Уважавајући добру праксу билатералне сарадње засноване на Конвенцији између Савезне владе СР Југославије и Владе Румуније о експлоатацији и одржавању Хидроенергетских и пловидбених Система „Ђердап I” и „Ђердап II” (Дробета Турну Северин, 1998) и...
З А К О Н
О ПОТВРЂИВАЊУ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ РУМУНИЈЕ О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ ОДРЖИВОГ УПРАВЉАЊА ПРЕКОГРАНИЧНИМ ВОДАМА
Члан 1.
Потврђује се Споразум између Владе Републике Србије и Владе Румуније о сарадњи у области одрживог управљања прекограничним водама, потписан у Букурешту, 5. јуна 2019. године, у два оригинална примерка, на српском и румунском језику.
Члан 2.
Текст Споразума између Владе Републике Србије и Владе Румуније о сарадњи у области одрживог управљања прекограничним водама у оригиналу на српском језику гласи:
СПОРАЗУМ
ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ РУМУНИЈЕ О САРАДЊИ
У ОБЛАСТИ ОДРЖИВОГ УПРАВЉАЊА ПРЕКОГРАНИЧНИМ ВОДАМА
ПРЕАМБУЛА
Влада Републике Србије и Влада Румуније (у даљем тексту: Стране)
Са намером да развијају сарадњу у области одрживог управљања прекограничним водама, у циљу побољшања укупних односа између Страна, као и односа у региону, a нарочито са суседним земљама,
Имајући у виду да се територије држава Страна налазе на сливу реке
Дунав,
У жељи да наставе и унапреде међусобну сарадњу у области
управљања прекограничним водама и ценећи резултате других форми сарадње у области вода, заштите животне средине, просторног планирања и других релевантних области,
Полазећи од искустава и досадашњих резултата у примени Споразума између Федеративне Народне Републике Југославије и Румунске Народне Републике о хидротехничким питањима на хидротехничким системима и водотоцима граничним или пресеченим државном границом (Букурешт, 1955),
Уважавајући добру праксу билатералне сарадње засноване на Конвенцији између Савезне владе СР Југославије и Владе Румуније о експлоатацији и одржавању Хидроенергетских и пловидбених Система „Ђердап I” и „Ђердап II” (Дробета Турну Xxxxxxx, 1998) и Конвенцији између Владе Републике Србије и Владе Румуније о обнављању, обележавању и одржавању граничне линије и граничних ознака на заједничкој државној граници (Букурешт, 2007),
Имајући у виду и чињеницу да су обе стране уговорнице Конвенције о заштити и одрживом коришћењу прекограничних водотока и међународних језера (Хелсинки, 1992, у даљем тексту: Хелсиншка конвенција), Конвенције о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав (Xxxxxx, 1994, у даљем тексту: Конвенција о заштити реке Дунав), Конвенције о режиму пловидбе Дунавом (Београд, 1948), Додатног протокола уз Конвенцију о режиму пловидбе Дунавом (Будимпешта, 1998),
Водећи рачуна о правним принципима, утврђеним у међународним уговорима релевантним за област вода које су обе стране ратификовале,
Имајући у виду прописе Европске уније у области вода, а посебно одредбе Директиве Европског Парламента и Савета 2000/60/ЕК од 23. октобра 2000. године, којом се успоставља оквир за активности Заједнице у области политике вода (у даљем тексту: Оквирна директива о водама) и Директиве Европског парламента и Савета 2007/60/ЕК од 23. октобра 2007. године о процени и управљању ризицима од поплава (у даљем тексту: Директива о поплавама),
споразумеле су се о следећем:
I. ДЕО
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Циљ Споразума
Циљ Споразума је сарадња у области одрживог управљања прекограничним водама ради споразумног решавања свих питања (аспеката) за која имају интерес обе или једна од Страна, као и стварање организационих, институционалних и економских услова за сарадњу.
Члан 2.
Дефиниције
У циљу примене одредаба овог споразума Стране су се усагласиле о следећим дефиницијама:
1) одрживо управљање водама је интегрално управљање површинским и подземним водним ресурсима на начин који обезбеђује:
(1) воду у довољним количинама и одговарајућег квалитета за све видове коришћења;
(2) воду у довољним количинама и одговарајућег квалитета за одржавање, заштиту и побољшање водених екосистема, као и за достизање циљева животне средине у складу са Оквирном директивом о водама;
(3) превенцију и заштиту од хаваријског загађења вода;
(4) превенцију и заштиту од последица штетних хидролошких појава (поплава, суша и друго);
(5) ефикасну контролу водног режима и хидротехничких грађевина.
2) прекограничне воде су све површинске и подземне воде, које чине или пресецају државну границу или се на њој могу наћи;
3) прекогранични утицај је сваки утицај настао променом водног режима и/или статуса вода који је изазван људском активношћу или као последица природног догађаја на територији државе једне Стране, који може утицати на живот, животну средину, имовину и безбедност објеката на територији државе друге Стране;
4) интервенција је свака започета и/или планирана мера или активност у вези са прекограничним водама, а може да проузрокује прекогранични утицај;
5) хидротехничке грађевине су сложене грађевине, постојеће и оне које ће се изградити, а које се користе за одрживо управљање водама;
6) еколошки протицај подразумева неопходни протицај, у смислу количина и сезонских промена за заштиту водених екосистема, ради достизања циљева животне средине површинских водних тела;
7) хаваријско загађење вода је опасно и неизбежно ванредно загађење са прекограничним ефектом и последица је несреће, индустријског акцидента, пропуста или природне непогоде, услед чега настаје непосредно или посредно нагло погоршање квалитета воде и које може негативно утицати на статус вода;
8) зона примене Споразума је подручје где постоји или може да постоји прекогранични утицај, а коју Стране заједно одређују у складу са посебним правилницима.
За појмове који овде нису дефинисани али се у тексту овог споразума појављују, важе дефиниције појмова из Хелсиншке конвенције, Конвенције о заштити реке Дунав, Оквирне директиве о водама, Директиве о поплавама и друге директиве Европске уније из области вода.
Члан 3.
Циљеви сарадње
Ради остваривања постављеног циља Споразума, Стране утврђују следеће циљеве сарадње:
1) постизање доброг статуса прекограничних вода, као и доброг еколошког потенцијала значајно измењених и вештачких водних тела, у складу са Оквирном директивом о водама;
2) контрола загађења и спречавања погоршања стања вода;
3) спровођење и новелирање планова управљања сливовима, које Стране израђују свака за територију своје државе у складу са Оквирном директивом о водама, а усаглашавају се за зону примене Споразума;
4) спровођење и новелирање планова управљања ризиком од поплава, које Стране израђују свака за територију своје државе у складу са Директивом о поплавама, а усаглашавају за зону примене Споразума;
5) спречавање, отклањање, ограничавање и држање под контролом последица штетних хидролошких појава на прекограничним водама, укључујући и хаваријска загађења;
6) развој система за праћење и оцену стања прекограничних вода и праћење сигурности у коришћењу хидротехничких грађевина на њима;
7) обезбеђење одрживог коришћења и заштите прекограничних вода и водених екосистема;
8) припрема, координација и реализација активности и заједничких пројеката, укљујући и истраживања у областима које су предмет овог споразума.
Члан 4.
Област примeне
Одредбе овог споразума:
1) се примењују на прекограничне воде и хидротехничке грађевине на територијама држава Страна на зони примене Споразума, које имају или могу да имају прекогранични утицај;
2) се односе на интервенције на зони примене Споразума које имају прекогранични утицај и могу да промене статус вода, а нарочито на:
(1) захватање и одвођење вода;
(2) одвођење и испуштање отпадних вода које потичу од тачкастих и дифузних извора загађења;
(3) хаваријска загађења вода и на отклањање њихових последица;
(4) реализацију и експлоатацију хидротехничких грађевина;
(5) радове и мере на превенцији и заштити од штетних хидролошких појава.
Члан 5.
Основна начела
Стране ће, ради остваривања циља Споразума, сарађивати на основама начела једнакости, суверености, територијалног интегритета, узајамности, заједничке добробити и са најбољим намерама.
Стране су сагласне да, у оквиру сарадње која је предмет овог споразума, посебно примењују начела: одрживог коришћења прекограничних вода, предострожности, реципроцитета, „корисник плаћа”, „загађивач плаћа”, и одређивање прихватљивог ризика од штетних хидролошких појава у циљу смањивања истих, као што је то утврђено у Оквирној директиви о водама и Директиви о поплавама.
путем:
Члан 6.
Начини сарадње
Стране ће, ради реализације одредаба овог споразума, сарађивати
1) прописане размене информација по свим питањима која су предмет
овог споразума;
2) консултација и заједничких активности за одрживо управљање прекограничним водама;
3) предузимања законодавних, административних, техничких и других мера потребних за примену овог споразума.
Сарадња између Страна детаљније је уређена актима донетим од стране Српско-румунске комисије за одрживо управљање прекограничним водама (у даљем тексту: Комисија).
Примена одредаба овог споразума се врши у складу са правилницима и другим документима који утврђују детаље сарадње између надлежних органа држава Страна.
У случају потребе, у складу са договором Страна, израђују се нови правилници и друга документа, односно ажурирају се постојећи.
Члан 7.
Обавеза консултације између Страна у случају интервенција
Надлежни органи држава Страна ће све интервенције које су предмет овог споразума извршавати уз претходно обављене консултације са другом Xxxxxxx. Уколико друга Xxxxxx није саопштила свој став у року од 60 дана од дана пријема последњег захтева сматра се да је интервенција прихваћена.
Изузетак су пројекти финансирани од стране Европске уније и/или других међународних субјеката када је рок за саопштавање става 30 дана од пријема последњег захтева, и ванредне ситуације када се консултације морају извршити у што краћем року. Председници Комисије писаним путем ће се обавештавати о ставу.
Члан 8.
Пружање узајамне помоћи
Пружање узајамне помоћи између Страна за време опасности од штетних хидролошких појава и за време хаваријског загађења вода, ради отклањања поменуте опасности или враћања у првобитно стање, врши се на
основу овог споразума, националних прописа Страна и других споразума из ове области.
Члан 9.
Реализација пројеката уз међународну помоћ
Пројекти који се реализују у области примене овог споразума, уз међународну техничко-економску помоћ или инострано кредитирање, подлежу одредбама овог споразума.
Надлежни органи држава Страна ће размењивати информације у вези са припремама и спровођењем пројеката из става 1. овог члана.
II. ДЕО
ОБЛАСТИ САРАДЊЕ
Члан 10.
Праћење свих аспеката (мониторинг) вода, размена и анализа података и информација
Надлежни органи држава Страна обезбеђују мониторинг статуса прекограничних вода, у складу са посебним правилницима, израђеним у складу са одредбама Споразума и са одредбама Оквирне директиве о водама.
Стране, у циљу ефикасног испуњавања одредаба Споразума, договарају путем посебних правилника размену метеоролошких и хидролошких података, информација о квалитету прекограничних површинских вода, података о режиму рада, функционисању и стању хидротехничких грађевина и других информација потребних за разумевање, превенцију, оцену и отклањање штетних хидролошких појава и хаваријских загађења који имају прекогранични утицај.
За подземне прекограничне воде, Стране ће вршити редовна мерења нивоа и размену релевантних расположивих података на основу посебног правилника.
Стране ће утврдити усаглашене програме мониторинг параметара квалитета и квантитета површинских прекограничних вода у области примене Споразума, који ће се користити ради узбуњивања у случају појаве штетних хидролошких појава, укључујући и хаваријска загађења.
За време одбране од штетних хидролошких појава, Стране ће обављати размену података у складу са посебним правилником.
Свака страна ће одредити своје овлашћене надлежне органе за размену података и информација.
Члан 11.
Заштита и одрживо коришћење прекограничних вода
Стране ће предузимати мере да:
1) спрече погоршање и побољшавају квалитет површинских вода, са циљем достизања доброг статуса, а да значајно измењена и вештачка водна тела достигну добар еколошки потенцијал и добар хемијски статус;
2) спрече погоршање, побољшавају квалитет подземних вода, са циљем достизања доброг хемијског и квантитативног статуса;
3) се коришћење и заштита површинских вода не реализује на штету подземних вода и обрнуто.
Надлежни органи држава Страна ће сходно одредбама посебног правилника, као и на основу заједнички усвојене методологије и усаглашених критеријума, периодично оцењивати квалитет прекограничник површинских вода на утврђеним профилима и тенденције у квалитету прекограничних површинских вода.
Стране ће користити листу загађујућих, приоритетних и приоритетних хазардних супстанци сагласно са Оквирном директивом о водама и Директивом о стандардима квалитета животне средине.
У случају појаве прекограничног утицаја тачкастих и дифузних извора загађења, укључујући загађење органским супстанцама и нутријентима, надлежни органи држава страна ће предузимати мере ради праћења, смањења и ограничавања утицаја на квалитет прекограничних вода.
Надлежни органи држава Страна ће приликом издавања водних аката за нове објекте или реконструкције из области примене овог споразума, настојати да примене најбоље расположиве технологије.
Стране ће идентификовати водне ресурсе на зони примене Споразума, које се користе за дугорочно снабдевање водом намењеном за пиће и међусобно ће се информисати о областима која захтевају посебну заштиту.
Стране ће обављати систематска мерења протицаја и усаглашаваће податке на граничним профилима прекограничних површинских вода на основу посебног правилника. У ситуацијама када резултати мерења протицаја не могу бити усаглашени, резултати мерења ће се поново заједнички анализирати на основу посебног правилника.
Стране ће сарађивати ради хармонизације свих аспеката који имају прекогранични утицај у овиру планова управљања које свака Страна израђује за територију своје државе.
Члан 12.
Хаваријска загађења
Надлежни органи држава Страна ће предузети мере за спречавање, ограничавање и отклањање последица хаваријских загађења прекограничних вода.
Стране ће у најкраћем могућем року обавестити једна другу, уколико се догоди такво хаваријско загађење прекограничних вода, које може да има прекогранични утицај или у случају да се тај утицај са великом вероватноћом може очекивати. У овом смислу користиће се систем за узбуњивање у случају хаваријских загађења (AEWS) Међународне комисије за заштиту реке Дунав или други видови обавештавања у складу са посебним правилником.
Стране у циљу ограничења последица хаваријског загађења прекограничних површинских вода од нафтних деривата или других пливајућих загађења, интервенисаће на заједнички договореним оптималним профилима након настанка хаваријског загађења према месту настанка хаваријског загађења и датој ситуацији.
Члан 13.
Заштита од штетних хидролошких појава
Стране ће сарађивати у области заштите од штетних хидролошких појава на зонама примене Споразума у складу са посебним правилницима.
Свака Страна ће предузети све потребне мере ради осигурања слободног отицаја воде и леда на зонама примене Споразума у складу са посебним правилником.
Стране ће стално одржавати у функционалном стању и под надзором хидротехничке грађевине у функцији одбране од поплава, изграђене на зонама примене Споразума, у складу са одредбама посебног правилника.
Стране неће изводити радове, нити предузимати једностране мере тако да на територији државе друге Стране проузрокују поплаве, исушивање, забарења, заслањења и депоновање наноса. Стране ће управљати хидротехничким грађевинама на зонама примене Споразума тако да не настану горе наведене последице.
Стране ће предузети све потребне мере и редовно одржавати постојеће хидротехничке грађевине на прекограничним водама на зонама примене Споразума, као и канале и корита прекограничних водотока, ради спречавања њихове деградације и обезбеђења слободног отицања воде и проноса леда.
Од момента констатовања настанка опасности и у току одбране од поплава и леда, Стране ће активности на територијама својих држава вршити уз одржавање сталне везе са другом Страном, а у складу са посебним правилником. Надлежни органи држава Страна могу се састати по потреби, на захтев и на територији државе било које Стране, ради увида у ситуацију на терену и примени мера одбране.
У случају евентуалног акцидента на хидротехничким грађевинама, обе Стране ће предузети потребне мере за одбрану, у складу са посебним правилником, сарађујући међусобно.
Члан 14.
Начин одређивања трошкова
Трошкови одржавања и коришћења хидротехничких грађевина, које служе интересима обеју Страна, а који су изграђени пре ступања на снагу овог споразума, падају на терет Стране на територији чије државе се налазе.
Трошкови у вези са радовима и хидротехничким грађевинама које се граде на територији државе једне од Страна, али који служе искључиво интересима друге Стране, сносиће заинтересована Страна.
Финансијска питања везана за примену овог споразума, која одредбама овог споразума нису уређена, Стране ће решавати кроз консултације у складу са важећим националним законодавством Страна.
Трошкови који настају приликом реализације одредаба овог споразума, могу се покрити и коришћењем међународних финансијских средстава.
Стране ће усаглашено деловати и сарађиваће на обезбеђењу финансијске помоћи и реализацији пројеката.
Члан 15.
Одржавање топографских репера
Стране обезбеђују одржавање на сопственој територији, у секторима водотока и канала у зони примене овог споразума, и у случају потребе, завршетак и обнову топографских висинских и хоризонталних репера који се користе за реализацију и одржавање хидротехничких радова.
Свака Страна ће ове тачке и податке о њима ставити на коришћење и располагање другој Страни.
Члан 16.
Истраживање и развој
Стране могу, ради испуњења циљева овог споразума, радити на заједничким или посебним научно-истраживачким и развојним пројектима, уз размену и усаглашавање циљева и резултате пројеката. Наведени пројекти се могу, уз сагласност обе Стране, изводити заједно са трећим државама или међународним организацијама.
Стране ће, ради остваривања одредбе става 1. овог члана, на захтев и на основу утврђеног поступка, размењивати публикације и расположиву техничку и другу документацију.
III. ДЕО
СРПСКО - РУМУНСКА КОМИСИЈА ЗА ОДРЖИВО УПРАВЉАЊЕ ПРЕКОГРАНИЧНИМ ВОДАМА
Члан 17.
Оснивање и састав Комисије
Ради испуњења циља и одредаба овог споразума, оснива се Српско – румунска комисија за одрживо управљање прекограничним водама.
Комисија се састоји од председника, заменика председника, секретара и два члана са сваке Стране.
Стране ће се међусобно обавештавати дипломатским путем о именовању и разрешењу председника Комисије. Председници ће се међусобно обавештавати писаним путем о саставу Комисија.
Члан 18.
Радна тела Комисије
Комисија може да образује подкомисије за питања која су сталног карактера и ad-hoc и може да по потреби користи у својим активностима друге стручњаке.
Члан 19.
Заседања Комисије
Комисија одржава редовна годишња заседања, наизменично на територијама држава Страна. У случају потребе, на захтев једне од Страна, може се сазвати ванредно заседање Комисије.
Председници, заменици и секретари Комисије могу се састајати између заседања у циљу разматрања и решавања питања која су предмет Споразума.
Члан 20.
Пословник о организацији и функционисању Комисије
Комисија на свом првом заседању доноси Пословник о организацији и функционисању којим се уређује процедура и начин рада, као и питања која су од значаја за рад Комисије и њених радних тела.
Члан 21.
Доношење одлука Комисије
Заседања и рад Комисије одвијају се на српском и румунском језику.
Записник са заседања сачињава се у по два оригинална примерка на српском и румунском језику чији су текстови подједнако аутентични.
Записник потписују председници Комисије. У записник са заседања се уносе усвојене одлуке Комисије.
Питања о којима Комисија није постигла сагласност уносе се у записник са заседања, с тим да се започну активности на њиховом решавању у року не дужем од шест месеци од завршетка заседања.
Одлуке Комисије са заседања усвајају се у складу са националним законодавством Страна и ступају на снагу након добијања последњег обавештења о њиховом прихватању.
На заседања Комисије, на основу претходног договора председника, могу бити позвани, у својству посматрача, представници националних и међународних институција и других органа заинтересованих за област примене Споразума.
Члан 22.
Трошкови рада Комисије
Трошкове организовања и одржавања заседања Комисије и састанака поткомисија, односно састанака стручњака, сноси она Страна на територији чије државе се састанак одржава. Свака Страна за себе сноси трошкове учешћа на заседањима Комисије и другим састанцима.
Члан 23.
Главни задаци Комисије
Ради реализације одредаба овог споразума, Комисија:
1) Стара се, прати и по потреби испитује на терену реализацију одредаба овог споразума, констатује евентуалне недостатке у сарадњи Страна и усваја мере за њихово превазилажење;
2) Усваја правилнике у оквиру којих су утврђене зоне примене Споразума;
3) Утврђује и по потреби новелира садржај и учесталост размене података и информација, који се обавља у редовним и ванредним ситуацијама у оквирима овог споразума, у складу са националним прописима који уређују заштиту података и прати реализацију размене;
4) Утврђује заинтересованост Страна за хидротехничке радове који су предмет Споразума, усаглашава достављену техничку документацију и проверава изведене радове;
5) Усклађује правилнике и методологије који су на снази са овим споразумом, и у случају потребе, стара се о изради нових;
6) Утврђује задатке сталних и ad-hoc поткомисија, прати начин реализације задатака и одобрава записнике сачињене на састанцима поткомисија и састанцима стручњака;
7) Предлаже измене и допуне овог споразума, и даје предлоге Xxxxxxxx за решавање питања у вези са његовом применом;
8) Обавља и друге активности које произилазе из примене овог споразума.
IV. ДЕО
ПРЕЛАЗАК ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ И ОСЛОБАЂАЊЕ ОД ПЛАЋАЊА ЦАРИНЕ
Члан 24.
Прелазак државне границе
Прелазак државне границе лица држава Страна врши се у складу са важећим режимом преласка државне границе између две државе у складу са важећим законодавством у тренутку преласка државне границе.
Питања преласка државне границе лица која учествују у спровођењу овог споразума, дефинисаће се посебним правилником. Овим правилником ће се нарочито утврдити оквирни садржај списка, разлози, услови и потребе за преласком државне границе, као и остали детаљи везани за прелазак државне границе како у редовним тако и у ванредним ситуацијама.
Члан 25.
Правила у вези са царином и таксама
Приликом извођења радова у области управљања водама, ради превенције и ограничавања ефеката поплава и хаваријских загађења и интервенција на хидротехничким грађевинама, који се врше у складу са одредбама овог споразума, за пренос материјала, механизације, превозних средстава, опреме и других добара на територији државе друге Стране, примењују се важеће одредбе законодавства држава Страна из ове области.
V. ДЕО
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 26.
Решавање спорова
Стране ће настојати да се све нејасноће у тумачењу и примени одредаба овог споразума и евентуална нерешена питања која из тога проистекну решавају у оквиру Комисије. Спорови о којима се у оквиру Комисије не постигне сагласност, биће предмет решавања, путем консултација, између Страна.
Aкo Стрaнe нe успejу дa рeшe спoрна питања oкo тумaчeњa или примeнe oдрeдaбa oвoг спoрaзумa, свaкa Стрaнa мoжe прeдлoжити решавање спора на начин и према процедури предвиђеној Прилoгoм V Конвенције о заштити реке Дунав (Xxxxxx, 1994).
Члан 27.
Однос према другим међународним споразумима
Одредбе овог споразума не задиру у права и обавезе које су обухваћене у другим међународним споразумима где су Стране уговорнице.
Члан 28.
Ступање на снагу
Споразум ступа на снагу даном пријема последњег писаног обавештења дипломатским путем о испуњености услова за ступање на снагу Споразума у складу са националним законодавствима Страна.
Члан 29.
Важење и измене
Споразум се закључује на период од 10 година. Важење овог споразума ће се продужити аутоматски за период од по пет (5) година, уколико ниједна од страна писаним обавештењем дипломатским путем, не обавести о својој намери да га откаже најмање шест месеци пре истека рока важења.
Свака Страна може предложити измене и/или допуне Споразума. Измене и/или допуне ступају на снагу на начин утврђен у члану 28. овог споразума.
Члан 30.
Важење ранијег Споразума
Ступањем на снагу овог споразума престаје да важи Споразум између Федеративне Народне Републике Југославије и Румунске Народне Републике о хидротехничким питањима на хидротехничким системима и водотоцима граничним или пресеченим државном границом (Букурешт, 1955), са изузетком правилника и методологија наведених у Прилогу 1 који чини саставни део овог споразума, ако исти нису у супротности са овим споразумом.
Потписано у Букурешту, дана 5. јуна 2019. године, у два (2) оригинална примерка сваки на српском и румунском језику, при чему су оба текста једнако аутентична.
ЗА ВЛАДУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Xxxxxxxxx Xxxxxxxxx, с.р.
Министар пољопривреде шумарства и водопривреде
ЗА ВЛАДУ РУМУНИЈЕ
Xxxx Xxxxx, с.р.
Министар вода и шума
Члан 3.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије - Међународни уговори”.
ПРИЛОГ 1
Листа правилника и методологија закључених на основу Споразумa између Федеративне Народне Републике Југославије и Румунске Народне Републике о хидротехничким питањима на хидротехничким системима и водотоцима граничним или пресеченим државном границом (Букурешт, 1955):
1) Пословник о раду Југословенско – румунске хидротехничке комисије (усвојен на 1. заседању Мешовите хидротехничке комисије 1956. године);
2) Заједнички правилник за одбрану од поплава на водотоцима и хидротехничким системима граничним или пресеченим државном југословенско-румунском границом (усвојен на 18. заседању Мешовите хидротехничке комисије 1971. године са свим изменама и допунама);
3) Правилник за функционисање уставе Томашевац (усвојен на 23. заседању Мешовите хидротехничке комисије 1980. године);
4) Методологија заједничког испитивања квалитета вода на граничним профилима водотока који чине или су пресечени југословенско-румунском границом (усвојена на 29. заседању Мешовите хидротехничке комисије 1998. године).