http://www.oecd.org/tax/treaties/multilateral-convention-to-implement-tax- treaty- related-measures-to-prevent-BEPS.pdf; и
КОМБИНОВАНИ ТЕКСТ
Мултилатералне конвенције за примену мера које се у циљу спречавања ерозије пореске основице и премештања добити односе на пореске уговоре
и
Уговора између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије
и Републике Кипар о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину
(који се примењује у односима између Републике Србије и Републике Кипар)
Опште напомене у вези са комбинованим текстом
Овај документ, у односима између Републике Србије и Републике Кипар, представља комбиновани текст за примену Уговора између између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Републике Кипар о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину, потписаног 29. јуна 1985. године (Уговор) измењеног Мултилатералном конвенцијом за примену мера које се у циљу спречавања ерозије пореске основице и премештања добити односе на пореске уговоре коју су, Република Србија (Србија) и Република Кипар (Кипар) потписале 7. јуна 2017. године (МК).
Овај документ је припремио надлежни орган Србије и он представља његово разумевање измена које су у Уговор унете због МК.
Документ је припремљен, на основу става Србије о МК који је Депозитару, након потврђивања, достављен 5. јуна 2018. године, као и става Кипра о МК који је Депозитару, након потврђивања, достављен 23. јануара 2020. године. Ови ставови о МК се могу променити, као што то и предвиђа МК. Промена ставова о МК могла би да промени ефекте које МК има на Уговор.
Аутентични правни текстови Уговора и МК имају предност и остају примењиви правни текстови.
Одредбе МК које се примењују у односу на одредбе Уговора, укључене су у рубрике у тексту овог документа, у контексту релевантних одредаба Уговора. Рубрике које садрже одредбе МК су, уопштено говорећи, унете у складу са редоследом одредаба ОЕЦД Модела Пореске конвенције из 2017. године.
Измене текста одредаба МК учињене су, у циљу њиховог усаглашавања са терминологијом која се користи у Уговору (као што су, „Обухваћени порески уговори” и „Уговор”, „Уговорна јурисдикција” и „Државе уговорнице”) како би се олакшало разумевање одредаба МК. Промене у терминологији имају за циљ побољшање читљивости документа а не, промену суштине одредаба МК. На сличан начин су, извршене измене делова одредаба МК који описују постојеће одредбе Уговора: описни језик је, у циљу лакшег читања, замењен правним одредницама постојећих одредаба.
У свим случајевима, упућивање на одредбе Уговора или на Уговор, треба разумети као да се упућивање врши на Уговор, онако како је измењен одредбама МК, под условом, да су се такве одредбе МК и примениле.
Упућивање:
Аутентични правни текст МК може се наћи на веб страници Депозитара (ОЕЦД):
- на енглеском језику:
xxxx://xxx.xxxx.xxx/xxx/xxxxxxxx/xxxxxxxxxxxx-xxxxxxxxxx-xx-xxxxxxxxx-xxx-xxxxxx- related-measures-to-prevent-BEPS.pdf; и
- на француском језику:
xxxx://xxx.xxxx.xxx/xx/xxxxxxxxx/xxxxxxxxxxx/xxxxxxxxxx-xxxxxxxxxxxxx-xxxx-xx-xxxx-xx- oeuvre-des-mesures-relatives-aux-conventions-fiscales-pour-prevenir-le-BEPS.pdf.
Српски текст МК објављен је у „Службеном гласнику РС - Међународни уговори”, број 3/18 од 23. априла 2018. године.
Аутентични правни текст Уговора (на српском језику) може се наћи на следећем линку: xxxxx://xxx.xxxx.xxx.xx/xxxxxxx/xxxxxxx-x-xxxxxxxxxxx-xxxxxxxxxx-xxxxxxxxxxxx/
Став Србије о МК који је Депозитару, након потврђивања, достављен 5. јуна 2018. године, као и став Кипра о МК који је Депозитару, након потврђивања, достављен 23. јануара 2020. године, може се наћи на веб страници Депозитара (ОЕЦД) xxxx://xxx.xxxx.xxx/xxx/xxxxxxxx/xxxx-xxx-xxxxxxxxxxx-xxx-xxxxxxx.xxx .
Напомене у вези почетка примене одредаба МК
Одредбе МК које се примењују на Уговор, не примењују се од истога датума као и оригиналне одредбе Уговора. Свака од одредаба МК могла би да се примењује од различитог датума, што зависи од врсте пореза на који се односи (порези по одбитку или остали наплаћени порези) као и од тога, шта су Србија и Кипар навеле у својим ставовима о МК.
Xxxxxx депоновања инструмената потврђивања, прихватања или одобравања: 5. јун 2018. године, за Србију и 23. јануар 2020. године, за Кипар.
Ступање на снагу МК: 1. октобар 2018. године, за Србију и 1. мај 2020. године, за Кипар.
Ако другачије није наведено у овом документу, одредбе МК се, у односу на Уговор, примењују:
- у односу на порезе по одбитку, на износе плаћене или приписане нерезидентима, када догађај који даје право на те порезе настане 1. јануара или после 1. јануара 2021. године;
- у односу на све остале порезе, за порезе који се наплаћују у односу на периоде опорезивања који почињу 1. новембра или после 1. новембра 2020. године.
УГОВОР ИЗМЕЂУ
СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И
РЕПУБЛИКЕ КИПАР
О ИЗБЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА У ОДНОСУ НА ПОРЕЗЕ НА ДОХОДАК И НА ИМОВИНУ
СОЦИЈАЛИСТИЧКА ФЕДЕРАТИВНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА И
РЕПУБЛИКА КИПАР
[ЗАМЕЊЕН чланом 6. став 1. МК]
[у жељи да закључе Уговор о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину,]
Следећи члан 6. став 1. МК замењује текст који се односи на намеру да се отклони двоструко опорезивање у преамбули овог уговора:
ЧЛАН 6 МК - СВРХА ОБУХВАЋЕНОГ ПОРЕСКОГ УГОВОРА
У намери да отклоне двоструко опорезивање у односу на порезе обухваћене [овим уговором] без стварања могућности за неопорезивање или снижено опорезивање кроз пореску евазију или избегавање (укључујући злоупотребу уговора, у циљу добијања олакшица предвиђениху [овом уговору] у посредну корист резидената трећих јурисдикција),
Следећи члан 6. став 3. МК укључен је у преамбулу овог уговора:
ЧЛАН 6 МК - СВРХА ОБУХВАЋЕНОГ ПОРЕСКОГ УГОВОРА
У жељи да даље развијају своје економске односе и побољшају сарадњу у пореској материји,
Споразумеле су се о следећем:
Члан 1.
Лица на која се примењује уговор
Овај уговор се примењује на лица која су резиденти једне или обе државе уговорнице.
Члан 2.
Порези на које се примењује уговор
1. Овај уговор се примењује на порезе на доходак и на имовину које заводи држава уговорница или њене друштвено-политичке заједнице, независно од начина на који се плаћају.
2. Порезима на доходак и на имовину сматрају се сви порези који се заводе на укупан доходак, на укупну имовину, или на делове дохотка или имовине, укључујући порезе на приходе од отуђења покретности или непокретности, порезе на укупне износе личних доходака које исплаћују предузећа, као и порезе на прираст имовине.
3. Порези на које се примењује овај уговор су:
а) у Југославији:
I) порез из дохотка основне организације удруженог рада;
II) порез из личног дохотка радника;
III) порез из личног дохотка од самосталног обављања пољопривредне делатности;
IV) порез из личног дохотка од самосталног обављања привредне делатности;
V) порез из личног дохотка од самосталног обављања професионалне делатности;
VI) порез из личног дохотка од ауторских права, патената и техничких унапређења;
VII) порез на приход од имовине и имовинских права;
VIII) порез на имовину;
IX) порез из укупног прихода грађана;
X) порез из дохотка страног лица од обављања привредне и професионалне делатности;
XI) порез на накнаду страног лица од улагања средстава у домаћу организацију удруженог рада;
XII) порез из дохотка страног лица од извођења инвестиционих радова;
XIII) порез на приход страног лица од превоза путника и робе; (даље у тексту: "југословенски порез");
б) у Кипру:
I) порез на доходак;
II) порез на приходе од имовине;
III) порез на непокретности;
IV) посебан допринос;
(даље у тексту: "кипарски порез").
4. Уговор ће се примењивати и на исте или битно сличне порезе који се заведу после дана потписивања овог уговора поред, или уместо, постојећих пореза. Надлежни органи држава уговорница саопштавају једни другима битне промене извршене у њиховим пореским законима.
Члан 3.
Опште дефиниције
1. За потребе овог уговора:
а) израз "Југославија" означава Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, а употребљен у географском смислу означава територију Југославије и подручје ван територијалног мора Југославије на коме Југославија може, на основу унутрашњег законодавства и у складу са међународним правом, да остварује права истраживања и искоришћавања морског дна и подморја и њихових природних богатстава;
б) израз "Кипар" означава Републику Кипар, а употребљен у географском смислу означава територију Кипра и подручје ван територијалног мора Кипра на коме Кипар може на основу унутрашњег законодавства и у складу са међународним правом, да остварује право истраживања и искоришћавања морског дна и подморја и њихових природних богатстава;
ц) изрази "држава уговорница" и "друга држава уговорница" означавају Југославију или Кипар зависно од смисла;
д) израз "држављанин" означава:
I) у случају Југославије, физичко лице које, према југословенским законима, има држављанство Социјалистичке Федеративне Републике Југославије;
II) у случају Кипра, сва физичка лица која имају држављанство Кипра и сва правна лица, партнерства и удружења која остварују такав статус према законима који су на снази у Кипру;
е) израз "лице":
I) у случају Југославије, означава физичко и правно лице;
II) у случају Кипра, означава физичко лице, друштво и другу групу лица; ф) израз "друштво" означава:
I) у случају Југославије, организацију удруженог рада и друго правно лице подложно опорезивању;
II) у случају Кипра, правно лице или лице које се сматра као правно лице за потребе опорезивања;
г) изрази "предузеће државе уговорнице" и "предузеће друге државе уговорнице" означавају, зависно од смисла, у случају Југославије, организацију удруженог рада и другу самоуправну организацију и заједницу, радне људе који личним радом самостално обављају делатност и предузеће основано ван територије Југославије којим руководи резидент Југославије, а у случају Кипра, предузеће којим руководи резидент Кипра;
х) израз "међународни саобраћај" означава превоз бродом или ваздухопловом који обавља предузеће чије се седиште стварне управе налази у држави уговорници, осим ако се брод или ваздухоплов користи искључиво између места у другој држави уговорници;
и) израз "надлежни орган" означава:
I) у случају Југославије, Савезни секретаријат за финансије, односно његовог овлашћеног представника;
II) у случају Xxxxx, министра за финансије, односно његовог овлашћеног представника.
2. Када држава уговорница примењује овај уговор сваки израз који није дефинисан Уговором има значење према закону те државе који се односи на порезе на које се овај уговор примењује.
Члан 4. Резидент
1. У смислу овог уговора, израз "резидент државе уговорнице" означава лице које у држави уговорници, према закону те државе има своје пребивалиште, боравиште, седиште управе или друго обележје сличне природе.
2. Ако је, према одредбама става 1. овог члана, физичко лице резидент обе државе уговорнице, његов се статус одређује на следећи начин:
а) сматра се да је резидент државе у којој има стално место становања. Ако има стално место становања у обе државе, сматра се да је резидент државе са којом су његове, личне и економске везе тешње (средиште животних интереса);
б) ако не може да се одреди у којој држави има средиште животних интереса, или ако у једној држави нема стално место становања, сматра се да је резидент државе у којој има уобичајено место становања;
ц) ако има уобичајено место становања у обе државе или га нема ни у једној од њих, сматра се да је резидент државе чији је држављанин;
д) ако је држављанин обе државе или ни једне од њих, надлежни органи државе уговорнице решиће то питање заједничким договором.
3. Ако је, према одредбама става 1. овог члана, лице, осим физичког, резидент обе државе уговорнице, сматра се да је резидент државе у којој се налази његово седиште стварне управе.
Члан 5.
Стална пословна јединица
1. У смислу овог уговора израз "стална пословна јединица" означава стално место пословања преко кога се пословање предузећа потпуно или делимично обавља.
2. Под изразом "стална пословна јединица" подразумева се нарочито: а) седиште управе;
б) филијала;
ц) пословница; д) фабрика;
е) радионица;
ф) рудник, извор нафте или гаса, каменолом или друго место искоришћавања природних богатстава.
3. Градилиште или грађевински или инсталациони радови чине сталну пословну јединицу само ако трају дуже од дванаест месеци.
4. Изузетно од одредаба ст. 1, 2. и 3. овог члана, под изразом "стална пословна јединица" не подразумева се:
а) коришћење објеката и опреме искључиво у сврху ускладиштења, излагања или испоруке добара или робе која припада предузећу;
б) одржавање залихе добара или робе која припада предузећу искључиво у сврху ускладиштења, излагања или испоруке;
ц) одржавање залихе добара или робе која припада предузећу искључиво са сврхом да је друго предузеће преради;
д) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху куповине добара или робе или прибављања обавештења за предузеће;
е) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху рекламирања, пружања обавештења, научног истраживања или сличних делатности које имају припремни или помоћни карактер за предузеће;
ф) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху делатности наведених у подставовима од а) до е), у било којој комбинацији, под условом да је укупна делатност сталног места пословања која настаје из ове комбинације припремног или помоћног карактера.
5. Изузетно од одредаба ст. 1. и 2. овог члана, ако лице - осим заступника са самосталним статусом на кога се примењује став 6. овог члана - ради у име предузећа и има и уобичајено користи у држави уговорници овлашћење да закључује уговоре у име предузећа, сматра се да то предузеће има сталну пословну јединицу у тој држави у односу на делатности које то лице обавља за предузеће, осим ако су делатности тог лица ограничене на делатности наведене у ставу 4. овог члана које, ако би се обављале преко сталног места пословања, не би чиниле ово стално место пословања сталном пословном јединицом према одредбама тог става.
6. Не сматра се да предузеће има сталну пословну јединицу у држави уговорници само зато што своје пословање обавља у тој држави преко посредника, генералног комисионог заступника или другог представника са самосталним статусом, ако та лица делују у оквиру своје редовне пословне делатности.
7. Чињеница да друштво које је резидент државе уговорнице контролише или је под контролом друштва које је резидент друге државе уговорнице, или које обавља пословање у тој другој држави (било преко сталне пословне јединице или на други начин), сама по себи није довољна да се једно друштво сматра сталном пословном јединицом другог друштва.
Члан 6.
Доходак од непокретности
1. Доходак који резидент државе уговорнице оствари од непокретности (укључујући доходак од пољопривреде или шумарства) која се налази у другој држави уговорници може се опорезивати у тој другој држави.
2. Израз "непокретност" у овом уговору има значење према закону државе уговорнице у којој се наведена имовина налази. Поморски и речни бродови и ваздухоплови не сматрају се непокретностима.
3. Одредбе става 1. овог члана примењују се и на доходак који се оствари од непосредног коришћења, изнајмљивања или другог начина коришћења непокретности.
4. Одредбе ст. 1. и 3. овог члана примењују се и на доходак од непокретности предузећа и на доходак од непокретности која се користи за обављање самосталних личних делатности.
Члан 7.
Дохоци од пословања
1. Дохоци предузећа државе уговорнице опорезују се само у тој држави, осим ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази. Ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице, дохоци предузећа могу бити опорезовани у тој другој држави, али само до износа који се приписује тој сталној пословној јединици.
2. У складу с одредбама става 3. овог члана, ако предузеће државе уговорнице обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази, у свакој држави уговорници приписују се тој сталној пословној јединици дохоци које би могла остварити да је била одвојено и посебно предузеће које се бави истим или сличним
делатностима под истим или сличним условима и да је пословала потпуно самостално са предузећем чија је стална пословна јединица.
3. При одређивању доходака сталне пословне јединице, као одбици признају се трошкови који су учињени за потребе сталне пословне јединице, укључујући и извршне и опште административне трошкове тако учињене, у држави у којој се стална пословна јединица налази или на другом месту.
4. Ако је у држави уговорници уобичајено да се дохоци, који се приписују сталној пословној јединици одређују на основу расподеле укупних доходака предузећа на његове посебне делове, решење из става 2. не спречава ту државу уговорницу да таквом уобичајеном расподелом одреди дохотке који се опорезују. Усвојени метод расподеле треба да буде такав да резултат буде у складу са начелима која су садржана у овом члану.
5. Сталној пословној јединици се не приписују дохоци ако та стална пословна јединица само купује добра или робу за предузеће.
6. За потребе претходних ставова, дохоци који се приписују сталној пословној јединици одређују се истом методом из године у годину, осим ако постоји оправдан и довољан разлог да се поступи друкчије.
7. Накнада коју у Југославији оствари резидент Кипра од улагања средстава у домаћу организацију удруженог рада може се опорезивати у Југославији.
8. Ако дохоци обухватају и делове дохотка који су на посебан начин регулисани у другим члановима овог уговора, одредбе овог члана не утичу на одредбе тих чланова.
Члан 8.
Поморски и ваздушни саобраћај
1. Дохоци од коришћења бродова или ваздухоплова у међународном саобраћају опорезују се само у држави уговорници у којој се налази седиште стварне управе предузећа.
2. Ако се седиште стварне управе предузећа које се бави поморским саобраћајем налази на поморском броду, сматра се да се налази у држави уговорници у којој се налази матична лука поморског брода или, ако нема матичне луке, у држави уговорници чији је резидент корисник поморског брода.
3. Одредбе става 1. овог члана примењују се и на дохотке од учешћа у пулу, заједничком пословању или међународној пословној агенцији.
Члан 9.
Удружења предузећа
Ако:
а) предузеће државе уговорнице учествује непосредно или посредно у управљању, контроли или имовини предузећа друге државе уговорнице, или
б) иста лица учествују непосредно или посредно у управљању, контроли или имовини предузећа државе уговорнице и предузећа друге државе уговорнице, и ако су у оба случаја између та два предузећа у њиховим трговинским или финансијским односима створени или
наметнути услови различити од услова који би били створени између самосталних предузећа, дохоци који би без тих услова настали за једно од предузећа, али који због тих услова нису настали, могу се укључити у дохотке тог предузећа и сходно томе опорезивати.
Следећи члан 17. став 1. МК примењује се и има предност над одредбама овог уговора:
ЧЛАН 17. МК - ОДГОВАРАЈУЋЕ КОРЕКЦИЈЕ
Ако [Држава уговорница] укључује у добит предузећа те [Државе уговорнице] добит за коју је предузеће друге [Државе уговорнице] опорезовано у тој другој [Држави уговорници] и сходно томе је опорезује, и ако је тако укључена добит она добит коју би предузеће првопоменуте [Државе уговорнице] остварило да су услови договорени између та два предузећа били они услови које би договорила независна предузећа, та друга [Држава уговорница] врши одговарајућу корекцију износа пореза који је у њој утврђен на ту добит. Приликом вршења те корекције, водиће се рачунао осталим одредбама [овог уговора] и, ако је то потребно, надлежни органи [Држава уговорница] ће се међусобно консултовати.
Члан 10. Дивиденде
1. Дивиденде које исплаћује друштво, резидент државе уговорнице, резиденту друге државе уговорнице могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Међутим, такве дивиденде могу се опорезивати и у држави уговорници чији је резидент друштво које исплаћује дивиденде, у складу са законима те државе, али тако разрезан порез не може прећи 10 одсто од бруто износа дивиденди.
Изузимајући одредбе става 2. све док Xxxxx не заведе порез на дивиденде поред пореза који се разрезује на добит или доходак друштва, дивиденде које исплаћује друштво, резидент Кипра, резиденту Југославије изузимају се од пореза у Кипру који би могао бити разрезан на дивиденде поред пореза који се разрезује на добит или имовину друштва.
4. Израз "дивиденде", како је употребљен у овом члану, означава, у односу на Кипар, доходак од акција, или других права која нису потраживања, која учествују у дохоцима, као и доходак од других права друштава који је порески изједначен са дохотком од акција у пореским законима те државе чији је резидент друштво које врши расподелу.
Овај израз не укључује накнаду коју у Југославији оствари резидент Кипра од улагања средстава у домаћу организацију удруженог рада.
5. Одредбе става 1. овог члана не примењују се ако прималац дивиденди, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници чији је резидент друштво које исплаћује дивиденде, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави, или обавља у тој другој држави самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој држави, а право на основу кога се дивиденде исплаћују је повезано са сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се примењују, према потреби, одредбе чл. 7. или 14. овог уговора.
6. Ако друштво које је резидент државе уговорнице остварује добит или доходак из друге државе уговорнице, та друга држава не може да заведе порез на дивиденде које исплаћује друштво, осим ако су те дивиденде исплаћене резиденту те друге државе или ако је право на основу кога се дивиденде исплаћују непосредно повезано са сталном пословном јединицом или сталном базом која се налази у тој другој држави, нити да опорезује нерасподељену добит друштва порезом на нерасподељену добит друштва, чак и у случају ако се исплаћене дивиденде или нерасподељена добит у потпуности или делимично састоје од добити или дохотка који су настали у тој другој држави.
Члан 11. Камата
1. Камата која настаје у држави уговорници и исплаћена је резиденту друге државе уговорнице може се опорезивати у тој другој држави.
2. Камата из става 1. овог члана може бити опорезивана и у држави уговорници у којој настаје, у складу са законима те државе, али тако разрезан порез не може прећи 10 одсто од бруто износа камате. Надлежни органи држава уговорница договарају се о начину примене овог ограничења.
3. Израз "камата", како је употребљен у овом члану, означава доходак од државних хартија од вредности, обвезница или облигација, независно од тога да ли су обезбеђене залогом и да ли се на основу њих стиче право на учешће у добити, доходак од потраживања сваке врсте, као и сваки други доходак који је изједначен са дохотком од позајмљеног новца према пореском закону државе у којој доходак настаје.
4. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако прималац камате, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој камата настаје, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави, или обавља у тој другој држави самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој држави, а потраживање на које се плаћа камата непосредно је повезано са том сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају примењују се, према потреби, одредбе чл. 7. или 14. овог уговора.
5. Сматра се да камата настаје у држави уговорници ако је исплатилац сама та држава, њена друштвено-политичка заједница или резидент те државе. Ако исплатилац камате, без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице, има у држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу на коју се односи задужење на које се плаћа камата, а ту камату сноси та стална пословна јединица или стална база, сматра се да камата настаје у држави уговорници у којој се налази стална пословна јединица или стална база.
6. Ако, због посебног односа, између исплатиоца и примаоца или између њих и неког другог лица, износ камате, имајући у виду потраживање за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између исплатиоца и примаоца, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају, више плаћен износ опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.
Члан 12.
Ауторске накнаде
1. Ауторске накнаде које настају у држави уговорници и исплаћене су резиденту друге државе уговорнице могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Ауторске накнаде из става 1. овог члана могу се опорезивати и у држави уговорници у којој настају, у складу са законима те државе, али тако разрезан порез не може прећи 10 одсто од бруто износа ауторских накнада. Надлежни органи држава уговорница договарају се о начину примене овог ограничења.
3. Израз "ауторске накнаде", како је употребљен у овом члану, означава плаћања било које врсте која су примљена као накнада за коришћење, или за право коришћења ауторског права на књижевно, уметничко или научно дело, укључујући биоскопске филмове и филмове или траке за телевизију и радио, као и за коришћење или за право коришћења патента, заштитног знака, нацрта или модела, плана, тајне формуле или поступка, или за коришћење или за право коришћења индустријске, комерцијалне или научне опреме, или за обавештења која се односе на индустријска, комерцијална или научна искуства.
4. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако прималац ауторских накнада, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој ауторске накнаде настају, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави, или обавља у тој другој држави самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у другој држави, а право или имовина на основу којих се ауторске накнаде плаћају непосредно су повезани са сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају примењују се, према потреби, одредбе чл. 7. или 14. овог уговора.
5. Сматра се да ауторске накнаде настају у држави уговорници ако је исплатилац сама та држава, њена друштвено-политичка заједница или резидент те државе. Ако исплатилац ауторских накнада, без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице, има у држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу на коју се односи обавеза за плаћање ауторских накнада, а те ауторске накнаде сноси та стална пословна јединица или стална база, сматра се да ауторске накнаде настају у држави уговорници у којој се налази стална пословна јединица или стална база.
6. Ако, због посебног односа између исплатиоца и примаоца или између њих и неког другог лица, износ ауторских накнада, имајући у виду коришћење, право или информацију за које су оне плаћене, прелази износ који би био уговорен између исплатиоца и примаоца, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају, више исплаћен износ опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.
Члан 13.
Приходи од имовине
1. Приходи које оствари резидент државе уговорнице од отуђења непокретности наведене у члану 6. која се налази у другој држави уговорници могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Приходи од отуђења покретности која чини део имовине намењене за пословање сталне пословне јединице коју предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници или од покретности која припада сталној бази коју користи резидент државе уговорнице у другој држави уговорници за обављање самосталних личних делатности, укључујући у такве приходе од отуђења те сталне пословне јединице (саме или заједно са целим предузећем) или сталне базе, могу се опорезивати у тој другој држави.
3. Приходи од отуђења бродова или ваздухоплова који се користе у међународном саобраћају, од речних бродова који се користе у саобраћају на унутрашњим пловним путевима или од покретности која служи за коришћење таквих поморских или речних бродова или
ваздухоплова опорезују се само у држави уговорници у којој се налази седиште стварне управе предузећа.
4. Приходи од отуђења имовине, осим имовине наведене у ст. 1, 2. и 3. овог члана, опорезују се само у држави уговорници чији је резидент лице које је отуђило имовину.
Члан 14.
Самосталне личне делатности
1. Доходак који оствари резидент државе уговорнице од професионалних делатности или од других самосталних делатности опорезује се само у тој држави, осим:
а) ако има сталну базу коју редовно користи у другој држави уговорници за обављање делатности. У том случају, само део дохотка који се приписује тој сталној бази може се опорезивати у тој другој држави уговорници; или
б) ако борави у другој држави уговорници у периоду или у периодима који укупно трају 183 дана или дуже у односној пореској години. У том случају, само део дохотка који је остварен од његових делатности које су обављене у тој другој држави уговорници може се опорезивати у тој другој држави.
2. Израз "професионалне делатности" посебно обухвата самосталне научне, књижевне, уметничке, образовне или наставне делатности, као и самосталне делатности лекара, адвоката, инжењера, архитеката, стоматолога и рачуновођа.
Члан 15.
Радни однос
1. У складу с одредбама чл. 16. и 18. овог уговора, лични дохоци и друга слична примања која резидент државе уговорнице оствари из радног односа опорезује се само у тој држави, осим ако се рад обавља у другој држави уговорници. Ако се рад обавља у другој држави уговорници, таква примања могу се опорезивати у тој другој држави пошто су у њој остварена.
2. Изузетно од одредаба става 1. овог члана, примања која резидент државе уговорнице оствари из радног односа у другој држави уговорници опорезују се само у првоспоменутој држави:
а) ако прималац борави у другој држави у периоду или периодима који укупно не прелазе 183 дана у односној календарској години, и
б) ако су примања исплаћена од стране или у име лица које није резидент друге државе, и
ц) ако примања не сноси стална пословна јединица или стална база коју лице има у другој држави.
3. а) Xxxxxxx из радног односа која физичком лицу исплаћује држава уговорница или њена друштвено-политичка заједница опорезују се само у тој држави.
б) Xxxxx примања опорезују се само у другој држави уговорници иако је рад обављен у тој држави а физичко лице је резидент те државе, и
I) држављанин те државе, или
II) није постало резидент те држава искључиво због обављања рада.
4. Примања из радног односа у вези са привредном делатношћу државе уговорнице или њене друштвено-политичке заједнице опорезују се у складу с одредбама ст. 1. и 2. овог члана.
5. Примања која резидент Југославије оствари радом у Заједничком привредном представништву Југославије или Туристичком савезу Југославије опорезују се само у Југославији.
6. Примања која резидент Кипра оствари радом у кипарској туристичкој организацији опорезују се само у Кипру.
7. Изузетно од претходних одредаба овог члана, примања остварена из радног односа на броду или ваздухоплову у међународном саобраћају или на речном броду у саобраћају на унутрашњим пловним путевима могу се опорезовати у држави уговорници у којој се налази седиште стварне управе предузећа.
Члан 16.
Накнаде остварене за рад у заједничком органу пословања (накнаде директора)
1. Накнаде директора и друга слична примања која оствари резидент Југославије у својству члана одбора директора друштва које је резидент Кипра могу се опорезивати у Кипру.
2. Накнаде и друга слична примања које оствари резидент Кипра у својству члана заједничког органа пословања друштва које је резидент Југославије могу се опорезивања у Југославији.
Члан 17.
Уметници и спортисти
1. Изузетно од одредаба чл. 14. и 15. овог уговора, доходак који резидент државе уговорнице оствари као извођач, као што ја позоришни, филмски, радио или телевизијски уметник или музичар или спортист, од личних делатности које су у том својству обављене у другој држави уговорници може се опорезивати у тој другој држави.
2. Ако доходак од личних делатности извођача или спортиста у том својству не притиче лично извођачу или спортисти него другом лицу, тај доходак се може, изузетно од одредаба чл. 7 ,
14. и 15. овог уговора, опорезивати у држави уговорници у којој су обављане делатности извођача или спортисте.
3. Изузетно од одредаба ст. 1. и 2. овог члана, доходак који је остварен од личних делатности извођача или спортисте у том својству, који је резидент државе уговорнице, опорезује се само у тој држави ако су делатности обављене у другој држави уговорници у оквиру програма културне или спортске размене који су одобриле обе државе уговорнице.
Члан 18. Пензије
1. Пензије и друга слична примања исплаћена резиденту државе уговорнице по основу ранијег радног односа опорезују се само у тој држави.
2. а) Пензије које физичком лицу исплати држава уговорница или њена друштвено-политичка заједница из буџета или из посебних средстава опорезују се само у тој држави.
б) Такве пензије опорезују се само у другој држави уговорници ако је физичко лице резидент и држављанин те државе.
3. Пензије исплаћене резиденту државе уговорнице по основу радног односа у вези са привредном делатношћу државе уговорнице или њене друштвено-политичке заједнице опорезују се само у тој држави.
Члан 19.
Студенти и ученици усмереног образовања
1. Средства која студент или ученик усмереног образовања који је непосредно пре одласка у државу уговорницу био или је резидент друге државе уговорнице и који борави у првоспоменутој држави искључиво ради образовања или обучавања, добија за издржавање, образовање или обучавање, не опорезују се у тој држави, под условом да настају из извора ван те државе.
2. Студент или ученик усмереног образовања из става 1. овог члана, за време образовања или обучавања, има право на иста изузећа, ослобођења или умањења пореза на поклоне у новцу, стипендије и примања из радног односа који нису обухваћени ставом 1. овог члана као и резиденти државе уговорнице у којој борави.
Члан 20.
Остали доходак
1. Делови дохотка резидента државе уговорнице, без обзира на то где су настали, који нису регулисани у претходним члановима овог уговора опорезују се само у тој држави.
2. Одредбе става 1. овог члана не примењују се на доходак, осим на доходак од непокретности дефинисане у ставу 2. члана 6. овог уговора ако прималац тог дохотка, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази, или обавља у тој другој држави самосталне личне делатности из сталне базе која се у њој налази, а право или имовина на основу којих се доходак плаћа непосредно су повезани са сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају примењују се, према потреби, одредбе чл. 7. или 14. овог уговора.
Члан 21. Имовина
1. Имовина која се састоји од непокретности наведене у члану 6. овог уговора коју поседује резидент државе уговорнице и која се налази у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Имовина која се састоји од покретности која представља део имовине намењене пословању сталне пословне јединице коју предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници или од покретности која припада сталној бази која служи резиденту државе уговорнице у другој држави уговорници за обављање самосталних личних делатности може се опорезивати у тој другој држави.
3. Имовина која се састоји од бродова и ваздухоплова који се користе у међународном саобраћају и покретности која служи за коришћење таквих поморских бродова и ваздухоплова, опорезују се само у држави уговорници у којој се налази седиште стварне управе предузећа.
4. Сва остала имовина резидента државе уговорнице опорезује се само у тој држави.
Члан 22.
Методи за отклањање двоструког опорезивања
1. У Југославији се двоструко опорезивање избегава на следећи начин:
а) ако резидент Југославије остварује доходак или поседује имовину који се, у складу са одредбама овог уговора, могу опорезивати у Кипру, Југославија, у складу са одредбама ст. 2. и 3. овог члана, изузима тај доходак или имовину од пореза;
б) ако резидент Југославије остварује доходак који, у складу са одредбама чл. 10 , 11. и 12. овог уговора, може бити опорезован у Кипру, Југославија признаје као одбитак од пореза на доходак тог резидента износ једнак порезу који је плаћен у Кипру. Тај одбитак не може прећи део пореза који је обрачунат пре извршеног одбијања, а који одговара дохотку који је остварен из Кипра;
ц) ако су, у складу са неком одредбом Уговора, доходак који оствари или имовина коју поседује резидент Југославије изузети од пореза у Југославији, Југославија може при обрачунавању пореза на остали доходак или имовину тог резидента да примени пореску стопу која би била примењена да изузети доходак или имовина нису били тако изузети.
2. У Кипру се двоструко опорезивање избегава на следећи начин:
а) ако резидент Кипра остварује доходак или поседује имовину који се опорезују у Југославији, Кипар признаје као одбитак од тог пореза износ једнак порезу који је плаћен у Југославији. Тај одбитак не може прећи део пореза који је обрачунат пре извршеног одбијања, а који одговара дохотку који је остварен из Југославије;
б) ако су, у складу са одредбом Уговора, доходак који оствари или имовина коју поседује резидент Кипра изузети од пореза у Кипру, Кипар може при обрачунавању пореза на остали доходак или имовину тог резидента да примени пореску стопу која би била примењена да изузети доходак или имовина нису били тако изузети.
3. Ради признавања одбитка у држави уговорници, сматра се да порез који је плаћен у другој држави уговорници обухвата порез који би се иначе плаћао у тој другој држави да га та држава није умањила или од њега одустала сагласно својим законским одредбама које се односе на пореске олакшице.
Члан 23.
Једнак третман
1. Резиденти државе уговорнице не подлежу у другој држави уговорници опорезивању или обавези у вези с опорезивањем који су друкчији или тежи од опорезивања и обавеза у вези с опорезивањем којима резиденти те друге државе подлежу или могу подлегати у истим условима.
2. Опорезивање сталне пословне јединице коју предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници не може бити неповољније у тој другој држави од опорезивања предузећа те друге државе која обављају исте делатности. Ова одредба не може се тумачити тако да обавезује државу уговорницу да резидентима друге државе уговорнице одобрава лична
ослобађања, олакшице и умањења за сврхе опорезивања због личног статуса или породичних обавеза које одобрава својим резидентима.
3. Камата, ауторске накнаде и друге исплате које плаћа предузеће државе уговорнице резиденту друге државе уговорнице, ради одређивања опорезивих доходака тог предузећа, одбијају се под истим условима као да су исплаћене резиденту првоспоменуте државе, осим у случајевима предвиђеним у одредбама члана 9 , члана 11. став 6. или члана 12. став 6. овог уговора. На исти начин, дугови предузећа државе уговорнице резиденту друге државе уговорнице, ради одређивања опорезиве имовине тог предузећа, одбијају се под истим условима као да су били утврђени са резидентом првоспоменуте државе.
4. Предузећа државе уговорнице чију имовину потпуно или делимично поседују или контролишу, посредно или непосредно, један или више резидената друге државе уговорнице у првоспоменутој држави уговорници не подлежу опорезивању или обавези у вези са опорезивањем који су друкчији или тежи од опорезивања и обавеза у вези са опорезивањем којима друга слична предузећа првоспоменуте државе подлежу или могу подлегати.
5. Одредбе овог члана примењују се на порезе наведене у члану 2. овог уговора.
Члан 24.
Поступак заједничког договарања
1. Ако резидент државе уговорнице сматра да мере једне или обе државе уговорнице доводе или ће довести до тога да не буде опорезован у складу с одредбама овог уговора, он може, без обзира на правна средства предвиђена унутрашњим законом тих држава, изложити свој случај надлежном органу државе уговорнице чији је резидент. Случај мора бити изложен у року од три године од дана првог обавештења о мери која доводи до опорезивања које није у складу са одредбама Уговора.
2. Надлежни орган, ако сматра да је приговор оправдан и ако није у могућности да сам дође до задовољавајућег решења, настоји да реши случај заједничким договором са надлежним органом друге државе уговорнице, ради избегавања опорезивања које није у складу са овим уговором. Постигнут договор примењује се без обзира на временска ограничења у унутрашњем закону држава уговорница.
3. Надлежни органи држава уговорница настојаће да заједничким договором отклоне тешкоће или нејасноће које настају при тумачењу или примени Уговора. Они се могу и заједнички саветовати ради избегавања двоструког опорезивања у случајевима који нису предвиђени у овом уговору.
4. Надлежни органи држава уговорница могу непосредно међусобно општити ради постизања договора у смислу ст. 1, 2. и 3. овог члана. Ако је потребно да се ради постизања договора обави усмена размена мишљења, она се може обавити преко комисије састављене од представника надлежних органа држава уговорница.
Члан 25.
Размена обавештења
1. Надлежни органи држава уговорница размењују обавештење које је потребно за примену одредаба овог уговора или унутрашњих закона држава уговорница који се односе на порезе обухваћене Уговором ако опорезивање према тим законима није у супротности с Уговором. Обавештење примљено од државе уговорнице сматра се тајном као и обавештење које је
добијено према унутрашњим законима те државе и може се саопштити само лицима или органима (укључујући судове и управне органе) који су надлежни за разрез или наплату, принудну наплату или судско гоњење пореза обухваћених Уговором. Ова лица или органи користе обавештење само за те сврхе. Они могу саопштити обавештење у јавном судском поступку или у судским одлукама.
2. Одредбе става 1. овог члана не могу се ни у ком случају тумачити тако као да се надлежном органу држава уговорница намеће обавеза да:
а) предузима управне мере супротне законима или управној пракси те или друге државе уговорнице;
б) даје обавештење које се не може добити по законима или у уобичајеном управном поступку те или друге државне уговорнице;
ц) даје обавештење које открива пословну или службену тајну, или пословни поступак, или обавештење чије би саопштење било супротно јавној политици (јавном поретку).
Члан 26.
Дипломатски и конзуларни представници
Одредбе овог уговора не утичу на пореске повластице дипломатских или конзуларних представника предвиђене општим правилима међународног права или одредбама посебних уговора.
Следећи члан 7. став 1. МК примењује се и има предност над одредбама овог уговора:
ЧЛАН 7. МК - СПРЕЧАВАЊЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ УГОВОРА
(Одредба о тесту основног разлога)
Изузетно од одредаба [овог уговора], погодност из овог уговора не одобрава се у односу на део дохотка или имовине, ако се основано може закључити, узимајући у обзир све релевантне чињенице и околности, да је стицање погодности био један од основних разлога било којег аранжмана или трансакције који су непосредно или посредно резултирали том погодношћу, осим ако се установи да би одобравање те погодности у тим околностима било у складу са циљем и сврхом одговарајућих одредаба [овог уговора].
Члан 27.
Ступање на снагу
1. Овај уговор се ратификује и инструменти ратификације се размењују у Никозији.
2. Уговор ступа на снагу на дан размене инструмената ратификације, а његове одредбе примењују се у односу на порезе на доходак и на имовину за сваку пореску годину која почиње првог јануара или после првог јануара календарске године која следи годину у којој је извршена размена инструмената ратификације.
Члан 28.
Престанак важења
Овај уговор остаје на снази док га не откаже једна од држава уговорница. Свака држава уговорница може отказати овај уговор, дипломатским путем, достављањем обавештења о престанку важења најкасније шест месеци пре краја календарске године после пет година од дана ступања на снагу Уговора. У том случају, овај уговор престаје да важи у односу на порезе на доходак и на имовину за сваку пореску годину која почиње првог јануара или после првог јануара календарске године која следи годину у којој је дато обавештење о престанку важења.
У потврду чега су потписани, пуноважно за то овлашћени, потписали овај уговор.
Сачињено у Никозији, 29. јуна 1985. године, у два изворна примерка на енглеском језику, оба примерка једнако аутентична.
За Савезно извршно веће Скупштине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Веселин Поповац, с. р.
За Владу Републике Кипра, Constantinos Kittis, с. р.