Contract
ПРЕДЛОГ
З А К О Н
О ПОТВРЂИВАЊУ УГОВОРА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ ДРЖАВЕ ИЗРАЕЛ О ИЗБЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА И СПРЕЧАВАЊУ ПОРЕСКЕ ЕВАЗИЈЕ У ОДНОСУ НА ПОРЕЗЕ НА ДОХОДАК
Члан 1.
Потврђује се Уговор између Владе Републике Србије и Владе Државе Израел о избегавању двоструког опорезивања и спречавању пореске евазије у односу на порезе на доходак, који је потписан у Београду, 22. новембра 2018. године, у оригиналу на српском, хебрејском и енглеском језику.
Члан 2.
Текст Уговора између Владе Републике Србије и Владе Државе Израел о избегавању двоструког опорезивања и спречавању пореске евазије у односу на порезе на доходак, у оригиналу на српском језику гласи:
У Г О В О Р
ИЗМЕЂУ
ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
И
ВЛАДЕ ДРЖАВЕ ИЗРАЕЛ
О ИЗБЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА И СПРЕЧАВАЊУ ПОРЕСКЕ ЕВАЗИЈЕ У ОДНОСУ НА ПОРЕЗЕ НА ДОХОДАК
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
И
ВЛАДА ДРЖАВЕ ИЗРАЕЛ
У намери да закључе Уговор о отклањању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак, без стварања могућности за неопорезивање или снижено опорезивање кроз пореску евазију или избегавање (укључујући и злоупотребу уговора, у циљу добијања олакшица предвиђених овим уговором, у посредну корист резидената трећих држава),
Са жељом да даље развијају своје економске односе и да појачају своју сарадњу у пореској материји,
Споразумеле су се о следећем:
ПРВО ПОГЛАВЉЕ
ПОЉЕ ПРИМЕНЕ УГОВОРА
Члан 1.
ЛИЦА НА КОЈА СЕ ПРИМЕЊУЈЕ УГОВОР
Овај уговор примењује се на лица која су резиденти једне или обе државе уговорнице.
Члан 2.
ПОРЕЗИ НА КОЈЕ СЕ ПРИМЕЊУЈЕ УГОВОР
1. Овај уговор примењује се на порезе на доходак које заводи држава уговорница или њене политичке јединице или јединице локалне самоуправе, независно од начина наплате.
2. Порезима на доходак сматрају се сви порези који се заводе на укупан доходак или на делове дохотка, укључујући порезе на добитак од отуђењапокретних ствари или непокретности, порезе на укупне износе зарада које исплаћују предузећа, као и порезе на прираст имовине.
3. Порези на које се примењује овај уговор су:
1) у Израелу:
(1) порез на доходак и порез на добит (укључујући порез на капитални добитак);
(2) порез на добитак од отуђења имовине који се, разрезује у складу са Законом о опорезивању непокретности;
(3) порез који се разрезује у складу са Законом о опорезивању добити од нафте;
(у даљем тексту: „израелски порез”);
2) у Србији:
(1) порез на добит правних лица;
(2) порез на доходак грађана; (у даљем тексту: „српски порез”).
4. Уговор се примењује и на исте или битно сличне порезе који се после датума потписивања овог уговора заведу поред или уместо постојећих пореза. Надлежни органи држава уговорница обавештавају једни друге о значајним променама извршеним у њиховим пореским законима.
ДРУГО ПОГЛАВЉЕ ДЕФИНИЦИЈЕ
Члан 3.
ОПШТЕ ДЕФИНИЦИЈЕ
1. За потребе овог уговора, осим ако контекст не захтева другачије:
1) израз „Израел” означава Државу Израел, а употребљен у географском смислу обухвата територију на којој Влада Државе Израел има пореска права, укључујући њено територијално море, као и оне поморске области које се граниче са спољним границама територијалног мора, укључујући његово морско дно и подземље над којим Држава Израел, у складу са међународним правом и законима Државе Израел врши своја суверена или друга права и јурисдикцију;
2) израз „Србија” означава Републику Србију, а употребљен у географском смислу означава територију Републикe Србијe;
3) изрази „држава уговорница” и „друга држава уговорница” означавају Израел или Србију, зависно од смисла;
4) израз „лице” обухвата физичко лице, компанију, траст и свако друго друштво лица;
5) израз „компанија” означава правно лице или било који ентитет који се сматра правним лицем за пореске сврхе;
6) изрази „предузеће државе уговорнице” и „предузеће друге државе уговорнице” означавају предузеће којим управља резидент државе уговорнице, односно предузеће којим управља резидент друге државе уговорнице;
7) израз „међународни саобраћај” означава саобраћај бродом или ваздухопловом који обавља предузеће чије се седиште стварне управе налази у држави уговорници, осим ако се саобраћај обавља бродом или ваздухопловом искључиво између места у другој држави уговорници;
8) израз „надлежан орган” означава:
(1) у Израелу, министра финансија или његовог овлашћеног представника;
(2) у Србији, Министарство финансија или његовог овлашћеног представника;
9) израз „држављанин”, у односу на државу уговорницу, означава:
(1) физичко лице које има држављанство државе уговорнице;
(2) правно лице, партнерство или удружење које такав статус има на основу законодавства важећег у држави уговорници.
2. Када држава уговорница примењује Уговор, сваки израз који у њему није дефинисан има значење, осим ако контекст не захтева другачије, према закону те државе за потребе пореза на које се Уговор примењује и значење према важећим пореским законима које примењује та држава има предност у односу на значење које том изразу дају други закони те државе.
Члан 4.
РЕЗИДЕНТ
1. Израз „резидент државе уговорнице”, за потребе овог уговора, означава лице које, према законима те државе, подлеже опорезивању у тој држави по основу свог пребивалишта, боравишта, места управе, места оснивања или другог мерила сличне природе, и укључује ту државу, њену политичку јединицу или јединицу локалне самоуправе. Овај израз не обухвата лице које у тој држави подлеже опорезивању само за доходак из извора у тој држави.
2. Ако је, према одредбама става 1. овог члана, физичко лице резидент обе државе уговорнице, његов се статус одређује на следећи начин:
1) сматра се да је резидент само државе у којој има стално место становања; ако има стално место становања у обе државе, сматра се да је резидент само државе са којом су његове личне и економске везе тешње (средиште животних интереса);
2) ако не може да се одреди у којој држави има средиште животних интереса или ако ни у једној држави нема стално место становања, сматра се да је резидент само државе у којој има уобичајено место становања;
3) ако има уобичајено место становања у обе државе или га нема ни у једној од њих, сматра се да је резидент само државе чији је држављанин;
4) ако је држављанин обе државе или ниједне од њих, надлежни органи држава уговорница решиће питање заједничким договором.
3. Ако је, према одредбама става 1. овог члана лице, осим физичког, резидент обе државе уговорнице, надлежни органи држава уговорница настоје да заједничким договором одреде државу уговорницу чијим резидентом се сматра то лице за потребе уговора, имајући у виду његово место стварне управе, место у којем је оно основано или на други начин конституисано, или било које друге важне чиниоце. У одсуству таквог договора, то лице нема право на било коју олакшицу или изузимање од пореза предвиђено овим уговором, осим у мери и на такав начин који могу договорити надлежни органи држава уговорница.
Члан 5.
СТАЛНА ПОСЛОВНА ЈЕДИНИЦА
1. Израз „стална пословна јединица”, за потребе овог уговора, означава стално место преко кога предузеће потпуно или делимично обавља пословање.
2. Под изразом „стална пословна јединица” подразумева се нарочито:
1) седиште управе;
2) огранак;
3) пословница;
4) фабрика;
5) радионица, и
6) рудник, извор нафте или гаса, каменолом или друго место вађења, истраживања или искоришћавања природних богатстава.
3. 1) градилиште или грађевински или монтажни рад чини сталну пословну јединицу само ако траје дуже од 12 месеци;
2) искључиво, у циљу утврђивања да ли је прекорачен период наведен у тачки 1) овог става:
(1) ако предузеће државе уговорнице обавља делатности у другој држави уговорници на месту које представља градилиште или грађевински или монтажни рад, а ове делатности се обављају у току једног или више временских периода који, укупно, трају дуже од 30 дана, али не трају дуже од периода наведеног у тачки 1) овог става; и
(2) ако повезане делатности у тој другој држави уговорници, на истом градилишту или грађевинском или монтажном раду, при чему сваки траје дуже од 30 дана, обавља једно или више предузећа блиско повезаних са првопоменутим предузећем,
ови различити временски периоди додају се укупном временском периоду у току којег је првопоменуто предузеће обављало делатности на том градилишту или грађевинском или монтажном раду.
4. Изузетно од претходних одредаба овог члана, под изразом „стална пословна јединица” не подразумева се:
1) коришћење објеката и опреме искључиво у сврхе ускладиштења, излагања или испоруке добара или робе која припада предузећу;
2) одржавање залихе добара или робе која припада предузећу искључиво у сврху ускладиштења, излагања или испоруке;
3) одржавање залихе добара или робе која припада предузећу искључиво са сврхом да је друго предузеће преради;
4) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху куповине добара или робе или прибављања обавештења за предузеће;
5) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху обављања, за предузеће, сваке друге делатности;
6) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху делатности наведених у тач. 1) до 5) овог става у било којој комбинацији,
под условом да је та делатност или, у случају тачке 6) овог става, укупна делатност сталног места пословања припремног или помоћног карактера.
4.1. Став 4. овог члана не примењује се на стално место пословања које предузеће користи или одржава ако, исто предузеће или са њим блиско повезано предузеће обавља пословање на истом месту или на другом месту у истој држави уговорници и:
1) то, или друго место, у складу са одредбама овог члана, представља сталну пословну јединицу предузећа или са њим блиско повезаног предузећа, или
2) укупна делатност која настаје из комбинације делатности које, на истом месту, обављају два предузећа или, на два места, обавља исто предузеће или са њим блиско повезана предузећа, није припремног или помоћног карактера,
под условом да пословне делатности које, на истом месту, обављају два предузећа или, на два места, обавља исто предузеће или са њим блиско повезана предузећа, представљају комплементарне функције које су део једног истог пословања.
5. Изузетно од одредаба ст. 1. и 2. овог члана али, у складу са ставом 6. овог члана, када лице ради у држави уговорници у име предузећа и, уобичајено, закључује уговоре или, уобичајено, игра главну улогу, што доводи до закључења уговора које предузеће, без суштинских измена, рутински закључује, а ти уговори су:
1) у име предузећа; или
2) за пренос власништва, или за доделу права на коришћење имовине у власништву тог предузећа или коју то предузеће има право да користи; или
3) за пружање услуга од стране тог предузећа,
сматра се да то предузеће има сталну пословну јединицу у тој држави уговорници у односу на све делатности које које то лице обавља за предузеће, осим када те делатности, ако би их предузеће обављало преко сталног места пословања тог предузећа које се налази у тој држави уговорници, не би узроковале да се то стално место пословања сматра сталном пословном јединицом.
6. Став 5. овог члана не примењује се када лице, које у држави уговорници ради у име предузећа друге државе уговорнице, обавља пословање у првопоменутој држави као независни агент а, за предузеће, ради у оквиру тог редовног пословања. Када, међутим, лице ради искључиво или скоро искључиво у име једног или више предузећа са којима је блиско повезано, то лице се, у односу на било које такво предузеће, не сматра независним агентом у смислу значења из овог става.
7. За потребе става 3. тачка 2), подтачка (2) и става 6. овог члана, лице је блиско повезано са предузећем ако, на основу свих релевантних чињеница и околности, једно има контролу над другим или, обоје контролишу иста лица или предузећа. У сваком случају, сматра се да је једно лице блиско повезано са предузећем ако, поседује непосредно или посредно више од 50 одсто стварних интереса у другом (или, у случају компаније, више од 50 одсто укупних гласова и вредности акција компаније или стварних интереса у капиталу компаније) или ако друго лице поседује непосредно или посредно више од 50 одсто стварних интереса (или, у случају компаније, више од 50 одсто укупних гласова и вредности акција компаније или стварних интереса у капиталу компаније) у лицу и предузећу.
8. Чињеница да компанија која је резидент државе уговорнице контролише или је под контролом компаније која је резидент друге државе уговорнице или која обавља пословање у тој другој држави (преко сталне пословне јединице или на други начин) сама по себи није довољна да се једна компанија сматра сталном пословном јединицом друге компаније.
ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ ОПОРЕЗИВАЊЕ ДОХОТКА
Члан 6.
ДОХОДАК ОД НЕПОКРЕТНОСТИ
1. Доходак који резидент државе уговорнице оствари од непокретности (укључујући доходак од пољопривреде или шумарства) која се налази у другој држави уговорници може се опорезивати у тој другој држави.
2. Израз „непокретност” има значење према закону државе уговорнице у којој се односна непокретност налази. Овај израз у сваком случају обухвата припатке непокретности, сточни фонд и опрему која се користи у пољопривреди
и шумарству, права на која се примењују одредбе општег закона о земљишној својини, плодоуживање непокретности и права на променљива или стална плаћања као накнаде за искоришћавање или за право на искоришћавање минералних налазишта, извора и других природних богатстава; бродови и ваздухоплови не сматрају се непокретностима.
3. Одредба става 1. овог члана примењује се на доходак који се оствари непосредним коришћењем, изнајмљивањем или другим начином коришћења непокретности.
4. Одредбе ст. 1. и 3. овог члана примењују се и на доходак од непокретности предузећа и на доходак од непокретности која се користи за обављање самосталних личних делатности.
Члан 7.
ДОБИТ ОД ПОСЛОВАЊА
1. Добит предузећа државе уговорнице опорезује се само у тој држави, осим ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази. Ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице, добит предузећа може се опорезивати у тој другој држави, али само до износа који се приписује тој сталној пословној јединици.
2. Зависно од одредбе става 3. овог члана, када предузеће државе уговорнице обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази, у свакој држави уговорници се тој сталној пословној јединици приписује добит коју би могла да оствари да је била одвојено и посебно предузеће које се бави истим или сличним делатностима, под истим или сличним условима и да је пословала потпуно самостално са предузећем чија је стална пословна јединица.
3. При одређивању добити сталне пословне јединице, као одбици признају се трошкови који су учињени за потребе сталне пословне јединице, укључујући трошкове управљања и опште административне трошкове, било у држави у којој се налази стална пословна јединица или на другом месту.
4. Ако је уобичајено да се у држави уговорници добит која се приписује сталној пословној јединици одређује на основу расподеле укупне добити предузећа на његове посебне делове, решење из става 2. овог члана не спречава ту државу уговорницу да таквом уобичајеном расподелом одреди добит која се опорезује; усвојени метод расподеле треба да буде такав да резултат буде у складу с начелима која су садржана у овом члану.
5. Сталној пословној јединици не приписује се добит ако та стална пословна јединица само купује добра или робу за предузеће.
6. За потребе претходних ставова, добит која се приписује сталној пословној јединици одређује се истом методом из године у годину, осим ако постоји оправдан и довољан разлог да се поступи друкчије.
7. Када добит обухвата делове дохотка који су регулисани посебним члановима овог уговора, одредбе овог члана не утичу на одредбе тих чланова.
Члан 8.
МЕЂУНАРОДНИ САОБРАЋАЈ
1. Добит од обављања међународног саобраћаја бродом или ваздухопловом опорезује се само у држави уговорници у којој се налази место стварне управе предузећа.
2. Ако се место стварне управе предузећа које се бави бродским саобраћајем налази на броду, сматра се да се налази у држави уговорници у којој се налази матична лука брода или, ако нема матичне луке, у држави уговорници чији је резидент корисник брода.
3. Одредбе става 1. овог члана примењују се и на добит од учешћа у пулу, заједничком пословању или међународној пословној агенцији.
Члан 9.
ПОВЕЗАНА ПРЕДУЗЕЋА
1. Ако
1) предузеће државе уговорнице учествује непосредно или посредно у управљању, контроли или имовини предузећа друге државе уговорнице, или
2) иста лица учествују непосредно или посредно у управљању, контроли или имовини предузећа државе уговорнице и предузећа друге државе уговорнице
и ако су и у једном и у другом случају, између та два предузећа, у њиховим трговинским или финансијским односима, договорени или наметнути услови који се разликују од услова који би били договорени између независних предузећа, добит коју би, да нема тих услова, остварило једно од предузећа, али је због тих услова није остварило, може се укључити у добит тог предузећа и сходно томе опорезовати.
2. Ако држава уговорница укључује у добит предузећа те државе добит за коју је предузеће друге државе уговорнице опорезовано у тој другој држави, и сходно томе је опорезује, и ако је тако укључена добит она добит коју би предузеће првопоменуте државе остварило да су услови договорени између та два предузећа били они услови које би договорила независна предузећа, та друга држава врши одговарајућу корекцију износа пореза који је у њој утврђен на ту добит. Приликом вршења те корекције, водиће се рачуна о осталим одредбама овог уговора и, ако је то потребно, надлежни органи држава уговорница међусобно ће се консултовати.
Члан 10.
ДИВИДЕНДЕ И ДОХОДАК ФОНДА КОЈИ ИНВЕСТИРА У НЕПОКРЕТНОСТ
1. Дивиденде које исплаћује компанија резидент државе уговорнице резиденту друге државе уговорнице могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Дивиденде се могу опорезивати и у држави уговорници чији је резидент компанија која исплаћује дивиденде, у складу са законима те државе, али ако је стварни власник дивиденди резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може бити већи од:
1) 5 одсто бруто износа дивиденди ако је стварни власник компанија (изузимајући партнерство) која, у току периода од 365 дана који укључује дан исплате дивиденди, непосредно има најмање 25 одсто капитала компаније која исплаћује дивиденде;
2) 15 одсто бруто износа дивиденди у свим другим случајевима.
Овај став не утиче на опорезивање добити компаније из које се дивиденде исплаћују.
3. Изузетно од било које одредбе овог уговора, расподеле које врши фонд који инвестира у непокретност који је резидент Израела резиденту Србије могу се
опорезивати у Србији. Расподеле се могу опорезивати и у Израелу, у складу са законима Израела, али ако је стварни власник тих расподела резидент Србије и непосредно има мање од 10 одсто капитала тог фонда који инвестира у непокретност, разрезан порез не може бити већи од 15 одсто бруто износа расподеле.
Овај став не утиче на опорезивање добити фонда који инвестира у непокретност из које се врше расподеле.
4. Израз „дивиденде”, у овом члану, означава доходак од акција или других права учешћа у добити која нису потраживања дуга, као и доходак од других права компаније који је порески изједначен са дохотком од акција у законима државе чији је резидент компанија која врши расподелу.
5. Одредбе ст. 1, 2. и 3. овог члана не примењују се ако стварни власник дивиденди или расподела фонда који инвестира у непокретност, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници чији је резидент компанија која исплаћује дивиденде или врши расподеле, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави или обавља у тој другој држави самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој држави, а акције на основу којих се дивиденде или расподеле исплаћују стварно припадају тој сталној пословној јединици или сталној бази. У том случају примењују се, према потреби, одредбе члана 7. (Добит од пословања) или члана 14. (Самосталне личне делатности) овог уговора.
6. Ако компанија која је резидент државе уговорнице остварује добит или доходак из друге државе уговорнице, та друга држава не може да заведе порез на дивиденде које исплаћује компанија (или на расподеле које врши фонд који инвестира у непокретност) осим ако су те дивиденде исплаћене (или су расподле извршене) резиденту те друге државе или ако акције на основу којих се дивиденде исплаћују (или врше расподеле) стварно припадају сталној пословној јединици или сталној бази која се налази у тој другој држави, нити да нерасподељену добит компаније опорезује порезом на нерасподељену добит компаније, чак и ако се исплаћене дивиденде (или извршене расподеле) или нерасподељена добит у потпуности или делимично састоје од добити или дохотка који су настали у тој другој држави.
Члан 11. КАМАТА
1. Камата која настаје у држави уговорници а исплаћује се резиденту друге државе уговорнице може се опорезивати у тој другој држави.
2. Камата се може опорезивати и у држави уговорници у којој настаје, у складу са законима те државе, али ако је стварни власник камате резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може бити већи од 10 одсто бруто износа камате.
3. Изузетно од одредбе става 2. овог члана, камата која настаје у држави уговорници а исплаћује се резиденту друге државе уговорнице опорезује се само у тој другој држави ако је стварни власник камате влада друге државе уговорнице, њена политичка јединица, јединица локалне самоуправе или Централна или Народна банка.
4. Израз „камата”, у овом члану, означава доходак од потраживања дуга сваке врсте, независно од тога да ли су обезбеђена залогом и да ли се на основу њих стиче право на учешће у добити дужника, а нарочито доходак од државних хартија од вредности и доходак од обвезница или записа, укључујући премије и
награде на такве хартије од вредности, обвезнице или записе. Казнена камата не сматра се каматом за сврхе овог члана.
5. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако стварни власник камате, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој камата настаје, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави или ако обавља у тој другој држави самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој држави, а потраживање дуга на које се плаћа камата је стварно повезано с том сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се примењују, према потреби, одредбе члана 7. (Добит од пословања) или члана 14. (Самосталне личне делатности) овог уговора.
6. Сматра се да камата настаје у држави уговорници када је исплатилац камате резидент те државе. Када лице које плаћа камату, без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице, има у тој држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу у вези са којом је повезан дуг на који се плаћа камата, а ту камату сноси та стална пословна јединица или стална база, сматра се да камата настаје у држави у којој се налази стална пословна јединица или стална база.
7. Ако износ камате, због посебног односа између платиоца камате и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду потраживање дуга за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца камате и стварног власника, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају вишак плаћеног износа опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.
Члан 12.
АУТОРСКЕ НАКНАДЕ
1. Ауторске накнаде које настају у држави уговорници а исплаћују се резиденту друге државе уговорнице могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Ауторске накнаде могу се опорезивати и у држави уговорници у којој настају, у складу са законима те државе, али ако је стварни власник ауторских накнада резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може бити већи од:
1) 5 одсто бруто износа ауторских накнада наведених у ставу 3. тачка 1) овог члана;
2) 10 одсто бруто износа ауторских накнада наведених у ставу 3. тачка 2) овог члана.
3. Израз „ауторске накнадеˮ, у овом члану, означава плаћања било које врсте која су примљена као накнада:
1) за коришћење или за право коришћења ауторског права на књижевно, уметничко или научно дело, укључујући биоскопске филмове и филмове или траке за телевизију или радио; и
2) за коришћење или за право коришћења патента, заштитног знака, нацрта или модела, плана, тајне формуле или поступка или за коришћење или за право коришћења индустријске, комерцијалне или научне опреме или за обавештења која се односе на индустријска, комерцијална или научна искуства (стручна знања).
4. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако стварни власник ауторских накнада, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој ауторске накнаде настају, преко сталне пословне
јединице која се налази у тој другој држави уговорници или у тој другој држави обавља самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој другој држави, а право или имовина на основу којих се ауторске накнаде плаћају стварно припадају тој сталној пословној јединици или сталној бази. У том случају примењују се, према потреби, одредбе члана 7. (Добит од пословања) или члана 14. (Самосталне личне делатности) овог уговора.
5. Сматра се да ауторске накнаде настају у држави уговорници када је исплатилац резидент те државе. Када лице које плаћа ауторске накнаде, без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице, има у држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу у вези са којом је настала обавеза плаћања ауторских накнада, а те ауторске накнаде падају на терет те сталне пословне јединице или сталне базе, сматра се да ауторске накнаде настају у држави у којој се налази стална пословна јединица или стална база.
6. Ако износ ауторских накнада, због посебног односа између платиоца и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду коришћење, право или информацију за које се оне плаћају, прелази износ који би био уговорен између платиоца и стварног власника да таквог односа нема, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају вишак плаћеног износа опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.
Члан 13.
КАПИТАЛНИ ДОБИТАК
1. Добитак који оствари резидент државе уговорнице од отуђења непокретности наведене у члану 6. (Доходак од непокретности) овог уговора, а која се налази у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Добитак од отуђења покретних ствари које чине део пословне имовине сталне пословне јединице коју предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници или од покретних ствари које припадају сталној бази коју користи резидент државе уговорнице у другој држави уговорници за обављање самосталних личних делатности, укључујући и приходе од отуђења те сталне пословне јединице (саме или заједно с целим предузећем) или сталне базе, може се опорезивати у тој другој држави.
3. Добитак од отуђења бродова или ваздухоплова који се користе у међународном саобраћају или од покретних ствари које служе за коришћење тих бродова или ваздухоплова опорезује се само у држави уговорници у којој се налази место стварне управе предузећа.
4. Добитак који оствари резидент државе уговорнице од отуђења акција или упоредивих интереса, као што су интереси у партнерству или трасту, може се опорезивати у другој држави уговорници ако су, у било којем периоду у току 365 дана који претходе отуђењу, ове акције или упоредиви интереси више од 50 одсто своје вредности остварили непосредно или посредно од непокретности која се налази у другој држави уговорници.
5. Добитак од отуђења имовине, осим имовине наведене у ст. 1, 2, 3. и 4. овог члана, опорезује се само у држави уговорници чији је резидент лице које је отуђило имовину.
Члан 14.
САМОСТАЛНЕ ЛИЧНЕ ДЕЛАТНОСТИ
1. Доходак који оствари резидент државе уговорнице од професионалних делатности или од других самосталних делатности опорезује се само у тој држави, осим:
1) ако за обављање својих делатности има сталну базу коју редовно користи у другој држави уговорници; у том случају, само део дохотка који се приписује тој сталној бази опорезује се у тој другој држави уговорници; или
2) ако борави у другој држави уговорници у периоду или у периодима који укупно трају 183 дана или дуже у периоду од дванаест месеци који почиње или се завршава у односној пореској години; у том случају, само део дохотка који се остварује од делатности које се обављају у тој другој држави уговорници опорезује се у тој другој држави.
2. Израз „професионалне делатности” посебно обухвата самосталне научне, књижевне, уметничке, образовне или наставне делатности, као и самосталне делатности лекара, адвоката, инжењера, архитеката, стоматолога и рачуновођа.
Члан 15.
НЕСАМОСТАЛНЕ ЛИЧНЕ ДЕЛАТНОСТИ
1. Зависно од одредаба чл. 16. (Примања директора), 18. (Пензије), 19. (Државна служба) и 20. (Професори, Учитељи и Истраживачи) овог уговора, зараде, накнаде и друга слична примања која резидент државе уговорнице оствари из радног односа опорезују се само у тој држави, осим ако се рад обавља у другој држави уговорници. Ако се рад обавља у другој држави уговорници, таква примања која се у њој остварују могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Изузетно од одредаба става 1. овог члана, примања која резидент државе уговорнице оствари из радног односа у другој држави уговорници опорезују се само у првопоменутој држави:
1) ако прималац борави у другој држави у периоду или периодима који укупно не прелазе 183 дана у периоду од дванаест месеци који почиње или се завршава у односној пореској години, и
2) ако се примања исплаћују од стране или у име послодавца који није резидент друге државе, и
3) ако примања не падају на терет сталне пословне јединице или сталне базе коју послодавац има у другој држави.
3. Изузетно од претходних одредаба овог члана, примања остварена из радног односа обављеног на броду или ваздухоплову у међународном саобраћају, могу се опорезивати у држави уговорници у којој се налази место стварне управе предузећа.
4. Изузетно од претходних одредаба овог члана, примања која оствари резидент државе уговорнице из радног односа опорезују се само у тој држави ако су примања исплаћена за рад обављен у другој држави уговорници у вези са градилиштем или грађевинским или монтажним радом, за период од 12 месеци у којем то градилиште или грађевински или монтажни рад не представља сталну пословну јединицу у тој другој држави.
Члан 16.
ПРИМАЊА ДИРЕКТОРА
Примања директора и друга слична примања која оствари резидент државе уговорнице, у својству члана одбора директора компаније која је резидент друге државе уговорнице, могу се опорезивати у тој другој држави.
Члан 17.
ИЗВОЂАЧИ И СПОРТИСТИ
1. Изузетно од одредаба чл. 7. (Добит од пословања), 14. (Самосталне личне делатности) и 15. (Несамосталне личне делатности) овог уговора, доходак који оствари резидент државе уговорнице као извођач од личног обављања делатности позоришног, филмског, радио или телевизијског уметника, или музичара или спортисте у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Ако доходак од лично обављених делатности извођача или спортисте не припада лично извођачу или спортисти него другом лицу, тај доходак се, изузетно од одредаба чл. 7. (Добит од пословања), 14. (Самосталне личне делатности) и 15. (Несамосталне личне делатности) овог уговора, може опорезивати у држави уговорници у којој су обављене делатности извођача или спортисте.
3. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана, не примењују се на доходак који извођач или спортиста оствари од делатности које се обављају у држави уговорници ако су делатности обављене у оквиру програма културне или спортске размене који су одобриле обе државе уговорнице. У том случају, доходак се опорезује само у држави уговорници чије је извођач или спортиста резидент.
Члан 18. ПЕНЗИЈЕ
Зависно од одредаба члана 19. (Државна служба) став 2. овог уговора, пензије и друга слична примања која се исплаћују резиденту државе уговорнице по основу ранијег радног односа опорезују се само у тој држави.
Члан 19.
ДРЖАВНА СЛУЖБА
1. 1) Зараде, накнаде и друга слична примања које плаћа држава уговорница или њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе физичком лицу, за услуге учињене тој држави или политичкој јединици или јединици локалне самоуправе, опорезују се само у тој држави.
2) Зараде, накнаде и друга слична примања опорезују се само у другој држави уговорници ако су услуге учињене у тој држави, а физичко лице је резидент те државе које је:
(1) држављанин те државе; или
(2) које није постало резидент те државе само због вршења услуга.
2. 1) Независно од одредаба става 1. овог члана, пензије и друга слична примања које физичком лицу плаћа држава уговорница или њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе непосредно или из фондова, за услуге учињене тој држави или политичкој jединици или јединици локалне самоуправе опорезује се само у тој држави.
2) Пензије и друга сличана примања опорезују се само у другој држави уговорници ако је физичко лице резидент и држављанин те државе.
3. Одредбе чл. 15. (Несамосталне личне делатности), 16. (Примања директора), 17. (Извођачи и спортисти) и 18. (Пензије) овог уговора примењују се на зараде, накнаде, пензије и друга слична примања за услуге учињене у вези са привредном делатношћу државе уговорнице или њене политичке јединице или јединице локалне самоуправе.
Члан 20.
ПРОФЕСОРИ, УЧИТЕЉИ И ИСТРАЖИВАЧИ
1. Физичко лице које борави у држави уговорници ради предавања или истраживања на универзитету, вишој школи, школи или другој признатој образовној институцији у тој држави и које је резидент или је непосредно пре тог боравка било резидент друге државе уговорнице, изузима се од опорезивања у првопоменутој држави уговорници за примања за предавања или истраживања у периоду који није дужи од две године од дана његовог првог боравка у том циљу, под условом да су та примања из извора ван те државе.
2. Одредба става 1. овог члана не примењују се на примања од истраживања, ако то истраживање није у јавном интересу, већ првенствено у личном интересу одређеног лица или више лица.
Члан 21. СТУДЕНТИ
Студент или лице на стручној обуци које је непосредно пре одласка у државу уговорницу било резидент или је резидент друге државе уговорнице, а борави у првопоменутој држави искључиво ради образовања или обучавања, не опорезује се у тој држави за примања која добија за издржавање, образовање или обучавање, под условом да су та примања из извора ван те државе.
Члан 22.
ОСТАЛИ ДОХОДАК
1. Делови дохотка резидента државе уговорнице, без обзира на то где настају, који нису регулисани у претходним члановима овог уговора опорезују се само у тој држави.
2. Одредба става 1. овог члана не примењује се на доходак, осим на доходак од непокретности дефинисане у члану 6. (Доходак од непокретности) став 2. овог уговора, ако прималац тог дохотка, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази или ако у тој другој држави обавља самосталне личне делатности из сталне базе која се у њој налази, а право или имовина на основу којих се доходак плаћа су, стварно повезани са сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се, према потреби, примењују одредбе члана 7. (Добит од пословања) или члана 14. (Самосталне личне делатности) овог уговора.
3. Ако због посебног односа између резидента наведеног у ставу 1. овог члана и другог лица или између њих и трећег лица, износ дохотка наведеног у том ставу, прелази износ (ако га има) који би, између њих, био уговорен да таквог односа нема, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају вишак износа дохотка опорезује
се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.
XXXXXXX ПОГЛАВЉЕ
МЕТОДИ ЗА ОТКЛАЊАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА
Члан 23.
ОТКЛАЊАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА
1. У Израелу се двоструко опорезивање избегава на следећи начин:
Ако резидент Израела остварује доходак који се, у складу с одредбама овог уговора, може опорезивати у Србији, Израел (у складу са законима Израела који се односе на одобравање кредита за стране порезе, који не утичу на општи принцип из овог члана) одобрава као одбитак од пореза на доходак тог резидента, износ једнак порезу на доходак који је плаћен у Србији.
Тај одбитак не може бити већи од дела пореза на доходак, како је обрачунат пре извршеног одбијања, који одговара дохотку који се може опорезивати у Србији.
2. У Србији се двоструко опорезивање отклања на следећи начин:
1) Ако резидент Србије остварује доходак који се, у складу с одредбама овог уговора, може опорезивати у Израелу, Србија одобрава као одбитак од пореза на доходак тог резидента, износ једнак порезу на доходак који је плаћен у Израелу.
Тај одбитак не може бити већи од дела пореза на доходак, како је обрачунат пре извршеног одбијања, који одговара дохотку који се може опорезивати у Израелу.
2) Ако је, у складу с неком одредбом Уговора, доходак који оствари резидент Србије изузет од опорезивања у Србији, Србија може, при обрачунавању пореза на остали доходак тог резидента, да узме у обзир изузети доходак.
3. За потребе ст. 1. и 2. овог члана, добит, доходак и добитак резидента државе уговорнице који се, у складу са овим уговором, могу опорезивати у другој држави уговорници, сматрају се да настају из извора у тој другој држави.
ПЕТО ПОГЛАВЉЕ ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 24.
ЈЕДНАК ТРЕТМАН
1. Држављани државе уговорнице не подлежу у другој држави уговорници опорезивању или захтеву у вези с опорезивањем које је друкчије или теже од опорезивања и захтева у вези с опорезивањем, посебно у односу на резидентност, којима држављани те друге државе у истим условима, подлежу или могу подлећи.
2. Опорезивање сталне пословне јединице коју предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници не може бити неповољније у тој другој држави од опорезивања предузећа те друге државе која обављају исте делатности. Ова одредба не може се тумачити тако да обавезује државу уговорницу да резидентима друге државе уговорнице одобрава лична ослобађања, олакшице и умањења за сврхе опорезивања због личног статуса или породичних обавеза које одобрава својим резидентима.
3. Камата, ауторске накнаде и друге исплате које предузеће државе уговорнице плаћа резиденту друге државе уговорнице, при утврђивању опорезиве добити тог предузећа, одбијају се под истим условима као да су плаћене резиденту првопоменуте државе, осим када се примењују одредбе члана 9. (Повезана предузећа) став 1, члана 11. (Камата) став 7, члана 12. (Ауторске накнаде) став 6. или члана 22. (Остали доходак) став 3. овог уговора.
4. Предузећа државе уговорнице чију имовину потпуно или делимично поседују или контролишу, посредно или непосредно, један или више резидената друге државе уговорнице, у првопоменутој држави уговорници не подлежу опорезивању или обавези у вези с опорезивањем, које је друкчије или теже од опорезивања и обавеза у вези с опорезивањем коме друга слична предузећа првопоменуте државе подлежу или могу подлећи.
5. Одредбе овог члана примењују се на порезе наведене у члану 2. (Порези на које се примењује Уговор) овог уговора.
Члан 25.
ПОСТУПАК ЗАЈЕДНИЧКОГ ДОГОВАРАЊА
1. Ако лице сматра да мере једне или обе државе уговорнице доводе или ће довести до тога да не буде опорезовано у складу с одредбама овог уговора, оно може, без обзира на правна средства предвиђена унутрашњим законом тих држава, да изложи свој случај надлежном органу државе уговорнице чији је резидент или, ако његов случај потпада под члан 24. (Једнак третман) став 1. овог уговора оне државе уговорнице чији је држављанин. Случај мора бити изложен у року од три године од дана првог обавештења о мери која доводи до опорезивања које није у складу с одредбама овог уговора.
2. Ако надлежни орган сматра да је приговор оправдан и ако није у могућности да сам дође до задовољавајућег решења, настојаће да случај реши заједничким договором с надлежним органом друге државе уговорнице ради избегавања опорезивања које није у складу с Уговором. Постигнути договор примењује се без обзира на временска ограничења у унутрашњем закону држава уговорница.
3. Надлежни органи држава уговорница настоје да заједничким договором отклоне тешкоће или нејасноће које настају при тумачењу или примени овог уговора. Они се могу и заједнички саветовати ради отклањања двоструког опорезивања у случајевима који нису предвиђени Уговором.
4. Надлежни органи држава уговорница могу непосредно међусобно комуницирати, ради постизања договора у смислу претходних ставова овог члана.
Члан 26.
РАЗМЕНА ОБАВЕШТЕЊА
1. Надлежни органи држава уговорница размењују обавештења за која се може предвидети да ће бити од значаја за примену одредаба овог уговора или за администрирање или принудно извршење унутрашњих закона који се односе на порезе обухваћене овим уговором, које заводе државе уговорнице или њихове политичке јединице или јединице локалне самоуправе, ако опорезивање предвиђено тим законима није у супротности с Уговором. Размена обавештења није ограничена чланом 1. (Лица на које се примењује Уговор) овог уговора.
2. Обавештење примљено, на основу става 1. овог члана, од државе уговорнице сматра се тајном исто као и обавештење добијено према
унутрашњим законима те државе и може се саопштити само лицима или органима (укључујући судове и управне органе) који су надлежни за разрез или наплату, принудно или судско извршење, решавање по жалбама, у односу на порезе наведене у ставу 1. овог члана или у односу на контролу напред наведеног. Та лица или органи користе обавештења само за те сврхе. Они могу саопштити обавештења у јавном судском поступку или у судским одлукама.
3. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не могу се ни у ком случају тумачити као обавеза државе уговорнице да:
1) предузима управне мере супротне законима или управној пракси те или друге државе уговорнице;
2) даје обавештења која се не могу добити на основу закона или у редовном управном поступку те или друге државе уговорнице;
3) даје обавештења која откривају трговинску, пословну, индустријску, комерцијалну или професионалну тајну или пословни поступак или обавештење чије би саопштење било супротно јавном поретку.
4. Уколико држава уговорница тражи обавештења у складу са овим чланом, друга држава уговорница ће користити своје мере да би прибавила тражена обавештења, чак и да тој другој држави та обавештења можда нису потребна за сопствене пореске сврхе. Обавеза садржана у претходној реченици подлеже ограничењима из става 3. овог члана, осим ако би та ограничења онемогућила државу уговорницу да даје обавештења само због тога што не постоји домаћа потреба за таквим обавештењима.
5. Одредбе става 3. овог члана не могу се ни у ком случају тумачити као могућност државе уговорнице да одбије давање обавештења само зато што обавештења поседује банка, друга финансијска институција, заступник или лице које ради у агенцији или у фидуцијарном својству или које има везе са власништвом интереса у лицу.
Члан 27.
СПРЕЧАВАЊЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ УГОВОРА
Изузетно од било које одредбе овог уговора, погодност из овог уговора не одобрава се у односу на део дохотка ако се, узимајући у обзир све релевантне чињенице и околности, основано може закључити да је стицање погодности био један од главних разлога било којег аранжмана или трансакције која је непосредно или посредно резултирала том погодношћу, осим ако се установи да би одобравање те погодности у тим околностима било у складу са циљем и сврхом одговарајућих одредаба овог уговора.
Члан 28.
ЧЛАНОВИ ДИПЛОМАТСКИХ МИСИЈА И КОНЗУЛАТА
Одредбе овог уговора не утичу на пореске повластице чланова дипломатских мисија или конзулата предвиђене општим правилима међународног права или одредбама посебних уговора.
ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 29.
СТУПАЊЕ НА СНАГУ
1. Државе уговорнице дипломатским путем писмено обавештавају једна другу о окончању поступака предвиђених њиховим унутрашњим законима за ступање на снагу овог уговора.
2. Овај уговор ступа на снагу датумом последњег од тих обавештења, а његове одредбе се примењују у односу на порезе на доходак који је остварен у свакој пореској години која почиње првог јануара или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој Уговор ступа на снагу.
Члан 30.
ПРЕСТАНАК ВАЖЕЊА
Овај уговор остаје на снази док га не откаже једна од држава уговорница. Држава уговорница може отказати овај уговор дипломатским путем, достављањем писменог обавештења о престанку његовог важења најкасније шест месеци пре краја било које календарске године која почиње после истека периода од пет година од датума његовог ступања на снагу. У том случају, овај уговор престаје да се примењује у односу на порезе на доходак који је остварен у свакој пореској години која почиње првог јануара или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој је дато обавештење о престанку важења.
У потврду чега су доле потписани, пуноважно за то овлашћени, од стране својих влада, потписали овај уговор.
Сачињено у Београду, овог 22. дана новембра 2018. године, што одговара 14. кислев дану 5779. године Хебрејског календара, у два оригинална примерка, на српском, хебрејском и енглеском језику, с тим што су оба примерка подједнако веродостојна. У случају разлике између текстова или различитог тумачења текстова, меродаван је енглески текст.
ЗА ВЛАДУ ЗА ВЛАДУ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДРЖАВЕ ИЗРАЕЛ
ПРОТОКОЛ
Приликом потписивања Уговора између Владе Републике Србије и Владе Државе Израел о избегавању двоструког опорезивања и спречавању пореске евазије у односу на порезе на доходак (у даљем тексту „Уговорˮ) Влада Републике Србије и Влада Државе Израел сагласиле су се да следеће одредбе чине саставни део Уговора:
1. Уопште:
Подразумева се, да одредбе Уговора не спречавају државу уговорницу да примени одредбе садржане у њеном домаћем закону, о спречавању пореске евазије или избегавања пореза, када се те одредбе користе за проверу аранжмана који представљају злоупотребу Уговора.
2. У односу на члан 4. (Резидент) став 3.:
Подразумева се, да приликом настојања да утврде резидентност траста за одређени период, надлежни органи узимају у обзир све релевантне чиниоце, укључујући:
1) Резидентност оснивача у време оснивања траста, као и у одређеном периоду;
2) Државу у којој су, у одређеном периоду, корисници траста резиденти;
3) Постојање породичних веза између оснивача и корисника, и
4) Место на којем се налази имовина траста.
3. У односу на члан 10. (Дивиденде и доходак Фонда који инвестира у непокретност) став 3.:
Подразумева се да, у Израелу, израз „Фонд који инвестира у непокретностˮ означава, Фонд који инвестира у непокретност, у складу са чланом 64А3 Прописа о Израелском порезу на доходак.
4. У односу на члан 11. (Камата) став 3.:
Подразумева се, да израз „Централна или Народна банкаˮ означава:
1) У Израелу: Банку Израела;
2) У Србији: Народну банку Србије.
5. У односу на члан 12. (Ауторске накнаде) став 2.:
Ако после потписивања овог уговора, Србија потпише уговор о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак са трећом државом која је чланица Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и, тај уговор садржи ниже стопе од стопа које су предвиђене у овом уговору, Србија ће бити спремна да са Израелом отпочне преговоре ради ревизије стопа предвиђених у овом уговору.
6. У односу на члан 13. (Капитални добитак): Став 4.:
Подразумева се, да израз „упоредиви интересиˮ, укључује интересе у друштву са ограниченом одговорношћу.
Став 5.:
Подразумева се, да одредба овог става не спречава државу уговорницу да опорезује лице које је било њен резидент и које је постало резидент друге државе уговорнице, у односу на капитални добитак од имовине тог лица у
време промене резидентности, у складу са домаћим законом првопоменуте државе уговорнице.
У потврду чега су доле потписани, пуноважно за то овлашћени, од стране својих влада, потписали овај протокол.
Сачињено у Београду, овог 22. дана новембра 2018. године, што одговара 14. кислев дану 5779. године Хебрејског календара, у два оригинална примерка, на српском, хебрејском и енглеском језику, с тим што су оба примерка подједнако веродостојна. У случају разлике између текстова или различитог тумачења текстова, меродаван је енглески текст.
ЗА ВЛАДУ ЗА ВЛАДУ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДРЖАВЕ ИЗРАЕЛ
Члан 3.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
„Службеном гласнику Републике Србије - Међународни уговори”.
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
I. Уставни основ за доношење Закона
Уставни основ за доношење овог закона, xxxxxxx је у члану 99. став 1. тачка 4. Устава Републике Србије, према којем Народна скупштина потврђује међународне уговоре када је законом предвиђена обавеза њиховог потврђивања.
II. Разлози за потврђивање Уговора и циљеви који се њиме желе остварити
Нацрт уговора између Владе Републике Србије и Владе Државе Израел o избегавању двоструког опорезивања и спречавању пореске евазије у односу на порезе на доходак (у даљем тексту: Уговор) парафиран је (електронским путем) 5. септембра 2018. године. Две стране су се сагласиле о потреби предузимања свих мера неопходних за што скорије потписивање Уговора.
С тим у вези, Влада је, Закључком 05 Број: 018-7187/2018 од 26. јула 2018. године, усвојила Нацрт уговора између Владе Републике Србије и Владе Државе Израел о избегавању двоструког опорезивања и спречавању пореске евазије у односу на порезе на доходак (тачка 2. Закључка).
Влада је задужила Министарство финансија да предложи лице које ће, у име Xxxxx као заступника Републике Србије, потписати наведени уговор, када се са израелском страном постигне договор о термину и месту потписивања, као и о нивоу потписника (тачка 3. Закључка).
Имајући у виду наведено, договорено је да Уговор потпише Xxxxxx Xxxx, министар финансија.
Влада је, Закључком 05 Број: 119-10463/2018 од 2. новембра 2018. године, овластила Синишу Малог, министра финансија да, у име Владе као заступника Републике Србије, потпише Уговор између Владе Републике Србије и Владе Државе Израел о избегавању двоструког опорезивања и спречавању пореске евазије у односу на порезе на доходак (тачка 1. Закључка).
Уговор је потписан 22. новембра 2018. године у Београду. У име Xxxxx, као заступника Републике Србије, Уговор је потписао Xxxxxx Xxxx, министар финансија, а у име Владе Државе Израел, Xxxxx Xxxxx Кам, амбасадор Државе Израел у Републици Србији.
Закључење Уговора представља значајан допринос унапређењу билатералне привредне и финансијске сарадње Републике Србије и Државе Израел, јер се њиме отклања проблем двоструког опорезивања физичких и правних лица - резидената две државе. Уговор обезбеђује заједничке критеријуме за одређивање права опорезивања појединих категорија дохотка.
Напомињемо, да Уговор стимулише улагање капитала резидената Републике Србије у Држави Израел и резидената Државе Израел у Републици Србији.
Имајући у виду наведено, генерално можемо закључити да закључење Уговора обезбеђује правни предуслов за ефикасније привређивање и конкурентност предузећа Републике Србије у Држави Израел, односно предузећа Државе Израел у Републици Србији, што представља значајан допринос унапређењу билатералне привредне и финансијске сарадње.
Посебно указујемо, да Уговор представља предуслов за будућа улагања инвеститора из Државе Израел у привреду Републике Србије, односно стварање услова за њихово учешће у процесу приватизације, али и за коришћење одговарајућих финансијских инструмената за подстицање виших облика билатералне економске сарадње.
III. Објашњење основних правних института и појединачних решења
Одредбом члана 1. Предлога закона предвиђа се потврђивање Уговора између Владе Републике Србије и Владе Државе Израел о избегавању двоструког опорезивања и спречавању пореске евазије у односу на порезе на доходак, потписаног 22. новембра 2018. године у Београду.
Одредба члана 2. Предлога закона садржи текст Уговора између Владе Републике Србије и Владе Државе Израел о избегавању двоструког опорезивања и спречавању пореске евазије у односу на порезе на доходак, у оригиналу на српском језику.
У одредби члана 3. Предлога закона уређује се ступање на снагу овог закона.
IV. Оцена потребних финансијских средстава за спровођење Закона
За спровођење овог закона нису потребна финансијска средства из буџета Републике Србије.
V. Анализа ефеката Закона
У складу са одредбама члана 40. став 2. и члана 46. став 6. Пословника Владе („Службени гласник РС”, бр. 61/06 - пречишћен текст, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13 и 76/14), уз Предлог закона о потврђивању Уговора између Владе Републике Србије и Владе Државе Израел о избегавању двоструког опорезивања и спречавању пореске евазије у односу на порезе на доходак, не треба приложити Анализу ефеката закона, с обзиром да доношење овог закона представља испуњавање међународне обавезе.
Имајући у виду да је реч о потврђивању међународног уговора и испуњавању међународне обавезе, текст уговора није могуће једнострано мењати.