Овај документ, у односима између Босне и Херцеговине (БиХ) и Републике Аустрије (Аустрија) представља, комбиновани текст за примјену Конвенције између Босне и Херцеговине и Републике Аустрије о избјегавању двоструког опорезивања у погледу пореза на...
КОМБИНОВАНИ ТЕКСТ
Мултилатералне конвенције за примјену мјера које се у циљу спречавања ерозије пореске основице и премјештања добити односе на пореске уговоре
и
Конвенције између Босне и Херцеговине и Републике Аустрије о избјегавању двоструког опорезивања у погледу пореза на доходак и имовину
Опште напомене у вези са комбинованим текстом:
Овај документ, у односима између Босне и Херцеговине (БиХ) и Републике Аустрије (Аустрија) представља, комбиновани текст за примјену Конвенције између Босне и Херцеговине и Републике Аустрије о избјегавању двоструког опорезивања у погледу пореза на доходак и имовину (Конвенција), потписанe 15.12.2010. године, измјењенe Мултилатералном конвенцијом за примјену мјера које се у циљу спречавања ерозије пореске основице и премјештања добити односе на пореске уговоре (МЛИ) коју је, XxX потписала 30.10.2019. године, а Аустрија 7.6.2017. године.
Документ је припремљен, на основу ставова о МЛИ који су Депозитару, након депоновања инструмента о ратификацији, достављени 16.9.2020. године од стране БиХ и 22.9.2017. године од стране Аустрије. Ови ставови о МЛИ се могу промијенити, као што то и предвиђа МЛИ. Промјена ставова о МЛИ могла би да промјени ефекте које МЛИ има на Конвенцију.
Аутентични правни текстови Конвенције и МЛИ имају предност и остају примјењиви правни текстови.
Одредбе МЛИ цитиране у овом документу су неслужбени преводи оригиналних одредби МЛИ на енглеском језику.
Одредбе МЛИ које се примјењују у односу на одредбе Конвенције, укључене су у рубрике у тексту овог документа у контексту релевантних одредаба Конвенције. Рубрике које садрже одредбе МЛИ су, уопштено говорећи, унијете у складу са редосљедом одредаба ОЕЦД Модела Пореске конвенције из 2017. године.
Измјене текста одредаба МЛИ учињене су, у циљу њиховог усаглашавања са терминологијом која се користи у Конвенцији (као што су, „Обухваћени порески уговори” и „Уговор”, „Уговорна јурисдикција” и „Државе уговорнице”) како би се олакшало разумјевање одредаба МЛИ. Промјене у терминологији имају за циљ побољшање читљивости документа, а не промјену суштине одредаба МЛИ. На сличан начин су, извршене измјене дијелова одредаба МЛИ који описују постојеће одредбе Споразума: описни језик је, у циљу лакшег читања, замјењен правним одредницама постојећих одредаба. У свим случајевима, упућивање на одредбе Конвенције или на Конвенцију, треба разумјети као да се упућивање врши на Конвенцију, онако како је измјењен одредбама МЛИ, под условом, да су се такве одредбе МЛИ и примјениле.
Упућивање:
Аутентични правни текст МЛИ може се наћи на веб страници Депозитара (ОЕЦД):
- на енглеском језику: xxxx://xxx.xxxx.xxx/xxx/xxxxxxxx/xxxxxxxxxxxx-xxxxxxxxxx-xx-xxxxxxxxx-xxx- treaty-relatedmeasures-to-prevent-BEPS.pdf;
и - на француском језику: xxxx://xxx.xxxx.xxx/xx/xxxxxxxxx/xxxxxxxxxxx/xxxxxxxxxx-xxxxxxxxxxxxx-xxxx- la-mise-enoeuvre-des-mesures-relatives-aux-conventions-fiscales-pour-prevenir-le-BEPS.pdf.
Конвенција између између Босне и Херцеговине и Аустрије о избјегавању двоструког опорезивања и спрјечавању у погледу пореза на доходак и имовину је објављен у „Службеном гласнику БиХ-Међународни уговори“, број 7/11.
Текст Конвенције може се наћи на сљедећем линку: xxxxx://xxx.xxx.xx/Xxxxxxx/XxxxXxxxxxxxxx?xxxx000x000-0x00-0x00-0000-000x0x00x00x&xxxxxxx Текст МЛИ је објављен у „Службеном гласнику БиХ-Међународни уговори“, број 13/20 од 27.08.2020.године. Став БиХ о МЛИ који је Депозитару, након депоновања инструмента о ратификацији, достављен 16.09.2020. године, као и став Аустрије о МЛИ који је Депозитару достављен 22.9.2017. године, може се наћи на wеб страници Депозитара (ОЕЦД): xxxx://xxx.xxxx.xxx/xxx/xxxxxxxx/xxxx-xxx-xxxxxxxxxxx-xxx-xxxxxxx.xxx
Напомене у вези ступања на снагу и почетка примјене одредби МЛИ
Одредбе МЛИ које се примјењују на Конвенцију, не примјењују се од истога датума као и оригиналне одредбе Конвенције. Свака од одредаба МЛИ могла би да се примењује од различитог датума, што зависи од врсте пореза на који се односи (порези по одбитку или остали наплаћени порези) као и од тога, шта су БиХ и Аустрија навеле у својим ставовима о МЛИ.
Ступање на снагу МЛИ: 01.01.2021. године за БиХ и 01.07.2018. године за Аустрију. Ако другачије није наведено у овом документу, одредбе МЛИ се примјењују:
За Босну и Херцеговину:
- у односу на порезе по одбитку, на износе плаћене или приписане нерезидентима, када догађај који даје право на те порезе настане 01. јануара или послије 01. јануара 2024. године;
- у односу на све остале порезе, за порезе који се наплаћују у односу на периоде опорезивања који почињу 30. маја или послије 30. маја 2024. године.
За Аустрију:
- у односу на порезе по одбитку, на износе плаћене или приписане нерезидентима, када догађај који даје право на те порезе настане 01. јануара или послије 01. јануара 2024. године;
- у односу на све остале порезе, за порезе који се наплаћују у односу на периоде опорезивања који почињу 01. јануара или послије 01. јануара 2025. године.
КОНВЕНЦИЈА
ИЗМЕЂУ РЕПУБЛИКЕ АУСТРИЈЕ И БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ О ИЗБЈЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА У ПОГЛЕДУ ПОРЕЗА НА ДОХОДАК И ИМОВИНУ
Босна и Херцеговина и Република Аустрија
[ЗАМЈЕЊЕН чланом 6. став 1. МЛИ]
[желећи да закључе Конвенцију о избјегавању двоструког опорезивања у погледу пореза на доходак и имовину],
Сљедећи члан 6. став 1. МЛИ замјењује текст који се односи на намјеру да се отклони двоструко опорезивање у преамбули овог уговора:
ЧЛАН 6 МЛИ став 1 - СВРХА ОБУХВАЋЕНОГ ПОРЕСКОГ УГОВОРА
У намјери да отклоне двоструко опорезивање у односу на порезе обухваћене овом Конвенцијом без стварања могућности за неопорезивање или снижено опорезивање кроз пореску евазију или избјегавање (укључујући злоупотребу уговора, у циљу добијања олакшица предвиђених у овом уговору у посредну корист резидената трећих јурисдикција)
договориле су се сљедеће:
Члан 1
ОБУХВАЋЕНА ЛИЦА
Овај Споразум ће се примјењивати на лица која су резиденти једне или обје уговорне државе.
Члан 2
ОБУХВАЋЕНИ ПОРЕЗИ
(1) Овај Споразум ће се примјењивати на порезе на доходак и порезе на добит од имовине које намеће држава уговорница или њене мјесне власти, без обзира на начин њихове наплате.
(2) Сматрат ће се порезима на доходак и порезима на добит од имовине сви они порези који су уведени на укупне приходе, укупну имовину или елементе прихода или имовине, укључујући порез на добит од одузимања покретне или непокретне имовине, порез на укупан износ плата и накнада које сносе предузећа, као и порез на повећање капитала.
(3) Постојећи порези на које се примјењује овај Споразум ће се посебно примјењивати на: а) у Аустрији:
(и) порез на доходак;
(ии) порез на добит предузећа; (иии) порез на земљу;
(ив) порез на пољопривредна и шумарска предузећа;
(в) порез на вриједност слободних парцела; (у даљем тексту "аустријски порези");
б) у Босни и Херцеговини:
(и) Порез на доходак грађана; (ии) порез на добит предузећа; (иии) порез на добит од имовине;
(у даљем тексту " босанскохерцеговачки порези").
(4) Споразум ће се такођер примјењивати на све идентичне или у већој мјери сличне порезе који су уведени након дана потписивања Споразума поред, или умјесто, постојећих пореза. Надлежне власти држава уговорница ће обавијестити једна другу о свим значајнијим промјенама у њиховим пореским законима.
Члан 3
ОПЋЕ ДЕФИНИЦИЈЕ
(1) За потребе Споразума, изузев ако контекст захтијева другачије:
а) појам " држава уговорница" и "друга држава уговорица" значи Република Аустрија и Босна и Херцеговина, у смислу контекста;
б) појам "Аустрија" значи Република Аустрија
ц) појам "Босна и Херцеговина " значи држава Босна и Херцеговина; д) појам "лице" обухвата појединца, компанију и удружења лица;
е) појам "друштво" значи трговачко друштво или све организације које се третирају као трговачко друштво у пореске сврхе;
ф) појам "подузеће" се примјењује на вршење пословања;
г) појам "подузеће државе уговорнице" и "подузеће друге државе уговорнице" значе подузеће које води резидент државе уговорнице, односно подузеће које води резидент друге државе уговорнице; х) појам "међународни промет" значи сваки превоз бродом или авионом које врши подузеће чије је сједиште управе у држави уговорници, осим када брод или авион саобраћа само између локација у другој држави уговорници;
и) појам "надлежне власти" значи:
(и) у Аустрији: Федерални министар финанција или његов овлаштени представник;
(ии) у Босни и Херцеговини: Министарство финанција и трезора Босне и Херцеговине или његов овлаштени представник;
ј) појам "држављанин" значи:
(и) сваки појединац који има држављанство уговорне државе;
(ии) свако правно лице, партнерство или удружење које има такав статус захваљујући законима на снази у уговорној држави;
к) појам "пословање" обухвата рад професионалних служби и друге активности независног карактера.
(2) Када је у питању примјена Споразума у било које вријеме од стране државе уговорнице, сви појмови који нису дефинирани, осим ако контекст захтијева другачије, има значење које има у то вријеме према закону те државе на коју се Споразум примјењује; свако значење према примјенљивим пореским законима те државе превлађује над значењима појма из других закона те државе.
Члан 4
РЕЗИДЕНТ
(1) За потребе овог Споразума, појам "резидент државе уговорнице" значи свако лице које према законима државе подлијеже порезу у тој држави на темељу свог мјеста боравка, пребивалишта, сједишта управе и свих других критерија сличне природе, те такођер укључује ту државу и све њене локалне власти. Међутим, овај појам не укључује лица која подлијежу порезу у тој држави само у погледу прихода из извора који су у тој држави или имовине која се у њој налази.
(2) Када је лице, према одредбама става 1, резидент обје државе уговорнице, тада ће се његов статус детерминисати на сљедећи начин:
а) сматрат ће се резидентом само оне државе у којој има стално мјесто становања; ако има стално мјесто становања у обје државе, сматрат ће се резидентом само оне државе са којом има ближе личне и економске односе (центар животног интереса);
б) ако се држава у којој има центар животног интереса не може установити, или ако нема стално мјесто становања нити у једној од држава, сматрат ће се резидентом само оне државе у којој има боравиште;
ц) ако има боравиште у обје земље или нити у једној од њих, сматрат ће се резидентом само оне земље у којој је држављанин;
д) ако је држављанин обје државе или нити једне од њих, надлежне власти држава уговорница ће настојати да ријеше то питање заједничким договором.
(3) Када лице, на основу одредаба става 1., није појединац, а резидент је обје државе уговорнице, сматрат ће се резидентом само оне државе у којој има сједиште управе.
Члан 5
XXXXXX XXXXXXXX
(1) У сврху овог Споразума, појам "стална установа" значи стално мјесто пословања у којем се пословање подузећа у потпуности или дјеломично обавља.
(2) Појам "стална установа" нарочито укључује:
а) сједиште управе; б) подружницу;
ц) канцеларију; д) творницу;
е) радионицу,x
ф) рудник, извор нафте или плина, каменолом или сва она мјеста експлоатисања природних ресурса.
(3) Градилиште или пројект изградње или инсталације чине сталну установу само ако трају више од дванаест мјесеци.
(4) Без обзира на претходне одредбе овог Члана, појам "стална установа" неће се сматрати да укључује:
а) употребу објеката само у сврху складиштења, излагања или доставе добара или робе која припада подузећу;
б) одржавање залиха робе или добара које припадају подузећу само у сврху складиштења, излагања или доставе;
ц) одржавање залиха робе или добара које припадају подузећу само у сврху прераде од стране другог подузећа;
д) одржавање сталног сједишта само у сврху куповине робе или добара или прикупљања информација за подузеће;
е) одржавање сталног сједишта пословања у сврху спровођења сваке друге активности припремног или помоћног карактера за подузеће;
ф) одржавање сталног сједишта пословања искључиво за све комбинације активности које су споменуте у тачкама а) до е), ако укупна дјелатност сталног сједишта пословања која проистиче из ове комбинације је припремног или помоћног карактера.
(5) Без обзира на одредбе става 1. и 2., према којима лице - које није агент независног статуса, на које се примјењује став 6. - дјелује у име подузећа и има, те редовно врши у уговорној држави, надлежност за закључење уговора у име подузећа, то подузеће ће се сматрати да има сталну јединицу у тој земљи у погледу свих активности које то лице предузима за подузеће, осим ако су активности таквог лица органичене на оне из става 4., које, ако се врше путем сталног сједишта пословања, то неће чинити ово стално сједиште пословања сталном јединицом према одредбама тог става.
(6) Подузеће се неће сматрати сталном јединицом у држави уговорници кад врши пословање у тој држави путем брокера, опћег трговачког заступника и сваког другог агента независног статуса, ако таква лица дјелују у складу са редовним током свог пословања.
(7) Чињеница да подузеће које је представник уговорне државе контролира или је контролирано од стране подузећа које је представник друге уговорне државе, или које врши своје пословање у тој или другој држави (било путем сталне јединице или друкчије), само по себи неће чинити ниједно подузеће сталну јединицу друге.
Члан 6
ПРИХОД ОД НЕПОКРЕТНОСТИ
(1) Приход који припада резиденту државе уговорнице од непокретне имовине (укључујући приход од пољопривреде или шумарства) која се налази у другој уговорној држави, може бити опорезована у тој држави.
(2) Појам "непокретна имовина" ће имати значење које има у складу са законом уговорне државе у којој се налази наведена имовина. Појам ће у сваком случају укључивати помоћне објекте непокретне имовине, сточни фонд и опрему која се користи у пољопривреди и шумарству, права на која се примјењују одредбе опћег закона у вези са земљишним посједима, право на уживање непокретне својине и право на варијабилну или сталну исплату као накнаду за рад, или право на рад, са рудним наслагама, изворима и другим природним ресурсима; бродовима и авионима, неће се сматрати непокретностима.
(3) Одредбе става 1. ће се примјењивати на приход од директног кориштења, најма, или употребе некретнина у било којем облику.
(4) Одредбе става 1. и 3. ће се такођер примјењивати на приход од непокретности подузећа.
Члан 7
ПОСЛОВНИ ПРОФИТ
(1) Профит подузећа државе уговорнице ће се опорезивати само у тој земљи осим ако подузеће врши своју дјелатност у другој држави уговорници путем сталне јединице која се у њој налази. Ако подузеће врши своју дјелатност као што је малочас споменуто, профит подузећа се може опорезивати у другој држави, али само онолико колико се може приписати тој сталној јединици.
(2) Према одредбама става 3., у случајевима када подузеће државе уговорнице врши дјелатност у другој уговорној држави путем сталне јединице која се у њој налази, у свакој држави уговорници ће се профит приписати оној сталној јединици које би га могла да оствари да је одвојено и засебно подузеће ангажовано на истим или сличним активностима под истим или сличним увјетима и које ради у потпуности независно са подузећем чије је оно стална јединица.
(3) У одређивању профита сталне јединице, дозвољават ће се одбици трошкова који настану у сврху сталне јединице, укључујући извршне и опће административне трошкове који настану, било у земљи у којој је смјештена стална јединица или другдје.
(4) Онолико колико је уобичајено у држави уговорници да се установи колики профит припада сталној јединици на бази расподјеле укупног профита подузећа различитим странама, ниједна одредба из става 2. неће спречавати да држава уговорница установи који ће се профит опорезовати таквом уобичајеном расподјелом; метода усвојене расподјеле ће, међутим, бити таква да је резултат у складу са начелима из овог Члана.
(5) Никакав профит се неће приписати сталној јединици по основу саме куповине добара или робе за предузеће, од стране те установе.
(6) За потребе претходног става, профит који ће се приписати сталној установи ће се установити истом методом за сваку годину понаособ, изузев ако постоји ваљан и довољан разлог за супротно.
(7) Када профит укључује врсте прихода које се одвојено регулирају другим Члановима овог Споразума, тада одредбе тих Чланова неће бити обухваћене одредбама овог Члана.
Члан 8
МЕЂУНАРОДНИ ТРАНСПОРТ
(1) Профит који произилази из бродског или зрачног промета опорезиват ће се само у држави уговорници у којој је смјештено сједиште управе подузећа.
(2) Профит који произилази из бродског промета на унутрашњим воденим прометницама, опорезиват ће се само у уговорној држави у којој је смјештено сједиште управе подузећа.
(3) Ако је сједиште управе шпедитерског подузећа или подузећа за превоз на унутарњим воденим прометницама на самом броду или чамцу, тада ће се сматрати да се налази у уговорној држави у
којој се налази матична лука брода или у којој је брод смјештен, или, ако не постоји матична лука, у уговорној држави у којој је руководилац брода или чамца резидент.
(3) Одредбе става 1. ће се такођер примјењивати на профит који настаје од учешћа у интегрираном, удруженом подузећу или интернационалној агенцији.
(1) Када
Члан 9
УДРУЖЕНА ПРЕДУЗЕЋА
а) подузеће државе уговорнице учествује директно или индиректно у управи, контроли или капиталу подузећа друге државе уговорнице, или
б) иста лица директно или индиректно учествују у управи, контроли или капиталу подузећа државе уговорнице и подузећа друге државе уговорнице,
те у оба случаја, дати су или наметнути увјети између два подузећа у њиховим трговачким или финанцијским односима који се разликују од оних који би постојали између независних подузећа, тада би профит, само под наведеним увјетима, стекло једно од подузећа, но, због истих увјета, профит који се није стекао се може укључити у профит тог подузећа и опорезовати сукладно томе.
(2) Када држава уговорница укључује у профит подузећа те државе - и сходно томе га опорезује - профит за који је подузеће друге државе уговорнице опорезовано у тој другој држави, и профит тако обухваћен је онај који би настао за подузеће прво-споменуте државе када су увјети између два подузећа они који би настали између независних подузећа, тада ће та друга држава учинити адекватне прилагодбе у вези са износом пореза који је предвиђен за такав профит. У одређивању такве прилагодбе, водит ће се рачуна о другим одредбама овог Споразума, а надлежне власти држава уговорница ће се по потреби међусобно контактирати.
Члан 10
ДИВИДЕНДЕ
(1) Дивиденде које дају компаније које се резиденти државе уговорнице резиденту друге државе уговорнице, могу се опорезовати у тој другој држави.
(2) Међутим, такве дивиденде се такођер могу опорезовати у држави уговорници чији је резидент компанија која даје дивиденде и у складу са законима те државе, но, ако је корисник дивиденди резидент друге државе уговорнице, такав порез неће превазилазити:
а) 5 % од бруто износа дивиденди, ако је корисник компанија (која није партнерство) и која директно посједује барем 25 % капитала компаније која даје дивиденде;
б) 10 % од бруто износа дивиденди у свим другим случајевима.
Надлежне власти уговорних држава ће заједничким договором ријешити начин примјене ових ограничења.
Овај став неће обухваћати опорезивање компаније у погледу профита од којег се плаћају дивиденде.
(3) Појам "дивиденде" из овог Члана значи приход од дионица, "јоуиссанце" дионице или "јоуиссанце" права, рудних дионица, оснивачких дионица или других права, која не представљају потраживања дуга, обухваћених профитом, као и приход од осталих корпоративних права која су предмет истог пореског третмана као и приход од дионица према законима државе у којој је компанија која врши дистрибуцију резидент.
(4) Одредбе става 1. и 2. се неће примјењивати ако власник дивиденди, који је резидент уговорне државе, врши дјелатност у другој уговорној држави, гдје је компанија која плаћа дивиденду резидент путем сталне јединице која се у њој налази, те посјед у чије су име дивиденде исплаћене је у ефикасној вези са таквом сталном јединицом. У том случају, примјењиват ће се одредбе Члана 7.
(5) Када компанија која је резидент државе уговорнице има профит или приход из друге уговорне државе, та друга држава не може увести никакав порез на дивиденде које даје компанија, осим онолико колико су такве дивиденде плаћене резиденту те друге државе или онолико колико је посјед за који се плаћају дивиденде у ефикасној вези са сталном јединицом која се налази тој другој држави, нити подвргнути недистрибуиран профит компаније порезу на недистрибуиран профит компаније, чак иако су дивиденде исплаћене или се недистрибуирани профит састоји, у потпуности или дјеломично, од профита или прихода произведеног у таквој другој држави.
Члан 11
КАМАТА
(1) Камата која настане у држави уговорници и плати се резиденту друге државе уговорнице, може се опорезовати у тој другој држави.
(2) Међутим, таква се камата такођер може опорезовати у држави уговорници у којој настане и у складу са законима те државе, али ако је власник камате резидент друге државе уговорнице, прописани порез неће превазићи 5 % од бруто износа камате. Надлежне власти држава уговорница ће заједничким договором ријешити начин примјене овог ограничења.
(3) Без обзира на одредбе става 2., свака таква камата из става 1. ће се опорезовати само у уговорној држави чији је прималац представник, ако је такав прималац власник камате и ако је таква камата и исплаћена:
a) у вези са кредитном продајом све индустријске, комерцијалне или научне опреме,
b) у вези са кредитном продајом све робе једног предузећа другом предузећу, или
c) било којим зајмом било које врсте одобреним, обезбијеђеним или загарантованим од стране државне или централне банке.
(4) Појам "камата" из овог Члана, значи приход од потраживања дуга било које врсте, било да је или не осигурано хипотеком или било да подразумијева или не право учешћа у профиту дужника, те посебно, приход од државних папира од вриједности и приход од обвезница или задужница, укључујући припадајуће премије и награде из таквих папира од вриједности, обвезница или задужница. Затезне камате се неће сматрати каматом у сврху овог члана.
(5) Одредбе става 1., 2. и 3. се неће примјењивати ако власник камате, који је резидент државе уговорнице, врши дјелатности у другој држави уговорници у којој настане камата путем сталне јединице која се у њој налази, а потраживање дуга у вези са каматом је ефективно исплаћено у вези са таквом сталном јединицом. У том случају примјењиват ће се одредбе Члана 7.
(6) Сматрат ће се да су настале камате у уговорној држави, када је исплатитељ уједно и представник те државе. Међутим, када лице које плаћа камату, било да је резидент државе уговорнице или не, има сталну јединицу у вези са којом је настало дуговање за које је исплаћена камата, те такву камату сноси та стална установа, онда ће се та камата сматрати да је настала у држави у којој се налази стална јединица.
(7) Када, из разлога специјалног односа између исплатитеља и власника или између њих обојице и неког другог лица, износ камате, имајући у виду потраживање дуга за који се даје, превазилази износ који би био договорен између исплатитеља и власника у недостатку таквог односа, одредбе овог Члана ће се примјењивати само на посљедњи споменути износ. У том случају, вишак од уплате ће бити опорезив дио, у складу са законима сваке уговорне државе, истодобно имајући у виду и остале одредбе овог Споразума.
Члан 12
АУТОРСКЕ НАКНАДЕ
(1) Ауторске накнаде који настану у држави уговорници и плати се резиденту друге државе уговорнице се могу опорезовати у тој другој држави.
(2) Међутим, такве ауторске накнаде се такођер може опорезовати у уговорној држави у којој настану и у складу са законима те државе, али ако је приматељ ауторских накнада резидент друге уговорне државе, такав порез неће прећи 5% од укупног бруто износа хонорара. Мјеродавне власти уговорних држава ће заједничким договором ријешити начин примјене овог ограничења.
(3) Појам "ауторске накнаде" из овог члана значи сваки приход који се прими као накнада за кориштење, или право на кориштење, ауторских права књижевног, умјетничког или научног рада, укључујући кинематографске филмове или филмове или траке које се користе у радијском и телевизијском емитовању, свих патената, заштитних знакова, дизајна или модела, планова, тајних формула или процеса за информације које се тичу индустријског, комерцијалног или знанственог искуства.
(4) Одредбе става 1. и 2. се неће примјењивати ако власник ауторске накнаде, који је резидент уговорне државе, врши дјелатност у другој уговорној држави у којој настану ауторске накнаде путем сталне јединице која се у њој налази, а право на имовину у вези којих су ауторске накнаде плаћене је стварно повезано са таквом сталном јединицом. У том случају, примјењују се одредбе Члана 7.
(5) ) Сматрат ће се да су настале ауторске накнаде у држави уговорници када је исплатитељ резидент те државе. Међутим, када лице које плаћа ауторске накнаде, било да је резидент државе уговорнице или не, у држави уговорници има сталну јединицу у вези са којом је дуговање за које се плаћају ауторске накнаде настало, а такве накнаде сноси таква стална јединица, у том случају ће се сматрати да су настале ауторске накнаде у држави у којој се налази стална јединица.
(6) Када, због специјалног односа између исплатитеља и власника или између обојице и неког трећег лица, износ ауторских накнада, имајући у виду употребу, право или информације за који се ауторске накнаде плаћају, превазиђе износ који би био договорен између исплатитеља и власника ауторских накнада у недостатку таквог односа, одредбе овог члана ће се примјењивати само на посљедње споменути износ. У том случају, вишак уплате ће и даље бити опорезив према законима сваке државе уговорнице, притом имајући у виду друге одредбе овог Споразума.
Члан 13
ДОБИТ ОД ИМОВИНЕ
(1)Добит коју стиче резидент државе уговорнице отуђењем непокретне имовине из Члана 6., а која се налази у другој држави уговорници, може се опорезовати у тој другој држави.
(2) Добит од отуђења покретне имовине, која чини дио пословне имовине сталне јединице, коју подузеће државе уговорнице посједује у другој држави уговорници, укључујући ону добит стечену отуђењем такве сталне јединице (самостално или са читавим подузећем), може се опорезовати у тој другој држави.
(3) Добит стечена отуђењем бродова или зракоплова који врше међународни промет, те бродови који прометују на унутарwим воденим прометницама или покретна имовина која се односи на рад таквих бродова и зракоплова, биће опорезива само у дж`ави уговорници у којој се налази сједиште управе подузећа.
(4) Добит стечена отуђењем све оне имовине која није обухваћена ставовима 1., 2., и 3. ће се опорезивати само у држави уговорници чији је резидент онај који врши отуђење имовине.
Члан 14
ДОХОДАК ПО ОСНОВУ РАДНОГ ОДНОСА
(1) Према одредбама Чланова 15., 17., 18., 19. и 20., плате, накнаде и друга слична примања представника уговорне државе у погледу радног односа ће бити опорезиви само у тој држави, осим ако се радни однос врши у другој уговорној држави; ако се врши такав радни однос, онда се таква примања могу опорезовати у тој другој држави.
(2) Без обзира на одредбе става 1., примања резидента уговорне државе у погледу радног односа који се врши у другој уговорној држави ће се само опорезивати у прво-споменутој држави ако:
а) је прималац присутан у другој држави у периоду или периодима који не прелазе укупно 183 дана актуелне фискалне године, и
б) се примања плаћају од стране, или у име, послодавца који није резидент друге државе, и ц) примања не сноси стална јединица коју послодавац посједује у другој држави.
(3) Без обзира на претходне одредбе овог Члана, примања стечена у погледу радног односа који се врши на броду или зракоплову који ради у интелектуалном промету, или на броду који плови на унутарњим воденим прометницама, може се опорезовати у држави уговорници у којој се налази сједиште управе подузећа.
Члан 15
ПРИМАЊА ДИРЕКТОРА
Сва примања директора која стиче резидент уговорне државе у својству члана управног одбора предузећа које је резидент друге уговорне државе, може се опорезивати у тој другој држави.
Члан 16
УМЈЕТНИЦИ И СПОРТАШИ
(1) Без обзира на одредбе Члана 7 и 14, приходи резидента уговорне државе као забављача, као што су казалишни, филмски, радијски или телевизијски умјетници, глазбеници или спорташи, који врше своје личне активности у другој уговорној држави, могу се опорезовати у тој другој држави.
(2) Када приход који оствари забављач или спорташ као такав не припада самом забављачу или спорташу већ трећем лицу, такав приход може, без обзира на одредбе Чланова 7. и 14., да се опорезује у уговорној држави у којој су се вршиле активности забављача или спорташа.
Члан 17
МИРОВИНЕ
Према одредбама става 2. члана 18., мировине и друга слична примања резидента уговорне државе у погледу бившег запослења ће бити опорезиви само у тој држави.
Члан 18
ЈАВНА СЛУЖБА
(1) а) Плаће, накнаде и друга слична примања, изузев мировина, коју плаћа уговорна држава или њена локална власт појединцу у вези са услугама пруженим тој држави или власти, опорезиват ће се само у тој држави.
б) Међутим, такве плаће, накнаде и друга слична примања ће бити опорезиви само у другој уговорној држави ако су услуге пружене у тој држави, а појединац, који је резидент те државе, је: (и) држављанин те државе; или
(ии) није постао представник те државе само у сврху пружања тих услуга
(2) а) Свака мировина коју даје, или се даје из фондова које је створила уговорна држава или њена локална власт појединцу у погледу услуга које су пружене тој држави или власти ће се опорезивати само у тој држави.
б) Међутим, таква мировина ће се опорезивати само у другој уговорној држави ако је појединац резидент или држављанин те државе.
(3) Одредбе става 1. овог Члана ће исто тако примјењивати у погледу прихода аустријског повјереника спољне трговине у Босни и Херцеговини и чланова особља аустријског повјереника спољне трговине. Ова одредба ће се такођер примјењивати на особље организације Босне и Херцеговине сличне природе лоциране у Аустрији.
(4) Одредбе Чланова 14., 15., 16., и 17. ће се такођер примјењивати на плаће, накнаде и друга примања, као и на мировине, у погледу услуга пружених у вези са пословањем вршеним од стране уговорне државе или њене локалне власти.
Члан 19
СТУДЕНТИ
(1) Студент или приправник који је резидент или је непосредно прије посјете уговорној држави постао резидент друге уговорне државе и који је присутан у прво-споменутој држави само ради свог образовања или обуке, примања која он прима ради свог одржања, наобразбе или обуке, неће се опорезивати у тој држави, ако таква примања долазе из извора ван те државе.
(2) Примања која студент или приправник који је или је некада био резидент уговорне државе, добија по основу радног односа у другој уговорној држави у периоду или периодима који не прелазе укупно 183 дана актуелне фискалне године, неће се опорезивати у тој другој држави ако је запослење у директној вези са његовим студијама или приправништвом које се врши у прво- споменутој држави.
(3) У погледу грантова и стипендија које нису обухваћене ставом 1. овог Члана, студент или приправник из става 1. ће такођер током таквог наобразбе или обуке имати право на иста изузећа, ослобађања или смањења у погледу пореза који су доступни резидентима уговорне државе коју посјећује.
Члан 20
ПРОФЕСОРИ И НАСТАВНИЦИ
(1) Појединац који посјећује уговорну државу у сврху предавања или вршења истраживања на универзитету, колеџу, школу или другој признатој наобразној установи у тој држави и који је или је непосредно прије те посјете постао резидент друге уговорне државе, бит ће ослобођен од пореза у прво-споменутој уговорној држави за примања за такву наставу или истраживања за период који не прелази двије године од дана његове прве посјете у те сврхе, ако су таква примања настала ван државе.
(2) Одредбе става 1. овог Члана се неће примјењивати на приход од истраживања ако је такво истраживање спроведено, не у јавном интересу, већ првенствено за личну корист одређеног лица или лицà.
Члан 21
ДРУГИ ПРИХОДИ
(1) Врсте прихода резидента уговорне државе, гдје год да настану, а које нису обухваћене претходним члановима овог Споразума ће се опорезивати само у тој држави.
(2) Одредбе става 1. се неће примјењивати на приход, изузев прихода од непокретне имовине из става 2. члана 6., ако приматељ таквог прихода, који је резидент уговорне државе, врши дјелатност у другој уговорној држави путем сталне јединице која се у њој налази, а права и имовина у погледу којих се плаћа приход је у стварној вези са таквом сталном јединицом. У том случају, примјењиват ће се одредбе Члана 7.
(3) Приход резидента уговорне државе из друге уговорне државе под правним захтјевом за одржавање се не може опорезивати у прво-споменутој држави, ако би се такав приход ослободио пореза према законима друге уговорне државе.
Члан 22
ИМОВИНА
(1) Имовина у смислу некретнина из Члана 6., чији је власник резидент уговорне државе и налази се у другој уговорној држави, може се опорезивати у тој другој држави.
(2) Имовина у смислу покретне имовине као дијела пословне имовине сталне јединице коју посједује подузеће уговорне државе у другој уговорној држави, може се опорезивати у тој другој држави.
(3) Имовина коју чине бродови или зракоплови који раде у интернационалном промету и бродови који раде на унутарњим воденим прометницама, и покретна имовина у вези са радом таквих бродова и зракоплова, опорезиват ће се само у уговорној држави у којој је сједиште управе подузећа.
(4) Сви други елементи имовине резидента уговорне државе ће се опорезивати само у тој држави.
Члан 23
ЕЛИМИНАЦИЈА ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА
Двоструко опорезивање ће се елиминирати на сљедећи начин:
(1) У Аустрији:
а) Када резидент Аустрије има приход или посједује имовину која се, према одредбама овог Споразума, може опорезивати у Босни и Херцеговини, Аустрија ће, у складу са одредбама подстава б) и става 3, изузети такав приход или имовину од пореза.
б) Када резидент Аустрије има приход који се према одредбама Чланова 10.,11.,и 12. може опорезивати у Босни и Херцеговини, Аустрија ће дозволити смањење пореза на приход том резиденту у виду износа који је једнак порезу плаћеном у Босни и Херцеговини. Такво смањење, међутим, неће прећи онај дио пореза израчунатог прије самог смањења, а који се може приписати оним врстама прихода стеченим у Босни и Херцеговини.
ц) Одредбе подстава б) став а) се неће примјењивати на приход или имовину резидента Аустрије гдје Босна и Херцеговина примјењује одредбе овог Споразума на изузимање таквог прихода или имовине од пореза или примјењује одредбе ставова 2. Члана 10., 11. и 12. на такав приход.
(2) У Босни и Херцеговини: Када резидент Босне и Херцеговине има приход или имовину, која је у складу са одредбама овог Споразума опорезива у Аустрији, Босна и Херцеговина ће дозволити:
а) смањење пореза на приход резидента у износу једнаком порезу на приход који је плаћен у Аустрији;
б) смањење пореза на имовину резидента у износу једнаком порезу на имовину који је плаћен у Аустрији.
Међутим, такво смањење у оба случаја неће прећи онај дио пореза на приход или имовину који је израчунат прије дозвољавања самог смањења, а што се може приписати, према случају, приходу или имовини опорезивима у Аустрији.
(3) Када се у складу са било којом одредбом Споразума приход стечен или имовина резидента уговорне државе изузима од пореза у тој држави, та држава без обзира на то може, у рачунању износа пореза на преостали приход или имовину резидента, узети у обзир износ изузетог прихода или имовине.
Члан 24
НЕДИСКРИМИНАЦИЈА
(1) Држављани уговорне државе неће у другој уговорној држави бити изложени било каквом опорезивању или неком захтјеву у вези с тим, које је другачије или више терети него порези и томе везани захтјеви којима су изложени држављани те друге државе под истим увјетима, нарочито у погледу боравка.
(2) Лица без држављанства који се резиденти државе уговорнице ни у једној уговорној држави неће се опорезивати или излагати било каквим захтјевима у вези с тим, а које је другачије или више терети него порез и томе везани захтјеви којима су или могу бити изложени држављани државе под истим увјетима, нарочито у погледу боравка.
(3) Опорезивање сталне јединице коју посједује подузеће уговорне државе у другој уговорној држави неће се увести по мање повољним увјетима у тој другој држави него порез уведен на подузећа те друге државе у вршењу исте дјелатности. Ова одредба не подразумијева да је уговорна држава обавезна да одобри резидентима друге уговорне државе сва лична давања, олакшице и смањења у пореске сврхе у вези са грађанским статусом или обитељским обавезама које одобрава особним резидентима.
(4) Изузев тамо гдје се примјењују одредбе става 1. члана 9., става 7. члана 11. или става 6. члана 12., камате, ауторске накнаде и друга примања која даје подузеће уговорне државе резиденту друге уговорне државе ће, у сврху одређивања опорезивог профита таквог подузећа, бити умањиво под истим увјетима као да су дати резиденту прво-споменуте државе. Такођер, сва дуговања подузећа уговорне државе резиденту друге уговорне државе ће у сврху одређивања опорезивог капитала таквог подузећа, бити умањиво под истим увјетима као да је у питању представник прво- споменуте државе.
(5) Подузећа уговорне државе, чији је капитал у потпуности или дјеломично у власништву или контролиран, директно или индиректно, од стране једног или више резидената друге уговорне државе, неће се изложити у прво-споменутој држави било каквом опорезивању или томе-везаним потребама које је другачије или више терети од опорезивања или томе-везаних захтјева којима су изложена друга слична подузећа прво-споменуте државе.
(6) Одредбе овог Члана ће се без обзира на одредбе члана 2. примјењивати на порезе свих врста и описа.
Члан 25
ПРОЦЕДУРА ЗАЈЕДНИЧКОГ ДОГОВОРА
(1) Када лице сматра да активност једне или обје уговорне државе резултира или ће резултирати опорезивањем које није у складу са одредбама овог Споразума, оно може, без обзира на правне лијекове домаћег права тих држава, предочити свој случај надлежним властима уговорне државе чији је резидент или, ако је његов случај обухваћен ставом 1. Члана 24., уговорне државе чији је држављанин. Случај се мора предочити у року од три године од прве обавијести о активности која резултира опорезивањем, а које није у складу са одредбама Споразума.
(2) Мјеродавна управа ће настојати, ако се приговор чини оправданим и ако сам по себи није довољан за постизање задовољавајућег рјешења, ријешити случај заједничким договором са надлежним властима друге уговорне државе, у циљу избјегавања опорезивања које није у складу са Споразумом. Сваки постигнути договор ће се остварити без обзира на сва временска ограничења у домаћем законодавству уговорне државе.
(3) Мјеродавна управа држава уговорница ће настојати да заједничким договором ријеше све потешкоће или сумње у вези са тумачењем или примјеном Споразума. Такођер се могу заједно консултирати око елиминације двоструког опорезивања у случајевима који нису обухваћени Споразумом.
(4) Мјеродавна управа држава уговорница могу се директно савјетовати, као и путем заједничког повјеренства која се састоји од њих или њихових представника, у сврху постизања договора у смислу претходних ставова.
(5) Када мјеродавна управа не може ријешити потешкоће или сумње у вези са тумачењем или примјеном Споразума тијеком процедуре заједничког договора у складу са претходним ставовима овог члана у оквиру временског рока од двије године од дана иницирања процедуре, случај ће се предочити, по пријави пореских обвезника, арбитражном суду од стране надлежних власти уговорне државе која је иницирала процедуру заједничког договора. Арбитражни суд ће се састојати од једног представника свих надлежних власти уговорних држава и по једног независног лица обје уговорне државе који ће се именовати са листе арбитара по рангираном поретку. Арбитри ће именовати једно лице за предсједавајућег који ће морати имати неопходне квалификације за именовање за највише судске канцеларије у његовој земљи или да је правни стручњак признате стручности. Свака држава ће именовати пет стручних лица за списак арбитара. Порески обвезник ће се саслушати пред арбитражним судом на његов захтјев. Арбитражни суд ће донијети своју одлуку не касније од шест мјесеци од дана када је предмет запримљен. Одлука ће бити обавезујућа у погледу појединачног случаја на обје уговорне државе и све пореске обвезнике у питању.
Члан 26
РАЗМЈЕНА ИНФОРМАЦИЈА
(1) Мјеродавне управе држава уговоница ће вршити размјену оних информација које се могу сматрати релевантним за спровођење одредби овог Споразума или за примјену домаћих закона у вези свих врста пореза и датих описа у име уговорних држава, или њихових политичких субдивизија или локалних управа, онолико колико порез није у супротности са Споразумом. Размјена информација није ограничена Члановима 1. и 2.
(2) Све добивене информације из става 1. уговорне државе ће третирати као тајне на исти начин као и информације добивене у оквиру домаћег права те државе и бит ће доступне само лицима или управи (укључујући судове и административна тијела) која се баве процјеном или прикупљањем, примјеном или гоњењем, у погледу жалби у вези са порезима из става 1., или превидом наведеног. Таква лица или власти ће користити информације само у те сврхе. Они могу дати информацију у јавном судском поступку или при доношењу судских одлука. Без обзира на претходно, информације добијене од уговорне државе се могу користити у друге сврхе када се такве информације могу користити у те друге сврхе у складу са законима обје државе и када мјеродавна управа државе која даје информације дозволи такву употребу.
(3) Ни у једном случају се одредбе става 1. и 2. не могу сматрати да намећу обавезу уговорној држави да:
а) спроводи административне мјере у супротности са законима и административном праксом те или друге уговорне државе;
б) пружи информације које се не могу давати према законима или у нормалном току примјене те или друге уговорне државе;
ц) пружи информације којима би се откриле било које трговинске, пословне, индустријске, комерцијалне или професионалне тајне или трговински процеси, или информације, чије би откривање било у супротности са јавном политиком (јавни поредак), основним правима које је држава загарантовала, посебно у области заштите података.
(4) Када држава уговорница затражи информације у складу са овим чланом, друга уговорна држава ће искористити своје мјере за прикупљање података како би добила затражену информацију, иако та друга држава можда не захтијева такву информацију у своје властите пореске сврхе. Обавеза из претходне реченице је предмет ограничења става 3., али се ни у којем случају та ограничења неће сматрати да дозвољавају уговорној држави да одбије да пружи информацију јер нема домаћи интерес за таквом информацијом.
(5) Ни у једном случају се одредбе става 3. неће сматрати да дозвољавају уговорној држави да одбије да пружи информацију, јер информацију посједује банка, друга финанцијска установа, именовано лице или лице које посредује или има фидуцијарну способност или има везе са власничким интересима лица.
Члан 27
ЧЛАНОВИ ДИПЛОМАТСКИХ МИСИЈА И КОНЗУЛАРНИХ ПОЗИЦИЈА
Нити једна ствар из овог Споразума неће утицати на фискалне привилегије чланова дипломатских мисија и конзуларних позиција према опћим правилима итернационалног права или одредбама посебних споразума.
Члан 7. став 1. МЛИ се примјењује и има предност над одредбама ове Конвенције:
ЧЛАН 7. МЛИ - СПРЕЧАВАЊЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ УГОВОРА (Тест основног разлога)
Изузтно од одредби ове Конвенције, олакшица из ове Конвенције не одобрава се у односу на дио дохотка или имовине, ако се основано може закључити, узимајући у обзир све релевантне чињенице и околности, да је стицање олакшица био један од основних разлога било којег аранжмана или трансакције који су директно или индиректно резултирали том погодношћу, осим ако се установи да би одобравање те олакшице у тим околностима било у складу са циљем и сврхом одговарајућих одредаба ове Конвенције.
Члан 28
СТУПАЊЕ НА СНАГУ
(1) Овај Споразум ће се ратифицирати, а инструменти ратификације ће се размијенити што је прије могуће.
(2) Овај Споразум ће ступити на снагу првог дана трећег мјесеца након размјене инструмената ратификације.
(3) Њене одредбе ће важити за порезе за сваку фискалну годину почевши од или након првог дана цијечња календарске године након размјене ратификационих инструмената.
Члан 29
ОКОНЧАЊЕ
(1) Овај Споразум ће важти неограничено.
(2) Свака уговорна држава може окончати Споразум, путем дипломатских канала, у писаној форми о престанку важења на дан или прије тридесетог дана јуна календарске године након прве године од дана ступања на снагу овог Споразума.
(3) У том случају, Споразум ће престати да важи у погледу пореза за сваку фискалну годину која почиње или након првог дана јануара календарске године, након што је поднесено обавјештење о престанку важења.
ПОТВРЂУЈУЋИ НАВЕДЕНО, пуномоћници двије уговорне државе, ваљано овлаштени, потписали су овај Споразум.
САЧИЊЕНО у два примјерка у Сарајеву, дана 15.12.2010. године, на њемачком, босанском/хрватском/српском и енглеском језику, и притом су сви текстови једнако аутентични. У случају било каквог одступања у преводу, превладат ће верзија текста на енглеском.
За Босну и Херцеговину Драган Вранкић, с. р. За Републику Аустрију Donatus Köck, с. р
ПОСТУПАК
У тренутку потписивања Споразума између Републике Аустрије и Босне и Херцеговине о избјегавању двоструког опорезивања у погледу пореза на приход и имовину, доље потписани су се усагласили да ће сљедеће одредбе чинити интегрални дио Споразума:
1. Тумачење Споразума
Јасно је да се од одредаба Споразума, које су сачињене у складу са кореспондентним одредбама ОЕЦД Модела Споразума о приходима и капиталу, генерално очекује исто значење из коментара ОЕЦД-а. Значење из претходне реченице се неће примјењивати у сљедећим ситуацијама:
а) свака уздржаност или примједба на Модел ОЕЦД-а или његов Коментар било које државе уговорнице;
б) свако супротно тумачење са објављеним објашњењем једне од држава уговорница које је достављено надлежним властима друге државе уговорнице прије ступања на снагу Споразума; и
ц) свако супротно тумачење договорено од стране надлежних власти након дана ступања на снагу Споразума.
Коментар - који је с времена на вријеме подложан ревизији- представља средство тумачења у смислу Бечког Споразума од 23. свибња 1969. године о закону о споразумима.
2. У Члану 11
Јасно је да ће се одредбе Члана 11. став 3. такођер примјењивати и на одобрене зајмове, осигуране или загарантоване од стране Оестерреицхисцхе Контроллбанк АГ или Извозно- кредитне агенције Босне и Херцеговине.
3. У Члану 26 (1) Надлежне власти земље кандидата ће дати сљедеће информације надлежној управи тражене државе при тражењу информација у оквиру Споразума за демонстрацију очекиване важности информација на захтјев о:
(а) идентитету лица под испитивањем или истрагом;
(б) изјави о траженој информацији укључујући природу и облик у којем држава кандидат жели да добије информације од државе од које је тражи;
(ц) пореској сврси за коју се тражи информација;
(д) основама за вјеровање да се тражена информација налази у земљи од које се она тражи или је у посједу или под контролом лица које је спада у мјеродавност земље од које се тражи; (е) имену и адреси сваког лица за које се вјерује да је у посједу тражене информације;
(ф) изјави земље кандидата да је искористила сва могућа средства на својој територији да дође у посјед информација, изузев оних које би изазвале несразмјерне потешкоће.
(2) Јасно је да размјена информација из Члана 26. не укључује мјере које чине захтјеви за информацијама без икаквог знања да ли такве информације и постоје, односно "испипавање терена".
(3) Јасно је да став 5. Члана 26. не захтијева да државе уговорнице размјене информације на спонтаној или аутоматској основи.
(4) Јасно је да ће се - поред горе споменутих начела - за тумачење Члана 26., такођер уважавати и начела из ОЕЦД Коментара, укључујући техничку ноту Секретаријата ОЕЦД- а, која је приложена као анекс овом додатном поступку.
ПОТВРЂУЈУЋИ НАВЕДЕНО, пуномоћници двије државе уговорнице, ваљано овлаштени, потписали су овај протокол.
САЧИЊЕНО у два примјерка у Сарајеву, дана 15.12.2010., на њемачком, босанском/хрватском/српском и енглеском језику, притом су све верзије једнако аутентичне. У случају било каквог одступања у преводу, превладат ће верзија текста на енглеском.
За Босну и Херцеговину: Драган Вранкић, с. р. За Републику Аустрију: Donatus Köck, с. р.
Анекс
Техничка нота о ставу 5. Члана 26. ОЕЦД Модела пореског Споразума
Став 5. Чана 26. ОЕЦД Модела пореског Споразума подразумијева да банкарска тајност не може представљати препреку за размјену информација у пореске сврхе. Члан 26. такођер подразумијева важна безбједносна средства у циљу заштите повјерљивости података о пореском обвезнику.
Стандард захтијева размјену информација само на захтјев. Када се затражи информација, мора се извршити размјена само када је то "од предвидљиве важности" за администрацију или примјену домаћег права партнера споразума. Земље не могу да се упуштају у "испипавање терена" или да затраже информацију чија је мала вјероватноћа значаја за пореска питања датог пореског обвезника. У формулирању њихових захтјева, надлежне власти требају демонстрирати очекивану релевантност тражених информација. Нпр. није могуће за државу да случајно затражи информацију о жиро- рачунима представника у банкама које се налазе у другој држави. Такођер, чак и приликом ревизије пореског обвезника, пореска управа неће тражити информацију о одређеном пореском обвезнику када није идентифицирана трансакција или постоји индикација могуће трансакције, која чини везу са другом државом. С друге стране, нпр. када пореска управа процијени пореску одговорност одређеног пореског обвезника и сумња да тај порески обвезник има жиро-рачун у другој држави, тада надлежне власти могу затражити информацију о том одређеном пореском обвезнику. Исти је случај када је нпр. идентифициран већи број пореских обвезника са оффсхоре кредитним картицама банака које се налазе у другој држави. Држава која даје захтјев треба прво искористити сва домаћа средства да дође у посјед тражених информација. За додатна питања, обратите пажњу да коментаре на Члан 26. ОЕЦД Модела пореског Споразума и Члана 5. Модела споразума о размјени информација.
Када се изврши размјена информација, постаје предметом строгих правила повјерљивости. Јасно је дефинисано у Члану 26. да ће се дате информације третирати као тајна. Могу се користити само у сврхе обухваћене овим Споразумом. Санкције за кршење такве тајности обухваћене су управним и кривичним законима у свим државама. Обично, неовлаштено давање пореских информација добијених од друге земље је кривично дјело кажњиво затворском казном.
Као што се може видјети у овим објашњењима, која се могу наћи у коментару ОЕЦД Моделу пореског Споразума, као и у приручнику ОЕЦД о размјени информација, банкарска тајност није компатибилна са ефикасном размјеном информација у пореске сврхе. Све земље имају правила о банкарској тајности или повјерљивости. Испуњавање међународно-договорених стандарда о размјени информација подразумијевају само ограничене изузетке од правила о банкарској тајности, и неће умањити повјерење грађана у заштити њихове приватности.