Радовe на пројектовању, изградњи и опремању зграде (просторија) Центара, након добијања потребних дозвола остварује Страна која шаље у складу са правилима урбанистичког уређења државе пријема. При томе Страна која шаље има право да самостално одреди...
П Р Е Д Л О Г
З А К О Н
О ПОТВРЂИВАЊУ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ РУСКЕ
ФЕДЕРАЦИЈЕ О ОСНИВАЊУ И УСЛОВИМА ДЕЛАТНОСТИ КУЛТУРНО-ИНФОРМАТИВНИХ ЦЕНТАРА
Члан 1.
Потврђује се Споразум између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о оснивању и условима делатности културно-информативних центара, који је потписан у Београду 19. октобра 2019. године, у оригиналу на српском и руском језику.
Члан 2.
Текст Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о оснивању и условима делатности културно-информативних центара, у оригиналу на српском језику гласи:
СПОРАЗУМ
између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о оснивању и условима делатности културно-информативних центара
Влада Републике Србије и Влада Руске Федерације, у даљем тексту Стране,
имајући у виду интересовање народа Републике Србије и Руске Федерације за узајамно упознавање са друштвеним и културним вредностима, очување и заједничко унапређивање и развој традиционалних међусобних веза,
придајући велики значај побољшању информисаности јавности о развоју политичких, економских, културних, научних и образовних процеса у Републици Србији и Руској Федерацији,
тежећи пружању подршке развоју билатералних друштвених, културних, образовних, научно-техничких и информативних веза у складу са Споразумом између Савезне владе Савезне Републике Југославије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области културе, образовања, науке и спорта од 19. јула 1995. године,
узимајући у обзир Споразум између Федеративне Народне Републике Југославије и Савеза Совјетских Социјалистичких Република о регулисању рада Дома совјетске културе у Београду од 9. јуна 1961. године,
договориле су се о следећем:
Члан 1.
У складу са принципом реципроцитета, српска Страна оснива Културни центар Србије у Москви, а руска Страна оснива Руски центар за науку и културу у Београду, у даљем тексту – Центри.
Руски центар за науку и културу је установа правног континуитета Дома совјетске културе у Београду, који је основан у складу са Споразумом између Федеративне Народне Републике Југославије и Савеза Совјетских Социјалистичких Република о регулисању рада Дома совјетске културе у Београду од 9. јуна 1961. године, у односу на сва његова права и обавезе.
Уз претходну сагласност државе пријема за отварање издвојених одељења ван места седишта Центара, Стране могу да их, на основу узајамног договора, отварају у другим градовима у складу са законодавством државе пријема.
Делатност Центара спроводи се на основу одредби овог споразума, норми међународног права и у складу са законодавством државе пријема.
Члан 2.
Културни центар Србије у Москви остварује своју делатност под генералним руководством шефа дипломатског представништва Републике Србије у Руској Федерацији.
Функционисање Културног центра Србије у Москви обезбеђују Министарство спољних послова Републике Србије и Министарство културе и
информисања Републике Србије, у сарадњи са другим надлежним институцијама Републике Србије.
Руски центар за науку и културу у Београду остварује своју делатност под генералним руководством шефа дипломатског представништва Руске Федерације у Републици Србији.
Функционисање Руског центра за науку и културу у Београду обезбеђује Федерална агенција за послове Заједнице Независних Држава, сународника у иностранству и међународну друштвену сарадњу.
Члан 3.
У циљу остваривања своје делатности Центри могу да успостављају директне контакте са органима државне власти, органима локалне самоуправе, организацијама, као и са грађанима.
Активности изван својих просторија, самостално или у сарадњи са другим правним лицима, Центри спроводе у складу са законодавством државе пријема.
Члан 4.
Центри уживају права правног лица у складу са законодавством државе пријема.
Члан 5.
Основни задаци Центара су:
учешће у реализацији програма билатералне друштвене, културне, научно-техничке и информативне сарадње;
учешће у остваривању политике своје земље, која је усмерена на подршку сународницима у иностранству са циљем обезбеђивања њихових социјално-културних, образовних и других законских права и интереса, помоћи у њиховој даљој консолидацији, очувања матерњег језика, национално- културне баштине, развоја свестраних веза организација држава Страна са сународницима у иностранству и њиховим удружењима;
упознавање јавности државе пријема са историјом и културом своје државе, унутрашњом и спољном политиком, догађајима из њеног друштвеног и економског живота;
помоћ у успостављању контаката и ширењу друштвене, културне, научно-техничке и информативне сарадње организација држава Страна;
помоћ у проучавању језика народа двеју држава;
коришћење информационих могућности Центара у интересу стварања повољних услова за ширење научно-техничке и културне сарадње држава Страна;
помоћ у успостављању и развоју партнерских односа између градова и региона Републике Србије и Руске Федерације;
Члан 6.
Центри у складу са добијеним задацима:
формирају информационе банке података о питањима културног,
научно-техничког, друштвено-политичког и економског развоја својих држава, одржавају конференције, симпозијуме, семинаре, консултације о проблемима међународне друштвене, научне и културне сарадње;
информишу и дају препоруке заинтересованим организацијама, држављанима државе пријема о питањима успостављања контаката са културно-просветним, научним и образовним организацијама држава Страна;
остварују културно-просветну и информативну делатност међу сународницима који имају стални боравак у држави пријема и одржавају везе са њиховим удружењима;
организују културне активности укључујући и размене програма, културних радника и уметника, извођења музичко-сценских програма, наступе уметничких ансамбала, солиста, филмске пројекције и друге аудиовизуелне манифестације и остварују друге врсте културне делатности у складу са циљевима Споразума;
организују изложбе фотографија, уметничких дела и предмета народног стваралаштва, изложбе књига и друге изложбе;
формирају удружења и клубове у различитим областима своје делатности уз учешће у њиховом раду истакнутих научних и културних посленика, представника локалне јавности, као и иностраних представништава, организација држава Страна и медија;
организују течајеве за учење националних језика и култура народа својих држава, пружају методичку помоћ научним радницима и предавачима језика и књижевности који раде у научним и образовним организацијама државе пријема;
пружају помоћ у избору и упућивању на обуку у своје земље држављана државе пријема;
помажу рад удружења и клубова дипломаца образовних установа своје државе у држави пријема, доприносе одржавању веза између таквих удружења и клубова са овим образовним установама и организују семинаре за дипломце у држави пријема;
обезбеђују рад библиотека и других информативних служби у Центру за заинтересоване организације и држављане државе пријема;
сарађују са невладиним организацијама, удружењима и друштвима пријатељстава, образовним организацијама, културним и научним установама државе пријема, културно-информативним центрима трећих држава;
остварују друге врсте делатности које одговарају задацима Центара, у складу са законодавством државе пријема.
Члан 7.
Стране обезбеђују неометани приступ јавности манифестацијама које организују Центри.
Стране предузимају неопходне мере ради осигурања безбедности просторија Центара, особља које се налази у овим просторијама и манифестација које се у њима одржавају у складу са проценама ризика.
Члан 8.
Центри не остварују комерцијалне делатности у циљу добијања
профита. Међутим, Центри имају право да наплаћују одговарајући износ за следећа добра и/или услуге ради покривања дела трошкова за одржавање и функционисање Центара:
посете манифестацијама које организују;
обуке на течајевима језика и остваривање других врста делатности;
продају периодике, каталога, плаката, програма, књига, слика и репродукција, аудиовизуелних и дидактичких материјала без обзира на начин снимања информације, као и других предмета који су у непосредној вези са манифестацијама које организују, под условом да се не крше правила трговинске делатности, пореско и друго законодавство државе пријема, као и права власника интелектуалне својине.
Центри могу такође у просторијама где се налазе имати киоске за продају књига и сувенира, кафее и кафетерије за послуживање посетилаца.
Члан 9.
Стране, у случају ако је то неопходно, помажу једна другој у одабиру плаца, као и у закупу, куповини или изградњи зграде (просторија) за Центре, у складу са законодавством државе пријема.
Радовe на пројектовању, изградњи и опремању зграде (просторија) Центара, након добијања потребних дозвола остварује Страна која шаље у складу са правилима урбанистичког уређења државе пријема. При томе Страна која шаље има право да самостално одреди подизвођаче за извођење потребних радова.
Руски центар за науку и културу као установа правног континуитета Дома совјетске културе смештен је у згради, која је у власништву Руске Федерације, на адреси: Београд, Краљице Xxxxxxxx 33.
Члан 10.
Порески режим за Центре и њихово особље одређује се законодавством државе пријема и Уговором између Савезне владе Савезне Републике Југославије и Владе Руске Федерације о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину од 12. октобра 1995. године.
Члан 11.
Опуномоћени органи Страна именују запослене Центара. Они могу да буду држављани државе пошиљаоца, државе пријема или треће државе. У последњем случају запошљавање се врши у складу са законодавством државе пријема.
Директори Центара и њихови заменици су држављани земље пошиљаоца и могу да имају дипломатски статус. У овом случају ти запослени уживају одговарајуће привилегије и имунитете.
Број службеника Центара одређује се на основу договора Страна.
Стране обавештавају једна другу о кадровском саставу Центара, као и о почетку обављања дужности службеника и завршетку њиховог рада у Центрима.
Члан 12.
На службенике Центара и чланове њихових породица, који су држављани државе пошиљаоца и који немају стални боравак у држави пријема, укључујући и носиоце службених пасоша издатих у министарству спољних послова државе пошиљаоца, примењује се законодавство о раду државе пошиљаоца.
На остало особље Центара примењује се законодавство о раду државе пријема.
Члан 13.
Свака од Страна на бази реципроцитета, у складу са законодавством које та страна примењује, ослобађа Центар друге Стране плаћања царинских дажбина за предмете који се привремено увозе уз обавезу да се извезу натраг, под условом да су ти предмети потребни Центрима ради реализације делатности у складу са овим споразумом.
Предмети који су привремено увезени од стране Центара, могу да се отуђе на територији државе пријема само под условом да се плате царинске дажбине и да се испуне други захтеви одређени законодавством државе пријема.
Члан 14.
Свака од Страна у складу са законодавством које та страна примењује дозвољава службеницима Центра друге Стране и члановима њихових породица који живе са њима, током читавог периода њиховог рада у Центру, привремени увоз предмета, чија је намена лична и породична употреба, укључујући и робу за основно опремање на почетку боравка, уз ослобађање плаћања царинских дажбина.
Наведени предмети могу бити отуђени на територији државе пријема само под условом плаћања царинских дажбина које предвиђа законодавство државе пријема и поштовања других захтева царинског законодавства државе пријема.
Одредбе овог члана не примењују се на службенике Центара који су држављани државе пријема или лица која стално бораве на њеној територији.
Члан 15.
Свака од Страна у складу са законодавством своје државе и на бази реципроцитета у најкраћем могућем року издаје визе упућеним службеницима Центра друге Стране и члановима њихових породица који живе са њима, а уколико је то потребно по законима државе пријема издаје исправу за боравак.
Члан 16.
Свака од Страна, у случају да је то потребно, пружа помоћ другој Страни у одабиру стамбеног простора за службенике њеног Центра.
Свака од Страна у оквирима својих могућности пружа Центрима помоћ приликом добијања дозвола код локалних органа власти, потребних за њихово функционисање.
Члан 17.
Спорна питања, која се појављују између Страна, везана за тумачење и
примену овог споразума, решавају се путем преговора.
Члан 18.
Овај споразум ступа на снагу од датума пријема, дипломатским каналима, последњег писменог обавештења којим се потврђује да су Стране спровеле потребне процедуре унутар својих држава које су неопходне за његово ступање на снагу.
Овај споразум се закључује на 5 година. Споразум се аутоматски продужава за наредне периоде од 5 година, све док једна Страна, најмање 6 месеци пре датума престанка његовог важења, не обавести другу Страну у писаној форми, дипломатским каналима, о својој намери да га откаже.
Од датума ступања на снагу овог споразума престаје да важи Споразум између Федеративне Народне Републике Југославије и Савеза Совјетских Социјалистичких Република о регулисању рада Дома совјетске културе у Београду од 9. јуна 1961. године.
Сачињено у Београду, дана 19. 10. 2019. године у два примерка, сваки на српском и руском језику, при чему оба текста имају једнаку важност.
За Владу Републике Србије
За Владу Руске Федерације
Члан 3.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
„Службеном гласнику Републике Србије – Међународни уговори”.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
I. УСТАВНИ ОСНОВ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА
Уставни основ за доношење Закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о оснивању и условима делатности културно-информативних центара садржан је у члану 99. став 1. тачка 4 Устава Републике Србије, који прописује да Народна скупштина Републике Србије потврђује међународне уговоре када је законом предвиђена обавеза њиховог потврђивања.
II. РАЗЛОЗИ ЗБОГ КОЈИХ СЕ ПРЕДЛАЖЕ ПОТВРЂИВАЊЕ СПОРАЗУМА
Иницијативу за закључивање Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о оснивању и условима делатности културно-информативних центара (у даљем тексту: Споразум) покренула је руска страна 2017. године.
Полазећи од стрaтешког значаја који Руска Федерација има у укупним билатералним односима за Републику Србију, јачање сарадње у домену културе, као битног сегмента ове сарадње, захваљујући блиском историјском и културном обрасцу, значајно би допринело јачању традиционалних веза два народа.
Тежећи пружању подршке развоју билатералних друштвених, културних, образовних, научно-техничких и информативних веза у складу са Споразумом између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области културе, образовања, науке и спорта од 19. јуна 1995. године, стране су се договориле да буде сачињен нови споразум којим би се ставио ван снаге Споразум између Федеративне Народне Републике Југославије и Савеза Совјетских Социјалистичких Република о регулисању рада Дома совјетске културе у Београду од 9. јуна 1961. године.
Интензивирање сарадње у области културе између Републике Србије и Руске Федерације како у погледу квалитета, тако и у погледу обима, представља наш интерес, а овај споразум обезбеђује правни оквир за јачање међуинституционалне сарадње и позиционирање и дефинисање улоге и делокруга и услова рада културно-информативних центара.
III. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА
За спровођење Закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о оснивању и условима делатности културно-информативних центар нису потребна финансијска средства у буџету Републике Србије за 2021. годину на разделу Министарства спољних послова.
Уколико Влада, у буџетској 2022. години, донесе одлуку о отварању КИЦ-а у Москви, Руска Федерација, биће неопходно обезбедити додатна финансијска средства у укупном износу од 23.932.000,00 динара и потребно их је распоредити како следи:
• Раздео 17 – Министарство спољних послова, Глава 17.1 – Дипломатско конзуларна представништва, Програмска активност 0001- Подршка функционисању дипломатско-конзуларних представништва, економске класификације:
- 411 Плате, додаци и накнаде запослених 850.000,00
- 415 Накнаде трошкова за запослене ………………...... 7. 575.000,00
- 421 Стални трошкови 425.000,00
- 423 Услуге по уговору ………………………………... 3 540.000,00
- 426 Трошкови материјала 283.000,00
• Раздео 17 – Министарство спољних послова, Глава 17.1 – Дипломатско конзуларна представништва, Програмска активност 0003 – Капитално и текуће одржавање објеката у опреме ДКП-а, економске класификације:
- 425 Текуће поправке и одржавање ………………...… 2. 242.000,00
- 511 Зграде и грађевински објекти …………………… 2 950.000,00
- 512 Машине и опрема ……………………………….... 1 180.000,00
• Раздео 17 – Министарство спољних послова, Глава 17.1 – Дипломатско конзуларна представништва, Програмска активност 0004 – Обнова возног парка за потребе ДКП-а, економске класификације:
- 426 Материјал 566.000,00
- 512 Машине и опрема …………….………...……........ 3. 304.000,00
• Раздео 17 – Министарство спољних послова, Глава 17.0 – Министарство спољних послова, Програмска активност 0003 – Администрација и
управљање, економске класификације:
- 412 Социјални доприноси на терет послодавца 300.000,00
- 422 Трошкови путовања 708.000,00