Једина сврха овог документа je, да олакша разумевање и примену МК на Уговор, а документ не представља извор права. Аутентични правни текстови Уговора и МК имају предност и остају примењиви правни текстови.
КОМБИНОВАНИ ТЕКСТ
Мултилатералне конвенције за примену мера које се у циљу спречавања ерозије пореске основице и премештања добити односе на пореске уговоре
и
Уговора између Владе Републике Србије и Владе Републике Индонезије о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак
Опште напомене у вези са комбинованим текстом
Овај документ представља комбиновани текст за примену Уговора између Владе Републике Србије и Владе Републике Индонезије о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак, потписаног 28. фебруара 2011. године (Уговор) измењеног Мултилатералном конвенцијом за примену мера које се у циљу спречавања ерозије пореске основице и премештања добити односе на пореске уговоре коју су, Република Србија (Србија) и Република Индонезија (Индонезија) потписале 7. јуна 2017. године (МК).
Овај документ је припремио надлежни орган Србије и он представља његово разумевање измена које су у Уговор унете због МК. У припреми овог документа, надлежни српски орган се консултовао са индонежанским званичницима.
Документ је припремљен, на основу става Србије о МК који је Депозитару, након потврђивања, достављен 5. јуна 2018. године, као и става Индонезије о МК који је Депозитару, након потврђивања, достављен 28. априла 2020. године. Ови ставови о МК се могу променити, као што то и предвиђа МК. Промена ставова о МК могла би да промени ефекте које МК има на Уговор.
Једина сврха овог документа je, да олакша разумевање и примену МК на Уговор, а документ не представља извор права. Аутентични правни текстови Уговора и МК имају предност и остају примењиви правни текстови.
Одредбе МК које се примењују у односу на одредбе Уговора, укључене су у рубрике у тексту овог документа, у контексту релевантних одредаба Уговора. Рубрике које садрже одредбе МК су, уопштено говорећи, унете у складу са редоследом одредаба ОЕЦД Модела Пореске конвенције из 2017. године.
Измене текста одредаба МК учињене су, у циљу њиховог усаглашавања са терминологијом која се користи у Уговору (као што су, „Обухваћени порески уговори” и „Уговор”, „Уговорна јурисдикција” и „Државе уговорнице”) како би се олакшало разумевање одредаба МК. Промене у терминологији имају за циљ побољшање читљивости документа а не, промену суштине одредаба МК. На сличан начин су, извршене измене делова одредаба МК који описују постојеће одредбе Уговора: описни језик је, у циљу лакшег читања, замењен правним одредницама постојећих одредаба.
У свим случајевима, упућивање на одредбе Уговора или на Уговор, треба разумети као да се упућивање врши на Уговор, онако како је измењен одредбама МК, под условом, да су се такве одредбе МК и примениле.
Упућивање:
Аутентични правни текст МК може се наћи на веб страници Депозитара (ОЕЦД):
- на енглеском језику:
xxxx://xxx.xxxx.xxx/xxx/xxxxxxxx/xxxxxxxxxxxx-xxxxxxxxxx-xx-xxxxxxxxx-xxx-xxxxxx- related-measures-to-prevent-BEPS.pdf; и
- на француском језику:
xxxx://xxx.xxxx.xxx/xx/xxxxxxxxx/xxxxxxxxxxx/xxxxxxxxxx-xxxxxxxxxxxxx-xxxx-xx-xxxx-xx- oeuvre-des-mesures-relatives-aux-conventions-fiscales-pour-prevenir-le-BEPS.pdf.
Српски текст МК објављен је у „Службеном гласнику РС - Међународни уговори”, број 3/18 од 23. априла 2018. године.
Аутентични правни текст Уговора (на српском језику) може се наћи на следећем линку: xxxxx://xxx.xxxx.xxx.xx/xxxxxxx/xxxxxxx-x-xxxxxxxxxxx-xxxxxxxxxx-xxxxxxxxxxxx/
Став Србије о МК који је Депозитару, након потврђивања, достављен 5. јуна 2018. године, као и став Индонезије о МК који је Депозитару, након потврђивања, достављен
28. априла 2020. године, може се наћи на веб страници Депозитара (ОЕЦД) xxxx://xxx.xxxx.xxx/xxx/xxxxxxxx/xxxx-xxx-xxxxxxxxxxx-xxx-xxxxxxx.xxx .
Напомене у вези почетка примене одредаба МК
Одредбе МК које се примењују на Уговор, не примењују се од истога датума као и оригиналне одредбе Уговора. Свака од одредаба МК могла би да се примењује од различитог датума, што зависи од врсте пореза на који се односи (порези по одбитку или остали наплаћени порези) као и од тога, шта су Србија и Индонезија навеле у својим ставовима о МК.
Xxxxxx депоновања инструмената потврђивања, прихватања или одобравања: 5. јун 2018. године, за Србију и 28. април 2020. године, за Индонезију.
Ступање на снагу МК: 1. октобар 2018. године, за Србију и 1. август 2020. године, за Индонезију.
Датум када је Депозитар примио касније обавештење о завршетку унутрашњих поступака за почетак примене одредаба МК: 26. новембар 2020. године.
Ако другачије није наведено у овом документу, одредбе МК се, у односу на Уговор, примењују:
- у Србији и Индонезији, у односу на порезе по одбитку, на износе плаћене или приписане нерезидентима, када догађај који даје право на те порезе настане 1. јануара или после 1. јануара 2021. године;
- у односу на све остале порезе које наплаћује Србија, за порезе који се наплаћују у односу на периоде опорезивања који почињу 26. јуна или после 26. јуна 2021. године;
- у односу на све остале порезе које наплаћује Индонезија, за порезе који се наплаћују у односу на периоде опорезивања који почињу 1. јануара или после 1. јануара 2022. године;
УГОВОР ИЗМЕЂУ
ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И
ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ ИНДОНЕЗИЈЕ
О ИЗБЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА У ОДНОСУ НА ПОРЕЗЕ НА ДОХОДАК
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ ИНДОНЕЗИЈЕ
[ЗАМЕЊЕН чланом 6. став 1. МК]
[у жељи да закључе Уговор о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак,]
Следећи члан 6. став 1. МК замењује текст који се односи на намеру да се отклони двоструко опорезивање у преамбули овог уговора:
ЧЛАН 6 МК - СВРХА ОБУХВАЋЕНОГ ПОРЕСКОГ УГОВОРА
У намери да отклоне двоструко опорезивање у односу на порезе обухваћене [овим уговором] без стварања могућности за неопорезивање или снижено опорезивање кроз пореску евазију или избегавање (укључујући злоупотребу уговора, у циљу добијања олакшица предвиђених у [овом уговору] у посредну корист резидената трећих јурисдикција),
споразумеле су се о следећем:
Члан 1.
ЛИЦА НА КОЈА СЕ ПРИМЕЊУЈЕ УГОВОР
Овај уговор примењује се на лица која су резиденти једне или обе државе уговорнице.
Члан 2.
ПОРЕЗИ НА КОЈЕ СЕ ПРИМЕЊУЈЕ УГОВОР
1. Овај уговор примењује се на порезе на доходак које заводи држава уговорница или њене политичке јединице или јединице локалне самоуправе, независно од начина наплате.
2. Порезима на доходак сматрају се сви порези који се заводе на укупан доходак или на делове дохотка, укључујући порезе на добитак од отуђења покретних ствари или непокретности, као и порезе на прираст имовине.
3. Порези на које се примењује овај уговор су: у Индонезији:
порез на доходак.
(у даљем тексту: „индонежански порез”); у Србији:
1) порез на добит правних лица;
2) порез на доходак грађана.
(у даљем тексту: „ српски порез”).
4. Уговор се примењује и на исте или битно сличне порезе који се после датума потписивања овог уговора заведу поред или уместо постојећих пореза. Надлежни органи држава уговорница обавештавају једни друге о значајним променама извршеним у њиховим пореским законима.
Члан 3.
ОПШТЕ ДЕФИНИЦИЈЕ
1. За потребе овог уговора:
1) изрази „држава уговорница” и „друга држава уговорница” означавају Индонезију или Србију, зависно од смисла;
2) израз „Индонезија” обухвата територију Републике Индонезије како је дефинисана у њеним законима и делове епиконтиненталног појаса, искључиву економску зону и морске површине над којим Република Индонезија има суверенитет, суверена права или јурисдикцију у складу са Конвенцијом Уједињених нација о праву мора из 1982. године;
3) израз „Србија” означава Републику Србију, а употребљен у географском смислу означава територију Републикe Србијe;
4) израз „држављанин” означава:
(1) физичко лице које има држављанство државе уговорнице;
(2) правно лице, партнерство или удружење које такав статус има на основу законодавства важећег у држави уговорници.
5) израз „лице” обухвата физичко лице, компанију и свако друго друштво лица;
6) израз „компанија” означава правно лице или било који ентитет који се сматра правним лицем за пореске сврхе;
7) изрази „предузеће државе уговорнице” и „предузеће друге државе уговорнице” означавају предузеће којим управља резидент државе уговорнице, односно предузеће којим управља резидент друге државе уговорнице;
8) израз „међународни саобраћај” означава саобраћај поморским бродом или ваздухопловом који обавља предузеће државе уговорнице, осим ако се саобраћај обавља поморским бродом или ваздухопловом искључиво између места у другој држави уговорници;
9) израз „надлежан орган” означава:
(1) у Индонезији, Министра финансија, или његовог или њеног овлашћеног представника;
(2) у Србији, Министарство финансија, или његовог овлашћеног представника.
2. Када држава уговорница примењује Уговор, сваки израз који у њему није дефинисан има значење, осим ако контекст не захтева друкчије, које има у време примене уговора, према закону те државе за потребе пореза на које се Уговор примењује и значење према важећим пореским законима које примењује та држава има предност у односу на значење које том изразу дају други закони те државе.
Члан 4. РЕЗИДЕНТ
1. Израз „резидент државе уговорнице”, за потребе овог уговора, означава лице које, према законима те државе, подлеже опорезивању у тој држави по основу свог пребивалишта, боравишта, седишта управе или другог мерила сличне природе, и укључује ту државу, њену политичку јединицу или јединицу локалне самоуправе. Овај израз не обухвата лице које у тој држави подлеже опорезивању само за доходак из извора у тој држави.
2. Ако је, према одредбама става 1. овог члана, физичко лице резидент обе државе уговорнице, његов се статус одређује на следећи начин:
1) сматра се да је резидент само државе у којој има стално место становања; ако има стално место становања у обе државе, сматра се да је резидент само државе са којом су његове личне и економске везе тешње (средиште животних интереса);
2) ако не може да се одреди у којој држави има средиште животних интереса или ако ни у једној држави нема стално место становања, сматра се да је резидент само државе у којој има уобичајено место становања;
3) ако има уобичајено место становања у обе државе или га нема ни у једној од њих, сматра се да је резидент само државе чији је држављанин;
4) ако је држављанин обе државе или ниједне од њих, надлежни органи држава уговорница решиће питање заједничким договором.
[ЗАМЕЊЕН чланом 4. став 1. и чланом 4. став 3. тачка е) МК]
[3. Ако је, према одредбама става 1. овог члана лице, осим физичког, резидент обе државе уговорнице, надлежни органи држава уговорница настојаће да случај реше заједничким договором имајући у виду његово седиште стварне управе или било који други значајни критеријум. У недостатку таквог договора, то лице неће моћи да се позива на било коју погодност из овог уговора.]
Следећи члан 4. став 1. и члан 4. став 3. тачка е) МК замењују члан 4. став 3. овог уговора:
ЧЛАН 4. МК - ЕНТИТЕТИ КОЈИ ИМАЈУ ДВОЈНУ РЕЗИДЕНТНОСТ
Ако је, према одредбама [овог уговора] лице, осим физичког, резидент обе [државе уговорнице] надлежни органи [држава уговорница] настоје да заједничким договором одреде [државу уговорницу] чијим резидентом се то лице сматра за потребе [овог уговора] имајући у виду његово место стварне управе, место у којем је оно основано или на други начин конституисано и било које друге важне чиниоце. У одсуству таквог договора, то лице нема право на било коју олакшицу или изузимање од опорезивања предвиђено [овим уговором].
Члан 5.
СТАЛНА ПОСЛОВНА ЈЕДИНИЦА
1. Израз „стална пословна јединица”, за потребе овог уговора, означава стално место преко кога предузеће потпуно или делимично обавља пословање.
2. Под изразом „стална пословна јединица” подразумева се нарочито:
1) седиште управе;
2) огранак;
3) пословница;
4) фабрика;
5) радионица;
6) складиште или просторије које се користе као продајна места;
7) фарма или плантажа; и
8) рудник, извор нафте или гаса, каменолом или друго место вађења или истраживања или искоришћавања природних богатстава.
3. Израз „стална пословна јединица” обухвата и:
[ИЗМЕЊЕН чланом 14. став 1. МК]
1) [градилиште, грађевинске, монтажне радове или инсталационе радове или надзорне делатности у вези са тим радовима, али само ако такво градилиште, радови или делатности трају дуже од шест месеци;]
Следећи члан 14. став 1. МК примењује се и има предност над чланом 5. став
3. тачка 1) овог уговора:
ЧЛАН 14 МК - ПОДЕЛА УГОВОРА
Искључиво, у циљу утврђивања да ли је прекорачен период наведен у члану 5. став 3. тачка 1) [Уговора]:
a) ако предузеће [државе уговорнице] обавља делатности у другој [држави уговорници] на месту које представља градилиште [или] грађевински, [монтажни или] инсталациони рад наведен у [члану 5. став 3. тачка 1) овог уговора,] или обавља надзорне делатности у вези са тим местом а ове делатности се обављају током једног или више временских периода који укупно трају дуже од 30 дана, али не трају дуже од периода наведеног у [члану 5. став 3. тачка 1) овог уговора]; и
б) ако повезане делатности, једно или више предузећа блиско повезаних са првопоменутим предузећем, обављају у тој другој [држави уговорници] на истом градилишту [или] грађевинском, [монтажном или] инсталационом раду [или се надзорне делатности у вези са тим радом обављају] у различитим временским периодима, од којих сваки прелази 30 дана,
ови различити временски периоди додају се укупном временском периоду у току којег је првопоменуто предузеће обављало делатности на том градилишту [или] грађевинском, [монтажном или] инсталационом раду или [je обављало надзорне делатности у вези са тим радом].
2) пружање услуга, укључујући консултантске услуге, од стране предузећа преко запослених или другог особља ангажованог од стране предузећа за те потребе, али само ако се делатности те врсте обављају (за исте или повезане радове) у земљи у периоду или периодима који укупно трају дуже од шест месеци у било којем периоду од дванаест месеци.
[ИЗМЕЊЕН чланом 13. став 2. МК]
[4. Изузетно од претходних одредаба овог члана, под изразом „стална пословна јединица” не подразумева се:
1) коришћење објеката и опреме искључиво у сврхе ускладиштења, излагања или повремене испоруке добара или робе која припада предузећу, а којом се не остварује добит, под условом да ти објекти и опрема нису коришћени као продајна места у држави уговорници у којој се налазе ти објекти или опрема;
2) одржавање залихе добара или робе која припада предузећу искључиво у сврху ускладиштења, излагања или повремене испоруке којом се не остварује добит, под условом да та добра или роба нису продати у држави уговорници у којој се налазе залихе;
3) одржавање залихе добара или робе која припада предузећу искључиво са сврхом да је друго предузеће преради;
4) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху куповине добара или робе или прибављања обавештења за предузеће;
5) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху рекламирања или пружања обавештења;
6) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху обављања, за предузеће, сваке друге делатности која има припремни или помоћни карактер;
7) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху делатности наведених у тач. 1) до 6) у било којој комбинацији, под условом да је укупна делатност сталног места пословања која настаје из ове комбинације припремног или помоћног карактера.]
Следећи члан 13. став 2. МК мења члан 5. став 4. овог уговора:
ЧЛАН 13. МК - ВЕШТАЧКО ИЗБЕГАВАЊЕ СТАТУСА СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ ИЗУЗИМАЊЕМ ПОСЕБНИХ ДЕЛАТНОСТИ
(Опција A)
Изузетно од одредаба члана 5. овог уговора израз „стална пословна јединицаˮ не подразумева:
а) делатности које су посебно наведене у [члану 5. став 4. овог уговора], као делатности за које се сматра да не представљају сталну пословну јединицу, без обзира да ли тај изузетак од статуса сталне пословне јединице зависи од чињенице да ли је делатност припремног или помоћног карактера;
б) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху обављања, за предузеће, било које делатности која није описана у тачки а) овог става;
ц) одржавање сталног места пословања искључиво у било којој комбинацији делатности наведених у тач. а) и б) овог става,
под условом да је та делатност или, у случају тачке ц) овог става, укупна делатност сталног места пословања, припремног или помоћног карактера.
Следећи члан 13. став 4. МК примењује се на члан 5. став 4. овог уговора, онако како је измењен чланом 13. став 2. МК:
ЧЛАН 13. МК - ВЕШТАЧКО ИЗБЕГАВАЊЕ СТАТУСА СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ ИЗУЗИМАЊЕМ ПОСЕБНИХ ДЕЛАТНОСТИ
[Члан 5. став 4. овог уговора, онако како је измењен чланом 13. став 2. МК], не примењује се на стално место пословања које користи или одржава предузеће, ако исто предузеће или са њим блиско повезано предузеће обавља пословање на истом месту или на неком другом месту у истој [држави уговорници] и:
a) то место или друго место, према одредбама [члана 5. овог уговора], представља сталну пословну јединицу предузећа или са њим блиско повезаног предузећа;или
б) укупна делатност која настаје из комбинације делатности које обављају два предузећа на истом месту, или које обавља исто предузеће или са њим блиско повезана предузећа на два места, није припремног или помоћног карактера,
под условом да пословне делатности које обављају два предузећа на истом месту, или исто предузеће или са њим блиско повезана предузећа на два места, представљају комплементарне функције које су део једног истог пословања.
5. Изузетно од одредаба ст. 1. и 2. овог члана, када лице - осим заступника са самосталним статусом на кога се примењује став 7. овог члана - у држави уговорници ради у име предузећа друге државе уговорнице, сматра се да то предузеће има сталну пословну јединицу у првопоменутој држави у односу на делатности које то лице обавља за предузеће, ако то лице:
[ИЗМЕЊЕН чланом 12. став 1. МК]
[1) има и уобичајено користи у тој држави овлашћење да закључује уговоре у име предузећа, осим ако су делатности тог лица ограничене на делатности наведене у ставу 4. овог члана које, ако би се обављале преко сталног места пословања, не би ово стално место пословања чиниле сталном пословном јединицом према одредбама тог става;]
Следећи члан 12. став 1. МК примењује се у односу на члан 5. став 5. тачка 1) овог уговора:
ЧЛАН 12 МК- ВЕШТАЧКО ИЗБЕГАВАЊЕ СТАТУСА СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ КРОЗ КОМИСИОНЕ АРАНЖМАНЕ И СЛИЧНЕ СТРАТЕГИЈЕ
[Изузетно од члана 5. овог уговора], али у складу са [чланом 5. став 7. Уговора xxxxx како је измењен чланом 12. став 2. МК], када лице ради у [држави уговорници] у име предузећа и, уобичајено, закључује уговоре или, уобичајено, игра главну улогу, што доводи до закључења уговора које предузеће, без суштинских измена, рутински закључује, а ти уговори су:
a) у име предузећа; или
б) за пренос власништва, или за доделу права на коришћење, имовине у власништву тог предузећа или коју то предузеће има право да користи; или
ц) за пружање услуга од стране тог предузећа,
сматра се да то предузеће има сталну пословну јединицу у тој [држави уговорници], у односу на било које делатности које које то лице обавља за предузеће, осим када те делатности, ако би их предузеће обављало преко сталног места пословања тог предузећа које се налази у тој [држави уговорници], не би узроковале да се то стално место пословања сматра сталном пословном јединицом, у складу са дефиницијом сталне пословне јединице из одредаба [члана 5. овог уговора].
2) нема такво овлашћење, али уобичајено одржава у првопоменутој држави залихе добара или робе из којих редовно испоручује добра или робе у име предузећа; или
3) производи или прерађује у тој држави за предузеће, добра или робу која припадају предузећу.
6. Изузетно од претходних одредаба овог члана, сматра се да осигуравајуће друштво државе уговорнице, осим у вези са реосигурањем, има сталну пословну јединицу у другој држави уговорници, ако на територији те друге државе наплаћује премије или осигурава ризике који у њој настају, преко лица које није представник са самосталним статусом на кога се примењује став 7. овог члана.
[ИЗМЕЊЕН чланом 12. став 2. МК]
[7. Не сматра се да предузеће има сталну пословну јединицу у држави уговорници само зато што у тој држави обавља своје послове преко посредника, генералног комисионог заступника или другог представника са самосталним статусом ако та лица делују у оквиру своје редовне пословне делатности. Међутим, када представник обавља делатност у потпуности или готово у потпуности у име предузећа, а у њиховим трговинским и финансијским односима су договорени или наметнути услови који се разликују од услова које би договорила независна предузећа, он се неће сматрати представником са самосталним статусом према значењу из овог става.]
Следећи члан 12. став 2. МК примењује се у односу на члан 5. став 7. овог уговора:
ЧЛАН 12. МК-ВЕШТАЧКО ИЗБЕГАВАЊЕ СТАТУСА СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ КРОЗ КОМИСИОНЕ АРАНЖМАНЕ И СЛИЧНЕ СТРАТЕГИЈЕ
[Члан 5. став 5. Уговора xxxxx како је измењен чланом 12. став 1. МК] не примењује се када лице, које у [држави уговорници] ради у име предузећа друге [државе уговорнице], обавља пословање у првопоменутој [држави уговорници] као независни агент, а за предузеће ради у оквиру тог редовног пословања. Када, међутим, лице ради искључиво или скоро искључиво у име једног или више предузећа са којима је блиско повезаното лице се, у односу на било које такво предузеће, не сматра независним агентом у смислу значења из овог става.
8. Чињеница да компанија која је резидент државе уговорнице контролише или је под контролом компаније која је резидент друге државе уговорнице или која обавља пословање у тој другој држави (преко сталне пословне јединице или на други начин), сама по себи није довољна да се једна компанија сматра сталном пословном јединицом друге компаније.
Следећи члан 15. став 1. МК примењује се на одредбе овог уговора:
ЧЛАН 15. МК - ДЕФИНИЦИЈА ЛИЦА БЛИСКО ПОВЕЗАНОГ СА ПРЕДУЗЕЋЕМ
За потребе одредаба [члана 5. овог уговора, онако како је измењен чланом 12. став 2, чланом
13. став 4. и чланом 14. став 1. МК], лице је блиско повезано са предузећем ако, на основу свих релевантних чињеница и околности, једно има контролу над другим или, оба контролишу иста лица или предузећа. У сваком случају, сматра се да је једно лице блиско повезано са предузећем, ако поседује непосредно или посредно више од 50 одсто стварних интереса у другом (или, у случају компаније, више од 50 одсто укупних гласова и вредности акција компаније или стварних интереса у капиталу компаније) или ако друго лице поседује непосредно или посредно више од 50 одстостварних интереса (или, у случају компаније, више од 50 одсто укупних гласова и вредности акција компаније или стварних интереса у капиталу компаније) у лицу и предузећу.
Члан 6.
ДОХОДАК ОД НЕПОКРЕТНОСТИ
1. Доходак који резидент државе уговорнице оствари од непокретности (укључујући доходак од пољопривреде или шумарства) која се налази у другој држави уговорници може се опорезивати у тој другој држави.
2. Израз „непокретност” има значење према закону државе уговорнице у којој се односна непокретност налази. Овај израз у сваком случају обухвата припатке непокретности, сточни фонд и опрему која се користи у пољопривреди и шумарству, права на која се примењују одредбе општег закона о земљишној својини, плодоуживање непокретности и права на променљива или стална плаћања као накнаде за искоришћавање или за право на искоришћавање минералних налазишта, извора и других природних богатстава; поморски бродови и ваздухоплови не сматрају се непокретностима.
3. Одредбе става 1. овог члана примењују се на доходак који се оствари непосредним коришћењем, изнајмљивањем или другим начином коришћења непокретности.
4. Одредбе ст. 1. и 3. овог члана примењују се и на доходак од непокретности предузећа и на доходак од непокретности која се користи за обављање самосталних личних делатности.
Члан 7.
ДОБИТ ОД ПОСЛОВАЊА
1. Добит предузећа државе уговорнице опорезује се само у тој држави, осим ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази. Ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице, добит предузећа може се опорезивати у тој другој држави, али само до износа који се приписује тој сталној пословној јединици.
2. Зависно од одредбе става 3. овог члана, када предузеће државе уговорнице обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази, у свакој држави уговорници се тој сталној пословној јединици приписује добит коју би могла да оствари да је била одвојено и посебно предузеће које се бави истим или сличним делатностима, под истим или сличним условима и да је пословала потпуно самостално са предузећем чија је стална пословна јединица.
3. При одређивању добити сталне пословне јединице, као одбици признају се трошкови који су учињени за потребе пословања сталне пословне јединице, укључујући трошкове управљања и опште административне трошкове, било у држави у којој се налази стална пословна јединица или на другом месту, под условом да ти одбици нису већи од одбитака који су дозвољени према домаћим законима држава уговорница. Међутим, такав одбитак неће се признати у погледу средстава, уколико их буде, које плаћа (по другом основу, осим као накнаду стварних трошкова) стална пословна јединица главној дирекцији предузећа или било којој њеној другој дирекцији, у виду ауторских накнада, новчаних надокнада или других сличних плаћања као накнаду за коришћење патената или других права, или у облику провизије за обављање посебних услуга или руковођење или, осим у случају банкарског предузећа, у облику камате на новац дат у зајам сталној пословној јединици. Слично томе, при одређивању добити сталне пословне јединице, неће се узимати у обзир средства која наплаћује (по другом основу, осим као накнаду стварних трошкова) стална пословна јединица главној дирекцији предузећа или било којој њеној другој дирекцији, у виду ауторских накнада, новчаних надокнада или других сличних плаћања као накнаду за коришћење патената или других права, или у облику провизије за обављање посебних услуга или руковођење или, осим у случају банкарског предузећа, у облику камате на новац дат у зајам главној дирекцији предузећа или било којој њеној другој дирекцији.
4. Ако је уобичајено да се у држави уговорници добит која се приписује сталној пословној јединици одређује на основу расподеле укупне добити предузећа на његове посебне делове, решење из става 2. овог члана не спречава ту државу уговорницу да таквом уобичајеном расподелом одреди добит која се опорезује; усвојени метод расподеле треба да буде такав да резултат буде у складу с начелима која су садржана у овом члану.
5. Сталној пословној јединици не приписује се добит ако та стална пословна јединица само купује добра или робу за предузеће.
6. За потребе претходних ставова, добит која се приписује сталној пословној јединици одређује се истом методом из године у годину, осим ако постоји оправдан и довољан разлог да се поступи друкчије.
7. Када добит обухвата делове дохотка који су регулисани посебним члановима овог уговора, одредбе овог члана не утичу на одредбе тих чланова.
Члан 8.
МЕЂУНАРОДНИ САОБРАЋАЈ
1. Добит предузећа државе уговорнице од обављања међународног саобраћаја поморским бродом или ваздухопловом опорезује се само у тој држави.
2. Одредбе става 1. овог члана примењују се и на добит од учешћа у пулу, заједничком пословању или међународној пословној агенцији.
Члан 9.
ПОВЕЗАНА ПРЕДУЗЕЋА
1. Ако
1) предузеће државе уговорнице учествује непосредно или посредно у управљању, контроли или имовини предузећа друге државе уговорнице, или
2) иста лица учествују непосредно или посредно у управљању, контроли или имовини предузећа државе уговорнице и предузећа друге државе уговорнице
и ако су и у једном и у другом случају, између та два предузећа, у њиховим трговинским или финансијским односима, договорени или наметнути услови који се разликују од услова који би били договорени између независних предузећа, добит коју би, да нема тих услова, остварило једно од предузећа, али је због тих услова није остварило, може се укључити у добит тог предузећа и сходно томе опорезовати.
2. Ако држава уговорница укључује у добит предузећа те државе добит за коју је предузеће друге државе уговорнице опорезовано у тој другој држави, и сходно томе је опорезује, и ако је тако укључена добит она добит коју би предузеће првопоменуте државе остварило да су услови договорени између та два предузећа били они услови које би договорила независна предузећа, та друга држава врши одговарајућу корекцију износа пореза који је у њој утврђен на ту добит. Приликом вршења те корекције, водиће се рачуна о осталим одредбама овог уговора и, ако је то потребно, надлежни органи држава уговорница међусобно ће се консултовати.
3. Држава уговорница неће изменити добит предузећа у околностима наведеним у ставу 2. овог члана, после истека временских ограничења предвиђених њеним пореским законима.
Члан 10.
ДИВИДЕНДЕ
1. Дивиденде које исплаћује компанија резидент државе уговорнице резиденту друге државе уговорнице могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Дивиденде се могу опорезивати и у држави уговорници чији је резидент компанија која исплаћује дивиденде, у складу са законима те државе, али ако је стварни власник дивиденди резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може бити већи од 15 одсто бруто износа дивиденди.
Овај став не утиче на опорезивање добити компаније из које се дивиденде исплаћују.
3. Израз „дивиденде”, у овом члану, означава доходак од акција или других права учешћа у добити која нису потраживања дуга, као и доходак од других права компаније који је порески изједначен са дохотком од акција у законима државе чији је резидент компанија која врши расподелу.
4. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако стварни власник дивиденди, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници чији је резидент компанија која исплаћује дивиденде преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави или обавља у тој другој држави самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој држави, а акције на основу којих се дивиденде исплаћују стварно припадају сталној пословној јединици или сталној бази. У том случају примењују се, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог уговора.
5. Изузетно од било које друге одредбе овог уговора, ако компанија која је резидент државе уговорнице има у другој држави уговорници сталну пословну јединицу, добит сталне пословне јединице може се у тој другој држави уговорници опорезовати додатним порезом, у складу са њеним законом, али тако разрезан додатни порез не може бити већи од 15 одсто од износа те добити, након одбитка пореза на доходак или других пореза на доходак који се на ту добит разрезују у тој другој држави.
6. Одредба става 5. овог члана Уговора не утиче на одредбу садржану у било ком уговору који се односи на сектор нафте или гаса, а уговор је закључен између Владе Индонезије, њених надлежних институција, одговарајуће државне нафтне и гасне компаније и лица које је резидент друге државе уговорнице.
7. Ако компанија која је резидент државе уговорнице остварује добит или доходак из друге државе уговорнице, та друга држава не може да заведе порез на дивиденде које исплаћује компанија, осим ако су те дивиденде исплаћене резиденту те друге државе или ако акције на основу којих се дивиденде исплаћују стварно припадају сталној пословној јединици или сталној бази која се налази у тој другој држави, нити да нерасподељену добит компаније опорезује порезом на нерасподељену добит компаније, чак и ако се исплаћене дивиденде или нерасподељена добит у потпуности или делимично састоје од добити или дохотка који су настали у тој другој држави.
[ЗАМЕЊЕН чланом 7. став 1. МК]
[8. Одредбе овог члана не примењују се уколико је главни разлог или један од главних разлога ма ког лица које се бави емитовањем или преносом акција или других права на основу којих се дивиденде исплаћују, био коришћење погодности овог члана, путем емитовања или преноса.]
Следећи члан 7. став 1. МК замењује члан 10. став 8. овог уговора:
ЧЛАН 7. МК - СПРЕЧАВАЊЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ УГОВОРА
(Одредба о тесту основног разлога)
Изузетно од одредаба [овог уговора], погодност из [овог уговора] не одобрава се у односу на део дохотка, ако се основано може закључити, узимајући у обзир све релевантне чињенице и околности, да је стицање погодности био један од основних разлога било којег аранжмана или трансакције који су непосредно или посредно резултирали том погодношћу, осим ако се установи да би одобравање те погодности у тим околностима било у складу са циљем и сврхом одговарајућих одредаба [овог уговора].
Члан 11. КАМАТА
1. Камата која настаје у држави уговорници а исплаћује се резиденту друге државе уговорнице, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Камата се може опорезивати и у држави уговорници у којој настаје, у складу са законима те државе, али ако је стварни власник камате резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може бити већи од 10 одсто бруто износа камате.
3. Изузетно од одредаба става 2. овог члана, камата се изузима од опорезивања у држави уговорници у којој настаје, ако је оствари и стварно поседује влада друге државе уговорнице, укључујући њену политичку јединицу или јединицу локалне самоуправе или централну банку, или друга финансијска институција коју у потпуности поседује влада друге државе уговорнице, укључујући њену политичку јединицу или јединицу локалне самоуправе или централну банку.
4. Израз „камата”, у овом члану, означава доходак од потраживања дуга сваке врсте, независно од тога да ли су обезбеђена залогом и да ли се на основу њих стиче право на учешће у добити дужника, а нарочито доходак од државних хартија од вредности и доходак од обвезница или записа, укључујући премије и награде на такве хартије од вредности, обвезнице или записе, као и доходак који је порески изједначен са дохотком од позајмљеног новца у пореским законима државе у којој камата настаје, укључујући и камату на продају са одложеним плаћањем.
5. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако стварни власник камате, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој камата настаје, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави или ако обавља у тој другој држави самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој држави, а потраживање дуга на које се плаћа камата је стварно повезано с том сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се примењују, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог уговора.
6. Сматра се да камата настаје у држави уговорници када је исплатилац камате резидент те државе. Када лице које плаћа камату, без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице, има у тој држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу у вези са којом је повезан дуг на који се плаћа камата, а ту камату сноси та стална пословна јединица или стална база, сматра се да камата настаје у држави у којој се налази стална пословна јединица или стална база.
7. Ако износ камате, због посебног односа између платиоца камате и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду потраживање дуга за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца камате и стварног власника, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају вишак плаћеног износа опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.
[ЗАМЕЊЕН чланом 7. став 1. МК]
[8. Одредбе овог члана не примењују се уколико је главни разлог или један од главних разлога ма ког лица које се бави заснивањем или преносом потраживања дуга за које се плаћа камата, био коришћење погодности овог члана, путем заснивања или преноса.]
Следећи члан 7. став 1. МК замењује члан 11. став 8. овог уговора:
ЧЛАН 7. МК - СПРЕЧАВАЊЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ УГОВОРА
(Одредба о тесту основног разлога)
Изузетно од одредаба [овог уговора], погодност из [овог уговора] не одобрава се у односу на део дохотка, ако се основано може закључити, узимајући у обзир све релевантне чињенице и околности, да је стицање погодности био један од основних разлога било којег аранжмана или трансакције који су непосредно или посредно резултирали том погодношћу, осим ако се установи да би одобравање те погодности у тим околностима било у складу са циљем и сврхом одговарајућих одредаба [овог уговора].
Члан 12.
АУТОРСКЕ НАКНАДЕ
1. Ауторске накнаде које настају у држави уговорници а исплаћују се резиденту друге државе уговорнице, могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Ауторске накнаде могу се опорезивати и у држави уговорници у којој настају, у складу са законима те државе, али ако је стварни власник ауторских накнада резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може бити већи од 15 одсто бруто износа ауторских накнада.
3. Израз „ауторске накнаде”, у овом члану, означава плаћања било које врсте која су примљена као накнада за коришћење или за право коришћења ауторског права на књижевно, уметничко или научно дело, укључујући биоскопске филмове или филмове или траке за телевизијско или радио емитовање или емитовање путем сателита, каблова, оптичких влакана или путем сличне технологије која се користи за јавно емитовање, ауторског права на магнетне траке, дискове или ласерске дискове (софтвер) као и за коришћење или за право коришћења патента,
заштитног знака, нацрта или модела, плана, тајне формуле или поступка или за коришћење или за право коришћења индустријске, комерцијалне, пољопривредне или научне опреме или за обавештења која се односе на индустријска, комерцијална, пољопривредна или научна искуства (ноу хау).
4. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако стварни власник ауторских накнада, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој ауторске накнаде настају, преко сталне пословне јединице која се налази у тој другој држави уговорници или у тој другој држави обавља самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој другој држави, а право или имовина на основу којих се ауторске накнаде плаћају стварно припадају тој сталној пословној јединици или сталној бази. У том случају примењују се, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог уговора.
5. Сматра се да ауторске накнаде настају у држави уговорници када је исплатилац резидент те државе. Када лице које плаћа ауторске накнаде, без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице, има у држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу у вези са којом је настала обавеза плаћања ауторских накнада, а те ауторске накнаде падају на терет те сталне пословне јединице или сталне базе, сматра се да ауторске накнаде настају у држави у којој се налази стална пословна јединица или стална база.
6. Ако износ ауторских накнада, због посебног односа између платиоца и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду коришћење, право или информацију за које се оне плаћају, прелази износ који би био уговорен између платиоца и стварног власника да таквог односа нема, одредбе овог члана примењују се само на износ који би тада био уговорен. У том случају вишак плаћеног износа опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.
[ЗАМЕЊЕН чланом 7. став 1. МК]
[7. Одредбе овог члана не примењују се уколико је главни разлог или један од главних разлога ма ког лица које се бави остваривањем или преносом права на основу којих се ауторске накнаде плаћају, био коришћење погодности овог члана, путем остваривања или преноса.]
Следећи члан 7. став 1. МК замењује члан 12. став 7. овог уговора:
ЧЛАН 7. МК - СПРЕЧАВАЊЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ УГОВОРА
(Одредба о тесту основног разлога)
Изузетно од одредаба [овог уговора], погодност из [овог уговора] не одобрава се у односу на део дохотка, ако се основано може закључити, узимајући у обзир све релевантне чињенице и околности, да је стицање погодности био један од основних разлога било којег аранжмана или трансакције који су непосредно или посредно резултирали том погодношћу, осим ако се установи да би одобравање те погодности у тим околностима било у складу са циљем и сврхом одговарајућих одредаба [овог уговора].
Члан 13.
КАПИТАЛНИ ДОБИТАК
1. Добитак који оствари резидент државе уговорнице од отуђења непокретности наведене у члану 6. овог уговора, а која се налази у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Добитак од отуђења покретних ствари које чине део пословне имовине сталне пословне јединице коју предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници или од покретних ствари које припадају сталној бази коју користи резидент државе уговорнице у другој држави уговорници за обављање самосталних личних делатности, укључујући и приходе од отуђења те сталне пословне јединице (саме или заједно с целим предузећем) или сталне базе, може се опорезивати у тој другој држави.
3. Добитак који оствари резидент државе уговорнице од отуђења поморских бродова или ваздухоплова који се користе у међународном саобраћају или од покретних ствари које служе за коришћење тих поморских бродова или ваздухоплова опорезује се само у тој држави.
[ЗАМЕЊЕН чланом 9. став 4. МК]
[4. Добитак који оствари резидент државе уговорнице од отуђења акција или упоредивих интереса компаније чија се имовина углавном састоји од непокретности која се налази у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.]
Следећи члан 9. став 4. МК замењује члан 13. став 4. овог уговора:
ЧЛАН 9. МК - КАПИТАЛНИ ДОБИТАК ОД ОТУЂЕЊА АКЦИЈА ИЛИ ИНТЕРЕСА ЕНТИТЕТА КОЈИ СВОЈУ ВРЕДНОСТ ОСТВАРУЈУ УГЛАВНОМ ОД НЕПОКРЕТНОСТИ
За потребе [овог уговора], добитак који оствари резидент [државе уговорнице] од отуђења акција или упоредивих интереса, као што су интереси у партнерству или трусту, могу се опорезовати у другој [држави уговорници] ако су, у било којем периоду током 365 дана пре отуђења, ове акције или упоредиви интереси више од 50 одсто своје вредности остварили непосредно или посредно од непокретности која се налази у тој другој [држави уговорници].
5. Добитак од отуђења имовине, осим имовине наведене у ст. 1, 2, 3, и 4. овог члана, опорезује се само у држави уговорници чији је резидент лице које је отуђило имовину.
[ЗАМЕЊЕН чланом 7. став 1. МК]
[6. Одредбе овог члана не примењују се уколико је главни разлог или један од главних разлога ма ког лица које се бави заснивањем или преносом отуђења непокретне или покретне имовине имовине, или отуђења акција компаније у вези са којим је остварен добитак, био коришћење погодности овог члана, путем заснивања или преноса.]
Следећи члан 7. став 1. МК замењује члан 13. став 6. овог уговора:
ЧЛАН 7. МК - СПРЕЧАВАЊЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ УГОВОРА
(Одредба о тесту основног разлога)
Изузетно од одредаба [овог уговора], погодност из [овог уговора] не одобрава се у односу на део дохотка, ако се основано може закључити, узимајући у обзир све релевантне чињенице и околности, да је стицање погодности био један од основних разлога било којег аранжмана или трансакције који су непосредно или посредно резултирали том погодношћу, осим ако се установи да би одобравање те погодности у тим околностима било у складу са циљем и сврхом одговарајућих одредаба [овог уговора].
Члан 14.
САМОСТАЛНЕ ЛИЧНЕ ДЕЛАТНОСТИ
1. Доходак који оствари резидент државе уговорнице од професионалних делатности или од других самосталних делатности опорезује се само у тој држави, осим:
1) ако за обављање својих делатности има сталну базу коју редовно користи у другој држави уговорници; у том случају, само део дохотка који се приписује тој сталној бази опорезује се у тој другој држави уговорници; или
2) ако борави у другој држави уговорници у периоду или у периодима који укупно трају 120 дана или дуже у периоду од дванаест месеци који почиње или се завршава у односној пореској години; у том случају, само део дохотка који се остварује од делатности које се обављају у тој другој држави уговорници опорезује се у тој другој држави.
2. Израз „професионалне делатности” посебно обухвата самосталне научне, књижевне, уметничке, образовне или наставне делатности, као и самосталне делатности лекара, адвоката, инжењера, архитеката, стоматолога и рачуновођа.
Члан 15.
РАДНИ ОДНОС
1. Зависно од одредаба чл. 16, 18, 19, 20. и 21. овог уговора, зараде, накнаде и друга слична примања која резидент државе уговорнице оствари из радног односа опорезују се само у тој држави, осим ако се рад обавља у другој држави уговорници. Ако се рад обавља у другој држави уговорници, таква примања која се у њој остварују могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Изузетно од одредаба става 1. овог члана, примања која резидент државе уговорнице оствари из радног односа у другој држави уговорници опорезују се само у првопоменутој држави:
1) ако прималац борави у другој држави у периоду или периодима који укупно не прелазе 183 дана у периоду од дванаест месеци који почиње или се завршава у односној пореској години, и
2) ако се примања исплаћују од стране или у име послодавца који није резидент друге државе, и
3) ако примања не падају на терет сталне пословне јединице или сталне базе коју послодавац има у другој држави.
3. Изузетно од претходних одредаба овог члана, примања остварена из радног односа обављеног на поморском броду или ваздухоплову које предузеће државе уговорнице користи у међународном саобраћају могу се опорезивати у тој држави.
Члан 16.
ПРИМАЊА ДИРЕКТОРА
1. Примања директора и друга слична примања која оствари резидент државе уговорнице, у својству члана одбора директора или другог сличног органа компаније која је резидент друге државе уговорнице, могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Накнаде које од компаније оствари лице на кога се примењује став 1. овог члана, у вези са исплатама за обављање свакодневних делатности менаџерске или техничке природе могу се опорезивати у складу са одредбама члана 15. овог уговора.
Члан 17.
УМЕТНИЦИ И СПОРТИСТИ
1. Изузетно од одредаба члана 14. и члана 15. овог уговора, доходак који оствари резидент државе уговорнице као извођач од личног обављања делатности позоришног, филмског, радио или телевизијског уметника, музичара или спортисте у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Ако доходак од лично обављених делатности извођача или спортисте не припада лично извођачу или спортисти него другом лицу, тај доходак се, изузетно од одредаба чл. 7, 14. и 15. овог уговора, може опорезивати у држави уговорници у којој су обављене делатности извођача или спортисте.
3. Изузетно од одредаба ст. 1. и 2. овог члана, доходак поменут у овом члану изузима се од опорезивања у држави уговорници у којој су обављене делатности извођача или спортисте, под условом да су те делатности у потпуности или већим делом финансиране из јавних фондова једне или обе државе уговорнице или су делатности обављене у оквиру програма културне или спортске размене који су договориле обе државе уговорнице.
Члан 18.
ПЕНЗИЈЕ И АНУИТЕТИ
1. Зависно од одредаба става 2. члана 19. овог уговора, пензије и друга слична примања која се исплаћују резиденту државе уговорнице по основу ранијег радног односа и ануитети, опорезују се само у тој држави.
2. Изузетно од одредаба става 1. овог члана, пензије и друга слична примања која настају у држави уговорници а исплаћују се резиденту друге државе уговорнице по основу ранијег радног односа и ануитети, могу се опорезивати у првопоменутој држави, у мери у којој се те пензије и друга слична примања и ануитети не опорезују у тој другој држави.
3. Израз „ануитети” означава одређену суму која се периодично исплаћује у одређеним роковима у току живота или у току утврђеног или одредивог временског периода, на основу обавезе на таква плаћања као одговарајућа и потпуна накнада у новцу или новчаној вредности.
Члан 19.
ДРЖАВНА СЛУЖБА
1. 1) Зараде, накнаде и друга слична примања, осим пензије, које плаћа држава уговорница или њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе физичком лицу, за услуге учињене тој држави или тој политичкој јединици или јединици локалне самоуправе, опорезују се само у тој држави.
2) Зараде, накнаде и друга слична примања опорезују се само у другој држави уговорници ако су услуге учињене у тој држави, а физичко лице је резидент те државе које је:
(1) држављанин те државе; или
(2) које није постало резидент те државе само због вршења услуга.
2. 1) Пензија коју физичком лицу плаћа држава уговорница или њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе непосредно или из фондова, за услуге учињене тој држави или њеној политичкој јединици или јединици локалне самоуправе опорезује се само у тој држави.
2) Пензија се опорезује само у другој држави уговорници ако је физичко лице резидент и држављанин те државе.
3. Одредбе чл. 15, 16, 17. и 18. овог уговора примењују се на зараде, накнаде и друга слична примања, као и на пензије за услуге учињене у вези са привредном делатношћу државе уговорнице или њене политичке јединице или јединице локалне самоуправе.
Члан 20. СТУДЕНТИ
1. Студент или лице на стручној обуци које је непосредно пре одласка у државу уговорницу било резидент или је резидент друге државе уговорнице, а борави у првопоменутој држави искључиво ради образовања или обучавања, не опорезује се у тој држави за примања која добија за издржавање, образовање или обучавање, под условом да су та примања из извора ван те државе.
2. Студент или лице на стручној обуци из става 1. овог члана има право у току образовања или обучавања на иста изузећа, ослобађања или умањења пореза на помоћ у новцу, стипендије и примања из радног односа који нису обухваћени ставом 1. овог члана, као и резиденти државе уговорнице у којој борави.
Члан 21.
УЧИТЕЉИ, ПРОФЕСОРИ И ИСТРАЖИВАЧИ
1. Физичко лице које борави у држави уговорници ради предавања или истраживања на универзитету, вишој школи, школи или другој признатој образовној институцији у тој држави и које је резидент или је непосредно пре тог боравка било резидент друге државе уговорнице, изузима се од опорезивања у првопоменутој држави уговорници за примања за предавања или истраживања у периоду који није дужи од две године од дана његовог првог боравка у том циљу, под условом да су та примања из извора ван те државе.
2. Одредбе става 1. овог члана не примењују се на примања од истраживања, ако то истраживање није у јавном интересу, већ првенствено у личном интересу одређеног лица или више лица.
Члан 22.
ОСТАЛИ ДОХОДАК
1. Делови дохотка резидента државе уговорнице, без обзира на то где настају, који нису регулисани у претходним члановима овог уговора, осим добитка на лотоу, опорезују се само у тој држави.
2. Одредбе става 1. овог члана не примењују се на доходак, осим на доходак од непокретности дефинисане у ставу 2. члана 6. овог уговора, ако прималац тог дохотка - резидент државе уговорнице обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази или ако у тој другој држави обавља самосталне личне делатности из сталне базе која се у њој налази, а право или имовина на основу којих се доходак плаћа стварно су повезани са сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се, према потреби, примењују одредбе члана 7. или члана 14. овог уговора.
Члан 23.
ОТКЛАЊАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА
1. У Индонезији се двоструко опорезивање отклања на следећи начин:
Ако резидент Индонезије остварује доходак из Србије, износ пореза на тај доходак који се, у складу с одредбама овог уговора, може опорезивати у Србији, може бити признат као кредит у односу на порез који се том резиденту разрезује у Индонезији. Износ кредита не може бити већи од износа пореза који се у Индонезији, у складу са њеним пореским законима и прописима, обрачунава на тај доходак.
2. У Србији се двоструко опорезивање отклања на следећи начин:
1) Ако резидент Србије остварује доходак који се, у складу с одредбама овог уговора, може опорезивати у Индонезији, Србија одобрава као одбитак од пореза на доходак тог резидента, износ једнак порезу на доходак који је плаћен у Индонезији. Тај одбитак не може бити већи од дела пореза на доходак, како је обрачунат пре извршеног одбијања, који одговара, дохотку који се може опорезивати у Индонезији.
2) Ако је, у складу с неком одредбом Уговора, доходак који оствари резидент Србије изузет од опорезивања у Србији, Србија може, при обрачунавању пореза на остали доходак тог резидента, да узме у обзир изузети доходак.
3. Ради признавања одбитка у држави уговорници, сматра се да порез који је плаћен у другој држави уговорници обухвата и порез који би био плаћен у тој другој држави да није умањен или отписан у складу с њеним законским одредбама о пореским подстицајима.
Члан 24.
ЈЕДНАК ТРЕТМАН
1. Држављани државе уговорнице не подлежу у другој држави уговорници опорезивању или захтеву у вези с опорезивањем које је друкчије или теже од опорезивања и захтева у вези с опорезивањем, посебно у односу на резидентност, којима држављани те друге државе у истим условима, подлежу или могу подлећи. Ова одредба се, независно од одредаба члана 1, примењује и на лица која нису резиденти једне или обе државе уговорнице.
2. Опорезивање сталне пословне јединице коју предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници не може бити неповољније у тој другој држави од опорезивања предузећа те друге државе која обављају исте делатности. Ова одредба не може се тумачити тако да обавезује државу уговорницу да резидентима друге државе уговорнице одобрава лична ослобађања, олакшице и умањења за сврхе опорезивања због личног статуса или породичних обавеза које одобрава својим резидентима.
3. Камата, ауторске накнаде и друге исплате које предузеће државе уговорнице плаћа резиденту друге државе уговорнице, при утврђивању опорезиве добити тог предузећа, одбијају се под истим условима као да су плаћене резиденту првопоменуте државе, осим када се примењују одредбе члана 9. став 1, члана 11. став 7. или члана 12. став 6. овог уговора.
4. Предузећа државе уговорнице чију имовину потпуно или делимично поседују или контролишу, посредно или непосредно, један или више резидената друге државе уговорнице, у првопоменутој држави уговорници не подлежу опорезивању или обавези у вези с опорезивањем, које је друкчије или теже од опорезивања и обавеза у вези с опорезивањем коме друга слична предузећа првопоменуте државе подлежу или могу подлећи.
5. Одредбе овог члана примењују се на порезе наведене у члану 2. овог уговора.
Члан 25.
ПОСТУПАК ЗАЈЕДНИЧКОГ ДОГОВАРАЊА
1. Ако лице сматра да мере једне или обе државе уговорнице доводе или ће довести до тога да не буде опорезовано у складу с одредбама овог уговора, оно може, без обзира на правна средства предвиђена унутрашњим законом тих држава, да изложи свој случај надлежном органу државе уговорнице чији је резидент или, ако његов случај потпада под став 1. члана 24. овог уговора оне државе уговорнице чији је држављанин. [ЗАМЕЊЕНA чланом 16. став 1. друга реченица МК][Случај мора бити изложен у року од две године од дана првог обавештења о мери која доводи до опорезивања које није у складу с одредбама овог уговора.]
Следећи члан 16. став 1. друга реченица МК замењује члан 25. став 1. другу реченицу овог уговора
ЧЛАН 16. МК - ПОСТУПАК ЗАЈЕДНИЧКОГ ДОГОВАРАЊА
Случај мора бити изложен у року од три године од дана првог обавештења о мери која доводи до опорезивања које није у складу с одредбама [овог уговора].
2. Ако надлежни орган сматра да је приговор оправдан и ако није у могућности да сам дође до задовољавајућег решења, настојаће да случај реши заједничким договором с надлежним органом друге државе уговорнице ради избегавања опорезивања које није у складу с овим уговором.
Следећи члан 16. став 2. друга реченица МК примењује се на овј уговор
ЧЛАН 16. МК - ПОСТУПАК ЗАЈЕДНИЧКОГ ДОГОВАРАЊА
Постигнути договор примењује се без обзира на временска ограничења у унутрашњем закону [држава уговорница].
3. Надлежни органи држава уговорница настоје да заједничким договором отклоне тешкоће или нејасноће које настају при тумачењу или примени овог уговора. Они се могу и заједнички саветовати ради отклањања двоструког опорезивања у случајевима који нису предвиђени овим уговором.
4. Надлежни органи држава уговорница могу непосредно међусобно општити, укључујући општење преко заједничке комисије коју чине они сами или њихови представници, ради постизања договора у смислу претходних ставова овог члана.
Члан 26.
РАЗМЕНА ОБАВЕШТЕЊА
1. Надлежни органи држава уговорница размењују обавештења за која се може предвидети да ће бити од значаја за примену одредаба овог уговора или за администрирање или принудно извршење унутрашњих закона који се односе на порезе сваке врсте и описа које заводе државе уговорнице или њихове политичке јединице или јединице локалне самоуправе, ако опорезивање предвиђено тим законима није у супротности с овим уговором. Размена обавештења није ограничена чл. 1. и 2. овог уговора.
2. Обавештење примљено, на основу става 1. овог члана, од државе уговорнице сматра се тајном исто као и обавештење добијено према унутрашњим законима те државе и може се саопштити само лицима или органима (укључујући судове и управне органе) који су надлежни за разрез или наплату, принудно или судско извршење, решавање по жалбама, у односу на порезе наведене у ставу 1. овог члана или у односу на контролу напред наведеног. Та лица или органи користе обавештења само за те сврхе. Они могу саопштити обавештења у јавном судском поступку или у судским одлукама.
3. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не могу се ни у ком случају тумачити као обавеза државе уговорнице да:
1) предузима управне мере супротне законима или управној пракси те или друге државе уговорнице;
2) даје обавештења која се не могу добити на основу закона или у редовном управном поступку те или друге државе уговорнице;
3) даје обавештења која откривају трговинску, пословну, индустријску, комерцијалну или професионалну тајну или пословни поступак или обавештење чије би саопштење било супротно јавном поретку.
4. Уколико држава уговорница тражи обавештења у складу са овим чланом, друга држава уговорница ће користити своје мере да би прибавила тражена обавештења, чак и да тој другој држави та обавештења можда нису потребна за сопствене пореске сврхе. Обавеза садржана у претходној реченици подлеже ограничењима из става 3. овог члана, осим ако би та ограничења онемогућила државу уговорницу да даје обавештења само због тога што не постоји домаћа потреба за таквим обавештењима.
5. Одредбе става 3. овог члана не могу се ни у ком случају тумачити као могућност државе уговорнице да одбије давање обавештења само зато што обавештења поседује банка, друга финансијска институција, лице које ради у агенцији или у фидуцијарном својству или које има везе са власништвом интереса у лицу.
Члан 27.
ЧЛАНОВИ ДИПЛОМАТСКИХ МИСИЈА И КОНЗУЛАТА
Одредбе овог уговора не утичу на пореске повластице чланова дипломатских мисија или конзулата предвиђене општим правилима међународног права или одредбама посебних уговора.
Следећи члан 7. став 1. МК примењује се и има предност над одредбама овог уговора:
ЧЛАН 7. МК - СПРЕЧАВАЊЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ УГОВОРА
(Одредба о тесту основног разлога)
Изузетно од одредаба [овог уговора], погодност из овог уговора не одобрава се у односу на део дохотка, ако се основано може закључити, узимајући у обзир све релевантне чињенице и околности, да је стицање погодности био један од основних разлога било којег аранжмана или трансакције који су непосредно или посредно резултирали том погодношћу, осим ако се установи да би одобравање те погодности у тим околностима било у складу са циљем и сврхом одговарајућих одредаба [овог уговора].
Члан 28.
СТУПАЊЕ НА СНАГУ
1. Овај уговор ступа на снагу датумом последњег обавештења којим односне владе држава уговорница дипломатским путем писмено обавештавају једна другу да су испуњене њихове уставне формалности предвиђене за ступање на снагу овог уговора. Овај уговор се примењује:
1) у Индонезији:
(1) у односу на порезе по одбитку, на доходак који је остварен првог јануара или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој Уговор ступа на снагу;
(2) у односу на остале порезе, за пореске године које почињу првог јануара или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој Уговор ступа на снагу;
2) у Србији:
у односу на порезе на доходак који је остварен у свакој пореској години која почиње првог јануара или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој Уговор ступа на снагу.
Члан 29.
ПРЕСТАНАК ВАЖЕЊА
Овај уговор остаје на снази док га не откаже једна од држава уговорница. Држава уговорница може отказати овај уговор дипломатским путем, достављањем писменог обавештења о престанку његовог важења тридесетог јуна или пре тридесетог јуна било које календарске године која следи по истеку периода од пет година од године у којој Уговор ступа на снагу. У том случају, овај уговор престаје да се примењује:
1) у Индонезији:
(1) у односу на порезе по одбитку, на доходак који је остварен првог јануара или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој је дато обавештење о престанку важења;
(2) у односу на остале порезе, за пореске године које почињу првог јануара или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој је дато обавештење о престанку важења;
2) у Србији:
у односу на порезе на доходак који је остварен у свакој пореској години која почиње првог јануара или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој је дато обавештење о престанку важења.
У потврду чега су доле потписани, пуноважно за то овлашћени, потписали овај уговор.
Сачињено у дупликату у Џакарти, овог 28. дана фебруара 2011. године на српском, индонежанском и енглеском језику. Сви текстови су подједнако веродостојни. У случају разлика у вези са тумачењем овог уговора, меродаван је енглески текст.
ЗА ВЛАДУ ЗА ВЛАДУ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ РЕПУБЛИКЕ ИНДОНЕЗИЈЕ XXX XXXXXXX Р. М. XXXXX X. XXXXXXXXXX