Contract
КОМБИНОВАНИ ТЕКСТ
Мултилатералне конвенције за примјену мјера које се у циљу спрјечавања ерозије пореске основице и премјештања добити односе на пореске уговоре
и
Уговора између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Републике Финске о избјегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак
и на имовину
(који се примјењује у односима између Босне и Херцеговине и Републике Финске)
Опште напомене у вези са комбинованим текстом
Овај документ, у односима између Босне и Херцеговине и Републике Финске, представља комбиновани текст за примјену Уговора између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Републике Финске о избјегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину, потписаног 8. 5.1986. године (Уговор) измијењеног Мултилатералном конвенцијом за примјену мјера које се у циљу спрјечавања ерозије пореске основице и премјештања добити односе на пореске уговоре коју је, Босна и Херцеговина потписала 30.10.2019. године а Република Финска потписала 7. 6.2017. године (МЛИ).
Овај документ је припремљен у сарадњи са надлежним органом Репиублике Финске и представља заједничко разумијевање измјена које су у Уговор унијете због МЛИ.
Документ је припремљен на основу ставова о МЛИ који су Депозитару, након депоновања инструмента о ратификацији, достављени 16.9.2020. године од стране БиХ и 25.2.2019. године од стране Финске, као и на основу консолидоване МЛИ позиције коју је доставила Република Финска 27.06.2023. године
Ови ставови о МЛИ се могу промијенити, као што то и предвиђа МЛИ. Промјена ставова о МЛИ могла би да промјени ефекте које МЛИ има на Уговор.
Аутентични правни текстови Уговора и МЛИ имају предност и остају примјењиви правни текстови.
Одредбе МЛИ цитиране у овом документу су неслужбени преводи оригиналних одредби МЛИ на енглеском језику.
Одредбе МЛИ које се примјењују у односу на одредбе Уговора, укључене су у рубрике у тексту овог документа, у контексту релевантних одредаба Уговора. Рубрике које садрже одредбе МЛИ су, уопштено говорећи, унијете у складу са редосљедом одредаба ОЕЦД Модела Пореске конвенције из 2017. године.
Измјене текста одредаба МЛИ учињене су, у циљу њиховог усаглашавања са терминологијом која се користи у Уговору (као што су, „Обухваћени порески уговори”„Уговор”, „Уговорна јурисдикција” и „Државе уговорнице”) како би се олакшало разумијевање одредаба МЛИ. Промјене у терминологији имају за циљ побољшање читљивости документа а не, промјену суштине одредаба МЛИ. На сличан начин су, извршене измјене дијелова одредаба МЛИ који описују постојеће одредбе Уговора: описни језик је, у циљу лакшег читања, замјењен правним одредницама постојећих одредаба.
У свим случајевима, упућивање на одредбе Уговора или на Уговор, треба разумјети као да се упућивање врши на Уговор, онако како је измјењен одредбама МЛИ, под условом, да су се такве одредбе МЛИ и примијениле.
Упућивање: Аутентични правни текст МЛИ може се наћи на веб страници Депозитара (ОЕЦД): - на енглеском језику: xxxx://xxx.xxxx.xxx/xxx/xxxxxxxx/xxxxxxxxxxxx-xxxxxxxxxx-xx- implement-tax-treaty-related- measures-to-prevent-BEPS.pdf; и - на француском језику: xxxx://xxx.xxxx.xxx/xx/xxxxxxxxx/xxxxxxxxxxx/xxxxxxxxxx-xxxxxxxxxxxxx-xxxx-xx-xxxx-xx- oeuvre-des-mesures-relatives-aux-conventions-fiscales-pour-prevenir-le-BEPS.pdf. Текст МЛИ је објављен у „Службеном гласнику БиХ-Међународни уговори“, број 13/20 од 27.8.2020.год. Текст Уговора може се наћи на следећем линку: xxxx://xxx.xxx.xx/xxx/xxxxxx/xxxxxxx/xxxxxxx/Xxxxxxxxx0xxxxxxxxxxxx/00_xxxxxx_xx.xxx Ставови о МЛИ који су Депозитару након депоновања инструмента о ратификацији, достављени 16.9.2020. године од стране БиХ и 25.2.2019. године од стране Финске, могу се наћи на веб страници Депозитара (OECD) xxxx://xxx.xxxx.xxx/xxx/xxxxxxxx/xxxx-xxx-xxxxxxxxxxx- |
Напомене у вези ступања на снагу и почетка примјене одредаба МЛИ |
Одредбе МЛИ које се примењују на Уговор, не примењују се од истога датума као и оригиналне одредбе Уговора. Свака од одредаба МЛИ могла би да се примјењује од различитог датума, што зависи од врсте пореза на који се односи (порези по одбитку или остали наплаћени порези) као и од тога, шта су Босна и Херцеговина и Република Финска навеле у својим ставовима о МЛИ. Ступање на снагу МЛИ: 1. за Босну и Херцеговину: 1.1.2021. године и 2. за Републику Финску: 1.6.2019. године. Ако другачије није наведено у овом документу, одредбе МЛИ се, у односу на Споразум, примјењују: За Босну и Херцеговину - у односу на порезе по одбитку, на износе плаћене или приписане нерезидентима, када догађај који даје право на те порезе настане 1. јануара или послије 1. јануара 2021. године; - у односу на све остале порезе, за порезе који се наплаћују у односу на периоде опорезивања који почињу 1. јула или после 1.јула 2021. године. За Републику Финску - у односу на порезе по одбитку, на износе плаћене или приписане нерезидентима, када догађај који даје право на те порезе настане 1. јануара или послије 1. јануара 2021. године; |
- у односу на све остале порезе, за порезе који се наплаћују у односу на периоде опорезивања који почињу 1. јануара или послије 1.јануара 2021. године.
У складу са ставом 9. члана 28. и ставом 6. члана 29. МЛИ, став 4. члана 9. МЛИ се у односу на Споразум, примјењује: За Босну и Херцеговину а) у односу на порезе по одбитку, на износе плаћене или приписане нерезидентима, када догађај који даје право на те порезе настане 1. јануара 2024. или након тог датума; и б) у односу на све остале порезе, за порезе који се наплаћују у односу на периоде опорезивања који почињу 1. јануара 2024. године. За Републику Финску а) с обзиром на порезе задржане на извору на износе плаћене или одобрене нерезидентима, гдје се догађај који доводи до таквих пореза догоди 1. јануара 2024. или након тог датума; и б) у односу на све остале порезе, за порезе који се наплаћује Република Финска у односу на периоде опорезивања који почињу 1. јануара 2024. године. |
УГОВОР
ИЗМЕЂУ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ
ЈУГОСЛАВИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ ФИНСКЕ О ИЗБЈЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА У ОДНОСУ НА ПОРЕЗЕ НА ДОХОДАК И НА ИМОВИНУ
Социјалистичка Федеративна Република Југославија и Република Финска,
[ЗАМЈЕЊЕН чланом 6. став 1. МЛИ]
[у жељи да закључе Уговор о избјегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину, са циљем да створе стабилне услове за свеобухватни развој привредне и друге сарадње и улагања између двије земље,]
Сљедећи члан 6. став 1. МЛИ замјењује текст који се односи на намјеру да се отклони двоструко опорезивање у преамбули овог уговора:
ЧЛАН 6 МЛИ - СВРХА ОБУХВАЋЕНОГ ПОРЕСКОГ УГОВОРА
У намјери да отклоне двоструко опорезивање у односу на порезе обухваћене овим уговором без стварања могућности за неопорезивање или снижено опорезивање кроз пореску евазију или избјегавање (укључујући злоупотребу уговора, у циљу добијања олакшица предвиђених у овом уговору у посредну корист резидената трећих јурисдикција),
споразумјеле су се о сљедећем:
Члан 1.
ЛИЦА НА КОЈА СЕ ПРИМЈЕЊУЈЕ УГОВОР
Овај Уговор се примјењује на лица која су резиденти једне или обје државе уговорнице.
Члан 2.
ПОРЕЗИ НА КОЈЕ СЕ ПРИМЈЕЊУЈЕ УГОВОР
1. Овај уговор се примјењује на порезе на доходак и на имовину које заводи држава уговорница или њене друштвено–политичке заједнице, неовисно од начина на који се плаћају.
2. Порезима на доходак и на имовину сматрају се сви порези који се заводе на укупан доходак, на укупну имовину или на дијелове дохотка или имовине, укључујући порезе на приходе од отуђења покретнина или некретнина, порезе на укупне износе личних доходака које исплаћују предузећа, као и порезе на прираст имовине.
3.Постојећи порези на које се примјењује овај Уговор, су:
a. у Југославији:
i. порез из дохотка,
ii. порез из личног дохотка радника,
iii. порезиз личног дохотка од пољопривредне дјелатности,
iv. порез из личног дохотка од привредне дјелатности,
v. порезиз личног дохотка од професионалне дјелатности,
vi. порез из накнаде од ауторских права, патената и техничких унапријеђења,
(vii) порез на приход од имовине и имовинских права,
(viii) порез на имовину,
(ix) порез на укупан приход грађана,
(x) порез из дохотка страног лица од привредне и професионалне дјелатности,
(xi) порез на добит страног лица по основу улагања средстава у домаћу организацију удруженог рада,
(xии) порез на приход остварен од превозничке дјелатности страног лица које нема представништво на територију Социјалистичке Федеративне Републике
Југославије
(у даљњем тексту: "југословенски порез").
b) у Финској:
(xiii) порез на државни доходак и имовину,
(xiv) општински порез,
(xv) црквени порез,
(xvi) порез по обустави на доходак нерезидената (у даљњем тексту: "Фински порез“).
4. Уговор се примјењује и на исте или битно сличне порезе који се заведу послије дана потписивања овог уговора поред или умјесто постојећих пореза. Надлежни органи држава уговорница саопштавају једни другима битне промјене извршене у њиховим пореским законима.
Члан 3.
ОПШТЕ ДЕФИНИЦИЈЕ
1. За потребе овог Уговора:
а) Израз "Југославија" означава Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, а употрјебљен у географском смислу означава териториј Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и подручје које се граничи с територијалним морем Социјалистичке Федеративне Републике Југославије на коме, према законима Југославије и у складу с међународним правом, Југославија може, да остварује право истраживања и искориштавања природних богатстава морског дна и подморја.
b) Израз "Финска" означава Републику Финску, а употрјебљен у географском смислу означава териториј Републике Финске и подручје које се граничи с територијалним морем Републике Финске на коме, према законима Финске и складу са међународним правом, Финска може да остварује право истраживања и искориштавања природних богатстава морског дна и подморја.
c) Израз "лице" означава:
(i) у случају Југославије – физичко и правно лице,
(ii) у случају Финске – физичка лица, друштво и сваку другу групу лица,
d) Израз "друштво" означава:
(i) у случају Југославије – организацију удруженог рада и друго правно лице подложно опорезивању,
(ii) у случају Финске – правно лице или лице које се сматра као правно лице за пореске сврхе.
e) Изрази "предузеће државе уговорнице" и "предузеће друге државе уговорнице" означавају, зависно од смисла, у случају Југославије, организацију удруженог рада и
другу самоуправну организацију и заједницу, радне људе који личним радом самостално обављају дјелатности и предузеће основано у складу са законима Југославијекојимруководирезидент
Југославије, а у случају Финске, предузеће којим руководи резидент Финске.
f) Израз "државаљнин" означава:
(i) у случају Југославије – физичко лице које премаважећимјугославенским
законима има држављанство Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и свако југословенско правно лице,
(ii) у случају Финске, физичко лице које има држављанство Финске и свако правно лице, партнерство и удружење које остварује тај свој статус према важећим законима у Финској.
g) Израз "међународни промет" означава превоз бродом или ваздухопловом који користи предузеће чије се сједиште стварне управе налази у држави уговорници, осим ако се брод или ваздухоплов користи искључиво између мјеста у другој држави уговорници,
h) израз "надлежан орган" означава:
(i) у случају Југославије – Савезни секретаријат за финансије, односно његовог овлаштеног представника,
(ii)у случају Финске – Министарство финансија или његовог овлаштеног представника,
2. Када држава уговорница примјењује овај уговор, сваки израз који није дефиниран Уговором има значење према закону те државе који се односи на порезе на које се овај уговор примјењује.
Члан 4. РЕЗИДЕНТ
1. У смислу овог уговора, израз "резидент државе уговорнице" означава лице које у држави уговорници, према закону те државе, подлијеже опорезивању по основи свог пребивалишта, боравишта, сједишта управе или другог обиљежја сличне природе.
2. Ако је, према одредбама става 1. овог члана, физичко лице резидент обје државе уговорнице, његов се статус одређује на сљедећи начин:
a) Сматра се да је резидент државе у којој има стално мјесто становања. Ако има стално мјесто становања у обје државе, сматра се да је резидент државе са којом су његове личне и економске везе тјешње (средиште животних интереса),
b) ако не може да се одреди у којој држави има средиште животних интереса или ако ни у једној држави нема стално мјесто становања, сматра се да је резидент државе у којој има уобичајено мјесто становања,
c) ако има уобичајено мјесто становања у обје државе или га нема ни у једној од њих, сматра се да је резидент државе чији је држављанин,
d) ако је држављанин обје државе или ни једне од њих, надлежни органи држава уговорница ријешиће питање заједничким договором.
3. Ако је, према одредбама става 1. овог члана, лице, осим физичког, резидент обје државе уговорнице, сматра се да је резидент државе у којој се налази његово сједиште стварне управе.
Члан 5.
СТАЛНА ПОСЛОВНА ЈЕДИНИЦА
1. У смислу овог уговора, израз "стална пословна јединица" означава стално мјесто пословања преко којега се пословање предузећа потпуно или дјелимично обавља.
2. Под изразом "стална пословна јединица" подразумијева се нарочито:
a) сједиште управе,
b) филијала,
c) пословница,
d) фабрика,
e) радионица,
f) рудник, каменолом или друго мјесто искориштавања природних богатстава.
3. Градилиште или грађевински или инсталацијски радови чине сталну пословну јединицу само ако трају дуже од дванаест мјесеци.
4. Изузетно од одредаба ст. 1, 2. и 3. овог члана, под изразом "стална пословна јединица "не подразумијева се:
a) кориштење објеката и опреме искључиво у сврху ускладиштења, излагања или испоруке добара или робе који припадају предузећу,
b) одржавање залихе добара или робе који припадају подузећу искључиво у сврху ускладиштења, излагања или испоруке,
c) одржавање залихе добара или робе која припада предузећу искључиво са сврхом да је друго предузеће преради,
d) одржавање сталног мјеста пословања искључиво у сврху куповине добара или робе или прибављања обавјештења за предузеће,
e) одржавање сталног мјеста пословања искључиво у сврху вођења других дјелатности које имају припремни или помоћни карактер за предузеће,
f) одржавање сталног мјеста пословања искључиво у сврху дјелатности наведених у подставовима од а) до е), у било којој комбинацији, под условом да је укупна дјелатност сталног мјеста пословања која
настаје из ове комбинације припремног или помоћног карактера.
5. Изузетно од одредаба ст. 1. и 2. овог члана, ако лице - осим заступника са самосталним статусом на кога се примјењује став 6. - ради у име предузећа и има и уобичајено користи у држави уговорници овлаштење да закључује уговоре у име предузећа, сматра се да то предузеће има сталну пословну јединицу у тој држави у односу на дјелатности које то лице обавља за предузеће, осим ако су дјелатности тог лица ограничене на дјелатности наведене у ставу 4. овог члана које, ако би се обављале преко сталног мјеста пословања, не би чиниле ово стално мјесто пословања сталном пословном јединицом према одредбама тог става.
6. Не сматра се да предузеће државе уговорнице има сталну пословну јединицу у држави уговорници само зато што своје пословање обавља у тој
држави преко посредника, генералног комисионог заступника или другог представника са самосталним статусом, ако та лица дјелују у оквиру своје редовне пословне дјелатности.
7. Чињеница да друштво које је резидент државе уговорнице контролише или је под контролом друштва које је резидент друге државе уговорнице или које обавља пословање у тој другој држави (било преко сталне пословне јединице или на други начин) сама по себи није довољна да се једно друштво сматра сталном пословном јединицом другог друштва.
Члан 6.
ДОХОДАК ОД НЕПОКРЕТНОСТИ
1. Доходак који резидент државе уговорнице оствари од непокретности (укључујући доходак од пољопривреде или шумарства) која се налази у другој држави уговорници може се опорезивати у тој другој држави.
2. За потребе овог уговора, израз "непокретност" има значење према закону државе уговорнице у којој се наведена имовина налази. Поморски и ријечни бродови и ваздухоплови не сматрају се непокретностима.
3. Одредбе става 1. овог члана примјењују се и на доходак који се оствари од непосредног кориштења, изнајмљивања или другог начина кориштења непокретности.
4. Одредбе ст. 1. и 3. овог члана примјењују се и на доходак од непокретности предузећа и на доходак од непокретности која се користи за обављање самосталних личних дјелатности.
Члан 7.
ДОХОЦИ ОД ПОСЛОВАЊА
1. Дохоци предузећа државе уговорнице опорезују се само у тој држави, осим ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази. Ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице, дохоци предузећа могу бити опорезивани у тој другој држави, али само до износа који се приписује тој сталној пословној јединици.
2. У складу с одредбама става 3. овог члана, ако
предузеће државе уговорнице обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази, у свакој држави уговорници приписују се тој сталној пословној јединици дохоци које би могла остварити да је била одвојено и посебно предузеће које се бави истим или сличним дјелатностима под истим или сличним условима и да је пословала потпуно самостално с предузећем чија је стална пословна јединица.
3. При одређивању доходака сталне пословне јединице, као одбици признају се трошкови који су учињени за потребе сталне пословне јединице, укључујући и извршне и опће административне трошкове тако учињене, у држави у којој се стална пословна јединица налази или на другом мјесту.
4. Ако је у држави уговорници уобичајено да се дохоци који се приписују сталној пословној јединици одређују на темељу расподјеле укупних доходака предузећа на његове посебне дијелове, рјешење из става 2. не спјречава ту државу уговорницу да таквом уобичајеном расподјелом одреди дохотке који се опорезују. Усвојени метод расподјеле треба да буде такав да резултат буде у складу са начелима која су садржана у овом члану.
5. Сталној пословној јединици се не приписују дохоци ако та стална пословна јединица само купује добра или робу за предузеће.
6. За потребе претходних ставова, дохоци који се приписују сталној пословној јединици одређују се истом методом из године у годину, осим ако постоји оправдан и довољан разлог да се поступи друкчије.
7. Добит коју из извора у Југославији оствари резидент
Финске од улагања средстава у домаћу организацију удруженог рада може се опорезивати у Југославији.
8. Ако дохоци обухватају и дијелове дохотка који су на посебан начин регулирани у другим члановима овог уговора, одредбе овог члана не утичу на одредбе тих чланова.
Члан 8.
ПОМОРСКИ И ВАЗДУШНИ САОБРАЋАЈ
1. Дохоци од кориштења бродова или ваздухоплова у међународном саобраћају опорезују се само у држави уговорници у којој се налази сједиште стварне управе предузећа.
2. Ако се сједиште стварне управе предузећа које се бави поморским саобраћајем налази на поморском броду, сматра се да се налази у држави уговорници у којој се налази матична лука поморског брода или, ако нема матичне луке, у држави уговорници чији је резидент корисник поморског или ријечног брода.
3. Одредбе става 1. овог члана примјењују се и на дохотке од судјеловања у пулу, заједничком пословању или међународној пословној агенцији.
Члан 9.
УДРУЖЕНА ПРЕДУЗЕЋА
1. Ако
a) предузеће државе уговорнице учествује непосредно или посредно у управљању, контроли или имовини предузећа друге државе уговорнице, или
b) иста лица учествују непосредно или посредно у управљању, контроли или имовини предузећа државе уговорнице и предузећа друге државе уговорнице,
и ако су у оба случаја између та два предузећа у њиховим трговинским или финансијским односима створени или наметнути увјети различити од оних који би били створени између самосталних предузећа, дохоци који би без тих услова настали за једно од предузећа, али због тих услова нису настали, могу се укључити у дохотке тог предузећа и сходно томе опорезивати.
Сљедећи члан 17. став 1. МЛИ примјењује се и има предност над одредбама овог уговора
Члан 17. МЛИ - Одговарајуће корекције
1.
Ако држава уговорница укључује у добит друштва те уговорне јурисдикције,
добит за коју је друштво друге уговорне јурисдикције опорезивано у тој другој уговорној јурисдикцији, и сходно томе је опорезује, и ако је тако укључена добит она добит коју би друштво прво споменуте уговорне јурисдикције остварило да су услови договорени између та два друштва били они услови које би договорила независна друштва, та друга уговорна јурисдикција врши одговарајућу корекцију износа пореза који је у њој утврђен на ту добит. Приликом вршења те корекције, водиће се рачуна о осталим одредбама овог споразума и, ако је то потребно, надлежни органи уговорних јурисдикција ће се међусобно консултовати.
Члан 10.
ДИВИДЕНДЕ
1. Дивиденде које је исплатило друштво, резидент државе уговорнице резиденту друге државе уговорнице, могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Дивиденде из става 1. овог члана могу се опорезивати и у држави уговорници чији је резидент друштво које исплаћује дивиденде, у складу са законима те државе, али тако разрезан порез не може прећи:
a) 5 посто од бруто – износа дивиденди ако је прималац друштво (изузимајући партнерство) које директно има најмање 25 одсто капитала друштва које исплаћује дивиденде,
b) 15 посто од бруто – износа дивиденди у свим другим случајевима.
Надлежни органи држава уговорница се договарају о начину примјене ових ограничења.
Овај став не утиче на опорезивање доходака друштва из којих се дивиденде исплаћују.
3. Израз "дивиденде", како је употријебљен у овом
члану, означава, у односу на Финску, доходак од дионица или других права која нису потраживања, која судјелују у дохоцима, као и доходак од других права друштава који је порески изједначен са дохотком од акција у законима те државе. Расподијељена добит коју резидент Финске оствари из извора у Југославији од свог улагања у домаћу организацију удруженог рада не сматра се дивидендама за потребе овог уговора.
4. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примјењују се ако прималац дивиденди, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници чији је резидент друштво које исплаћује дивиденде, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави или обавља у тој другој држави самосталне личне дјелатности из сталне базе која се налази у тој држави, а право на темељу којега се дивиденде исплаћују је повезано са сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се примјењују, према потреби одредбе чл. 7. или 14. овог уговора.
5. Ако друштво које је резидент државе уговорнице остварује добит или доходак из друге државе уговорнице, та друга држава не може да заведе порез на дивиденде које исплаћује друштво, осим ако су те дивиденде исплаћене резиденту те друге државе или ако је право на темељу којега се дивиденде исплаћују непосредно повезано са сталном пословном јединицом или сталном базом која се налази у тој
другој држави, нити да опорезује нерасподијељену добит друштва порезом на нерасподијељену добит друштва, чак ни у случају ако се исплаћене дивиденде или нерасподијељена добит у потпуности или дјелимично састоје од добити или дохотка који су настали у тој другој држави.
Члан 11. КАМАТА
1. Камата која настаје у држави уговорници и исплаћена је резиденту друге државе уговорнице опорезује се само у тој другој држави.
2. Израз "камата", како је употријебљен у овом
члану, означава доходак од државних хартија од вриједности, обвезница или облигација, неовисно од тога јесу ли осигуране залогом и да ли се на темељу њих стиче право на учешће у добити, доходак од потраживања сваке врсте, као и сваки други доходак који је изједначен са дохотком од позајмљеног новца према порезном закону државе у којој доходак настаје.
3. Одредбе става 1. овог члана се не примјењују ако приматељ камате, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој камата настаје, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави, или обавља у тој другој држави самосталне особне дјелатности из сталне базе која се налази у тој држави, а потраживање на које се плаћа камата је непосредно повезано с том сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се примјењују, према потреби, одредбе
чл. 7. или 14. овог уговора.
4. Ако, због посебног односа између платиоца и примаоца или између њих и неког другог лица, износ плаћене камате, имајући на уму потраживање за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца и прималаца, одредбе овог члана примјењују се само на износ који је био уговорен да таквог односа нема. У том случају више плаћен износ опорезује се у складу са законима сваке државе уговорнице, имајући на уму остале одредбе овог уговора.
Члан 12.
АУТОРСКЕ НАКНАДЕ
1. Ауторске накнаде које настају у држави уговорници и исплаћене су резиденту друге државе уговорнице могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Ауторске накнаде из ставка 1. овог чланка могу се опорезивати и у држави уговорници у којој настају, у складу са законима те државе, али тако разрезан порез не може прећи 10 посто од бруто - износа ауторских накнада. Надлежни органи држава уговорница се договарају о начину примјене овог ограничења.
3. Израз "ауторске накнаде" како је употријебљен у овом члану, означава плаћања било које врсте која су примљена, као накнада за кориштење или за право кориштења ауторског права на књижевно, умјетничко или научно дјело, укључујући биоскопске филмове и филмове или траке за телевизију или радио, као и за кориштење или за право кориштења патената, заштитног знака, нацрта или модела, плана, тајне формуле или поступка, или за кориштење или за право кориштења индустријске, комерцијалне или научне опреме, или за обавијести које се односе на индустријска, комерцијална или научна искуства.
4. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана се не примјењују ако приматељ ауторских накнада, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој ауторске накнаде настају, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави, или обавља у тој другој држави самосталне личне дјелатности из сталне базе која се налази у тој држави, а право или имовина на основу којих се ауторске накнаде плаћају непосредно су повезани са сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се примјењују, према потреби, одредбе чл. 7. или 14. овог уговора.
5. Сматра се да ауторске накнаде настају у држави уговорници ако је исплатилац сама та држава, њена друштвено-политичка заједница или резидент те државе, а у случају Финске, статутарно тијело.
6. Изузетно од одредаба става 5. овог члана, ако особа која исплаћује ауторске накнаде, без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице, има у држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу на коју се односи обвеза на плаћање ауторских накнада, а те ауторске накнаде сноси та стална пословна јединица или стална база, сматра се да ауторске накнаде настају у држави уговорници у којој се налази стална пословна јединица или стална база.
7. Ако, због посебног односа између исплатиоца и примаоца или између њих и неког другог лица, износ ауторских накнада, имајући на уму кориштење, право или информацију за које су оне плаћене, прелази износ који би био уговорен између исплатиоца и примаоца одредбе овог члана примјењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају, више исплаћен износ се опорезује сагласно закону сваке државе уговорнице, имајући на уму остале одредбе овог уговора.
Члан 13.
ПРИХОД ОД ИМОВИНЕ
1. Приходи које оствари резидент државе уговорнице од отуђења непокретности наведене у члану 6. став 2. која се налази у другој држави уговорници могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Приходи од отуђења покретнина која чини дио имовине намијењене за пословање сталне пословне јединице коју предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници или од покретнине која припада сталној бази коју користи резидент државе уговорнице у другој држави уговорници за обављање самосталних личних дјелатности, укључујући и такве приходе од отуђења те сталне пословне јединице (саме или заједно са цијелим предузећем) или сталне базе, могу се опорезивати у тој другој држави.
3. Изузетно од одредаба става 2. овог члана, приходи од отуђења бродова или ваздухоплова који се користе у међународном саобраћају или од покретнине која служи за кориштење таквих поморских бродова или ваздухоплова, опорезују се само у држави уговорници у којој се налази сједиште стварне управе предузећа.
4. Приходи од отуђења имовине, осим имовине наведене у ст. 1, 2. и 3. овог члана, опорезују се само у држави уговорници чији је резидент лице које је отуђио имовину.
Члан 9. став 4. МЛИ примјењује се и има предност над одредбама овог уговора:
Члан 9. МЛИ - КАПИТАЛНИ ДОБИТАК ОД ОТУЂЕЊА АКЦИЈА ИЛИ ИНТЕРЕСА ЕНТИТЕТА КОЈИ СВОЈУ ВРИЈЕДНОСТ ОСТВАРУЈУ УГЛАВНОМ ОД НЕПОКРЕТНОСТИ
За потребе овог Уговора добит коју оствари резидент Државе уговорнице од отуђења акција или упоредивих интереса, као што су интереси у партнерству или трусту, могу се опорезовати у другој Држави уговорници ако су, у било којем периоду током 365 дана прије отуђења, ове акције или упоредиви интереси више од 50 посто своје вриједности остварили непосредно или посредно од непокретности која се налази у тој другој Држави уговорници.
Члан 14.
САМОСТАЛНЕ ЛИЧНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ
1. Доходак који оствари резидент државе уговорнице од професионалних дјелатности или других самосталних дјелатности опорезује се само у тој држави, осим ако располаже сталном базом у другој држави уговорници ради обављања својих дјелатности. Ако има такву сталну базу, доходак се може опорезивати у тој другој држави, али само до износа који се приписује тој сталној бази.
2. Изузимајући одредбе става 1. овог члана, доходак који оствари резидент државе уговорнице од професионалних дјелатности које обавља у другој држави уговорници не опорезује се у тој другој држави ако:
a) резидент борави у тој другој држави у периоду или у периодима који укупно не трају дуже од
183 дана у односној календарској години,
b) резидент нема сталну базу коју редовно користи у тој другој држави у периоду или у периодима који укупно трају 183 дана или више у тој календарској години.
3. Израз "професионалне дјелатности" посебно обухвата самосталне научне, књижевне, умјетничке, образовне или наставне дјелатности, као и самосталне дјелатности љекара, адвоката,
инжењера, архитеката, стоматолога и рачуновођа.
Члан 15.
РАДНИ ОДНОС
1. У складу са одредбама чл. 16, 17, 18. и 19, лични дохоци и друга слична примања која резидент државе уговорнице оствари из радног односа опорезују се само у тој држави, осим ако се рад обавља у другој држави уговорници. Ако се рад обавља у другој држави уговорници, таква примања могу се опорезивати у тој другој држави пошто су у њој остварена.
2. Изузимајући одредбе става 1. овог чланка, примања која резидент државе уговорнице оствари из радног односа у другој држави уговорници опорезују се само у првопоменутој држави:
a) ако прималац борави у другој држави у периоду или периодима који укупно не прелазе 183 дана у односној календарској години, и,
b) ако су примања исплаћена од стране или у име особе за коју или у чију корист је односни рад обављен, а које није резидент друге државе, и
c) ако примања не сноси стална пословна јединица или стална база коју особа за које или у чију корист је односни рад обављен има у другој држави.
3. а) Примања која физичком лицу исплаћује држава уговорница или њезина друштвено-политичка заједница или, у случају Финске, њено статутарно тијело опорезују се само у тој држави.
b) примања која физичкој особи исплаћује држава уговорница или њезина друштвено–политичка заједница или, у случају Финске, њено статутарно тијело, опорезују се само у другој држави уговорници ако је рад обављен у тој другој држави, а прималац је резидент те друге државе, и:
(i) држављанин те државе, или
(ii) није постао резидент те државе искључиво због обављања рада.
4. Примање које физичко лице оствари радом у вези са привредном дјелатношћу државе уговорнице или њезине друштвено-политичке заједнице или, у случају Финске, њеног статутарног тијела опорезује се у складу са одредбама ст. 1. и 2. овог члана.
5. Примања која физичка лица остваре радом у
Заједничком привредном представништву Југославије или у Туристичком савезу Југославије опорезују се у складу са одредбама става 3. овог члана.
6. Изузимајући претходне одредбе овог члана, примања остварена из радног односа на броду или ваздухоплову у међународном саобраћају могу се опорезивати у држави уговорници у којој се налази сједиште стварне управе предузећа.
Члан 16.
НАКНАДЕ ДИРЕКТОРА И НАКНАДЕ ОСТВАРЕНЕ ЗА РАД У ЗАЈЕДНИЧКИМ ОРГАНИМА ПОСЛОВАЊА
1. Накнаде директора и друга слична примања која оствари резидент Југославије у својству члана одбора, директора или другог сличног органа друштва које је резидент Финске могу се опорезивати у Финској.
2. Накнаде и друга слична примања која оствари резидент Финске у својству члана заједничког органа пословања друштва које је резидент
Југославије могу се опорезивати у Југославији.
Члан 17.
УМЈЕТНИЦИ И СПОРТИСТИ
1. Изузетно од одредаба чл. 14. и 15, доходак који оствари резидент државе уговорнице као извођач, као што је позоришни, филмски, радио или телевизијски умјетник или музичар или спортист, од личних дјелатности у том својству које су обављене у другој држави уговорници може се опорезивати у тој другој држави.
2. Ако доходак који се оствари непосредно или посредно од умјетничког програма или спортске утакмице не притече лично извођачу или спортисти него другом лицу, тај доходак се може, изузетно од одредаба чл. 7, 14. и 15. опорезивати у држави уговорници у којој су обављане дјелатности извођача или спортисте.
3. Изузимајући одредбе ст. 1. и 2. овог члана, доходак који се оствари од дјелатности из става 1. овога члана обављене у оквиру програма културне или спортске размјене који су одобриле обје државе уговорнице опорезује се само у држави уговорници чији је резидент тај извођач или спорташ.
Члан 18. ПЕНЗИЈЕ
1. Пензије и друга слична примања исплаћена резиденту државе уговорнице по основи ранијег радног односа опорезују се само у тој држави.
2. Изузимајући одредбе става 1. пензије које физичком лицу исплати држава уговорница, или њена друштвено–политичка заједница или, у случају
Финске, њено статутарно тијело из Буџета или из посебних средстава, опорезују се само у тој држави уговорници. Такве пензије опорезују се у другој држави уговорници само ако је прималац држављанин и резидент те државе.
3. Пензија коју физичко лице оствари радом који је у вези са привредном дјелатношћу државе уговорнице, или њене друштвено-политичке заједнице или, у случају Финске, њеног статутарног тијела опорезује се само у држави уговорници чије је физичко лице резидент.
4. Изузимајући одредбе ст. 1. и 3. овог члана, плаћања према Плану јавног социјалног осигурања државе уговорнице могу се опорезивати у тој држави.
Члан 19.
СТУДЕНТИ И УЧЕНИЦИ УСМЈЕРЕНОГ ОБРАЗОВАЊА
1. Средства која студент или ученик усмјереног образовања који је непосредно прије одласка у државу уговорницу био или је резидент друге државе уговорнице и који борави у првопоменутој држави искључиво ради образовања или обучавања добива за издржавање, образовање или обучавање не опорезују се у тој држави, под условом да та средства настају из извора изван те државе.
2. Студент универзитета или друге институције за више образовање у држави уговорници или ученик усмјереног образовања који је био или је непосредно прије одласка у другу државу уговорницу резидент првопоменуте државе, а који борави у другој држави уговорници у периоду или периодима који укупно не прелазе 183 дана у
односној календарској години, не опорезује се у тој другој држави на примања за дјелатности које обавља у тој држави ако су те дјелатности
повезане с његовим студијама или обучавањем, а примања представљају зараду која му је потребна за издржавање.
Члан 20.
ОСТАЛИ ДОХОДАК
1. Дијелови дохотка резидента државе уговорнице, без обзира гдје су настали, који нису регулирани у претходним члановима овог уговора опорезују се само у тој држави.
2. Одредбе става 1. овог члана не примјењују се на доходак, осим на доходак од непокретности дефиниране у ставу 2. члана 6. ако прималац тог дохотка, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази или обавља у тој другој држави самосталне особне дјелатности из сталне базе која се у њој налази, а право или имовина на темељу којих се доходак плаћа непосредно су повезани са сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се примјењују, према потреби, одредбе чл. 7. или 14.
Члан 21. ИМОВИНА
1. Имовина која се састоји од непокретности наведене у ставу 2. члана 6. коју посједује резидент државе уговорнице и која се налази у другој држави уговорници може се опорезивати у тој другој држави.
2. Имовина која се састоји од покретнина која представља дио имовине намијењене пословању сталне пословне јединице коју предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници или од покретнине која припада сталној бази која служи резиденту државе уговорнице у другој држави уговорници за обављање самосталних личних дјелатности може се опорезивати у тој другој држави.
3. Имовина која се састоји од бродова и ваздухоплова који се користе у међународном саобраћају и покретности која служи за кориштење таквих поморских бродова и ваздухоплова опорезује се само у држави уговорници у којој се налази сједиште стварне управе предузећа.
4. Сва остала имовина резидента државе уговорнице опорезују се само у тој држави.
Члан 22.
ОТКЛАЊАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА
1. Ако резидент државе уговорнице остварује доходак или посједује имовину који се, у складу са одредбама овог уговора, могу опорезивати у другој држави уговорници, првопоменута држава одобрава:
a) као одбитак од пореза на доходак тог лица, износ једнак порезу на доходак који је плаћен у тој другој држави,
b) као одбитак од пореза на имовину тог лица , износ једнак порезу на имовину који је плаћен у тој другој држави.
Овај одбитак ни у ком случају неће бити већи од оног дијела пореза на доходак или на имовину, како је обрачунато прије него што је одбитак одобрен, који се односи, зависно од случаја, на доходак или имовину који се могу опорезивати у тој другој држави.
1. Изузетно од осталих одредби овог уговора, физичко лице које је резидент Југославије а према финском пореском закону у односу на финске порезе из члана
2. сматра се и резидентом Финске може се опорезовати у Финској. Финска одобрава југославенски порез плаћен на доходак или имовину као одбитак од финског пореза сагласно одредбама става 1. Одредбе овог става примјењују се само на држављане Финске.
2. Ако су, у складу с неком одредбом овог Уговора, доходак који оствари или имовина коју посједује резидент државе уговорнице изузети од пореза у тој држави, та држава може, при обрачунавању пореза на остали доходак или имовину тог резидента, да узме у обзир изузети доходак или имовину.
4. а) За потребе признавања одбитака у држави уговорници, порез плаћен у другој држави уговорници сматра се да обухвата порез који се иначе плаћа у тој другој држави али га је та држава умањила или од њега одустала у складу са својим законским одредбама које се односе на порезне стимулације.
б) Ова одредба се примјењује првих пет година важности Уговора, али надлежни органи држава уговорница могу се договорити и одлучити да ли ће се овај период продужити.
Члан 23.
ЈЕДНАК ТРЕТМАН
1. Држављани државе уговорнице не подлијежу у другој држави уговорници опорезивању или обавези у вези с опорезивањем који су друкчији или тежи од опорезивања и обавеза у вези с опорезивањем којима држављани те друге државе подлијежу или могу подлијегати у истим условима
2. Опорезивање сталне пословне јединице која предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници не може бити неповољније у тој другој држави од опорезивања предузећа те друге државе која обављају исте дјелатности. Ова одредба не може се тумачити тако да обвезује државу уговорницу да резидентима друге државе уговорнице одобрава лична ослобађања, олакшице и умањења за сврхе опорезивања због личног статуса или породичних обавеза које одобрава својим резидентима.
3. Камате, ауторске накнаде и друге исплате које плаћа предузеће државе уговорнице резиденту друге државе уговорнице, ради одређивања опорезивих доходака тог предузећа, одбијају се под истим увјетима као да су исплаћене резиденту првоспоменуте државе, осим у случајевима предвиђеним у одредбама члана 9, члана
11. став 4. или члана 12. става 7. овог уговора. На исти начин, дугови предузећа државе уговорнице резиденту друге државе уговорнице ради одређивања опорезиве имовине тог предузећа одбијају се под истим условима као да су били утврђени с резидентом првопоменуте државе.
4. Предузећа државе уговорнице, чију имовину потпуно или дјелимично посједују или контролирају, посредно или непосредно, један или више резидената друге државе уговорнице, у првоспоменутој држави уговорници не подлијежу опорезивању или обавези у вези са опорезивањем који су друкчији или тежи од опорезивања и обавеза у вези са опорезивањем којима друга слична предузећа првоспоменуте државе подлијежу или могу подлијегати
5 Одредбе овога члана примјењују се на порезе наведене у члану 2.
Члан 24.
ПОСТУПАК ЗАЈЕДНИЧКОГ ДОГОВАРАЊА
1. Ако резидент државе уговорнице сматра да мјере једне или обје државе уговорнице доводе или ће довести до тога да не буде опорезиван у складу са одредбама овог уговора, он може, без обзира на правна средства предвиђена унутарњим законом тих држава, изложити свој
случај надлежном тијелу државе уговорнице чији је резидент. Случај се мора пријавити у року од три године од првог обавјештења о акцији која је довела до опорезивања које није у складу са одредбама Уговора.
2. Надлежни орган, ако сматра да је приговор оправдан и ако није у могућности и да сам дође до задовољавајућег решења, настоји ријешити случај заједничким договором са надлежним органом друге државе уговорнице, ради избјегавања опорезивања које није у складу с овим уговором. Ако надлежни органи постигну договор, државе уговорнице ће завести порезе и одобрити поврат пореза, односно порезни кредит у складу са таквим договором. Договор ће се провести без обзира на врјеменска ограничења у унутарњем закону држава уговорница.
3. Надлежни органи држава уговорница настоје да заједничким договором отклоне тешкоће или нејасноће које настају при тумачењу или примјени Уговора. Нарочито се могу заједнички савјетовати ради постизања договора о расподјели дохотка у случајевима из члана 9. Могу се заједнички савјетовати и о отклањању двоструког опорезивања и за случајеве који нису предвиђени овим уговором.
4. Надлежни органи држава уговорница могу непосредно међусобно општити ради постизања договора у смислу ст. 1, 2. и 3. овог члана. Ако је потребно да се ради постизања договора обави усмена размјена мишљења, она се може обавити преко комисије састављене од
представника надлежних органа држава уговорница.
Члан 25.
РАЗМЈЕНА ОБАВЈЕШТЕЊЕ
1. Надлежни органи држава уговорница размјењују обавјештење које је потребно за примјену одредаба овог уговора или унутрашњих закона држава уговорница који се односе на порезе обухваћене Уговором ако је опорезивање према тим законима у складу с Уговором. Обавјештење примљено од државе уговорнице сматра се тајном исто као и обавјештење примљено у складу са унутарњим законима те државе и може се приопштити само лицима или тијелима (обухватајући судове и административна тијела) који су надлежни за разрез, или наплату, или присилну наплату, или судско гоњење или рјешавање жалби које се односе на порезе обухваћене Уговором. Они могу да дају обавјештења на суду, односно за судске одлуке.
2. Одредбе става 1. овог члана не могу се ни у ком случају тумачити тако као да надлежном
органу држава уговорница намеће обавезу да:
а) подузима управне мјере супротне законима или управној пракси те или друге државе уговорнице;
b) даје обавјештење које се не може добити по законима или у уобичајеном управном поступку те или друге државе уговорнице.
c) даје обавјештење које открива пословну или службену тајну, или пословни поступак или обавјештење чије би приопштење било супротно јавној политици (јавном поретку).
Члан 26.
ДИПЛОМАТСКИ И КОНЗУЛАРНИ ПРЕДСТАВНИЦИ
Одредбе овог уговора не утичу на порезне повластице дипломатских или конзуларних представника предвиђене општим правилима међународног права или одредбама посебних уговора.
Сљедећи члан 7. став 1. МЛИ примјењује се и има предност над одредбама овог уговора
ЧЛАН 7. МЛИ - СПРЕЧАВАЊЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ УГОВОРА
(Одредба о тесту основног разлога-ППТ)
Изузетно од одредаба [овог споразума] погодност из овог уговора не одобрава се у односу на дио дохотка, ако се основано може закључити, узимајући у обзир све релевантне чињенице и околности, да је стицање погодности био један од основних разлога било којег аранжмана или трансакције који су непосредно или посредно резултирали том погодношћу, осим ако се установи да би одобравање те погодности у тим околностима било у складу са циљем и сврхом одговарајућих одредаба [овог споразума].
Члан 27.
СТУПАЊЕ НА СНАГУ
1. Државе уговорнице обавјештавају једна другу да су испуњени уставни захтјеви за ступање на снагу овог уговора.
2. Уговор ступа на снагу тридесет дана од датума каснијег обавјештења из става 1, а његове одредбе се примјењују:
a) у Југославији:
(i) у односу на порезе на доходак и на имовину за сваку порезну годину која почиње првог јануара или након првог јануара календарске године која непосредно слиједи годину у којој Уговор ступа на снагу.
b) у Финској:
(i) у односу на порезе по обустави на доходак остварен првог јануара или
након првог јануара календарске године која непосредно слиједи годину у којој Уговор ступа на снагу.
(ii) у односу на остале порезе на доходак и порезе на имовину, на порезе наплативе за сваку порезну годину која
почиње првог јануара или након првог јануара календарске године која непосредно слиједи годину у којој Уговор ступа на снагу.
Члан 28.
ПРЕСТАНАК ВАЖЕЊА
Овај уговор остаје на снази док га не откаже једна од држава уговорница. Свака држава уговорница може отказати овај уговор, дипломатским путем, достављањем обавјештења о престанку важења најкасније тридесетог јуна календарске године након пет година од дана ступања на снагу Уговора. У том случају, Уговор престаје важити.
a) у Југославији:
(i) у односу на порезе на доходак и на имовину за сваку порезну годину која почиње првог јануара или након првог јануара календарске године која слиједи годину у којој је дато обавјештење о престанку важења.
b) у Финској:
(i) у односу на порезе по обустави, на доходак остварен првог јануара или након првог јануара календарске године која непосредно слиједи годину у којој је дато обавјештење.
(ii) у односу на друге порезе на доходак и порезе на имовину, на порезе наплативе за сваку порезну годину која почиње првог јануара или након првог јануара календарске године која непосредно слиједи годину у којој је дато обавјештење.
ПРОТОКОЛ
Данас, при потписивању Уговора између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Републике Финске о избјегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину, потписани су постигли договор о сљедећим одредбама, које чине саставни дио Уговора:
1. Уз Члан 6.
Ако посједовање дионица или других корпорацијских права у друштву, које је резидент Финске, омогућава власнику таквих акција или корпорацијских права уживање непокретности коју има друштво, доходак од непосредног кориштења, давања у закуп или кориштења на неки други начин тог права на уживање може се опорезивати у Финској.
2. Уз Члан 11.
Одредбе става 1. члан 11. заснивају се на чињеници да:
a) Финска, према свом порезном закону важећем на дан потписивања Уговора, изузима од пореза на доходак камату коју остварују особе које не бораве у Финској на обвезнице, облигације и друге масовне инструменте дуга и зајмова из иноземства који се не сматрају капиталном инвестицијом изједначеном с оснивачким капиталом дужника, депозитима у банкама, односно у другим финанцијским институцијама, и кредитним контима вањске трговине, и
b) Југославија према свом порезном закону важећем на дан потписивања Уговора не заведе порез на доходак на камату која се исплаћује особама које не бораве у Југославији.
Ако послије датума потписивања Уговора једна или обје државе уговорнице заведу порез на доходак на камату како је горе описана, ступиће у преговоре у смислу измјене члана 11. Уговора.
3. Уз Члан 13.
Доходак који се оствари од отуђења дионица или других корпорацијских права у друштву, које је резидент Финске, а њихово посједовање омогућава власнику таквих акција или корпорацијских права уживања непокретности коју има друштво, може се опорезивати у Финској.
4. Уз Члан 21.
Акције или друга корпорацијска права друштва, које је резидент Финске, чије посједовање омогућује власнику тих дионица или корпорацијских права уживање непокретности коју има друштво, могу се опорезивати
у Финској.