на енглеском језику: http://www.oecd.org/tax/treaties/multilateral-convention- to- implement-tax- treaty- related-measures-to-prevent-BEPS.pdf; и
КОМБИНОВАНИ ТЕКСТ
Мултилатералне конвенције за примјену мјера које се у циљу спречавања ерозије пореске основице и премјештања добити односе на пореске уговоре
и
Уговора између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске о избјегавању двоструког опорезивања порезима на доходак и на имовину
Опште напомене у вези са комбинованим текстом
Овај документ, у односима између Босне и Херцеговине (БиХ) и Републике Хрватске (Хрватска), представља комбиновани текст за примјену Уговора између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске о избјегавању двоструког опорезивања порезима на доходак и на имовину (Уговор), потписаног 07.06.2004. године, измијењеног Мултилатералном конвенцијом за примјену мјера које се у циљу спречавања ерозије пореске основице и премјештања добити односе на пореске уговоре (МЛИ) коју је XxX потписала 30.10.2019. године, а Хрватска 07.06.2017. године.
Овај документ је припремио надлежни орган БиХ (Министарство финансија и трезора БиХ) и представља његово разумијевање измјена које су у Уговор унијете због МЛИ.
Документ је припремљен, на основу ставова о МЛИ који су Депозитару, након депоновања инструмента о ратификацији, достављени 16.09.2020. године од стране БиХ и 18.02.2021. године од стране Хрватске.
Ови ставови о МЛИ се могу промијенити, као што то и предвиђа МЛИ. Промјена ставова о МЛИ могла би да промјени ефекте које МЛИ има на Уговор.
Аутентични правни текстови Уговора и МЛИ имају предност и остају примјењиви правни текстови.
Одредбе МЛИ цитиране у овом документу су неслужбени преводи оригиналних одредби МЛИ на енглеском језику.
Одредбе МЛИ које се примјењују у односу на одредбе Уговора, укључене су у рубрике у тексту овог документа у контексту релевантних одредаба Уговора. Рубрике које садрже одредбе МЛИ су, уопштено говорећи, унијете у складу са редосљедом одредаба ОЕЦД Модела Пореске конвенције из 2017. године.
Измјене текста одредаба МЛИ учињене су, у циљу њиховог усаглашавања са терминологијом која се користи у Уговору (као што су, „Обухваћени порески уговори” и „Уговор”, „Уговорна јурисдикција” x
„Државе уговорнице”) како би се олакшало разумјевање одредаба МЛИ. Промјене у терминологији имају за циљ побољшање читљивости документа, а не промјену суштине одредаба МЛИ. На сличан начин су, извршене измјене дијелова одредаба МЛИ који описују постојеће одредбе Уговора: описни језик је, у циљу лакшег читања, замијењен правним одредницама постојећих одредаба.
У свим случајевима, упућивање на одредбе Уговора или на Уговор, треба разумјети као да се упућивање врши на Уговор, онако како је измјењен одредбама МЛИ, под условом, да су се такве одредбе МЛИ и примијениле.
Упућивање:
Аутентични правни текст МЛИ може се наћи на веб страници Депозитара (ОЕЦД):
- на енглеском језику: xxxx://xxx.xxxx.xxx/xxx/xxxxxxxx/xxxxxxxxxxxx-xxxxxxxxxx-xx- implement-tax- treaty- related-measures-to-prevent-BEPS.pdf; и
- на француском језику: xxxx://xxx.xxxx.xxx/xx/xxxxxxxxx/xxxxxxxxxxx/xxxxxxxxxx-xxxxxxxxxxxxx-xxxx-xx-xxxx-xx- oeuvre-des-mesures-relatives-aux-conventions-fiscales-pour-prevenir-le-BEPS.pdf.
Текст МЛИ је објављен у „Службени лист БиХ-Међународни уговори“, број 13/20 од 27.08.2020.године. Уговор је објављен у „Службени лист БиХ - Међународни уговори“, број: 05/05 од 16.05.2005. године.
Текст Уговора може се наћи на сљедећем линку: xxx.xxxxxxxxxxxx.xx/xxxx/XxxXxxxxxxx?XxxxXxxxxxxx0&XxxxXxxxxxxxx_XXx0&XxxxxxXxxxxxxx0000
Став БиХ о МЛИ који је Депозитару, након депоновања инструмента о ратификацији, достављен 16.09.2020, као и став Хрватске о МЛИ који је Депозитару достављен 18.02.2021. године, може се наћи на веб страници Депозитара (ОЕЦД):xxxx://xxx.xxxx.xxx/xxx/xxxxxxxx/xxxx-xxx-xxxxxxxxxxx-xxx-xxxxxxx.xxx.
Напомене у вези ступања на снагу и почетка примјене одредби МЛИ
Одредбе МЛИ које се примењују на Уговор, не примјењују се од истога датума као и оригиналне одредбе Уговора. Свака од одредаба МЛИ могла би да се примјењује од различитог датума, што зависи од врсте пореза на који се односи (порези по одбитку или остали наплаћени порези) као и од тога, шта су БиХ и Хрватска навели у својим ставовима о МЛИ.
Ступање на снагу МЛИ: 01.01.2021. године за БиХ и 01.06.2021. године за Хрватску.
Ако другачије није наведено у овом документу, одредбе МЛИ се, у односу на Уговор, примјењују: за БиХ:
- у односу на порезе по одбитку, на износе плаћене или приписане нерезидентима, када догађај који даје право на те порезе настане 01.01. или послије 01. 01.2022. године;
- у односу на све остале порезе, за порезе који се наплаћују у односу на периоде опорезивања који почињу
01.12 или послије 01.12.2021. године. за Хрватску:
- у односу на порезе по одбитку, на износе плаћене или приписане нерезидентима, када догађај који даје право на те порезе настане 01.01. или послије 01.01.2022. године;
- у односу на све остале порезе, за порезе који се наплаћују у односу на периоде опорезивања који почињу
01.12. или послије 01.12.2021. године.
УГОВОР ИЗМЕЂУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ О ИЗБЈЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА У ОДНОСУ НА ПОРЕЗЕ НА ДОХОДАК И НА ИМОВИНУ
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
и РЕПУБЛИКА ХРВАТСКА
[ЗАМИЈЕЊЕН чланом 6. став 1. МЛИ]
[у жељи да склопе Уговор о избјегавању двоструког опорезивања у односима на порезе на доходак и на имовину договориле су се како слиједи]:
Сљедећи члан 6. став 1. МЛИ замјењује текст који се односи на намјеру да се отклони двоструко опорезивање у преамбули овог споразума:
ЧЛАН 6 МЛИ- СВРХА ОБУХВАЋЕНОГ ПОРЕСКОГ УГОВОРА
У намјери да отклоне двоструко опорезивање у односу на порезе обухваћене овим уговором без стварања могућности за неопорезивање или снижено опорезивање кроз пореску евазију или избјегавање (укључујући злоупотребу уговора, у циљу добијања олакшица предвиђених у овом уговору у посредну корист резидената трећих јурисдикција)
Члан 1.
Лица на која се примјењује Уговор
Овај Уговор примјењује се на лица које су резиденти једне или обје државе уговорнице.
Члан 2.
Порези на које се примјењује Уговор
1. Овај Уговор се примјењује на порезе на доходак и на имовину, које је увела једна од држава уговорница или њене политичке јединице или локалне власти, независно од начина на који се убиру.
2. Порезима на доходак и на имовину сматрају се сви порези уведени на укупан доходак, на укупну имовину или на дијелове дохотка или имовине, укључујући порезе на добитке од отуђења покретне или непокретне имовине, порезе на укупне износе хонорара и плаћа које исплаћују друштва, као и порезе на пораст вриједности имовине.
3. Порези на које се примјењује овај Уговор су посебно: а) у Босни и Херцеговини:
(и) порез на плату;
(ии) порез на добит подузећа;
(иии) порез на доходак од привредне и професионалне дјелатности; (ив) порез на доходак од пољопривредне дјелатности;
(в) порез на имовину;
(ви) порез на приход од имовине и имовинских права;
(вии) порез на приход од ауторских права, патената и техничких унапређења; (виии) порез на укупан приход физичких лице.
(у даљем тексту: босанско-херцеговачки порез). б) у Хрватској:
(и) порез на добит; (ии) порез на доходак;
(иии) прирез на порез на доходак и сваки други додатак који се убире на један од ових пореза; (у даљем тексту: хрватски порез);
4. Овај Уговор се примјењује и на исте или битно сличне порезе који се уведу након дана потписивања овог Уговора уз наведене порезе или умјесто њих. Надлежна тијела држава уговорница обавјештавати ће једна другу о битним промјенама у својим порезним прописима.
Члан 3.
Опште дефиниције
1. За потребе овог Уговора:
а) израз "Босна и Херцеговина" означава државу Босну и Херцеговину;
б) израз "Хрватска" означава државно подручје Републике Хрватске, као и подручја мора која се настављају на вањску границу територијалног мора, укључујући морско дно и подземље, на којима Република Хрватска у складу с међународним правом и законима Републике Хрватске врши суверена права и јурисдикцију;
ц) израз "политичка јединица" у случају Босне и Херцеговине означава ентитете: Федерацију Босне и Херцеговине, Републику Српску и Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине;
д) изрази "држава уговорница" и "друга држава уговорница" означавају, зависно од садржаја, Хрватску или Босну и Херцеговину;
е) израз "порез" означава хрватски порез или босанско- херцеговачки порез, зависно од садржаја;
ф) израз "лице" укључује физичко лице, правно лице и било који други скуп лица;
г) израз "друштво" означава сваку правну особу или други организацијски облик који се у сврхе опорезивања сматра правном особом;
х) изрази "друштво државе уговорнице" и "друштво друге државе уговорнице" означавају трговачко друштво којим управља резидент државе уговорнице и трговачко друштво којим управља резидент друге државе уговорнице;
и) израз "међународни промет" означава сваки пријевоз бродом, зракопловом или цестовним транспортним возилом који обавља друштво са мјестом стварне управе у држави уговорници, осим ако се промет бродом, зракопловом или цестовним транспортним возилом обавља само између мјеста у другој држави уговорници;
ј) израз "надлежно тијело" означава:
(и) у Босни и Херцеговини, Министарство финанција/финансија и трезора односно његовог овлаштеног представника;
(ии) у Хрватској, министра финанција или његовог овлаштеног представника; ц) израз "дрављанин" означава:
(и) сва физичка лица која имају држављанство једне од држава уговорница;
(ии) сваку правну особу, партнерство или удружење који свој статус изводе из прописа који вриједе у једној од држава уговорница.
2. У сврху примјене овог Уговора од стране држава уговорница, сваки израз који није њиме дефиниран имаће значење које има у то вријеме према прописима те државе у сврху пореза на које се овај Уговор примјењује, с тим што је значење које има према пореским прописима те државе уговорнице мјеродавно у односу на значење тог израза према другим прописима те државе.
Члан 4.
Резидент
1. У овоме Уговору израз "резидент државе уговорнице" означава сваку особу, која према прописима те државе, у њој подлијеже опорезивању на темељу свога пребивалишта, боравишта, мјеста управе или некога другог обиљежја сличне природе, и такођер укључује ту државу, њену политичку јединицу и локалну власт. Међутим, овај израз не укључује особу која у тој држави подлијеже опорезивању само дохотка из извора у тој држави или имовине која се у њој налази.
2.Ако је, према одредбама става 1., физичко лице резидент обје државе уговорница, онда се њезин статус одређује на овај начин:
а) сматра се резидентом само оне државе у којој има пребивалиште, а ако има пребивалиште у објема државама, сматрат ће се резидентом само оне државе с којом има уже личне и економске везе (средиште животних интереса);
б) ако се не може одредити у којој држави има средиште животних интереса или ако ни у једној држави нема пребивалиште, сматраће се резидентом само оне државе у којој има уобичајено боравиште;
ц) ако лице има уобичајено боравиште у обје државе или га нема ни у једној од њих, сматраће се резидентом само оне државе чији је држављанин;
д) ако је лице држављанин обје државе или није држављанин ни једне од њих, надлежна тијела држава уговорница ријешиће питање договорно.
3. Кад је, у складу са одредбама става 1., лице која није физичко, резидент обје државе уговорнице, тада ће се сматрати резидентом само оне државе уговорнице у којој се налази његово мјесто стварне управе.
Члан 5.
Стална пословна јединица
1. За сврхе овог Уговора израз "стална пословна јединица" означава стално мјесто пословања путем којега се пословање друштва обавља у цијелости или дјеломично.
2. Израз "стална пословна јединица" укључује посебно:
а) мјесто управе; б) подружницу; ц) канцеларију; д) фабрику;
е) радионицу, x
ф) рудник, нафтни или плински извор, каменолом или било које друго мјесто искоришћавања природних богатстава.
3. Градилиште или грађевински или монтажни пројекат чине сталну пословну јединицу само ако трају дуже од дванаест мјесеци.
4. Независно о претходним одредбама овога члана, неће се сматрати да израз "стална пословна јединица" укључује:
а) коришћење објеката искључиво за ускладиштење, излагање или испоруку добара или робе који припадају друштву;
б) одржавање залиха добара или робе које припадају друштву искључиво у сврху ускладиштења, излагања или испоруке;
ц) одржавање залиха добара или робе које припадају друштву искључиво у сврху прераде које обавља друго друштво;
д) одржавање сталног мјеста пословања искључиво у сврху купње добара или робе или у сврху прикупљања података за друштво;
е) одржавање сталног мјеста пословања искључиво у сврху обављања других сличних припремних или помоћних дјелатности за друштво;
ф) одржавање сталног мјеста пословања искључиво због комбинације дјелатности споменутих у тачкама од а) до е), под увјетом да цјелокупна дјелатност сталног мјеста пословања, која је посљедица те комбинације, има припремно или помоћно значење.
[ЗAМИЈЕЊЕН чланом 12. став 1. МЛИ]
[5. Независно о одредбама става 1. и 2., кад лице - које није заступник са самосталним статусом, на којег се односи став 6. - дјелује у име друштва те има овлашћење да у једној држави уговорници закључује уговоре у име тог друштва и то тамо уобичајено чини, сматра се да то друштво има сталну пословну јединицу у тој држави у односу на све активности које то лице подузме за друштво, осим ако су њезине дјелатности ограничене на дјелатности наведене у ставу 4., које ако би се обављале путем сталног мјеста пословања, не би то стално мјесто пословања чиниле сталном пословном јединицом према одредбама наведеног става. ]
Следећи члан 12. став 1. МЛИ замјењује члан 5. став 5. овог Споразума
ЧЛАН 12. МЛИ - Вјештачко избјегавање статуса сталне пословне јединице кроз комисионе аранжмане и сличне стратегије
Изузетно од члана 5. овог споразума али у складу са чланом 12. став 2. МЛИ када лице ради у Држави уговорници у име предузећа и, уобичајено, закључује уговоре или, уобичајено, игра главну улогу, што доводи до закључења уговора које предузеће, без суштинских измјена, рутински закључује, а ти уговори су:
а) у име предузећа; или
б) за пренос власништва, или за додјелу права на коришћење, имовине у власништву тог предузећа или коју то предузеће има право да користи; или
ц) за пружање услуга од стране тог предузећа,
сматра се да то предузеће има сталну пословну јединицу у тој Држави уговорници у односу на било које дјелатности које које то лице обавља за предузеће, осим када те дјелатности, ако би их предузеће обављало преко сталног места пословања тог предузећа које се налази у тој Држави уговорници не би узроковале да се то стално место пословања сматра сталном пословном јединицом, у складу са дефиницијом сталне пословне јединице из одредаба члана 5. овог споразума.
[ЗAМИЈЕЊЕН чланом 12. став 2. МЛИ]
[6. Не сматра се да друштво има сталну пословну јединицу у држави уговорници само зато што своје пословање у тој држави обавља путем посредника, генералног комисионара или другог заступника са самосталним статусом, ако та лица раде у оквиру своје редовите пословне дјелатности. ]
Следећи члан 12. став 2. МЛИ замјењује члан 5. став 6. овог Споразума
ЧЛАН 12. МЛИ - Вјештачко избјегавање статуса сталне пословне јединице кроз комисионе аранжмане и сличне стратегије
Члан 12 став 1. МЛИ не примјењује се када лице, које у Држави уговорници ради у име предузећа друге Државе уговорнице, обавља пословање у првопоменутој Држави уговорници као независни агент, а за предузеће ради у оквиру тог редовног пословања. Када, међутим, лице ради искључиво или скоро искључиво у име једног или више предузећа са којима је блиско повезано то лице се, у односу на било које такво предузеће, не сматра независним агентом у смислу значења из овог става.
7. Чињеница да друштво које је резидент државе уговорнице контролира или је контролирано од друштва које је резидент друге државе уговорнице или које обавља своју дјелатност у тој другој држави (путем сталне пословне јединице или на други начин) сама по себи не значи да се једно друштво сматра сталном пословном јединицом другог друштва.
Сљедећи члан 15. став 1. МЛИ се примјењује на одредбе овог Споразума
ЧЛАН 15. МЛИ- Дефиниција лица блиско повезаног са друштвом
За потребе одредаба члана 5. овог споразума, лице је блиско повезано са предузећем ако, на основу свих релевантних чињеница и околности, једно има контролу над другим или, оба контролишу иста лица или предузећа. У сваком случају, сматра се да је једно лице блиско повезано са предузећем, ако посједује непосредно или посредно више од 50 посто стварних интереса у другом (или, у случају компаније, више од 50 посто укупних гласова и вриједности акција компаније или стварних интереса у капиталу компаније) или ако друго лице посједује непосредно или посредно више од 50 посто остварних интереса (или, у случају компаније, више од 50 посто укупних гласова и вредности акција компаније или стварних интереса у капиталу компаније) у лицу и предузећу.
Члан 6.
Доходак од некретнина
1. Доходак који резидент једне државе уговорнице оствари од некретнина (укључујући доходак од пољопривреде или шумарства), смјештених у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Израз "некретнина" има значење које има према прописима државе уговорнице у којој се предметна имовина налази. У тај су израз у сваком случају укључени и припаци некретнине, стока и опрема које се користе у пољопривреди и шумарству, стварна права на која се примјењују одредбе опћих прописа о земљишном власништву, плодоуживање некретнине те права на исплате у промјењивом или утврђеном износу као накнаде за искориштавање или право на искориштавање рудних налазишта, извора и других природних богатстава; поморски и ријечни бродови, зракоплови и цестовна транспортна возила не сматрају се некретнинама.
3. Одредбе става 1. примјењују се на доходак који се остварује од изравног искориштавања, давања у закуп или најам те на сваки други начин кориштења некретнине.
4. Одредбе става 1. и 3. примјењују се и на доходак од некретнина друштва и на доходак од некретнина које се користе за обављање самосталне дјелатности.
Члан 7.
Добит од пословања
1. Добит друштва државе уговорнице опорезује се само у тој држави, осим ако друштво послује у другој држави уговорници путем сталне пословне јединице која се у њој налази. Ако друштво послује на тај начин, добит друштва може се опорезивати у тој другој држави, али само за онај износ добити који буде остварен дјелатношћу те сталне пословне јединице.
2. У складу с одредбама става 3., ако друштво државе уговорнице послује у другој држави уговорници путем сталне пословне јединице која се у њој налази, у свакој се држави уговорници сматра да стална пословна јединица својом дјелатношћу остварује добит коју би могла остварити кад би била засебно и независно друштво које се бави истим или сличним пословањем под истим или сличним увјетима те кад би пословала потпуно самостално с друштвом чија је стална пословна јединица.
3. При утврђивању добити сталне пословне јединице, као одбици се признају расходи настали за потребе сталне пословне јединице, укључујући извршне и опће административне расходе, било да су настали у држави у којој се налази стална пословна јединица или другдје.
4. Ако је у држави уговорници уобичајено утврђивати добит сталне пословне јединице на темељу расподјеле укупне добити друштва на њене различите дијелове, став 2. никако не спрјечава ту државу уговорницу да таквом уобичајеном расподјелом одреди опорезиву добит; прихваћени начин расподјеле мора, међутим, бити такав да резултат буде у складу с начелима садржаним у овом чланку.
5. Неће се сматрати да пословна јединица остварује добит само због тога што купује добра или робу за друштво.
6. За потребе претходних ставова, добит сталне пословне јединице утврђује се на исти начин сваке године, осим ако не постоји оправдан и достатан разлог да се поступи друкчије.
7. Ако добит укључује и дијелове дохотка који су на посебан начин уређени у другим члановима овог Уговора, тада одредбе овог члана не утјечу на одредбе тих чланова.
Члан 8.
Међународни промет
1. Добит од кориштења бродова, зракоплова или цестовних транспортних возила у међународном промету опорезује се само у држави уговорници у којој је мјесто стварне управе друштва.
2. Добит од кориштења ријечних бродова у промету на унутарњим водама опорезује се само у држави у којој је мјесто стварне управе друштва.
3. Ако је мјесто стварне управе друштва, које се бави поморским прометом или прометом унутарњим водама, на поморском или ријечном броду, сматра се да се налази у држави уговорници у којој је матична лука поморског или ријечног брода или ако нема матичне луке, у држави уговорници чији је бродар резидент.
4. Одредбе става 1. примјењују се на добит од удјела у неком послу, заједничком пословању или у некој међународној пословној агенцији.
Члан 9.
Повезана друштва
1. Ако
а) друштво државе уговорнице судјелује изравно или неизравно у управи, надзору или капиталу друштва друге државе уговорнице, или
б) исте лица судјелују изравно или неизравно у управи, надзору или капиталу друштва државе уговорнице и друштва друге државе уговорнице,
и ако су у оба случаја између та два друштва у њиховим трговачким и финансијским односима утврђени увјети различити од оних који би постојали између самосталних друштава, добит коју би остварило једно друштво кад такви увјети не би постојали, али зато што постоје није остварена, може се укључити у добит тог друштва и сукладно томе опорезивати.
2. Ако држава уговорница у добит друштва те државе укључи – и у складу с тим, опорезује - добит, на коју је друштво друге државе уговорнице већ било опорезивано у тој другој држави, а таква добит је она коју би друштво првоспоменуте државе остварило да су увјети договорени
између та два друштва били једнаки онима које би међусобно договорила самостална друштва, тада ће та друга држава на одговарајући начин прилагодити износ пореза који је у њој утврђен на ту добит. При тој прилагодби, требају се узети у обзир друге одредбе овог Уговора, а према потреби, надлежна тијела држава уговорница међусобно ће се савјетовати.
Члан 10.
Дивиденде
1. Дивиденде које друштво резидент државе уговорнице исплаћује резиденту друге државе уговорнице могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Међутим, такве дивиденде могу се опорезивати и у држави уговорници чији је резидент друштво које исплаћује дивиденде, и то према прописима те државе, али ако је стварни корисник дивиденди резидент друге државе уговорнице, тада тако утврђен порез не смије бити већи од:
а) 5% бруто-износа дивиденди кад је стварни корисник друштво (осим партнерства) у чијем је изравном власништву најмање 25% капитала друштва које исплаћује дивиденду;
б) 10% бруто-износа дивиденди у свим другим случајевима. Надлежна тијела држава уговорница заједничким договором утврђују начин примјене наведених ограничења. Овај став неће утјецати на опорезивање добити друштва у вези добити из које се исплаћују дивиденде.
3. Израз "дивиденда" употријебљен у овом члану означава доходак од дионица или других права која нису потраживање дуга, судјеловање у добити, као и доходак од других права у друштву који подлијеже истом начину опорезивања као доходак од дионица односно удјела, сукладно порезним прописима државе чији је резидент друштво које врши расподјелу.
4. Одредбе става 1. и 2. не примјењују се ако стварни корисник дивиденди, који је резидент државе уговорнице, послује у другој држави уговорници чији је резидент друштво које исплаћује дивиденде путем сталне пословне јединице која се налази у тој држави или у тој другој држави обавља самосталну дјелатност из сталног сједишта у тој држави, а право на основу којег се дивиденде исплаћују је повезано са сталном пословном јединицом или сталним сједиштем. У том се случају, према потреби, примјењују одредбе члана 7. или члана 14.
5. Ако друштво које је резидент државе уговорнице остварује добит или доходак из друге државе уговорнице, та друга држава не може утврдити никакав порез на дивиденде које плаћа то друштво, осим ако су те дивиденде исплаћене резиденту те друге државе или ако је посјед дионица због којих се дивиденде исплаћују стварно повезан са сталном пословном јединицом или са сталним сједиштем у тој другој држави, нити може опорезивати нерасподијељену добит друштва, па чак ни онда ако се плаћене дивиденде или нерасподијељена добит у цијелости или дјеломично састоје од добити или дохотка насталог у тој другој држави.
Члан 11.
Камате
1. Камате настале у држави уговорници, а исплаћене резиденту друге државе уговорнице, могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Међутим, такве камате могу се опорезивати и у држави уговорници у којој су настале, и то према законима те државе, али ако је стварни корисник камата резидент друге државе уговорнице, тако разрезан порез не смије бити већи од 10% бруто-износа камата. Надлежна тијела држава уговорница заједничким договором уређују начин примјене овог ограничења.
3. Израз "камате", употријебљен у овом члану, означава приход од потраживања сваке врсте, без обзира јесу ли та потраживања осигурана залогом или не, и без обзира носе ли или не право судјеловања у добити дужника, а посебно приход од владиних вриједносница или приход од обвезница или задужница, укључујући премије и награде у свези с тим вриједносницама, обвезницама и задужницама. Затезне камате због кашњења при исплати не сматрају се каматама у смислу овога чланка.
4. Одредбе ставова 1. и 2. не примјењују се ако стварни корисник камата, који је резидент државе уговорнице, послује у другој држави уговорници, у којој су те камате настале, путем сталне пословне јединице која се у њој налази или у тој другој држави обавља самосталну дјелатност из сталног сједишта у њој, а потраживање на које се плаћају камате је стварно повезано с таквом сталном пословном јединицом или сталним сједиштем. У том се случају, према потреби, примјењују одредбе члана 7. Или члана 14.
5. Сматра се да камате настају у држави уговорници кад је исплатитељ резидент те државе. Међутим, ако исплатитељ камата, без обзира је ли резидент једне од држава уговорница или није, у једној од држава уговорница има сталну пословну јединицу или стално сједиште у вези с којима је настало дуговање на које се камате плаћају, а такве камате сноси стална пословна јединица или стално сједиште, тада се сматра да камате настају у држави у којој се налази стална пословна јединица или сједиште.
6. Ако је, због посебног односа између исплатитеља и стварног корисника или између њих обоје и нека друга лица, износ камата, узимајући у обзир потраживање за које се оне плаћају, већи од износа који би био уговорен изме|у исплатитеља и стварног корисника да нема таква односа, одредбе овог члана примјењују се само на задње споменути износ. У том се случају вишак плаћеног износа опорезује сукладно законима сваке државе уговорнице, узимајући у обзир друге одредбе овог Уговора.
Члан 12.
Накнаде за ауторска права
1. Накнаде за ауторска права настале у држави уговорници, а исплаћене резиденту друге државе уговорнице, могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Међутим, такве накнаде за ауторска права могу се опорезивати и у држави уговорници у којој су настале, и то према законима те државе, али ако је стварни корисник накнада резидент друге државе уговорнице, тако разрезан порез не смије бити већи од 10% бруто-износа накнада. Надлежна тијела држава уговорница заједничким договором урећују начин примјене овог ограничења.
3. Израз "накнаде за ауторска права" употријебљен у овом члану означава сва плаћања примљена као накнаде за кориштење, или за право кориштења било којег ауторског права на књижевно, умјетничко или знанствено дјело, укључујући и кинематографске филмове или филмове и врпце за приказивање на радију или телевизији, као и сваког патента, заштитног знака, нацрта или модела, плана, тајне формуле или поступка, те за обавијести о индустријском, комерцијалном или знанственом искуству.
4. Одредбе става 1. и 2. не примјењују се ако стварни корисник накнаде за ауторска права, који је резидент државе уговорнице, послује у другој држави уговорници у којој настају накнаде путем сталне пословне јединице која се у њој налази или у тој другој држави обавља самосталну дјелатност из сталног сједишта које се у њој налази, а права или имовина темељем којих су исплаћене накнаде стварно су повезани с таквом сталном пословном јединицом или сталним сједиштем. У том се случају, према потреби, примјењују одредбе члана 7. или члана 14.
5. Сматра се да накнаде за ауторска права настају у држави уговорници, кад је исплатитељ резидент те државе уговорнице. Међутим, ако лице које исплаћује накнаде, било да је резидент државе уговорнице или није, у држави уговорници има сталну пословну јединицу или стално сједиште у свези с којим је настала обвеза исплате накнаде и такве накнаде сноси та стална пословна јединица или стално сједиште, тада се сматра да такве накнаде настају у држави уговорници у којој се налази стална пословна јединица или стално сједиште.
6. Ако је, због посебног односа између исплатитеља и стварног корисника или измешу њих обоје и нека друга лица, износ накнада за ауторска права, узимајући у обзир кориштење, право или податке за које су оне плаћене, већи од износа који би био уговорен између исплатитеља и стварног корисника да нема таква односа, одредбе овога члана примјењују се само на задње споменути износ. У том је случају вишак плаћеног износа опорезив према прописима сваке државе уговорнице, узимајући у обзир друге одредбе овог Уговора.
Члан 13.
Добит од отуђења имовине
1. Добит коју резидент државе уговорнице оствари од отуђења некретнина наведених у члану
6., а које се налазе у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Добит од отуђења покретне имовине која чини дио пословне имовине сталне пословне јединице коју друштво државе уговорнице има у другој држави уговорници или покретне имовине која припада сталном сједишту резидента државе уговорнице у другој држави уговорници у сврху обављања самосталне дјелатности, укључујући добит од отуђења такве сталне пословне јединице (саме или заједно с цијелим друштвом) или таквог сталног сједишта, може се опорезивати у тој другој држави.
3. Добит од отуђења поморских бродова, зракоплова или цестовних транспортних возила који се користе у међународном промету, ријечних бродова који се користе у промету на унутарњим пловним путовима или покретна имовина што служи за кориштење таквих поморских бродова, зракоплова, цестовних транспортних возила или ријечних бродова опорезује се само у држави уговорници у којој се налази мјесто стварне управе друштва.
[ЗАМИЈЕЊЕН чланом 9. став 4. МЛИ]
[4. Добит од отуђења дионица капитала неког друштва, чија се имовина састоји изравно или неизравно углавном од некретнина које се налазе у држави уговорници, може се опорезивати у тој држави уговорници.]
Члан 9. став 4. МЛИ замјењује члан 13. став 4. овог Уговора:
Члан 9. МЛИ - КАПИТАЛНИ ДОБИТАК ОД ОТУЂЕЊА АКЦИЈА ИЛИ ИНТЕРЕСА ЕНТИТЕТА КОЈИ СВОЈУ ВРИЈЕДНОСТ ОСТВАРУЈУ УГЛАВНОМ ОД НЕПОКРЕТНОСТИ
За потребе овог Уговора добит коју оствари резидент Државе уговорнице од отуђења акција или упоредивих интереса, као што су интереси у партнерству или трусту, могу се опорезовати у другој Држави уговорници ако су, у било којем периоду током 365 дана прије отуђења, ове акције или упоредиви интереси више од 50 посто своје вриједности остварили непосредно или посредно од непокретности која се налази у тој другој Држави уговорници.
5. Добит од отуђења било које имовине изузев оне наведене у ставовима 1., 2., 3. и 4. опорезује се само у држави уговорници чији је резидент отуђитељ.
Члан 14.
Самостална дјелатност
1. Доходак који оствари резидент државе уговорнице од професионалних дјелатности или других самосталних дјелатности опорезује се само у тој држави, осим:
а) ако у другој држави уговорници има стално сједиште које му редовито стоји на располагању за обављање његових дјелатности; у том случају, само онај дио дохотка који се може приписати том сталном сједишту може се опорезивати у тој другој држави уговорници; или
б) ако борави у другој држави уговорници у раздобљу или раздобљима која износе или у зброју прелазе 183 дана у било којем дванаестомјесечном раздобљу које почиње или завршава у предметној порезној години; у том случају, само онај дио дохотка остварен од његових дјелатности обављених у тој другој држави уговорници може се опорезивати у тој другој држави.
2. Израз "професионалне дјелатности" укључује посебно самосталне знанствене, књижевне, умјетничке, образовне или наставне дјелатности те самосталне дјелатности лијечника, правника, инжењера, архитеката, зубара и књиговођа.
Члан 15.
Несамостални рад
1. У складу с одредбама члана 16., 18., 19., 20. и 21., плаће и друга слична примања, које резидент државе уговорнице оствари несамосталним радом, опорезују се само у тој држави, осим ако је ријеч о несамосталном раду у другој држави уговорници. Ако се ради о таквом несамосталном раду, примања која се од тога остварују могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Неовисно о одредбама става 1., примања која резидент државе уговорнице остварује од несамосталног рада у другој држави уговорници опорезују се само у првоспоменутој држави ако:
а) приматељ борави у другој држави у раздобљу или раздобљима која не трају дуже од укупно 183 дана у било којем дванаестомјесечном раздобљу које почиње или завршава у предметној порезној години, и
б) примања се исплаћују од стране или у име послодавца који није резидент друге државе, и
ц) примање не терети сталну пословну јединицу или стално сједиште које послодавац има у тој другој држави.
3. Неовисно о претходним одредбама овога члана, примања остварена од несамосталног рада на броду, зракоплову или цестовном транспортном возилу кориштеним у међународном промету или на ријечном броду у промету на унутрашњим водама, могу се опорезивати у држави уговорници у којој се налази мјесто стварне управе друштва.
Члан 16.
Накнаде чланова управе
Накнаде чланова управе и друга слична плаћања, која оствари резидент државе уговорнице у својству члана управе или другог сличног тијела друштва које је резидент друге државе уговорнице, могу се опорезивати у тој другој држави.
Члан 17.
Умјетници и спорташи
1. Неовисно о одредбама члана 14. и 15., доходак који оствари резидент државе уговорнице као извођач, примјерице као казалишни, филмски, радијски или телевизијски умјетник или
глазбеник или као спорташ од своје самосталне дјелатности у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Ако доходак од самосталне дјелатности у својству извођача или спорташа не припада извођачу или спорташу, већ некој другој особи, тај се доходак неовисно о одредбама члана 7.,
14. и 15. може опорезивати у држави уговорници у којој извођач или спорташ обавља своју дјелатност.
3. Неовисно о одредбама става 1. и 2., доходак резидента државе уговорнице остварен од његових особно обављених дјелатности извођача или спорташа, опорезује се само у тој држави ако су дјелатности обављене у другој држави уговорници у оквиру програма културне и спортске размјене одобреног од стране обију држава уговорница.
Члан 18.
Мировине
Ако другачије није прописано одредбама члана 19. став 2., мировине и друга слична примања исплаћена резиденту државе уговорнице с обзиром на његов пријашњи несамостални рад, опорезују се само у тој држави.
Члан 19.
Државна служба
1.
а) Плаће и друга слична примања, осим мировине, које држава уговорница или њена политичка јединица или локална власт исплати физичком лицу за рад за ту државу или јединицу или власт, опорезују се само у тој држави.
б) Такве се плаће и друга слична примања, међутим, опорезују само у другој држави уговорници ако се та служба обавља у тој држави и ако је физичко лице резидент те државе које:
(и) је држављанин те државе, или
(ии) није постао резидент те државе само ради обављања те службе.
2.
а) Све мировине које физичком лицу плаћа држава уговорница или њена политичка јединица или локална власт, или се исплаћују из њихових средстава за услуге обављене за ту државу или јединицу или власт опорезују се само у тој држави.
б) Међутим, те се мировине опорезују само у другој држави уговорници ако је физичко лице резидент и држављанин те државе.
3. Одредбе члана 15., 16., 17. и 18. примјењују се на плаће и друга слична примања те на мировине које се односе на службу везану уз дјелатност државе уговорнице или њене политичке јединице или локалне власти.
Члан 20.
Студенти
Плаћања која студент или вјежбеник, који јест или је непосредно прије посјета држави уговорници био резидент друге државе уговорнице и који борави у првоспоменутој држави само са сврхом својег образовања или обучавања, прима у сврху својег уздржавања, образовања или усавршавања, не опорезују се у тој држави, под увјетом да таква плаћања настају из извора изван те државе.
Члан 21.
Професори и наставници
1. Физичка лица која бораве у држави уговорници у сврху предавања или истраживања на свеучилишту, факултету, школи или другој признатој образовној установи у тој држави, и који јест или је непосредно прије те посјете био резидент друге државе уговорнице, неће се опорезивати у првоспоменутој држави за примања остварена за та предавања или истраживања на раздобље не дуже од двије године од дана његовог првог посјета у те сврхе, под увјетом да таква примања настају из извора изван те државе.
2. Одредбе става 1. не односе се на примања остварена за истраживања која нису подузета у интересу јавности, већ првенствено ради приватне користи одређеног лица или више лица.
Члан 22.
Остали доходак
1. Дијелови дохотка резидента државе уговорнице, без обзира гдје су настали, а који нису наведени у претходним члановима овог Уговора, опорезују се само у тој држави.
2. Одредбе става 1. не примјењују се на доходак, осим на доходак од некретнина дефиниран у члану 6. став 2., ако приматељ таквога дохотка, који је резидент државе уговорнице, послује у другој држави уговорници путем сталне пословне јединице која се у њој налази или у тој другој држави обавља самосталну дјелатност из сталног сједишта које се у њој налази, а право или имовина на темељу којих се доходак исплаћује стварно су повезани с таквом сталном пословном јединицом или сталним сједиштем. У том се случају, према потреби, примјењују одредбе члана 7. или члана 14.
Члан 23.
Имовина
1. Имовина коју чини непокретна имовина, наведена у члану 6., коју посједује резидент државе уговорнице, а налази се у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Имовина коју чини покретна имовина која је дио пословне имовине сталне пословне јединице коју једно друштво државе уговорнице има у другој држави уговорници или покретна имовина сталног сједишта које је на располагању резиденту државе уговорнице у другој држави уговорници за обављање самосталне дјелатности, може се опорезивати у тој другој држави.
3. Имовина коју чине бродови, зракоплови и цестовна транспортна возила у мећународном промету и ријечни бродови који се користе у промету на унутрашњим водама те покретна имовина везана уз кориштење таквих поморских бродова, зракоплова, цестовних транспортних возила и ријечних бродова опорезује се само у држави уговорници у којој се налази мјесто стварне управе друштва.
4. Сви остали дијелови имовине резидента државе уговорнице опорезују се само у тој држави.
Члан 24.
Избјегавање двоструког опорезивања
1. Ако резидент државе уговорнице остварује доходак или посједује имовину који, у складу с одредбама овог Уговора, могу бити опорезивани у другој држави уговорници, првоспоменута држава уговорница ће одобрити:
а) као одбитак од пореза на доходак тог резидента, износ једнак порезу на доходак плаћеном у тој другој држави;
б) као одбитак од пореза на имовину тог резидента, износ једнак порезу на имовину плаћеном у тој другој држави.
Такав одбитак у оба случаја, међутим, не смије бити већи од онога дијела пореза на доходак или на имовину који је утврђен прије одбитка, а који се може, овисно о случају, приписати дохотку или имовини који су опорезиви у тој другој држави .
2. Кад се у складу с било којом одредбом овог Уговора, доходак који оствари или имовина што је посједује резидент државе уговорнице изузимају од пореза у тој држави, та држава свеједно може, при обрачуну износа пореза на преостали доходак или имовину таквога резидента, узети у обрачун изузети доходак или имовину.
Члан 25.
Једнако поступање
1. Држављани државе уговорнице у другој држави уговорници не смију бити подвргнути никаквом опорезивању или с тим повезаним захтјевима који су друкчији или представљају већи терет од опорезивања и с њим повезаним захтјевима којима подлијежу или могу подлијегати држављани те друге државе у истим околностима, особито везано уз пребивалиште.
2. Стална пословна јединица, коју друштво државе уговорнице има у другој држави уговорници, не смије бити у тој другој држави опорезивана под мање повољним увјетима од оних који вриједе за друштва те друге државе која обављају исте дјелатности. Ова се одредба не може тумачити тако да обвезује државу уговорницу да резидентима друге државе уговорнице, због грађанског статуса или обитељских обвеза, одобрава особне одбитке, олакшице и снижења при опорезивању које одобрава властитим резидентима.
3. Осим кад се примјењују одредбе члана 9. став 1., члана 11. став 6. или члана 12. став 6., камате, накнаде за ауторска права и друге исплате које друштво државе уговорнице исплаћује резиденту друге државе уговорнице, у сврхе утврђивања опорезиве добити таква друштва, одбијају се под истим увјетима као да су биле исплаћене резиденту првоспоменуте државе. На сличан начин, сваки дуг друштва државе уговорнице према резиденту друге државе уговорнице, у сврхе утврђивања опорезиве имовине таква друштва, одбија се под истим увјетима као да је био уговорен с резидентом првоспоменуте државе.
4. Друштва државе уговорнице, чија је имовина у цијелости или дјеломично у власништву или под изравном или неизравном контролом једног или више резидената друге државе уговорнице, у првоспоменутој држави не подлијежу никаквом опорезивању или с тим повезаним обвезама које су друкчије или представљају већи терет од опорезивања и с њим повезаним захтјевима којима подлијежу или могу подлијегати слична друштва првоспоменуте државе.
5. Одредбе овога члана примјењиват ће се на порезе наведене у члану 2. овог Уговора.
Члан 26.
Поступак заједничког договарања
1. Ако лице сматра да поступци једне или обију држава уговорница као посљедицу имају или ће имати опорезивање које није у складу с одредбама овог Уговора, она може, неовисно о правном лијеку предвиђеном у унутрашњем законодавству тих држава, изнијети свој случај пред надлежно тијело државе уговорнице чији је резидент или, ако је њезин случај обухваћен чланом 24. став 1., пред тијело државе уговорнице чији је држављанин. Поступак се мора пријавити у року од три године од сазнања за поступак који је довео до опорезивања противног одредбама овог Уговора.
2. Ако надлежно тијело сматра да је приговор оправдан и ако га самостално не буде могло ријешити на задовољавајући начин, настојат ће то учинити у договору с надлежним тијелом друге државе уговорнице, ради избјегавања опорезивања које није у складу с овим Уговором.
Постигнути договор провест ће се у домаћем законодавству држава уговорница, без обзира на рокове предвиђене унутрашњим законодавством држава уговорница.
3. Надлежна тијела држава уговорница настојат ће заједничким договором ријешити све тешкоће или нејасноће које се појаве при тумачењу или примјени овог Уговора. Та се тијела могу договарати и о избјегавању двоструког опорезивања у случајевима који нису предви|xxx овим Уговором.
4. Надлежна тијела држава уговорница могу међусобно комуницирати изравно, као и путем повјеренства састављеног од њих самих или њихових представника, у сврху постизања договора у смислу претходних ставова.
Члан 27.
Размјена обавијести
1. Надлежна тијела држава уговорница ће размјењивати обавијести потребне за проведбу одредаба овог Уговора или унутрашњих прописа, које се односе на порезе било које врсте и описа, које уведе држава уговорница или њена политичка јединица или локално тијело, у мјери у којој опорезивање, према тим прописима, није у супротности с овим Уговором. Размјена обавијести није ограничена чланом 1. Свака обавијест коју прими држава уговорница сматрат ће се тајном као и подаци добивени према унутрашњим прописима те државе, те се могу приопћити само лицема или тијелима (укључујући судове и управна тијела) која се баве обрачуном и наплатом пореза обухваћених овим уговором, односно поступцима оврхе, казненог прогона или одлучивања по правним лијековима који се односе на те порезе. Споменуте лица или тијела користит ће се тим обавијестима само у наведене сврхе. Такве обавијести могу откривати у јавном судском поступку или судској одлуци.
2. Одредбе става 1. не могу се ни у којем случају тумачити тако да надлежним тијелима државе уговорнице намећу обвезу да:
а) подузима управне мјере супротне прописима или управној пракси те или друге државе уговорнице;
б) даје обавијести које се не могу добити у складу с прописима или уобичајеним управним поступком те или друге државе уговорнице;
ц) даје обавијести чије би откривање повриједило обвезу чувања трговачке, пословне, индустријске, комерцијалне или професионалне тајне или трговачких поступака или даје обавијести чије би откривање било супротно јавном поретку (ордре публиц).
Члан 28.
Чланови дипломатских мисија и конзуларних уреда
Одредбе овог Уговора не утјечу на порезне повластице чланова дипломатских мисија или конзуларних уреда предви|ене опћим правилима међународног права или одредбама посебних уговора.
Сљедећи члан 7. став 1. МЛИ се примјењује и има предност над одредбама овог Уговора: Члан 7. став 1. МЛИ - СПРЕЧАВАЊЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ УГОВОРА
Изузетно од одредби овог Уговора, олакшица из овог Уговора не одобрава се у односу на дио дохотка или имовине, ако се основано може закључити, узимајући у обзир све релевантне чињенице и околности, да је стицање олакшица био један од основних разлога било којег аранжмана или трансакције који су директно или индиректно резултирали том погодношћу, осим ако се установи да би одобравање те олакшице у тим околностима било у складу са циљем и сврхом одговарајућих одредби овог Уговора.
Члан 29.
Ступање на снагу
Овај Уговор ступа на снагу 30 дана од датума примитка задње обавијести којом једна држава уговорница дипломатским путем извјештава другу да су испуњени сви увјети који су темељем њезиних националних прописа потребни за ступање на снагу овог Уговора. Овај Уговор примјењиват ће се на доходак стечен и имовину посједовану тијеком порезних година које почињу на или након 1. јануара године која слиједи иза године у којој овај Уговор сту па на снагу.
Члан 30.
Отказ
Овај Уговор остаје на снази све док једна од држава уговорница не достави, дипломатским путем, писану обавјест о намјери отказивања Уговора другој држави уговорници на или прије
30. јуна у било којој календарској години након истека раздобља од пет година од дана ступања на снагу. У том случају овај Уговор престат ће се примјењивати на доходак стечен и имовину посједовану за вријеме порезних година започетих након 1. јануара календарске године у којој је дана обавјест.
У ПОТВРДУ ТОГА ниже потписани, за то прописно овлаштени, потписали су овај Уговор.
Састављено у , дана . године у два изворника, на хрватском језику и на службеним језицима Босне и Херцеговине - босанском, хрватском и српском језику, при чему су сви текстови једнако вјеродостојни. У случају разлика у тумачењу, мјеродаван је хрватски текст.
За Босну и Херцеговину министар финанција и трезора Љерка Марић
За Републику Хрватску министар финанција Иван Шукер