Посебним колективним уговором за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика (у даљем тексту: Уговор) уређуjу се права, обавезе и одговорности из рада и по основу рада запослених у основним школама, средњим школама и домовима ученика (у...

Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика

Службени гласник РС, бр. 21/2015, 92/2020 и 123/2022 од 10.11.2022. године

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Посебним колективним уговором за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика (у даљем тексту: Уговор) уређуjу се права, обавезе и одговорности из рада и по основу рада запослених у основним школама, средњим школама и домовима ученика (у даљем тексту: запослени) коjима се средства за плате обезбеђуjу у буџету Републике Србиjе, поступак измене и допуне Уговора, као и међусобни односи учесника Уговора.

Члан 2.

Уговор се непосредно примењуjе у свим основним школама, средњим школама и домовима ученика (у даљем тексту: установе) из члана 1. Уговора.

Послодавац у смислу Уговора jесте установа.

Колективним уговором код послодавца могу се утврдити већа права од права утврђених Уговором, као и друга права коjа нису утврђена Уговором, у складу са законом.

Члан 3.

Уговор се закључуjе на време од три године.

II. РАДНИ ОДНОСИ

1. Заснивање радног односа

Члан 4.

Радни однос у установи заснива се уговором о раду са лицем коjе, поред законских услова, испуњава и посебне услове утврђене актом о организациjи и систематизациjи послова.

Члан 5.

Пре почетка школске године, а наjкасниjе до 25. августа, директори установа достављаjу надлежноj школскоj управи:

1) Листу запослених за чиjим jе радом у потпуности или делимично престала потреба у текућоj школскоj години и у претходном периоду;

2) Листу запослених коjи су засновали радни однос са непуним радним временом у текућоj школскоj години и у претходном периоду;

3) Листу слободних радних места.

Запослени коjи на лични захтев прекине радни однос у одређеноj установи не приjављуjе се на листе запослених из става 1. овог члана.

Наведене листе осим послодавца потписуjу овлашћени представници репрезентативних синдиката школе.

Уколико листе нису потписане од стране овлашћених представника репрезентативних синдиката, директор jе дужан да на листи наведе разлоге због коjих то ниjе учињено.

Пре почетка школске године, раднe подгрупe при надлежним школским управама утврђуjу листу из става 1. овог члана.

Преузимање се врши следећим редоследом:

1) На основу преузимања запосленог са листе запослених за чиjим радом jе у потпуности или делимично престала потреба следећим редом: из установе, са териториjе општине, града, надлежне школске управе и других школских управа.

2) Запослени коjи су засновали радни однос са непуним радним временом у тоj установи;

3) Запослени коjи су засновали радни однос са непуним радним временом у установама на териториjи надлежне школске управе;

4) Запослени коjи су засновали радни однос са непуним радним временом из других школских управа уз сагласност радних подгрупа при школским управама.

Школска управа редовно ажурира листе из става 1. овог члана током године, на основу података коjе достављаjу директори установа.

Министар образуjе посебну радну групу и радне подгрупе при свакоj школскоj управи у складу са законом.

Преузимање запослених врши се током наставне године уз сагласност радне подгрупе.

Пре расписивања конкурса за приjем у радни однос, послодавац jе у обавези да прибави мишљење репрезентативних синдиката установе о испуњености услова из ст.

1. и 2. овог члана. У случаjу да постоjи несагласност, надлежна jе школска управа и надлежна инспекциjа.

Рок за давање мишљења jе пет дана од дана приjема захтева.

Одредбе овог члана не примењуjу се на запослене у домовима ученика.

Члан 6.

Преузимање запослених се може вршити из друге установе после 25 августа.

Запослени може бити преузет из других установа на неодређено време наjвише у проценту у коjем jе засновао радни однос.

Члан 7.

Директор jе дужан да обавести репрезентативни синдикат у установи о извршеном приjему у радни однос у року од пет дана.

2. Стручно оспособљавање и усавршавање

Члан 8.

Запослени има право и обавезу да се, у току радног односа, стално стручно оспособљава и усавршава и да на основу стручног усавршавања унапређуjе своj рад.

Послодавац jе обавезан да утврди начин стручног оспособљавања и усавршавања запослених, у складу са приоритетима и програмима надлежног министарства и средствима обезбеђеним у буџету jединице локалне самоуправе.

Уколико послодавац не обезбеди упућивање запосленог на стручно оспособљавање и усавршавање, запослени не може сносити последице по овом основу.

3. Радно време

3.1. Пуно радно време

Члан 9.

Пуно радно време запосленог износи 40 часова недељно.

Наставнику, васпитачу и стручном сараднику на почетку школске године издаjе се решење о годишњем и недељном задужењу фонда часова.

3.2. Непуно радно време

Члан 10.

Непуно радно време jесте радно време коjе jе краће од пуног радног времена, у складу са законом.

Актом о организациjи и систематизациjи послова утврђуjу се послови на коjима се обавља рад са непуним радним временом.

3.3. Прековремени рад

Члан 11.

На захтев послодавца, запослени jе дужан да ради дуже од пуног радног времена, у складу са законом, и то у случаjу:

1) више силе,

2) приjема и обраде докумената и података за приjемни испит,

3) обављања завршног и приjемног испита,

3а обављање завршног испита и опште, стручне и уметничке матуре,

4) замене привремено одсутног запосленог до пет радних дана у месецу,

5) извршавања других послова – када jе неопходно да се у одређеном року заврши посао.

Послодавац jе дужан да запосленом, пре почетка обављања прековременог рада, изда решење о разлозима и траjању прековременог рада и налог за исплату увећане плате у складу са законом.

3.4. Распоред радног времена

Члан 12.

Годишњим планом рада установе утврђуjе се распоред радног времена запослених.

4. Одмори и одсуства

4.1. Одмор у току дневног рада

Члан 13.

Одмор у току дневног рада траjе 30 минута за пуно радно време и, по правилу, не може се користити у прва два сата након почетка, нити у последња два сата пре

завршетка радног времена, односно за наставнике током непосредног образовно- васпитног рада.

Распоред коришћења одмора у току дневног рада утврђуjе послодавац.

4.2. Годишњи одмор

Члан 14.

У свакоj календарскоj години запослени има право на годишњи одмор, у складу са законом и Уговором.

Дужина годишњег одмора утврђуjе се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу:

1. доприноса на раду:

1) за остварене изузетне резултате – 4 радна дана,

2) за врло успешне резултате – 3 радна дана,

3) за успешне резултате – 2 радна дана;

2. услова рада:

1) рад са скраћеним радним временом – 3 радна дана,

2) редован рад суботом, недељом и рад ноћу – 2 радна дана,

3) рад у две и више установа – 2 радна дана;

4) отежани услови рада, у складу са општим актом установе – 2 радна дана;

3. радног искуства:

1) од 5 до 10 година рада – 2 радна дана,

2) од 10 до 20 година рада – 3 радна дана,

3) од 20 до 30 година рада – 4 радна дана,

4) преко 30 година рада – 5 радних дана;

4. образовања и оспособљености за рад:

1) за високо образовање на студиjама другог степена (мастер академске студиjе, специjалистичке академске студиjе или специjалистичке струковне студиjе) у складу са Законом о високом образовању, почев од 10. септембра 2005. године и на основним студиjама у траjању од наjмање четири године, по пропису коjи jе уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године – 4 радна дана,

2) за високо образовање на студиjама првог степена (основне академске, односно струковне студиjе), студиjама у траjању од три године, више образовање и специjалистичко образовање након средњег образовања – 3 радна дана,

3) за средње образовање у траjању од четири године – 2 радна дана,

4) за основно образовање, оспособљеност за рад у траjању од jедне године, образовање за рад у траjању од две године или средње образовање у траjању од три године – 1 радни дан;

5. социjалних услова:

1) родитељу, усвоjитељу, старатељу или хранитељу са jедним малолетним дететом – 2 радна дана,

2) родитељу, усвоjитељу, старатељу или хранитељу за свако наредно малолетно дете по 1 радни дан,

3) родитељу, усвоjитељу, старатељу или хранитељу са дететом коjе има потешкоће у развоjу – 3 радна дана,

4) инвалиду – 3 радна дана.

Допринос на раду утврђуjе се општим актом послодавца.

Члан 15.

Распоред коришћења годишњег одмора наставника, васпитача и стручних сарадника утврђуjе се годишњим планом рада установе, а за остале запослене, у зависности од потребе посла, планом коришћења годишњих одмора.

Приликом доношења одлуке о распореду коришћења годишњег одмора за запосленог коjи има уговоре о раду у две или више установа, установе мораjу ускладити решења о коришћењу годишњег одмора за запосленог на начин да га запослени користи истовремено у свакоj установи.

4.3. Плаћено одсуство

Члан 16.

Запослени има право на плаћено одсуство у укупном траjању до седам радних дана у току календарске године, у случаjу:

1) склапања брака – 7 радних дана,

2) склапање брака детета – 3 радна дана,

3) порођаjа супруге – 5 радних дана,

4) порођаjа члана уже породице – 1 радни дан,

5) усваjања детета – 5 радних дана,

6) теже болести члана уже породице – 7 радних дана,

7) селидбе у исто место становања – 2 узастопна радна дана,

8) селидбе у друго место становања – 3 радна дана,

9) отклањања штетних последица у домаћинству проузрокованих елементарном непогодом, хавариjама и пожаром – 5 радних дана,

10) учествовања у културним и спортским приредбама до 2 радна дана,

11) коришћења организованог рекреативног одмора у циљу превенциjе радне инвалидности у организациjи послодавца или синдиката до 5 радних дана,

12) учествовања на синдикалним сусретима, семинарима, образовању за синдикалне активности и др. до 7 радних дана,

12а првог поласка детета у предшколску установу и поласка детета у први разред основне школе – 2 радна дана,

13) стручног усавршавања до 5 радних дана,

14) полагања испита за лиценцу до 5 дана,

15) завршавање студиjа другог и трећег степена у складу са Законом о високом образовању („Службени гласник РС”, бр. 76/05, 100/07, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14) до 5 дана.

Поред права на одсуство из става 1. овог члана, запослени има право на плаћено одсуство:

1) због смрти члана уже породице – 5 радних дана.

Члановима уже породице сматраjу се брачни и ванбрачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи, усвоjилац, усвоjеник, штићеник и старатељ.

2) два узаступна дана за сваки случаj добровољног давања крви рачунаjући и дан давања крви.

Послодавац може да одобри запосленом одсуство за сроднике коjи нису наведени и за друга лица коjа живе у заjедничком породичном домаћинству са запосленим, у траjању утврђеном решењем послодавца.

Запослени може да остваруjе правно на плаћено одсуство само у моменту када наступи случаjу по основу кога остваруjе то право.

4.4. Неплаћено одсуство

Члан 17.

Послодавац може да запосленом омогући право на неплаћено одсуство у случаjу:

1) дошколовавања – од 30 дана до три године,

2) завршавање студиjа другог и трећег степена у складу са Законом о високом образовању („Службени гласник РС”, бр. 76/05, 100/07, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14) до 6 месеци,

3) учешћа у научноистраживачком проjекту – до окончања проjекта,

4) посете члановима уже породице у иностранству – до три месеца, у периоду од три године,

5) лечење члана уже породице,

6) у другим случаjевима утврђеним општим актом установе.

Неплаћено одсуство се одобрава, на писмени захтев запосленог, под условом да jе запослени приложио одговараjућу документациjу (доказ о постоjању правног основа за коришћење неплаћеног одсуства) и ако се одобреним одсуством не угрожава процес и организациjа рада.

Не може се сматрати дошколовавањем стицање искуства радом код другог послодавца.

Запосленом коjи користи неплаћено одсуство мируjу права и обавезе из радног односа.

III. ПЛАТЕ, НАКНАДЕ ПЛАТА И ОСТАЛА ПРИМАЊА

1. Висина основице

Члан 18.

Уговорне стране преговараjу о висини основице за обрачун и исплату плата сваке године у поступку доношења предлога буџета Републике Србиjе.

Уговорне стране у поступку преговарања разматраjу могућност и потребу корекциjе коефициjената.

Члан 19.

Уговорне стране обавезуjу се да приступе преговарању о корекциjи основице за обрачун плата пре доношења предлога закона о буџету за наредну годину, ако дође до битне промене околности на основу коjих jе утврђена основица за обрачун плата.

Инициjативу за преговоре покреће синдикат.

Уговорне стране се обавезуjу да преговоре започну у року од десет дана од дана покретања инициjативе, те да преговори буду завршени у року од 30 дана од дана покретања инициjативе.

2. Елементи за утврђивање плате

Члан 20.

Плата се утврђуjе на основу: основице за обрачун плата, коефициjента са коjим се множи основица, додатака на плату и обавеза коjе запослени плаћа по основу пореза и доприноса за обавезно социjално осигурање из плата у складу са законом.

Уколико jе основна плата запосленог, коjа jе утврђена на основу основице за обрачун плата и коефициjента из прописа о коефициjентима за обрачун и исплату плата, за пуно радно време и остварени стандардни радни учинак, мања од минималне зараде, основна плата запосленог утврђена на напред описан начин исплаћуjе се у висини минималне зараде.

3. Плата за обављени рад и време проведено на раду

Члан 21.

Плата се исплаћуjе за обављени рад и време проведено на раду.

4. Додатак на плату

Члан 22.

Запослени има право на додатак на плату:

1) за рад на дан празника коjи jе нерадан дан – 110% од основице,

2) за рад ноћу – 26% од основице, ако такав рад ниjе вреднован приликом утврђивања коефициjента,

3) за прековремени рад – 26% од основице,

4) по основу времена проведеног на раду – у висини од 0,4% од основице за сваку пуну годину рада оствареног у радном односу код послодавца.

Послодавцем, у смислу овог члана уговора, сматра се предшколска установа, основна и средња школа, високошколска установа (укључуjући и научне институте у саставу универзитета) и установе ученичког и студентског стандарда на териториjи Републике Србиjе и то као установе коjе су утврђене одговараjућом мрежом установа као планским актом коjи доноси оснивач, односно конкурсом коjи се расписуjе сваке школске године за упис, односно приjем у ове установе у складу са одговараjућим законом, имаjући у виду jединствени систем просвете, коjи се финансираjу из буџетских средстава.

У случаjевима рада преко пуне норме, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, плата се увећава по часу, а вредност часа се израчунава тако што се укупна плата запосленог подели са месечним броjем часова редовне наставе.

Основица за обрачун додатака на плату из става 1 овог члана jе производ основице за обрачун плате и коефициjента из прописа коjим се утврђуjу коефициjенти за обрачун и исплату плата запослених у jавним службама.

5. Накнада плате

Члан 23.

Запослени има право на накнаду плате у висини коjа се обрачунава и исплаћуjе према одредбама Закона о раду за време проведено на годишњем одмору, плаћеном одсуству и државном празнику.

Запослени има право на накнаду плате у висини коjа се обрачунава и исплаћуjе у висини просечне плате у претходних 12 месеци, у случаjу:

1) стручног усавршавања,

2) присуствовања седницама државних органа, органа управе и локалне самоуправе, органа удружења послодаваца, привредне коморе, органа управљања код послодавца, органа синдиката у своjству члана,

3) учешћа на радно-производним такмичењима и изложбама иновациjа и других видова стваралаштва.

Послодавац jе обавезан да за едукативне семинаре и сл., а према одлуци надлежног органа синдиката, омогући одсуствовање са рада представницима синдиката у траjању од наjмање седам радних дана годишње.

Члан 24.

Запослени има право на накнаду плате за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад до 30 дана, и то:

1) у висини од 65% просечне плате у претходна 12 месеци пре месеца у коjем jе наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са Законом о раду, ако jе спреченост за рад проузрокована болешћу или повредом ван рада, ако законом ниjе друкчиjе одређено,

2) у висини 100% просечне плата у претходна 12 месеци пре месеца у коjем jе наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са Законом о раду, ако jе спреченост за рад проузрокована повредом на раду, професионалном болешћу или малигним обољењем, ако законом ниjе друкчиjе одређено.

Члан 24а

Запослени има право на накнаду плате у висини од 100% основе за исплату накнаде за месец у коме jе привремено одсуствовао са рада због потврђене заразне болести COVID-19 или због мере изолациjе или самоизолациjе наложене у вези са том болешћу, а коjа jе наступила као последица непосредног излагања ризику по основу обављања послова и радних задатака, односно службених дужности и контаката са лицима коjима jе потврђена болест COVID-19 или наложена мера изолациjе или самоизолациjе.

Запослени остваруjе право из става 1. овог члана тако што се:

1) за првих 30 дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава послодавца, односно буџета Републике Србиjе;

2) почев од 31. дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава обавезног здравственог осигурања до законом прописане висине накнаде

плате (65%) а из средстава послодавца, односно из средстава буџета Републике Србиjе за преостали износ разлике до висине од 100% основе за исплату накнаде.

Право на накнаду плате из ст. 1. и 2. овог члана, остваруjе и запослени коjи jе одсуствовао са рада из разлога наведених у ставу 1. овог члана у периоду за коjи до дана ступања на снагу овог колективног уговора ниjе извршен коначни обрачун и исплата накнаде плате по основу привремене спречености за рад.

Одсуство са рада из става 1. овог члана запослени доказуjу решењем надлежног органа (санитарног инспектора, органа надлежног за контролу прелажења државне границе, царинског органа, изводом из евиденциjе Министарства унутрашњих послова и др.) или извештаjем лекара о привременоj спречености за рад (дознака), у складу са законом.

Члан 25.

Послодавац може осигурати запосленог од последица несрећног случаjа за време обављања рада, из сопствених средстава.

6. Накнада трошкова

Члан 26.

Запослени има право на накнаду за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у jавном саобраћаjу (градски, приградски, међуградски), коjа мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец, уколико ниjе обезбедио сопствени превоз. Уколико jе перонска карта услов коришћења превоза, сматра се да jе иста саставни део трошкова превоза.

Aкo нa истoj рeлaциjи прeвoз oбaвљa вишe превозника или нa кoнкрeтнoj рeлaциjи нeмa oргaнизoвaнoг jaвнoг прeвoзa, при утврђивaњу ствaрних трoшкoвa прeвoзa узимa сe у обзир просечнa цeна карата прeвoзникa зa ту релациjу, односно сличну рeлaциjу.

На захтев запосленог послодавац jе дужан да запосленом обезбеди месечну карту за долазак и одлазак са рада, уколико ниjе обезбедио сопствени превоз.

Запослени има право на накнаду трошкова, и то:

1) за време проведено на службеном путу у земљи,

2) за време проведено на службеном путу у иностранству, под условима и на начин утврђен прописима коjима се регулише службени пут државних службеника и намештеника.

Накнада трошкова из става 3. тачка 1. овог члана исплаћуjе се запосленом за трошкове исхране за време проведено на службеном путу у земљи (дневнице за службено путовање у земљи), у висини од 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици, према последњем обjављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, трошкове ноћења према приложеном рачуну, осим у хотелу лукс категориjе, с тим што се путни трошкови превоза признаjу у целини према приложеном рачуну.

За време проведено на службеном путу у траjању од 8 до 12 сати, запосленом припада накнада у висини од 50% дневнице, а за траjање дуже од 12 сати, пун износ дневнице.

Накнада трошкова за време службеног пута се исплаћуjе на основу попуњеног путног налога и приложеног рачуна.

Запосленом се пре службеног пута исплаћуjе аконтациjа трошкова за службени пут.

Послодавац jе дужан да запосленом обезбеди накнаду трошкова коришћења сопственог аутомобила у службене сврхе у висини 30% цене jедног литра погонског горива по пређеном километру.

7. Отпремнина

Члан 27.

Послодавац jе дужан да исплати запосленом отпремнину при престанку радног односа ради коришћења права на пензиjу, у висини троструког износа последње исплаћене плате запосленог, с тим да тако исплаћена отпремнина не може бити нижа од три просечне плате по запосленом код послодавца у моменту исплате, односно три просечне зараде по запосленом исплаћене у Републици Србиjи према последњем обjављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако jе то за запосленог повољниjе.

Исплата отпремнине врши се у року од 30 дана од дана престанка радног односа.

8. Увећање плате из сопствених прихода

Члан 28.

Колективним уговором код послодавца може да се утврди право запосленог на увећање плате у висини до 30% од висине плате, коjе се исплаћуjе из сопствених прихода коjе оствари установа, у складу са законом.

Послодавац jе обавезан да утврђуjе приходе и расходе и врши расподелу средстава из претходног става и обавезан jе да о томе обавештава синдикат.

9. Солидарна помоћ

Члан 29.

Послодавац jе дужан да запосленом, по основу солидарности, исплати помоћ у случаjу:

1) смрти брачног друга или детета – у висини трошкова сахране према приложеним рачунима до неопорезивог износа,

2) настанка траjне тешке инвалидности – у висини две просечне плате,

3) привремене спречености за рад дужег од три месеца у континуитету. Под привременом спречености за рад подразумева се само одсуство са рада коjе jе проузроковано болешћу, повредом ван рада, повредом на раду и професионалном болешћу – у висини jедне просечне плате jедном у календарскоj години,

4) у случаjу набавке медицинских-техничких помагала коjа су дефинисана правилником о медицинско-техничким помагалима коjа се обезбеђуjу из средстава обавезног осигурања – у висини jедне просечне плате,

5) рођења или усвоjења детета запосленог – у висини jедне месечне просечне зараде без пореза и доприноса.

У случаjу смрти запосленог, породица има право на накнаду трошкова сахране према приложеним рачунима, а наjвише до неопорезивог износа за помоћ у случаjу смрти члана породице запосленог, само код jедног послодавца.

Просечна плата из става 1. овог члана jе просечна плата по запосленом у установи у претходном месецу, односно просечна зарада исплаћена у Републици Србиjи у претходном месецу у односу на месец исплате солидарне помоћи, према последњем

обjављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако jе то повољниjе по запосленог.

10. Накнада штете

Члан 30.

Послодавац jе дужан да запосленом накнади штету због повреде на раду или професионалног обољења, у складу са законом.

11. Јубиларна награда

Члан 31.

Послодавац jе дужан да запосленом исплати jубиларну награду.

Јубиларна награда исплаћуjе се запосленом у години када наврши 10, 20, 30, 35 или 40 година рада оствареног у радном односу.

Време проведено на раду по основу уговора о привременим и повременим пословима, о делу, о стручном оспособљавању и усавршавању, о допунском раду, као и посебан стаж осигурања у складу са прописима ПИО (нпр. рођење трећег детета, спортски стаж, време за коjе jе осигураник самостално уплаћивао доприносе и сл.), као и време обављања самосталне делатности се не сматра радом у радном односу.

Висина jубиларне награде износи:

1) пола просечне плате – за 10 година рада оствареног у радном односу,

2) jедну просечну плату – за 20 година рада оствареног у радном односу,

3) jедну и по просечну плату – за 30 година рада оствареног у радном односу,

4) две просечне платe – за 35 година рада проведених у радном односу,

5) две и по просечне плате – за 40 година рада проведених у радном односу. Просечна плата из става 4. овог члана jесте плата из члана 29. став 3. овог уговора.

12. Друга примања

Члан 32.

Запосленима припада право на Новогодишњу награду, у jеднаком износу.

О висини и динамици исплате награде из става 1. овог члана, Влада и репрезентативни синдикати преговараjу сваке године.

Послодавац може да, у складу са своjом одлуком, из сопствених прихода, уз претходно прибављено мишљење синдиката, обезбеди деци запослених до 15 година старости пригодни поклон за Нову годину.

Послодавац може да, из сопствених прихода, запосленоj жени обезбеди поклон или новчани износ за Дан жена.

Послодавац може да, из сопствених прихода, наставницима чиjи су ученици освоjили награде на такмичењима, обезбеди новчана средства за награду.

Мерила и критериjуми за остваривање права на награду из става 5. овог члана утврђуjу се општим актом.

13. Рокови за исплату плата

Члан 33.

Плата се исплаћуjе у два дела, и то:

1) први део до петог у наредном месецу,

2) други део до 20. у наредном месецу.

Послодавац jе дужан да запосленом, приликом сваке исплате плате и накнада плате, достави обрачун.

IV. ПРЕСТАНАК ПОТРЕБЕ ЗА РАДОМ ЗАПОСЛЕНИХ

1. Критериjуми за утврђивање запослених за чиjим jе радом престала потреба, са пуним или непуним радним временом

Члан 34.

Критериjуми за утврђивање запослених за чиjим jе радом престала потреба, са пуним или непуним радним временом, вреднуjу се у бодовима, и то:

1. рад остварен у радном односу:

1) за сваку годину рада оствареног у радном односу – 1 бод,

2) за сваку годину рада оствареног у радном односу у установама образовања – 1 бод.

Запосленом се рачуна цела година проведена на раду у радном односу без обзира на то да ли jе радио са пуним или непуним радним временом.

2. образовање:

2) за високо образовање на студиjама првог степена (основне академске, односно основне струковне студиjе), студиjама у траjању од три године или вишим образовањем – 15 бодова,

3) за специjалистичко образовање након средњег образовања – 13 бодова,

4) за средње образовање у траjању од 4 године – 12 бодова,

5) за средње образовање у траjању од 3 године – 10 бодова,

6) за основно образовање и оспособљеност за рад у траjању од jедне или две године

– 5 бодова.

Бодовање се врши према стеченом одговараjућем образовању.

3. такмичења:

1) броj бодова за општинско такмичење и смотру: за освоjено прво место – 2 бода,

за освоjено друго место – 1,5 бод, за освоjено треће место – 1 бод;

2) броj бодова за окружно/регионално, односно градско такмичење и смотру: за освоjено прво место – 5 бодова,

за освоjено друго место – 4 бода, за освоjено треће место – 3 бода;

3) броj бодова за републичко такмичење и смотру:

за освоjено прво место – 8 бодова, за освоjено друго место – 7 бодова, за освоjено треће место – 6 бодoва;

4) броj бодова за међународно такмичење:

за освоjено прво место – 15 бодова, за освоjено друго место – 12 бодова, за освоjено треће место – 10 бодова.

По основу такмичења бодуjе се наставник коjи jе ученика припремао за такмичење и коjи jе остварио релевантне резултате.

Приликом бодовања запослених у обзир се узима резултат постигнут на такмичењима и смотрама коjи су организовани у складу са стручним упутством министарства о организовању такмичења и смотри ученика и коjу су утврђени наведеним календаром.

Вреднуjе се само jедан резултат остварен у наjвишем рангу такмичења и смотри. Бодовање по оствареним резултатима на такмичењу и смотри врши се уколико у тоj категориjи запослени имаjу могућност учешћа у такмичењу. Приликом бодовања вреднуjу се резултати остварени у току целокупног рада оствареног у образовању.

4. педагошки допринос у раду:

1) рад на изради уџбеника коjи су одобрени решењем министра, у складу са прописима из области образовања и васпитања:

– аутор – 7 бодова,

– сарадник на изради уџбеника – илустратор – 5 бодова,

– рецензент – 4 бода;

2) обjављен рад из струке у стручноj домаћоj или страноj литератури – 1 бод. Без обзира на броj обjављених радова по овом основу добиjа се само jедан бод. За педагошки допринос раду бодови се добиjаjу само по jедном основу.

6. здравствено стање на основу налаза надлежне здравствене установе, односно надлежног фонда пензиjског и инвалидског осигурања:

1) инвалид друге категориjе – 3 бода,

2) тешка болест запосленог на основу конзилиjарног налаза лекара надлежне здравствене установе – 3 бода,

3) запослени коjи болуjе од професионалне болести – 2 бода.

Бодовање по овом основу врши се само по jедноj од тачака коjа jе наjповољниjа за запосленог.

Тешка болест запосленог утврђуjе се на основу конзилиjарног налаза лекара надлежне здравствене установе на териториjи општине или на териториjи града на коме jе формирана таква комисиjа.

Члан 35.

На основу критериjума из члана 34. Уговора сачињава се ранг листа према редоследу бодова, почев од наjвећег.

За запосленог за чиjим jе радом престала потреба утврђуjе се запослени коjи оствари наjмањи броj бодова.

Уколико више запослених има исти броj бодова, примењуjе се бодовање по оба допунска критериjума и то:

1. имовно стање:

1) ако су укупна примања домаћинства по члану на нивоу или изнад републичког просека према последњем обjављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – 0,5 бодова,

2) ако су укупна примања домаћинства по члану испод републичког просека према последњем обjављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике

– 1 бод.

Код бодовања имовног стања, под породичним домаћинством сматраjу се: брачни друг, деца и родитељи коjе запослени издржава.

2. броj деце предшколског узраста, односно деце на редовном школовању до 26 година старости:

1) ако запослени има jедно дете – 1 бод,

2) ако запослени има двоjе деце – 3 бода,

3) ако запослени има троjе и више деце – 5 бодова.

Као дете на редовном школовању до 26 година старости сматра се и ученик завршног разреда основне и средње школе до краjа школске године, односно до 31. августа године у коjоj дете има своjство редовног ученика завршног разреда.

Члан 36.

Решење коjим се утврђуjе да jе престала потреба за радом запосленог доноси директор, на основу предлога комисиjе коjу именуjе директор установе на предлог синдиката.

Комисиjа из става 1. овог члана има наjмање три члана, са тим да jе броj чланова комисиjе увек непаран. Обавезни члан комисиjе jе секретар установе.

Комисиjа из става 1 овог члана утврђуjе предлог на основу листе коjа jе сачињена према критериjумима из члана 34. Уговора.

2. Мере за запошљавање

Члан 37.

Запослени за чиjим jе радом престала потреба може бити:

1) распоређен на друго радно место у установи;

2) распоређен на радно место са непуним радним временом у установи;

3) преузет на основу споразума о преузимању у другу установу уз сагласност запосленог;

4) упућен на преквалификациjу или доквалификациjу.

Члан 38.

Радни однос запосленом за чиjим jе радом престала потреба не може престати без његове сагласности:

1) запосленоj за време трудноће или са дететом до две године старости,

2) запосленом самохраном родитељу,

3) запосленом чиjе дете има тешки инвалидитет,

4) ако оба брачна друга раде у истоj установи, jедном од брачних другова,

5) запосленом мушкарцу коjи има наjмање 35 година стажа осигурања и запосленоj жени коjа има наjмање 30 година стажа осигурања, без њихове сагласности, под условом да не испуњава jедан од услова за пензиjу.

Самохраним родитељем, у смислу овог уговора, сматра се родитељ коjи сам врши родитељско право, када jе други родитељ непознат, или jе умро, или сам врши родитељско право на основу одлуке суда или када само он живи са дететом, а суд jош ниjе донео одлуку о вршењу родитељског права.

Родитељ ће се сматрати самохраним и у случаjу када jе други родитељ потпуно или траjно неспособан за привређивање, а ниjе стекао право на пензиjу или када се други родитељ налази на издржавању казне дуже од шест месеци.

Не сматра се, у смислу овог уговора, самохраним родитељ коjи по престанку раниjе брачне, односно ванбрачне заjеднице, заснуjе нову брачну, односно ванбрачну заjедницу.

Члан 39.

Запосленом за чиjим jе радом престала потреба, а коме ниjе могло да се обезбеди ниjедно од права утврђених законом, колективним уговором код послодавца или уговором о раду, може престати радни однос у складу са законом.

Члан 40.

Послодавац jе дужан да обезбеди запосленом рад на радном месту и у радноj околини у коjима су спроведене мере безбедности и здравља на раду, у складу са законом.

Запослени код послодавца имаjу право да изаберу jедног или више представника за безбедност и здравље на раду.

Наjмање три представника запослених образуjу Одбор за безбедност и здравље на раду.

Послодавац и представник запослених, односно одбор из става 3 овог члана и синдикат, дужни су да међусобно сарађуjу о питањима безбедности и здравља на раду.

Колективним уговором код послодавца ближе се уређуjу права, обавезе и одговорности у вези са безбедности и здрављем на раду.

V. МИРНО РЕШАВАЊЕ РАДНИХ СПОРОВА

1. Колективни радни спорови

Члан 41.

Мирно решавање колективних радних спорова врши се на начин и по поступку утврђеним посебним законом.

Члан 42.

Колективним радним спором, у смислу овог уговора, сматраjу се спорови поводом:

1) закључивања, измена и допуна или примене Уговора,

2) остваривање права на синдикално организовање,

3) остваривање права на штраjк,

4) остваривање и заштите других права из рада и по основу рада, у складу са законом.

2. Индивидуални радни спорови

Члан 43.

Индивидуалним радним спором, у смислу овог уговора, сматра се спор настао поводом повреде или угрожавања поjединачног права, обавезе или интереса из радног односа, односно поводом радног односа.

Члан 44.

Мирно решавање индивидуалних радних спорова поводом престанка радног односа или исплате минималне плате, врши се по поступку пред арбитром, у складу са правилима утврђеним посебним законом.

VI. ПРАВО НА ШТРАЈК

Члан 45.

При организовању и спровођењу штраjка синдикат мора водити рачуна о остваривању Уставом загарантованих слобода и права других.

Штраjком се не сме угрозити право на живот, здравље и личну сигурност.

Члан 46.

Одлуку о штраjку синдикат доноси у складу са одредбама општег акта синдиката. Штраjк се мора наjавити у складу са законом.

У одлуци коjом се наjављуjе штраjк синдикат мора назначити штраjкачке захтеве, место, дан и време штраjка, као и податке о штраjкачком одбору.

Члан 47.

Штраjкачки одбор руководи штраjком, прати да ли се штраjком не омета ред и да ли се штраjк спроводи на законит начин, и упозорава надлежне органе на покушаj спречавања или ометања штраjка.

Штраjкачки одбор jе дужан да размотри сваку инициjативу за мирно решавање спора коjу му упути послодавац са коjим jе у спору, и да на њу одговори на начин како му jе та инициjатива и упућена.

Члан 48.

Због учествовања у штраjку, организованом у складу са законом и овим уговором, запослени не могу бити стављени у неповољан положаj.

Запослени коjи учествуjе у штраjку остваруjу основна права из радног односа, у складу са законом.

Члан 49.

Послодавац установе не сме спречавати штраjк коjи jе организован у складу са законом и Уговором.

Послодавац се обавезуjе да се уздржи од деловања коjим би поjедини синдикат био доведен у повлашћени или подређени положаj.

VII. СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ Организовање синдиката

Члан 50.

Запослени код послодавца имаjу право да без претходног одобрења организуjу синдикат, као и да му приступаjу под искључивим условима, да се придржаваjу његових статута и правила.

Синдикат не може бити распуштен или његова делатност обустављена или забрањена, административним актом установе.

Члан 51.

Запослени приступа синдикату добровољним потписивањем приступнице. Изглед и садржаj приступнице утврђуjе се актом синдиката.

Члан 52.

Послодавац jе дужан да члану синдиката, без накнаде, посредством служби установе:

1) одбиjе износ синдикалне чланарине и уплати jе на одговараjући рачун синдикалне организациjе, као и на рачуне виших органа синдиката коме члан припада према статуту синдиката,

2) врши уплату на рачун фондова коjе синдикат оснива (штраjкачки фонд, фонд солидарности и сл.),

3) даjе на увид податке о уплати чланарине синдикалном руководству.

Послодавац може да, посредством служби установе, по захтеву синдиката врши и друге обуставе члану синдиката, на основу сагласности запосленог коме се обустава врши.

2. Техничко-просторни услови

Члан 53.

Послодавац jе дужан да репрезентативном синдикату обезбеди техничко-просторне услове и приступ подацима и информациjама неопходним за обављање синдикалних активности, и то:

1) одвоjену просториjу за рад синдиката и одговараjући простор за одржавање синдикалних састанака,

2) право на коришћење телефона, телефакса и других техничких средстава и опреме,

3) слободу поделе синдикалних саопштења, извештаjа на огласним таблама синдиката – за редовне синдикалне активности, а у време штраjка и на другим местима по одлуци синдиката.

Члан 54.

Репрезентативни синдикат има право да буде обавештен од стране послодаваца о економским и радно-социjалним питањима од значаjа за положаj запослених, односно чланова синдиката.

Послодавац jе дужан да представнику репрезентативног синдиката омогући присуствовање седницама органа управљања установе, без права одлучивања, и у том смислу дужан jе да синдикату достави уредан позив са материjалом за седницу органа управљања.

3. Права синдикалних представника

Члан 55.

Синдикална организациjа jе дужна да послодавцу достави акт о упису у регистар синдиката и одлуку о избору председника и чланова органа синдиката, у складу са законом.

Члан 56.

Послодавац jе дужан да овлашћеном представнику репрезентативног синдиката у установи, коjи припада репрезентативном синдикату потписнику овог уговора, у коjи jе учлањено више од 50% запослених, исплаћуjе увећану месечну плату у висини од 12%.

Уколико jе у репрезентативну синдикалну организациjу установе коjа припада репрезентативном синдикату потписнику овог уговора учлањено мање од 50% запослених, овлашћени представник из става 1. овог члана има право на сразмерно увећану месечну плату до 12%.

Послодавац jе дужан да председнику, односно поверенику окружног, односно регионалног, градског, покраjинског и републичког органа синдиката, репрезентативног на нивоу Републикe, потписнику овог уговора, исплаћуjе увећану месечну плату у висини од 12%.

Остваривање права по основу одредаба овог члана, не може се вршити по два основа.

Члан 57.

Запосленом коjи jе изабран на плаћену професионалну функциjу у репрезентативном синдикату мируjу права и обавезе коjе се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за коjе jе законом другачиjе одређено.

Запослени коме права и обавезе из радног односа мируjу има право да се у року од 15 дана, од дана престанка функциjе, врати на рад у установу на исте послове, а ако таквих послова нема на друге одговараjуће послове коjи одговараjу његовоj стручноj спреми.

Члан 58.

Овлашћени представник синдиката има право на плаћено одсуство, ради обављања следећих синдикалних функциjа:

1) ако jе одређен за колективно преговарање, односно одређен за члана одбора за колективно преговарање за време преговарања,

2) када jе одређен да заступа запосленог у радном спору са послодавцем пред арбитром или судом за време заступања.

Члан 59.

Послодавац jе обавезан да представницима синдиката омогући одсуствовање са рада ради реализациjе програмских активности и присуствовања синдикалним састанцима, конференциjама, седницама, семинарима и конгресима, по позиву органа коjи организуjе састанак.

Послодавац jе обавезан да представницима синдиката коjи су изабрани у више органе синдиката омогући одсуствовање са рада за учествовање у раду тих органа, уз приложен позив.

Послодавац jе обавезан да представницима синдиката коjи заступаjу чланове синдиката организоване у посебна удружења у оквиру синдиката (рекреациjа, касе узаjамне помоћи и сл.) омогући рад, уз приложен позив синдиката.

Члан 60.

Послодавац не може да откаже уговор о раду, нити на други начин да стави у неповољан положаj (распоређивање на друге, мање плаћене послове, распоређивање у другу организациону целину, упућивање на рад у друго место рада, упућивање на рад код другог послодавца, проглашавање технолошким вишком) представника запослених (председник синдикалне организациjе, синдикалне подружнице, синдикални повереник, чланови органа синдиката, председник окружног, градског, покраjинског и републичког одбора) за време обављања функциjе и по престанку функциjе, у складу са законом.

Послодавац jе обавезан да функционере синдиката, по истеку функциjе, врати на послове коjе су обављали пре избора, односно на одговараjуће радно место.

Члан 61.

Послодавац jе дужан да овлашћеним представницима синдиката омогући приступ свим радним местима, ако jе то потребно у циљу заштите права запослених, утврђених законом или колективним уговором.

VIII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 62.

Уговорне стране се обавезуjу да ће оваj уговор примењивати у доброj намери и на начелима социjалног партнерства и колективног преговарања.

Тумачење овог уговора врши комисиjа.

Комисиjу чине по jедан представник репрезентативног синдиката, потписника овог уговора и по jедан представник министарства надлежног за послове образовања, министарства надлежног за послове рада, министарства надлежног за послове финансиjа и министарства надлежног за послове државне управе.

Комисиjа своj рад уређуjе пословником.

Члан 63.

Уговорне стране су сагласне да се измене и допуне овог уговора могу вршити у случаjу:

1) ако наступе околности коjе онемогућаваjу његово спровођење,

2) због измена, односно допуна прописа и ако су одредбе овог уговора у супротности са одредбама тих прописа,

3) ако уговорне стране утврде да оваj уговор из других разлога треба мењати, као и да приступе преговорима о предложеним изменама и допунама у року од 30 дана од дана приjема предлога.

Предлог за измене и допуне Уговора може да поднесе свака уговорна страна у писаном облику.

Уговорне стране дужне су да се у року од 15 дана од дана приjема предлога за измену и допуну Уговора изjасне о предлогу, као и да приступе преговорима о предложеним изменама и допунама у року од 30 дана од дана приjема предлога.

Оваj уговор може престати да важи на основу споразума уговорних страна или отказом.

У случаjу отказа, Уговор се примењуjе наjдуже шест месеци од дана подношења отказа, када Уговор престаjе да важи.

Члан 64.

Уговор се сматра закљученим када га потпишу овлашћени представници уговорних страна.

Члан 65.

Колективни уговори у установама усагласиће се са Уговором, у року од три месеца од дана ступања на снагу Уговора.

Члан 66.

Оваj уговор ступа на снагу осмог дана од дана обjављивања у „Службеном гласнику Републике Србиjе”.

Document Metadata

Table of Contents

Document Metadata