KOLEKTIV ONLINE
KOLEKTIV ONLINE
У Пекингу склопљен уговор о стратешком партнерству за РТБ Бор
Фото: Д. Xxxxxxxx
Xxxxx потписао уговор са Кинезима
Компанија „Зијин“ понудила је на тендеру куповину 63 одсто удела у РТБ-у Бор, бизнис-план у вредности 1,26 милијарди долара, укључујући обавезну инвестицију од 350 милиона долара, измирење старих дугова компаније у износу 200 милиона долара и очување 5.000 радних места.
-„Зијин“ дужан да до краја године уплати најмање 100 милиона долара, али очекујем да до тада уплати свих 350 милиона долара. Биће сачувана сва радна места и верујем да ће резултати од продаје РТБ-а Бор бити брзи, пошто оперативно управљање над компанијом преузимају већ на почетку следеће године и одмах крећу у свој инвестициони програм – изјавио министар рударства и енергетике Наставак на 2. страни
Актуелно
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 2
У Пекингу склопљен уговор о стратешком партнерству за РТБ Бор
Xxxxx потписао уговор са Кинезима
Руковање: Xxxx Xxxxx и Xxxxxxxxxx Xxxxx
Склапање уговора честитао и председник Србије Xxxxxxxxxx Xxxxx
Фото: Д. Xxxxxxxx
X Xxxxxxx је, 17. септембра, у при- суству председника Србије Xxxxxxxxxx Xxxxxx, потписан уговор о стратешком партнерству Владе Србије и РТБ-а Бор
Антимонополска комисија одобрила преузимање
Последњег дана септембра Ко- мисија за заштиту конкуренције Републике Србије одобрила је концентрацију учесника на тржишту која настаје стицањем контроле над привредним друштвом РТБ Бор од стране кинеског привредног друштва
„Зијин Мајнинг“.
У образложењу комисије, ко- ја оцењује и у случају повреде кон- куренције реагује у складу са закон- ским овлашћењима, наведено је да се „Зијин“ бави истраживањем и ископавањем злата, бакра, цинка и других минералних ресурса, а да до сада није пословао на српском тржиш- ту.
са кинеском компанијом „Зијин“. Уговор је у име српске стране потписао мини- стар рударства и енергетике у Влади
Србије Xxxxxxxxxx Xxxxx.
-Кинеска компанија „Зијин“ дужна је да до краја године уплати најмање 100 милиона долара, али очекујем да до тада уплати свих 350 милиона долара. Биће сачувано свих
5.000 радних места и верујем да ће ре- зултати од продаје РТБ-а Бор бити брзи, пошто оперативно управљање над компанијом преузимају већ на по- четку следеће године и одмах крећу у свој инвестициони програм – казао је Xxxxx.
Министар финансија Xxxxxx Xxxx, након потписивања уговора о стратешком партнерству, изјавио је да је тај дан „велики и важан дан за грађане Србије, јер је у Кини потпи- сано пет великих уговора“. -Уговор о преузимању РТБ-а је инвестиција од 1,26 милијарди долара. Толико ће доћи у Бор у наредних шест година. Не морам да причам колико ће то про- менити исток земље, допринети расту и РТБ-а, и тог дела Србије, и наше целокупне економије. После четири неуспела покушаја приватизације,
успели смо да нађемо партнера који ће стратешки са владом развијати тај, за нас, веома важан рудник и предузеће – рекао је Xxxxxx Мали.
Сигурних 50 година за раст и развој источне Србије
Председник Србије Xxxxxxxxxx Xxxxx изјавио је у Пекингу да значај кинеских инвестиција најбоље разумеју запослени у смедеревској Железари, као и они у Бору и Мајданпеку.
-Обичном човеку ништа не значи ни три милиона, 300 милиона, ни три милијарде, ни 300 милијарди. То су тамо неке цифре, он их не види директно. Xxx, ако пита- те запослене у смедеревској Железари, они итекако разумеју, јер радник Железа- ре, уместо да седи кући и тражи посао, сада има посао и већу плату него да смо му ми понудили. То разуме и Бор, јер ће сада и Бор и Мајданпек имати и већу рудну ренту, па ће боље живети и грађани тих градова који раде у јавном сектору, али и они који раде у РТБ-у. Имаће и осигурану будућност, а до пре само неколико годи- не, они који нас данас критикују, званично су од РТБ-а тражили да престане да се бави производњом бакра. Говорили су им да праве столице од прућа, да саде ки- кирики. Данас причамо о наредних 50 година осигураних за раст и развој источне Србије – рекао је Вучић.
Министар финансија додао је да је потписан и уговор са компанијом „Шан- донг Линглонг“ о инвестицијама од скоро милијарду долара у изградњу фа- брике гума у Зрењанину, као и уговор са компанијом „Хуавеи“ о набавци опреме,
радова и услуга у оквиру пројекта ви- део-надзора у саобраћају.
Фото: Д. Xxxxxxxx
-То су огромни уговори и резултат су вишегодишњег рада. Имали смо
срећу да пронађемо партнера за Сме- дерево, сада и за РТБ Бор, плус нове инвестиције у Зрењанин – рекао је Мали.
Припремила: Г. Xxxxxx Xxxxxxx
Отварање „Церова“, модернизација
Xxxxxxxx Xxxxx: Озбиљан план Кинеза дефинише сигурну будућност РТБ-а
флотација и дуплирање производње
Дубоко верујем да је реч о изу- зетно значајном уговору који ће РТБ-у Бор обезбедити дугорочну ста- билност и инвестиције од милијарду и 260 милиона долара, плус 200 ми- лиона за решавање дугова борске компаније. То заједно прави озбиљан оквир у којем ће РТБ да се развија и отвара нове руднике, попут „Церова“, али и да модернизује постојеће у Мајданпеку, Великом Кривељу и Јами, унапреди флотације и повећава капацитет топионице и фабрике сум- порне киселине.
Xxxxx је, након што је са из- вршним директором и потпредседни- ком компаније „Зијин Мајнинг“ Xxxx Xxxxx, 17. септембра, потписао уговор о стратешком партнерству Владе Србије и РТБ-а Бор са овом кинеском компанијом, прокоментарисао министар енергетике и рударства Xxxxxxxxxx Xxxxx.
Верујући да је потписивање овог уговора најважнији корак за РТБ, али и за економски развој Србије, Антић је додао: - Он дефинише добру, сигурну будућност РТБ-а, свих пет хиљада запослених, али и читаве источне Србије, узимајући у обзир значај борске компаније за тај део земље и читаву индустрију Србије. Очекујемо да због инвестиција од милијарду и 260 милиона долара РТБ знатно повећа своју производњу – удвостручи је после три године, а након шест је увећа три до четири пута. То ће имати изузетан утицај на наш укупан раст, БДП – казао је Антић.
Министар рударства подсетио је и да је компанија „Зијин“ дужна да до краја ове године уплати 100 милиона долара, али и да се обавезала да ће упла- тити 350 милиона и одмах из тих сред- става отплатити све дугове РТБ-а и за-
почети инвестирање.
ММФ и Светска банка задовољни
Десет дана након потписивања уговора о стратешком партнерству између кинеског „Зијин Мајнинга“, Владе Србије и РТБ-а Бор, пред- ставници Међународног монетарног фонда и Светске банке, на састан- ку са министром рударства Xxxx- xxxxxxx Xxxxxxx, оценили су да је српска Влада успешно реализовала приватизацију борске компаније кроз модел стратешког партнерства.
Делегација међународних фина- нсијских институција, предвођена Xxxxxxx Xxxxx, изразила је посебно задовољство чињеницом да ће кине- ски стратешки партнер исплатити све дугове РТБ-а Бор.
-Бизнис-план компаније „Зијин“ је врло амбициозан. Планирају да
од садашњих око 40.000 тона бакра из сопственог концентрата годишње, већ у наредне три године капацитет и снагу РТБ-а повећају да могу да дуплирају ту производњу, а у року од шест година да производњу увећају три до четири пута. То без икакве сумње отвара могућност за нова радна места – уверен је xxxxxxxx Xxxxx. Додаје да ће то донети знатне приходе и профит РТБ-у, што је за Србију и све њене грађане изузетно значајно, јер Србија остаје власник 37 одсто удела у РТБ-у.
-Из позиције где је РТБ генери- сао деценијама озбиљне губитке, ми ћемо имати ситуацију у којој ће та компанија пословати са профитом и 37 одсто тог профита ићи ће у буџет Србије – подвукао је Xxxxxxxxxx Xxxxx.
Г. Xxxxxx Xxxxxxx
Понедељак, 8. октобар 2018. Xxxx 0000, xxxxxx 0
По уплати прве транше, у изно- су не мањем од 100 милиона до- xxxx, кинески „Зијин“ ће преу- зети корпоративно управљање РТБ-ом Бор и то тако што ће успоставити скупштину акци- онара, надзорни одбор и виши менаџмент тим, који се састоји од генералног и других дирек- тора. - У прелазном периоду Кинези ће у РТБ Бор послати
„разуман број посматрача, који имају право да траже све раз- умне информације о пословању РТБ-а“, објавила је хонгкошка берза
Извештај о активностима „Зијин Мајнинга“ са берзе у Xxxx Xxxxx
Актуелно
На дан склапања уговора о стратеш- ком партнерству са Србијом и РТБ-ом Бор, 17. септембра, на сајту кинеске компаније „Зијин Мајнинг“ објављено је „Саопштење о инвестицијама „Зијин Мајнинг Групе“ у српски РТБ Бор
Кинези у РТБ шаљу „разуман број посматрача“
надзорни одбор и виши менаџмент тим, који се састоји од генералног и других директора. У прелазном периоду „Зијин“ ће у РТБ Бор послати „разуман број по- сматрача, који имају право да траже све разумне информације о пословању РТБ- а“, пише у овој објави.
Бизнис-план и износ обавезних инвестиција у наредних шест година, укључујући и износ од 350 милиона долара, у тоталу износи 1,26 милијарди долара. У складу са планом развоја који је „Зијин“ поднео на надметању за РТБ
путем увећања капитала“, са наднасло- вом „Трансакција која се може обелода- нити“. Саопштење је објављено у виду извештаја о трансакцији сачињеног за хонгконшку берзу, где је, иначе, реги- стровано пословање кинеске компаније. Из документа сазнајемо да је на
мали. У индустрији су висококвали-
тетни радници који поседују релевантне вештине“.
Објашњавајући својим клијентима где је и шта је Србија, у објави са хонг- коншке берзе може се прочитати да је Србија забележила брз економски раст у
поштовања закона и заштите животне
средине у РТБ-у Бор и, након тога, пажљиво проценио вредност српске компаније.
О начину, износу и плану за увећање капитала, односно докапитализацију РТБ-а Бор може се прочитати да ће
Бор, овај обавезни инвестициони износ
намењен је технолошкој надоградњи, проширењу и изградњи рудника и ме- талуршког постројења, мада ће, како је наведено у саопштењу, старији дугови борске компаније имати прио- ритет у отплати. „Извори средстава за
састанку Управног одбора кинеског
последњих неколико година, са стабил- „Зијин“ у РТБ уложити 350 милиона
финансирање обавезних инвестиција су
„Зијина“ разматран и једногласно (са 11 гласова „за“ и без иједног уздржа- ног или гласа против) одобрен пред- лог улагања у српски РТБ Бор, у виду увећања капитала.
У детаљном и опширном саопштењу са берзе у Хонг Конгу, у основним информацијама о циљној аквизицији, наведено је да је „Бор активни рудар- ски град и регионални администра- тивни центар који поседује неопходне објекте. Путни, железнички и водени транспорт су добро развијени, постоје богати водни ресурси и снабдевање електричном енергијом, а трошкови коришћења ових ресурса су релативно
ним политичким окружењем, те да од- ржава пријатељски однос са Xxxxx дуго времена. Истакнуто је, такође, да је то земља која је лако доступна воденим и копненим транспортом.
РТБ Бор је описан као државна компанија за производњу бакра, која поседује једине руднике бакра и једину топионицу у Србији. „Њени пројекти имају велики обим резерви ресурса и постоји велики потенцијал у повећању производних капацитета уколико се технологије унапреде“.
У саопштењу се наводи да је „Зијин Мајнинг“ спровео детаљну дијагностику (due dilligance) технологије, финансија,
долара у готовини. На дан затварања ће, како пише у саопштењу, на бан- ковни рачун РТБ-а Бор уплатити прву траншу улагања (од најмање 100 ми- лиона долара). Преостале рате, до оба- везних 350 милиона долара, могу да се измире у наредне три године од датума затварања трансакције. Тек након завр- шетка увећања капитала и уплате свих 350 милиона долара, „Зијин“ ће имати 63 одсто власничког удела у РТБ-у Бор, а остали акционари 37 процената.
По уплати прве транше, кинески
„Зијин“ ће преузети и корпоративно управљање РТБ-ом Бор и то тако што ће успоставити скупштину акционара,
углавном од увећања капитала, нето нов- чаног тока у оперативним активностима РТБ-а, банкарске позајмице „Зијина“ итд.“
У саопштењу су, поред осталог, на- ведени и бројни инвестициони ризици на које је „Зијин“ упозорила берза у Хонг Конгу, а разврстани су у: ризике од одобрења, политичке и правне ризике, ризике од пројекта, тржишне и девизне ризике. „Успех трансакције је подло- xxx неизвесности и инвеститори треба да буду свесни инвестиционих ризика“, наводи се на крају ове објаве.
Г. Xxxxxx Xxxxxxx
Председник „Xxxxx Xxxxxxxx“ Xxxxxx Xxxx са сарадницима у РТБ-у Бор
Кинески бизнис и технички тим недељу дана у Бору и Мајданпеку
Xxxxxx Xxxxxxxxxxxx са рударима, геолозима и флотерима кинеског „Зијина”
РТБ-а Бор како да то постигнемо заједно, а њихово мишљење нам је драгоцено – изјавили су представник
„Зијина“ за Србију Xx Xxxx и главни
ралног директора РТБ-а за производњу Xxxxxx Xxxxxxxxxxxxx, разгледали су 28. септембра детаљније копове у Мајданпеку, док је управница Топио-
РТБ. - Председник компаније „Зијин Мајнинг“ Xxxxxx Xxxx, са сарадни-
Xx Xxxx и Xxxxxxxx Xxx
бра и за то време разгледала површин- ске копове „Јужни“ и „Северни ревир“,
цима у области рударства, геологије, „Велики Кривељ“ и „Церово“, потом
припреме минералних сировина и металургије, посетио је 27. септембра Рударско-топионичарски xxxxx Xxx и његов рудник у Мајданпеку. Након раз- говора са генералним директором РТБ-а Xxxxxxxx Xxxxxxxxxxx и директором РБМ-а Xxxxxxxxxxx Xxxxxxx, први човек кинеског „Зијина“ је у друштву домаћина разгледао мајданпечки рудник. Седамнаесточлана делегација ки- неске компаније, подељена на бизнис и технички тим, боравила је у Бору и Мајданпеку недељу дана, до 3. окто-
борску Јаму, као и све металуршке погоне.
-Дошли смо да са стручне и тех- ничке стране сагледамо циљеве које „Зијин мајнинг“ намерава да реализује у стратешком партнерству са РТБ-ом Бор. Сходно уговорним оба- везама, „Зијин“ у наредне три године треба да повећа годишњу производњу бакра на 80 хиљада тона, а да у другој фази, у следеће три године, достигне продукцију 120 хиљада тона бакра. Желимо да саслушамо стручњаке
инжењер кинеске компаније Xianjian Guo.
Стручњаци „Зијина“ у области ру- дарства, геологије и припреме минерал- них сировина, у друштву заменика гене-
xxxx Xxxxx Xxxxx била домаћин ки- неским специјалистима за металургију приликом обиласка нове топионице и фабрике сумпорне киселине.
Г. Xxxxxx Xxxxxxx
Актуелно
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 4
У каквом расположењу борски рудари чекају стратешког партнера
Не боје се отпуштања, јер посла има све више
Тако мисли двадесетосмогодишњи багериста на кривељском копу Иван Шербановић. – За радно место се не бојим јер посла има и биће га још више. Једино ме је страх да нови влас- ник не смањи плате – каже он.
Рударе РТБ-а приватизација не плаши, сигурни су да без посла остати неће и једина им је зебња да кинески „Зијин“ не смањи плате
Дампериста Данијел Петровић, пак, од кинеског „Зијина“ има висока очекивања. – Очекујем да, кад Кинези дођу овде, буде боље. Зашто би, иначе, држава улазила у причу о приватизацији РТБ-а?! Сада је добро, плата и услови рада су солидни, а надам се да ће свима нама тек бити супер – сматра тридесетдвогодишњи возач тешких камиона у „Великом
Иван Владић
РТБ. - Процес приватизације Рудар- ско-топионичарског басена Бор поново улази у завршну фазу. После 11 година
компаније више није неизвесна као ономад и на већ виђену милијарду долара инвестирану у РТБ не гледа се као на
аутомобила, да у том делу преговарања
„легну на руду“, пошто ћемо већ ми да је вадимо.
Кривељу“.
потрошених на четири јалова покушаја, „кисело грожђе“. Слатку „жицу“ дала А, у Бору и око Бора има шта да
решење да се „Бор“ удоми пронашло се из петог пута. Једногласном одлуком комисије приликом проглашења тендер-
Иван Шербановић
листе, кинески „Зијин“ уведен је ди- ректно у преговоре са Владом Србије, који до краја године треба да се изроде у купопродајни уговор за 63 одсто влас-
му је вест да је исти тај „Зијин“, уз под- ршку државе, спреман да купи и канад- ски „Невсун“ за 1,41 милијарду долара и преузме 66% акција у пројекту „Чукару Пеки“ код Бора. Постоји ли боља пот- врда озбиљних намера „кинеског змаја“ да у Србији колико-толико утоли глад за бакром?! Кинези су највећи потрошачи
„црвеног“ метала на свету, у доброј мери диктирају његову цену, али су, као и остали, свесни да је бакар једини метал који на тржишту нема замену. Не би, зато, било изненађење да у широј стратегији имају намеру да „свиленим концем“ прошију цео тимочко-магмат- ски комплекс. Јер, тражња и потрошња бакра расту, производња се смањује, а само је, примера ради, за тип аутомо- била на струју, чију производњу суб- венционише Пекинг, потребно 80 кило- грама бакра, односно четири пута више од класичног „бензинца“. Ето добре
се копа. Оверене рудне резерве, само РТБ-а, „тешке“ су милијарду и 345 ми-
Данијел Петровић
лиона тона. Даноноћно, у све три смене, у рудницима се најнормалније ради. Борске рударе приватизација не плаши, сигурни су да без посла остати неће и једина им је зебња да стратешки партнер
Инжењер рударске оперативе Иван Владић каже да од кинеског пар- тнера и приватизације очекује нову механизацију, боље услове рада и добру плату. – Нови камиони и нова рудар- ска механизација значе ширење руд- ника, више посла, већу производњу. То доноси власнику профит, а нама веће плате. Људи овде знају свој посао и шта су им обавезе, па страха нема –
ништва у РТБ-у.
Продаја већинског пакета борске
шансе да Кинези у Србији изграде и
понеку фабрику за производњу електро-
не смањи плате.
каже Владић.
Г. Тончев Василић
Још хиљаду тона
Задовољни квалитетом, Кинези настављају да купују бакар из Бора
катода у Азију
Након првих, „пробних“ количина извезених у Кину јула, до поло- вине септембра у најмногољуднију земљу на свету отпремљено још хиљаду тона бакра из РТБ-а Бор. – Извоз у августу износио 18,6 ми- лиона долара, а роба продавана на страном тржишту у претходних осам месеци вредела 143 милиона долара
РТБ. – Од почетка године Рударско- топионичарски басен Бор продао је на страном тржишту робу у износу 143 ми- лиона долара. Извоз је у овом периоду, у односу на исти прошле године, вредео
30 милиона долара више због боље производње, али и јачих цена. За осам месеци продато је 20.634 тоне бакра, 2,6 тона сребра, 3,5 килограма платине, 37 килограма паладијума, 19 тона селена, 588 тона плавог камена и 13 хиљада тона сумпорне киселине.
Борски бакар су ове године купо- вале стандардне муштерије из Хрват- ске, Турске, Италије и Немачке, а први пут се одскора, и то као велики купци, појављују и Кинези. Након првих „проб-
них“ количина извезених у јулу, већ до половине септембра у најмногољуднију земљу на свету отпремљено је још хиљаду тона бакра из РТБ-а Бор.
Целокупну осмомесечну производњу сребра, платине и паладијума отку- пили су Британци, док је селен делом завршио такође у Енглеској, а делом у Холандији. Плави камен је из Бора одла- зио у Пољску, Мађарску, Турску и Босну и Херцеговину, а сумпорну киселину ку- повали су Грци, Бугари и Румуни.
Само у августу, извоз РТБ-а Бор вредео је 18,6 милиона долара, односно четири и по милиона долара више него у истом месецу прошле године.
Г. Тончев Василић
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 5 Актуелно
развијаће цео РТБ одједном
Кинези крећу фронтално,
Истичући да бољег стратешког партнера РТБ Бор није могао да добије, те да је кинески конгломерат „Зијин“ пун погодак, гене- рални директор Благоје Спасковски открива да ће Кинези борску компанију „напасти“ фронтално и развијати одједном сваки њен део. – Након седам до осам месеци, колико им је потребно да изра- де и разраде рударске и све друге пројекте, „Зијин“ ће у исто вре- ме отварати „Церово“, ширити „Велики Кривељ“ и „Мајданпек“, развијати Јаму и лежиште „Борска река“, а све са циљем да што пре стигну до пуног капацитета нове топионице и производње 80 хиљада тона катодног бакра из домаћих сировина. – Њихов бизнис- план предвиђа да се до пуног капацитета стигне на крају треће, а до 120 хиљада тона катода на крају шесте године инвестиционог циклуса, каже Спасковски и подвлачи да сви запослени остају на својим радним местима
Благоје Спасковски о стратешком партнерству РТБ-а са „Зијин Мајнингом“
РТБ. – Нова топионица која ради по свим еколошким критеријумима и задовољава све законске прописе, по речима генералног директора РТБ-а Бор
осам месеци ће им бити потребно да израде и разраде рударске и све друге пројекте, а онда ће почети да отварају
Благоје Спасковски
„Церово“, да шире кривељски коп,
Коп „Велики Кривељ”
најпре остао без 15 предузећа која су пословала у његовом саставу. – Петна- ест предузећа, која су укупно вредела 400 милиона долара, продато је тада за 13 милиона долара и тај новац је подељен радницима за плате. Речено им је било да у Бору и Мајданпеку нема више бакра и да би требало да се преквалификују и да, на пример,
потврђује његова опредељеност да откупи и акције канадског „Невсуна“ у пројекту „Чукару Пеки“.
-То је важно не само за Бор и Ти- мочку Крајину, већ за целу Србију. Јер, ако се и када се „Невсун“ припоји борској компанији, с обзи- ром на то да је власник исти, будући РТБ биће у правом смислу речи свет-
Благоја Спасковског, један је од раз- лога који је привукао кинески „Зијин“ да се јави на тендер за стратешко партнер- ство са РТБ-ом Бор. Њене перформансе и могућности биле су темељ за израду бизнис-плана, по којем ће се до краја треће године, дакле до 2021, у РТБ-у Бор годишње производити 80 хиљада тона катодног бакра и то из домаћих сиро- вина. Постепено, на крају шесте године стићи ће се до 120 хиљада тона катода из сопствених концентрата, а толику производњу, без прераде увозних сиро- вина, РТБ Бор није остваривао ни у своје
„златно доба“, каже Спасковски.
-Кинески „Зијин“ ће „напасти“ фронтално и развијати одједном све сегменте РТБ-а. Када почет- ком наредне године уђу, седам до
развијају „Јужни“ и „Северни ревир“ у Мајданпеку и активирају подземно лежиште „Борска река“ у Јами. Све у исто време и са истим бројем за- послених. Њихов бизнис-план је озбиљан и амбициозан, а прате га и таква улагања јер, просто, то је једини могући начин да се дође до реализације. А, план је да РТБ Бор у наредних шест година трипут повећа производњу и да његово учешће у
БДП-у Србије толико порасте, да се са 0,8 до 1% попне на 2,6 до 3 процента. РТБ Бор ће тада имати 10 пута већу вредност него пре 12 година, када се цео, као имовина, продавао за 267 ми- лиона долара – каже Спасковски.
Спасковски подсећа да је РТБ Бор
„Јужни ревир” у Мајданпеку
саде кикирики или праве ногаре за столице. Четири пута су поку- шавали да продају РТБ након тога. Из те и такве позиције РТБ Бор је, захваљујући Влади Србије, успео да дође у ситуацију да 63% влас- ништва препусти стратешком пар- тнеру и то за милијарду и 260 милиона долара. Плус додатних 200 милиона за регулисање старих дугова компаније – наводи Спасковски.
Генерални директор РТБ-а Бор по- себно значајним сматра то што стра-
ска компанија. И по приходима, и по производњи бакра – истиче Спасков- ски.
Компанија „Зијин“ је, подсећа Благоје Спасковски, сада један од највећих кинеских произвођача злата, а друга по величини у производњи бакра. У девет земаља запошљава 17.500 радника и прошле године била је на
22. позицији највреднијих рударских компанија у свету, чије су акције на бер- зама у Хонг Конгу и Шангају. Годишње приходује 10 милијарди евра.
после 2000. године, у оквиру припрема тешки партнер „Бора“ темељи планове
за неколико покушаја приватизације,
на дугорочном развоју, а то најбоље
Г. Тончев Василић
Актуелно
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 6
РТБ добио признање Министарства екологије за смањење загађења ваздуха у Србији
Борба за екологију и даље
Министар заштите животне средине Горан Триван на Светски дан без аутомобила уручио захвалнице за допринос смањењу загађења ваздуха у земљи само РТБ-у Бор, удружењу грађана „Лека“ и Ми- лутину Фолићу. - Квалитет ваздуха у Србији и даље је драматич- но лош, посебно у Београду, Панчеву, Нишу и Суботици. Прича о биодиверзитету се мора вратити на почетак јер немамо луксуз да себи дозволимо да умиремо због лошег квалитета ваздуха. А, по најновијим подацима Светске здравствене организације, у Србији од последица загађеног ваздуха годишње умре 6.000 људи, изјавио је министар. – Др Периша Симоновић: Сваки дан без аутомобила значи и дан шансе да најмање пет одсто људи, средњорочно до пет година, не добије повишени крвни притисак после четрдесете
донкихотовска
БЕОГРАД. – Због тога што је про- менио технологију топљења бакра и из- градио нову фабрику сумпорне кисе- лине, Рударско-топионичарски басен Бор преобратио је квалитет живљења у граду у којем послује и од „црне тачке“ на мапи Европе постао град са ваздухом прве категорије. Та иста Европа и њена агенција за заштиту животне средине прошле године прогласила је Бор еко- лошком звездом побољшања стања ква- литета ваздуха у Србији и то је један од основних разлога због кога се РТБ ове године нашао на кратком списку добит-
„Хајде да Србија буде баш лепа!” - поручили су говорници на церемонији обележавања Светског дана без аутомобила
ника признања за допринос смањењу загађења ваздуха у земљи које додељује Министарство заштите животне сре- дине. Захвалнице институцијама,
компанијама и појединцима који су се својим радом и залагањем истакли у об- ласти екологије додељене су последњег летњег дана (22. септембра) у Београду, на церемонији уприличеној поводом обележавања Светског дана без аутомо-
била. Поред помоћника генералног ди- ректора РТБ-а Бор за екологију Саше Перишића, признање за допринос у овој области од министра Горана Три- вана тога дана добили су и главни урба- ниста града Београда, Милутин Фолић, због активне и предане борбе да Град Бе- оград добије већи број бициклистичких стаза, као и Алекса Живковић у име Удружења грађана „Лека“, које у свом хуманитарном раду за помоћ старим и немоћним особама користи искључиво бицикл као превозно средство.
Министар Триван подсетио је на из- весне технолошке напретке Србије у области екологије, али је и навео да је квалитет ваздуха драматично лош, по- себно у Београду, Панчеву, Нишу и Су- ботици, па је поручио да то мора да се мења. Са жељом да на овај значајан еко- лошки датум укаже на све негативне последице загађења ваздуха, погуб- ност климатских промена и на неопход- ност унапређења животне средине, он је рекао: - У Србији је само прошле године увезена 131.000 половних ау- томобила, од чега је већина на дизел гориво, а чак 62 одсто их је старије од 12 година. Аутомобили старији од 10 година су ем небезбедни, ем су епски загађивачи. Прича о биоди- верзитету се мора вратити на поче- так јер немамо луксуз да себи дозво- лимо да умиремо због лошег квали- тета ваздуха. По најновијим подацима
Светске здравствене организације, у Србији од последица загађеног ваз- духа годишње умре 6.000 људи – под- вукао је министар.
Питање животне средине нема везе ни са каквом политиком, већ са
РТБ је једина компанија у Србији која је добила признање Министарства екологије за допринос смањењу загађења ваздуха у земљи
цивилизацијским напретком, додао је.
– Он неће моћи да се оствари без за- штите животне средине, а економски напредак неће бити могућ без улагања
15 милијарди евра у заштиту жи- вотне средине. Разговараћемо у Влади Србије да покушамо да пронађемо средства за субвенционисање увоза
Др Периша Симоновић
електричних и хибридних возила јер смо прошле године увезли тек 15 елек- тричних и 50 хибридних аутомобила – рекао је министар.
Аутомобили емитују штетне гасо- ве који нарушавају квалитет ваздуха у градовима, имају сталан негативни утицај на озонски омотач и климат- ске промене, на здравље и животни век, казао је заменик директора Ин- ститута за јавно здравље „Батут“ др Периша Симоновић. - Статусни симбол постао је један од најгорих загађивача наших живота. Моторна возила емитују гасове који могу сад- ржати угљен-моноксид, азотне оксиде, олово и разне честице. На тај начин озбиљно угрожавају квалитет ваздуха
који удишемо. Сваки дан без аутомо- била значи и дан шансе да најмање пет одсто људи, средњорочно до пет година, не добије повишени крвни притисак после четрдесете. Зато, између осталог, Институт за јавно здравље жели промену парадигме да је статусно и егзистенцијално питање имати добру запрегу, коња, вола или бика некада, до аутомобила данас – казао је Симоновић.
Светски дан без аутомобила обеле- жен је у 40 градова у Србији, а у Бео- граду је то учињено промовисањем би- циклизма. Циљ је, како рече заменик
Горан Весић
градоначелника Београда Горан Весић, да се смањи коришћење аутомобила, да се људи више крећу и да ваздух буде чистији.
-Желимо да у наредне три до четири године изградимо мрежу од 120 километара бициклистичких стаза и тиме јасно дамо предност бициклима у односу на возила. Купићемо 10 елек- тричних возила и 70 електричних ау- тобуса, и иницираћемо да електрична возила користе жуту траку и имају бесплатан паркинг – рекао је Весић. Уз поруку да је циљ да Београд постане
„зелени и еколошки град“, Весић је додао и да ће од 1. јануара 2020. године у малопродајним објектима престонице бити забрањена продаја најлонских кеса. Уз поруку „Хајде да Србија буде баш лепа!“ церемонија обележавања Свет- ског дана без аутомобила затворена је симболичним чином заливања младице.
Г. Тончев Василић
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 7
Педесето Међународно октобарско саветовање рудара и металурга
Наука
„Покажимо сада колико смо способни“
Поручио је, пре свега домаћим стручњацима, генерални дирек- тор Благоје Спасковски пред улазак РТБ-а у стратешко партнер- ство након што је, заједно са Владом подигнута вредност „Бора“ до мере да привуче снажну кинеску компанију. - Иван Јанковић: Ве- лики број учесника говори да сектор рударства и геологије Србије има добру базу за даљи развој. - Тибор Сабо: Последњих месеци у Србији је организован велики број скупова и Министарство под- ржава ту размену знања са светом јер она треба да допринесе БДП-у Србије
БОРСКО ЈЕЗЕРО. – У хотелу „Је-
зеро“ на Борском језеру првог октобра је почело традиционално, овога пута и јубиларно - педесето - Међународно саветовање рудара, геолога и металурга. Трајало је до 3. октобра, а окупило је 272 учесника из 16 земаља Европе и света.
Благоје Спасковски
- Дошли су нам учесници из Мек- сика, Русије, Либије, Румуније, Бу- гарске, Француске, Италије, Велике Британије, из Србије, Босне и Хер- цеговине, Хрватске... рече Др Ана Костов, председница Организационог одбора. - Ту су и представници мини- старстава, округа и општина, преко
30 компанија, факултета и универ- зитета. Ово је импозантан број, 50 година је и мало и много, али се увек трудимо да одржимо традицију и да покушамо да својим радовима дамо нека решења која се превасходно тичу развоја привреде, развоја РТБ-а и Бора, али и целе државе.
Миле Бугарин
Након добродошлице уз рударски поздрав „Срећно“, генерални директор Благоје Спасковски није одолео а да не каже неколико реченица о оном што је актулено у РТБ-у Бор. Најпре је под- сетио шта су пре десетак година поручи- вали Боранима представници тадашње власти (кикирики и ногари за столице, уместо бакра), потом на (рас)продају 15-ак басенских предузећа која су вре- дела 400 милиона долара за 13, а онда и четири покушаја продаје целог РТБ-а за свега 243 милиона долара. Потом је позвао учеснике да прођу улицама
„најлепшег рударског града на свету“ и виде лепоту зеленила након завршетка нове топионице која у суштини значи први позив на стратешко партнерство. Заједничким снагама са Владом „Бор“ је подигнут и као партнер је привучена компанија са десет милијарди прихода годишње, а која преговара и са Невсу- ном за „Чукару Пеки“.
-Пазите - нагласио је Спасковски - компанија која у старту улаже ни мање ни више него три милијарде
произвела 80 хиљада тона бакра за прве три године (крајем треће године) и 120 хиљада тона (најмање) само из борског дела на крају шесте године, и томе дода количину бакра и злата из “Чукару Пеки”. Значи, биће ту близу 180 – 200 хиљада тона бакра. Она постаје водећа у свету, буквално водећа, са приходом, само овде, близу милијарду и по-две годишње. Водећа у свету, а прва у Србији. Компанија која ће развити овај крај, како не- давно рече председник државе, и средствима која ће стварати изгра- дити путеве у целом региону, осве- жити комплетну источну Србију и покушати да врати омладину која на- пушта овај део земље…
Иван Јанковић
-Све оно о чему ћете говорити ових дана и о чему смо говорили минулих 50 – нагласио је Спасков- ски - крунисаћемо тиме ако знамо да активније учествујемо у вођењу РТБ-а Бор и управљању производњом, технологијама. Ако народ примети да у Бору има пет Кинеза, пет менаџера, онда смо успели. Али, ако овде дођу 100 менаџера – онда нисмо. Зато вас молим, покажимо сада колика нам је способност. Јер, неко ко је уложио 1,2 милијарде или три, неће дозволити да му пропадну. Довешће менаџере, то је светска пракса… Ми морамо дати све и остварити оно што Влада тражи, јер само повећање БДП-а може довести до бољег живота, већег стандарда…
Говорећи о раду сектора за ру- дарство и геологију Иван Јанковић, помоћник министра, заложио се за прилагођавање савременим трендо- вима у истраживању, експлаоатцији и преради минералних сировина. - Потенцијал који имамо желимо да искористимо на прави начин. То је подизање нивоа инвестиција, а самим тим и производње, што ће се директно
одразити на веће учешће сектора ру- дарства у БДП-у Србије. Наступила је нова епоха у рударском сектору, индустрији. Искристалисала су се три пројекта. На првом месту је улазак ки- неске компаније Зијин у партнерство са РТБ-ом. Други, не мање битан, јесте пројекат „Чукару Пеки“ и трећи је пројекат „Јадар“. Њима јачамо исток и запад Србије, генеришемо додатне инвестиције, отварамо нова радна места и знатно повећавамо учешће ру- дарске индустрије у БДП-у Србије. У светлу дешавања која се односе на РТБ Бор, а и друге потенцијалне руднике у Србији, ова јубиларна конференција – према његовој оцени - долази у право време и има прави значај за развој сек- тора рударства и геологије. - Велики број иностраних и учесника из домаћих компанија, научних и обра- зовних институција говори да сектор рударства и геологије има и те како добру базу за даљи развој – казао је Јанковић.
Тибор Сабо
И Тибор Сабо, помоћник мини- стра просвете, науке и технолошког развоја, сматра да овај научни скуп има велики значај. - Министарство подржава овакве скупове - каже он. - Последњих месец-два у Србији је ор- ганизован велики број. На једном је било хиљаду странаца из преко 50 земаља. На другом из преко 30. Овде смо управо чули чувеног профе- сора Даиза Ишијаму из Јапана, који сарађује са нашим институтом у Бору. На овај начин се унапређују знања, а од свега тога, подизањем БДП-а и грађани треба да виде неку корист.
У име Института за рударство и металургију, који заједно са Технич- ким факултетом, пола века организује овај скуп, директор др Миле Бугарин
најпре је поздравио представнике Акита универзитета из Јапана који више од десет година сарађаују са ИРМ преко аранжмана влада Србије и Јапана на пројектима екологије. ИРМ ове године прославља и 55 година постојања, па је научно-технолошким достигнућима и опреми ове куће, у коју је последњих осам година уложено око девет мили-
Даизо Ишијама
она евра, приказан и краћи филм. – До- стигнути развој ИРМ је потенцијално идеална основа за увођење стратеш- ког партнера – казао је Бугарин - који би дао значајан кадровски и тех- нички потенцијал, ојачао и мак- симално оснажио капацитет ИРМ. Таква стратегија, коју би контро- лисала Влада Србије, омогућила би већу сарадњу са многим рударским компанијама, посебно са стратешким партнером РТБ-а Бор. ИРМ би обезбе- дио још већу сигурност, егзистенцију запослених и имао још већи прогрес и у техничко-технолошком развоју.
Позивајући учеснике да упознају лепоте Бора, Александар Миликић, градоначелник, казао је да је Бор један од ретких градова у свету и Европи који се може поносити вели- ком традицијом – 115 година рударења,
55 година постојања Института и 50 година саветовања. Он је са поносом истакао да је Бор град који има светлу
Александар Миликић
будућност захваљујући, пре свега Влади Србије, и познавању онога што се данас дешава на пољу рударења. - Да није било визије, знања и разумевања, пре свега од председника државе, г-дина Вучића, али и од менаџмента РТБ-а, не би се неке ствари мењале на боље. Бор је град који је настао рударском руком, рударским знојем и један је од најлепших у Србији.
У име Техничког факултета захвал- ност организаторима и спонзорима из- разио је и проф. др Дејан Таникић, про- декан за НИР и међународну сарадњу. Он је посебно задовољан што је међу учес- ницима било доста младих лица, младих људи, који ће бити организатори будућих
долара да би само из старог РТБ-а
скупова.
Текст и фото: Љ.Алексић
Шире коп, бакар по плану
Рударство РББ
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 8
Коп „Кривељ“ у знаку стабилизовања транспортне опреме
Уз шест нових „белаза“, повећан је и број расположивих старих, тако да се флота у другој половини месеца пела и до двадесет тешких камиона, што је знатан напредак – каже управник Милан Делић. - Благи подбачај у количини руде надокнађен бољим садржајем метала, тако да је већ за 26 дана премашен месечни план бакра у руди
је откопаних 732.530 тона дало 2.153 тоне овог метала, надокнадило благи подбачај у количини руде и незнатно премашило месечни план бакра у њој.
Милан Делић
Услови за рад током септембра били су повољнији него у кишовитом августу, што није занемарљиво за овај рудокоп на отвореном чији један багер на најнижој етажи копа најбољу, богатију руду, само неколико метара испод нивоа водоса- бирника, из кога се вода непрекидно,
склапање завршено 11. септембра, када су и укључени у производњу. У другој половини месеца одмах се осетио њихов допринос билансу копа, а пошто су у фази уходавања, махом раде на истоку где су бољи и шири (двосмерни) путеви са мањим успонима. Под свакоднев- ним су надзором сервисера који до сит- ница прате њихов рад. - Коп се шири и средишњим делом где се уклања јаловина и откопава сиромашнија
КОП КРИВЕЉ. - У месецу који по дометима не одскаче од претход- них, у коме су руда и бакар готово по плану, а јаловина уобичајено „каска“ - најсветлијом тачком, по оцени управ- ника Милана Делића, може се сматрати стабилизација транспортне опреме. Уз шест нових „белаза“ носивости 220 тона, повећан је и број расположивих старих, тако да се флота у другој поло-
Осмомесечје
Од планираних 7,052 милиона тона руде, за осам месеци на кривељском копу откопано је 6,517 милиона тона или око 93 процента. Просеч- ни садржај бакра у руди (0,286 од- сто) нешто је бољи од планираног (0,271 одсто) али недовољан да „испег- ла“ подбачај у колични, па је уместо
18.547 тона бакра у руди, дато нешто мање, односно 18.011 тона или 98 одсто. Бројке о уклоњеној јаловини показују да је ту остварење доста слабије и од планираних 12,365 милиона тона раскривке, за осам месеци остваре- но је 7,177 милиона тона. Међутим, охрабрује растући тренд у раскривању тако да се управник Делић нада већим количинама квалитетне и флотабилне руде, а самим тим и бакра у њој.
вини месеца пела до двадесетак тешких возила. Стварају се и остали предус- лови за брже раскривање лежишта, где се првенствено мисли на поузданији рад транспортног система, ширење и насипање путева, израду заштитних берми и канала пред наступајућу јесен и зиму.
-Према оперативном плану - каже Делић - на површинском копу
„Велики Кривељ“ у септембру је тре- бало да се откопа 870.000 тона руде средњег садржаја метала 0,255 одсто, што би остварењем плана резулти- рало са 2.149 тона бакра у руди. Пла- нирано је и уклањање 1,8 мили- она тона јаловине, што заједно чини 2,67 милиона тона укупних иско- пина. За 26 дана септембра (на копу смо били двадесет седмог) требало је да се да 754.000 тона руде, а остварено је 732.530 тона или нешто преко 97 процената. Уместо 1,56 милиона тона раскривке, уклоњено је 988.500 тона, а то је 64 одсто планиране. Заједно, дат је 1,21 милион тона укупних ис- копина, односно 75 одсто од план- ских 2,314 милиона тона за 26 дана. Просечан садржај бакра у руди за то време износи 0,294 процента, тако да
каскадно, препумпава до таложника и, даље, у флотацију. У доба великих киша доле је скоро немогуће радити због без- бедности багера, бушилице и остале опреме, али у септембру није било пре- кида производње. - Двадесет другог смо спустили пумпе за још десет метара
– каже Делић - и тако омогућили продубљивање за још једну етажу, тј. рад багера на богатијој руди (кота 50) од које правимо флотабилнији композит са нешто сиромашнијом из ободних делова. Тако поштујемо динамику ширења и тог, северо- западног дела копа благовремено припремајући руду за наредне месеце. Све време багер „К1“ је интензивно раскривао источни део копа где, углав- ном, ради и шест нових „белаза“ чије је
руда која се меша са оном богатијом са дна где се налазе два багера запре- мине кашике 15 кубика – напомиње Делић. - Уз нове, више је и расположи- вих старих камиона, тако да је флота у другој половини месеца бројала и до двадесет дампера, што је знатан на- предак. Стабилизовање рада транс- портног система и рудног дробљења такође ће допринети да се наредног месеца и до краја године осети раст на јаловини и, наравно, одржи пла- нирана испорука руде. Она је лимити- рана капацитетом рудног дробљења на око 900.000 тона месечно, тако да је простор за наше веће домете јаловина, ради ширења копа, и садржај, ради више бакра.
Љ.Алексић
Флотери септембра бољи него у прошлом месецу
Повратили добра искоришћења
ФЛОТАЦИЈА „ВЕЛИКИ КРИ-
ВЕЉ“. - За 26 дана септембра кривељски флотери су прерадили 705.000 тона руде (95 одсто плана) и произвели близу 8.700 тона влажног концентрата са 1.630 тона бакра у њему. Након про-
Саша Милић
блема које су имали у претходна два- три месеца производња је – по речима управника Саше Милића – стабилизо- вана, а искоришћење враћено на плани- рано. Али, овај месец није био бољи од претходног само по томе, већ и у пре- ради руде, квалитету концентрата итд.
-Почетком месеца урадили смо сервис прве млинске секције (окре- нули смо погонски зупчаник на млину са шипкама), обавили неке грађевинске радове и два сервиса флотационих машина – набраја Милић све што су предузели. - До 14. септембра трака од дробљења до флотације радила је са три, а од тада са четири мотора. Тиме је стабли- зовано дробљење и залиха руде, па производња тече нормалније. Крајем прошлог месеца било је и неких про- блема са поузданошћу хемијских ана- лиза, што се поправило у септембру и одразило на ефикасније вођење тех- нолошког процеса и искоришћење. Оно је сада 86 одсто што је мало више од планираног. Руда је тврђа и прашњава, али флотабилна, што обично иде једно са другим.
Наш саговорник додаје да у флотацији сада чекају први октобар како би обложили плашт млина са шипкама на првој секцији. - У октобру - објашњава он - поново заустављамо прву секцију зато што та два посла (окретање зуп- чаника и облагање плашта) не могу да се раде заједно. Очекујемо да почне
Производња је стабилна и по речима управника Саше Милића боља у свему: у преради руде, у искоришћењу које је достигло 86 одсто (веће је од планираног), у квалитету концентрата
и пристизање делова за филтер-пресу намењену смањењу влаге у концен- трату. Исечени су и стари филтери и у току су грађевински радови на месту где треба да се постави компресор (у прве две седмице октобра). Преса ће бити смештена у делу где је била фил- тража пирита која је, такође, исечена и уклоњена.
Што се јаловишта тиче, надвишење брана стабилно напредује, али је јаловиште, као што је познато, при крају своје експлоатације и чека се окончање радова на тзв. нултом пољу да би се прешло на одлагање јаловине у њега. То се, по Милићу, мора догодити током на- редне године.
Љ.Алексић
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 9 Рударство РБМ
Солидна септембарска производња у Руднику бакра Мајданпек
Искоришћење и квалитет изнад плана
На површинском копу радило се у делу са рудом мањег садржаја метала, а проблема је било и са транспортом. - Флотација добро одговорила на осцилације у испоруци руде и остварила одлично искоришћење и квалитет концентрата са влагом испод девет одсто
РБМ. - Септембарска производња у Руднику бакра Мајданпек, упркос променљивим резултатима на дневном нивоу, у коначном збиру досегла је планске захтеве и учинак од око 1.700 тона бакра у концентрату са одговарајућим количинама племенитих метала. Како каже Андреја Марковић, помоћник директора РБМ-а за рударство, план укупних ископина на површинском копу “Јужни ревир” остварен је 88,84 одсто. На руди учинак је 96 процената, а на бакру у руди 93,49 одсто. Уз мање количине, подбачај је последица и откопавања у делу радилишта са слабијим садржајем метала:
радилишта на “Јужном ревиру”, није био на располагању у потребној мери. Марковић додаје да се будно прате нормативи и констатује да је из више разлога повећана потрошња мазива на утовару: - Опрема на утовару има проблем са хидрауликом доњег строја и застоје због возила, па тако не даје планиране учинке, што негативно утиче на укупне производне параметре. На другој страни, потреба за булдозером је евидентна на јаловишту “Ујевац” за рад система и припрему терена за померање транспортне траке. На “Јужном ревиру” потребан је на радилишту
- Радило се на “Јужном ревиру” “Исток 1” одакле се диже раскривка,
са тежњом да се допреме планиране количине руде за Флотацију, а преостала флота тешких возила усмери на јаловину. Показало се да то није било довољно - истиче Марковић и објашњава: - План транспорта остварен је 69 одсто. Од планираних 16 возила, расположиво је било 10 до 11, што је око 85 процената. То није све, јер је транспортни систем радио уз константну потребу за булдозером, а он, због обавезе да припреми
а још више за опслуживање рудних багера, имајући у виду услове у којима су тренутно ангажовани.
Истовремено, као и последњих ме- сеци, Флотација је ефикасно прерадила сву руду, упркос сталним осцилацијама количина и садржаја: - Одлично иско- ришћење од преко 86 одсто, квалитет концентрата изнад 22 одсто бакра и влага испод девет процената најбоља су потврда да смо то урадили на најбољи начин - каже Јелена
Ђурић, управница Флотације. - Имали смо тешкоће на дробљењу, били принуђени да мењамо траке, а у плану је да по пристизању трака уђемо у замену оних којима је норматив већ истекао. То ћемо уклопити са потребним количинама руде у бункеру флотације како производња не би стајала док се трака мења, јер ће нам за поједине, попут 35 б, бити потребно 48 сати. Добро ћемо се организовати,
како би смо избегли застој.
Коментаришући септембарске резул- тате Бранислав Томић, директор РБМ-а је истакао: - Задатак свих запослених је максимално ангажовање са циљем да се у наредном периоду производни параметри побољшају, а нормативи доведу на ниво планираних. Притом, тај рад треба да се одвија уз све мере безбедности за запослене и опрему.
С. Вукашиновић
Без прекида производње
РБМ ремонтовао прву дробилицу на транпортном систему “Фазе 1”
У плану је ремонт и друге дробилице која је одменила прву током ремонта, али и померање транспортера за које је неопходно веће ангажовање помоћне механизације
РБМ. - Крај септембра у Руднику бакра Мајданпек обележио је ремонт прва дробилице на транспортном си- стему “Фазе 1”. Тај велики посао, на стратешки важној тачки за раскривање нових рудних лежишта обављен је у предвиђеном року од само четири дана, захваљујући великом залагању, пре свега, непосредних извршилаца, бра- вара, којима су помогли и ливци из Бора. За време ремонта производња се несме- тано одвијала на другој дробилици.
-Од посебног је значаја што је важан и неодложан посао обављен у
планираном року и квалитетно – на- глашава Синиша Филиповић, ру- ководилац транспортног система. Он додаје да након пуштања дроби- лице у рад предстоји ремонт и друге, уз замену облога статора, а до краја године и поновно померање транспор- тера “ТТ 2506”. Оно је условљено већим ангажовањем помоћне механизације која већ дуже недостаје и за свакодневне по- слове, посебно у том делу производног процеса. Дејан Марковић, инжењер оперативног машинског одржавања нам појашњава: - С обзиром на то да смо у
августу 2016. заменили облоге статора и ремонтовали прву дробилицу, редов- ном контролом излазног отвора кон- статовали смо да је време за замену и облога ротора. У току ремонта из-
вршили смо контролу свих склопова, а са мерном групом и зазора. Како су они за сада у дозвољеним границама, нисмо приступили замени ниједног елемената дробилице. Такође, заме- нили смо уља за подмазивање дро- билице будући да су последњи пут мењана у јануару када смо добили нове пумпе за подмазивање.
Марковић додаје да су за време ре- монта бравари били подељени у две групе, радили су продужено по 12 сати, а повремено интервенисали у текућем одржавању и са великим трудом брзо ре- шавали застоје тако да за њих има само речи хвале.
-Ова дробилица није ремонтована пуне две године током којих је пре- нела пуно материјала и потпуно од- говорила обавезама. Надамо се да ће нова облога крушке продужити њен рад за бар још годину дана. Јер, овај смо ремонт припремили са искуством претходно добро обављеног посла - каже Жељко Спорић, пословођа ма- шинског одржавања. У сваком случају, са већ обављеним и пословима у при- преми, транспортни систем “Фазе 1” много спремније улази у наредну годину у којој ће обавезе бити још веће.
Текст: С. Вукашиновић Фото: Д. Марковић
Рударство РБМ
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 10
У мајданпечкој Флотацији застој добро испланиран и искоришћен
Поред радова на 35-киловолтном далеководу, прегледани и сви електроенергетски трансформатори, те опрема која
се контролише у безнапонском стању.
- Посебне задатке у време застоја имала је и производња
и машинско одржавање
Контроле, сервиси и ремонти
РБМ. - У времену предвиђеном за застој ради редовне контроле уређаја и електропостројења које зарад не- сметаног даљег снабдевања електрич- ном енергијом спроводи овлашћени
-Планом су били предвиђени радови на 35-киловолтном далеководу који из трафо-станице “Мајданпек 1” напаја електричном енергијом пумпну станицу “Калуђерица” и
снабдевач, у Флотацији Рудника бакра Мајданпек (2. октобра) реализован је низ ремонтно-сервисних послова. Они су захтевали застој у раду овог погона, али и контролу свих важних тачака на линији прераде, пред зимски део године. Искусна екипа електроодржавања оба- вила је велики и захтеван посао у тер- мину који се морао одобрити снабдева- чима електричном енергијом.
служи као резервно напајање за пумпну станицу ”Лесково” одакле се и део града снабдева водом. На том далеководу требало је заме- нити неколико изолатора и очистити растиње испод њега - објаснио нам је Ратко Благојевић, инжењер електро- одржавања Флотације. - Истовремено, био је предвиђен преглед свих елек- троенергетских трансформатора у
флотацији који се обавља с јесени и с пролећа, а који захтева безнапонско стање опреме.
Благојевић још додаје да су и машин- ско одржавање и производња имали по- себне задатке. - Одлучили смо и добро се припремили, да у то време обавимо радове који захтевају застој флотације. Практично, објединили смо кон- троле свих тачака које подразумевају мировање појединих пумпних ста- ница и делова флотирања. Као прво и најважније, искористили смо то време да без додатног заустављања обавимо провере УПС-ева, уређаја који служе за напајање командног напона у електропостројењу новог флотирања. Они имају у себи довољно електричне енергије да се, у случају нестанка
напона из мреже, обаве сва неопходна искључења по предвиђеној процедури, како би касније несметано могао да се покрене процес проузводње – каже Јелена Ђурић, управница Флотације РБМ-а. – Започели смо контролу вен- тила и цевовода пред зимски период како бисмо били сигурни да добро функционишу, као и постројења од значаја за снабдевање свежом поврат- ном водом. Наравно, све са циљем да не би флотацију заустављали - истиче Ђурићева.
Најважније је да су на овај начин, у термину једног неизбежног застоја, одрађени и послови који захтевају дуже заустављање комплетне или делова флотације.
С. Вукашиновић
Флотери РБМ-а настављају радове за пресељење пловеће пумпне станице
Циљ - припрема потисног цевовода
Измештање пловеће пумпне станице мораће да сачека 2019. годину, јер се приступни пут, понтон и електрорадови
планирају за пролеће. - У Филтражи припремају компресорску станицу, а филтер-преса ће се
у производњи наћи наредне године
РБМ. - После дуже паузе у Руднику бакра Мајданпек настављени су радови у оквиру пројекта пресељења пловеће пумпне станице, посебно значајне за снабдевање флотације техничком водом. Њено измештање у средњу увалу флотацијског језера, пројекат је који обезбеђује сигурно водоснабдевање и рад флотације независно од временских прилика, па се томе поклања потребна пажња. Реч је о инвестицији вредној око 1,3 милиона евра која је добрим делом остварена.
-После дуже паузе, радови се ин- тензивно настављају са циљем да се потисни цевовод у потпуности мон- тира и заврши до почетка лошег вре- мена, односно, зиме. Остало је још око 50 метара цеви да се постави до самог језера и осам метара до “убода”
у потисни цевовод. Како цеви нису набављене, договорено је да АД
„Wоод“ који изводи радове у РТБ-у, за- право РББ-у, позајми 60 метара које ће сада бити монтиране - каже Све- томир Мустецић, помоћник директора РБМ-а за инвестиције. - Поред монтаже цевовода биће урађена и шахта за ваз- душни вентил, као и шахта за испуст. За пролеће ће остати припајање старом потисном цевоводу, али и мон- тажа новог понтона, пумпне станице и повезивање свега на понтону.
Када је реч о изради приступног пута и платоа, Мустецић објашњава да постоји одобрење, али још увек није расписан тендер, па ће радови сачекати почетак наредне године. До тада, преко зиме, треба да се заврши понтон, што не би требало да представља проблем и као
најважније, да се обаве неопходни елек- трорадови који још нису уговорени.
У РБМ-у истичу да су кризу у снабдевању флотације водом овог лета избегли захваљујући кишној години, те да су ушли у њен стабинији период тако да ће следеће моћи да наставе радове. Упоредо, са посебном пажњом, припремају се новине у погону фил- траже. - За испоруку је већ спремна филтер-преса, која након сређивања одређених формалности треба да стигне. Интензивно радимо на при- преми изградње компресорске ста- нице. У току је израда пројекта, пошто је пројектовање за монтажу пресе у самом погону филтраже засад на чекању. У међувремену ћемо се побринути да носивост крана са 3,5 подигнемо на пет тона. Зато се
након спроведеног тендера очекује избор извођача радова - детаљно је објаснио све предвиђене послове Све- томир Мустецић и закључио: - Филтер- преса ће се у производном процесу наћи, вероватно, тек наредне године. То не би требало да буде проблем јер је, захваљујући новој вакуум-пумпи, влага у концентрату оборена на седам до 8,5 одсто, због чега су приоритет могли да добију друга постројења и радови.
У Флотацији мајданпечког Рудника бакра све ово реализују упоредо са ре- довним послом и производњом којима се даје приоритет. Посебно подвлаче, да су у реализацији поменутих послова у великој мери ослоњени на сопствене ресурсе.
С. Вукашиновић
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 11
Рударство РБМ
За мање прашине на копу и у граду
У Руднику бакра Мајданпек од 21. септембра нова цистерна
РБМ. - Од 21. септембра површин- ским копом мајданпечког Рудника бакра крстари нова цистерна „белаз“ (модел 76473) и поливањем помаже да буде мање прашине на рударским путевима, али због близине, и у самом граду.
-Нова цистерна је запремине 35 кубних метара и снагу дизел-мотора од 700 hp. Њена ширина је 4,2, дужина шест, а висина 4,5 метара - открива њене техничке карактеристике Братис- лав Благојевић, помоћник директора РБМ-а за електромашинство.
Цистерна запремине 35 кубних метара је већ ангажована на поливању транспортних путева површинског копа
Одржавању транспортних путева на површинском копу ово „појачање“ ће пуно значити, потврђује Андреја Марковић, помоћник директора РБМ-а за рударство: - Актуелни времен- ски услови погодују експлоатацији у
РБМ припремио замену траке 35 Б, најважније за рудно дробљење
РБМ-у. Међутим, неповољну околност представља стварање великих наслага прашине на путевима. Проласком тешких возила и ветром, прашина се подиже, ковитла и ствара запрашеност која смета и граду, у непосредној бли- зини, али и запосленима, као и опреми у раду. Овом „белаз“- цистерном пре- вазилази се тај проблем и стварају повољнији услови за све.
Марковић додаје да се очекује још једна цистерна уз коју ће свакако бити мање прашине. Само возило је, као и друга са производне линије „Белаза“ добро опремљено и лако за управљање, па ће моћи да одговори потребама ангажовања на површинском копу Руд- ника бакра Мајданпек.
С. Вукашиновић
Припреме крате застој
На овај начин вулканизерима Дробљења ће за замену 1.285 метара старе, дотрајале траке бити потребна два, уместо 10-так дана
РБМ. - У Руднику бакра Мајданпек
(погон Дробљења) 21. септембра завр- шена је припрема најважније, траке 35 Б, „жиле куцавице“ рудног дробљења, која повезује терцијално дробљење са Ц-станицом и надаље флотацијом, за замену која ће ускоро уследити. Припре- мама су створени услови да застој, одно- сно замена старе, дотрајале траке, која би сваки час могла да откаже, не траје 10-так дана, већ највише 48 сати.
-Ту најважнију траку дужине 1.285 метара, на путу руде до флотацијских погона припремили смо за замену - каже Саша Стиклић, технички ру- ководилац Дробљења и објашњава: - Поједини делови те траке раде од 2002. године. Одслужила је своје, похабала се у носећем делу, па јој је потребна замена. Како је то обиман посао, да би избегли дужи застој у производњи, све припреме обављамо раније. Вул- канизери Дробљења, којима помажу и рудари, неколико млађих радника је, такође, ангажовано, дали су све од себе да читав, велики и одговоран посао завршимо у што краћем року.
Мишо Рацић, пословођа Одржа- вања транспортних трака у погону Дробљења додаје да сама трака 35 Б није мењана од 2011. године: - Сва- кодневним радом у две смене при- вели смо крају монтажу започету пре
седам дана. Спојили смо траку која је
стигла у котуровима од по 200 метара у једну како бисмо добили дужину од
1.300 метара – каже Рацић и примећује
да је нова трака солидног квалитета,
реномираних пољских произвођача “Wolbrom” и “Sempertrans”. Рачуна се да би могла послужити макар колико прет- ходна, а уз боље одржавање и више: - Када се створе услови или се трака у раду још похаба, бићемо спремни да у најкраћем могућем року обавимо замену и тако спречимо предуг застој у производњи. Без благовремене при- преме траке било би нам потребно најмање 10 дана, а тако нешто себи не можемо да дозволимо. Овако, један дан је потребан за навлачење траке и још неких 20-так сати за још један спој, што говори да би за 48 сати све могло да се заврши.
У последњих недељу дана припре- мом траке за замену завршен је велики посао када се има у виду да је упо- редо требало бринути о одржавању у погону, али и заменити поједине дода- ваче. Новица Трујановић, вулкани- зер на одржавању транспортних трака Дробљења са безмало 40-огодишњим стажом, попут финог плетива расплиће и спаја траке за филигрански спој који је неопходан за несметан рад ових транс- портера. Он потврђује да је припрема траке велики и захтеван посао: - Ми, у ствари, спајамо сајле на саставу траке. То се мора обавити врло одговорно, ређа се шаблонски, не сме да се про-
маши, а већ смо обавили напоран фи-
зички део, сваку сајлу смо ољуштили и упертлали.
Његове речи потврђује и Славко Божиновић, такође вулканизер са ништа мањим стажом: - Стварно је захтеван рад са пуно „физикалије“, али и мате- матике... До детаља се мора испошто- вати редослед потеза. Него, добро је да имамо и помоћ млађих колега. Само да их је више.
Те млађе на најбољи начин пред- ставља Никола Стојанчић са тек го- дином рада у Руднику. Он вели да је у питању веома тежак задатак: - Све је тешко, све. Ево сада радимо овај састав, од почетка до краја, за руке нема одмора. У екипи је на испомоћи и Саша Србуловић из вулканизернице ПУС-а, а са 6,5 година рудничког радног стажа: - За разлику од колега који раде траке са сајлама, ми имамо само платнене траке, па је ово потпуно друга прича, али сналазим се. Увек када се овако велики послови раде на Дробљењу, ми из ПУС-а смо ту да по- могнемо. Ради се тимски.
У исто време, у погону Дробљења пуно посла имали су и бравари, јер су обављани послови на додавачу терцијалног дробљења и редуктору који је требало упаковати и заменити.
С.Вукашиновић
Екологија
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 12
Паркови на месту
Почела рекултивација терена на коме су биле стара топионица и сумпорна
старих постројења
Неколико хиљада тона старог гвожђа је исечено и извезено, као и остаци бетона и земљишта загађеног током полувековног рада пого- на, а навози се хумус на коме ће се посејати трава и посадити жбуње и дрвеће. - Чим је уклоњена опрема која је сметала направљен је противпожарни пут до нове флеш-пећи а у току је технички пре- глед нове Топионице и Сумпорне као предуслов за добијање упо- требне дозволе
ТОПИОНИЦА. - Након петоме- сечног рада, рушење старе топионице и фабрике сумпорне киселине при- води се крају и започиње рекултивација терена на коме су биле. Рекултивација је део овог великог подухвата којим су након пола века уклоњена два стара погона које су заменили нови. Онај ко није скоро залазио у топионички круг готово да неће препознати део који је до скора био заузет „шумом“ старих агрегата, гасовода, каблова, трака и че- личних конструкција укрштених са новим инсталацијама. Те нове су се управо „отресле“ силне зарђале и чађаве гвожђурије, али је њихов преплет
само још двадесетак метара старог ма- гистралног гасовода раније срушене то- пионичке линије број два. У завршној фази је рушење електростатичког фил- тера пламене пећи и кратак део гасо- вода до зиданог димњака. - Са поносом можемо да кажемо да смо посао завр- шили без повреда, без оштећења нове опреме, а још на почетку смо видели колико је било опасно да се ради у том сплету старог и новог – истиче наш са- говорник. - Сви водови који су сме- тали рушењу измештени су на без- бедно место да не би били оштећени и постављени су као трајно решење у функцији нове топионице. Стара фа-
Зоран Васковић и Мирјана Марић
Овде је била последња од три фабрике сумпорне киселине
пројекат рекултивације и оплемењивање овог девастираног простора, рече нам да је загађено земљиште испод старих погона већ уклоњено и до средине ок- тобра биће прекривено дебелим слојем хумуса. Хумус се управо навози ками- онима и плац последње од некадашње три фабрике сумпорне киселне готово је попуњен чистом земљом. На месту реактора и пламене пећи у току је насипавање.
-Вишедеценијски рад старих погона нарушио је стање животне средине, односно земљиште на коме су се налазили – каже Марићева. - Зато је било неопходно спровести
шине, али биће присутно и ниско жбуње и растиње, као и стабла која ће правити хладовину над простором за мали предах у току рада. Иначе, целокупан процес рекултивације предвиђен је пројектом рушења, од- носно уклањања објеката, тако да се ништа не ради напамет. Потрудићемо се да овај део посла обавимо и брже него што је предвиђено, односно до средине октобра и у том смислу обављамо све припреме.
Васковић додаје да су сви досадашњи трошкови рушења, па и трошкови рекултивације покривени делом из при- хода који, по уговору, припада РТБ-у од
учинио подухват рушења веома дели- катним. Радило се са великим опрезом како се не би порушило нешто што је тек изграђено и сачували људи. У томе се, по речима директора пројекта рушења Зорана Васковића, потпуно успело.
-Чим је уклоњена опрема која је сметала – каже Васковић - сопстве- ним снагама направили смо против- пожарни пут до нове флеш-пећи а по- ступак техничког прегледа нове То- пионице и Сумпорне, који је предус- лов за добијање употребне дозволе, у току је. Ту смо задовољили готово све критеријуме и чим завршимо хи- дрантску мрежу у Фабрици сумпорне киселине, покренућемо поступак добијања употребне дозволе за нове погоне. Ово утолико пре што смо при крају техничког прегледа који обавља Градски завод за вештачење из Бео- града.
Протеклих месеци уклоњене су ком- плетне зграде реактора и пламене пећи, котла иза ње и “гасни тракт” са електро-
брика сумпорне киселине је потпуно срушена и преостало је да се исече још мало те опреме, да се уклони челик и још 20-ак метара старог гасовода који је спајао Сумпорну и Топионицу. Га- совод управо рушимо и до караја сеп- тембра биће и то завршено.
Од Васковића сазнајемо да је до сада скинуто близу пет хиљада тона гвожђа – челика, око шест хиљада тона шута и преко 8,5 хиљада тона ар- мираног и неармираног бетона, као и олова, алуминијумског лима и бакар- них каблова. Све то уклања се уз стални надзор Грађевинског факултета из Бео- града и ТИР-ових људи, тако да се коли- чине редовно контролишу и све одвија како треба. – Део опасног отпада (ка- тализатор из контактног котла старе Сумпорне ) предат је фирми регистрованој за његово третирање, а ускоро ће и трансформатори у којима се налазе опасна уља, који су скла- дирани у магацину опасног отпада и чекају преузимање.
Припреме за озелењавање места на коме је био реактор и пламена пећ
рекултивацију, односно уклонити све остатке бетона као и тла на коме је током производње бакра и сумпорне киселине долазило до ексцеса и кон- статована је киселост тог земљишта. Самим тим били смо обавезни да га извеземо и довеземо ново, стерилно, које ће послужити као подлога за формирање нових оаза и култура
старог гвожђа, олова, алуминијума… и настојаће се да се тим старим гвожђем покрију и преостали издаци, а пресек на крају посла показаће тачно стање. – Посебно бих нагласио - каже он - да смо сву прашину из гасовода и сав бакроносни материјал одвајали, просејавали и користили тако да је све што је могло – искоришћено!
филтерима скроз до бетонског димњака.
Мирјана Марић, инжењерка
које ће оплеменити тај простор. То
Плац је чист, а остало је да се скине
пољопривреде задужена да надзире
су, пре свега, зелене травнате повр-
Текст и фото: Љ.Алексић
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 13 Металургија
Топионица дала 7.267
Металурзи у септембру произвели 5.600 тона катода
Прерађен сав концентрат из домаћих рудника и увоза, уз искоришћења бакра од 98,1 одсто, а пројектовано је 98,5 процена- та! - Из сопствених сировина 3.310 тона катода. - Октобар започет са 750 ћелија у Електролизи, што значи да је мобилисано 5.206 тона и да очекујемо још бољи месец – каже директор ТИР-а Владимир Јаношевић. – Одлична производња плавог камена – септембра 107, а од почетка године преко 1.000 тона. – Има још посла на смањењу хладних материјала у делу конверторовања
тона анода
ТИР. - Топионица је у септембру примила 1.925 тона бакра у концентрату из „Великог Кривеља“, 230 тона из Јаме, 1.623 тоне из Рудника бакра Мајданпек, што је укупно 3.779 тона сопствених си- ровина. У увозном концентрату је стигло
2.400 тона „црвеног метала“ тако да је укупно прерађено 6.179 тона. Имајући у виду да је на крају месеца на бедингу била једнодневна залиха концентрата, јасно је да је све што је стигло прерађено и Електролизи до краја месеца предато
Нова Сумпорна произвела је у септембру 26.301 тону киселине
7.287 тона анодног бакра.То значи да су
са ливне машине дневно у просеку си- лазиле по 243 тоне анода. Према оцени директора Топионице и рафинације Владимира Јаношевића, агрегати су радили стабилно, што потврђује и по- менута бројка од преко седам хиљада тона анодног бакра. У новој енергани произведено је и 306 мегаватсати елек- тричне енергије из вишка паре, што се сматра солидним остварењем имајући у виду количину топлоте која се ослобађа у Топионици.
-У месецу који је за нама по- стигли смо искоришћење бакра из свежих сировина, односно концен- трата, од 98,1 одсто, што је веома близу пројектованом од 98,5 проце- ната - каже Јаношевић. - Да није било дводневног застоја крајем месеца због квара у трафо-станици „Бор 3“ стигли бисмо и до планираних 7.500 тона анода. Фабрика сумпорне кисе- лине је добро испратила рад Топи- онице (оне иначе не могу једна без
друге) и произвела 26.301 тону ки- селине чији је пласман „Еликсиру“ стабилан тако да нема залиха које би угрожавале производњу. Задовољан сам како су радила ова два погона с обзиром на „кратке шарже“ (дан за дан) што је врло неповољно за рад то- пионице јер сваки пут треба наново
„хранити“ подацима „адвајзер“ – про- грам који води процес. Препорука је да имамо шаржу за четири-пет дана, а не да дневно прилагођавамо пара- метре флеш-пећи.
Електролиза је у септембру дала безмало 5.600 тона катоног бакра, од којих је 3.310 тона из сопствених кон- центрата. Јаношевић посебно нагла- шава да је овај погон ушао у окто- бар са врло добрим количинама моби- лисаног бакра. Реч је о 750 ћелија, уз тенденцију раста, што значи да је моби- лисано 5.206 тона. – То је добар пред- услов за рад у месецу пред нама и ок- тобра свакако рачунамо на више бакра него у септембру. Не очекујемо никаква изненађења и само пра- вимо планове да што више повећамо производњу. Ретур из Електролизе у деветом месецу био је 16,29 проце- ната, а просек од почетка године 13,06 одсто. Производња плавог камена је одлична. Са септембарских 107 тона већ смо премашили 1.000 тона од по- четка године и то је изванредан пода- так ако знамо да је годишњи макси- мум око 1.400 тона. Производња ба- кар-сулфата је добра зато што имамо
Владимир Јаношевић
довољно сировина, односно ћелија у раду, па тако и довољно електролита, а та фабрика управо користи његов вишак из процеса и како расте број активних ћелија расте и производња плавог камена. Племенити метали су на нивоу планираних с обзиром на добар прилив анодног муља из Елек- тролизе и очекујемо већу производњу у односу на прошлу годину.
Стара Енергана је протекли месец искористила за припрему агрегата (три котла), па је застој у Електролизи због испадања трафо-станице био прилика да прискочи њеном грејању. Стари кот- лови су припремљени за грејну сезону. И погон Транспорта је превезао све што се од њега очекивало.
У погонима за прераду бакра стање је непромењено, а познато је да су остали без тржишта и да су са застаре- лом технологијом. У Фабрици бакарне жице дипформинг линија је потпуно угашена, ради само синтерметалургија, односно погон синтер-ламела за војну индустрију и „Агромеханику“. У њему је остало 30-ак радника, а остали су распоређени у друге погоне ТИР-а.
Електролиза је у семптембру дала безмало 5.600 тона катода
Погон прераде (водомери и арма- туре за водоводе) у оквиру Ливнице, такође је потпуно заустављен и тамо су само људи који одржавају опрему. Једино што ради, и то пуним капаците-
том, јесте Ливница фазонских одливака. Реч је о уметничком ливу за потребе разних купаца, опслуживању РТБ-а чау- рама и наливању лежајева великих дро- билица. И ту је ангажовано 40-ак људи, док су остале линије Ливнице - конти ливење месинга, бронзе, бакарних тру- паца - заустављени из бројних разлога, а људи такође распоређени у погонима ТИР-а који раде.
- Септембар сматрам доста успе- шним месецом у металургији – зак- ључује Јаношевић. - Првенствено због тога што смо прерадили све што смо добили и што смо на добром путу у по- гледу искоришћења бакра из концен- трата. Управо радимо на томе, посебно у делу конверторовања, где смо ко- лико-толико смањили стварање хлад- них материјала. Ту треба још доста да се ради, јер се хладан материјал ту и највише ствара. После ремонта, Сум- порна добро ради, дуваљка прихвата и преко 140.000 кубика гаса на час, сређене су зоне контактног котла тако да су добре измене. Наравно, увек може боље, али с обзиром на околно- сти рада металуршких линија у сеп- тембру - задовољан сам и надам се да ће октобар бити још успешнији, имајући у виду мобилисани бакар којим га започињемо.
Текст и фото: Љубиша Алексић
Екологија
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 14
Само уједињени
Тродневни семинар о управљању отпадом
Циљ је да видимо где смо лоши у заштити средине и да покушамо да одредимо правац како те лоше ствари да побољшавамо – поручио је Жељко Пантелић, помоћник министра за екологију, инспектори- ма свих нивоа, судијама, тужиоцима, невладином сектору и пред- ставницима привреде окупљеним на семинару. – Оцењујући да смо још далеко од европске праксе у управљању отпадом он сматра да је главна препрека Србије у томе новац, али да се трудимо да кроз имплементацију директива ЕУ у наше законодавство и побољшање квалитета у овој области дођемо до европских стандарда
нешто постићи
можемо
БОРСКО ЈЕЗЕРО. – У организацији Министарства заштите животне сре- дине, Сектор за надзор и предострож- ност у животној средини, одржан је на Борском језеру од 25. до 27. септем- бра тродневни семинар под насловом
„Отпад – надзор и предострожност.“
Присуствовало је стотинак учесника из целе Србије, почев од представника ре- сорног министарства, преко инспектора за заштиту животне средине из разних општина, градова и предузећа, па и за- дужени за екологију у РТБ-у Бор, али и људи из правосуђа и невладиног сектора. Поздрављајући присутне у име Мини- старства за заштиту животне средине Жељко Пантелић, помоћник министра за екологију, казао је да се активности Сектора за надзор и предострожност у области координације и перманент- ног образовања ове године остварују кроз три семинара. Први, на тему за- штите природе, одржан је на Тари и био врло успешан будући да је конципиран као и овај на Борском језеру, што значи да су осим инспектора на републич- ком, покрајинском и локалном нивоу, биле позване и судије, тужиоци, невла- дине организације, струковна удружења, колеге из других министарстава. Овај скуп посвећен је отпаду, а крајем ок- тобра биће семинар о индустријским емисијама.
-Отпад је ове године централни семинар у том сету зато што је и отпад постао централна тема у обла- сти заштите животне средине – рече Пантелић. - Сведоци смо да има пуно случајева еколошког криминала и зато смо почаствовани што ће тужиоци који учествују у актуелним процесима поде-
лити своја искуства са нама. Циљ ових семинара, осим координације и пер- манентног образовања, јесте покушај да сви заједно на терену делујемо боље него до сада. Свако од нас ради свој посао, али је чињеница да сви ти уједињени напори често нису коорди-
нисани. Резултат тога је ситуација са разним врстама отпада. Не причам само о опасном отпаду, већ и комунал- ном, рударском, медицинском, а биће и врло занимљивих тема о радиоак- тивном отпаду који завршава у нашем металу који извеземо, па се онда нађе у иностранству или на граници.
Најављујући много занимљивих тема Пантелић је замолио учеснике да се потруде да овај семинар не личи на ти- пичне којима су досад присуствовали. – Ми овде не треба да се бусамо у груди и да кажемо инспекција је много добра, тужилаштво је много добро, привреда, невладине организације су много добре... Циљ је да видимо где смо ми то лоши и да покушамо да одредимо правац како те лоше ствари можемо да побољшавамо. Чини ми се да само уједињени у неком напору да зашти- тимо животну средину можемо нешто урадити. Зато вас молим да теми приђемо на критички начин не ради критике, него ради идентификације слабих места. Имаћемо два пленарна скупа и кроз размену идеја да изађемо са овог семинара мало паметнији него што јесмо, а сам рад ће показати да ли смо семинар добро конципирали.
По Пантелићевој оцени Србија се, на жалост, налази далеко од европске праксе што се тиче управљања отпадом. У томе је превасходно спречава новац, јер су за многе од токова отпада неохоп- дни капацитети. - Ево, сведоци смо да нисмо решили ни комунални отпад, имамао огромне проблеме са њим, а
и са опасним отпадом, ветеринар- ским отпадом... У свим тим областима нисмо се усагласили са праксом каква је у земљама Европске уније. Ми се трудимо да кроз имплементацију ди- ректива Европске уније у наше зако- нодавство и постепено побољшање квалитета у овој области дођемо до тих стандарда, али далеко смо од тога. Ово је семинар за инспекторе на свим нивоима, али су присутне и судије, ту-
Жељко Пантелић
жиоци, невладине организације, при- вреда. На овом семинару размењујемо искуства – свако гледа из своје пер- спективе како може да побољша тре- нутну ситуацију како бисмо коорди- нисаним активностима дошли једног дана на ниво какав је у Европској унији.
Семинар је почео предавањем Јелене Јанковић, начелнице Одељења за отпад у Министарству заштите жи- вотне средине која је говорила о „Иску- ствима и изазовима у примени Закона о управљању отпадом“. Радмила Шеровић из истог министарства го- ворила је о „Стратешким циљевима за унапређење система управљања отпа- дом“, а Славица Николић Стајковић из МПШВ, Управа за ветерину, о „Спо- редним производима животињског порекла“. Данас је било речи и о Управљању медицинским отпадом, увиђају код кривичног дела против жи- вотне средине, а на панел дискусијама о поступању тужилаштва у откривању не- законитог поступања са опасним отпа- дом, као и о комуналном отпаду.
Учесници семинара су наредног дана упознали како се управља от- падом у РТБ-у и посетили нову Фа- брику сумпорне киселине, постројење за пречишћавање отпадних вода и јаловишта. Поподне су разговарали о управљању рударским отпадом, новим политикама управљања њиме и значају стандарда за систем управљања отпадом и одрживо пословање. Трећи дан семи- нара посвећен је царинској контроли прекограничног кретања отпада, кон- троли радиоактивности металног отпада и плану деловања у случају акцидента.
Љ. Алексић
„Ви сте одржали ову компанију”
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 15 Пензионери РТБ-а
Са свечаног испраћаја пензионера РТБ-а на Борском језеру
БОРСКО ЈЕЗЕРО. – Поштујући вишедеценијску традицију, комбинат бакра је и ове године, у хотелу „Језеро”
Драган Алексић
на Борском језеру организовао (седмог августа) свечани испраћај својих пензи- онера. Између лањског и овогодишњег
74 радника Рударско-топионичарског басена Бор (21 из Рудника бакра Бор, 16 из Рудника бакра Мајданпек, 34 из То- пионице и рафинације бакра и троје из Матичног предузећа који су, уз редовну отпремнину, добили и новчану награду компаније у износу 20.000 динара).
Окупљени у пријатном амбијенту туристичког бисера овог краја, у опуштеној атмосфери уз звуке музике, присећали су се деценија проведе- них на својим радним местима, неки испод земље у јами, неки уз пламену пећ у топионици, неки за машином, али сви посвећени – РТБ-у Бор! У име компаније, свих синдиката и своје име поздравио их је и пожелео им пријатан ручак Драган Алексић, председник Са- мосталног синдиката РТБ Бор ДОО.
- Није лако достићи 40 година на таквим радним местима. Ви сте дали велики допринос РТБ-у и одржали ову компанију. Захваљујући вашем раду, Басен је био, јесте и биће носилац
Између два рударска празника у заслужену пензију отишло 74 радника РТБ-а (21 из РББ-а, 16 из РБМ-а, 34 из ТИР-а и троје из Матичног предузећа). – Д. Алексић: Захваљујући вашем раду и доприносу, Басен је био, јесте и биће носилац развоја не само ова два града – Бора и Мајданпека - него и целе Тимочке Крајине
Крајине. Надам се да ћемо ми који још увек радимо и генерације после нас наставити вашим путем. Зато вам упућујем велико хвала за све оно што
још дуго живите. Вама и вашим по- родицама пуно среће и здравља и да још дуго, дуго користите ваш пензи- они чек – поручио им је Алексић.
6. августа, Дана рудара Србије и Дана
развоја не само ова два града – Бора
сте дали нашој компанији. Сећајте се
РТБ-а, у заслужену пензију отишло је
и Мајданпека - него и целе Тимочке
само лепих тренутака из предузећа и
Ј. Станојевић
Веселин Тодоров (Топионица)
Од ваздуха зависи сва производња
Највећи проблем у одељењу компресора је када дође до испада струје, онда мора све да се покрене поново, и то веома брзо. – По- сао није опасан, али је веома одговоран. - Од 1991. године све је компјутеризовано и рад компресора се прати преко монитора из командне собе
ТИР. – Веселин Тодоров је цео свој радни век провео у Топионици (одељењу компресора) и на једном радном месту – руковалац компресора. Рођен је 1953. године у селу Петрлаш код Димитровграда и са девет месеци обрео се у Бору, где је његов отац радио као пекар. У граду бакра завршио је ос- новну и средњу школу. Августа 1981. године запослио се у Топионици која је обележила његов радни и животни пут. Иако је после добио решење ма- шинисте компресорске станице, радни стаж, од 42 године и десет месеци (са бенефицијама), завршио је као рукова- лац компресора.
- У оно време било је много више људи – Топионица је имала 1.500 радника, а наше одељење 25, док је сада много мање. Некада смо у смени радили нас петорица-шесто- рица и „покривали” смо три радна места. После су укидали поједина радна места, смањивали, тако да је остао само један човек у смени. Није ни лако ни пријатно када си сам. Највећи проблем код нас је када дође до испада струје, онда мора све да по-
кренеш поново и то веома брзо, јер од ваздуха зависи сва производња. Сви те зову телефоном, питају шта је било, када ће да крене, а сам човек не може све то да постигне. Посао руко- ваоца компресора подразумева кон- тролу и праћење рада компресора. Физички није напорно, јер смо имали екипе за одржавање – машинску, елек- трослужбу и мерно-регулациону тех- нику. Сви су имали свој део задужења, наше је било само да уочимо квар и пријавимо служби која је за то заду- жена. Једино смо приликом ремонта ишли на испомоћ. Али, зато је посао одговоран, чак могу рећи да је одго- ворност огромна. Знате ли шта значи ако неком својом евентуалном греш- ком препуниш конвертор бакренцем? Тај конвертор је неспособан за рад дуже време - истиче Тодоров.
Наш саговорник нам детаљно објашњава како Топионица користи ин- струментални ваздух за производни процес (преко 15.000 нормалних метара кубних на час, под протиском од седам бари). Раније су снабдевали цео ТИР и ФОД. Радили су, каже, за стару, сада за
нову топионицу. Ништа се није проме- нило што се посла и услова тиче, само су додали неке компресоре. Када је сру- шена стара топионица и више није било потребе за толиком количином инстру- менталног ваздуха, избацили су „ћентак” компресоре и смањили људство. Са новом топионицом указала се потреба за већом количином тог ваздуха, па су их вратили и још су купљени нови.
– Сви су га користили од нас, а сав посао у погону зависи од ваздуха. Све је засновано на пнеуматици, мора да обезбедиш да сви имају ваздух. Ако га нема довољно, затвараш неке које
Веселин Тодоров
можеш. Основни наш посао је био дување ваздуха у конверторе (због безбедности притисак су са 30 посте- пено смањивали на 20, 18 бари, али је и то био врло висок притисак). Трећа врста компресора су они за све ин- струменте у Топионици (за техно- лошки ваздух од 1,2 бара). То је низак притисак, али ту је важна количина ваздуха. Конвертор, на пример, троши
40. 000 нормалних метара кубних на сат, а један наш компресор треба да даје 60.000. Међутим, због похабано- сти, давао је до 44.000, тако да је један компресор задовољавао рад једног конвертора. Било је девет компресора у станици. То је био најодговорнији део, јер у време док смо имали интер- фоне хитно смо морали да јављамо онима на конверторима да је дошло до испада, како би знали да окрену кон- вертор и да не дође до повраћаја ба- кренца у дувнице. После интерфона, користили смо токи-воки и сада мо- билне телефоне.
Веселин прича да њихов посао није опасан, али се дешавало да се откине радно коло, па „шрапнели” бију у плафон. Срећом, повреда није било. - Радно време смо проводили у командној соби, изађеш на два, пет минута, по- гледаш параметре од којих зависи рад компресора. Од 1991. године почели смо да пратимо њихов рад преко мо- нитора из командне собе, све је било компјутеризовано. Имаш све пода- тке на монитору, изабереш слику коју хоћеш, али смо опет морали да изла- зимо. Не можеш да видиш када про- цури уље или пробије вода, било шта да се деси опет мора да се види на лицу места. Код нас нема много дешавања као у другим одељењима. Много смо мирнији у односу на њих, па су баш због тога многи тражили да дођу код нас да раде. Баш досадно, код нас ни шефови нису свраћали.
Веселин своје пензионерске дане проводи у Нишу, и то највише у дружењу са унуком. Тамо су му и син и ћерка, већ одрасли, што каже, своји људи.
Ј. Станојевић
Пензионери РТБ-а
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 16
Душан Златић, кв машинбравар који је читав радни век провео на Дробљењу
Изашло се из кризе, има
перспективе
Са 45 година стажа до пензије је стигао у 56-ој години живота и каже да није било лако.- Мало пешачи, вози бицикл, оде до
села, био је у бањи, па за прве пензионерске дане каже да су лепи и да протичу мирно и испуњено
МАЈДАНПЕК. – Свој радни век у Руднику бакра Мајданпек, Душан Златић (55), започео је 1980, године, само два дана након пунолетства као машин- бравар и стипендиста РБМ-а, да би потом био дробиличар и алатничар, а радећи све
Душан Златић
време у погону дробљења стигао до 45 година стажа и заслужене пензије.
“Није било лако. У послу који сам обављао, у погону у којем сам радио било је буке, прашине, влаге, уоста- лом, зато тај рад подразумева три
месеца бенефиције, али неко и то мора. Дуго сам радио и по сменама, путовао на посао из села, али ето, све је прошло, па сада овако могу овако да причам о свему томе и да се сећам,”- са мало носталгије говори Душан и признаје да му недостаје друштво колега, захваљујући којима је сваки посао увек био лакши, постављени задаци из- вршени на време, а време испуњено ис- креним дружењима и пријатељством.
“Никада нећу заборавити 2001. годину када је изгорела трака 35Б и 2002. годину која је била преломна за све нас и рудник, када су, кроз социјални програм многи радници напустили Мајданпек, а на површин- ском копу производња одржавана са само два „холпака”. Плашили смо се и стечаја и приватизације, а ипак дочекали боље дана”- прича Душан задовољан што се сада чека стратешки партнер, али још и више зато што је у последњих осам, девет година све много боље и за запослене, због већих и редовнијих плата, али иза рудник са
новом опремом, већом производњом и запошљавањем нових младих људи: - Изашло се из кризе и има перспективе. Колико за нас који смо везали свој животни и радни век за Мајданпек и рудник, то је још важније за младе који су тек на почетку.”
Што се пензије тиче и пензионер- ских дана, за сада протичу лепо, мирно, испуњено: - Био сам привржен руд- нику и срећан сам што сам са 45 година стажа баш из рудника доче- као пензију. Са супругом која је пен- зионерка “Златаре” и даље живим у Мајданпеку - испричао нам је Душан:
- Сада мало пешачим, возим бицикл, повремено одем у село, у Црнајку, нашло се времена и за бању и одмор, тако да немам на шта да се пожалим… Само… Недостаје ми то дружење на које сам навикао у руднику. Срећемо се ми, лепо попричамо, али некада је тога било много више…
Могло би и да буде, јер, за Душана та трећа животна етапа је тек почела.
С. Вукашиновић
Најбоље године поред
Драгољуб Николић (Топионица)
пламене пећи
ТИР. – За себе каже да су га као Драгољуба Николића знали само пословођа и они који су му писали шихте. У Топионици он је чувени Ма- радона, а у родном Влаолу Бице. По занимању металург (завршио други степен стручности за ПК металурга), маја 1982. запослио се у Топионици, а у пензију отишао октобра прошле године. У његовој радној књижици убележен је стаж од календарских 36 година, са бенефицијама (четири месеца), 45. Цео свој радни век провео је на истом месту поред пламене пећи. Шеретски додаје да се толико сродио са њима да није могао ни да се одвоји од три „реквизита”
- лопате, штангле и колица.
– Штангла ти је потребна да пушташ шљаку и бушиш бакре- нац. Најтеже одељење за рад у Топи- оници - свуда физикалија. Шта ти је потребно да радиш поред пламене пећи? Одговор је: заштитно одело, маска и да си мало луд. Некадашњи управник Топионице једном је рекао да на пламеној пећи могу да раде само пијани или луди – нормални не! Ознојиш се само кад видиш пећ. Унутра 1.300 степени Целзијусовиух, а поред ње и до 70. Кад се усијају напољу они лимови, а ти пушташ бакренац или шљаку, не знаш шта ћеш. Поготово када пушташ шљаку мора ту да станеш, а када је бакренац, пустиш па побегнеш на промају. Зими је другачије, „срушиш” неки зид и на- правиш природну „климу”. Али, ето, издржали смо, били смо и млади, а било је и друштво добро. Старијие колеге су понекад радиле уместо нас, да бисмо могли да одемо на игранку – казује Драгољуб.
Иако ведрог духа и увек спреман за шалу, наш саговорник није могао а да се не уозбиљи када се помену опасности и ризици којих је било свуда око њега. Присећа се ситуација када, на пример, пробије вода на жакету („раније су били водени жакети кад пушташ бакренац и шљаку и када они изгоре пробије вода и само шишти”). - Једном приликом када сам пуштао бакренац изгорео сам леђа. Нисам знао да се склоним, био сам млад. Ставио сам нов жакет, пукла је цев, а ја окренуо леђа. Тада су ме старије колеге научиле шта треба да радим. И ја сам касније савето-
Драгољуб Николић
вао младе како да поступају у таквим ситуацијама, да се пазе, јер има плат- форми где не смеш да идеш, рупа кроз које можеш да пропаднеш. Морао сам да завршим и за минера (1985. године у Тузли) зато што се минира када се пећ ремонтује, скидају се цигле, праве се резероари за бакренац и шљаку, па поново зида.
Драгољуб сетно констатује да је у Топионицу дошао млад (са 22 године),
а из ње отишао стар (са 57) уз опаску да „опет сам ја млад отишао због бенефиција, јер има људи који мора да чекају 65.” Радио је и на старој и на новој пећи. Осим муке и тешког рада, каже, било је и лепих тренутака и дружења. – У топионици ми је остала младост и најбоље године. Волео сам да дођем на посао. Цео мој живот је, као у оној Екремовој песми, кућа- посао, посао-кућа. Тако и ја. Дошао сам 1982. у Бор, али га не познајем ни трећину. Дођем возо, па право у Топи- оницу и немам времена да обилазим град. Били смо „везани” за превоз, ау- тобус је ишао само до Горњана, а до Влаола још девет километара. Тако сам сваког дана путовао по 35 кило- метара у једном правцу. Када воза нема, вратим се у Топионицу, чекам, дан, два. Срећа те су биле кантине, па смо имали бонове и шта да једемо, а спавали смо на клупама у купа- тилу. Ако има вашара лети, дођем да радим трећу смену, како бих могао на вашар. Ма, биле су добре плате,
добро друштво без кога не можеш ни на послу, ни ван њега. Сам не можеш да радиш, а ни да се проводиш. Скоро сваке недеље испекли бисмо по неко прасе, па право на Борско језеро, Стол или код некога на викендицу. Сада тога нема. На пећи нас је било 15-16 у смени и то на једној, и исто толико на другој. Када сам отишао у пензију, тај број је преполовљен. Некада је по списку било 180 људи само у одељењу пламене пећи, а сада седамдесетак.
Толико се сродио са њима да није могао да се одвоји од три „реквизита” - лопате, штангле и колица. - Једном приликом када је пуштао
бакренац изгорео је леђа, јер није знао да се склони. Тада су га старије колеге научиле
шта треба да ради и како да се чува. - Поручује младима да чувају посао, потруде се и буду
редовни као у школи
Као пензионер, Драгољуб чува две краве, чисто из занимације. Кућа му је ван села, усред ливаде, па ако не покоси зарастао би у траву којом потом храни краве. Живи сам са 24-годишњим сином који му помаже. Жао му је што му син, електричар – техничар, засад не ради нигде. - Порука младима је нека чувају посао, нека се потруде и буду редовни као у школи - ако си редован, добијеш бар двојку. На послу неко се мало боље снађе, неко лошије, али крпи се то.
Ј. Станојевић
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 17 Пензионери РТБ-а
Велики мајстор за мале багере
Драган Станојевић (Коп „Кривељ”)
Близанци Драган и Бора Станојевић бавили су се и истим послом, били су багеристи.
Драган на кривељском копу, где га сви знају под надимком
Мика, а Бора у Мајданпеку. За 45 година стажа Мика је 37 провео на малим багерима-сајлашима без хаварија и пехова, први је долазио на посао, последњи одлазио, увек спреман за шалу био је омиљен међу колегама
РББ. – Драган и Бора Станојевић, круг притискаш једну па другу, лева
близанци познатији као браћа Рибићи, - десна, и тако целу смену... Колега ми
хидрауличних (11,5 кубика), утоварио скоро 60 камиона! Станојевић не само да је волео свој посао, него је имао и јак разлог да буде вредан и одговоран јер – нико у његовој седмочланој породици не ради. Онај ко мисли да буде багериста
– сматра наш саговорник - најпре мора добро да упозна машину, а онда и да је стално прати, прегледа пре почетка рада.
- После толико година багер ми сада мало недостаје - каже сетно. - Устајем рано као да ћу на посао, па онда одем у башту или чачкам нешто око куће.
Управник кривељског копа Милан Делић са задовољством нам рече да је
радног дана буде на својој машини. Тако је и било. Овде је најчешће радио на багеру „ПХ 3“ и у свом радном веку није имао хаварија ни пехова. Увек коректан и спреман за шалу, био је омиљен међу колегама у својој смени „Ц“. То је занимљив човек, а пошто живи у Брезонику, у близини копа, увек је био спреман да ускочи и замени колегу, да остане прековре- мено. Предусретљив је и одговоран, спреман за сарадњу, тако да за њега имамо само речи хвале, што могу да потврде колеге и пословођа.
Када је почињао као помоћник ба-
односно Гага и Риба, из доба кад су играли фудбал, бавили су се и истим послом. Обојица су били багеристи, Бора у Мајданпеку, а Драган најпре на борском, па у „Церову“, да би завр- шио на кривељском копу. Ту га сви знају под надимком Мика. Од почетка ове године он је пензионер са преко 45 година стажа, од којих је чак 37 провео на старим “сајлашима” као један од најпоузданијих багериста.
-Родио сам се 1961. у Бору, завр- шио за руковаоца рударском меха- низацијом и 1982. запослио на старом борском копу – каже Мика. - Ту сам радио пола године, отишао у војску и по повратку наставио као помоћник, док нисам добио решење багеристе. Гледао сам како колега ради на тзв. руским багерима који су били много мањи од данашњих и под бројевима
- двадесет пети, тридесети... Команде су биле на педале, кад се вртиш у
је најпре давао да радим „на празно“ док не стигне камион, а онда сам то- варио по један-два и тако се осло- бодио. Кад је борски коп затворен 1992. прешао сам на „Церово“ где сам, опет на руском багеру, радио још десет година. Тада сам прешао на кривељски коп и радећи на „ПХ 3“- багеру и „мариону“ стигао до пензије деветог јануара ове године.
Драган се не хвали да је најбољи мајстор, али његови надређени кажу да је за те мале багере, руске и „ПХ“, био специјалиста. Он признаје: - Од првог дана на старом борском копу било ми је интересантније него у школи, где сам био осредњи ђак. На копу сам научио како брзо да радим, а да не оштетим камион, да не повре- дим људе. Временом сам се још из- вештио тако да сам на кривељском копу у једној ноћној смени „марио- ном“, чија је кашика упола мања од
Мика увек обављао свој посао онако
Драган Станојевић
како се то и очекује од багериста, јер они покрећу производни ланац. - Међу првима је стизао, са последњима по- лазио – каже Делић. - Пред пензију није тражио поштеду нити лакше радно место. Желео је да до последњег
геристе, сада пословођа Далибор Јовановић учио је баш од Мике, тада већ искусног мајстора, изузетно вред- ног и тачног човека: - Никад му се није десило да омане, да не дође на посао, а ако је требало и да остане. И кад смо хтели да га поштедимо - каже Јовановић - пошто има проблема са коленом - није прихватао, увек је био уз екипу. За 14 година колико сам му био пословођа нема ни дан боловања. Иако су ти мали багери са кабином испод, из које се готово не види где сипа кад товари велике камионе, он је био један од најбољих мајстора. Толико се извештио тако да док ми утоваримо камион са пет-шест вели- ких кашика, Мика утовари пре нас са 12-13 мањих. Био је и веома осетљив, тремарош, па је било довољно да неко од руководилаца само повиси тон, да се он збуни и спетља. Тешко је то под- носио и трудио се да не долази у такве
Рудар који слика свеце
Ивица Милићевић (Јама)
ситуације.
Љ. Алексић
РББ. - Још као основац много је волео да црта и слика, али како његови родитељи нису баш могли да му при- уште школовање у том правцу, разложно су усмерили свог Ивицу Милићевића ка оном тежем, али по њима извеснијем
- рударском хлебу. Јесте да он има “много кора”, али пресудну улогу да се на то одлучи имале су приче његовог стрица Владе Чанковића, једног од предрадника из “старе гарде“ Јаме.
Ивица Милићевић
Младог Милићевића голицале су стри- чева казивања о Јами, хоризонтима, силажењу у непознато и није се дво- умио када су га, само годину дана по запослењу, позвали да из борске флотације пређе на Јаму. - Најпре сам био помоћник бушача како, углавном, и започињу сви рудари - каже Ивица. - Обучавао ме чувени деда Лека, тада један од најстаријих предрадника,
али и саветовао ме да будем поштен, да не изостајем са посла и да никако не пијем (ако пијем) кад силазим у Јаму.
Наш саговорник тада је имао 19 година и свој први силазак на 13. хори- зонт, где ће провести највећи део свог рударског стажа, овако описује: - Само чекање пред улазак у лифт са мношт- вом рудара под пуном опремом било ми је узбудљиво. Онда се радило на много хоризоната и било је много рудара. Лифт није могао одједном да спусти целу смену. То прво спуштање у мрачну дубину није ми баш пријало, а онда је уследио и сусрет са дугим, влажним и мрачним ходницима, локо- мотивом и вагонетима, са машинама којима се радило у рудном телу „Ф“. Покојни Додић ми је био предрадник, а веома сам захвалан Славку, Филипу из Савинца и покојном Пуштри што су ме научили да радим на „мини- матику“ и „универзал“- машини за бушење, да возим утоварач, мали камион и све остало што један рудар мора да зна.
-Иако је рударски посао тежак – додаје наш саговорник - он има своје лепоте. Мени је био најлепши сусрет са рудом, са тим подземним благом, са плавичастим ковелином или жућкастим пиритом који одмах асо- цира на злато, са „сталактитима“ од плавог камена које је вода капљући створила. Мада постоје правила и по- ступци који претходе сваком почетку радова у смени, онај ко се одлучи да буде рудар мора да буде сталожан, да
Као човеку који је од малена волео да слика, сусрет са плавичастим ковелином и жућкастим пиритом у јамској тмини под светлом рударске лампе био је најузбудљивији део једног тешког и опасног посла. Он је рађао и незаборавно другарство које му остаје као најдража успомена са 13. хоризонта борске Јаме, где је провео највећи део свог радног стажа
чува и себе и друге, да пази да се нешто не сруши на њега. Предрадник најпре провери радилиште и ако се примети да је стена „солила“, “окуцавају” се критична места, скидају тзв. ласови (комади склони паду од детонација и вибрација). Ипак, рударство данас није тешко као некада јер је готово све механизовано.
Присећајући се лепих услова које су некада имали, библиотеке, кантине, рехабилитације на Борском језеру... Милићевић посебно истиче незабо- равно другарсртво. – Рад на стотине метара под земљом, где се сваког трена некоме нешто може догодити, рађао је јака пријатељства – каже он препоручујући их и младим рударима.
– Било је прилика кад је цела смена одлазила да помогне некоме од нас на плочи за кућу, у берби кукуруза... Лепа су била и првомајска, дружења за Дан рудара, али она одмах после посла најлепша су. Једне године, нас
неколико другара смо по изласку из смене након које је следио тродневни одмор, колима директно отишли за Сплит на утакмицу Хајдук-Звезда!
Са повредом ноге Милићевић је за- радио и тромб који му је у два наврата правио проблеме, те је скоро годину дана провео у болници, а потом као ин- валид добио лакше радно место. Једно време је био задужен за лампару и купа- тило на новом (извозном) окну, а потом портир у дирекцији Рудника бакра Бор. Иако никада није прекидао са сликањем, одлазак у пензију показао се као добра прилика да се врати љубави из младо- сти. Мада су на његовим радовима при- сутни и други мотиви, специјализовао се за иконе светаца и то необичном техни- ком: слика их уљаним бојама на дрвету, али не четкицом, већ – чачкалицом! Има времена и да се дружи са унуком који је у трећем основне, па и да се опусти у риболову на Дунаву или Борском језеру.
Љ. Алексић
Пензионери РТБ-а
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 18
Све може да се научи!
Живота Вунтуришевић, са скоро 47 година стажа, у пензију - из “Белаза”
Возио је сва тешка возила које је током његовог радног века поседовао РБМ.- Моћне грдосије га нису уплашиле, али наглашава да у послу возача тешких возила нема опуштања
МАЈДАНПЕК. – Живота Вунту- ришевић је у заслужену пензију са скоро 47 година стажа кренуо 1. марта ове године из “Белаза”, великог дам- пера најновије генерације у Руднику бакра Мајданпек. Комплетан радни стаж стекао је на површинском копу РБМ-а, возећи тешка возила.
У РБМ-у је почео да ради 6. априла 1981.године, након завршетка средње саобраћајне школе. “Како сам био сти- пендиста, на запослење сам чекао само колико је требало да донесем ле- карско уверење. Та, из ове перспек- тиве, далека времена добро памтим, јер су то за рудник биле добре године, а и за мене лично, будући да сам 1985. године био проглашен за најбољег младог радника, возача, у руднику и општини.”
О Животи је, тим поводом, писао и “Колектив”. Иако је такво признање било нешто чему је стремила већина у то доба запослених, јер, годило је, импоновало бити најбољи у својој генерацији, Живота није заборавио да су га у првим годинама вишестраначја, поједине колеге задиркивале. Као да је грех било бити најбољи. А можда и
зато што је после низа година прорадила љубомора.
Живота Вунтуришевић
“Рад у руднику почео сам возећи неких месец дана Euklid, па онда, Terex, Houlpak, па велики Euklid… Ма, возио сам сва тешка возила које
је Рудник поседовао током мог радног века. Свака нова генерација возила била је квалитетнија, боља од прет- ходне, будући да су их произвођачи
константно унапређивали, а сама промена возила и уходавање није било тешко. Јер, све може да се научи, само када се хоће!”
Те моћне грдосије га нису упла- шиле, али ни оставиле равнодушним: -
Онај, ко се много плаши, не вози. А на другој страни, само лудак, уопште, не брине. Страх тера да чуваш и себе и возило. То је посао у којем није
дозвољено, опуштање.”
Своју судбину је везао за Рудник бакра Мајданпек.
“Рударство је такво, има успоне и падове, личне и оне које је фирма бе- лежила. Јер, одувек је пуно тога за- висило од тржишта. Ја, прво, никада нисам помишљао да бих могао да радим у руднику, а када сам ушао на памет ми није падало, да тражим други посао, да узмем отпремнину. Добро сам запамтио савет старих, јамских рудара, да никада сам не треба дати отказ, већ сачекати... Постојала је око тога нека прича, која се препричавала, памтила и по- штовала. Тако сам урадио и нисам по- грешио”.
На питање како протичу пензи- онерски дани, Живота каже, да се прилагођава новонасталој ситуацији, одвикава од посла и још не успева да преспава уобичајено време буђења за рад у првој смени. Али, не брине. Каже, савладаће то. Радни век је за њега завр- шена животна епизода, а он се не враћа назад. До сада је мало радио по кући, сређивао стан, мало летовао, као на про- дуженом годишњем одмору: - Надам се лепим пензионерским данима, здравље ме добро служи. Знате, пла- нирам да доживим стоту. И можда неки дан преко!”- кроз смех каже Живота.
Поздравили смо га рударским, Срећно!
С. Вукашиновић
Привикавање на пензију
Милун Станојевић, један од 16 нових пензионера РБМ-а
Милун Станојевић
Комплетан радни стаж стекао је радећи у РБМ-у. - За младе, оне који тек почињу рад у руд- нику има поруку „да чувају посао и - раде”
рад у руднику.”
Године и деценије рада у мајдан- печком руднику бакра и Милун ће пам- тити по људима са којима је радио и захваљујући којима је на посао одла- зио радо: - Посебно раније, док нас
МАЈДАНПЕК. – Када је крајем прошлог лета, напунивши 65 година живота и са више од 37 година стажа, стекао право за одлазак у пензију Милун Станојевић, до тада магационер у Руд- нику бакра Мајданпек није ни слутио да ће му и за пензију бити потребно време, да се привикне.
Није то ни мало лако, али ми доста добро иде - кроз смех и шалу прича Милун који лето проводи у Соко Бањи. Признаје да сада има више оба- веза него што је претпостављао да ће имати будући да је радни статус заме- нио пензионерским, али се теши да ће их бити мање када се са продуженог одмора буде вратио у Мајданпек где са породицом живи.
Не могу ја без Мајданпека. Јер, ту сам провео толике године - каже Милун и објашњава да је са својим ко- легама и даље у контакту, да га сваки њихов позив обрадује, сусрет разве- сели и представља прилику да и њима пожели да у заједничком им руднику дочекају пензију, а она што дуже траје: - У руднику сам почео да радим крајем 1980. године као помоћник магацио- нера, а потом био референт отпадног материјала. Али, највише времена провео сам радећи као магационер.
тако то видим из ове перспективе, али
нема лаких. Јер, услови су тежи него
је било више, одликовало нас је заједништво, велико другарство и спремност да једни другима приско- чимо у помоћ у свакој прилици. Али није недостајало ни ведрине, доброг расположења, шале, па и правих ве- ликих пријатељстава међу колегама.
Милун је попут већине оних који су у Руднику бакра Мајданпек остали и после тешких и преломних година на прелазу између два века, дубоко веро- вао у то да рударење у овом крају има перспективу, а РБМ све шансе за оп- станак и будући рад: - Потврду да смо сви ми који смо тако мислили били у праву, добијамо и ових дана када читамо колико велико и од кога све има интересовања за стратешко пар- тнерство. То говори да ће рудник још дуго радити, а ја верујем бар овако, ако не и успешније.
Са искуством неког ко је читав радни век провео у руднику, за младе који тек почињу да раде, има поруку, да посао чувају и – раде: - Радити се мора и када нам није баш све по вољи. Алат у руке и рад је начин да се тренутно незадовољство превазиђе, а извршен задатак и резултат оно што посао чува. Тако прича Милун Станојевић тек привикавајући се на пензионерске дане
Нису то неки посебно тешки послови,
слободно могу да кажем и да у руднику
на другим местима. Рад у руднику је –
и обавезе.
С. Вукашиновић
Прича Колекшива
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 19
б е
Учи тељ
Прича
кр еде
Илија Белић (1936–2012) по- здравио се са саиграчима из екипе Бора пре педесет седам година. Први покушај да се екипа из града бакра упише у табелу Друге фудбалске лиге није дуго држао навијаче у неизвес- ности: крах је стигао већ са првим колом квалификација. У екипи је било више играча кадрих за виши ранг такмичења, али су Белићеви квали- тети најуочљивије штрчали у Српској лиги. Било им је тесно те је у лето 1961. обновио статус Новосађанина. Реги- строван је за „канаринце“.
Занимање фудбалом почео је тамо где и животну игру: у Србобрану. Било је потребно специјално лекарско уверење да шеснаест година након исписивања крштенице добије и могућност да на- ступи за месну екипу. Са седамна- ест, Белић је постројен поред Бошкова, Крстића, Веселиновића и других асова Војводине. Клуб је извршио уговорну обавезу да школује малолетног фуд– балера, који је убрзо урамио диплому трговца, а стечено знање ставио у функцију.
Омладински репрезентативац почиње с трговином. Са пута из ино- странства „увезао“ је чувени румунски еликсир вечне младости, „геровитал“. Изостала је тражња, али га сламање очекивања није поколебало. Поступа маркетиншки, у лавиринту нереги- строваног тржишта тражи нове модалитете агломерације купаца: поклонио је пет-шест таблета шездесетогодишњаку из комшилука. Овај, склон самохвалисању, почео да реферише у удружењу пензионера како опет „чуда ствара“. И, чим је напустио просторије удружења, његов пријатељ, денунцијант из хобија, објаснио је да овај налет мушкости није са неба већ из румунске фармације. Потврдило се да је задовољан купац реклама којој се највише верује, потказивање је учи- нило да залихе код младог фудбалера плану за неколико дана, нове набавке биле су практично за унапред познате купце.
Илија је у Бор дошао у униформи
Титовог војника. Чим је у утак- мици Гарнизона против Бора пред– ставио своје могућности, управа клуба није га испуштала. Тестиран је на првенственим утакмицама, на пријатељским може бити намештања. Сналажљиви менаџер клуба користио је легитимације играча који су били у војсци (Бјелић, Велић), а Илијино је било сам да виче „ја сам“, док комесар зоне проверава његову регистрацију. И да у том тренутку сагнут везује пертле како га надзорник не би сит– ничаво заглеђивао.
Тако је управа клуба предочавала младом човеку сналажење као пречицу за животне изазове и да не треба да се држи закона и прописа као пијан плота. Нама, основцима, Илија је узорније остао у сећању. На утак- мици у којој је учествовао са позиције десне полутке, док је прелазио у поло-
вину напада, био је преопширно опуш- тен. Противнички халф пришао му је са леђа и однео лопту. То се дешава, нико од саиграча није му приговорио, а изостала је и реакција са клупе. Илија је наставио да трчи. Како се који од ривалских играча ослобађао лопте, њеном путањом обележавао му је трасу. Након четири-пет додавања стигао је до поседа лопте. Задихан предао ју је првом саиграчу. Педесетак гледалаца аплаузом је изразило под– ршку овом самокажњавању. Већина присутних није разумела поруку те није имала потребе да се длановима оглашава.
Илустрација: Игор Крстић
Минуле су четири деценије. У организацији „Сокола“, нас двадесе- так чланова пешачили смо изнад кањона Злотске реке. У колони, један
је новајлија: није имао ранац на леђима, ни штап у рукама. Очигледно није осећао потребу да се саветује пре него што је кренуо у дивљину. Не зна да се за сусрет са шумом припрема јер се мајчица природа зачас преобрати у маћеху. Уз то, снеговита је зима. Када смо били на коти после које нема нових, одмах смо променили мокре мајице и кошуље. Придошлица је ишао као на киоск, тамо човек не носи ништа за преобуку. Заборавио је да ће му плућа требати и у будућности.
„Има ли неко воде за пиће?“ – поно- вио је гласно двапут, без ефекта коме се надао.
Сви су ћутали. У оваквим прили- кама уобичајено је особожишће, свако води рачуна о својој храни и води. Об-
ратио се и потписнику ових записа: „Је л' ти имаш воде?“
з
Имао сам снажан осећај да ћу из- вршити изневерење својих модали- тета ако сада не помогнем. Зато сам одговорио брзо и гласно: „Немам“.
Човек није био на стадиону када је Белић држао предавање. Да јесте, знао би да се мора суочити с одговорношћу за своје поступке. Да не сме последице својих потеза крчмити раздељујући их групи. Хтео сам да будем сигуран да ову лекцију неће пропустити. А шта ако он мисли да стварно немам воде? Морао сам и тај ризик да от– клоним. Пришао сам му на два корака, а онда позвао супругу да ми из ранца на леђима извуче флашу воде. Жеђ није била код мене, пио сам само да помог– нем незнанцу.
За овакву процедуру добијам и неразумевања. Покушавам да их пре- обратим у подршку. Да сам човеку дао воде, утолио би жеђ и исте вечери на починак би отишао с оном истом памећу с којом је и устао. Овако се то неће десити, а пола дана без воде неће му угрозити ниједну телесну функцију. Можда ће само појачано бити нерво- зан. Мала је то цена. Као да је наук на распродаји.
Белић је знао за варљивост хлеба са спортског терена. До егзистенцијалног безнађа довољна је и једна повреда. Све фудбалско време био је у радном односу. У Бору на пословима трговца у продав- ници локалног предузећа. Налазила се у Ге 2, згради поред Дирекције Басена, у локалу данашње АИК Банке. Потреба
да купим огледалце увела ме је унутра.
„Добро јутро“ – чуо сам глас трговца. Када сам подигао поглед, угле- дао сам популарног фудбалера.
„Изволите, шта желите?“ – ас Белић, у својству продавца, персирао је муштерији од основца.
Желео сам једино да се што пре избавим. Купио сам само огледалце. И срео се с професионалношћу, а сазнање о томе пристигло ми је касније.
У вечерњим сатима, дана када сам пазарио зрцало (како би ту малу на- праву за огледање назвали наши за- падни савезници), зачешљан, ишао сам улицом у правцу зграде Скупштине оп– штине. Било је облачно, касно и пусто. Само је један друг, господског изгледа, са мантилом и шеширом, шетао.
Дао сам се у претицање и тада
приметио овални камен, белутак. Такву прилику нисам пропуштао, за- летео сам се корак-два и шутнуо га далеко напред. Прекор је моментално стигао: „Бато, не би требало то да радиш. Твоји родитељи с напором купују те ципеле“.
Окренуо сам се, шетач-саветник био је И. Белић.
Одговорио сам покајнички, зарицањем: „Нећу више!“
Одржао сам завет: живот ми корача кроз осму деценију, а тај камен који сам шутнуо између зграда оп– штине и прекопутне (тадашње) библиотеке последњи је који је искоришћен у те ненаменске сврхе.
Јован Г. Стојадиновић
Оснивач: Рударско-топионичарски басен Бор • Издавач: РТБ Бор Група • Генерални директор РТБ Бор Групе: Благоје Спасковски • Руководилац Службе за односе са јавношћу: Горица Тончев Василић • Главни и одговорни уредник: Љубиша Алексић • Новинар уредник: Јасмина Станојевић • Технички уредник: Силвија Вукашиновић • Компјутерска обрада: Александар Живуловић • Адреса Редакције: Ул.
Ђорђа Вајферта 29, Бор Телефони: (030) 458-485 и (030) 458-486 E-mail: kolektiv@rtb.rs Web-site: www.kolektiv.co.rs Текући рачун: 160-106949- 08 • Штампа: Штампарија “Grafomed-trade” Бор • Тираж: 2.500 примерака • (Први број „Колектива“ изашао је 1. 11. 1947.)
Мајданпек
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 20
У Мајданпеку након редовних локалних избора
Конститутивна седница
СО 11. октобра
у законом предвиђеном року. Предло- женим дневном редом предвиђено је девет тачака: Избор Верификационог одбора, Извештај Општинске изборне комисије о резултатима избора за одбор- нике, затим избор првог човека општин- ског парламента, његовог заменика, као и избор председника општине, заме- ника председника, те чланова Општин- ског већа и именовања председника и чланова Административне и Мандатно- имунитетске комисије СО Мајданпек.
У складу са резултатима избора, Оп- штинска изборна комисија је раније рас-
поделила мандате, па од 31 одборника, “Доктор Марко Радуловић – Српски
МАЈДАНПЕК. - Конститутивна седница Скупштине општине Мајданпек
них локалних избора који су у овој оп- штини одржани 2. септембра, сед-
колико чине Скупштину општине у граду под Старицом, 24 ће бити са листе
покрет Двери” и три одборника са листе коалиције Социјалистичке партије
заказана је за 11. октобар ове године
ницу је сазвао Славиша Божиновић, “Александар Вучић - СНС – Зато што
Србије и Јединствене Србије.
са почетком у 11 часова. Након редов-
досадашњи председник СО Мајданпек,
волимо Мајданпек”, четири са листе
С.В.
Грађани дали суд о резултатима
Мајданпек пригодно обележио 12. септембар, Дан општине
Добитници Септембарске награде са председником општине Дејаном Вагнером (у средини)
МАЈДАНПЕК. - Мајданпек је 12. септембра пригодно обележио Дан оп- штине. Делегација општине положила је цвеће на споменике и спомен обележја жртвама фашиситичког терора, а од- ржана је и свечана седница Скупштине у присуству многобројних званица, одбор- ника, некадашњих председника и добит- ника Септембарске награде. Нису изо- стале ни традиционалне манифестације културно-забавног и спортског садржаја. Ситуација у општини је повољнија него пре четири године, рекао је на по- четку свог обраћања Дејан Вагнер, председник Општине Мајданпек, на све- чаном скупу којем су, уз званичнике су- седних и општина са којима се остварује сарадња, присуствовали и представници Војске Србије, али и Оливер Матиус,
дешавања у Рударско-топионичар- ском басену Бор, односно, његовом огранку – мајданпечком Руднику бакра. На прошлогодишњој свеча- ности рекао сам да је захваљујући инвестицијама вредним око 36 ми- лиона евра, производња у РБМ-у до- стигла 15 хиљада тона бакра у кон- центрату годишње са трендом даљег повећања ради достизања економски одрживе производње од 25 хиљада тона. То ће радницима омогућити сигурнију егзистенцију, али и допри- нети подизању стабилности привреде општине, што је неопходан предуслов за интензивнији економски развој. Данас је РБМ достигао производњу од око 22 хиљаде тона бакра у концен- трату годишње. Тренд инвестирања
конзул Републике Румуније у Зајечару, те Мирослав Кнежевић, начелник Бор- ског управног округа. Вагнер је нагла- сио да су о томе како се радило не само између два септембра, већ у последње четири године, најбољи суд дали грађани на локалним изборима подржавши акту- елну власт и тако омогућили континуи- тет у започетим пословима од значаја за
у набавку опреме се наставља и у завршној фази је набавка пет нових дампера, што ће сигурно да допринесе даљем повећању производње.
Вагнер је истакао да такви резул- тати не би били постигнути без под- ршке највишег државног руковод- ства и подвукао огромно поверење у државу по питању даљег решавања ста-
Дејан Вагнер, председник Општине Мајданпек, у свом обраћању истакао да су стабилизацији и унапређењу квалитета живота допринела дешавања у РТБ-у Бор. - За резултате који заслужују јавно истицање и опште признање додељено осам Септембарских награда и две похвале
скупу моћи да се чују добре вести о ре- ализованим инвестицијама, повећаној производњи и побољшаном пословању РТБ Бор: - За општину ће то значити даље повећање прихода од надокнаде за коришћење минералне сировине и накнаде за заштиту животне сре- дине које су већ достигле ниво од 230 милиона динара. То ће омогућити да наставимо решавање комунално- инфраструктурних проблема, пре свега у водоснабдевању и даљинском грејању, да даље унапређујемо ос- новну здравствену и социјалну за- штиту, да ефикасније поправљамо улице и локалне путеве, да наставимо са уређењем и опремање предшкол- ске установе и школа, да омогућимо спортским клубовима наступе у вишим ранговима такмичења, да више уложимо у промоцију и развој туризма, да много боље подржимо пољопривреднике и још штошта побољшамо на подручју општине.
празник истакавши да су успостављени нови мостови сарадње, а настављена и стара пријатељства. Поводом Дана оп- штине додељена су и традиционална септембарска признања за резултате који заслужују јавно истицање и опште признање. Септембарске награде при- пале су Гимназији “Миле Арсенијевић Бандера”, Активу жена инвалида рада Мајданпек, Данијелу Николићу, Ста- нимиру Балановићу, Јелени Јова- новић, Милораду Палевићу, Зорану Топаловићу и Мирјани Цакић Мла- деновић. Похвале “12. септембар” додељене су Жељку Танасковићу и групи волонтера Црвеног крста Мајданпек. У име награђених захва- лио је Горчило Потпара, директор мајданпечке Гимназије.
Дан општине био је повод за одржавање првог турнира “Златни град” у малом фудбалу, затим изложбе ли- ковних радова малишана предшкол- ске установе и ученика основних школа
развој општине.
туса РТБ Бор кроз стратешко партнер-
Претходно је присутне поздра- “Мом граду с љубављу”, као и концерта
-Стабилизацији и унапређењу квалитета живота допринела су
ство са кинеском компанијом Зиђин, те уверење да ће наредне године на овом
вио Славиша Божиновић, председ- ник СО Мајданпек и свима честитао
мајданпечког бенда “Дунстери”.
Силвија Вукашиновић
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 21 Бор
Прослављен Дан града Бора и ослобођења у Другом светском рату
„Наша је обавеза да стварамо”
се већ види, али наредне године мораће да се реше јавна предузећа (Топлана, Водовод, Апотекарска установа...), а у светлу отварања новог рудника и питање аеродрома и још много тога.
производња могла ускоро да се обнови. Остало је само сећање да су током Ве- ликог рата у Бору биле три окупаторске војске: бугарска, аустријска и немачка, као и да се у тимочким дивизијама часно
Ово је порука председника Скупштине града Драгана Жикића, уз наду да ће Бор поново постати град младости у који се радо долази и остаје. – А. Милкић: Бор има светлу будућност, јер овде ће се иневстирати, градити и радити, али и проблеме које мора решити
БОР. - Трећег октобра прослављен је Дан града Бора, 74 година од његовог ослобођења (3. октобра) у Другом и
100 година од ослобођења (20. окто- бра) у Првом светском рату. Прослава је почела полагањем цвећа на спомен-
Драган Жикић
облежје погинулима у другом Светском рату, настављена уручењем Значки и За- хвалница Министарства одбране мом- цима и девојкама који су добровољно служили војни рок са оружјем између 2011. и 2015. године, па пријемом за делегацију општине Крива Паланка, а завршена Свечаном академијом у сали Музичке школе. Уз бројне званице стигле су и честитке: од Благоја Спа- сковског, ген. директора РТБ-а, гра- доначелника братских градова: Бара, Враца и Крезоа... Ученицима генерације 12 борских основних и средњих школа уручени су лаптоп-рачунари, док је у
Нина Балановић
енергијом (97 процената) тако да је и лети и зими небо над Бором чисто. Од приватизације РТБ-а не очекујемо само већу производњу и зараде, него и нова радна места. Деценијама је наш град носио епитет града младо-
Александар Миликић
сти у који се радо долазило и остајало. Надам се да ће Бор поново бити такво место.
Након краћег филма о Бору, присут- нима се обратио и градоначелник Алек- сандар Миликић, истакаваши да су се за годину дана многе ствари промениле и искристалисале. По Миликићу, 2018. је била веома успешна за Бор, а наредна ће бити пуна изазова који се морају ре- шавати. – Седамдесет четири године од ослобођења, 115 година рударења, 55 година постојања Института, све су то велике године за нас - казао је - и, надовезујући се на мисао из честитке Спасковског, додао: - Дефинитивно, рударење је довело до настанка и развоја једног од најлепших градова у Србији, његовог економског развоја и експанзије у изградњи инфраструк- турних објеката, станова, пословних зона. Бор има светлу будућност, пого- тово када знамо да је захваљујући, пре свега председнику Србије, господину Вучићу, али и менаџменту РТБ-а, РТБ добио за стратешког партнера једну од најпознатијих светских компанија. Овде ће се инвестирати, градити и радити. А, све оно што се тиме буде
Подсећајући да су се кључни историјски тренуци Бора одиграли у октобру – откривен је рудник, Бор ослобађан у оба рата - Симонида Гаврић је, водећи програм, казала да је ово прилика да се ми, потомци, “преме- римо и преиспитамо” у односу на идеале наших предака и видимо да ли смо за- стали или продужили њиховим стопама. Њене речи биле су најава подсећању на велики јубилеј – 100 година ослобођења у Великом рату и почаст славној и страдалној Тимочкој дивизији чији су пукови учествовали у свим искушењима и подвизима српске војске.
Лепомир Ивковић
Један од сведока тог сумрака циви- лизације био је и Паун Страиновић из Кривеља који је оставио дневнички запис о мукама и страдањима у Вели- ком рату, о болу и чежњи за породицом и завичајем. Део белешки старог ратника казивао је Лепомир Ивковић, драм- ски уметник, у лику Пауна Јанковића, ратниковог унука. Из потресне приче издвајамо оно што се односи на ослобађање овог дела Србије од стране прве српске армије и елитне коњичке бригаде генерала Жоела Гамбете. Њена друга колона имала је задатак да спречи рушење Борског рудника и Мајданпека.
борило 40.000 војника и официра. Близу половине њих страдало је.”
Након ослобођења, генерал Гам- бета 1922. у “Политици” с пуно емоција евоцира успомене о ослобађању Ти- мочке Крајине: - Нема сумње, моја браћа из Француске, када су ушла у наш ослобођени Алзас нису наишла на нежнији братски дочек него што је био у Тимочкој Крајини. С коли- ким смо узбуђењем прошли испод славолука на коме је сијала благосло- вена слика великог српског краља Петра. Кроз цео онај народ који је у радости, у одушевљењу што је спасен баш оног тренутка кад се непријатељ спремао да стреља његове таоце и да спали њихове куће, клечао око нас на коленима, молио се Богу и крстио побожно. Могу ли заборавити када смо пузали по његовим плани- нама, под маглом, по блату и зими, с каквом је усрдношћу српски сељак делио са нама свој хлеб. С каквом смо
Борци Тимочке дивизије
љубављу свуда примани у кућу. С ко- ликом предусретљивошћу је несретни Србин поделио с нама мршави залогај који му је ратна пустош оставила. Тако је од свега тога поникла моја љубав према овој племенитој земљи,
уметничком делу програма учество-
вао глумац Лепомир Ивковић, борски џез-пијаниста Дејан Чукић, таленто- вана Нина Балановић и градски хор “Феникс”.
Подсећајући да је слобода скупа реч јер су многи заложили своје животе да бисмо данас уживали и стварали, председник Скупштине града Драган Жикић је нагласио: – Наша обавеза данас је да стварамо и омогућимо будућим генерацијама да остану у Бору, стварају породице и нова поколења…Данас Бор слободно може да каже да је еколошки град јер поред нове технологије има и цен- трализовано снабдевање топлотном
добило - чуло се од Миликића - град- “И заиста, непријатељ у повлачењу није
ска управа дужна је да уложи у етапни ни дирнуо Борски рудник тако да је развој инфраструктуре. Нешто од тога
Градски хор „Феникс” у пратњи оркестра КУД-а Бор
по свему томе разумео сам срце Срби- ново и заволео његову отаџбину.”
Подсетимо и да су 1933. године, као дуг дичним слободарима, с обе стране пута од Прахова, Неготина, Зајечара, Салаша, до Књажевца и Сврљига засађени дрвореди ораха. Овај живи споменик јединствен је у свету. Засађено је око 20.000 садница – за сваког стра- далог ратника у Великом рату по једно дрво ораха са вечном поруком да се никад, догод је српског рода, не забораве ратници смрти и васкрсења, најхрабрији војници чувене Тимочке дивизије сва три позива.
Текст и фото: Љубиша Алексић
Oглас
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 22
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 23 Мозаик
Дан за поштовање и сећање
И у Бору обележено 100 година пробоја Солунског фронта
вале Прва и Друга армија наше војске,
Саша Младеновић
20. октобра ослобођен је Бор. Немачка је капитулирала 11. новембра, чиме је, практично, завршен Први светски рат. Жртве су биле огромне – страдало је 20 милиона људи, од којих милион 340 хиљада Срба. На познатом маршу смрти кроз Албанију живот је изгу-
септембра 1919), формирано је прво Удружење официра и ратника Балкан- ских и Првог светског рата. До 1941. носило је тај назив, да би 1946. проме- нило у Организација официра и подо- фицира, а 1956. у Организција резерв- них војних старешина. То је стручна, нестраначка организација од посебног
БОР. – Поводом 100 година пробоја Солунског фронта и 99 година Организације резервних војних ста- решина, представници локалне само- управе, ОРВС-а, Соколског друштва, Друштва за неговање слободарских традиција Србије – Бор и грађана по- ложили су (14. септембра) цвеће и венце на споменик српско-француским родољубима.
- Данас је значајан датум наше историје, навршава се 100 година од пробоја Солунског фронта, када је
српска војска успела да порази знатно јачег непријатеља – Немачку, Аустро- угарску и Бугарску и да прокрчи пут ка својој домовини. Поштујући борбу наших предака који су извојевали ову величанствену победу, овај дан треба да поштујемо и да га се сећамо – рекао је Саша Младеновић, помоћник градо- начелника Бора.
Момчило Радисављевић, председ- ник ОРВС Бора, подсетио је на значај и жртве у Великом рату. - Након пробоја Солунског фронта у коме су учество-
било 300.000 (77.000 војника и 223.000 цивила). Страдања су била велика и у тадашњој борској општини (преко 330).
Радисављевић је додао да се, такође, обележава и 99 година Организације ре- зервних војних старешина. Годину дана након пробоја Солунског фронта (15.
Момчило Радисављевић
интереса за одбрану земље која фигу- рира до данас. Свој дан обележавају и поједине јединице Војске Србије – Дан артиљерије, Дан техничке службе, Дан саобраћајне службе и Дан мешовито артиљеријске бригаде у Нишу којима је Радисављевић честитао празник.
Ј. Станојевић
септембра.
IN MEMORIAM
Мр Милинко Живковић
(1960 - 2018)
Дугогодишњи директор ма комерцијалне послове, а потом ркетинга РТБа Бор Милинко и директор маркетинга и развоја Живковић преминуо је, после РТБа Бор.
дуже болести, на Војномеди Као особа која је својим цинској академији у Београду, 25. залагањем, изразитом самоини
Милинко Живковић рођен способностима, личним приме
цијативношћу, организаторским
Рашкој. У Рударскотопиони допринела развоју и подизању чарском басену Бор радио је од кредибилитета и рејтинга РТБа 1986. године и већим делом своје Бор, Живковић је 2012. године каријере је, као дипломирани награђен највећим признањем економиста, а потом и као маги које компанија додељује – „Ши
је 2. септембра 1960. године у ром и ауторитетом умногоме
стар економије, обављао одго стековом наградом“. Новча имиџа целог града, руководио је Био је народни посланик у једном
свог тридесетдвогодишњег стажа
ворне послове у компанији. Током ног дела награде Живковић
се, међутим, одрекао у корист „Језеро“ на Борском језеру, општине Бор, председник Окруж
предано реконструкцијом хотела мандату, одборник у Скупштини
бама књиговодства, финансија, ће остати упамћен. Бор ће га се
врло успешно руководио је служ родитеља петоро деце и по томе
изградњом Зоолошког врта у ног одбора СНС.
Бору, уређењем саобраћајница и Милинко Живковић сахрањен
директора РББа за економско Бор“. Радећи на поправљању
Руднику бакра Бор, био заменик бично давао у акцији „За лепши
рачуноводства и комерцијале у сећати и по томе што се несе кружних токова.
је 27. септембра на Новом град
је и завидну политичку каријеру.
Милинко Живковић остварио ском гробљу.
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | ■ | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | |
14 | ■ | 15 | 16 | |||||||||||
17 | ■ | 18 | ■ | 19 | ||||||||||
20 | ■ | 21 | ■ | 22 | ■ | 23 | ||||||||
■ | ■ | 24 | 25 | ■ | 26 | 27 | ■ | ■ | ||||||
28 | 29 | ■ | 30 | ■ | 31 | ■ | 32 | 33 | 34 | |||||
35 | 36 | ■ | 37 | ■ | 38 | |||||||||
39 | 40 | ■ | 41 | |||||||||||
42 | ■ | 43 |
УКРШТЕНЕ РЕЧИ
ВОДОРАВНО: 1. Храна спремљена за зиму, 7. Укисељено поврће, 14. Роман Фјодора Достојевског, 15. Баштенска биљка, 17. Град у Белгији, 18. Град у Немачкој, 19. Овлашан цртеж, скица, 20. Данско острво, 21. Енглески шахиста, Мајкл, 22. Бактерија лоптастог облика, 23. Предлог, 24. Баштенска биљка, 26. Салата од упржених паприка, 28. Ауто-ознака за Трстеник, 30. Летње олимпијске игре (скр.), 31. Дневна птица грабљивица, 32. Водени вртлог, 35. Врста кожне боле- сти, 37. Симбол хришћанства, 38. Благајне, 39. Врста слатког намаза од укуваног воћа, 41. Балканска држава, 42. Роман Валтера Скота, 43. Врста дивљег купуса.
УСПРАВНО: 1. Хладно годишње доба, 2. Предмет слепог обожавања, 3. Главни град Белорусије, 4. Орган чула мириса, 5. Исто тако (скр.), 6. Врста јелена из Индонезије, 7. Шкотска племићка титула, 8. Уставни суд (скр.), 9. Место код Кла- дова, 10. Змија отровница, риђовка, 11. Име писца Андрића, 12. Снажно, силно, 13. Киселина (лат.), 16. Биљка љутог корена, 18. Кутија за накит (фр.), 21. Сећање на некога, успомена 22. Новац у Мјанмару (Бурми), 25. Муслимански теолог, 26. Осни- вач иранске династије Арсакида, 27. Спортисти у рвању, 28. Главна мисао расправе,
29. Вештачка кожа, 31. Обалски ракетни дивизион (скр.), 33. Фудбалер мадридског Реала, Франциско, 34. Фудбалски клуб из Мадрида, 36. Ситни гмизавац, 37. Попут,
38. Грчко острво у Јонском мору, 40. 13. и 26. слово азбуке, 41. Група (скр.).
Крста Иванов
РЕШЕЊА ИЗ БРОЈА 2297 – ВОДОРАВНО: роскона, аеролит, актер, Дан
рудара, Унац, Мека, дрвар, Бор, шина, дно, ка, тренд, Дрина, ЈА, оса, Алек, коп, агент, клан, риме, Мајданпек, цитат, Ана Окса, азотара.
Понедељак, 8. октобар 2018. Број 2298, страна 24
новости
ПРИПРЕМА: Љубиша Алексић
Почело чишћење Тихог океана
Тим научника и инжењера предвођен 24-годишњим холандским проналазачем Бојаном Слатом, започео је амбициозан пројекат чишћења Тихог океана од пластичног отпада.
Чишћење Тихог окена започиње у Северној Калифорнији. Холандски проналазач Бојан Слат истиче да је реч о подручју које је двоструко веће од Тексаса. „Ако бисте то покривали бродовима и мрежама, требало би око
79.000 година да се то очисти“, објашњава овај 24-годишњак.
Брод је испловио из Аламиде. Вуче за собом огроман уређај за масовно сакупљање смећа чија се тежина процењује на 88.000 тона. Пластика и остали прикупљени отпад могли би да се рециклирају и поново продају, с надом да би једног дана систем могао сам себе да финансира. „Очекујемо да сваке пете године уклонимо отпад са половине површине Пацифика“, преци- зирао је Слат.
Уређај заправо изгледа као огроман гасовод, али необична направа дуга 609 метара ускоро ће кренути у обрачун са оним што је широм света познато под називом „Велики пацифички тепих од смећа“.
„Мислим да је то добра идеја, али ако очистимо смеће, а не зауставимо пластику на самом извору, имаћемо још већи проблем“, указао је др Џери Шубел, један од челника организације „Пацифички акваријум“ (Aquarium of the Pacific).
Пластични прекривач почео је да се формира још половином прошлог века. Кажу да се састоји од неколико милијарди комада отпада.
Извор: РТС/Нада Руменић Петрић
Град под Старицом овог лета добио три мурала
Тесла, Нушић
Карађорђе и у Мајданпеку
Има интересовања да и неке друге улице добију мурале, али и да се распише конкурс и уметници дају своје предлоге
МАЈДАНПЕК.- Иницијатива Предрага Брандушановића, добра воља двоје младих уметника, београдских графичких дизајнера Сање Павловић и Душана Петровића, родом Мајданпечанина, уз разумевање и финансијску подршку оп- штинских власти, били су довољни да се на сивим зидовима зграда, у улицама које носе њихова имена, у граду под Старицом појаве мурали са ликовима српских ве- ликана Николе Тесле, Карађорђа и Бранислава Нушића.
Уређај против спавања на радном месту
Економиста РББ-а Ранко Бла- гојевић и инжењер механограф- ског одељења генералне дирекције Љубиша Радивојевић представили су – јула 1965. године (како пише
„Колектив“ број 28) - занимљиву замисао. Затражили су од тадашњег ген. ди- ректора да одобри израду прототипа њиховог уређаја који не дозвољава да радник спава на радном месту или да га напусти, поготово тамо где то може да деведе до велике штете, па и људских жртава (диспечери, дозери, компре- сористи, пумпари, уклопничари, скретничари, возачи...). Наводећи како је две године раније, у време жетве, у Прахову био случајни сведок “хватања“ целе смену на спавању - Благојевић је новинару Рајку Чукићу казао да је анализи- рао утицај небудности радника који контролишу довод гасова у Фабрику сум- порне киселине и израчунао да би производња могла бити већа 3,5 одсто кад би се применио нихов уређај, а то је 100 милиона динара годишње.
Уређај би деловао у унапред одређеним интервалима, правилним и непра- вилним, зависно како се подеси, а у размаку од најмање пет минута. Преко оп- тичког сигнала он би тражио да радник потврди своју будност притиском на тастер. Ако радник не примети оптички, уређај то тражи звучним сигналом који траје један минут. Ако се радник и тада не јави, уређај активира алармну трубу која не престаје све док не притисне тастер. Изум се могао монтирати са- мостално, у систему и готово у свако возило (где би оптички сигнал трајао само десет секунди, а звучни пет). Ако возач и тада не би притиснуо тастер, уређај би могао сам да активира кочнице. Приказивање лажне будности онемогућено је тако што се на сваки пртисак дужи од десет секунди активира труба, одно- сно кочиони уређај возила... Нисмо наишли на текст да је ова идеја примењена.
Припремио: Љ.Алексић
Идеју која му је пала на памет гледајући у сиви зид дотрајале фасаде на згради у својој улици Предраг Брандушановић је, најпре, поделио са станарима, затим питао уметнике, па у Општинском већу пронашао донатора који је издвојило потребних 264 хиљаде динара.Тако су се стекли услови да се ликови српских великана појаве на зградама улица које носе њихова имена.
И Мајданпечани и сви они који су њихов град посетили ових дана пуни су хвале за мурале који су не само освежили руиниране фасаде, већ и граду дали нова обележја. Многи су гласно изразили жељу да и њихове улице добију мурале са лико- вима знаменитих људи чија имена носе, па се већ прича о жељи Доњомилановчана за улицу Краља Петра I, а у Мајданпеку за Хајдук Вељка и Јосифа Панчића.
-Нема разлога да се не настави, али је мој предлог да се распише конкурс, па нека се уметници јаве са идејама. У Србији постоји неколико фирми и уметника који се баве израдом мурала, зна се и који су пратећи трошкови (материјал, скела, корпа и др.), па је модел ту и може се примењивати у складу са интересовањем и потребама - каже Предраг Брандушановић, задовољан што је његова идеја реализована, уз бројне позитивне коментаре.
С.Вукашиновић