На основу члана V. 3. (д) Устава Босне и Херцеговине, Предсједништво Босне и Херцеговине је на 69. сједници, одржаној 16. фебруара 2005. године, донијело
(ОБЈАВЉЕНО у „Службеном гласнику БиХ - Међународни споразуми“, број: 5/05)
На основу члана V. 3. (д) Устава Босне и Херцеговине, Предсједништво Босне и Херцеговине је на 69. сједници, одржаној 16. фебруара 2005. године, донијело
ОДЛУКУ
О РАТИФИКАЦИЈИ УГОВОРА ИЗМЕЂУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ О ИЗБЈЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА У ОДНОСУ НА ПОРЕЗЕ НА ДОХОДАК И НА ИМОВИНУ
Члан 1.
Ратификује се Уговор између Босне и Херцеговине и Србије и Црне Горе о избјегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину, потписан у Београду 26. маја 2004. године на хрватском, српском и босанском језику те на службеноме језику Србије и Црне Горе - српском језику, по добивеној сагласности Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине на основу Одлуке ПС БиХ број 141/05. од 26. јануара 2005. године.
Члан 2.
Текст Уговора гласи
УГОВОР
ИЗМЕЂУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ О ИЗБЈЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА У ОДНОСУ НА ПОРЕЗЕ НА ДОХОДАК И НА ИМОВИНУ
Босна и Херцеговина и Србија и Црна Гора
желећи да склопе Уговор о избјегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину
споразумјеле су се како слиједи:
Члан 1.
Лица на која се примјењује Уговор
Овај Уговор примјењује се на лица која су резиденти једне или обе државе уговорнице.
Члан 2.
Порези на које се примјењује Уговор
1. Овај се Уговор примјењује на порезе на доходак и на имовину, које заводи држава уговорница или њене политичке јединице или локалне власти, независно од начина наплате.
2. Порезима на доходак и на имовину сматрају се сви порези уведени на укупан доходак, на укупну имовину или на дијелове дохотка или имовине, укључујући порезе на добитке од отуђења покретне или непокретне имовине, порезе на укупне износе плата које исплаћују друштва, као и порезе на пораст имовине.
3. Порези на које се примјењује овај Уговор су:
1. у Босни и Херцеговини:
(1) порез на плату;
(2) порез на добит друштва;
(3) порез на доходак од привредне и професионалне дјелатности;
(4) порез на доходак од пољопривредне дјелатности;
(5) порез на имовину;
(6) порез на добит од имовине и имовинских права;
(7) порез на добит од ауторских права, патената и техничких унапређења;
(8) порез на укупан добит физичког лица. (у даљем тексту: босанскохерцеговачки порез).
2. у Србији и Црној Гори
(1) порез на добит
(2) порез на доходак
(3) порез на имовину
(4) порез на добит од међународног саобраћаја. (у даљем тексту: српско-црногорски порез);
4. Уговор се примјењује и на исте или битно сличне порезе који се послије потписивања овог Уговора заведу поред или умјесто постојећих пореза. Надлежни органи држава уговорница саопштават ће једна другима битне промјене у својим пореским прописима.
Члан 3.
Опште дефиниције
1. За потребе овог Уговора:
1) изрази "држава уговорница" и "друга држава уговорница" означавају Босну и Херцеговину или Србију и Црну Гору, зависно од значења;
2) израз "Босна и Херцеговина" означава државу Босну и Херцеговину;
3) израз "Србија и Црна Гора" означава Државну Заједницу Србија и Црна Гора, а употријебљен у географском смислу означава копнену територију Србије и Црне Горе, њене унутрашње морске воде и појас територијалног мора, ваздушни простор над њима, као и морско дно и подземље дијела отвореног мора ван спољне границе територијалног мора, над којима Србија и Црна Гора врши суверена права са сврхом истраживања и коришћења њихових природних богатстава, у складу са својим унутрашњим законодавством и међународним правом;
4) израз "политичка јединица" у случају Босне и Херцеговине означава ентитете: Федерацију Босне и Херцеговине, Републику Српску и Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине;
5) израз "политичке јединице" у државној заједници Србија и Црна Гора означава државе чланице;
6) израз "држављанин" означава:
• физичко лице која има држављанство државе уговорнице;
• правно лице, групу лица или друштво које такав статус има по основу законодавства важећег у држави уговорници;
7) израз "лице" укључује физичко лице, друштво или групу лица;
8) израз "друштво" означава правно лице или лице које се сматра правном за пореске сврхе;
9) изрази "одузимање државе уговорнице" и "друштво друге државе уговорнице" означавају друштво којим управља резидент државе уговорнице, односно друштво којим управља резидент друге државе уговорнице;
10) израз "међународни саобраћај" означава саобраћај поморским бродом, ријечним бродом, авионом или друмским возилом, који обавља друштво чије се мјесто стварне управе налази у држави уговорници, осим ако се поморски брод, ријечни брод, авион или друмско возило користи искључиво између мјеста у другој држави уговорници;
11) израз "надлежни орган" означава:
(1) у Босни и Херцеговини, Министарство финансија и трезора, односно његовог овлашћеног представника;
(2) у Србији и Црној Гори, Министарство за међународне економске односе, односно његовог овлашћеног представника;
2 Када држава уговорница примјењује Уговор, сваки израз који у њему није дефинисан има значење према закону те државе за потребе пореза на које се Уговор примјењује, са тим што значење према важећим пореским прописима које примјењује та држава има предност у односу на значење које том изразу дају други закони те државе.
Члан 4.
Резидент
1. Израз "резидент државе уговорнице" за потребе овог Уговора означава лице које, према прописима те државе, подлијеже опорезивању у тој држави по основу свог пребивалишта, боравишта, сједишта управе или другог обиљежја сличне природе, и такођер укључује ту државу, њену политичку јединицу или јединицу локалне власти. Овај израз не укључује лице које у тој држави подлијеже опорезивању само дохотка из извора у тој држави или имовине која се у њој налази.
2. Ако је, према одредбама става 1. овог члана, физичко лице резидент обе државе уговорнице, онда се његов статус утврђује на овај начин:
1) сматра се резидентом само државе у којој има пребивалиште; ако има пребивалиште у обе државе, сматраће се резидентом само оне државе с којом има уже личне и привредне везе;
2) ако се не може одредити у којој држави има средиште животних интереса или ако ни у једној држави нема стално мјесто становања, сматра се да је резидент само државе у којој има уобичајено мјесто становања;
3) ако има уобичајено мјесто становања у обе државе или га нема ни у једној од њих, сматра се да је резидент само државе чији је држављанин;
4) ако је држављанин обе државе или ни једне од њих, надлежни органи држава уговорница ријешиће питање заједничким договором.
3. Ако је, према одредбама става 1., лице, осим физичког, резидент обе државе уговорнице, сматра се да је резидент државе уговорнице у којој се налази њено мјесто стварне управе.
Члан 5.
Стална јединица
1. Израз "стална јединица" за сврхе овог Уговора означава стално мјесто преко којег друштво потпуно или дјелимично обавља пословање.
2. Израз "стална јединица" подразумијева нарочито:
1) мјесто управе;
2) филијалу;
3) уред;
4) творницу;
5) радионицу, x
6) рудник, нафтни или гасни извор, каменолом или друго мјесто искоришћавања природних богатстава.
3. Градилиште, грађевински, монтажни или инсталациони радови или контрола у вези са тим активностима чине сталну јединицу, али само ако такви радови или активности трају у периоду дужем од 12 мјесеци.
4. Независно од претходних одредаба овога члана, неће се сматрати да израз "стална јединица" укључује:
1) коришћење објеката и опреме искључиво за ускладиштење, излагање или испоруке добара или робе која припада друштву;
2) одржавање залихе добара или робе које припадају друштву искључиво у сврху ускладиштења, излагања или испоруке;
3) одржавање залихе добара или робе које припадају друштву искључиво у сврху прераде које обавља друго друштво;
4) одржавање сталног мјеста пословања искључиво у сврху куповине добара или робе или прикупљања података за друштво;
5) одржавање сталног мјеста пословања искључиво у сврху рекламирања, давања података, обављања научно-истраживачких активности или сличних дјелатности које имају припремни карактер за друштво;
ф) одржавање сталног мјеста пословања искључиво у сврху дјелатности наведених у тачкама од 1) до 5) овог става, у било којој комбинацији, под условом да је укупна дјелатност сталног мјеста пословања која настаје из ове комбинације припремног или помоћног карактера.
5. Независно од одредаба става 1. и 2. овог члана, када лице које није заступник са самосталним статусом, на којег се примјењује став 6. овог члана, дјелује у име друштва и има и уобичајено користи у држави уговорници овлаштења да закључује уговоре у име друштва, сматра се да то друштво има сталну јединицу у тој држави у односу на активности које то лице предузме за друштво, осим ако су њене дјелатности ограничене на дјелатности наведене у ставу 4. овог члана које, ако би се обављале преко сталног мјеста пословања, не би то стално мјесто пословања чиниле сталном пословном јединицом према одредбама наведеног става.
6. Не сматра се да друштво има сталну пословну јединицу у држави уговорници само зато што своје пословање у тој држави обавља преко посредника, генералног комисионог заступника или другог заступника са самосталним статусом, ако та лица раде у оквиру своје редовне пословне дјелатности.
7. Чињеница да друштво које је резидент државе уговорнице контролише или је контролисано од друштва које је резидент друге државе уговорнице или које обавља своју дјелатност у тој држави (преко сталне јединице или на други начин) сама по себи није довољна да се једно друштво сматра сталном јединицом другог друштва.
Члан 6.
Доходак од непокретне имовине
1. Доходак који оствари резидент државе уговорнице од непокретне имовине (укључујући доходак од пољопривреде или шумарства), која се налазе у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Израз "непокретна имовина" има значење које има према прописима државе уговорнице у којој се односна имовина налази. Овај израз у сваком случају укључује имовину која припада непокретној имовини, сточни фонд и опрему која се користи у пољопривреди и шумарству, права на која се примјењују одредбе опћег закона о земљишној својини, плодоуживање имовине и права на промјењива или стална плаћања као накнаде за искоришћавање или за право на искоришћавање минералних налазишта, извора и других природних богатстава. Поморски бродови, ријечни бродови, авиони и друмска возила не сматрају се некретнинама.
3. Одредбе става 1. овог члана примјењују се на доходак који се оствари непосредним коришћењем, изнајмљивањем или другим начином коришћења непокретне имовине.
4. Одредбе ставова 1. и 3. овог члана примјењују се и на доходак од непокретне имовине друштва и на доходак од непокретне имовине која се користи за обављање самосталних особних дјелатности.
Члан 7.
Добит од пословања
1. Добит друштва државе уговорнице опорезује се само у тој држави, осим ако друштво обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне јединице која се у њој налази. Ако друштво обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне јединице, добит друштва може се опорезивати у тој другој држави, али само до износа који се приписује тој сталној јединици.
2. Зависно од одредбе става 3. овог члана, када друштво државе уговорнице обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне јединице која се у њој налази, у свакој држави уговорници се тој сталној јединици приписује добит коју би могла остварити да је била одвојено и посебно друштво које се бави истим или сличним дјелатностима под истим или сличним условима и да је пословала потпуно самостално са друштвом чија је стална јединица.
3. При одређивању добити сталне јединице, признају се као одбици трошкови који су учињени за потребе сталне јединице, укључујући трошкове управљања и опште административне трошкове, било у држави у којој се налази стална јединица или на другом мјесту.
4. Ако је уобичајено да се у држави уговорници добит која се приписује сталној јединици утврђује на основи расподјеле укупне добити друштва на његове посебне, рјешење из става 2. овог члана не спрјечава ту државу уговорницу да таквом уобичајеном расподјелом утврди добит која се опорезује. Усвојена метода расподјеле, међутим, треба бити таква да резултат буде сукладан начелима која су садржана у овом чланку.
5. Сталној јединици не приписује се добит ако та стална јединица само купује добра или робу за друштво.
6. За потребе претходних ставова, добит која се приписује сталној јединици утврђује се истим методом из године у годину, осим ако постоји оправдан и достатан разлог да се поступи другачије.
7. Када добит укључује поједине добити које су регулисане посебним члановима овог Уговора, одредбе овог члана не утичу на одредбе тих чланова.
Члан 8.
Међународни саобраћај
1. Добит од коришћења поморских бродова, авиона или друмских транспортних возила у међународном саобраћају опорезује се само у држави уговорници у којој се налази мјесто стварне управе друштва.
2. Добит од коришћења ријечних бродова у саобраћају на унутрашњим пловним путевима опорезује се само у држави уговорници у којој се налази мјесто стварне управе друштва.
3. Ако се мјесто стварне управе друштва, које се бави поморским саобраћајем или друштва које се бави саобраћајем на унутрашњим пловним путевима, налази на поморском или ријечном броду, сматра се да се налази у држави уговорници у којој се налази матична лука поморског или ријечног брода или, ако нема матичне луке, у држави уговорници чији је резидент корисник поморског или ријечног брода.
4. Одредбе става 1. овог члана примјењују се и на добит од учествовања у заједничком пословању или у међународној пословној агенцији.
Члан 9.
Повезана друштва
1. Ако
1) друштво државе уговорнице учествује директно или индиректно у управљању, контроли или имовини друштва друге државе уговорнице, или
2) исто лице судјелују директно или индиректно у управљању, контроли или имовини друштва државе уговорнице и друштва друге државе уговорнице,
и ако су у оба случаја између та два друштва у њиховим трговачким и финансијским односима договорени или наметнути услови који се разликују од услова који би били договорени између независних друштва, али је због тих услова није остварило, може се укључити у добит тог друштва и у складу са томе опорезивати.
2. Ако држава уговорница укључује у добит друштва те државе добит за коју је друштво друге државе уговорнице опорезивано у тој другој држави, и у складу са тиме је опорезује, и ако је тако укључена добит, онда добит коју би друштво првопоменуте државе остварило да су услови договорени између два друштва били они које би
договорила независна друштва, та друга држава врши одговарајуће корекције износа пореза који је у њој утврђен на ту добит. Приликом вршења те корекције, водиће се рачуна о осталим одредбама овог уговора и, ако је то потребно, надлежни органи држава уговорница међусобно ће се консултовати.
Члан 10.
Дивиденде
1. Дивиденде које исплаћује друштво резидент државе уговорнице резиденту друге државе уговорнице могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Дивиденде се могу опорезивати и у држави уговорници чији је резидент друштво која исплаћује дивиденде, у складу са прописима те државе, али ако је стварни власник дивиденди резидент друге државе уговорнице, утврђени порез не може бити већи од:
а) 5 % од бруто износа дивиденди ако је стварни власник друштво (изузимајући партнерство) које изравно има најмање 25 % капитала друштва која исплаћује дивиденду;
б) 10 % бруто износа дивиденди у свим другим случајевима.
Надлежни органи држава уговорница договарају се о начину примјене ових ограничења.
Овај став не утиче на опорезивање добити друштва из које се исплаћују дивиденде.
3. Израз "дивиденда" у овом члану означава доходак од дионица или других права учествовања у добити која нису потраживање дуга, као и доходак од других права друштва који је порески изједначен са дохотком од дионица у прописима државе чији је резидент друштво које врши расподјелу.
4. Одредбе ставова 1. и 2. овог члана не примјењују се ако стварни власник дивиденди, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници, чији је резидент друштво која исплаћује дивиденде преко сталне јединице која се налази у тој држави или обавља у тој другој држави самосталне личне дјелатности из сталне базе у тој држави, а акције на основу којих се дивиденде исплаћују стварно припадају сталној јединици или сталном сједишту. У том случају, примјењују се, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог Уговора.
5. Ако друштво које је резидент државе уговорнице остварује добит или доходак из друге државе уговорнице, та друга држава не може завести порез на дивиденде које исплаћује друштво, осим ако су те дивиденде исплаћене резиденту те друге државе или ако акције по основу којих се дивиденде исплаћују стварно припадају сталној јединици или сталном сједишту која се налази у тој другој држави, нити да нерасподијељену добит друштва опорезује порезом на нерасподијељену добит друштва, чак и ако се исплаћене дивиденде или нерасподијељена добит у потпуности или дјелимично састоје од добити или дохотка који су настали у тој другој држави.
Члан 11.
Камате
1. Камата која настаје у држави уговорници, а исплаћује се резиденту друге државе уговорнице, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Камата се може опорезивати и у држави уговорници у којој настаје, у складу са прописима те државе, али ако је стварни корисник те камате резидент друге државе уговорнице, утврђени порез не смије бити већи од 10 % бруто износа камата. Надлежни органи држава уговорница договарају се о начину примјене овог ограничења.
3. Израз "камата" у овом члану означава добит од потраживања дуга сваке врсте, независно од тога да ли су осигурана залогом и стиче ли се на основу њих право на учествовање у добити дужника, а нарочито добит од државних хартија од вриједности и добит од државних обвезница или других обвезница, укључујући премије и награде на такве хартије од вриједности или обвезнице. Казнена камата се не сматра каматом у смислу овог члана.
4. Одредбе ставова 1. и 2. овог члана не примјењују се ако стварни власник камате, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници, у којој камата настаје, преко сталне јединице која се налази у тој другој држави или ако обавља у тој другој држави самосталне личне дјелатности из сталне базе која се налази у тој држави, а потраживање дуга на које се плаћа камата је стварно повезано са таквом сталном јединицом или сталном базом. У том случају се примјењују, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог Уговора.
5. Сматра се да камата настаје у држави уговорници кад је исплатиоц камате резидент те државе. Ако лице које плаћа камату, без обзира на то има ли резидент државе уговорнице у тој држави уговорници сталну јединицу или стално сједиште са којом је повезан дуг на који се плаћа камата, а ту камату сноси та стална јединица или стално сједиште, сматра се да камата настаје у држави у којој се налази стална јединица или стално сједиште.
6. Ако износ камате, због посебног односа између платиоца и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду потраживање дуга за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца камате и стварног власника, одредбе овог члана примјењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају, више плаћени износ опорезује се у сагласности са прописима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог Уговора.
Члан 12.
Ауторске накнаде
1. Ауторске накнаде које настају у држави уговорници, а исплаћују се резиденту друге државе уговорнице, могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Ауторске накнаде се могу опорезивати и у држави уговорници у којој настају, у складу са прописима те државе, али ако је стварни власник тих накнада резидент друге државе уговорнице, порез не може бити већи од 10 % бруто износа ауторских накнада.
Надлежни органи држава уговорница договарају се о начину примјене овог ограничења.
3. Израз "ауторске накнаде" употријебљен у овом члану означава плаћања било које врсте која су примљена као накнаде за коришћење или за право коришћења ауторских права на књижевно, умјетничко или научно дјело, укључујући и кинематографске филмове или филмове и траке за телевизију или са сврхом, као и за коришћење или за право коришћења патента, заштитног знака, нацрта, модела, плана, тајне формуле или поступка или за коришћење или за право коришћења индустријске, комерцијалне или научне опреме или за обавјештења која се односе на индустријска, комерцијална или научна искуства.
4. Одредбе ставова 1. и 2. овог члана не примјењују се ако стварни власник ауторских накнада, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој ауторске накнаде настају преко сталне јединице која се налази у тој другој држави уговорници или у тој другој држави обавља самосталне личне дјелатности из сталног сједишта које се у налази у тој другој држави, а право или имовина на основу које се ауторске накнаде плаћају стварно припадају тој сталној јединици или сталном сједишту. У том случају примјењују се, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог Уговора.
5. Сматра се да ауторске накнаде настају у држави уговорници кад је исплатиоц резидент те државе. Ако лице које плаћа ауторске накнаде, без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице, има у држави уговорници сталну јединицу или стално сједиште везано са којом је настала обавеза плаћања ауторских накнада, а те ауторске накнаде падају на терет те сталне јединице или сталне базе, сматра се да ауторске накнаде настају у држави у којој се налази стална јединица или стално сједиште.
6. Ако износ ауторских накнада, због посебног односа између платиоца и стварног власника или између њих и трећег лица узимајући у обзир коришћење, право или информацију за које се оне плаћају, прелази износ који би био уговорен између платиоца и стварног корисника да таквог односа нема, одредбе овога члана примјењују се само на износ који би тада био уговорен. У том случају, више плаћени износ опорезује се према прописима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог Уговора.
Члан 13.
Добитак од отуђења имовине
1. Добитак који оствари резидент државе уговорнице од отуђења непокретне имовине наведене у члану 6. овог уговора, а које се налази у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Добитак од отуђења покретне имовине која представља дио имовине намијењене за пословање сталне јединице коју друштво државе уговорнице има у другој држави уговорници или од покретне имовине која припада сталном сједишту коју користи резидент државе уговорнице у другој држави уговорници за обављање самосталних личних дјелатности, укључујући и добитке од отуђења те сталне јединице (саме или заједно са друштвом) или сталног сједишта, опорезује се у тој другој држави.
3. Добитак од отуђења поморских бродова, авиона или друмских возила који се користе у међународном саобраћају, ријечних бродова који се користе у саобраћају на унутрашњим пловним путевима или од покретне имовине што служи за коришћење таквих поморских бродова, авиона, друмских транспортних или ријечних бродова, опорезује се само у држави уговорници у којој се налази мјесто стварне управе друштва.
4. Добитак од отуђења акција акционарског капитала друштва чија се имовина директно или индиректно углавном састоји од непокретне имовине која се налази у држави уговорници, може се опорезивати у тој држави.
5. Добитак од отуђења имовине, осим имовине наведене у ставовима 1., 2., 3. и 4. овог члана, опорезује се само у држави уговорници чији је резидент лице које је отуђило имовину.
Члан 14.
Самосталне личне дјелатности
1. Доходак који оствари резидент државе уговорнице од професионалних дјелатности или од других самосталних дјелатности опорезује се само у тој држави, осим:
1) ако за обављање својих дјелатности има стално сједиште коју редовно користи у другој држави уговорници, при чему само дио дохотка који се приписује тој сталном сједишту може опорезивати у тој другој држави уговорници; или;
2) ако борави у другој држави уговорници у периоду или периодима који укупно износе 183 дана у било којем периоду од 12 мјесеци; у том случају, само дио дохотка који се остварује од дјелатности које се обављају у тој другој држави уговорници може се опорезивати у тој другој држави.
2. Израз "професионалне дјелатности" посебно укључује научне, књижевне, умјетничке, образовне или наставне дјелатности те самосталне дјелатности љекара, адвоката, инжињера, архитеката, стоматолога и књиговођа.
Члан 15.
Радни однос
1. Зависно од одредаба чланова 16., 18., 19., 20. и 21. овог Уговора, зараде, накнаде и друга слична примања, која резидент државе уговорнице оствари из радног односа, опорезују се само у тој држави, осим ако се такав рад обавља у другој држави уговорници. Ако се рад обавља у другој држави уговорници, таква примања која се у њој остварују, могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Изузетно од одредаба става 1. овог члана, примања која оствари резидент државе уговорнице из радног односа у другој држави уговорници опорезује се само у првопоменутој држави:
1) ако прималац борави у другој држави у периоду или периодима који прелазе 183 дана у периоду од дванаест мјесеци који почиње или завршава у предметној пореској години;
2) ако се примања исплаћују од стране или у име послодавца који није резидент друге државе; и
3) ако примања не падају на терет сталне јединице или сталне базе коју послодавац има у тој другој држави.
3. Изузетно од претходних одредаба овога члана, примања остварена из радног односа обављеног на поморском броду, авиону или друмском возилу у међународном саобраћају или на ријечном броду у саобраћају на унутрашњим пловним путевима, могу се опорезивати у држави уговорници у којој се налази мјесто стварне управе друштва.
4. Изузетно од претходних одредаба овог члана, примања која оствари резидент државе уговорнице из радног односа опорезују се само у тој држави ако су примања исплаћена за рад обављен у другој држави уговорници у вези са градилиштем, грађевинским или монтажним или инсталационим радовима за период од 12 мјесеци уколико такви радови или активности нису повезане са сталном јединицом у другој држави.
Члан 16.
Примања директора
Накнаде директора и друга слична примања која оствари резидент државе уговорнице у својству члана одбора директора друштва која је резидент друге државе уговорнице, могу се опорезивати у тој другој држави.
Члан 17.
Умјетници и спортисти
1. Изузетно од одредаба чланова 14. и 15. овог Уговора, доходак који оствари резидент државе уговорнице у другој држави уговорници личним обављањем дјелатности извођача као што је позоришни, филмски, са сврхом или телевизијски умјетник или музичар или спортиста, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Ако доходак од лично обављених дјелатности извођача или спортиста не припада лично извођачу или спортисти, него другом лицу, тај доходак се, изузетно од одредаба чланова 7., 14. и 15. овог Уговора, може опорезивати у држави уговорници у којој су обављене дјелатности извођача и спортиста.
3. Изузетно од одредаба ставова 1. и 2. овог члана, доходак који оствари резидент државе уговорнице од лично обављених дјелатности извођача или спортисте, опорезује се само у тој држави ако су те дјелатности обављене у другој држави уговорници у оквиру програма културне или спортске размјене коју су одобриле обе државе уговорнице.
Члан 18.
Пензије
Зависно од одредаба члана 19. став 2. овог Уговора, пензије и друга слична примања која се исплаћују резиденту државе уговорнице по основу ранијег радног односа, опорезују се само у тој држави.
Члан 19.
Услуге за потребе Владе
1. 1) Зараде и друга слична примања, осим пензија, које држава уговорница или њена политичка јединица или локална власт плаћа физичком лицу за услуге учињене тој држави или тој политичкој јединици или локалној власти, опорезују се само у тој држави.
2) Међутим, те зараде и слична примања опорезују само у тој држави уговорници, а физичко лице је резидент те државе која је:
(1) држављанин те државе, или која
(2) није постало резидент те државе само због вршења услуге.
2. 1) Пензија коју физичком лицу плаћа држава уговорница или њена политичка јединица или локална власт, директно или из фондова, за услуге учињене тој држави или њеној политичкој јединици или локалној власти, опорезују се само у тој држави.
2) Међутим, та пензија се опорезује само у другој држави уговорници ако је физичко лице резидент и држављанин те државе.
3. Одредбе чланова 15., 16., 17. и 18. примјењују се на зараде и друга слична примања и пензије за услуге учињене у тој држави у вези са пословањем које обавља држава уговорница или њена политичка јединица или локална власт.
Члан 20.
Студенти
1. Студент или друго лице на стручној обуци које је директно прије одласка у државу уговорницу било резидент или је резидент друге државе уговорнице, а борави у првопоменутој држави искључиво са сврхом образовања или обучавања, не плаћа у тој држави порез на средства која добија за издржавање, образовање или обучавање ако су та средства из извора ван те државе.
2. Студент или лице на стручној обуци из става 1. овог члана има право у току образовања или обучавања на иста изузећа, ослобађања или умањења пореза на помоћ у новцу, стипендије и примања из радног односа који нису обухваћени ставом 1. овог члана, као и резиденти државе уговорнице у којој борави.
Члан 21.
Професори и истраживачи
1. Физичко лице које борави у држави уговорници са сврхом предавања или истраживања на универзитету, вишој школи, школи или другој признатој образовној установи у тој држави, и које је резидент или је директно прије тог боравка било резидент друге државе уговорнице, изузима се од опорезивања у првопоменутој држави уговорници на примања за предавања или истраживања у периоду које није дуже од двије године од дана његовог првог боравка са тим циљем, под условом да су та примања из извора ван те државе.
2. Одредбе става 1. овог члана не примјењују се на примања од истраживања ако то истраживање није у јавном интересу, већ првенствено у личном интересу одређеног лица или више лица.
Члан 22.
Остали доходак
1. Дијелови дохотка резидента државе уговорнице, без обзира на то гдје су настали, који нису регулисани у претходним члановима овог Уговора, опорезују се само у тој држави.
2. Одредбе става 1. овог члана не примјењују се на доходак, изузимајући доходак од непокретне имовине дефиниране у члану 6. став 2. овог уговора, ако приматељ тог дохотка, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне јединице која се у њој налази или ако у тој другој држави обавља самосталне личне дјелатност из сталног сједишта које се у њој налази, а право или имовина на основу којих се доходак плаћа стварно су повезани са сталном јединицом или сталним сједиштем. У том случају се, према потреби, примјењују одредбе члана 7. или члана 14. овог Уговора.
Члан 23.
Имовина
1. Имовина коју чини непокретна имовина, наведена у члану 6. овог уговора, коју посједује резидент државе уговорнице и која се налази у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Имовина коју чини покретна имовина која представља дио имовине намијењене пословању сталне јединице коју друштво државе уговорнице има у другој држави уговорници или од покретне имовине која припада сталном сједишту која служи резиденту државе уговорнице у другој држави уговорници за обављање самосталних личних дјелатности, може се опорезивати у тој другој држави.
3. Имовина коју чине поморски бродови, авиони и друмска возила која се користе у међународном саобраћају и ријечни бродови који се користе у саобраћају на унутрашњим пловним путевима и покретна имовина која служи за коришћење тих поморских бродова, авиона, друмских возила и ријечних бродова, опорезује се само у држави уговорници у којој се налази мјесто стварне управе друштва.
4. Сва остала имовина резидента државе уговорнице опорезују се само у тој држави.
Члан 24.
Отклањање двоструког опорезивања
1. Ако резидент државе уговорнице остварује доходак или посједује имовину који, према одредбама овог Уговора, могу бити опорезивани у другој држави уговорници, првопоменута држава уговорница ће одобрити:
а) као одбитак од пореза на доходак тог резидента, износ једнак порезу на доходак плаћеном у тој другој држави;
б) као одбитак од пореза на имовину тог резидента, износ једнак порезу на имовину плаћеном у тој другој држави.
Тај одбитак и у једном и у другом случају не може бити већи од дијела пореза на доходак или пореза на имовину како је обрачунат прије извршеног одбијања, који одговара, зависно од случаја, дохотку или имовини који се могу опорезивати у тој другој држави.
2. Ако су, у складу са неком одредбом овог Уговора, доходак који оствари или имовина коју посједује резидент државе уговорнице изузети од опорезивања у тој држави, та држава може, при обрачунавању пореза на остали доходак или имовину тог резидента, узети у обзир изузети доходак или имовину.
Члан 25.
Једнако поступање
1. Држављани државе уговорнице не подлијежу у другој држави уговорници опорезивању или захтјеву у вези са опорезивањем које је другачије или теже од опорезивања и захтјева у вези са опорезивањем, посебно у односу на резидентност, којима држављани те друге државе у истим условима подлијежу или могу подлијегати.
2. Опорезивање сталне пословне јединице коју друштво државе уговорнице има у другој држави уговорници, не може бити неповољније у тој другој држави од опорезивања друштва те државе која обављају исте дјелатности. Ова се одредба не може тумачити тако да обавезује државу уговорницу да резидентима друге државе уговорнице одобрава лична ослобађања, олакшице и умањења за сврхе опорезивања због особног статуса или породичних обавеза које одобрава својим резидентима.
3. Камате, ауторске накнаде и друге исплате које друштво државе уговорнице плаћа резиденту друге државе уговорнице, при утврђивању опорезиве добити тог друштва, одбијају се под истим условима као да су плаћене резиденту првопоменуте државе, осим када се примјењују одредбе члана 9. став 1., члана 11. став 6. или члана 12. став 6. овог Уговора. Такођер, дугови друштва државе уговорнице према резиденту друге државе уговорнице, при утврђивању опорезиве имовине тог друштва, одбијају се под истим условима као да су били уговорени са резидентом првопоменуте државе.
4. Друштва државе уговорнице, чију имовину потпуно или дјелимично посједују или контролишу, директно или индиректно, један или више резидената друге државе уговорнице, у првопоменутој држави уговорници не подлијежу опорезивању или обавези у вези са опорезивањем, које је другачије или теже од опорезивања и обавеза у вези са опорезивањем којем друга или слична друштва првопоменуте државе подлијежу или могу подлећи.
5. Одредбе овога члана примјењују се на порезе наведене у члану 2. овог Уговора.
Члан 26.
Поступак заједничког договарања
1. Ако лице сматра да мјере једне или обе државе уговорнице доводе или ће довести до тога да не буде опорезивано зависно од одредаба овог Уговора, оно може, без обзира на
правна средства предвиђена унутрашњим законом тих држава, изложити свој случај надлежном органу државе уговорнице чији је резидент или, ако његов случај потпада под став 1. члана 25. овог Уговора оне државе уговорнице чији је држављанин. Случај мора бити изложен у року од три године од дана првог сазнања за поступак који је довео до опорезивања противног одредбама овог Уговора.
2. Ако надлежни орган сматра да је приговор оправдан и ако није у могућности да само дође до задовољавајућег рјешења, настојаће случај ријешити заједничким договором са надлежним органом друге државе уговорнице ради избјегавања опорезивања које није у складу са овим уговором. Постигнути договор се примјењује без обзира на временска ограничења у унутрашњем закону држава уговорница.
3. Надлежни органи држава уговорница настојаће заједничким договором отклонити тешкоће или нејасноће које настају при тумачењу или примјени овог Уговора. Они се могу и заједнички договарати ради отклањања двоструког опорезивања у случајевима који нису предвиђени овим уговором.
4. Надлежни органи држава уговорница могу директно међусобно општити, укључујући општење преко заједничке комисије коју чине они сами или њихови представници, ради постизања договора у смислу претходних ставова овог члана.
Члан 27.
Размјена обавјештења
1. Надлежни органи држава уговорница размјењују обавјештења потребна за примјену одредаба овог уговора или унутрашњег закона држава уговорница који се односе на порезе обухваћене овим уговором ако опорезивање предвиђено тим прописима није у супротности са овим Уговором. Размјена обавјештења није ограничена чланом 1. овог Споразума. Обавјештења која прими држава уговорница сматраће се тајном, као и обавјештења добивена према прописима те државе и могу се саопштити само лицима и органима (укључујући судове и управне органе) који су надлежни за утврђивање или наплату пореза обухваћених овим уговором. Та лица или органи користе обавјештења само у те сврхе. Они могу саопштити обавјештење у јавном судском поступку или у судским одлукама.
2. Одредбе става 1. овог члана не могу се ни у којем случају тумачити као обавеза надлежним органима државе уговорнице да:
1) предузима управне мјере које су у супротности са прописима у управној пракси те или друге државе уговорнице;
2) даје обавјештења која се не могу добити на основу закона или редовном управном поступку те или друге државе уговорнице;
3) даје обавјештења која откривају трговинску, пословну, индустријску, комерцијалну или професионалну тајну или пословни поступак или обавјештење чије би саопштење било супротно јавном поретку.
Члан 28.
Чланови дипломатских мисија и конзулата
Одредбе овог уговора не утичу на пореске повластице чланова дипломатских мисија или конзулата предвиђене општим правилима међународног права или одредбама посебних уговора.
Члан 29.
Ступање на снагу
1. Државе уговорнице дипломатским путем писмено извјештавају једна другу о окончању поступака предвиђених њиховим унутрашњим прописима за ступање на снагу овог Уговора.
2. Овај Уговор ступа на снагу датумом пријема посљедње од тих обавјештења, а његове одредбе се примјењују у односу на порезе на доходак који је остварен и на имовину која се посједује у пореској години која почиње 1. јануара или послије 1. јануара календарске године која директно слиједи годину у којој Уговор ступа на снагу.
Члан 30.
Престанак важења
Овај Уговор остаје на снази док га не откаже једна од држава уговорница. Држава уговорница може отказати овај уговор дипломатским путем, достављањем писменог обавјештења о престанку његовог важења најкасније шест мјесеци прије краја било које календарске године по истеку пете године од дана ступања на снагу овог Уговора. У том случају, овај Уговор престаје да се примјењује у односу на порезе на доходак који је остварен и на имовину која се посједује у пореској години која почиње 1. јануара или послије 1. јануара календарске године која директно слиједи годину у којој је дано обавјештење о престанку важења.
У ПОТВРДУ ТОГА су доле потписани, за то прописно овлашћени, потписали овај Уговор.
Сачињено у Сарајеву, 2004. године у два оригинална примјерка, на службеним језицима Босне и Херцеговине - хрватском, српском и босанском језику, службеном језику Србије и Црне Горе - српском језику, и енглеском језику, с тим што су оба примјерка подједнако вјеродостојна. У случају разлике у тумачењу, мјеродаван је енглески текст.
За Босну и Херцеговину
министар спољне трговине и економских односа
Xxxxxx Xxxx
За Србију и Црну Гору министар за унутрашње економске односе
Xxxx Xxxxxxxx
Члан 31.
Ова ће одлука бити објављења у "Службеном гласнику БиХ" на хрватском, српском и босанском језику и ступа на снагу даном објаве.
Број 01-011-206-15/05.
16. фебруар 2005. године. Сарајево
Предсједавајући