Contract

УГОВОР О ПРЕВОЗУ РОБЕ X

ЖЕЛЕЗНИЧКОМ САОБРАЋАЈУ

Основна правила

Уговори у железничком саобраћају су: уговор о превозу робе (ствари), уговор о превозу путника и уговор о превозу пртљага.

Уговор о превозу робе (ствари) железницом

Појам уговора

Уговор о превозу робе железницом је уговор којим се обавезује превозилац да ће железничким превозним средством превести одређену робу од отпремне до упутне станице, и да ће за време превоза чувати робу и предати је примаоцу, а пошиљалац се обавезује да ће за то платити превозиоцу уговорену провизију.

Пошиљалац може да буде било које физичко или правно лице.

Карактеристике уговора

То је формални (писани) и реални уговор. Сматра се да је уговор закључен када је превозилац потписао товарни лист и примио робу на превоз. Као товарни лист служи формулар превозиоца. По правилу то је непреносива исправа. Међутим превозилац и пошиљалац се могу споразумети да ће товарни лист бити преносив, чине постаје хартија од вредности, у ком случају ће превозилац пошиљку у упутној станици предати законитом имаоцу товарног листа.

Врсте уговора

Према количини робе која се превози деле се на: вагонске пошиљке и денчане пошиљке (мања количина робе за коју није потребан вагон.

С обзиром на рок у коме железница треба да изврши превоз деле се на: споровозни, брзовозни и експресни превоз ствари.

Обавезе превозиоца (железнице) је:

1. Железница као превозилац је дужна прими робу на превоз и закључи уговор о превозу са сваким заинтересованим лицем, јер у делатности железничког превоза нема конкуренције између превозилаца ;

2. Када је у питању роба која захтева паковање, превозилац је дужан да је прими на превоз само ако је упакована;

3. Када је у питању колска пошиљка, товатење у вагон врши пошиљалац, а док денчане пошиљке товари превозилац;

4. Железница је у обавези да благовремено стави на располагање вагон за потребе превоза;

5. Железница је у обавези да изврши превоз робе уговореним или уобичајеним путем;

6. Обавеза је превозиоца је да по обављеном превозу преда робу примаоцу под условима и на начин како је то уговором утврђено. На пример ако је уговорено да ће прималац платити превознину, превозилац ће му предати превезену ствар по исплати.

7. Код колских пошиљки истовар робе из вагона врши прималац, а код денчаних пошиљки истовар робе врши превозилац.

Правни положај примаоца пошиљке

Прималац пошиљке често није уговорна страна из уговора о превозу. Међутим, ако је приликом предаје пошиљке на превоз издат преносив товарни лист, тада прималац остварује права према превозиоцу на основу товарног листа као хартије од вредности.

Одговорност превозиоца

Превозилац одговара:

1. За извршење превоза све док не изда пошиљку примаоцу;

2. За губитак или оштећење ствари за време превоза;

3. Због прекорачења рока испоруке;

4. За штету коју су проузроковала лица која су за њега радила

Превозилац неће одговарати ако докаже да је штета настала због радњи или пропуста корисника превоза, својства ствари или због више силе.

Права превозиоца

1. има право на превознину које стиче кад изврши превоз;

2. има право и на одређене посебне накнаде (на пример накнада за

утврђење масе колске пошиљке или право на накнаду збогпрекорачења

рока за утовар и истовар робе;

3. Има право на накнаду штете коју му је причинио пошиљалац или прималац робе.

УГОВОР О ПРЕВОЗУ У ПОМОРСКОМ САОБРАЋАЈУ

Појам уговора

Уговор о превозу робе (терета) морем је уговор којим се обавезује бродар да морем превозе одређени терет од луке укрцаја до луке искрцаја, а наручилац превоза се обавезује да бродару плати превознину

може да буде било које физичко или правно лице.

Уговорне стране у овом уговору су:

Бродар - лице које као држалац брода организатор и извођач пловидбеног подухвата, који не мора бити и власник брода.

Наручилац превоза - који може да буде било које физичко или правно лице, али не мора бити лице које предаје ствар на превоз.

Крцатељ - лице које предаје бродару терет ради превоза

Терет који се предаје на превоз може бити било која покретна ствар чији превоз није забрањен.

Карактеристике уговора

По својој правној природи овај уговор је неформалан правни посао, мада се у пракси најчешће закључује у писаној форми.

Врсте уговора

1. Возарски уговор – су уговори којим се бродар обавезује да ће да изврши превоз одређених ствари бродом и тим уговором не мора бити одређено име брода којим ће се роба превозити.

2. Бродарски уговор - бродар ставља на располагање наручиоцу одређени брод или део бродског простора ради превоза одређене врсте робе. За означавање такве врсте уговора користи се назив „чартер“. Такав ће уговор наручилац закључити када бродару повери на превоз већу количину терета, тада брод плови према потребама наручиоца превоза, без унапред утврђеног реда пловидбе. Такви бродови називају се бродови слободне пловидбе (трампери). Бродови линијске пловидбе су пак они бродови који плове по устаљеном возном реду и у одређеним временским размацима упловљавају углавном у веће луке које имају одређени терет за крцање.

Пловидба која се обавља у границама једне државе назива се каботажа. Постоје две врсте ових уговора у поморском превозу и то:

Уговор о поморском пловидбеном послу – којим се бродар обавезује да за наручиоца изврши бродом превоз робе, пртљага путника или неки други пловидбени посао и

Уговор о закупу поморског брода – којим одређено лице (закупопримац) закупљује од бродара поморски брод ради обављања поморског пловидбеног посла за било коју врсту пловидбе.

Обавезе бродара су:

9. да у уговореној луци у уговорено време постави брод ради укрцавања, када је заповедник брода је дужан да о томе писаним путем извести крцатеља;

10. да укрца робу на брод;

11. да крцатељу изда теретницу (коносман), ако то крцатељ захтева;

12. да превезе робу уговореним или уобичајеним путем;

13. да за време превоза чува робу од пропасти или оштећења;

14. да у свему поступа по налозима наручиоца превоза;

15. да по извршеном превозу искрца робу.

Права бродара

4. има право на наплату превознине које стиче кад изврши превоз;

5. има право на трошкове превоза и чувања робе у искрцајној луци ;

6. има право на накнаду штетена броду настале поступком корисника превоза

7. има право на накнаду за време прекостојница и др.

Обавезе корисника превоза

Наручилац превоза односно крцатељ, када су у питању два лица, има одређено време за укрцавање терета на брод. То време назива се „стојнице“. Стајање брода у луци за време стојница урачунато је у возарину.

Обавезе корисника превоза су:

• обавеза плаћања прекостојница – када утовар и истовар робе није извршен у уговореном року;

• обавеза плаћања возарине ;

• обавеза снабдевања брода горивом;

• обавеза плаћања трошкова спасавања робе.

Одговорност бродара

Бродар одговара за:

1. губитак робе или штету која је на роби причињена:

2. наутичке и трговачке грешке;

3. за штету од пожара,

4. за закашњење.

Одговорност бродара је ограничена: по јединици терета, по килогдаму робе и према величини брода.

УГОВОР О ПРЕВОЗУ РОБЕ ВАЗДУШНИМ ПУТЕМ

Појам уговора

Уговор о превозу робе ваздушним путем је такав уговор код кога се једна страна превозилац обавезује да робу за одређено време и у неоштећеном стању, превезе ваздухопловом из једног места у друго, а друга уговорна страна – пошиљалац робе преузима обавезу да за то плати одређену накнаду – возарину.

Закључење уговора

Уговор о превозу ствари целим ваздухопловом на одређено време или за више превоза, мора бити закључен у писаној форми. Када се уговор о превозу неформално закључује, превозилац има право да тражи од пошиљаоца робе да сачини и да му преда ваздухопловни товарни лист. Они се при том могу споразумети да ће товарни лист важити као хартија од вредности по наредби или на доносиоца.

Обавезе превозиоца су:

16. да изврши превоз;

17. да изда товарни лист;

18. да поступа по налозима пошиљаоца;

19. да преда робу примаоцу.

20. ако превозни пут није удоворен, превозилац је дужан да превоз изврши уобичајеним путем и то у уговореном року.

Одговорност превозиоца

Превозилац одговара:

5. За извршење превоза све док не изда пошиљку примаоцу;

6. За губитак или оштећење робе за време превоза;

7. Због насталог закашњења у превозу;

Превозилац неће одговарати за штету коју трпи пошиљалац ако докаже да је штета настала услед више силе.

У међународном ваздушном превозу одговорност превозиоца је лимитирана на износ од 250 златних француских франака (по Варшавској конвенцији и Монтреалском протоколу).

Превозилац робе може одговарати и изнад лимита:

1. Када у уговору о превозу постоји посебна изјава (декларација) о вредности при предаји робе од пошиљаоца, уз плаћање посебне возарине.

2. Када је штета настала услед зле намере или грубе непажње превозиоца

3. Ако у товарном листу не стоји клаузула о примени лимитиране одговорности.

УГОВОР О ИЗГРАДЊИ ОБЈЕКАТА

Појам уговора

То је уговор којим се извођач грађевинских радова обавезује да ће према одређеном пројекту саградити у уговореном року на одређеном земљишту одређену грађевину или да ће на одређеном земљишту на већ постојећем објекту извршити одређене грађевинске радове, а наручилац радова се обавезује да ће му за то платити уговорену цену.

Уговор о грађењу мора бити закључен у писаној форми.

Врсте уговора

У зависности од ширине обавеза које предузима извођач деле се на:

1. Уговоре о грађењу у ужем смислу – што подразумева извођење грађевинских радова по према пројекту које је извођач добио од наружиоца

2. Уговоре о грађењу у ширем смислу – где извођач поред грађевинских радова преузима обавезу да изведе поједине геодетске геолошке и сличне радове, експертизе, студије и сл. Посебну врсту ових уговора чине уговори о инжењерингу.

Обавезе извођача радова

Извођач радова је дужан:

• да о дану почетка радова обавести орган управе који је издао одобрење за градњу;

• да одреди лице које ће руководити уговореним радовима;

• да детаљно проучи техничку документацију;

• да изведе уговорене радове у уговореном року према техничкој документацији;

• да води грађевински дневник;

• да изврши осигурање радова;

• да предузима потребне мере за сигурност грађевине и радова, опреме , уређаја, радника, пролазника, саобраћаја и суседних објеката.

Обавеза наручиоца радова

Наручилац радова је обавезан:

• да прибави одобрење за изградњу које издаје надлежни орган управе;

• да омогући извођачу да отпочне уговорене радове – „увођење извођача у посед“;

• да извођачу плати уговорену цену за изградњу;

• да по завршетку радова, а пре почетка коришћења објекта прибави дозволу за употребу и примопредају грађевине.

УГОВОР О ЛИЦЕНЦИ

Појам и карактеристике уговора

Лиценца је право коришћења неког права индустријске својине трећег лица.

Уговор о лиценци је такав уговор којим давалац лиценце преноси једно од овлашћења којим располаже, на стицаоца лиценце, а то је да искоришћава и користи предмет лиценце.

То значи да давалац лиценце и даље задржава право располагања предметом лиценце.

Право искоришћавања предмета лиценце може бити уступљено у целини или делимично.

Уговор о лиценци је сложен уговор за кога је законом прописано да се закључује у писаној форми.

Врсте уговора о лиценци

Критеријуми по којима се врши подела уговора о лиценци су:

1.према објекту лиценце – где разликујемо лиценцу за искоришћавање патента, жига, модела, узорка и лиценцу за искоришћавање незаштићеног проналаска и know-howa.

2.према врсти права која се преноси лиценцом – постоји уговор о лиценци за употребу, лиценци за производњу, лиценци за продају, лиценци за увоз и лиценци за извоз.

3.према територији за коју је дата лиценца – разликујемо лиценцу за једну земљу, лиценцу за више земља и лиценцу за све земље.

4.према временском трајању – разликујено временски ограничене лиценце, које се најчешће закључују и временски неограничене лиценце

5.према правном основу – постоје уговорна лиценца, законска лиценца и принудна. лиценца,

УГОВОР О ПРЕНОСУ ЗНАЊА И ИСКУСТВА - KNOW-HOW

Појам и карактеристике уговора

Предузеће и друго правно лице може уговором у писаној форми, прибавити или уступити страном правном лицу, сва права или њихов део, индустријске својине, знање и искуство.

Xxxxxxxx уговора

Уговор о прибављању знања и искуства потребно је да садржи:

• обавезу даваоца знања и искуства да ће применом знања и искуства произвести робу уговореног квалитета, као и да ће за време трајања уговора примаоцу стављати на располагање побољшања у знању и искуству.

• обавезу даваоца знања и искуства да њихово коришћење не утиче штетно на животну средину.

• Клаузулу да се стављањем у промет производа по прибављеном знању и искуству не повређују права трећих лица.

Уговор о прибављању знања и искуства не може се предвидети забрана:

• да предузеће и друго правно лице да унапређује и развија прибављено знање и искуство и да у своје име заштити иновације до којих је дошло сопственим истраживањем;

• да предузеће и друго правно лице самостално одлучује о набавци и коришћењу сировина, резервних делова опреме и сл.

• да предузеће и друго правно лице извози производе и услуге

• да знање и искуство престане да користи и после истека уговора

ПРАВО НА ГЕОГРАФСКУ ОЗНАКУ ПОРЕКЛА

Појам

Географска ознака порекла је право којим се штите ознаке порекла и географске ознаке којима се обележавају које физичка или правна лица производе на одређеном подручју ( на пример“ Пиротски качкаваљ“ ).

Употребљава за обележевање пољопривредних, занатских и индустријских производа и домаће радиности (на пример“ Пиротски ћилим“).

Географском ознаком порекла не могу се заштитити називи:

• који су противни закону или моралу;

• који својим изгледом или садржином вређају ауторска права или права индустријскесвојине;

• који својим изгледом или садржином могу да створе забуну у промету у погледу врсте квалитета порекла и сл.

Xxxxxxxx и обим права

Географску ознаку порекла могу користити само лица која су као овлашћени корисници те географске ознаке порекла уписани у Регистар овлашћених корисника географских ознака порекла.

Лица која нису уписана у наведени регистар немају право да користе географску ознаку порекла, чак и ако се том географском називу додају речи „тип“, „начин“ и сл.