CONVENTION
ПРЕДЛОГ
З А К О Н
О ПОТВРЂИВАЊУ УГОВОРА ИЗМЕЂУ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ЈАПАНА О ОТКЛАЊАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА У ОДНОСУ НА
ПОРЕЗЕ НА ДОХОДАК И СПРЕЧАВАЊУ ПОРЕСКЕ ЕВАЗИЈЕ И ИЗБЕГАВАЊА
Члан 1.
Потврђује се Уговор између Републике Србије и Јапана o отклањању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и спречавању пореске евазије и избегавања, који је потписан 21. јула 2020. године у Београду, у оригиналу на енглеском језику.
Члан 2.
Текст Уговора између Републике Србије и Јапана o отклањању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и спречавању пореске евазије и избегавања, у оригиналу на енглеском језику и преводу на српски језик гласи:
CONVENTION
BETWEEN
THE REPUBLIC OF SERBIA
AND
JAPAN
FOR THE ELIMINATION OF DOUBLE TAXATION
WITH RESPECT TO TAXES ON INCOME
AND THE PREVENTION OF TAX EVASION AND AVOIDANCE
THE REPUBLIC OF SERBIA AND
JAPAN,
Desiring to further develop their economic relationship and to enhance their co- operation in tax matters,
Intending to conclude a Convention for the elimination of double taxation with respect to taxes on income without creating opportunities for non-taxation or reduced taxation through tax evasion or avoidance (including through treaty-shopping arrangements aimed at obtaining reliefs provided in this Convention for the indirect benefit of residents of third jurisdictions),
Have agreed as follows:
ARTICLE 1 PERSONS COVERED
1. This Convention shall apply to persons who are residents of one or both of the Contracting States.
2. This Convention shall not affect the taxation, by a Contracting State, of its residents except with respect to the benefits granted under paragraph 2 of Article 9 and Articles 19, 20, 23, 24, 25 and 27.
ARTICLE 2 TAXES COVERED
1. This Convention shall apply to taxes on income imposed on behalf of a Contracting State or of its political subdivisions or local authorities, irrespective of the manner in which they are levied.
2. There shall be regarded as taxes on income all taxes imposed on total income or on elements of income, including taxes on gains from the alienation of any property, taxes on the total amounts of wages or salaries paid by enterprises, as well as taxes on capital appreciation.
3. The existing taxes to which this Convention shall apply are:
(1) in Japan:
(I) the income tax;
(II) the corporation tax;
(III) the special income tax for reconstruction;
(IV) the local corporation tax; and
(V) the local inhabitant taxes
(hereinafter referred to as „Japanese tax”); and
(2) in Serbia:
(I) the corporate income tax; and
(II) the personal income tax
(hereinafter referred to as „Serbian tax”).
4. This Convention shall apply also to any identical or substantially similar taxes that are imposed after the date of signature of the Convention in addition to, or in place of, the existing taxes. The competent authorities of the Contracting States shall notify each other of any significant changes that have been made in their taxation laws.
ARTICLE 3 GENERAL DEFINITIONS
1. For the purposes of this Convention, unless the context otherwise requires:
(1) the terms „a Contracting State” and „the other Contracting State” mean Japan or Serbia, as the context requires;
(2) the term „Japan”, when used in a geographical sense, means all the territory of Japan, including its territorial sea, in which the laws relating to Japanese tax are in force, and all the area beyond its territorial sea, including the seabed and subsoil thereof, over which Japan has sovereign rights in accordance with international law and in which the laws relating to Japanese tax are in force;
(3) the term „Serbia” means the Republic of Serbia and, when used in a geographical sense, means the territory of the Republic of Serbia;
(4) the term „person” includes an individual, a company and any other body of persons;
(5) the term „company” means any body corporate or any entity that is treated as a body corporate for tax purposes;
(6) the terms „enterprise of a Contracting State” and “enterprise of the other Contracting State” mean respectively an enterprise carried on by a resident of a Contracting State and an enterprise carried on by a resident of the other Contracting State;
(7) the term „international traffic” means any transport by a ship or aircraft except when the ship or aircraft is operated solely between places in a Contracting State and the enterprise that operates the ship or aircraft is not an enterprise of that Contracting State;
(8) the term „competent authority” means:
(I) in Japan, the Minister of Finance or his authorised representative; and
(II) in Serbia, the Ministry of Finance or its authorised representative;
(9) the term „national”, in relation to a Contracting State, means:
(I) any individual possessing the nationality of that Contracting State; and
(II) any legal person, partnership or association deriving its status as such from the laws in force in that Contracting State;
(10) the term „recognised pension fund” of a Contracting State means an entity or arrangement established under the law of that Contracting State that is treated as a separate person under the taxation laws of that Contracting State and:
(I) that is established and operated exclusively or almost exclusively to administer or provide retirement benefits and ancillary or incidental benefits or other similar remuneration to individuals and that is regulated as such by that Contracting State or one of its political subdivisions or local authorities; or
(II) that is established and operated exclusively or almost exclusively to invest funds for the benefit of other recognised pension funds of that Contracting State.
Where an entity or arrangement established under the law of a Contracting State would constitute a recognised pension fund under clause (I) or (II) if it were treated as a separate person under the taxation laws of that Contracting State, it shall be considered, for the purposes of the Convention, as a separate person treated as such under the taxation laws of that Contracting State and all the assets and income of the entity or arrangement shall be treated as assets held and income derived by that separate person and not by another person.
2. As regards the application of this Convention at any time by a Contracting State, any term not defined therein shall, unless the context otherwise requires or the competent authorities agree to a different meaning pursuant to the provisions of Article 25, have the meaning that it has at that time under the law of that Contracting State for the purposes of the taxes to which the Convention applies, any meaning under the applicable tax laws of that Contracting State prevailing over a meaning given to the term under other laws of that Contracting State.
АRTICLE 4 RESIDENT
1. For the purposes of this Convention, the term „resident of a Contracting State” means any person who, under the laws of that Contracting State, is liable to tax therein by reason of his domicile, residence, place of head or main office, place of management or any other criterion of a similar nature, and also includes that Contracting State and any political subdivision or local authority thereof as well as a recognised pension fund of that Contracting State. This term, however, does not include any person who is liable to tax in that Contracting State in respect only of income from sources in that Contracting State.
2. Where by reason of the provisions of paragraph 1 an individual is a resident of both Contracting States, then his status shall be determined as follows:
(1) he shall be deemed to be a resident only of the Contracting State in which he has a permanent home available to him; if he has a permanent home available to him in both Contracting States, he shall be deemed to be a resident only of the Contracting State with which his personal and economic relations are closer (centre of vital interests);
(2) if the Contracting State in which he has his centre of vital interests cannot be determined, or if he has not a permanent home available to him in either Contracting State, he shall be deemed to be a resident only of the Contracting State in which he has an habitual abode;
(3) if he has an habitual abode in both Contracting States or in neither of them,
he shall be deemed to be a resident only of the Contracting State of which he is a national;
(4) if he is a national of both Contracting States or of neither of them, the competent authorities of the Contracting States shall settle the question by mutual agreement.
3. Where by reason of the provisions of paragraph 1 a person other than an individual is a resident of both Contracting States, the competent authorities of the Contracting States shall endeavour to determine by mutual agreement the Contracting State of which such person shall be deemed to be a resident for the purposes of this Convention, having regard to its place of head or main office, its place of effective management, the place where it is incorporated or otherwise constituted and any other relevant factors. In the absence of such agreement, such person shall not be entitled to any relief or exemption from tax provided by the Convention.
ARTICLE 5 PERMANENT ESTABLISHMENT
1. For the purposes of this Convention, the term „permanent establishment” means a fixed place of business through which the business of an enterprise is wholly or partly carried on.
2. The term „permanent establishment” includes especially:
(1) a place of management;
(2) a branch;
(3) an office;
(4) a factory;
(5) a workshop; and
(6) a mine, an oil or gas well, a quarry or any other place of extraction of natural resources.
3. A building site or construction or installation project constitutes a permanent establishment only if it lasts more than twelve months.
4. Notwithstanding the preceding provisions of this Article, the term „permanent establishment” shall be deemed not to include:
(1) the use of facilities solely for the purpose of storage or display of goods or merchandise belonging to the enterprise;
(2) the maintenance of a stock of goods or merchandise belonging to the enterprise solely for the purpose of storage or display;
(3) the maintenance of a stock of goods or merchandise belonging to the enterprise solely for the purpose of processing by another enterprise;
(4) the maintenance of a fixed place of business solely for the purpose of purchasing goods or merchandise or of collecting information, for the enterprise;
(5) the maintenance of a fixed place of business solely for the purpose of carrying on, for the enterprise, any activity not listed in subparagraphs (1) to (4), provided that this activity has a preparatory or auxiliary character; or
(6) the maintenance of a fixed place of business solely for any combination of activities mentioned in subparagraphs (1) to (5), provided that the overall
activity of the fixed place of business resulting from this combination is of a preparatory or auxiliary character.
5. Paragraph 4 shall not apply to a fixed place of business that is used or maintained by an enterprise if the same enterprise or a closely related enterprise carries on business activities at the same place or at another place in the same Contracting State and:
(1) that place or other place constitutes a permanent establishment for the enterprise or the closely related enterprise under the provisions of this Article; or
(2) the overall activity resulting from the combination of the activities carried on by the two enterprises at the same place, or by the same enterprise or closely related enterprises at the two places, is not of a preparatory or auxiliary character,
provided that the business activities carried on by the two enterprises at the same place, or by the same enterprise or closely related enterprises at the two places, constitute complementary functions that are part of a cohesive business operation.
6. Notwithstanding the provisions of paragraphs 1 and 2 but subject to the provisions of paragraph 7, where a person is acting in a Contracting State on behalf of an enterprise and, in doing so, habitually concludes contracts, or habitually plays the principal role leading to the conclusion of contracts that are routinely concluded without material modification by the enterprise, and these contracts are:
(1) in the name of the enterprise; or
(2) for the transfer of the ownership of, or for the granting of the right to use, property owned by that enterprise or that the enterprise has the right to use; or
(3) for the provision of services by that enterprise,
that enterprise shall be deemed to have a permanent establishment in that Contracting State in respect of any activities which that person undertakes for the enterprise, unless the activities of such person are limited to those mentioned in paragraph 4 which, if exercised through a fixed place of business (other than a fixed place of business to which paragraph 5 would apply), would not make this fixed place of business a permanent establishment under the provisions of paragraph 4.
7. Paragraph 6 shall not apply where the person acting in a Contracting State on behalf of an enterprise of the other Contracting State carries on business in the first- mentioned Contracting State as an independent agent and acts for the enterprise in the ordinary course of that business. Where, however, a person acts exclusively or almost exclusively on behalf of one or more enterprises to which it is closely related, that person shall not be considered to be an independent agent within the meaning of this paragraph with respect to any such enterprise.
8. The fact that a company which is a resident of a Contracting State controls or is controlled by a company which is a resident of the other Contracting State, or which carries on business in that other Contracting State (whether through a permanent establishment or otherwise), shall not of itself constitute either company a permanent establishment of the other.
9. For the purposes of this Article, a person or enterprise is closely related to an enterprise if, based on all the relevant facts and circumstances, one has control of the other or both are under the control of the same persons or enterprises. In any case, a person or enterprise shall be considered to be closely related to an enterprise if one possesses directly or indirectly more than 50 per cent of the beneficial interest
in the other (or, in the case of a company, more than 50 per cent of the aggregate vote and value of the company’s shares or of the beneficial equity interest in the company) or if another person or enterprise possesses directly or indirectly more than 50 per cent of the beneficial interest (or, in the case of a company, more than 50 per cent of the aggregate vote and value of the company’s shares or of the beneficial equity interest in the company) in the person and the enterprise or in the two enterprises.
ARTICLE 6
INCOME FROM IMMOVABLE PROPERTY
1. Income derived by a resident of a Contracting State from immovable property (including income from agriculture or forestry) situated in the other Contracting State may be taxed in that other Contracting State.
2. The term „immovable property” shall have the meaning which it has under the law of the Contracting State in which the property in question is situated. The term shall in any case include property accessory to immovable property, livestock and equipment used in agriculture and forestry, rights to which the provisions of general law respecting landed property apply, usufruct of immovable property and rights to variable or fixed payments as consideration for the working of, or the right to work, mineral deposits, sources and other natural resources; ships and aircraft shall not be regarded as immovable property.
3. The provisions of paragraph 1 shall apply to income derived from the direct use, letting, or use in any other form of immovable property.
4. The provisions of paragraphs 1 and 3 shall also apply to income from immovable property of an enterprise and to income from immovable property used for the performance of independent personal services.
ARTICLE 7 BUSINESS PROFITS
1. The profits of an enterprise of a Contracting State shall be taxable only in that Contracting State unless the enterprise carries on business in the other Contracting State through a permanent establishment situated therein. If the enterprise carries on business as aforesaid, the profits of the enterprise may be taxed in that other Contracting State but only so much of them as is attributable to that permanent establishment.
2. Subject to the provisions of paragraph 3, where an enterprise of a Contracting State carries on business in the other Contracting State through a permanent establishment situated therein, there shall in each Contracting State be attributed to that permanent establishment the profits which it might be expected to make if it were a distinct and separate enterprise engaged in the same or similar activities under the same or similar conditions and dealing wholly independently with the enterprise of which it is a permanent establishment.
3. In determining the profits of a permanent establishment, there shall be allowed as deductions expenses which are incurred for the purposes of the permanent establishment, including executive and general administrative expenses so incurred, whether in the Contracting State in which the permanent establishment is situated or elsewhere.
4. No profits shall be attributed to a permanent establishment by reason of the mere purchase by that permanent establishment of goods or merchandise for the enterprise.
5. For the purposes of the preceding paragraphs of this Article, the profits to be attributed to the permanent establishment shall be determined by the same method year by year unless there is good and sufficient reason to the contrary.
6. Where profits include items of income which are dealt with separately in other Articles of this Convention, then the provisions of those Articles shall not be affected by the provisions of this Article.
ARTICLE 8 INTERNATIONAL TRAFFIC
1. Profits of an enterprise of a Contracting State from the operation of ships or aircraft in international traffic shall be taxable only in that Contracting State.
2. Notwithstanding the provisions of Article 2, an enterprise of a Contracting State shall be exempt in respect of its carrying on the operation of ships or aircraft in international traffic from, in the case of an enterprise of Serbia, the enterprise tax of Japan and, in the case of an enterprise of Japan, any tax similar to the enterprise tax of Japan which is imposed after the date of signature of this Convention in Serbia.
3. The provisions of paragraphs 1 and 2 shall also apply to profits from the participation in a pool, a joint business or an international operating agency.
ARTICLE 9 ASSOCIATED ENTERPRISES
1. Where
(1) an enterprise of a Contracting State participates directly or indirectly in the management, control or capital of an enterprise of the other Contracting State, or
(2) the same persons participate directly or indirectly in the management, control or capital of an enterprise of a Contracting State and an enterprise of the other Contracting State,
and in either case conditions are made or imposed between the two enterprises in their commercial or financial relations which differ from those which would be made between independent enterprises, then any profits which would, but for those conditions, have accrued to one of the enterprises, but, by reason of those conditions, have not so accrued, may be included in the profits of that enterprise and taxed accordingly.
2. Where a Contracting State includes in the profits of an enterprise of that Contracting State - and taxes accordingly - profits on which an enterprise of the other Contracting State has been charged to tax in that other Contracting State and the profits so included are profits which would have accrued to the enterprise of the first- mentioned Contracting State if the conditions made between the two enterprises had been those which would have been made between independent enterprises, then that other Contracting State shall make an appropriate adjustment to the amount of the tax charged therein on those profits. In determining such adjustment, due regard shall be had to the other provisions of this Convention and the competent authorities of the Contracting States shall if necessary consult each other.
ARTICLE 10 DIVIDENDS
1. Dividends paid by a company which is a resident of a Contracting State to a resident of the other Contracting State may be taxed in that other Contracting State.
2. However, dividends paid by a company which is a resident of a Contracting State
may also be taxed in that Contracting State according to the laws of that Contracting State, but if the beneficial owner of the dividends is a resident of the other Contracting State, the tax so charged shall not exceed:
(1) 5 per cent of the gross amount of the dividends if the beneficial owner is a company which holds directly, throughout a 365 day period that includes the date on which entitlement to the dividends is determined (for the purpose of computing that period, no account shall be taken of changes of ownership that would directly result from a corporate reorganisation, such as a merger or divisive reorganisation, of the company that holds the shares of the company paying the dividends or that pays the dividends), at least 25 per cent of:
(I) in the case where the company paying the dividends is a resident of Japan, the voting power of that company;
(II) in the case where the company paying the dividends is a resident of Serbia, the capital of that company;
(2) 10 per cent of the gross amount of the dividends in all other cases.
3. Notwithstanding the provisions of paragraph 2, dividends which are deductible in computing the taxable income of the company paying the dividends in the Contracting State of which that company is a resident may be taxed in that Contracting State according to the laws of that Contracting State, but if the beneficial owner of the dividends is a resident of the other Contracting State, the tax so charged shall not exceed 10 per cent of the gross amount of the dividends.
4. The provisions of paragraphs 2 and 3 shall not affect the taxation of the company in respect of the profits out of which the dividends are paid.
5. The term „dividends” as used in this Article means income from shares or other rights, not being debt-claims, participating in profits, as well as income from other rights which is subjected to the same taxation treatment as income from shares by the laws of the Contracting State of which the company making the distribution is a resident.
6. The provisions of paragraphs 1, 2 and 3 shall not apply if the beneficial owner of the dividends, being a resident of a Contracting State, carries on business in the other Contracting State of which the company paying the dividends is a resident through a permanent establishment situated therein, or performs in that other Contracting State independent personal services from a fixed base situated therein, and the holding in respect of which the dividends are paid is effectively connected with such permanent establishment or fixed base. In such case the provisions of Article 7 or Article 14, as the case may be, shall apply.
7. Where a company which is a resident of a Contracting State derives profits or income from the other Contracting State, that other Contracting State may not impose any tax on the dividends paid by the company, except insofar as such dividends are paid to a resident of that other Contracting State or insofar as the holding in respect of which the dividends are paid is effectively connected with a permanent establishment or a fixed base situated in that other Contracting State, nor subject the company’s undistributed profits to a tax on the company’s undistributed profits, even if the dividends paid or the undistributed profits consist wholly or partly of profits or income arising in such other Contracting State.
ARTICLE 11 INTEREST
1. Interest arising in a Contracting State and paid to a resident of the other Contracting State may be taxed in that other Contracting State.
2. However, interest arising in a Contracting State may also be taxed in that Contracting State according to the laws of that Contracting State, but if the beneficial owner of the interest is a resident of the other Contracting State, the tax so charged shall not exceed 10 per cent of the gross amount of the interest.
3. Notwithstanding the provisions of paragraph 2, interest arising in a Contracting State shall be taxable only in the other Contracting State if:
(1) the interest is beneficially owned by that other Contracting State, a political subdivision or local authority thereof, the central bank of that other Contracting State or any institution wholly owned by that other Contracting State or a political subdivision or local authority thereof; or
(2) the interest is beneficially owned by a resident of that other Contracting State with respect to debt-claims guaranteed, insured or indirectly financed by that other Contracting State, a political subdivision or local authority thereof, the central bank of that other Contracting State or any institution wholly owned by that other Contracting State or a political subdivision or local authority thereof.
4. The term „interest” as used in this Article means income from debt-claims of every kind, whether or not secured by mortgage and whether or not carrying a right to participate in the debtor’s profits, and in particular, income from government securities and income from bonds or debentures, including premiums and prizes attaching to such securities, bonds or debentures as well as other income that is subjected to the same taxation treatment as income from money lent by the laws of the Contracting State in which the income arises. Income dealt with in Article 10 and penalty charges for late payment shall not be regarded as interest for the purposes of this Article.
5. The provisions of paragraphs 1, 2 and 3 shall not apply if the beneficial owner of the interest, being a resident of a Contracting State, carries on business in the other Contracting State in which the interest arises through a permanent establishment situated therein, or performs in that other Contracting State independent personal services from a fixed base situated therein, and the debt-claim in respect of which the interest is paid is effectively connected with such permanent establishment or fixed base. In such case the provisions of Article 7 or Article 14, as the case may be, shall apply.
6. Interest shall be deemed to arise in a Contracting State when the payer is a resident of that Contracting State. Where, however, the person paying the interest, whether he is a resident of a Contracting State or not, has in a Contracting State a permanent establishment or a fixed base in connection with which the indebtedness on which the interest is paid was incurred, and such interest is borne by such permanent establishment or fixed base, then such interest shall be deemed to arise in the Contracting State in which the permanent establishment or fixed base is situated.
7. Where, by reason of a special relationship between the payer and the beneficial owner or between both of them and some other person, the amount of the interest, having regard to the debt-claim for which it is paid, exceeds the amount which would have been agreed upon by the payer and the beneficial owner in the absence of such relationship, the provisions of this Article shall apply only to the last-mentioned
amount. In such case, the excess part of the payments shall remain taxable according to the laws of each Contracting State, due regard being had to the other provisions of this Convention.
ARTICLE 12 ROYALTIES
1. Royalties arising in a Contracting State and paid to a resident of the other Contracting State may be taxed in that other Contracting State.
2. However, royalties arising in a Contracting State may also be taxed in that Contracting State according to the laws of that Contracting State, but if the beneficial owner of the royalties is a resident of the other Contracting State, the tax so charged shall not exceed:
(1) 5 per cent of the gross amount of the royalties for the use of, or the right to use, any copyright of literary, artistic or scientific work including cinematograph films;
(2) 10 per cent of the gross amount of the royalties for the use of, or the right to use, any patent, trade mark, design or model, plan, or secret formula or process, for the use of, or the right to use, industrial, commercial or scientific equipment, or for information concerning industrial, commercial or scientific experience.
3. The term „royalties” as used in this Article means payments of any kind received as a consideration for the use of, or the right to use, any copyright of literary, artistic or scientific work including cinematograph films, or any patent, trade mark, design or model, plan, or secret formula or process, for the use of, or the right to use, industrial, commercial or scientific equipment, or for information concerning industrial, commercial or scientific experience.
4. The provisions of paragraphs 1 and 2 shall not apply if the beneficial owner of the royalties, being a resident of a Contracting State, carries on business in the other Contracting State in which the royalties arise through a permanent establishment situated therein, or performs in that other Contracting State independent personal services from a fixed base situated therein, and the right or property in respect of which the royalties are paid is effectively connected with such permanent establishment or fixed base. In such case the provisions of Article 7 or Article 14, as the case may be, shall apply.
5. Royalties shall be deemed to arise in a Contracting State when the payer is a resident of that Contracting State. Where, however, the person paying the royalties, whether he is a resident of a Contracting State or not, has in a Contracting State a permanent establishment or a fixed base in connection with which the liability to pay the royalties was incurred, and such royalties are borne by such permanent establishment or fixed base, then such royalties shall be deemed to arise in the Contracting State in which the permanent establishment or fixed base is situated.
6. Where, by reason of a special relationship between the payer and the beneficial owner or between both of them and some other person, the amount of the royalties, having regard to the use, right or information for which they are paid, exceeds the amount which would have been agreed upon by the payer and the beneficial owner in the absence of such relationship, the provisions of this Article shall apply only to the last-mentioned amount. In such case, the excess part of the payments shall remain taxable according to the laws of each Contracting State, due regard being had to the other provisions of this Convention.
ARTICLE 13 CAPITAL GAINS
1. Gains derived by a resident of a Contracting State from the alienation of immovable property referred to in Article 6 and situated in the other Contracting State may be taxed in that other Contracting State.
2. Gains from the alienation of any property, other than immovable property referred to in Article 6, forming part of the business property of a permanent establishment which an enterprise of a Contracting State has in the other Contracting State or of any property, other than immovable property referred to in Article 6, pertaining to a fixed base available to a resident of a Contracting State in the other Contracting State for the purpose of performing independent personal services, including such gains from the alienation of such a permanent establishment (alone or with the whole enterprise) or of such fixed base, may be taxed in that other Contracting State.
3. Gains that an enterprise of a Contracting State that operates ships or aircraft in international traffic derives from the alienation of such ships or aircraft, or of any property, other than immovable property referred to in Article 6, pertaining to the operation of such ships or aircraft, shall be taxable only in that Contracting State.
4. Gains derived by a resident of a Contracting State from the alienation of shares of a company or comparable interests, such as interests in a partnership or trust, may be taxed in the other Contracting State if, at any time during the 365 days preceding the alienation, these shares or comparable interests derived at least 50 per cent of their value directly or indirectly from immovable property, as defined in Article 6, situated in that other Contracting State, unless such shares or comparable interests are traded on a recognised stock exchange and the resident and persons related to that resident own in the aggregate 5 per cent or less of the class of such shares or comparable interests.
5. Gains from the alienation of any property, other than that referred to in paragraphs 1, 2, 3 and 4, shall be taxable only in the Contracting State of which the alienator is a resident.
ARTICLE 14 INDEPENDENT PERSONAL SERVICES
1. Income derived by an individual who is a resident of a Contracting State in respect of professional services or other activities of an independent character shall be taxable only in that Contracting State unless he has a fixed base regularly available to him in the other Contracting State for the purpose of performing his activities. If he has such a fixed base, the income may be taxed in that other Contracting State but only so much of it as is attributable to that fixed base.
2. The term „professional services” includes especially independent scientific, literary, artistic, educational or teaching activities as well as the independent activities of physicians, lawyers, engineers, architects, dentists and accountants.
ARTICLE 15
INCOME FROM EMPLOYMENT
1. Subject to the provisions of Articles 16, 18 and 19, salaries, wages and other similar remuneration derived by a resident of a Contracting State in respect of an employment shall be taxable only in that Contracting State unless the employment is exercised in the other Contracting State. If the employment is so exercised, such remuneration as is derived therefrom may be taxed in that other Contracting State.
2. Notwithstanding the provisions of paragraph 1, remuneration derived by a
resident of a Contracting State in respect of an employment exercised in the other Contracting State shall be taxable only in the first-mentioned Contracting State if:
(1) the recipient is present in the other Contracting State for a period or periods not exceeding in the aggregate 183 days in any twelve month period commencing or ending in the taxable or fiscal year concerned, and
(2) the remuneration is paid by, or on behalf of, an employer who is not a resident of the other Contracting State, and
(3) the remuneration is not borne by a permanent establishment or a fixed base which the employer has in the other Contracting State.
3. Notwithstanding the preceding provisions of this Article, remuneration derived by a resident of a Contracting State in respect of an employment, as a member of the regular complement of a ship or aircraft, that is exercised aboard a ship or aircraft operated in international traffic, other than aboard a ship or aircraft operated solely within the other Contracting State, shall be taxable only in the first-mentioned Contracting State.
ARTICLE 16 DIRECTORS’ FEES
Directors’ fees and other similar payments derived by a resident of a Contracting State in his capacity as a member of the board of directors, or of a similar organ, of a company which is a resident of the other Contracting State may be taxed in that other Contracting State.
ARTICLE 17 ENTERTAINERS AND SPORTSPERSONS
1. Notwithstanding the provisions of Articles 14 and 15, income derived by a resident of a Contracting State as an entertainer, such as a theatre, motion picture, radio or television artiste, or a musician, or as a sportsperson, from that resident’s personal activities as such exercised in the other Contracting State, may be taxed in that other Contracting State.
2. Where income in respect of personal activities exercised by an entertainer or a sportsperson acting as such accrues not to the entertainer or sportsperson but to another person, that income may, notwithstanding the provisions of Articles 14 and 15, be taxed in the Contracting State in which the activities of the entertainer or sportsperson are exercised.
ARTICLE 18 PENSIONS
Subject to the provisions of paragraph 2 of Article 19, pensions and other similar remuneration beneficially owned by a resident of a Contracting State shall be taxable only in that Contracting State.
ARTICLE 19 GOVERNMENT SERVICE
1. (1) Salaries, wages and other similar remuneration paid by a Contracting State or a political subdivision or local authority thereof to an individual in respect of services rendered to that Contracting State or political subdivision or local authority shall be taxable only in that Contracting State.
(2) However, such salaries, wages and other similar remuneration shall be taxable only in the other Contracting State if the services are rendered in that
other Contracting State and the individual is a resident of that other Contracting State who:
(I) is a national of that other Contracting State; or
(II) did not become a resident of that other Contracting State solely for the purpose of rendering the services.
2. (1) Notwithstanding the provisions of paragraph 1, pensions and other similar remuneration paid by, or out of funds which are created by or to which contributions are made by, a Contracting State or a political subdivision or local authority thereof to an individual in respect of services rendered to that Contracting State or political subdivision or local authority shall be taxable only in that Contracting State.
(2) However, such pensions and other similar remuneration shall be taxable only in the other Contracting State if the individual is a resident of, and a national of, that other Contracting State.
3. The provisions of Articles 15, 16, 17 and 18 shall apply to salaries, wages, pensions, and other similar remuneration in respect of services rendered in connection with a business carried on by a Contracting State or a political subdivision or local authority thereof.
ARTICLE 20 STUDENTS
Payments which a student or business apprentice who is or was immediately before visiting a Contracting State a resident of the other Contracting State and who is present in the first-mentioned Contracting State solely for the purpose of his education or training receives for the purpose of his maintenance, education or training shall not be taxed in that Contracting State, provided that such payments arise from sources outside that Contracting State. In the case of a business apprentice, the exemption provided by this Article shall apply only for a period not exceeding one year from the date on which he first begins his training in that Contracting State.
ARTICLE 21 SILENT PARTNERSHIP
Notwithstanding any other provisions of this Convention, income derived by a silent partner who is a resident of a Contracting State in respect of a silent partnership (in Japan, Xxxxxxx Xxxxxx) contract or another similar contract may be taxed in the other Contracting State according to the laws of that other Contracting State, provided that such income arises in that other Contracting State and is deductible in computing the taxable income of the payer in that other Contracting State.
ARTICLE 22 OTHER INCOME
1. Items of income beneficially owned by a resident of a Contracting State, wherever arising, not dealt with in the foregoing Articles of this Convention shall be taxable only in that Contracting State.
2. The provisions of paragraph 1 shall not apply to income, other than income from immovable property as defined in paragraph 2 of Article 6, if the beneficial owner of such income, being a resident of a Contracting State, carries on business in the other Contracting State through a permanent establishment situated therein, or performs in that other Contracting State independent personal services from a fixed base situated therein, and the right or property in respect of which the income is paid is effectively
connected with such permanent establishment or fixed base. In such case the provisions of Article 7 or Article 14, as the case may be, shall apply.
3. Where, by reason of a special relationship between the payer and the beneficial owner or between both of them and some other person, the amount of the income referred to in paragraph 1 exceeds the amount which would have been agreed upon by the payer and the beneficial owner in the absence of such relationship, the provisions of this Article shall apply only to the last-mentioned amount. In such case, the excess part of the income shall remain taxable according to the laws of each Contracting State, due regard being had to the other provisions of this Convention.
ARTICLE 23 ELIMINATION OF DOUBLE TAXATION
1. In Japan, double taxation shall be eliminated as follows:
Subject to the provisions of the laws of Japan regarding the allowance as a credit against Japanese tax of tax payable in any country other than Japan, where a resident of Japan derives income from Serbia which may be taxed in Serbia in accordance with the provisions of this Convention, the amount of Serbian tax payable in respect of that income shall be allowed as a credit against the Japanese tax imposed on that resident. The amount of credit, however, shall not exceed the amount of the Japanese tax which is appropriate to that income.
2. In Serbia, double taxation shall be eliminated as follows:
(1) Where a resident of Serbia derives income which, in accordance with the provisions of this Convention, may be taxed in Japan, Serbia shall allow as a deduction from the Serbian tax on the income of that resident an amount equal to the Japanese tax paid in Japan.
Such deduction shall not, however, exceed that part of the Serbian tax as computed before the deduction is given, which is attributable to the income which may be taxed in Japan.
(2) Where in accordance with any provision of the Convention income derived by a resident of Serbia is exempt from tax in Serbia, Serbia may nevertheless, in calculating the amount of tax on the remaining income of such resident, take into account the exempted income.
ARTICLE 24
NON-DISCRIMINATION
1. Nationals of a Contracting State shall not be subjected in the other Contracting State to any taxation or any requirement connected therewith, which is other or more burdensome than the taxation and connected requirements to which nationals of that other Contracting State in the same circumstances, in particular with respect to residence, are or may be subjected. The provisions of this paragraph shall, notwithstanding the provisions of Article 1, also apply to persons who are not residents of one or both of the Contracting States.
2. The taxation on a permanent establishment which an enterprise of a Contracting State has in the other Contracting State shall not be less favourably levied in that other Contracting State than the taxation levied on enterprises of that other Contracting State carrying on the same activities. The provisions of this paragraph shall not be construed as obliging a Contracting State to grant to residents of the other Contracting State any personal allowances, reliefs and reductions for taxation purposes on account of civil status or family responsibilities which it grants to its own residents.
3. Except where the provisions of paragraph 1 of Article 9, paragraph 7 of Article 11, paragraph 6 of Article 12 or paragraph 3 of Article 22 apply, interest, royalties and other disbursements paid by an enterprise of a Contracting State to a resident of the other Contracting State shall, for the purpose of determining the taxable profits of such enterprise, be deductible under the same conditions as if they had been paid to a resident of the first-mentioned Contracting State.
4. Enterprises of a Contracting State, the capital of which is wholly or partly owned or controlled, directly or indirectly, by one or more residents of the other Contracting State, shall not be subjected in the first-mentioned Contracting State to any taxation or any requirement connected therewith which is other or more burdensome than the taxation and connected requirements to which other similar enterprises of the first- mentioned Contracting State are or may be subjected.
5. The provisions of this Article shall, notwithstanding the provisions of Article 2, apply to taxes of every kind and description imposed on behalf of a Contracting State or of its political subdivisions or local authorities.
ARTICLE 25
MUTUAL AGREEMENT PROCEDURE
1. Where a person considers that the actions of one or both of the Contracting States result or will result for him in taxation not in accordance with the provisions of this Convention, he may, irrespective of the remedies provided by the domestic law of those Contracting States, present his case to the competent authority of the Contracting State of which he is a resident or, if his case comes under paragraph 1 of Article 24, to that of the Contracting State of which he is a national. The case must be presented within three years from the first notification of the action resulting in taxation not in accordance with the provisions of the Convention.
2. The competent authority shall endeavour, if the objection appears to it to be justified and if it is not itself able to arrive at a satisfactory solution, to resolve the case by mutual agreement with the competent authority of the other Contracting State, with a view to the avoidance of taxation which is not in accordance with the provisions of this Convention. Any agreement reached shall be implemented notwithstanding any time limits in the domestic law of the Contracting States.
3. The competent authorities of the Contracting States shall endeavour to resolve by mutual agreement any difficulties or doubts arising as to the interpretation or application of this Convention. They may also consult together for the elimination of double taxation in cases not provided for in the Convention.
4. The competent authorities of the Contracting States may communicate with each other directly, including through a joint commission consisting of themselves or their representatives, for the purpose of reaching an agreement in the sense of the preceding paragraphs of this Article.
ARTICLE 26 EXCHANGE OF INFORMATION
1. The competent authorities of the Contracting States shall exchange such information as is foreseeably relevant for carrying out the provisions of this Convention or to the administration or enforcement of the domestic laws concerning taxes of every kind and description imposed on behalf of the Contracting States, or of their political subdivisions or local authorities, insofar as the taxation thereunder is not contrary to the Convention. The exchange of information is not restricted by Articles 1 and 2.
2. Any information received under paragraph 1 by a Contracting State shall be
treated as secret in the same manner as information obtained under the domestic laws of that Contracting State and shall be disclosed only to persons or authorities (including courts and administrative bodies) concerned with the assessment or collection of, the enforcement or prosecution in respect of, the determination of appeals in relation to the taxes referred to in paragraph 1, or the oversight of the above. Such persons or authorities shall use the information only for such purposes. They may disclose the information in public court proceedings or in judicial decisions. Notwithstanding the foregoing, information received by a Contracting State may be used for other purposes when such information may be used for such other purposes under the laws of both Contracting States and the competent authority of the Contracting State supplying the information authorises such use.
3. In no case shall the provisions of paragraphs 1 and 2 be construed so as to impose on a Contracting State the obligation:
(1) to carry out administrative measures at variance with the laws and administrative practice of that or of the other Contracting State;
(2) to supply information which is not obtainable under the laws or in the normal course of the administration of that or of the other Contracting State;
(3) to supply information which would disclose any trade, business, industrial, commercial or professional secret or trade process, or information the disclosure of which would be contrary to public policy.
4. If information is requested by a Contracting State in accordance with this Article, the other Contracting State shall use its information gathering measures to obtain the requested information, even though that other Contracting State may not need such information for its own tax purposes. The obligation contained in the preceding sentence is subject to the limitations of paragraph 3 but in no case shall such limitations be construed to permit a Contracting State to decline to supply information solely because it has no domestic interest in such information.
5. In no case shall the provisions of paragraph 3 be construed to permit a Contracting State to decline to supply information solely because the information is held by a bank, other financial institution, nominee or person acting in an agency or a fiduciary capacity or because it relates to ownership interests in a person.
ARTICLE 27
MEMBERS OF DIPLOMATIC MISSIONS AND CONSULAR POSTS
Nothing in this Convention shall affect the fiscal privileges of members of diplomatic missions or consular posts under the general rules of international law or under the provisions of special agreements.
1. (1) Where
ARTICLE 28 ENTITLEMENT TO BENEFITS
(I) an enterprise of a Contracting State derives income from the other Contracting State and the first-mentioned Contracting State treats such income as attributable to a permanent establishment of the enterprise situated in a third jurisdiction; and
(II) the profits attributable to that permanent establishment are exempt from tax in the first-mentioned Contracting State,
the benefits under this Convention shall not apply to any item of income on which the tax in the third jurisdiction is less than 60 per cent of the tax that would be imposed in the first-mentioned Contracting State on that item of
income if that permanent establishment were situated in the first-mentioned Contracting State. In such a case, any income to which the provisions of this paragraph apply shall remain taxable according to the domestic law of the other Contracting State, notwithstanding any other provisions of the Convention.
(2) The provisions of subparagraph (1) shall not apply if the income derived from the other Contracting State described in that subparagraph emanates from, or is incidental to, the active conduct of a business carried on through the permanent establishment (other than the business of making, managing or simply holding investments for the enterprise’s own account, unless these activities are banking, insurance or securities activities carried on by a bank, insurance enterprise or registered securities dealer, respectively).
(3) If the benefits under the Convention are denied pursuant to the provisions of subparagraph (1) with respect to an item of income derived by a resident of a Contracting State, the competent authority of the other Contracting State may, nevertheless, grant these benefits with respect to that item of income if, in response to a request by such resident, such competent authority determines that granting such benefits is justified in light of the reasons such resident did not satisfy the requirements of subparagraphs (1) and (2) (such as the existence of losses). The competent authority of the Contracting State to which a request has been made under the preceding sentence by a resident of the other Contracting State shall consult with the competent authority of that other Contracting State before either granting or denying the request.
2. Notwithstanding the other provisions of this Convention, a benefit under the Convention shall not be granted in respect of an item of income if it is reasonable to conclude, having regard to all relevant facts and circumstances, that obtaining that benefit was one of the principal purposes of any arrangement or transaction that resulted directly or indirectly in that benefit, unless it is established that granting that benefit in these circumstances would be in accordance with the object and purpose of the relevant provisions of the Convention.
ARTICLE 29 HEADINGS
The headings of the Articles of this Convention are inserted for convenience of reference only and shall not affect the interpretation of the Convention.
ARTICLE 30 ENTRY INTO FORCE
1. This Convention shall be approved in accordance with the legal procedures of each of the Contracting States and shall enter into force on the thirtieth day after the date of exchange of diplomatic notes indicating such approval.
2. This Convention shall have effect:
(1) in Japan:
(I) with respect to taxes levied on the basis of a taxable year, for taxes for any taxable years beginning on or after the first day of January in the calendar year next following that in which the Convention enters into force; and
(II) with respect to taxes levied not on the basis of a taxable year, for taxes levied on or after the first day of January in the calendar year next
following that in which the Convention enters into force; and
(2) in Serbia:
with respect to the taxes on income derived in each fiscal year beginning on or after the first day of January in the calendar year next following that in which the Convention enters into force.
3. Notwithstanding the provisions of paragraph 2, the provisions of Article 26 shall have effect from the date of entry into force of this Convention without regard to the date on which the taxes are levied or the taxable year to which the taxes relate.
ARTICLE 31 TERMINATION
This Convention shall remain in force until terminated by a Contracting State.
Either Contracting State may terminate the Convention by giving written notice of termination through diplomatic channels to the other Contracting State at least six months before the end of any calendar year beginning after expiry of five years from the date of entry into force of the Convention. In such event, the Convention shall cease to have effect:
(1) in Japan:
(I) with respect to taxes levied on the basis of a taxable year, for taxes for any taxable years beginning on or after the first day of January in the calendar year next following that in which the notice is given; and
(II) with respect to taxes levied not on the basis of a taxable year, for taxes levied on or after the first day of January in the calendar year next following that in which the notice is given; and
(2) in Serbia:
with respect to the taxes on income derived in each fiscal year beginning on or after the first day of January in the calendar year next following that in which the notice is given.
IN WITNESS WHEREOF the undersigned, being duly authorised thereto by their respective Governments, have signed this Convention.
DONE in duplicate at Belgrade this 21st day of July, 2020 in the English language.
FOR THE REPUBLIC OF SERBIA
XXXXXX MALI
FOR JAPAN
XXXXXXX XXXXXXXX
PROTOCOL
At the moment of signing the Convention between the Republic of Serbia and Japan for the Elimination of Double Taxation with respect to Taxes on Income and the Prevention of Tax Evasion and Avoidance (hereinafter referred to as „the Convention”), the Republic of Serbia and Japan have agreed upon the following provisions, which shall form an integral part of the Convention.
1. With reference to Articles 11 and 12 of the Convention:
If, after the date of signature of the Convention, Serbia signs a tax treaty for the avoidance of double taxation with respect to taxes on income with a third jurisdiction which contains more favourable treatment of taxation on interest (other than interest referred to in paragraph 3 of Article 11 of the Convention) or royalties referred to in Article 11 or 12, respectively, of the Convention than that provided for in the respective Article, the Contracting States shall, at the request of Japan, enter into negotiations with a view to incorporating such more favourable treatment into the Convention. The competent authority of Serbia shall notify the competent authority of Japan of such event in a timely manner after it has happened.
2. With reference to paragraph 4 of Article 13 of the Convention:
(1) It is understood that the term „comparable interests” includes interests in limited liability companies which are established under the laws of Serbia.
(2) For the purposes of that paragraph, the term “recognised stock exchange” means:
(I) any stock exchange established and regulated as such under the laws of either Contracting State; and
(II) any other stock exchange as may be agreed upon by the competent authorities of the Contracting States.
IN WITNESS WHEREOF the undersigned, being duly authorised thereto by their respective Governments, have signed this Protocol.
DONE in duplicate at Belgrade this 21st day of July, 2020 in the English language.
FOR THE REPUBLIC OF SERBIA
XXXXXX MALI
FOR JAPAN
XXXXXXX XXXXXXXX
У Г О В О Р ИЗМЕЂУ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И
ЈАПАНА
О ОТКЛАЊАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА У ОДНОСУ НА ПОРЕЗЕ НА ДОХОДАК
И СПРЕЧАВАЊУ ПОРЕСКЕ ЕВАЗИЈЕ И ИЗБЕГАВАЊА РЕПУБЛИКА СРБИЈА
И ЈАПАН
Са жељом да даље развијају своје економске односе и да појачају своју сарадњу у пореској материји,
У намери да закључе уговор о отклањању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак, без стварања могућности за неопорезивање или снижено опорезивање кроз пореску евазију или избегавање (укључујући и злоупотребу уговора, у циљу добијања олакшица предвиђених овим уговором, у посредну корист резидената трећих јурисдикција),
Споразумеле су се о следећем:
Члан 1.
ЛИЦА НА КОЈА СЕ ПРИМЕЊУЈЕ УГОВОР
1. Овај уговор примењује се на лица која су резиденти једне или обе државе уговорнице.
2. Овај уговор не утиче на право државе уговорнице да опорезује своје резиденте, осим у односу на погодности одобрене у складу са чланом 9. став 2. и чл. 19, 20, 23, 24, 25. и 27. овог уговора.
Члан 2.
ПОРЕЗИ НА КОЈЕ СЕ ПРИМЕЊУЈЕ УГОВОР
1. Овај уговор примењује се на порезе на доходак које заводи држава уговорница или њене политичке јединице или јединице локалне самоуправе, независно од начина наплате.
2. Порезима на доходак сматрају се сви порези који се заводе на укупан доходак или на делове дохотка, укључујући порезе на добитак од отуђења било које имовине, порезе на укупне износе зарада које исплаћују предузећа, као и порезе на прираст имовине.
3. Порези на које се примењује овај уговор су:
(1) у Јапану:
(I) порез на доходак;
(II) корпорацијски порез;
(III) посебан порез за реконструкцију;
(IV) локални корпорацијски порез; и
(V) локални порези на становнике. (у даљем тексту: „ јапански порез”);
(2) у Србији:
(I) порез на добит правних лица;
(II) порез на доходак грађана. (у даљем тексту: „српски порез”).
4. Овај уговор примењује се и на исте или битно сличне порезе који се после датума потписивања овог уговора заведу поред или уместо постојећих пореза. Надлежни органи држава уговорница обавештавају једни друге о значајним променама извршеним у њиховим пореским законима.
Члан 3.
ОПШТЕ ДЕФИНИЦИЈЕ
1. За потребе овог уговора, осим ако контекст не захтева другачије:
(1) изрази „држава уговорница” и „друга држава уговорница” означавају Јапан или Србију, зависно од смисла;
(2) израз „Јапан”, употребљен у географском смислу, означава целокупну територију Јапана, укључујући његово територијално море, на којој су на снази закони који се односе на јапански порез, као и сва подручја изван његовог територијалног мора, укључујући његово морско дно и подземље, над којом Јапан има суверена права у складу са међународним правом и на којој су на снази закони који се односе на јапански порез;
(3) израз „Србија” означава Републику Србију, а употребљен у географском смислу означава територију Републикe Србијe;
(4) израз „лице” обухвата физичко лице, компанију и свако друго друштво лица;
(5) израз „компанија” означава правно лице или било који ентитет који се сматра правним лицем за пореске сврхе;
(6) изрази „предузеће државе уговорнице” и „предузеће друге државе уговорнице” означавају предузеће којим управља резидент државе уговорнице, односно предузеће којим управља резидент друге државе уговорнице;
(7) израз „међународни саобраћај” означава саобраћај бродом или ваздухопловом, осим ако се саобраћај обавља бродом или ваздухопловом искључиво између места у држави уговорници, а предузеће које користи брод или ваздухополов није предузеће те државе уговорнице;
(8) израз „надлежан орган” означава:
(I) у Јапану, министра финансија или његовог овлашћеног представника; и
(II) у Србији, Министарство финансија или његовог овлашћеног Представника;
(9) израз „држављанин”, у односу на државу уговорницу, означава:
(I) физичко лице које има држављанство те државе уговорнице; и
(II) правно лице, партнерство или удружење које такав статус има на основу законодавства важећег у држави уговорници;
(10) израз „признати пензијски фонд” државе уговорнице, означава ентитет или аранжман основан на основу закона те државе уговорнице који се, према пореским законима те државе уговорнице сматра посебним лицем и:
(I) који је основан и који послује искључиво или скоро искључиво ради управљања или обезбеђивања пензијских погодности, као и помоћних и повремених погодности или других сличних накнада физичким лицима и који је, као такав, регулисала та држава уговорница, или једна од њених политичких јединица или јединица локалне самоуправе; или
(II) који је основан и који послује искључиво или скоро искључиво ради инвестирања средстава у корист других признатих пензијских фондова те државе уговорнице.
Ако би ентитет или аранжман који је основан на основу закона државе уговорнице, у складу са подтачком (I) или (II) представљао признати пензијски фонд и ако би се, према пореским законима те државе уговорнице, сматрао посебним лицем, за потребе овог уговора, сматраће се, посебним лицем које се, као такво сматра према пореским законима те државе уговорнице, а целокупна имовина и доходак ентитета или аранжмана сматраће се као имовина коју поседује или доходак који оствари то посебно лице, а не неко друго лице.
2. Када држава уговорница примењује овај уговор, сваки израз који у њему није дефинисан има значење, осим ако контекст не захтева другачије или су се надлежни органи, у складу са одредбама члана 25. овог уговора, договорили о другачијем значењу, према закону те државе уговорнице за потребе пореза на које се Уговор примењује и значење према важећим пореским законима које примењује та држава уговорница има предност у односу на значење које том изразу дају други закони те државе уговорнице.
Члан 4.
РЕЗИДЕНТ
1. Израз „резидент државе уговорнице”, за потребе овог уговора, означава лице које, према законима те државе уговорнице, подлеже опорезивању у тој држави уговорници по основу свог пребивалишта, боравишта, места главне канцеларије, места управе или другог мерила сличне природе, и укључује ту државу уговорницу, њену политичку јединицу или јединицу локалне самоуправе, као и признати пензијски фонд те државе уговорнице. Овај израз не обухвата лице које у тој држави уговорници подлеже опорезивању само за доходак из извора у тој држави уговорници.
2. Ако је, према одредбама става 1. овог члана, физичко лице резидент обе државе уговорнице, његов се статус одређује на следећи начин:
(1) сматра се да је резидент само државе уговорнице у којој има стално место становања; ако има стално место становања у обе државе, уговорнице сматра се да је резидент само државе уговорнице са којом су његове личне и економске везе тешње (средиште животних интереса);
(2) ако не може да се одреди у којој држави уговорници има средиште животних интереса или ако ни у једној држави уговорници нема стално место становања, сматра се да је резидент само државе уговорнице у којој има уобичајено место становања;
(3) ако има уобичајено место становања у обе државе уговорнице или га нема ни у једној од њих, сматра се да је резидент само државе уговорнице чији је држављанин;
(4) ако је држављанин обе државе уговорнице или ниједне од њих, надлежни органи држава уговорница решиће питање заједничким договором.
3. Ако је, према одредбама става 1. овог члана лице, осим физичког, резидент обе државе уговорнице, надлежни органи држава уговорница настоје да заједничким договором одреде државу уговорницу чијим резидентом се сматра то лице за потребе овог уговора, имајући у виду његово место главне канцеларије, место стварне управе, место у којем је оно основано или на други начин конституисано, или било које друге важне чиниоце. У одсуству таквог договора, то лице нема право на било коју олакшицу или изузимање од пореза предвиђено овим уговором.
Члан 5.
СТАЛНА ПОСЛОВНА ЈЕДИНИЦА
1. Израз „стална пословна јединица”, за потребе овог уговора, означава стално место преко кога предузеће потпуно или делимично обавља пословање.
2. Под изразом „стална пословна јединица” подразумева се нарочито:
(1) седиште управе;
(2) огранак;
(3) пословница;
(4) фабрика;
(5) радионица; и
(6) рудник, извор нафте или гаса, каменолом или друго место вађења, природних богатстава.
3. Градилиште или грађевински или инсталациони рад чини сталну пословну јединицу само ако траје дуже од 12 месеци;
4. Изузетно од претходних одредаба овог члана, под изразом „стална пословна јединица” не подразумева се:
(1) коришћење објеката и опреме искључиво у сврхе ускладиштења или излагања добара или робе која припада предузећу;
(2) одржавање залихе добара или робе која припада предузећу искључиво у сврху ускладиштења или излагања;
(3) одржавање залихе добара или робе која припада предузећу искључиво са сврхом да је друго предузеће преради;
(4) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху куповине добара или робе или прибављања обавештења за предузеће;
(5) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху обављања, за предузеће, било које делатности која није наведена у тач. (1) до (4) овог става, под условом да та делатност није припремног или помоћног карактера; или
(6) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху делатности наведених у тач. (1) до (5) овог става у било којој комбинацији под условом, да је укупна делатност сталног места пословања која настаје из ове комбинације припремног или помоћног карактера.
5. Став 4. овог члана не примењује се на стално место пословања које предузеће користи или одржава ако, исто предузеће или са њим блиско повезано предузеће обавља пословање на истом месту или на другом месту у истој држави уговорници и:
(1) то, или друго место, у складу са одредбама овог члана, представља сталну пословну јединицу предузећа или са њим блиско повезаног предузећа, или
(2) укупна делатност која настаје из комбинације делатности које, на истом месту, обављају два предузећа или, на два места, обавља исто предузеће или са њим блиско повезана предузећа, није припремног или помоћног карактера,под условом да пословне делатности које, на истом месту, обављају два предузећа или, на два места, обавља исто предузеће или са њим блиско повезана предузећа, представљају комплементарне функције које су део једног истог пословања.
6. Изузетно од одредаба ст. 1. и 2. овог члана али, у складу са одредбама става 7. овог члана, када лице ради у држави уговорници у име предузећа и, уобичајено, закључује уговоре или, уобичајено, игра главну улогу, што доводи до закључења уговора које предузеће, без суштинских измена, рутински закључује, а ти уговори су:
(1) у име предузећа; или
(2) за пренос власништва, или за доделу права на коришћење имовине у власништву тог предузећа или коју то предузеће има право да користи; или
(3) за пружање услуга од стране тог предузећа,
сматра се да то предузеће има сталну пословну јединицу у тој држави уговорници у односу на све делатности које то лице обавља за предузеће, осим ако су делатности тог лица ограничене на делатности наведене у ставу 4. овог члана које, ако би се обављале преко сталног места пословања (осим сталног места пословања на које се примењује став 5. овог члана) не би ово стално место пословања чиниле сталном пословном јединицом према одредбама става 4. овог члана.
7. Став 6. овог члана не примењује се када лице, које у држави уговорници ради у име предузећа друге државе уговорнице, обавља пословање у првопоменутој држави уговорници као независни агент а, за предузеће, ради у оквиру тог редовног пословања. Када, међутим, лице ради искључиво или скоро искључиво у име једног или више предузећа са којима је блиско повезано, то лице се, у односу на било које такво предузеће, не сматра независним агентом у смислу значења из овог става.
8. Чињеница да компанија која је резидент државе уговорнице контролише или је под контролом компаније која је резидент друге државе уговорнице или која обавља пословање у тој другој држави уговорници (преко сталне пословне јединице или на други начин) сама по себи није довољна да се једна компанија сматра сталном пословном јединицом друге компаније.
9. За потребе овог члана, лице или предузеће је блиско повезано са предузећем ако, на основу свих релевантних чињеница и околности, једно има контролу над другим или, обоје контролишу иста лица или предузећа. У сваком случају, сматра се да је лице или предузеће блиско повезано са предузећем ако, поседује непосредно или посредно више од 50 одсто стварних интереса у другом (или, у случају компаније, више од 50 одсто укупних гласова и вредности акција компаније или стварних интереса у капиталу компаније) или ако друго лице или предузеће поседује непосредно или посредно више од 50 одсто стварних интереса (или, у случају компаније, више од 50 одсто укупних гласова и вредности акција компаније или стварних интереса у капиталу компаније) у лицу и предузећу или у два предузећа.
Члан 6.
ДОХОДАК ОД НЕПОКРЕТНОСТИ
1. Доходак који резидент државе уговорнице оствари од непокретности (укључујући доходак од пољопривреде или шумарства) која се налази у другој држави уговорници може се опорезивати у тој другој држави уговорници.
2. Израз „непокретност” има значење према закону државе уговорнице у којој се односна непокретност налази. Овај израз у сваком случају обухвата припатке непокретности, сточни фонд и опрему која се користи у пољопривреди и шумарству, права на која се примењују одредбе општег закона о земљишној својини, плодоуживање непокретности и права на променљива или стална плаћања као накнаде за искоришћавање или за право на искоришћавање минералних налазишта, извора и других природних богатстава; бродови и иваздухоплови не сматрају се непокретностима.
3. Одредба става 1. овог члана примењује се на доходак који се оствари непосредним коришћењем, изнајмљивањем или другим начином коришћења непокретности.
4. Одредбе ст. 1. и 3. овог члана примењују се и на доходак од непокретности предузећа и на доходак од непокретности која се користи за обављање самосталних личних делатности.
Члан 7.
ДОБИТ ОД ПОСЛОВАЊА
1. Добит предузећа државе уговорнице опорезује се само у тој држави уговорници, осим ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази. Ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице, добит предузећа може се опорезивати у тој другој држави уговорници, али само до износа који се приписује тој сталној пословној јединици.
2. Зависно од одредбе става 3. овог члана, када предузеће државе уговорнице обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази, у свакој држави уговорници се тој сталној пословној јединици приписује добит коју би могла да оствари да је била одвојено и посебно предузеће које се бави истим или сличним делатностима, под истим или сличним условима и да је пословала потпуно самостално са предузећем чија је стална пословна јединица.
3. При одређивању добити сталне пословне јединице, као одбици признају се трошкови који су учињени за потребе сталне пословне јединице, укључујући трошкове управљања и опште административне трошкове, било у држави уговорници у којој се налази стална пословна јединица или на другом месту.
4. Сталној пословној јединици не приписује се добит ако та стална пословна јединица само купује добра или робу за предузеће.
5. За потребе претходних ставова, добит која се приписује сталној пословној јединици одређује се истом методом из године у годину, осим ако постоји оправдан и довољан разлог да се поступи друкчије.
6. Када добит обухвата делове дохотка који су регулисани посебним члановима овог уговора, одредбе овог члана не утичу на одредбе тих чланова.
Члан 8.
МЕЂУНАРОДНИ САОБРАЋАЈ
1. Добит предузећа државе уговорнице од обављања међународног саобраћаја бродовима или ваздухопловима опорезује се само у тој држави уговорници.
2. Изузетно од одредаба члана 2. овог уговора, предузеће државе уговорнице, у односу на обављање међународног саобраћаја бродовима или ваздухопловима, изузима се, у случају предузећа Србије, од јапанског пореза на пословне активности предузећа као и, у случају предузећа Јапана, од било којег пореза сличног јапанском порезу на пословне активности предузећа који се, после датума потписивања овог уговора заведе у Србији.
3. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењују се и на добит од учешћа у пулу, заједничком пословању или међународној пословној агенцији.
Члан 9.
ПОВЕЗАНА ПРЕДУЗЕЋА
1. Ако
(1) предузеће државе уговорнице учествује непосредно или посредно у управљању, контроли или имовини предузећа друге државе уговорнице, или
(2) иста лица учествују непосредно или посредно у управљању, контроли или имовини предузећа државе уговорнице и предузећа друге државе
уговорнице
и ако су и у једном и у другом случају, између та два предузећа, у њиховим трговинским или финансијским односима, договорени или наметнути услови који се разликују од услова који би били договорени између независних предузећа, добит коју би, да нема тих услова, остварило једно од предузећа, али је због тих услова није остварило, може се укључити у добит тог предузећа и сходно томе опорезовати.
2. Ако држава уговорница укључује у добит предузећа те државе уговорнице добит за коју је предузеће друге државе уговорнице опорезовано у тој другој држави уговорници, и сходно томе је опорезује, и ако је тако укључена добит она добит коју би предузеће првопоменуте државе уговорнице остварило да су услови договорени између та два предузећа били они услови које би договорила независна предузећа, та друга држава уговорница врши одговарајућу корекцију износа пореза који је у њој утврђен на ту добит. Приликом вршења те корекције, водиће се рачуна о осталим одредбама овог уговора и, ако је то потребно, надлежни органи држава уговорница међусобно ће се консултовати.
Члан 10.
ДИВИДЕНДЕ
1. Дивиденде које исплаћује компанија резидент државе уговорнице резиденту друге државе уговорнице могу се опорезивати у тој другој држави уговорници.
2. Дивиденде које исплаћује компанија која је резидент државе уговорнице могу се опорезивати и у тој држави уговорници, у складу са законима те државе уговорнице, али ако је стварни власник дивиденди резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може бити већи од:
(1) 5 одсто бруто износа дивиденди ако је стварни власник компанија која, у току периода од 365 дана који укључује датум утврђивања права на дивиденде (ради израчунавања тог периода, не узимају се у обзир промене власништва које би непосредно произилазиле из корпоративне реорганизације, као што су спајање или раздвајање компаније која поседује акције компаније која исплаћује дивиденде или спајање или раздвајање компаније која исплаћује дивиденде) непосредно има најмање 25 одсто:
(I) у случају када је компанија која исплаћује дивиденде резидент Јапана, гласачких права те компаније;
(II) у случају када је компанија која исплаћује дивиденде резидент Србије, капитала те компаније;
(2) 10 одсто бруто износа дивиденди у свим другим случајевима.
3. Изузетно од одредаба става 2. овог члана, дивиденде које се у држави уговорници чији је резидент компанија која исплаћује дивиденде, компанији која исплаћује дивиденде могу одбити приликом обрачуна опорезивог дохотка, могу се опорезивати у тој држави уговорници, у складу са законима те државе уговорнице, али ако је стварни власник дивиденди резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може бити већи од 10 одсто бруто износа дивиденди.
4. Одредбе ст. 2. и 3. овог члана утичу на опорезивање добити компаније из које се дивиденде исплаћују.
5. Израз „дивиденде”, у овом члану, означава доходак од акција или других
права учешћа у добити која нису потраживања дуга, као и доходак од других права компаније који је порески изједначен са дохотком од акција у законима државе уговорнице чији је резидент компанија која врши расподелу.
6. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако стварни власник дивиденди, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници чији је резидент компанија која исплаћује дивиденде, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави уговорници или обавља у тој другој држави уговорници самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој држави уговорници, а акције на основу којих се дивиденде исплаћују стварно припадају тој сталној пословној јединици или сталној бази. У том случају примењују се, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог уговора.
7. Ако компанија која је резидент државе уговорнице остварује добит или доходак из друге државе уговорнице, та друга држава уговорница не може да заведе порез на дивиденде које исплаћује компанија, осим ако су те дивиденде исплаћене резиденту те друге државе уговорнице или ако акције на основу којих се дивиденде исплаћују стварно припадају сталној пословној јединици или сталној бази која се налази у тој другој држави уговорници, нити да нерасподељену добит компаније опорезује порезом на нерасподељену добит компаније, чак и ако се исплаћене дивиденде или нерасподељена добит у потпуности или делимично састоје од добити или дохотка који су настали у тој другој држави уговорници.
Члан 11. КАМАТА
1. Камата која настаје у држави уговорници а исплаћује се резиденту друге државе уговорнице може се опорезивати у тој другој држави уговорници.
2. Камата која настаје у држави уговорници може се опорезивати и у тој држави уговорници, у складу са законима те државе, али ако је стварни власник камате резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може бити већи од 10 одсто бруто износа камате.
3. Изузетно од одредбе става 2. овог члана, камата која настаје у држави уговорници опорезује се само у другој држави уговорници ако:
(1) камату стварно поседује та друга држава уговорница, њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе, централна банка те друге државе уговорнице или било која институција коју у потпуности поседује та друга држава уговорница или њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе;
(2) камату стварно поседује резидент те друге државе уговорнице по основу потраживања које гарантује, обезбеђује, или посредно финансира та друга држава уговорница, њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе, централна банка те друге државе уговорнице или било која институција коју у потпуности поседује та друга држава уговорница или њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе.
4. Израз „камата”, у овом члану, означава доходак од потраживања дуга сваке врсте, независно од тога да ли су обезбеђена залогом и да ли се на основу њих стиче право на учешће у добити дужника, а нарочито доходак од државних хартија од вредности и доходак од обвезница или записа, укључујући премије и награде на такве хартије од вредности, обвезнице или записе, као и остали доходак који је порески изједначен са дохотком од позајмљеног новца у
законима државе уговорнице у којој доходак настаје. Доходак регулисан у члану
10. овог уговора и казнена камата не сматрају се каматом за сврхе овог члана.
5. Одредбе ст. 1, 2. и 3. овог члана не примењују се ако стварни власник камате, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој камата настаје, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави уговорници или ако обавља у тој другој држави самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој држави уговорници, а потраживање дуга на које се плаћа камата је стварно повезано с том сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се примењују, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог уговора.
6. Сматра се да камата настаје у држави уговорници када је исплатилац камате резидент те државе уговорнице. Када лице које плаћа камату, без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице, има у тој држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу у вези са којом је повезан дуг на који се плаћа камата, а ту камату сноси та стална пословна јединица или стална база, сматра се да камата настаје у држави уговорници у којој се налази стална пословна јединица или стална база.
7. Ако износ камате, због посебног односа између платиоца камате и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду потраживање дуга за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца камате и стварног власника, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају вишак плаћеног износа опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.
Члан 12.
АУТОРСКЕ НАКНАДЕ
1. Ауторске накнаде које настају у држави уговорници а исплаћују се резиденту друге државе уговорнице, могу се опорезивати у тој другој држави уговорници.
2. Ауторске накнаде које настају у држави уговорници могу се опорезивати и у тој држави уговорници, у складу са законима те државе уговорнице, али ако је стварни власник ауторских накнада резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може бити већи од:
(1) 5 одсто бруто износа ауторских накнада за коришћење или за право коришћења ауторског права на књижевно, уметничко или научно дело, укључујући биоскопске филмове;
(2) 10 одсто бруто износа ауторских накнада за коришћење или за право коришћења патента, заштитног знака, нацрта или модела, плана, тајне формуле или поступка, за коришћење или за право коришћења индустријске, комерцијалне или научне опреме или за обавештења која се односе на индустријска, комерцијална или научна искуства.
3. Израз „ауторске накнаде”, у овом члану, означава плаћања било које врсте која су примљена као накнада за коришћење или за право коришћења ауторског права на књижевно, уметничко или научно дело, укључујући биоскопске филмове, или патента, заштитног знака, нацрта или модела, плана, тајне формуле или поступка, за коришћење или за право коришћења индустријске, комерцијалне или научне опреме или за обавештења која се односе на индустријска, комерцијална или научна искуства.
4. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако стварни власник ауторских накнада, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој
држави уговорници у којој ауторске накнаде настају, преко сталне пословне јединице која се налази у тој другој држави уговорници или у тој другој држави уговорници обавља самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој другој држави уговорници, а право или имовина на основу којих се ауторске накнаде плаћају стварно припадају тој сталној пословној јединици или сталној бази. У том случају примењују се, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог уговора.
5. Сматра се да ауторске накнаде настају у држави уговорници када је исплатилац резидент те државе уговорнице. Када лице које плаћа ауторске накнаде, без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице, има у држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу у вези са којом је настала обавеза плаћања ауторских накнада, а те ауторске накнаде падају на терет те сталне пословне јединице или сталне базе, сматра се да ауторске накнаде настају у држави у којој се налази стална пословна јединица или стална база.
6. Ако износ ауторских накнада, због посебног односа између платиоца и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду коришћење, право или информацију за које се оне плаћају, прелази износ који би био уговорен између платиоца и стварног власника да таквог односа нема, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају вишак плаћеног износа опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.
Члан 13.
КАПИТАЛНИ ДОБИТАК
1. Добитак који оствари резидент државе уговорнице од отуђења непокретности наведене у члану 6. овог уговора, а која се налази у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави уговорници.
2. Добитак од отуђења било које имовине, осим непокретности наведене у члану 6. овог уговора, која чини део пословне имовине сталне пословне јединице коју предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници или од покретних ствари које припадају сталној бази коју користи резидент државе уговорнице у другој држави уговорници за обављање самосталних личних делатности, укључујући и приходе од отуђења те сталне пословне јединице (саме или заједно с целим предузећем) или сталне базе, може се опорезивати у тој другој држави уговорници.
3. Добитак који оствари предузеће државе уговорнице које бродове или ваздухоплове користи у међународном саобраћају, од отуђења тих бродова или ваздухоплова или од било које имовине, осим непокретности наведене у члану
6. овог уговора која служи за коришћење тих бродова или ваздухоплова опорезује се само у тој држави уговорници.
4. Добитак који оствари резидент државе уговорнице од отуђења акција компаније или упоредивих интереса као што су интереси у партнерству или трусту, може се опорезивати у другој држави уговорници ако су, у било којем периоду у току 365 дана који претходе отуђењу, ове акције или упоредиви интереси минимум 50 одсто своје вредности остварили непосредно или посредно од непокретности, како је дефинисана у члану 6. овог уговора, која се налази у тој другој држави уговорници, осим ако се тим акцијама или упоредивим интересима тргује на признатој берзи а, резидент и лица повезана са тим резидентом поседују укупно 5 одсто или мање, класе тих акција или упоредивих интереса.
5. Добитак од отуђења било које имовине, осим имовине наведене у ст. 1, 2, 3. и 4. овог члана, опорезује се само у држави уговорници чији је резидент лице које је отуђило имовину.
Члан 14.
САМОСТАЛНЕ ЛИЧНЕ ДЕЛАТНОСТИ
1. Доходак који оствари физичко лице које је резидент државе уговорнице од професионалних делатности или од других самосталних делатности опорезује се само у тој држави уговорници, осим ако за обављање својих делатности има сталну базу коју редовно користи у другој држави уговорници. Ако има такву сталну базу, доходак се може опорезивати у тој другој држави уговорници али, само део дохотка који се приписује тој сталној бази.
2. Израз „професионалне делатности” посебно обухвата самосталне научне, књижевне, уметничке, образовне или наставне делатности, као и самосталне делатности лекара, адвоката, инжењера, архитеката, стоматолога и рачуновођа.
Члан 15.
РАДНИ ОДНОС
1. Зависно од одредаба чл. 16, 18. и 19. овог уговора, зараде, накнаде и друга слична примања која резидент државе уговорнице оствари из радног односа опорезују се само у тој држави уговорници, осим ако се рад обавља у другој држави уговорници. Ако се рад обавља у другој држави уговорници, таква примања која се у њој остварују могу се опорезивати у тој другој држави уговорници.
2. Изузетно од одредаба става 1. овог члана, примања која резидент државе уговорнице оствари из радног односа у другој држави уговорници опорезују се само у првопоменутој држави уговорници:
1) ако прималац борави у другој држави уговорници у периоду или периодима који укупно не прелазе 183 дана у периоду од дванаест месеци који почиње или се завршава у односној пореској години, и
2) ако се примања исплаћују од стране или у име послодавца који није резидент друге државе, и
3) ако примања не падају на терет сталне пословне јединице или сталне базе коју послодавац има у другој држави уговорници.
3. Изузетно од претходних одредаба овог члана, примања која оствари резидент државе уговорнице, као члан редовне посаде брода или ваздухоплова, из радног односа обављеног на броду или ваздухоплову који се користе у међународном саобраћају, осим на броду или ваздухоплову који се користе искључиво унутар друге државе уговорнице, опорезују се само у првопоменутој држави уговорници.
Члан 16.
ПРИМАЊА ДИРЕКТОРА
Примања директора и друга слична примања која оствари резидент државе уговорнице, у својству члана одбора директора или сличног органа компаније која је резидент друге државе уговорнице, могу се опорезивати у тој другој држави уговорници.
Члан 17.
ИЗВОЂАЧИ И СПОРТИСТИ
1. Изузетно од одредаба чл. 14. и 15. овог уговора, доходак који оствари резидент државе уговорнице као извођач од личног обављања делатности позоришног, филмског, радио или телевизијског уметника, или музичара или спортисте у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Ако доходак од лично обављених делатности извођача или спортисте не припада лично извођачу или спортисти него другом лицу, тај доходак се, изузетно од одредаба чл. 14. и 15. овог уговора, може опорезивати у држави уговорници у којој су обављене делатности извођача или спортисте.
Члан 18. ПЕНЗИЈЕ
Зависно од одредаба члана 19. став 2. овог уговора, пензије и друга слична примања која стварно поседује резидент државе уговорнице опорезују се само у тој држави уговорници.
Члан 19.
ДРЖАВНА СЛУЖБА
1. (1) Зараде, накнаде и друга слична примања које плаћа држава уговорница или њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе физичком лицу, за услуге учињене тој држави уговорници или политичкој јединици или јединици локалне самоуправе, опорезују се само у тој држави уговорници.
(2) Зараде, накнаде и друга слична примања опорезују се само у другој држави уговорници ако су услуге учињене у тој другој држави уговорници, а физичко лице је резидент те друге државе уговорнице које је:
(I) држављанин те друге државе уговорнице; или
(II) које није постало резидент те друге државе само због вршења услуга.
2. (1) Независно од одредаба става 1. овог члана, пензије и друга слична примања које физичком лицу плаћа држава уговорница или њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе непосредно или из фондова у које су уплаћивани доприноси, за услуге учињене тој држави уговорници или политичкој јединици или јединици локалне самоуправе опорезује се само у тој држави уговорници.
(2) Пензије и друга сличана примања опорезују се само у другој држави уговорници ако је физичко лице резидент и држављанин те друге државе уговорнице.
3. Одредбе чл. 15, 16, 17. и 18. овог уговора примењују се на зараде, накнаде, пензије и друга слична примања за услуге учињене у вези са привредном делатношћу државе уговорнице или њене политичке јединице или јединице локалне самоуправе.
Члан 20. СТУДЕНТИ
Студент или лице на стручној обуци које је непосредно пре одласка у државу уговорницу било резидент или је резидент друге државе уговорнице, а борави у
првопоменутој држави уговорници искључиво ради образовања или обучавања, не опорезује се у тој држави уговорници за примања која добија за издржавање, образовање или обучавање, под условом да су та примања из извора ван те државе уговорнице. Изузимање предвиђено у овом члану Уговора, примењује се на лице на стручној обуци само за период који не прелази једну годину од датума када је то лице први пут започело своју обуку у тој држави уговорници.
Члан 21.
ТИХО ПАРТНЕРСТВО
Изузетно од било које друге одредбе овог уговора, доходак који, у односу на уговор о тихом партнерству (у Јапану, Tokumei Kumiai) или у односу на неки други сличан уговор, оствари тихи партнер који је резидент Јапана, може се опорезивати у другој држави уговорници у складу са законима те друге државе уговорнице, под условом да тај доходак настаје у тој другој држави уговорници, као и да се у тој другој држави уговорници може одбити приликом обрачуна опорезивог дохотка исплатиоца.
Члан 22.
ОСТАЛИ ДОХОДАК
1. Делови дохотка које стварно поседује резидент државе уговорнице, без обзира на то где настају, који нису регулисани у претходним члановима овог уговора опорезују се само у тој држави уговорници.
2. Одредба става 1. овог члана не примењује се на доходак, осим на доходак од непокретности дефинисане у члану 6. став 2. овог уговора, ако стварни власник тог дохотка, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази или ако у тој другој држави уговорници обавља самосталне личне делатности из сталне базе која се у њој налази, а право или имовина на основу којих се доходак плаћа су, стварно повезани са сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се, према потреби, примењују одредбе члана 7. или члана 14. овог уговора.
3. Ако износ дохотка наведеног у ставу 1. овог члана, због посебног односа између исплатиоца и стварног власника или између њих и трећег лица, прелази износ који би уговорили исплатилац и стварни власник да таквог односа нема, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају вишак износа дохотка опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.
Члан 23.
ОТКЛАЊАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА
1. У Јапану се двоструко опорезивање отклања на следећи начин:
У складу са одредбама закона Јапана који се односе на одобравање кредита од јапанског пореза, за порез који се плаћа у било којој земљи која није Јапан, ако резидент Јапана остварује доходак из Србије који се, у складу са одредбама овог уговора, може опорезивати у Србији, износ српског пореза који се плаћа у вези са тим дохотком признаје се као кредит у односу на јапански порез који се разрезује том резиденту. Износ кредита не може бити већи од износа јапанског пореза који се односи на тај доходак.
2. У Србији се двоструко опорезивање отклања на следећи начин:
1) Ако резидент Србије остварује доходак који се, у складу са одредбама
овог уговора, може опорезивати у Јапану, Србија одобрава као одбитак од српског пореза на доходак тог резидента, износ једнак јапанском порезу који је плаћен у Јапану.
Тај одбитак не може бити већи од дела српског пореза на доходак, како је обрачунат пре извршеног одбијања, који одговара дохотку који се може опорезивати у Јапану.
2) Ако је, у складу са неком одредбом Уговора, доходак који оствари резидент Србије изузет од пореза у Србији, Србија може, при обрачунавању пореза на остали доходак тог резидента, да узме у обзир изузети доходак.
Члан 24.
ЈЕДНАК ТРЕТМАН
1. Држављани државе уговорнице не подлежу у другој држави уговорници опорезивању или захтеву у вези с опорезивањем које је друкчије или теже од опорезивања и захтева у вези с опорезивањем, посебно у односу на резидентност, којима држављани те друге државе уговорнице у истим условима, подлежу или могу подлећи. Одредба овог става се, независно од одредбе члана 1. ово уговора, примењује и на лица која нису резиденти једне или обе државе уговорнице.
2. Опорезивање сталне пословне јединице коју предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници не може бити неповољније у тој другој држави уговорници од опорезивања предузећа те друге државе уговорнице која обављају исте делатности. Одредба овог става не може се тумачити тако да обавезује државу уговорницу да резидентима друге државе уговорнице одобрава лична ослобађања, олакшице и умањења за сврхе опорезивања због личног статуса или породичних обавеза које одобрава својим резидентима.
3. Камата, ауторске накнаде и друге исплате које предузеће државе уговорнице плаћа резиденту друге државе уговорнице, при утврђивању опорезиве добити тог предузећа, одбијају се под истим условима као да су плаћене резиденту првопоменуте државе уговорнице, осим када се примењују одредбе члана 9. став 1, члана 11. став 7. члана 12. став 6. или члана 22. став
3. овог уговора.
4. Предузећа државе уговорнице чију имовину потпуно или делимично поседују или контролишу, посредно или непосредно, један или више резидената друге државе уговорнице, у првопоменутој држави уговорници не подлежу опорезивању или обавези у вези с опорезивањем, које је друкчије или теже од опорезивања и обавеза у вези с опорезивањем коме друга слична предузећа првопоменуте државе уговорнице подлежу или могу подлећи.
5. Одредбе овог члана примењују се, изузетно од одредаба члана 2. овог уговора, на порезе сваке врсте и описа које заводи држава уговорница или њене политичке јединице или јединице локалне самоуправе.
Члан 25.
ПОСТУПАК ЗАЈЕДНИЧКОГ ДОГОВАРАЊА
1. Ако лице сматра да мере једне или обе државе уговорнице доводе или ће довести до тога да не буде опорезовано у складу с одредбама овог уговора, оно може, без обзира на правна средства предвиђена унутрашњим законом тих држава уговорница, да изложи свој случај надлежном органу државе уговорнице чији је резидент или, ако његов случај потпада под члан 24. став 1. овог уговора оне државе уговорнице чији је држављанин. Случај мора бити
изложен у року од три године од дана првог обавештења о мери која доводи до опорезивања које није у складу са одредбама овог уговора.
2. Ако надлежни орган сматра да је приговор оправдан и ако није у могућности да сам дође до задовољавајућег решења, настојаће да случај реши заједничким договором с надлежним органом друге државе уговорнице ради избегавања опорезивања које није у складу с одредбама овог уговором. Постигнути договор примењује се без обзира на временска ограничења у унутрашњем закону држава уговорница.
3. Надлежни органи држава уговорница настоје да заједничким договором отклоне тешкоће или нејасноће које настају при тумачењу или примени овог уговора. Они се могу и заједнички саветовати ради отклањања двоструког опорезивања у случајевима који нису предвиђени Уговором.
4. Надлежни органи држава уговорница могу непосредно међусобно општити, укључујући општење преко заједничке комисије коју чине они сами или њихови представници, ради постизања договора у смислу претходних ставова овог члана.
Члан 26.
РАЗМЕНА ОБАВЕШТЕЊА
1. Надлежни органи држава уговорница размењују обавештења за која се може предвидети да ће бити од значаја за примену одредаба овог уговора или за администрирање или принудно извршење унутрашњих закона који се односе на порезе сваке врсте и описа које заводе државе уговорнице или њихове политичке или административне јединице или јединице локалне самоуправе, ако опорезивање предвиђено тим законима није у супротности с овим уговором. Размена обавештења није ограничена чл. 1. и 2. овог уговора.
2. Обавештење примљено, на основу става 1. овог члана, од државе уговорнице сматра се тајном исто као и обавештење добијено према унутрашњим законима те државе уговорнице и може се саопштити само лицима или органима (укључујући судове и управне органе) који су надлежни за разрез или наплату, принудно или судско извршење, решавање по жалбама, у односу на порезе наведене у ставу 1. овог члана или у односу на контролу напред наведеног. Та лица или органи користе обавештења само за те сврхе. Они могу саопштити обавештења у јавном судском поступку или у судским одлукама. Изузетно од наведеног, обавештења примљена од државе уговорнице могу се користити за друге сврхе, када се таква обавештења, по законима обе државе уговорнице, могу користити за друге сврхе и, када надлежни орган државе уговорнице која даје обавештење одобри такво коришћење.
3. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не могу се ни у ком случају тумачити као обавеза државе уговорнице да:
(1) предузима управне мере супротне законима или управној пракси те или друге државе уговорнице;
(2) даје обавештења која се не могу добити на основу закона или у редовном управном поступку те или друге државе уговорнице;
(3) даје обавештења која откривају трговинску, пословну, индустријску, комерцијалну или професионалну тајну или пословни поступак или обавештење чије би саопштење било супротно јавном поретку;
4. Уколико држава уговорница тражи обавештења у складу са овим чланом, друга држава уговорница ће користити своје мере да би прибавила тражена
обавештења, чак и да тој другој држави уговорници та обавештења можда нису потребна за сопствене пореске сврхе. Обавеза садржана у претходној реченици подлеже ограничењима из става 3. овог члана, осим ако би та ограничења онемогућила државу уговорницу да даје обавештења само због тога што не постоји домаћа потреба за таквим обавештењима.
5. Одредбе става 3. овог члана не могу се ни у ком случају тумачити као могућност државе уговорнице да одбије давање обавештења само зато што обавештења поседује банка, друга финансијска институција, заступник или лице које ради у агенцији или у фидуцијарном својству или које има везе са власништвом интереса у лицу.
Члан 27.
ЧЛАНОВИ ДИПЛОМАТСКИХ МИСИЈА И КОНЗУЛАТА
Одредбе овог уговора не утичу на пореске повластице чланова дипломатских мисија или конзулата предвиђене општим правилима међународног права или одредбама посебних уговора.
1. (1) Ако
Члан 28.
ПРАВО НА ПОГОДНОСТИ
(I) предузеће државе уговорнице остварује доходак из друге државе уговорнице а првопоменута држава уговорница тај доходак сматра дохотком који се приписује сталној пословној јединици предузећа која се налази у трећој јурисдикцији; а
(II) добит која се приписује тој сталној пословној јединици је изузета од пореза у првопоменутој држави уговорници,
погодности из овог уговора не примењују се на било који део дохотка на који је порез у трећој јурисдикцији мањи од 60 одсто од пореза који би на тај део дохотка био разрезан у првопоменутој држави уговорници, ако би се та стална пословна једицина налазила у првопоменутој држави уговорници. У том случају, изузетно од било које друге одредбе Уговора, било који доходак на који се примењују одредбе овог става опорезује се у складу са унутрашњим законом друге државе уговорнице.
(2) Тачка (1) овог става не примењује се ако је доходак из друге државе уговорнице описан у тој тачки остварен или је повремено повезан са активним пословањем које се обавља преко сталне пословне јединице (осим послова улагања, управљања улагањима или улагања за сопствени рачун предузећа, изузимајући послове из области банкарства, осигурања или послове у вези са хартијама од вредности које обавља банка, осигуравајуће предузеће или регистровани дилер хартија од вредности).
(3) Ако се, у складу са тачком (1) овог члана, погодности из Уговора не одобре у односу на део дохотка који оствари резидент државе уговорнице, надлежни орган друге државе уговорнице може, ипак, одобрити те погодности у односу на тај део дохотка ако, као одговор на захтев тог резидента, тај надлежни орган утврди да је одобравање погодности оправдано, јер се услови из тач. (1) и (2) овог става на њега не примењују (као што је постојање губитака). Надлежни орган државе уговорнице којем је, у складу са претходном реченицом, захтев поднео резидент друге државе уговорнице, пре усвајања или одбијања
xxxxxxx, обавиће консултације са надлежним органом те друге државе уговорице.)
2. Изузетно од осталих одредаба овог уговора, погодност из овог уговора не одобрава се у односу на део дохотка ако се, узимајући у обзир све релевантне чињенице и околности, основано може закључити да је стицање погодности био један од главних разлога било којег аранжмана или трансакције која је непосредно или посредно резултирала том погодношћу, осим ако се установи да би одобравање те погодности у тим околностима било у складу са циљем и сврхом одговарајућих одредаба Уговора.
Члан 29. НАЗИВИ
Називи чланова овог уговора наведени су само ради упућивања и не утичу на тумачење Уговора.
Члан 30.
СТУПАЊЕ НА СНАГУ
1. Овај уговор се одобрава у складу са законским поступцима сваке државе уговорнице и ступа на снагу тридесетог дана након размене дипломатских нота које означавају то одобравање.
2. Овај уговор се примењује:
(1) у Јапану:
(I) у односу на порезе који се наплаћују у односу на пореску годину, за порезе за било које пореске године које почињу првог јануара или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој Уговор ступа на снагу; и
(II) у односу на порезе који се не наплаћују у односу на пореску годину, за порезе који се наплаћују првог јануара или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој Уговор ступа на снагу; и
(2) Србији:
у односу на порезе на доходак који је остварен у свакој пореској години која почиње првог јануара или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој Уговор ступа на снагу.
3. Изузетно од одредаба става 2. овог члана, одредбе члана 26. овог уговора примењују се од датума ступања на снагу овог уговора, без обзира на датум када су порези наплаћени или без обзира на годину на коју се порези односе.
Члан 31.
ПРЕСТАНАК ВАЖЕЊА
Овај уговор остаје на снази док га не откаже једна од држава уговорница. Држава уговорница може отказати Уговор достављањем дипломатским путем другој држави уговорници писменог обавештења о престанку важења најкасније шест месеци пре краја било које календарске године који почиње после истека пет година од дана ступања Уговора на снагу. У том случају, Уговор престаје да се примењује:
(1) у Јапану:
(I) у односу на порезе који се наплаћују у односу на пореску годину, за порезе за било које пореске године које почињу првог јануара или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој је дато обавештење о престанку важења; и
(II) у односу на порезе који се не наплаћују у односу на пореску годину, за порезе који се наплаћују првог јануара или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој је дато обавештење о престанку важења; и
(2) у Србији:
у односу на порезе на доходак који је остварен у свакој пореској години која почиње првог јануара или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој је дато обавештење о престанку важења.
У потврду чега су доле потписани, пуноважно за то овлашћени од стране својих влада, потписали овај уговор.
Сачињено у дупликату у Београду овог 21. дана јула 2020. године на енглеском језику.
ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ XXXXXX XXXX
ЗА ЈАПАН XXXXXX XXXXXXXX
ПРОТОКОЛ
У тренутку потписивања Уговора између Републике Србије и Јапана о отклањању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и спречавању пореске евазије и избегавања (у даљем тексту: „Уговорˮ) Република Србија и Јапан су се сагласили о следећим одредбама које чине саставни део Уговора:
1. У вези са чл. 11. и 12. Уговора:
Ако, после потписивања Уговора, Србија са трећом јурисдикцијом потпише порески уговор о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак који садржи повољнији порески третман камате (осим камате наведене у члану 11. став 3. Уговора) или ауторских накнада наведених у, зависно од случаја, члану 11. или члану 12. Уговора, од оног из одговарајућег члана Уговора, државе уговорнице ће, на захтев Јапана, започети преговоре ради укључивања у Уговор тог повољнијег третмана. Надлежни орган Србије ће, након што се то догоди, о томе благовремено, обавестити надлежни орган Јапана.
2. У вези са чланом 13. став 4. Уговора:
(1) Подразумева се, да израз „упоредиви интереси” обухвата интересе у друштвима са ограниченом одговорношћу која су основана у складу са законима Србије.
(2) За потребе тог става, израз „призната берза”, означава:
(I) било коју берзу основану и уређену као такву у складу са законима једне или друге државе уговорнице; и
(II) било коју другу берзу око које су се сагласили надлежни органи држава уговорница.
У потврду чега су доле потписани, пуноважно за то овлашћени од стране својих влада, потписали овај протокол.
Сачињено у дупликату у Београду овог 21. дана јула 2020. године на енглеском језику.
ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ XXXXXX XXXX
ЗА ЈАПАН XXXXXX XXXXXXXX
Члан 3.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
„Службеном гласнику Републике Србије – Међународни уговори”.
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
I. Уставни основ за доношење Закона
Уставни основ за доношење овог закона, xxxxxxx је у члану 99. став 1. тачка 4. Устава Републике Србије, према којем Народна скупштина потврђује међународне уговоре када је законом предвиђена обавеза њиховог потврђивања.
II. Разлози за потврђивање Уговора и циљеви који се њиме желе остварити
Нацрт уговора између Републике Србије и Јапана o отклањању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и спречавању пореске евазије и избегавања (у даљем тексту: Уговор) парафиран је у Токију, 27. новембра 2019. године. Две стране су се сагласиле о потреби предузимања свих мера неопходних за што скорије потписивање Уговора.
С тим у вези, Влада је, Закључком 05 Број: 018-1633/2020 од 27. фебруара 2020. године, усвојила Нацрт уговора између Републике Србије и Јапана o отклањању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и спречавању пореске евазије и избегавања (тачка 2. Закључка).
Влада је задужила Министарство финансија да предложи лице које ће, у име Владе као заступника Републике Србије, потписати наведени уговор, онда када се са Јапаном постигне договор о термину и месту потписивања, као и о нивоу потписника (тачка 3. Закључка).
С обзиром на наведено, са Јапаном је (на њихов предлог) договорено да се Уговор потпише у Београду, 21. јула 2020. године.
Договорено је, да Уговор, потпише Xxxxxx Xxxx, министар финансија. Влада је, Закључком 05 Број: 119-5572/2020 од 10. јула 2020. године,
овластила Синишу Малог, министра финансија да, у име Xxxxx, као заступника Републике Србије, потпише Уговор између Републике Србије и Јапана o отклањању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и спречавању пореске евазије и избегавања.
Уговор је потписан 21. јула 2020. године у Београду. У име Владе, као заступника Републике Србије, Уговор је потписао Xxxxxx Xxxx, министар финансија, а у име Јапана, Њ.Е. Xxxxxx Xxxxxxxx, амбасадор Јапана у Републици Србији.
Закључење Уговора представља значајан допринос унапређењу билатералне привредне и финансијске сарадње Републике Србије и Јапана, јер се њиме отклања проблем двоструког опорезивања физичких и правних лица - резидената две државе. Уговор обезбеђује заједничке критеријуме за одређивање права опорезивања појединих категорија дохотка.
Напомињемо, да Уговор стимулише улагање капитала резидената Републике Србије у Јапану и резидената Јапана у Републици Србији.
Имајући у виду наведено, генерално можемо закључити да закључење Уговора обезбеђује правни предуслов за ефикасније привређивање и
конкурентност предузећа Републике Србије у Јапану, односно предузећа Јапана у Републици Србији, што представља значајан допринос унапређењу билатералне привредне и финансијске сарадње.
Посебно указујемо, да Уговор представља предуслов за будућа улагања јапанских инвеститора у привреду Републике Србије, односно стварање услова за њихово учешће у процесу приватизације, али и за коришћење одговарајућих финансијских инструмената за подстицање виших облика билатералне економске сарадње.
III. Објашњење основних правних института и појединачних решења Одредбом члана 1. Предлога закона предвиђа се потврђивање Уговора
између Републике Србије и Јапана o отклањању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и спречавању пореске евазије и избегавања, потписаног 21. јула 2020. године у Београду.
Одредба члана 2. Предлога закона садржи текст Уговора између Републике Србије и Јапана o отклањању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и спречавању пореске евазије и избегавања, у оригиналу на енглеском језику и преводу на српски језик.
У одредби члана 3. Предлога закона прописује се ступање на снагу овог закона.
IV. Оцена потребних финансијских средстава за спровођење Закона
За спровођење овог закона нису потребна финансијска средства из буџета Републике Србије.
V. Анализа ефеката Закона
У складу са одредбама члана 40. став 2. и члана 46. став 6. Пословника Владе („Службени гласник РС”, бр. 61/06 - пречишћен текст, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13 и 76/14), уз Предлог закона о потврђивању Уговора између Републике Србије и Јапана o отклањању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и спречавању пореске евазије и избегавања не треба приложити Анализу ефеката закона, с обзиром да доношење овог закона представља испуњавање међународне обавезе.
Имајући у виду да је реч о потврђивању међународног уговора и испуњавању међународне обавезе, текст уговора није могуће једнострано мењати.