Contract
На основу члана 246.тачка 3. Закона о раду (“Службени гласник РС“ бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), Влада Републике Србије и Синдикат радника ЕПС-а , закључују
ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗА ''ЕЛЕКТРОПРИВРЕДУ СРБИЈЕ''
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим Колективним уговором уређују се права, обавезе и одговорности запослених у ЈП ЕПС-у и Јавним предузећима и Привредним друштвима чији је оснивач ЈП ЕПС(у даљем тексту:Послодавац),поступак измена и допуна овог Колективног уговора, међусобни односи уговорних страна,међусобни односи Послодавца и Синдиката, који су у саставу Синдиката радника ЕПС-а (у даљем тексту:Синдикат) и друга питања од значаја за запослене и Послодавца.
Колективни уговор закључен код Послодавца у ЈП ЕПС или у Јавном предузећу или Привредном друштву чији је оснивач ЈП ЕПС ,(у даљем тексту: Послодавац) не може да садржи одредбе којима се запосленом дају мања права или неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени овим Колективним уговором, односно њиме могу да се утврде већа права и повољнији услови рада и друга права која нису утврђени овим Колективним уговором.
Члан 2.
На права, обавезе и одговорности запослених, која нису уређена Колективним уговором, примењују се одредбе закона, међународно признате конвенције, одговарајућа општа акта Послодавца и уговор о раду.
У поступку доношења општих аката Послодавца којим се утврђују права, обавезе и одговорности запослених, Послодавац ће затражити мишљење Синдиката.
Синдикат ће мишљење из става 2.овог члана, доставити у року од 8 дана.
Синдикат учествује у изради општих аката којима се регулишу питања из области безбедности и здравља на раду и решавања стамбених потреба запослених.
У случају да послодавац оснује посебан правни субјект, на запослене у том правном субјекту, најмање три године од дана оснивања, примењују се одредбе закљученог Колективног уговора, осим ако пре истека тог рока, истекне време за које је закључен Колективни уговор или се закључи нови Колективни уговор за новоосновани правни субјект.
Послодавац ће у случају престанка рада друштва из претходног става у раздобљу од три године од дана склапања КУ преузети на рад све раднике тог друштва и са њима закључити уговоре о раду.
Уколико запослени има потребу да се за заштиту својих права обрати органима Послодавца, судским или инспекцијским органима, Послодавац је дужан да запосленом стави на увид сва документа потребна за заштиту његових права.
II ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА
Поред општих услова предвиђених законом, лице које заснива радни однос са Послодавцем мора да испуњава и посебне услове предвиђене законом и Правилником о унутрашњем организовању и систематизацији послова.
Актом из става 1. овог члана утврђује се врста посла са описом послова за свако радно место, стручна спрема и други посебни услови за рад на тим радним местима.
Правилником о унутрашњем организовању и систематизацији послова, Послодавац је дужан да утврди радна места за распоређивање инвалида, односно запослених са преосталом радном способношћу.
.
Број извршилаца на пословима утврђеним Правилником одређује се годишњим програмом
пословања Послодавца.
Послодавац је дужан да пре доношења акта из става 1. овог члана, затражи мишљење Синдиката.
Синдикат је дужан да мишљење из става 4. овог члана, достави најкасније у року од 8 дана од дана достављања акта, у ком року ће уговорне стране разрешити све евентуалне примедбе.
При заснивању радног односа потребно је да надлежна здравствена установа предходно утврди здравствену способност лица које би засновало радни однос.
Послодавац доставља Синдикату Правилник из члана 3. став 1. одмах по његовом доношењу. Послодавац обавештава Синдикат о планираном броју извршилаца и броју запослених код
Послодавца по истеку сваког тромесечја и пословне године.
У циљу попуњавања слободних радних места са запосленима у радном односу, Послодавац може да пре пријема нових запослених распише интерни оглас и исти објави на огласним таблама.
О резултатима интерног огласа из претходног става, Послодавац је дужан да у року од 15 дана од дана одлучивања по огласу, писаним путем обавести Синдикат.
Код заснивања радног односа, Послодавац може дати приоритет следећим кандидатима:
- лицу које је члан уже породице запосленог који је умро због последица повреде на раду или професионалног обољења,
- лицу које је члан уже породице лица коме се експропришу непокретности у корист Послодавца,
- лицу коме је престао радни однос код Послодавца по основу технолошког вишка, под условима утврђени овим Колективним уговором.
III УГОВОР О РАДУ
Члан 6.
Уговор о раду закључују Xxxxxxxxxx и запослени. Уговором о раду заснива се радни однос и уређују међусобна права, обавезе и одговорности запосленог и Послодавца у складу са Законом и другим прописима, Колективним уговором и другим актима Послодавца.
На права и обавезе која нису утврђене уговором о раду примењују се одговарајуће одредбе Закона и овог Колективног уговора.
Поједине одредбе уговора о раду којима су утврђени неповољнији услови рада од услова утврђених Законом, Општим или овим Колективним уговором, односно које се заснивају на нетачном обавештењу од стране Послодавца о појединим правима, обавезама и одговорностима запосленог, сматрају се ништавним.
У случају из става 3. овог члана примењује се Закон, Општи или овај Колективни уговор.
IV РАДНО ВРЕМЕ
1. Пуно радно време Члан 7.
Пуно радно време износи 40 часова недељно, ако законом није друкчије одређено.
Послодавац, доноси одлуку о распореду, почетку и завршетку раног времена, полазећи од следећег:
- на радном месту где процес рада то дозвољава, радно време је једнократно, радна недеља траје 5
дана,
- на радним местима где процес рада траје непрекидно, рад се организује у сменама, при чему се под сменским радом подразумева рад у две (по 12 сати) или више смена (по 6 или 8 сати) у току радног дана када на истим средствима за рад, раде наизменично најмање двa запосленa, или двe групе запослених, при чему измена смена може бити континуирана или са прекидима током одређеног периода дана или недеља.
2. Прековремени рад Члан 8.
Послодавац је дужан да запосленом достави решење за прековремени рад пре отпочињања прековременог рада.
Решење о прековременом раду Послодавац није дужан да достави у случају више силе и у другим случајевима када одређени посао мора да се заврши у року, а чије одлагање би имало штетне последице, али је Послодавац дужан, да у таквом случају, решење о прековременом раду достави у року од 24 часа од дана отпочињања прековременог рада.Послодавац је дужан да за прековремени рад обезбеди запосленом превоз од места становања до места обављања прековременог рада и повратно.
Послодавац је дужан да свака 3 месеца достави Синдикату извештај о оствареном прековременом раду и разлозима за њихово остварење.
Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујићи и прековремени рад, нити прековремени рад може да траје дуже од осам часова недељно.
Запосленом који ради на пословима на којима је уведено скраћено радно време у складу са Законом, не може да се одреди прековремени рад на тим пословима.
За прековремени рад запослени остварује право на увећану зараду, у складу са законом и Колективним уговором.
Члан 9 .
Послодавац не може увести обавезу прековременог рада, ако:
- пре почетка обављања прековременог рада запосленом није уручен правилно попуњен и оверен налог за прековремени рад;
- пре почетка и за време обављања прековременог рада не обезбеди одговарајући алат и неопходну опрему и средства за безбедан и здрав рад.
3. Скраћено радно време Члан 10 .
Радно време запосленог који ради на тешким, напорним и за здравље штетним пословима (у даљем тексту: радна места са посебним условима рада), скраћује се сразмерно штетном дејству посебних услова рада на здравље и радну способност запосленог, зависно од организације и технологије рада.
Послове са скраћеним радним временом и дужину скраћеног радног времена утврђује Послодавац, на основу Акта о процени ризика.
Послодавац је обавезан да на захтев Синдиката спроведе поступак скраћивања радног времена запосленог који ради на тешким, напорним и за здравље штетним пословима.
Запослени који ради скраћено радно време, у смислу става 1. овог члана, има сва права као да ради пуно радно време.
4. Прерасподела радног времена
Члан 11 .
Послодавац може да изврши прерасподелу радног времена у циљу боље организације рада, рационалнијег коришћења средстава за рад или радног времена, извршења одређеног посла у утврђеним роковима, као и у случају повећаног обима посла.
Прерасподела радног времена врши се тако да укупно радно време запосленог у периоду од 6 месеци у току календарске године у просеку не може бити дуже од 40 часова недељно.
У случају прерасподеле радног времена, радно време не може да траје дуже од 60 часова недељно. Прерасподела радног времена не сматра се прековременим радом.
Прерасподела радног времена не може се вршити на пословима на којима је уведено скраћено радно време у складу са Законом и овим Уговором.
Послодавац је обавезан да запосленом изда решење о прерасподели радног времена, најмање десет дана пре реализације прерасподеле.
Оверу остварених часова за прерасподелу радног времена врши овлашћени руководилац.
Запосленом који ради у прерасподели радног времена, коришћење дневног и недељног одмора може се одредити на други начин и у другом периоду, с тим што се дневни и недељни одмор мора обезбедити у обиму утврђеним Законом и то у периоду који не може бити дужи од 30 дана, при чему се мора поштовати право на одмор у оквиру 24 часа у непрекидном трајању од најмање 11 часова.
Запослени коме је радни однос престао пре истека времена за које се врши прерасподела радног времена има право да му се часови рада дужи од уговореног радног времена остварени у прерасподели радног времена прерачунају у његово радно време (ако је то за запосленог повољније) и да га Послодавац одјави са обавезног социјалног осигурања по истеку тог времена, или да му те часове рада обрачуна и исплати као часове прековременог рада.
V ОДМОРИ И ОДСУСТВА
Запослени има право на одмор у току дневног рада, недељни одмор и годишњи одмор, у складу са законом и овим Колективним уговором.
1. Одмор у току дневног рада Члан 13 .
Запослени који ради најмање шест часова дневно, има право на одмор у току дневног рада у трајању од 30 минута, који се урачунава у радно време.
Запослени који ради дуже од пуног радног времена, а највише 10 часова дневно, има право на одмор у току рада у трајању од 45 минута.
Запослени који ради дуже од 10 часова , а најмање 12 часова дневно, има право на одмор у току рада у трајању од 60 минута.
Одмор у току дневног рада урачунава се у радно време и не може се користити на почетку и крају радног времена.
У року од 30 дана од дана ступања на снагу овог Колективног уговора Послодавац је дужан да донесе акт којим ће утврдити послове, односно радна места, чија природа не дозвољава прекид рада, као и начин коришћења одмора у току дневног рада запослених који раде на тим радним местима, уз претходни договор са Синдикатом.
2. Дневни одмор Члан 15.
Запослени има право на одмор у трајању од најмање12 часова непрекидно у оквиру 24 часа, ако
законом није друкчије одређено.
3. Недељни одмор Члан 16.
Запослени има право на недељни одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно, којем се додаје
време из члана 15.овог Колективног уговора, ако законом није друкчије одређено.
Ако је неопходно да ради на дан свог недељног одмора, запосленом се мора обезбедити одмор у току наредне недеље.
Годишњи одмор
Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава:
1) По основу сложености послова, и то:
- за послове другог степена стручне спреме (НК и КВ радника) – 3 радна дана,
- за послове са средњом стручном спремом и ВКВ радника – 4 радна дана,
- за послове са вишом и високом стручном спремом – 5 радних дана.
2) По основу услова рада, и то:
- за послове на којима се обавља тежак и напоран рад, рад по повишеним и смањеним ваздушним притиском, на високој или ниској температури, под дејством штетних зрачења, под повећаном буком и вибрацијама, у просторијама загађеним хемијским штетностима, под земљом или водом и на висини – 3 радна дана,
- за рад на пословима на којима је уведен бенефицирани радни стаж или скраћено радно времe – још 2 радна дана,
- за рад у смени или турнусу – још 2 радна дана.
3) По основу стажа осигурања, и то:
- за стаж осигурања до 5 година 1 радни дан,
- за стаж осигурања од 5 до 10 година 2 xxxxx xxxx,
- за стаж осигурања од 10 до 15 година 3 радна дана,
- за стаж осигурања од 15 до 20 година… 4 xxxxx xxxx,
- за стаж осигурања од 20 до 25 година… 5 радних дана,
- за стаж осигурања од 25 до 30 година… 6 радних дана,
- за стаж осигурања од 30 до 35 година… 7 радних дана,
- за стаж осигурања преко 35 година… 8 радних дана.
4) Инвалиду рада, војном инвалиду и запосленом који болује од професионалног обољења – 3 радна дана,
5) Родитељу или усвојиоцу са једним или више деце до 14 година старости – 2 радна дана,
6) За допринос у раду по предлогу непосредног руководиоца – до 3 xxxxx xxxx,
7) Самохраном родитељу са дететом до 18 година живота - 3 радна дана,
8) Запосленом са дететом ометеном у психофизичком развоју или утврђеним инвалидитетом - 3 радна дана.
9) Имаоцу донорске картице – 3 xxxxx xxxx.
Запослени може по престанку узрока прекида годишњег одмора да настави са коришћењем преосталих дана годишњег одмора, уз сагласност непосредног руководиоца кога је претходно обавестио о природи и разлозима прекида коришћења годишњег одмора.
Приликом утврђивања дужине годишњег одмора, радна недеља се рачуна као 5 радних дана. У дане годишњег одмора се не урачунавају празници (државни и верски) који су законом предвиђени као нерадни дани.
Коришћење годишњег одмора се прекида када дође до болести, незгоде која захтева болничко лечење или болести која представља реалну сметњу за психофизички одмор запосленог, што потврђује лекар.
Запослени може по престанку узрока прекида годишњег одмора да настави са коришћењем преосталих дана годишњег одмора, уз сагласност непосредног руководиоца кога је претходно обавестио о природи и разлозима прекида коришћења годишњег одмора.
Запослени који први пут заснива радни однос или има прекид радног односа дужи од 30 дана, стиче право да користи годишњи одмору календарској години после месец дана непрекидног рада.
Годишњи одмор користи се једнократно или у два или више делова, у складу са Законом
Распоред коришћења годишњег одмора утврђује се планом коришћења годишњег одмора код Послодавца.
План коришћења годишњег одмора уважава потребе процеса рада и потребе запосленог и може се мењати у зависности од тих потреба.
На основу утврђеног распореда коришћења годишњег одмора, запосленом се издаје решење о коришћењу годишњег одмора, најмање 15 дана пре почетка коришћења годишњег одмора.
Послодавац је дужан да запосленом исплати накнаду због неискоришћеног годишњег одмора, ако не одговори или негативно одговори на захтев запосленог да му се омогући коришћење годишњег одмора у крајњим роковима предвиђеним Законом, у висини његове просечне зараде у претходних 12 месеци.
У случају престанка радног односа, Послодавац је дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора.
Накнада из става 5 и 6 овог члана има карактер накнаде штете.
Плаћено одсуство
Запослени има право на одсуство са рада уз накнаду зараде (плаћено одсуство) у случајевима:
1) склапања брака - 7 радних дана;
2) склапања брака детета или усвојеника - 5 радних дана;
3) порођаја супруге - 5 радних дана;
4) рођења унучета - 3 радна дана;
5) смрти брачног дуга, деце и родитеља – 7 xxxxxx xxxx;
6) смрти родитеља брачног друга – 3 xxxxx xxxx;
7) смрти других чланова уже породице – 2 xxxxx xxxx;
8) теже болести брачног друга, деце и родитеља – 3 xxxxx xxxx;
9) добровољног давања крви – 2 радна дана за свако давање крви;
10) добровољног давања ткива - по препоруци здравствене установе;
11) заштите и отклањања штетних последица у домаћинству проузрокованих елементарном непогодом – 10
радних дана;
12) селидбе свог домаћинства у месту пребивалишта – 3 радна дана;
13) селидбе свог домаћинства ван места пребивалишта – 4 радна дана;
15) упућивања на опоравак, у циљу превенције радне инвалидности запослених – за време на које је упућен;
17) неге детета са психофизичким недостацима – 10 радних дана;
18) одласка на одслужење војног рока – пет радних дана;
21) обављање приватних послова у току године – 3 радна дана.
Чланом уже породице сматрају се брачни друг, деца, xxxxx, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ и друга лица која живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим.
Запослени има право на плаћено одсуство ради образовања, стручног оспособљавања и усавршавања, којe је утврђенo Програмом стручног образовања и усавршавања код Послодавца и то за:
1) полагање испита на високошколској установи – 2 радна дана по испиту,
2) полагање стручног испита и испита ради стицања стручног звања – 2 радна дана по испиту,
3) полагање правосудног испита – 15 радних дана,
4) полагање испита на специјалистичким и последипломским студијама – 4
радна дана по испиту,
5) одбрану магистарског рада – 10 радних дана,
6) одбрану докторске дисертације – 15 радних дана,
7) учешће на стручним екскурзијама - за време њиховог трајања,
8) друге облике стручног оспособљавања и усавршавања у трајању које је утврђено уговором о стручном усавршавању.
Члан 21.
Запосленом се на његов захтев може одобрити коришћење неплаћеног одсуства, у случајевима:
1) неговања болесног члана уже породице,
2) школовања и стручног усавршавања које није предвиђено програмом Послодавца,
3) учествовања у раду научних, стручних, спортских и других организација,
4) обављања послова у вези изградње куће или стана у циљу решавања свог стамбеног питања и
5) других оправданих разлога.
VI БЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТА ЖИВОТА И ЗДРАВЉА НА РАДУ
1. Општа заштита Члан 22.
Запослени има право на безбедност и заштиту живота и здравља на раду у складу са законом.
Послодавац је дужан да организује запосленом рад на радном месту и у радној околини у складу са законом, посебним прописима којима се уређује безбедност и здравље на раду и актима Послодавца.
Послови са повећаним ризиком код Послодавца и услови које запослени мора да испуњава за рад на овим пословима утврђују се Правилником и актом о процени ризика на радном месту и у радној околини.
Запосленом припадају средства и опрема личне заштите на раду у складу са актом о безбедности и здрављу на раду.
Одговорност запосленог који организује и руководи процесом рада у спровођењу прописаних мера безбедности и заштите здравља на раду утврђује се уговором о раду.
2. Послови са повећаним ризиком
Члан 23.
Послови са повећаним ризиком утврђују се на основу следећих критеријума:
1) штетности по здравље запосленог - неповољни микроклиматски услови, рад на отвореном у неповољним метереолошким условима, повећана бука и вибрације, штетни гасови, паре и аеросоли, штетна зрачења - електромагнетно, ултравиолетно, инфрацрвено и јонизујуће зрачење, физичко и психофизиолошко оптерећење и биолошке штетности.
2) присутних ризика у раду - рад на висини, под земљом или водом, под напоном или у близини делова под напоном, са флуидима под притиском, са експлозивом, отровним или нагризајућим материјама.
На послове са повећаним ризиком може се распоредити запослени ако испуњава следеће услове:
1) има прописану стручну спрему и претходно је оспособљен за обављање послова на сигуран и безбедан начин,
2) здравствено способан за обављање послова са повећаним ризиком.
Члан 24.
Посебни услови рада код послова са повећаним ризиком вреднују се приликом утврђивања коефицијента радног места, као и приликом одређивања дужине годишњег одмора.
3. Одбор за безбедност и здравље на раду
Члан 25.
Код Послодавца се образује одбор за безбедност и здравље на раду (у даљем тексту: Одбор).
Одбор има најмање пет чланова, од којих два именује Послодавац, а три члана именује Синдикат из редова запослених.
Мандат чланова Одбора траје четири године.
Члан 26 .
Одбор на првој седници бира председника и заменика председника из реда својих чланова.
Одбор доноси пословник о раду у коме се дефинишу права и обавезе чланова Одбора, процедура заказивања седница, начин гласања на седницама и извештавања оснивача Одбора, као и остале појединости важне за рад Одбора.
Послодавац, Синдикати и Одбор дужни су да међусобно сарађују у остваривању безбедности и здравља на раду.
Послодавац је обавезан да Одбору обезбеди све административно-техничке услове, као и приступ подацима и информацијама неопходним за несметано обављање послова.
Одбор остварује сарадњу са Управом за безбедност и здравље на раду и надлежним инспекцијама.Одбор може од Управе за безбедност и здравље на раду да тражи мишљења о примени прописа о безбедности и здрављу на раду.
Ако Послодавац не прихвати иницијативу или предлог Одбора или не поступи по одлуци и закључку Одбора, Одбор може да се обрати надлежној инспекцији.
Одбор има право да на огласним таблама Послодавца истиче своје информације, одлуке и закључке.
Члан 27.
Одбор у оквиру свог делокруга обавља следеће послове:
1) прати и анализира стање организованости, остваривања и спровођења мера заштите радне и животне средине, заштите од пожара и здравствене превентивне заштите, на основу чега покреће и усмерава мере и активности и утврђује предлоге за унапређење стања у овим областима,
2) анализира извршене периодичне прегледе машина и уређаја и испитивања хемијских и физичких штетности и микроклиме у радним срединама, предлаже ванредна испитивања, односно контролу максимално дозвољених концентрација штетних материја на пословима опасним и штетним по здравље запослених и предлаже одговарајуће мере,
3) предлаже, односно захтева од Послодавца, увођење превентивних мера заштите на штетним и по здравље опасним пословима, као и друге мере у циљу обезбеђења хуманих услова рада,
4) покреће иницијативу за утврђивање послова са посебним условима рада,
односно послова са повећаним ризиком и даје мишљење на програм унапређења безбедности и здравља на раду запослених на овим пословима,
5) разматра извештај о здравственом стању запослених на основу периодичних и претходних лекарских прегледа и контролише уредност упућивања запослених на обавезне лекарске прегледе,
6) анализира стање посебне заштите запослених млађих од 18 година живота, жена и запослених са смањеном или измењеном радном способношћу и предлаже мере за побољшање њихове заштите,
7) разматра повреде на раду и професионална обољења запослених, изворе и узроке њиховог настанка и предлаже мере за отклањање узрока повреда на раду и професионалних обољења запослених,
8) одређује свог члана који присуствује увиђају у случају смрти или теже телесне повреде запосленог на раду,
9) разматра годишњи извештај са економским показатељима о стању заштите радне и животне средине, заштите од пожара, безбедности и заштите здравља запослених на раду и о свом ставу обавештава Послодавца и Синдикат,
10) разматра предлоге одлука и општих аката Послодавца, који битно утичу на услове рада, безбедност и заштиту здравља запослених на раду и даје мишљење,
11) сарађује са одговарајућим инспекцијским органима по питањима из области безбедности и здравља на раду, заштите животне средине, заштите од пожара и здравствене заштите,
12) прикупља информације о извршавању решења надлежних органа из области безбедности и здравља на раду, заштите животне средине, заштите од пожара и здравствене заштите;
13) захтева вршење надзора од стране инспекције рада, ако сматра да Послодавац није спровео одговарајуће мере за безбедност и здравље на раду;
14) посредује у преговорима за накнаду штете коју претрпи запослени услед повреде на раду или професионалног обољења;
15) врши контролу и надзор над применом одредаба Уговора који се односи на безбедност и заштиту здравља на раду;
16) члан Одбора учествује у поступку набавке средстава и опреме личне заштите;
17) врши и друге послове из области безбедности и здравља на раду, заштите животне средине, заштите од пожара и здравствене заштите.
Одбор о свом раду подноси извештај Послодавцу и Синдикату по истеку свака три месеца. Седницу Одбора могу по потреби заказати и Послодавац и Синдикат.
4. Превенција радне инвалидности, рекреација и рехабилитација запослених
Члан 28.
Превенција радне инвалидности, рекреација и рехабилитација запослених обезбеђује се на начин који унапређује заштиту здравља запослених и спроводи се уз учешће Синдиката.
Послодавац обезбеђује средства за превенцију радне инвалидности и рехабилитацију запослених у току календарске године најмање у висини 0,59%годишњих зарада од масе средстава исплаћених за зараде запосленима код Послодавца.
За учешће у финансирању културних и спортских активности запослених и чланова њихових породица, Послодавац обезбеђује новчана средства у висини од 0,2% од годишње масе средстава исплаћене за зараде запослених код Послодавца.
Новчана средства из става 2 и 3 овог члана уплаћиваће се на рачун Синдиката који је у саставу Синдиката радника ЕПС-а.
Послодавац је дужан да о свом трошку упути на систематски лекарски преглед и запосленог који обавља послове на којима није утврђен повећан ризик, у складу са програмом заштите здравља запослених.
Послодавац је обавезан да сваке године организује и финансира систематске прегледе запослених и специфичне прегледе за запослене жене.
VII ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДЕ И ДРУГА ПРИМАЊА
1.Зарада
Члан 29.
Зарада запосленог утврђује се уговором о раду у складу са Колективним уговором, а за лица која обављају послове пословодства у складу са одлукама надлежних органа ЈП ЕПС и Послодавца.
Запосленима се гарантује једнака зарада за исти
рад или рад истe вредности који остварује код Послодавца.
Зарада се састоји од:
1) зараде коју је запослени остварио за обављени рад и време проведено на раду,
2) зараде по основу доприноса пословном успеху Послодавца,
3) пореза и доприноса који се плаћају из зараде,
4) накнаде трошкова и других примања, у складу са законом и овим Колективним уговором.
Зарада се обрачунава и исплаћује на основу планираних средстава за зараде, у складу са законом и Годишњим програмом пословања Послодавца и ЈП "Електропривреда Србије"
Члан 30.
Зарада за обављени рад и време проведено на раду састоји се од:
1. Основне зараде,
2. Дела зараде за радни учинак,
3. Увећане зараде.
Члан 31.
Основна зарада запосленог утврђује се на основу:
1) коефицијента посла радног места,
2) вредности радног сата и
3) месечног фонда остварених сати рада.
2. Вредност радног часа
Члан 32.
Послодавац и Синдикат споразумно утврђују вредност радног сата, најкасније десет дана пре доношењагодишњих програма пословања ЈП и Привредних друштава чији је оснивач ЈП
„Електропривреде Србије“.
Док Влада РС не да сагласност на годишњи програм пословања ЈП ЕПС вредност радног сата за наредну календарску годину не може бити мања од вредности радног сата за месец децембар календарске године која јој претходи
Уколико се у току календарске године битно промене околности на основу којих је утврђена вредност радног сата, уговорне стране се морају споразумети о повећању вредности радног сата.
Вредност радног сата за наредну календарску годину не може бити мања од вредности радног сата за месец децембар календарске године која јој претходи.
3. Коефицијент послова Члан 33.
Коефицијент послова сваког радног места утврђује се на основу сложености послова, одговорности у раду и услова рада, у складу са методологијом за вредновање радних места и са табеларним делом коефицијената типских радних места, коју споразумно утврђују Послодавац и Синдикат.
Промена коефицијента посла у методологији не може се мењати без писменог образложења Послодавца и сагласности Синдиката.
Сложеност послова утврђује се на основу врсте послова, степена стручне спреме, радног искуства и посебних знања и вештина које су потребне за обављање послова, у складу са Правилником о систематизацији послова код Послодавца.
Одговорност у раду утврђује се на основу значаја и утицаја послова које запослени обавља, на радни процес и резултате рада Послодавца.
Услови рада утврђују се на основу радне околине у којој се обављају послови и сменског рада.
Сменски рад посебно се вреднује методологијом за вредновање послова за одређивање основне зараде у колективним уговорима код Послодавца.
Алтернатива: увећање зараде у одређеном проценту, под условом да се обезбеди додатна
маса
Члан 34.
Новчани износ основне зараде запосленог, који је одређен уговором о раду, обрачунава се множењем вредности радног часа за текући месец, коефицијента посла радног места и месечног фонда од 174 часова рада.
Новчани износ основне зараде утврђен уговором о раду запосленог мења се у зависности од промене вредности радног часа и месечног фонда остварених часова рада у месецу за који се обрачунава зарада.
4. Xxxxx учинак
Члан 35.
Основ за утврђивање радног учинка запосленог је резултат рада организационог дела у којем запослени обавља послове и радни учинак запосленог.
Зарада запосленог може бити увећана до 30% или умањена до 10% по основу оствареног радног учинка у току месеца.
Оцена радног учинка запосленог, у смислу става 1 и 2 овог члана, утврђује се у складу са Споразумом о утврђивању стандарда и норматива за оцену радног учинка запослених у ЈП и Привредном друштву,који закључују Послодавац и Синдикат.
Члан 36.
Оцену резултата рада запосленог у писаној форми даје Послодавац или лице које он овласти, на образложен писмени предлог непосредног руководиоца, најкасније до 1. дана у текућем месецу за претходни месец.
5. Зарада из добити Члан 37.
Запослени остварује зараду на име учешћа у делу добити Послодавца у складу са Споразумом између послодавца и синдиката.
6. Увећање зараде
Члан 38.
Основна зарада запосленог увећава се за 0,5% за сваку пуну годину рада оствареног у радном односу, увећаног за стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем.
Алтернатива :Зарада запосленог увећава се за сваку започету годину радног стажа:
- До 10 година – 0,5 %
- Од 10-20 година – 0,75%
- Преко 20 година- 1,00%
( тражити увећање масе за зараде)
Основица за обрачун и исплату увећања зараде из става 1. овог члана је основна зарада запосленог.
Члан 39.
Основна зарада запосленог се увећава за рад:
1) на дан државног и верског празника који је по закону нерадан дан - 150%,
2) дужи од пуног радног времена (прековремени рад) - 45%,
3) ноћу (између 22-6 часова) - 45%,
4) недељом - 15%,
5) у трећој смени 31. децембра - 150%
6) на отвореном простору при температури нижој од -15º С и већој од + 35º С - најмање 10%.
7) на интервентним пословима- према специфичностима врсте рада и околностима у којима се тај рад
врши - 150%
Ако се истовремено стекну услови за увећање зараде запосленог по више основа утврђених у ставу
1. овог члана, проценат увећања зараде је једнак збиру процената по сваком од наведених основа за увећање зараде запосленог.
Основица за обрачун и исплату увећања зараде из става 1. овог члана је основна зарада запосленог, увећана за износ из претходног члана овог Колективног уговора.
Увећања зараде по тачкама 2, 6 и 7, из става 1 овог члана, Послодавац исплаћује запосленима из додатних новчаних средстава која не оптерећују новчану масу за зараде запослених, јер се таква врста рада не може унапред предвидети.
7.Интервентни рад Члан 40.
Под интервентним пословима се подразумевају сви неодложни, изненадни послови на одржавању континуитета техничко-технолошког поступка.
8. Дежурство ван радног времена - кућно дежурство
Члан 41.
За случај очекиваних ванредних ситуација у пословању, Послодавац може одредити дежурство ван радног времена (кућно дежурство).
Запослени којем је наложено кућно дежурство, има право на увећање основне зараде у износу четири часа његовог ефективног рада за текући месец за свака 24 часа кућног дежурства.
Уколико запослени коме је наређено кућно дежурство на позив овлашћеног лица отклања кварове на опреми и уређајима, време проведено на раду, сматра се прековременим радом.
Послодавац је дужан да донесе посебан акт којим ће се детаљно дефинисати и разрадити кућно дежурство.
9. Зарада приправника Члан 42.
Зарада приправника утврђује се у висини од 85% од основне зараде за одговарајуће послове за које се приправник оспособљава.
10. Накнада зараде Члан 43.
Запосленом припада накнада зараде за време одсуства са рада у висини основице за обрачун накнаде, у случајевима:
1) коришћења годишњег одмора,
2) коришћења плаћеног одсуства,
3) одсуствовања са рада у дане државног и верског празника који су нерадни, у складу са законом,
4) присуствовања седницама државних органа, органа управе и локалне самоуправе, органа привредне коморе, органа управљања код Послодавца, органа Синдиката и Савеза синдиката у својству члана и сусретима радника ,,Електропривреде Србије’’,
5) стручног оспособљавања и усавршавања ради потреба процеса рада,
6) прекида рада до кога је дошло наредбом надлежног државног органа, односно Послодавца, због необезбеђивања услова за безбедан рад и заштиту здравља на раду, услед чега може доћи до угрожавања живота и здравља запослених и других лица,
7) за време војне вежбе и одазивања на позив војних и других државних органа, ако то законом није другачије одређено.
Члан 44.
Запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад до 30 дана, и то у висини:
1) 80%основице за обрачун накнаде, ако је привремена спреченост за рад проузрокована болешћу или повредом ван рада, с тим да накнада не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са законом;
2) 100% ,основице за обрачун накнаде ако је привремена спреченост за рад проузрокована професионалном болешћу, канцерогеним обољењем или повредом на раду, с тим да накнадане не може бити нижа од минималне зараде утврђене законом и овим колективним уговором,
3) 100% ,,основице за обрачун накнаде за време одсуствовања са рада ради одржавања трудноће, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са законом;
4.)100% ,основице за обрачун накнаде за време одсуствовања са рада за негу детета до три године.
Послодавац исплаћује накнаду за одсуствовање са рада због привремене спречености за рад које траје преко 30 дана истовремено са исплатом зарада запосленима, с тим што послодавац рефундира средства од надлежног фонда кад се стекну услови.
Члан 45.
Запослени има право на накнаду зараде у висини 85% од основице за обрачун накнаде за време прекида процеса рада до којег је дошло без кривице запосленог, а најдуже 45 радних дана у календарској години, с тим да накнада не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са законом.
Члан 46.
Запослени има право на накнаду зараде у висини 100% зараде коју би остварио да ради у месецу за који се врши исплата накнаде, у следећим случајевима:
1) за време чекања на премештај на друге послове и преквалификацију или доквалификацију, односно на остваривања права по основу престанка потребе за радом запосленог,
2) за време преквалификације или доквалификације на основу прописа о пензијско-инвалидском осигурању,
3) за време чекања на премештај на одговарајуће послове после обављене преквалификације или доквалификације, на основу прописа о пензијско-инвалидском осигурању.
Члан 47.
Накнада зарада из члана 44,45 и 46 обрачунава се на основу основице за обрачун накнаде зараде утврђене законом.
11. Рок за исплату зарада Члан 48.
Зарада се исплаћује у два приближно једнака дела.
Први део зараде исплаћује се у периоду од 25.до 30.у месецу за текући месец. Други део зараде исплаћује се у периоду од 10.до 15.у месецу за претходни месец.
12. Отпремнина за одлазак у пензију
Члан 49.
Запослени има право на отпремнину при одласку у пензију у висини четири зараде коју је остварио или коју би остварио за месец који претходи месецу у којем се исплаћује отпремнина или у износу три просечне зараде по запосленом исплаћене код Послодавца, ако је то за запосленог повољније.
.
13. Јубиларна награда
Члан 50.
Запослени има право на јубиларну награду за укупно време проведено на раду код Послодавца и то:
- за 10 година у висини једне зараде,
- за 20 година у висини две зараде,
- за 30 година у висини три зараде,
- за 35 година ................................... у висини 3,5 зараде,
- за 40 година у висини четири зараде,
- за 45 година ................................... у висини 4,5 зараде,
У време проведено на раду код Послодавца урачунава се пун стаж осигурања, односно укупан стаж осигурања са увећаним трајањем за запослене који раде на тим пословима.
Под радом код Послодавца у смислу става 1. овог члана сматра се рад у ЈП ЕПС,ЈП и зависним Привредним друштвима и њиховим правним претходницима као и рад у оквиру „Електропривреде Србије''.
Време проведено на раду код Послодавца код кога је запослени упућен на рад рачуна се као време проведено код овог Послодавца у вези права на јубиларну награду.
Под зарадом у смислу става 1. овог члана, подразумева се остварена просечна зарада код Послодавца у претходна три месеца која претходе месецу исплате.
Услов који се односи на дужину укупног рада, из става 1. овог члана, испуњава и запослени који би у години у којој одлази у пензију или умре испунио наведени услов, без обзира да ли тај услов испуњава у
тренутку када му престаје радни однос, има право он, односно његова породица, на исплату новчаног износа по овом основу.
На дан јубилеја Електропривреде Србије Запослени има право на награду у износу од једне половине просечне зараде у Електропривреди Србије, исплаћене у месецу који претходи месецу исплате.
14. Солидарна помоћ Члан 51.
У случају смрти запосленог или члана његове уже породице, Xxxxxxxxxx исплаћује и то:
1) накнаду трошкова погребних услуга запосленом у случају смрти члана уже породице, а члановима уже породице у случају смрти запосленог - у висини трошкова погребних услуга и то погребне опреме, превоза и штампања плаката и др.;
2) једнократну помоћ - у висини 100% просечне месечне зараде код Послодавца за последњи месец за који је познат податак у моменту исплате запосленом у случају смрти члана уже породице, а члановима уже породице у случају смрти запосленог;
3) у случају смрти запосленог која је наступила као последица несреће на послу или професионалног обољења Послодавац исплаћује једнократну солидарну помоћ ужој породици у висини троструке месечне зараде код Послодавца за последњи месец за који је познат податак у моменту исплате.
Чланом уже породице у смислу овог члана сматрају се брачни друг и деца запосленог, односно усвојеници запосленог.
У случају да запослени који је преминуо нема чланове уже породице из претходног става, накнада трошкова погребних услуга се исплаћује лицу које је сносило трошкове погреба.
У случају смрти родитеља и усвојиоца запосленог, Послодавац обезбеђује солидарну помоћ за погребну опрему у висини 50 % просечне зараде код Послодавца исплаћене у месецу који претходи месецу у којем се врши исплата.
Члан 52.
У случају смрти запосленог или смрти бившег запосленог који је пензионисан због трајног губитка радне способности, Xxxxxxxxxx преузима обавезу да стипендира децу за време док су на школовању, а најдуже до завршетка другог степена високог образовања и навршених 26 година живота.
Висина стипендије из става 1.овог члана утврђује се за:
1) основно образовање - у висини 50% просечне зараде исплаћене у ЕПС за месец који претходи месецу исплате стипендије;
2) средње образовање - у висини 70% просечне зараде исплаћене у ЕПС за месец који претходи месецу исплате стипендије;
3) више и високо образовање - у висини 80% просечне зараде исплаћене у ЕПС за месец који претходи месецу исплате стипендије.
У случају смрти запосленог који је једини хранилац породице, Xxxxxxxxxx има обавезу да закључи Уговор о раду на неодређено време са брачним другом или са једним дететом преминулог.
Члан 53.
Послодавац је дужан да запосленом исплати солидарну помоћ у висини просечне зараде код Послодавца, у претходна три месеца која претходе месецу исплате, у следећим случајевима:
- рођења детета,
- за сваких 6 месеци непрекидног боловања, за које је предвиђена умањена накнада зараде,
- због претрпљене штете у породичном домаћинству, у коме живи запослени, настале услед елементарних непогода(поплава, клизиште,земљотрес и др.)
Послодавац је дужан да обезбеди солидарну помоћ заполеном и члану његове уже породице (брачни друг и деца) за случај болести,здравствене рехабилитације или инвалидности, неког од њих и то у висини пуног износа насталих трошкова (набавка лекова, накнада трошкова лечења и ортопедских помагала и др.)
15. Осигурање запослених Члан 54.
Послодавац је дужан да под једнаким условима колективно осигура запослене за случај смрти , последица незгоде на раду и ван рада и дневне накнаде, односно болничког лечења.
Члан 55.
Послодавац је дужан да на свој терет уплати пензијски допринос за запослене до висине неопорезивог износа, у складу са прописима о добровољним пензијским фондовима организацији регистрованој за управљање добровољним пензијским фондовима.
Средства за пензијски допринос за запослене, планирају се годишњим програмом пословања Послодавца.
16. Иновације Члан 56.
Услови и начин остваривања награде по основу иновације или рационализације примењене у
пословању Послодавца уређују се уговором између Послодавца и запосленог.
17. Накнада трошкова Члан 57.
Запослени има право на накнаду трошкова за:
1) долазак и одлазак са рада у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, односно цене претплатне карте у јавном саобраћају уколико је цена претплатне карте нижа од цене превозне карте на месечном нивоу;
2) време проведено на службеном путу у земљи, у висини трошкова пута и трошкова ноћења, изузев у хотелу лукс категорије (пет звездица), према приложеном рачуну;
3) исхрану за време проведено на службеном путу у земљи, дневно у висни 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике;
4) време службеног пута у иностранство, у складу са посебним прописима;
5) дневну накнаду за повећане трошкове рада и боравка на терену (теренски додатак) у висини 3% просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, а ако није обезбеђен смештај и накнада трошкова смештаја.
Исплата накнаде трошкова за време проведено на службеном путовању из тачке 2) до 4) става 1.овог члана и накнаде за рад и боравак на терену из тачке 5) става 1.овог члана, међусобно се искључују.
18. Топли оброк и регрес за годишњи одмор
Члан 58.
Запослени има право на накнаду трошкова за исхрану на основу ефективно проведених часова рада и то најмање у висини од 10% од просечне зараде исплаћене у ЕПС у претходној календарској години за месеце текуће године, као и право на регрес за коришћење годишњег одмора најмање у висини просечне зараде исплаћене у ЕПС у претходној календарској години за текућу годину.
Средства из става 1 овог члана утврђује се годишњим програмом пословања Послодавца, уз претходно прибављено мишљење Синдиката.
19. Остала примања Члан 59.
Запосленима се може одобрити зајам за набавку огрева, зимнице и за друге намене на предлог
Синдиката.
Одлуку о одобравању зајма из става 1.овог члана доноси Послодавац у складу са расположивим средствима.
Одлуком о одобравању зајма утврђује се намена и висина зајма, почетак отплате и рок враћања
зајма.
Враћање зајма се врши у једнаким месечним ратама обуставом месечне рате зајма од зараде
запосленог.
Члан 60.
Послодавац је дужан да обезбеди средства за финансирање:
- набавке новогодишњих пакетића за децу запослених и преминулих запослених, до навршених 15
година старости,
- поклона запосленим женама за 8. март – Xxx жена.
Средства из става 1.овог члана обезбеђују се најмање у висини неопорезивог дела зарада и исплаћују се из додатних средстава Послодавца која не оптерећују новчану масу за зараде запослених.
VIII ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ
Члан 61.
Када организационе, технолошке и економске промене имају за резултат вишак запослених, Послодавац и Синдикат, заједно са Националном службом за запошљавање, сагледавају могућности за отварање нових радних места и запошљавање, као и могућности за стимулисање запослених за споразумни престанак радног односа и утврђује мере којима се то постиже.
Члан 62.
Запосленом који је идентификован као евентуални вишак, Послодавац ће у складу са програмом за решавање вишка понудити остваривање једног од права предвиђених програмом за решавање вишка запослених:
1) премештај на друге послове у ЈП или Привредном друштву у складу са Правилником о организацији и систематизацији послова;
2) прекфалификацију или доквалификацију, са одговарајућом обуком за премештај на друге послове код послодавца или прелазак на рад код другог послодавца;
3.) споразум о престанку радног односа са применом подстицајних мера за самозапошљавање и отварање нових радних места.
Члан 63.
Права запослених који представљају евентуални вишак утврдиће се анексом колективног уговора, на основу споразума Синдиката радника Електропривреде Србије и генералног директора ЈП ЕПС.
Анексом колективног уговора утврдиће се социјални критеријуми који ће се уважити приликом утврђивања евентуалних вишкова запослених и посебна заштита одређених социјалних категорија, висина отпремнине и друга права запослених који су вишак.
Анекс колективног уговора из става 1.овог члана закључиће се након завршетка анализе послова у ЕПС и евентуалног утврђивања вишка запослених.
Не може се запосленом отказати уговор о раду као технолошком вишку до закључивања анекса колективног уговора из става 1.овог члана.
IX НАКНАДА ШТЕТЕ
Члан 64.
Запослени који на раду, односно у вези са радом, намерно или из крајње непажње проузрокује штету Послодавцу, дужан је да штету накнади.
Члан 65.
Послодавац покреће поступак за утврђивање одговорности запосленог за штету, у року од пет дана од дана пријема пријаве о проузрокованој штети или сазнања о штети и образује комисију за утврђивање чињеница и околности под којима је штета настала, висине штете и одговорност лица за проузроковану штету.
На основу извештаја комисије из става 1.овог члана, Послодавац доноси решење којим се запослени обавезује да накнади штету или се ослобађа од одговорности за накнаду штете.
Решењем којим се запослени обавезује да накнади штету одређује се начин и рок за накнаду штете.
Члан 66.
По пријему решења о накнади штете запослени даје писану изјаву о томе да ли прихвата да се накнада штете изврши обуставом утврђеног износа од његове зараде.
Ако запослени не прихвати да накнади штету, покреће се поступак пред надлежним судом.
Члан 67.
Ако запослени претрпи штету на раду или у вези са радом, Xxxxxxxxxx је дужан да запосленом накнади штету.
Уз захтев за накнаду штете запослени подноси одговарајуће доказе да је штета настала.
Послодавац одлучује о захтеву за накнаду штете, на предлог комисије која утврђује све чињенице у вези са захтевом запосленог, постојање одговорности Послодавца или другог запосленог за насталу штету и висину штете.
Ако се Послодавац и запослени не споразумеју о накнади штете, запослени има право да накнаду штете захтева пред надлежним судом.
X ИЗМЕНА УГОВОРЕНИХ УСЛОВА РАДА
Премештај у друго место рада и друге послове
Запослени може да се премести на рад из једног места рада у друго код Послодавца мимо законом предвиђених случајева, само уз његов пристанак.
Запослени може да се премести на рад из једног места рада у друго код Послодавца, без његовог пристанка у следећим случајевима:
1) ако се делатност Послодавца обавља и у местима ван седишта Послодавца или његовог организационог дела и
2) ако је удаљеност од места у коме запослени ради до места у које се распоређује на рад мање од 50 км у једном правцу, или је место у које се запослени распоређује на територији исте или суседне општине, односно града, а организован је редован превоз који омогућава благовремени долазак запосленог на рад и повратак са рада и обезбеђена је накнада за превоз у висини цене превоза у јавном саобраћају.
Послодавац може да понуди запосленом закључивање уговора о раду под измењеним условима ако за то постоји оправдани разлог који се односи на:
- радну способност запосленог,
- промене назива или описа посла x
- промену организационог дела у ком се посао обавља.
Послодавац може преместити запосленог на друге послове, у смислу става 1. овог члана за које је предвиђен исти степен и врста стручне спреме коју запослени поседује.
Одредбе из става 2. овог члана се неће примењивати у случају наступања посебних околности код Послодавца (више силе, изненадног квара на средствима рада, прекид рада на пословима на којима запослени обавља рад, хитне замене изненада одсутног запосленог, привременог губитка здравствене способности), док оне трају, а најдуже 30 дана.
За време рада на пословима у случајевима наведеним у ставу 3. овог члана, запослени има право на зараду, додатке и накнаде које би остварио за обављање послова на којима је радио пре привременог распоређивања, ако је то за њега повољније.
Запосленом инвалиду рада Послодавац је дужан да обезбеди обављање другог одговарајућег посла према његовој преосталој радној способности.
Другим одговарајућим послом у смислу става 1. овог члана, сматра се посао који је, према стручној спреми и преосталој радној способности запослени инвалид рада способан да ради пуно радно време, с радним напором који не погоршава његово здравствено стање, односно посао за који се преквалификацијом или доквалификацијом може оспособити.
Послодавац је дужан да у сарадњи са Синдикатом пред надлежним државним органима покрене иницијативу за доношење и реализацију програма који ће створити услове за рад инвалида рада (стварање заштитних радионица и других облика).
Упућивање на рад код другог послодавца Члан 72.
Запослени може, поред случајева утврђених законом, уз своју сагласност да буде привремено упућен на рад код другог Послодавца дуже од годину дана, док трају разлози за његово упућивање, у следећим случајевима:
1) ако је у интересу Послодавца да запослени радом код другог Послодавца стекне нова знања и искуства,
2) рада на одређеном пројекту за потребе Послодавца,
3) рада на изградњи, ревитализацији и инвестиционом одржавању енергетских и рударских постројења или пружања одговарајуће стручне помоћи другом Послодавцу.
Запослена жена за време трудноће, самохрани родитељ или старатељ са дететом предшколског узраста, као и инвалиди рада, не могу бити премештени на рад код другог Послодавца, без своје сагласности.
По истеку рока на који је упућен на рад код другог Послодавца, запослени наставља да ради на пословима утврђеним уговором о раду.
XI ПОВРЕДА РАДНЕ ОБАВЕЗЕ
Члан 73.
Послодавац може запосленом да откаже уговор о раду, ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе, и то:
1) прикривање чињеница које су од непосредног значаја за обављање послова због којих је заснован радни однос, приликом закључивања уговора о раду;
2) давање нетачних података који су од значајног утицаја за доношење одлуке надлежног органа;
3) одбијање обављања послова по писаном налогу овлашћеног лица, ако за то не постоји оправдан разлог;
4) нетачно евидентирање и приказивање резултата рада, у намери да себи или другоме прибави неосновано увећање зараде или веће право из радног односа;
5) неовлашћена послуга повереним средствима рада;
6) злоупотреба својства запосленог код Послодавца, ради обављања приватних послова;
7) одавање пословне тајне;
8) прикривање извршене повреде радне обавезе;
9) спречавање овлашћеног органа контроле и запослених у извршавању послова и остваривању права;
10) неоправдано изостајање са посла три узастопна радна дана или пет радних дана са прекидима у току године;
11) неодазивање на лекарски преглед по упуту Послодавца и одбијање подвргавања лекарском прегледу ради утврђивања радне способности, алко или нарко тесту, долазак на рад у алкохолисаном стању, под дејством опојних дрога или конзумирање алкохола или опојних дрога на радном месту;
12) неизвршавање послова у време штрајка ради обезбеђивања минимума процеса рада;
13) повреда прописа о заштити од пожара, експлозије, елементарних непогода и штетног деловања отровних и других опасних материја, прописа о заштити животне средине и заштити на раду и непредузимање мера ради заштите запослених, средстава рада и животне средине;
14) противправно присвајање имовине Послодавца;
15) противправно прибављање себи или другоме материјалне користи у вези са радом;
16) фалсификовање новчаних и других докумената на раду или у вези са радом;
17) обављање послова у своје име и за свој рачун, као и у име и за рачун другог правног или физичког лица, без сагласности Послодавца;
18) неизвршавање, несавесно, неблаговремено и немарно извршавање послова;
19) ометање запослених у раду;
20) напуштање сменског рада у сменском раду пре доласка запосленог из следеће смене без одобрења непосредног руководиоца;
21) изазивање нереда и туче за време рада;
22) недолично понашање према запосленима, другим лицима ангажованим на раду код Послодавца и странкама;
23) намерно проузроковање штете на имовини и средствима рада Послодавца
24) у случају злостављања на раду у складу са законом.
Члан 74.
Послодавац може запосленом за повреду радне обавезе или непоштовања радне дисциплине, ако сматра да постоје олакшавајуће околности или да повреда радне обавезе или непоштовање радне дисциплине, није такве природе да запосленом треба да престане радни однос, уместо отказа уговора о раду, изрекне једну од следећих мера:
1) привремено удаљење са рада без накнаде зараде, у трјању од једног до пет радних дана;
2) новчану казну у висини до 10% основне зараде запосленог за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до три месеца, која се извршава обуставом од зараде, на основу решења Послодавца о изреченој мери;
3) опомену са најавом отказа у којој се наводи да ће Xxxxxxxxxx запосленом отказати уговор о раду без поновног упозорења, ако у наредном периоду од шест месеци, почев од дана учињене повреде радне обавезе или непоштовања радне дисциплине, учини исту повреду радне обавезе или непоштовања радне дисциплине.
XII ПРАВО ЗАПОСЛЕНОГ У СЛУЧАЈУ ОТКАЗА УГОВОРА О РАДУ
Члан 75.
Запослени се у писаној форми упозорава на постојање разлога за отказ уговора о раду, које треба да садржи основ за давање отказа, чињенице и доказе који указују на то да су се стекли услови за отказ и рок за давање одговора на упозорење.
Запослени има право да се у писаној форми изјасни о наводима из упозорења за отказ уговора о раду у року од најмање осам радних дана од дана пријема упозорења.
Упозорење се доставља на мишљење Синдикату, чији је запослени члан, a Синдикат је дужан да достави мишљење у року од 5 радних дана од дана достављања упозорења.
XIII ЗАБРАНА КОНКУРЕНЦИЈЕ
Члан 76.
Послодавац и запослени могу уговором о раду да утврде послове које запослени не може да обавља у своје име и за свој рачун, као и у име и за рачун другог правног илифизичког лица за време рада код Послодавца и до истека рока од 2 године од престанка радног односа код Послодавца.
Члан 77.
У случају да запослени прекрши забрану конкуренције, Послодавац има право да од запосленог захтева накнаду штете.
Постојање штете и начин утврђивања висине штете, као и поступак накнаде штете, утврђује се у сваком конкретном случају.
XIV РЕШАВАЊЕ СТАМБЕНИХ ПОТРЕБА
Члан 78.
Споразумом између Послодавца и Синдиката, у складу са финансијским могућностима, образоваће се посебан фонд за решавање стамбених потреба запослених, чија се средства превасходно користе за давање зајмова запосленима за решавање стамбених потреба.
У фонд се могу издвајати средства од продатих, откупљених станова и станова у закупу и других
извора.
XV ОСПОСОБЉАВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ
Члан 79.
Запослени има право и обавезу да стално усавршава своје радне, стручне и психофизичке способности, ради квалитетнијег и ефикаснијег обављања послова.
Члан 80.
Видови стручног оспособљавања и усавршавања, који се реализују на терет Послодавца, на основу годишњег плана стручног оспособљавања и усавршавања, могу бити:
- Стицање искустава у земљи и иностранству;
- Стицање и усавршавање знања страних језика;
- Обуке и курсеви;
- Ванредно школовање за стицање вишег степена стручне спреме;
- Специјализација;
- Преквалификација и доквалификација.
Послодавац годишњим програмом пословања утврђује се средства за стручно оспособљавање и усавршавања запослених, о чему обавештава Синдикат.
Послодавац у складу са финансијским могућностима и годишњим програмом пословања, планира и организује стручне екскурзије.
XVI ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ МИНИМУМА ПРОЦЕСА РАДА ЗА ВРЕМЕ ШТРАЈКА
Члан 81.
Послодавац доноси акт којим одређује начин обезбеђивања минимума процеса рада у време штрајка, капацитете и постројења која морају да раде у време штрајка, као и радна места и број извршилаца који су дужни да раде у време штрајка.
Члан 82.
Послодавац, по прибављеном мишљењу штрајкачког одбора, одређује запослене који су дужни да раде у време штрајка, ради обезбеђивања минимума процеса рада у року утврђеном законом.
Чланови штрајкачког одбора и редарске штрајкачке службе не могу бити одређени да раде у време штрајка, а редарска служба се организује тако да се могу обављати послови којима се обезбеђује минимум процеса рада.
Члан 83.
Запослени који је одређен да ради у време штрајка, дужан је да обавља своје послове и да извршава посебне налоге утврђене решењем.
У току штрајка организованог под условима утврђеним Законом, Послодавац не може запошљавати нова лица која би заменила учеснике у штрајку, осим ако су угрожени безбедност лица и имовине у смислу Закона о штрајку, одржавање минимума процеса рада који обезбеђује сигурност имовине и лица, као и извршавање међународних обавеза.
XVII УСЛОВИ ЗА РАД СИНДИКАТА
који су у саставу синдиката радника ЕПС-а
Члан 84.
Послодавац обавештава Синдикат о питањима која су од битног значаја за економски и социјални положај запослених, а нарочито о:
1) пријему и престанку радног односа запослених код Послодавца у периоду од три месеца;
2) прековременим часовима оствареним и исплаћеним код Послодавца, у периоду од три месеца;
3) тромесечном и годишњем извештају о стању безбедности и здравља на раду;
4) исплаћеним просечним зарадама;
5) полугодишњем и годишњем извештају о пословању Послодавца, као и учешћу зарада у укупним трошковима пословања.
Послодавац доставља Синдикату предлог и усвојени годишњи програм пословања, као и годишњи извештај о пословању.
Председнику Синдиката доставља се позив са материјалима ради присуствовања седницама органа управљања код Послодавца.
Ставове синдиката достављене пре или на самој седници надлежни орган Послодавца је дужан да размотри пре доношења одлуке и да се о њима изјасни.
Члан 85.
Послодавац је дужан да о свом трошку обезбеди следеће услове за рад Синдиката:
- одговарајуће просторије за редован рад и састанке Синдиката и синдикалних организација огранака као и неопходан инвентар - канцеларијски намештај, телефон/телефакс, рачунар, штампач и сл;
- израду периодичних обрачуна и завршног рачуна Синдиката
- стручну помоћ (дипл. правнике, економисте, политикологе);
- административну помоћ;
- обрачун и наплату чланарине и осталих средстава(чланарина за Фонд солидарности и друго) у складу са актима и активностима Синдиката;
- могућност истицања обавештења и битних докумената Синдиката на огласним таблама Послодавца;
- употребу возила за обављање синдикалних активности;
- организовање зборова запослених у радно време у седиштима организационих јединица који на годишњем нивоу не могу трајати дуже од 16 часова, под условом да се тиме не ремети процес рада;
- друге услове за нормалан рад и функционисање Синдиката на основу закљученог споразума Послодавца и Синдиката.
Члан 86.
места.
Председник Синдиката има право да за време трајања мандата не обавља послове свог радног
Поред председника Синдиката из става 1. овог члана, број синдикалних функционера, односно
синдикалних представника, који имају право да за време трајања мандата не обављају послове свог радног места утврђује се КУ или споразумом Послодавца и Синдиката у ЈП и сваком Привредном друштву, полазећи од величине, организационе структуре и територијалног простирања ЈП или Привредног друштва.
Синдикалном функционеру, односно синдикалном изабраном или именованом представнику, који за време мандата не обавља послове свог радног места утврђује се укупна зарада у висини укупне зараде која не може бити мања од његове просечне зараде у претходних 12 месеци, а која ће се усклађивати сваког месеца са евентуалним увећањем зарада у ЈП или ПД, или стимулацијом у истом проценту која се исплаћује уз зараде свим запосленима. Такође, они имају право на исплату новчаних износа на име учешћа у добити, као и на сва друга примања и права из радног односа утврђена Законом, Колективним уговором и уговором о раду.
Члан 87.
Право изабраних или именованих синдикалних представника, који обављају послове свог радног места, на плаћене часове одсуствовања са рада утврђује се КУ или споразумом Синдиката са Послодавцем у ЈП и сваком Привредном друштву.
Члан 88.
Председник Синдиката регистрованог код Послодавца, председници синдикалних организација огранака, председник и заменик председника Главног одбора Синдиката радника ЕПС-а, председник Синдиката за одређену електропривредну делатност и други изабрани или именовани синдикални представници, за време обављања функције и четири године после истека функције, ако поштују своје радне обавезе, не могу се довести у неповољнији положај нити им може престати радни однос.
Послодавац је обавезан да синдикалне представнике из става 1.овог члана, по истеку функције, врати на послове које су обављали пре избора, односно на послове на којима неће имати мању зараду од зараде коју су имали пре избора на професионалну функцију.
Заштита у смислу става 1. овог члана обезбеђује се образовањем паритетне комисије са задатком да размотри околности у вези са наводима који су изнети у захтеву за заштиту, утврди да ли су намерно повређена права из радног односа утврђена законом и предложи надлежним органима мере за отклањање утврђених неправилности.
Члан 89.
Представници Синдиката могу одсуствовати са рада, ради присуствовања синдикалним састанцима, конференцијама, седницама и конгресима, као и ради оспособљавања на курсевима и семинарима, у трајању од највише седам радних дана у току године.
Члан 90.
Послодавац уз исплату месечне зараде запосленима уплаћује на рачун синдиката средства за рад Синдиката у висини од -0.6% и -0,1% за рад Синдиката радника ЕПС-а ,oд износа средстава исплаћених на име зарада запослених, чланова Синдиката.
Члан 91.
У фонд солидарности Синдиката за пружање помоћи запосленима за лечење, Послодавац уплаћује месечно на рачун фонда 0,5% износа средстава исплаћених на име зарада.
Ако у Привредном друштву постоји више фондова солидарности Синдиката за пружање помоћи запосленима за лечење, износ из става 1.овог члана распоредиће се на те фондове сразмерно броју запослених који сваки фонд покрива.
У фонд солидарности Синдиката радника ЕПС, Послодавац уплаћује 0,2%износа средстава исплаћених на име зарада запослених код Послодавца, сразмерно броју чланова Синдиката.
XVIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 92.
Овај Колективни уговор закључује се на одређено време на период од три године,почев од дана ступања на снагу и непосредно се примењује на све запослене у ЈП ЕПС-у, Привредним друштвима чији је оснивач ЈП ЕПС и Јавним предузећима чији је оснивач ''Електропривреда Србије''.
По истеку рока из става 1. овог члана, Колективни уговор престаје да важи ако се учесници Колективног уговора друкчије не споразумеју, најкасније 30 дана пре истека важења Колективног уговора.
Члан 93.
Измене и допуне овог Колективног уговора врше се на начин и по поступку за његово закључење. Предлог за измену и допуну може дати свака уговорна страна.
Предлог за измену и допуну подноси се другој уговорној страни у писменом облику.
Друга уговорна страна је дужна да се у року од 15 дана од дана достављања предлога из става 3. овог члана, изјасни о предлогу.
Ако се друга уговорна страна не изјасни у року из става 4. овог члана, сматраће се да је прихватила предлог за измену и допуну Колективног уговора.
На основу прихваћеног предлога, уговорне стране закључују Колективни уговор о изменама и допунама овог Колективног уговора.
Члан 94.
Важење овог Колективног уговора може престати споразумом Уговорних страна или отказом Колективног уговора у целости или делимично.
Отказ Колективног уговора у целости или делимично подноси се у писаној форми, са образложењем, и мора да садржи предлог новог Колективног уговора, односно предлог нових одредби.
У случају отказа, у смислу става 2. и 3. овог члана, Колективни уговор се примењује до закључења новог Колективног уговора, а најдуже шест месеци од дана подношења отказа.
Учесници су дужни да поступак преговарања започну најкасније у року од 15 дана од дана отказа Колективног уговора.
Члан 95.
Анекс Колективног уговора може се закључити и ради промене појединих решења или уређивања питања која нису уређена основним текстом овог Колективног уговора.
Члан 96.
Ако на дан ступања на снагу овог Колективног уговора није коначно одлучено о правима, обавезама и одговорностима запослених код Послодавца, на иста права, обавезе и одговорности примениће се одредбе овог Колективног уговора, ако је то за запослене повољније.
Члан 97.
Колективни уговор ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у ''Службеном гласнику Републике Србије''.