искуство у струци, може да буде премештен на непосредно више радно ме- сто ако му је опет дата оцена „истиче се”. Уз то, руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника којем је у периоду од пет година узастопно нај- мање одређена оцена „добар”. Према томе, под наведеним условима радно место може да се попуни премештајем са напредовањем, нарав- но уз услов да службеник испуњава услове за рад на том вишем радном месту.
Ако се премештај врши ради замене од-
сутног службеника, ради се о „привременом премештају” (члан 115. Закона), који може да траје најдуже једну годину, тако да треба раз- мотрити трајније решење попуњавања рад- ног места (у зависности од трајања функције одсутног службеника).
ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА
LEGE ARTIS ● МАРТ 2023.
79
ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА
чи судско поравнање јер је чл. 142. ст. 2. ЗВП прописано да предлог мора да обухвати све заједничаре, а чл. 144. ст. 1. ЗВП да суд води рачуна о њиховим посебним и заједничким интересима, из чега произлази да у одно- су према свим заједничарима истовремено мора да се уреди начин управљања и кори- шћења, а не само према некима. Уважавајући све изнето, суд је у обавези да изведе доказ вештачењем од стране вештака одговарајуће струке, у овом случају грађевинске, који ће имати у виду предлог предлагача и правила грађевинске струке, као и уделе заједничара (сувласника, сукорисника, судржалаца), па ће својим налазом и мишљењем предложити начин уређења подрумског простора између учесника у поступку, сходно чл. 144. ЗВП.
Уколико је спорно право на ствари или
обим права између заједничара, сходно чл.
145. ст. 1. ЗВП, суд упућује предлагаче да у одређеном року покрену парницу. Одредбом чл. 28. ст. 2. и 3. ЗВП прописано је да у ванпар- ничним стварима која се односе на имовин-
веденог, уколико се неко од противника пре- длагача сагласи са јасно изнетим предлогом предлагача у погледу начина управљања и ко- ришћења подрумских просторија, а пре одре- ђивања извођења доказа вештачењем, суд ће исто узети у обзир приликом доношења одлуке о трошковима поступка, у које улазе и предјумљени износи трошкова вештачења, па може да га ослободи или да их умањи јер их датом сагласношћу са поднетим предлогом није изазвао.
С обзиром на то да је чл. 30. ст. 2. ЗВП про- писана сходна примена ЗПП у ванпарничним поступцима, противник предлагача може да добије својство предлагача применом чл. 201. ЗПП, који се односи на субјективно преина- чење тужбе, у овом случају предлога. Из тога произлази да је потребна сагласност свих предлагача да означени противник предлага- ча добије својство предлагача у поступку, док је сагласност других противника предлагача потребна у случају да су се упустили у распра- вљање о главној ствари (одговорили писаним
86
ска права учесника учесници сносе трошкове
поднеском на предлог или се изјаснили усме-
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
на једнаке делове, осим ако постоји знатна разлика у погледу њиховог удела у имовин- ском праву, при чему суд може да одлучи да све трошкове поступка сноси учесник у чијем се интересу поступак води, односно учесник који је искључиво својим понашањем дао повод за покретање поступка. У смислу на-
но на рочишту). Процесним решењем којим се управља поступком суд дозвољава преина- чење предлога којим је противник предлагача означен и којим добија својство предлагача, с тим што на исто није дозвољена посебна жал- ба, али може да се побија у жалби на коначну мериторну одлуку (решење).
Е Л Е К Т Р О Н С К О П Р А В Н О И З Д А Њ Е
СУДСКО-
-АДВОКАТСКИ РОКОВНИК
Lege Artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ
АДВОКАТСКИ РОКОВНИК
3
ДЕЦЕНИЈЕ
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
СТРУЧНИ КОМЕНТАРИ
ПАКЕТ ПРОПИСА
САВЕТОВАЊА И ВЕБИНАРИ
Улога форензичке лингвистике у разоткривању превара
Кроз конкретну студију случаја познатог америчког лингвисте Xxxxxx Xxxx приказано је како се анализирају текстуални докази којима треба да се потврди да ли је особа знала за превару, али није учествовала у њој или је сама осмислила превару, с тим што су издвојени и подобни случајеви за такве анализе из домаће судске праксе.
Језик као средство преваре
LEGE ARTIS ● МАРТ 2023.
Б
Лаж као такву, њене узроке и последице, по- себна истраживања и значај истих за форен- зичку лингвистику представили смо у оквиру
КАД ЈЕЗИК ПРЕСУДИ
87
аш зато што је језик део свакодневног живота, њим артикулишемо своја хтења
и мисли, али и усмеравамо како своје тако и туђе поступке, па је његова злоупотреба честа у скоро свакој комуникацији. Многе од њих из тих свакодневних расправа прерасту у гра- ђанске парнице или дођу до суда, када је улога адвоката, а посебно стручњака специјализо- ваног за језик немерљива. У суштини језичке обмане и свесне или несвесне злоупотребе могу се пронаћи свуда – од пословног пре- говарања, разговора за пријем на посао или упис у школу, приликом писања биографије (енг. Curriculum Vitae – CV) или различитих изјава, преко писања мејла или поруке у ин- бокс на некој од популарних друштвених мре- жа, а нарочито када је реч о упознавању преко мреже, при чему су посебно честе лажне кри- тике производа или услуга на веб-страница- ма за куповину на мрежи, до двосмислености или нејасности у различитим типовима доку- мената, као што су уговори, сагласности и сл.
текстова у бројевима 120, 121 и 122.
Познати амерички лингвиста Xxxxx Xxx, чије смо беспрекорне анализе приказали у првом тексту у овој рубрици, посвећеном Унабомбашу, у једној обимној студији о гра- ђанским парницама истакао је да се форен- зичка лингвистика у том смислу најчешће користи у споровима због уговора о раду, обмањујућих трговинских пракси, утврђи- вања одговорности произвођача одређених производа, прекршаја ауторских права, дис- криминације, злоупотребе жигова и преваре приликом набавки. При томе је задатак лин- гвиста да утврде и анализирају вишезначност и специфичност значења одређених речи и израза, затим језичке доказе о томе да ли особа разуме оно што јој је упућено, разлике између представљања чињеница и мишљења, језичке карактеристике ако постоји сумња у спекулацију, као и да испитује контекст дис- курса при тумачењу значења, са доказима о намерним језичким обманама, све то кроз
приликом оверавања истих у јавној исправи и да орган не врши оверавање исправе када сам доноси одлуку из своје надлежности, али и да предузимање процесних радњи од стране окривљене, као странке у поступку, и доно- шење оставинског решења од стране судије не представљају обележја кривичног дела у пи- тању, па је правилном применом кривичног закона окривљену требало ослободити опту- жбе, односно обуставити кривични поступак. Изложени наводи захтева, по оцени Врховног касационог суда, нису основани.
Кривично дело навођење на оверавање неистинитог садржаја из члана 358. став 1. КЗ, према законском опису дела, чини онај ко довођењем у заблуду наведе надлежни ор- ган да у јавној исправи, записнику или књизи овери штогод неистинито што може да служи као доказ у правном саобраћају. У конкрет- ном случају, према чињеничном опису дела у изреци и утврђењу у образложењу побија- не првостепене пресуде, сагласном опису у оптужном акту, окривљена је у оставинском поступку, који је покренула пред тада Дру- гим општинским судом у Београду, свесно и вољно довела у заблуду поступајућег судију изјавом да је након смрти М. остала само она од сродника који по закону полажу право на наслеђе, о чему је сачињен записник од 4. 2. 2009. године, прикривајући при томе чиње- ницу да већ постоји оставинско решење истог суда О. 570/72 од 26. 12. 1972. године, којим је претходно већ расправљена заоставштина иза пок. М. и којим је за јединог наследника по основу закона проглашена његова супруга X. За то решење окривљена је знала и тиме на- вела поступајућег судију да у решењу О. 82/09 од 4. 2. 2009. године xxxxx такав неистинит податак, оглашавајући окривљену за једину наследницу по основу закона на активи зао-
ставштине М., описаној у наведеном оставин- ском решењу. Из тако описаних и утврђених чињеница и околности, према правилном становишту првостепеног суда, које прихва- та и другостепени суд, произлазе сва законска обележја кривичног дела навођење на овера- вање неистинитог садржаја из члана 358. став
1. Кривичног законика, за које је окривљена оглашена кривом побијаном правоснажном пресудом, јер је надлежни орган у законом прописаној форми сачинио забелешку (запи- сник) о наследничкој изјави окривљене, која садржи неистинит податак да је она једини законски наследник заоставштине, при чему је доношењем оставинског решења на основу тако сачињене наследничке изјаве, која служи као доказ чињенице која има значај за прав- не односе, потврдио тај (неистинит) податак, због чега је и, доведен у заблуду изјавом окри- вљене, оверио јавну исправу са неистинитом садржином. Стога су, по оцени Врховног ка- сационог суда, неосновани наводи у захтеву за заштиту законитости да се у конкретном случају не ради о оверавању неистините изја- ве у јавној исправи, па нема обележја кривич- ног дела у поступању окривљене.
Приредила: Xxxxxx Xxxxxxxxxx, лектор
Ендноте
1 „Fighting over words: Language and civil law cases” са линка: xxxxx://xxxxx.xxxxxx.xx/xxxxx?xxxXXX0XxXXXXXX&xxxxxxxxxx rontcover&hl=fr&source=gbs_book_other_versions_r&cad=4# v=onepage&q&f=false
2 Xxxxx X. Xxxx, „The language of perjury cases”, Oxford university press 2011, стр. 9.
3 Xxxxx X. Xxxx, „The language of perjury cases”, Oxford university press 2011, стр. 68–78.
4 Ибид.
5 xxxxx://xxx.xxxxxxxxxxxxx.xxx/xxxxxx/xxxxxxxxxx/xxxxxxx-
-effect
КАД ЈЕЗИК ПРЕСУДИ
LEGE ARTIS ● МАРТ 2023.
93
Поводом Међународног дана среће
ПОВОДОМ...
Зашто је уопште било потребно да се установи Међународни дан среће, које вредности и садржаји се тог дана пропагирају и који је резултат досадашњих напора међународне заједнице, али и Републике Србије у примени политике благостања, размотрено је у овом тексту.
„Чудно је како је мало потребно да будемо срећни, и још чудније: како нам баш то мало недостаје” – Xxx Xxxxxx
ћемо ли бити срећни због онога што имамо и доживљавамо или гледати у оно што нам недостаје и ламентирати над судбином. Због тога изгледа и међународна заједница верује
94
да установљењем неког јединственог коефи-
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
К
ако се мери срећа? Како се до ње долази? Xxxxxxx је свој најчувенији роман започео речима да „све срећне породице личе једна на другу, а свака несрећна породица несрећна је на свој начин”. Старогрчки мудрац Xxxxxxxxx истицао је да је „срећа смисао и сврха живота, цео циљ и крај људског постојања.” Мало мање оптимистичан чинио се велики војсковођа Xxxxxxxx, који је истакао да „човек нема при- јатеља: има их само његова срећа.” Одговарали су филозофи и песници, али и грађани у раз- ним анкетама на различитим крајевима света, на основу чега у само једно можемо да будемо сигурни: срећу не виде и не осећају сви исто. То мало што недостаје по Xxxxxxxxxx речима за некога би био кров над главом, за другога награда за рад, а неком трећем љубав или да добије наследнике. И то га жуља и мори, и не да му да буде баш онако потпуно и предано задовољан својим данима на земљи. Неко ве- рује да ће срећу призвати амајлијама, а неко да ће учењем и вештинама сам доћи до ње. И свако уверење производ је личног искуства и доживљаја. Психолози и разни лајфкоучеви уверавају нас да сами сваког дана бирамо хо-
цијента за срећу може да израчуна колико је који становник планете срећан, али и којим новим прописима и акцијама може да учини да се он заиста тако и осећа.
Зашто је уопште било потребно установити Међународни дан среће?
Разумемо кад се обележавају годишњице важних битака, споразума и државни празни- ци. Историја је учитељица, па се сећамо да не бисмо исте грешке понављали. Разумемо и када се поједини датуми издвоје као битни у области образовања, медицине, људских пра- ва, слободе и сл., али у случају установљeња Међународног дана среће само се намеће пи- тање свим владарима и установама какав смо то свет устројили када је неопходно устано- вити датум када ће се причати о срећи, разма- трати јесмо ли срећни и осмишљавати закони којима ће срећа постати доступна свима.
Како је на сајту УН истакнуто, потрага за срећом је основни људски циљ, а став пре- ма томе у новом веку мења се широм света у том смислу да напредак треба да се одно- си на повећање људске среће и благостања, а
ПОВОДОМ...
ром у Србији, која је ажурирана у новембру 2020. године у односу на активна документа јавних политика. На основу тога закључено је да одређене области нису на одговарајући начин обухваћене стратешким оквиром, тј. да је укупна покривеност циљева одрживог развоја и потциљева стратешким оквиром 62%, при чему је тај резултат добијен узима- јући у обзир циљ који уопште није покривен стратешким оквиром, као и потциљеве који нису релевантни за Републику Србију или су покривени међународним споразумима. Већ анализа из новембра 2020. године открила је да је та покривеност нешто већа и да износи 65,2%. Заједничко за оба извештаја је конста- тација да су најслабије покривени циљеви у области заштите животне средине и климат- ских промена11.
Коначно, тим праћењем остваривања ци- љева одрживог развоја треба да се усмерава програм развоја Републике Србије кроз хи- јерархијски највиша развојна документа у складу са горепоменутим Законом о план-
науком и за децу и за одрасле у песми чији смо наслов преузели за наслов овог поглавља, како је то само умео изузетни српски песник Xxxxx Xxxxxxx да срочи и пре свих међуна- родних интервенција, покрета и закона, тј. пре ере хепитализма:
„Неће бити срећан много ко на срећу гледа строго, ко је мери са свих страна и налази срећи мана.
Ову хоће, ону неће
– ту не може бити среће. Неко тражи много среће, и најлепше и највеће.
Све што није мера пуна он у срећу не рачуна.
Много хоће, мало неће
– ту не може бити среће. Неком завист мира не да своју срећу и не гледа.
Своју срећу не узима јер је други више има.
102
ском систему, као што су план развоја, инве-
Туђу хоће, своју неће
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
стициони план и просторни план.
Освајање среће
Необично делује помињање свих тих слу- жби које се баве унапређењем благостања и растом осећаја среће јер, како је на почетку овог текста истакнуто, срећа није иста за сва- кога, па зато и постоји сумња да се она заиста може измерити, а камоли неким законима развијати и унапређивати. Но, све до сада из- нето говори нам да је међународна заједница одавно постала свесна да ниво задовољства њених становника усмерава будућност целе те заједнице, али и да то задовољство зависи од многих фактора. Колико једна заједница ради на унапређењу својих закона и служби тако да буду по мери хуманијег света, толико ће ниво среће становника расти. И то се са глобалног преноси на локални, али и поједи- начни ниво. Ако је економски стандард бољи, а самим тим и услови живота, и појединац ће бити задовољнији, при чему и он сам може и мора свакога дана да ради на одржању и по- бољшању својих услова живота. Зато ће ова прича бити завршена једним једноставним
– ту не може бити среће.
Има једна мудрост стара:
и за срећу треба дара,
срећан човек – срећу ствара!”
Приредила: Xxxxxx Xxxxxxxxxx, лектор
Ендноте
1 xxxxx://xxxxxxxxxxxx.xxx/xxxxx-xxxxxx/
2 xxxxx://xxx.xx.xxx/xxxxxxxxxxx/xxxx/xxxx/xxxxxxxxxxxxx-xxxx/ international-day-of-happiness.html
3 Ибид.
4 xxxxx://xxxxxxxxxxxxxxxxxx.xxx/xxxxx-xx
5 xxxxx://xxx.xxxxxxxxxxxxxx.xxx/xxxxx
6 xxxxx://xxxxx.xx/xxxxxxxxx/0000/00/00/xxx-xxx-xxxxx-00-xxxxxxxx-
-world-happiness/
7 xxxxx://xxxxxx-xxxxxxxx.xxx/
8 xxxxx://xxxxxxxxxxxxxx.xxxxxx/xx/0000/
9 xxxxx://xxxxxxxxxx.xx/xx/xxxxxxx/xxxx/xxx-xxxxxxxxx-xxxxxxxx-
-happiness-formula-to-achieve-happiness-goals
10 Фондација Центар за демократију: Xxxxxx Xxxxxx, Ма- xxxx Xxxxxxxx, Центар за високе економске студије: Xxxx Xxxx-Xxxxxxx, Xxxxx Xxxxxxxx, Xxxxx Xxxxxxxx, Xxxxx Xxxxxx и Xxxxxxxx Xxxxxxxxxx, као и Београдска отворена школа: Xxxxxxxxxx Xxxxxxx, Xxxxx Xxxxxxx, Xxxxxx Рада- xxxxx, Xxxxxx Xxxxxxxxx, Xxxxxxx Xxxxxxxxxx, „Србија 2030 – управља ли Србија својим (одрживим) развојем?”, Досије студио Београд 2022, стр. 14–17.
11 Ибид, стр. 17–19.
ИЗДВАЈАМО ЗНАЧАЈНЕ ПРОПИСЕ КОЈИ СУ ДОНЕТИ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА…
ДРЖАВНА УПРАВА
■ Уредба о класификацији документарног материјала са роковима чувања („Сл. гла- сник РС” бр. 14/2023 од 20. 2. 2023)
■ Уредба о изменама и допунама Уредбе о канцеларијском пословању органа државне управе („Сл. гласник РС” бр. 14/2023 од 20. 2. 2023)
ПРАВОСУЋЕ
■ Закон о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала („Сл. гласник РС” бр. 10/2023 од 9. 2. 2023)
■ Закон о изменама Закона о објављивању закона и других прописа и аката („Сл. гла- сник РС” бр. 10/2023 од 9. 2. 2023)
■ Закон о изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у поступ- ку за ратне злочине („Сл. гласник РС” бр. 10/2023 од 9. 2. 2023)
■ Закон o Високом савету тужилаштва („Сл. гласник РС” бр. 10/2023 од 9. 2. 2023)
■ Закон о изменама Закона о Уставном суду („Сл. гласник РС” бр. 10/2023 од 9. 2. 2023)
■ Закон о судијама („Сл. гласник РС” бр. 10/2023 од 9. 2. 2023)
■ Закон о уређењу судова („Сл. гласник РС” бр. 10/2023 од 9. 2. 2023)
■ Закон о изменама Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије („Сл. гласник РС” бр. 10/2023 од 9. 2. 2023)
■ Закон о јавном тужилаштву („Сл. гласник РС” бр. 10/2023 од 9. 2. 2023)
■ Закон о изменама Закона о организа- цији и надлежности државних органа у
сузбијању организованог криминала, те- роризма и корупције („Сл. гласник РС” бр. 10/2023 од 9. 2. 2023)
■ Закон о Високом савету судства („Сл. гла- сник РС” бр. 10/2023 од 9. 2. 2023)
■ Одлука Уставног суда РС број IУо- 194/2020 којом се: 1. утврђује да одредбе члана 19. тачка (3) подтачка 1. у делу који гласи: „на првим изборима по ступању на снагу овог статута” и члана 28. Статута Адвокатске коморе Србије („Службени гласник РС”, бр. 85/11, 78/12 и 86/13) нису у сагласности са Уставом и законом, и 2. од- бацују захтеви за обуставу извршења поје- диначних аката, односно радњи предузетих на основу одредаба Статута из тачке 1. („Сл. гласник РС” бр. 11/2023 од 10. 2. 2023)
ЗДРАВСТВО
■ Правилник о измени и допуни Правил- ника о регистрацији медицинског средства („Сл. гласник РС” бр. 6/2023 од 27. 1. 2023)
■ Правилник о измени Правилника о спе- цијализацијама и ужим специјализацијама здравствених радника и здравствених са- радника („Сл. гласник РС” бр. 6/2023 од 27. 1. 2023)
РАДНИ ОДНОСИ
■ Посебан колективни уговор о измени и допуни Посебног колективног уговора за запослене у установама предшколског васпитања и образовања чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Сл. гласник РС” бр. 6/2023 од 27. 1. 2023)
■ Споразум о продужењу рока важења Посебног колективног уговора за високо образовање („Сл. гласник РС” бр. 7/2023 од 31. 1. 2023)
...ДОНЕТИХ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА
LEGE ARTIS ● МАРТ 2023.
103
... донетих између два броја
Преглед прописа...
■ Уредба о утврђивању Програма финан- сирања пројеката од јавног интереса које реализују удружења са територија изрази- то недовољно развијених општина (једини- це локалне самоуправе из четврте групе) у 2023. години („Сл. гласник РС” бр. 14/2023 од 20. 2. 2023)
■ Уредба о утврђивању Програма подршке развоју пословне инфраструктуре („Сл. гласник РС” бр. 11/2023 од 10. 2. 2023)
ДРУГЕ ОБЛАСТИ
ПРЕГЛЕД ПРОПИСА...
■ Правилник о измени и допуни Правил- ника о упису у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације, као и о условима за пасиван статус пољопривред- ног газдинства („Сл. гласник РС” бр. 6/2023 од 27. 1. 2023)
■ Правилник o измени Правилника о усло- вима за добијање знака произвођача пред- мета од драгоцених метала, као и знака
■ Правилник о изменама и допунама Пра- вилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања („Сл. гласник РС” бр. 6/2023 од 27. 1. 2023)
■ Правилник о утврђивању Програма мо- ниторинга безбедности хране за 2023. годи- ну („Сл. гласник РС” бр. 8/2023 од 3. 2. 2023)
■ Правилник о утврђивању Програма мо- ниторинга здравствене исправности пред- мета опште употребе за 2023. годину („Сл. гласник РС” бр. 8/2023 од 3. 2. 2023)
■ Одлука о трошковима рехабилитације корисника пензија и цени смештаја прати- оца, по установама, по дану боравка („Сл. гласник РС” бр. 8/2023 од 3. 2. 2023)
■ Правилник о изменама и допуни Правил- ника о начину вршења провера приликом испитивања, обележавања, појединачног испитивања или хомологације оружја, кон- троле типа муниције, испитивања онеспо-
106
увозника и знака заступника („Сл. гласник
собљеног оружја и оружја коме је трајно
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
РС” бр. 6/2023 од 27. 1. 2023)
■ Правилник о изменама и допунама Пра- вилника о стручном оспособљавању за оба- вљање послова комуналних милиционара („Сл. гласник РС” бр. 6/2023 од 27. 1. 2023)
промењена намена у цивилно, као и из- глед ознака и жигова („Сл. гласник РС” бр. 11/2023 од 10. 2. 2023)
Прописи који одложено престају да важе или чија одложена примена почиње у наредном периоду
Пропис | Службени гласник | Xxxxx примене |
Водич добре апотекарске праксе | 27/2021 | примењује се од 2. 4. 2023. |
Уредба о изменама и допунама Уредбе о управљању капиталним пројектима | 139/2022 | примењује се од 1. 4. 2023. |
С НАМА НЕМА ЛУТАЊА!
Е Л Е К Т Р О Н С К О П Р А В Н О И З Д А Њ Е
СУДСКО-
-АДВОКАТСКИ РОКОВНИК
АДВОКАТСКИ РОКОВНИК
СТРУЧНИ КОМЕНТАРИ
3
ДЕЦЕНИЈЕ
Lege Artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
ПАКЕТ ПРОПИСА
САВЕТОВАЊА И XXXXXXXX
Јавне набавке и буџети |
Грађанско право |
Кривично право |
Управно право |
Привредно право |
Унакрсни поглед |
3
ДЕЦЕНИЈЕ