Contract
UDC 368.013
Мр З о р а н И л к и ћ
правни заступник у штетама у ДДОР-у Нови Сад
1
ДЕЈСТВО АКЦЕСОРНИХ УСЛОВА ОСИГУРАЊА*
САЖЕТАК: Пре него што је закључен уговор о осигурању, процес у коме би могла да се формира заједничка воља уговор- них страна, најчешће, није се одиграо. Први и једини моменат у коме су се воље сусреле и оствариле контакт, углавном, био је моменат у коме је уговор настао. У том моменту није се одигра- ло усклађивање воља, из којег је могла да произиђе заједничка намера. Трагање за заједничком намером у уговорима о осигу- рању инкомпатибилно је са њиховим адхезионим одређењем. Право значење клаузуле услова осигурања суд не може откри- ти трагањем за оним, што је била заједничка воља стипуланта и приступиоца.
Кључне речи: услови осигурања, осигуравач, полиса, клаузуле
1) УТИЦАЈ УГОВАРАЧА
НА САДРЖИНУ УСЛОВА ПОСЛОВАЊА
У правној теорији уобичајено је схватање да је позиција осигуравача, као уговорне стране, јача у односу на уговарача осигурања управо због чињенице да је сачињавање општих и посебних услова у његовој надле-
* Рад примљен: 26.03.09
жности.1 То не значи да је доношење услова осигурања препуштено апсо- лутној вољи једне уговорне стране.2 У свом раду, па и у доношењу својих услова осигурања, осигуравајућа друштва детерминисана су корективима које, пре свега, представљају императивни прописи, општа правна наче- ла, судска и пословна пракса.
У Финској, нпр., аутономија воље уговорних страна у области оба- везног осигурања од ауто-одговорности лимитирана је нормама Закона о уговорима о осигурању, Закона о осигурању од аутомобилске одговор- ности3 и Декрета о осигурању од аутомобилске одговорности.4 Осигура- вачи су дужни да 30 дана пре примене својих услова осигурања обезбеде сагласност надзорног органа – Министарства социјалних послова и здра- вља, које је одговорно да су одобрени услови сагласни закону.5
У Данској се, нпр., сматра да се правни простор у коме се крећу мо- гућности осигуравача да самостално одлучује о садржају својих услова осигурања простире између: 1) императивних одредби Закона о уговори- ма о осигурању, 2) општих правних ставова базираних на судској пракси насталој применом § 36. и § 38б Закона о уговорима и другим правним пословима у оквиру имовинског права, и 3) одредби специјалних зако- на којима се регулише животно осигурање, осигурање од штета у рад- ном праву, пожарно осигурање у грађевинарству и обавезно осигурање од ауто-одговорности.6 Подзаконским актима налаже се осигуравајућим друштвима које минималне услове осигурања у погледу покрића морају да пруже у осигурању од пожара у грађевинарству7 и, у складу са Зако- ном о заштити потрошача, код промене власника некретнина.8 Сем тога, у појединим областима, услове осигурања не доносе самостално осигу- равачи, већ се израђују у сарадњи између Потрошачког савета, тј. орга- на који заступа интересе потрошача, и струковног органа осигуравајуће бранше (нпр., Базног фамилијарног осигурања, ако се ради о породичном
1 Xxxxxxxxxxxx, X., Xxxxxx, Д., Компанијско право, Нови Сад, 2004, стр. 53; Xxxxxxx, M., Contrat–type et contrat ďadhésion, Rapports nationaux yougoslaves au VIIIe congres international de droit compare, Pescara, 1970, стр. 42.
2 Xxxxxxx, X., International Commercial Transactions, Stockholm, 2002, стр. 17; Xxxxxxxx, М., Онерозне клаузуле у уговорима по приступу, Правни живот, Београд, 1995, бр. 10/1995, стр. 429; Xxxxxxx, Т., Основне поставке регулације с циљем заштите потро- шача, Правни живот, Београд, 2004, бр. 10/2004, стр. 546.
3 Motor Liability Insurance Act (26. 6. 1959/279).
4 Motor Liability Insurance Decree (17. 7. 1959/324).
5 Више о томе: Xxxxxxxxx, С., Осигурање од аутомобилске одговорности у Финској, Ревија за право осигурања, Београд, 2006, бр. 4/2006, стр. 50.
6 Xxxxxxxxxx, N., Forsikringsjura, Rungsted Kyst/København, 1997, стр. 86.
7 Уредба бр. 856 од 21. 10. 2002. г.
8 Уредба бр. 705 од 18. 07. 2000. г.
осигурању). Услови за осигурање привреде и продукцијске одговорности израђени су у сарадњи између органа осигуравајуће бранше и Данске ин- дустрије (струковног органа за грану индустрије).
У начелу, није дозвољено никакво одступање од општих услова.9 Када једно осигуравајуће друштво утврди текст својих услова осигурања, онда је дужност свих његових заступника да се приликом закључивања уговора оне врсте, на коју се односе општи услови, њих и придржавају. Аутономија воље уговорних страна овим, ипак, не мора бити угрожена. Из уговорне природе одредби садржаних у општим условима пословања произилази да уговорне странке, у датим оквирима, правно имају могућ- ност да преговарају о условима осигурања. Колико ће ова могућност у пракси бити и реализована, зависи углавном од осигуравача и његових интереса. Изузетно, састављање услова се дешава уз учествовање осигу- раника којих се то тиче.10 Привредно јаки субјекти имају могућност да себи обезбеде утицај на формулисање одредница уговора о осигурању. Познати пример у европској осигуравајућој пракси су општи услови не- мачког поморског осигурања, који су дефинисани након преговора из- међу осигуравајућих друштава и паритетног учешћа трговачких комора и струковних удружења. Ово исто важило је и приликом дефинисања усло- ва осигурања код транспортног и пожарног осигурања.11
Ако уговарач осигурања нема само могућност да прихвати или одбије услове, онда може реално да утиче да се они примењују делимично или у измењеном облику.12 У полису се, и поред постојања услова осигурања, могу унети посебне клаузуле, штампане или писане, којима се допуњују услови осигурања или модификује нека одредба из услова осигурања.
Уколико заинтересовано лице има значајнију слободу у утврђивању да ли ће поједине одредбе услова осигурања бити њиховим уговором из- мењене, за такав уговор не може се сматрати да представља уговор по приступу. Ови услови служе у таквим ситуацијама само да би омогућили лакше преговарање.13
9 Xxxxxxxx, М., Уговор по приступу, Београд, 2001, стр. 59; Xxxxx, X., Xxxxxxxx, Ph.,
Insurance Law: Doctrines and Principles, Second Edition, Oxford, 2005, стр. 210.
10 Фењвеш, А., О стању хармонизације уговорног права у Европској унији (са освр- том на уговор о осигурању), Ревија за право осигурања, Београд, 2006, бр. 1–2/2006, стр. 6.
11 Kupper, A., Die allgemeinen Versicherungsbedingungen, Zürich, 1969, стр. 23.
12 Информатор, Загреб, бр. 3419, 1986, стр. 5, цитира се сентенца из Рјешења Врхо- вног суда БиХ Пж. бр. 257/86 од 24. 10. 1985. г.: „Странке могу у уговору о осигурању, уно- шењем у полису осигурања посебних одредаба, одступити од одредаба опћих или посеб- них увјета осигурања, па на тај начин проширити осигурање и на ствари које по увјетима осигурања не могу бити осигуране ни од основних ни од допунских ризика одређене врсте осигурања”.
13 Јанковец, И., Привредно право, Београд, 1999, стр. 268.
Осигуравач може овластити своје заступнике да у одређеном смислу могу одступити од тих услова,14 ако тако друга страна захтева. Нпр., у од- носима осигурања имовине, премија се плаћа унапред за цео период оси- гурања. Али, може бити уговорено и да ће се премија плаћати и у ратама или по истеку периода осигурања. Ако заступник осигуравача поступи у складу са оваквим овлашћењем,15 онда је таква уговорна клаузула пуно- важна и обавезује осигуравача.
Под могућношћу ингеренције осигураника на садржај уговора не треба урачунавати осигураников утицај на избор висине премије, јер од- ступање у погледу премије (цене осигурања) не значи уношење властитих одредаба у уговор. То је избор алтернативно припремљених формуларних решења како ће се третирати осигурања за одређену висину премије, а које одредбе је опет припремио осигуравач.
Ако су обе странке закључиле уговор имајући свака у виду своје опште услове, онда би у случају сумње требало узети да се неће при- мењивати општи услови ниједне стране.16
2) ИЗМЕНЕ УСЛОВА ПОСЛОВАЊА
У ТОКУ ТРАЈАЊА ОДНОСА ОСИГУРАЊА
Понуду за закључење уговора о осигурању може учинити осигура- вајућа организација или осигураник.17 Осигуравајућа организација може понудити само такву врсту осигурања којом се бави и за коју испуњава прописане услове, те за коју је регистрована код надлежног суда. Осигу- раник није везан у својој понуди коју упућује осигуравајућој организа- цији правилима и условима осигурања и тарифама премија те осигура-
14 Уколико заступник није имао потребно овлашћење, закључени уговор неће оба- везивати осигуравача. У том смислу: Збирка судских одлука, књига IV, свеска 1, Београд, 1979, стр. 146–148, цитира се сентенца из Рјешења Врховног суда БиХ Гж. бр. 148/79 од
08. 03. 1979. г.: „Када уговорени узрок оштећења имовине не спада у круг ризика обухваће- них условима осигурања, уговор о осигурању не обавезује осигуравача ако његов заступ- ник није био овлашћен да закључује уговор о осигурању противно условима осигурања, под условом да осигуравач није ни накнадно одобрио закључени уговор”.
15 Уколико заступник осигуравача погреши приликом уноса података у полису оси- гурања, осигуравача ће обавезивати оно што је уговорено: Избор судске праксе, Београд, 2001, бр. 1/2001, стр. 37, цитира се сентенца из Пресуде Врховог суда Србије Рев. бр. 233/98 од 11. 02. 1998. г.: „Осигурано лице није дужно плаћати већи износ премије од оног који је уговорен, и када је, грешком запосленог у осигуравајућој организацији, у полиси означена нижа вредност од оне која је утврђена тарифом”.
16 Радишић, Ј., Облигационо право – општи део, Београд, 1993, стр. 97.
17 Xxxxxx, X., Xxxxxxxxx, Ј., Xxxxxxxx, X., Увод у осигурање и животна осигу- рања, Нови Сад, 2006, стр. 175.
вајуће организације, јер није дужан да их унапред познаје. Наравно, оси- гуравајуће организације су везане својим условима осигурања и тарифа- ма премија осигурања.18
Међутим, оне их могу и променити после закључења уговора. Опас- ности обухваћене осигурањем у појединим условима осигурања могу се проширити новим ризицима, неке опасности се могу укинути, или се не- ким другим изменама обим осигуравајуће заштите може проширити или сузити. То, по правилу, има за последицу и промене у висини премија осигурања. У том случају, поставља се питање њихове пуноважности: да ли они доводе до измене уговорних обавеза, тј., да ли аутоматски чином њиховог доношења постају део уговора чије је извршење у току?
У упоредном праву, најчешће, нормирано је да ако се услови осигу- рања једног осигуравача промене, онда се те измене односе на уговоре који ће се тек закључити у будућности. Тим изменама постојећи угово- ри нису безусловно обухваћени. При свакој уговорној новини, било да се ради о ревизији уговорних одредби, или о потпуно новим творевинама, потребно је одобрење осигураника да се уговор настави према новим условима.19 Ово правило се примењује и ако се ради само о новој фор- мулацији услова, којом се уговорни односи суштински не мењају. Али, законом може бити прописано или надзорни орган може бити овлашћен да утврди, да једна измена услова са обавезујућим дејством важи и на уговоре чије је извршење у току. Овакве измене се могу предузети у ок- виру мера санације постојећих уговора или при прилагођавању уговора захтевима једне новонастале уговорне обавезе.20 Углавном се ради о кла- узулама о осигуравајућој заштити, обавезама осигураника, посебним раз- лозима за окончање уговорног односа, изјавама воље, као и клаузулама о судској надлежности.21 Закон или надзорни орган утврђују и моменат
18 Xxxxxxx, С., Коментар Закона о осигурању имовине и лица, Београд, 2000, стр. 100, цитира се сентенца из Одлуке Врховног суда Босне и Херцеговине Пж. бр. 486/86:
„Уговор о осигурању је закључен ако осигураватељ није одбио у року од 8 дана од дана пријема, писмену понуду осигураника која не одступа од увјета осигурања, па је осигура- ник дужан платити премију осигурања, иако није потписана полиса осигурања”; Xxxxx, X., Xxxxx, С., Уговори xxxxxx промета, 9. издање, Нови Сад, 1996, стр. 282; Xxxxxxx, X., Закључење уговора о осигурању и примена услова осигурања у пракси, Правни живот, Бе- оград, 1995, бр. 11/1995, стр. 429; Xxxxxxx, X., Правни проблеми осигурања код нас, Збор- ник радова Савремени проблеми у осигурању имовине и лица, Палић, 2001, стр. 6.
19 О томе: Birds, J., Insurance Law Reform for the Benefit of the Consumer: Some Lessons from Australia, London, 1999, Consumer Protection in Financial Services, приредио Xxxxxxxxxx, P., стр. 206–207.
20 Kupper, A., исто, стр. 118–119.
21 Wriede, P., Kommentar zum Versicherungsvertragsgesetz und zu den Allgemeinen Versi- cherungsbedingungen unter Einschluβ des Versicherungsvermittlerrechtes, 8. Auflage, Band VI, Lieferung 4, Krankenversicherung 2. Teil, Berlin, 1990, стр. 465.
када модификације услова осигурања почињу да функционишу.22 Ако је, захваљујући ревизији услова осигурања, осигураник дужан платити већу премију, он има и право на већу суму осигурања.23
У упоредном праву, да би се једнострано мењање услова од стране осигуравача сматрало договореним, потребно је да су испуњени следећи услови:
1) да је осигураник примио обавештење,
2) да је измена јасна и разумљива,
3) да је осигураник наставио са плаћањем премије, и
4) да се ради о измени која је у пракси осигурања прихватљива.
1) Измене услова се осигуранику саопштавају у писмима послатим путем e-maila или поште. По правилу ће из ових писама проистећи да оси- гураник није дужан да настави уговор, али да се измене сматрају прих- ваћенима, уколико осигураник настави са плаћањем премије предметног осигурања. Терет доказивања, да је једно обавештење стигло до примаоца, лежи на пошиљаоцу.24 Услови за то доказивање, које друштво треба да ис- пуни, зависе од круга лица којима је то обавештење намењено. Кад се ради о појединачном, индивидуалном обавештењу, осигураник треба да докаже да га је осигураник и примио. То би се постигло обезбеђењем повратни- це коју потписује прималац. Ако се ради о слању „масовних” писама, тј., писама свим осигураницима једног друштва у дотичној врсти осигурања, у којима друштво жели да постигне измене постојећих уговора, било би сувише захтевно и економски отежавајуће за осигураваче, ако би се и овде поставио такав услов доказивања. Зато је установљена пракса да осигура- вач има терет доказивања да је једно обавештење о измени услова послато. Када је то доказано, терет доказивања да није примио обавештење почива на осигуранику.25 Осигуравач може да испуни услове доказивања прика-
22 У Немачкој измене услова осигурања постају делотворне почетком другог месеца од момента обавештавања осигураника о насталој реконструкцији уговора. Надзорни одбор има право да одобри и неки други временски рок. Више о томе: Xxxxxx, P., исто, стр. 465.
23 Швајцарски Савезни закон о уговору о осигурању, чл. 35.
24 Дански Закон о уговорима о осигурању, § 33, ст. 1.
25 Одлука данског Источног земаљског суда UfR (Недељни зборник за правосуђе) 1977. 216Ø: Осигураник је 1972. год. закључио породично осигурање, које је, између ос- талог, покривало крађу до 10.000 круна. У марту 1975. год. догодила се провална крађа. Украден је новац у готовини у износу од 14.600 круна. Осигуравач је одбио да исплати више од 2.000 круна одштете, пошто се позивао на то, да је 1973. год. извршена измена ус- лова осигурања, према којој се новац и вредносни папири при провалној крађи покривају са максимално 2.000 круна. Осигуравач је путем масовног слања писама обавестио о овоме осигураника. Исти је одбијао да прими писмо. Одлучено је, да је осигуравач послао пис- мо осигуранику, да је исти писмо примио, да уговор странака није налагао осигуравачу да писма шаље препорученом поштом, и да је осигураник након тога, тиме што је наставио са плаћањем премије, ћутећи прихватио и признао промењене услове.
зивањем извода (исписа) из компјутера за пошиљке послате спорног дана. Осигураник може да доказује противно, нпр., приказивањем документа- ције из локалне поште о грешкама и закашњењима у достави поште.
2) На осигуравачу лежи терет доказивања и да је писмо о измени било јасно, прецизно и разумљиво, те да је осигураник на недвосмислен начин обавештен о суштини и опсегу измене услова.26
3) Форма пасивног прихватања измена услова осигурања прихваће- на је од стране судова само под условом да је и осигураник наста- вио да се понаша у складу са измењеним условима. Другим речима, неоп- ходно је да је наставио да плаћа премију у модификованом износу.27
4) Услови осигурања не могу се делотворно изменити, ако би те измене биле у супротности са уобичајеном пословном праксом у осигу- рању. Нпр., осигуравач не може да накнадним увођењем отказне клаузу- ле временски скрати дејство уговора у погледу појединих клаузула, осим ако је то осигураник изричито акцептирао.28 У нашем праву, начелно, већ закључени уговор једна уговорна страна не може једнострано измени- ти. Ово опште правило важи и за уговоре чији су саставни део услови осигурања. Због њиховог уговорног карактера, не могу се мењати без са-
26 Одлуке данске Жалбене комисије за осигурање AKF 35.439/94, AKF 50.331 и AKF 43.813.
27 Одлука данског Источног земаљског суда FED (Судски зборник права осигурања и права на накнаду штете) 2001. 21.54Ø: У вези са једном штетом од 12.12.1998. год. на аутомобилу, осигуравач је сматрао да осигураник треба да сам сноси учешће у штети у из- носу од 5.581 круне, а по основу клаузуле о франшизи у каско-осигурању. Осигураник се томе противио, пошто није сматрао да је осигурање закључено са наведеном клаузулом. Он је 15.05.1998. год. проширио осигурање од једног уобичајеног осигурања од ауто-одговор- ности, на осигурање од одговорности са каско-осигурањем. У полиси је била наведена кла- узула о франшизи. Испис из компјутера друштва показивао је да је полиса била послата. Након детаљног објашњења запослених у друштву, као чињенично стање је утврђено да је осигураник примио полису са условима за ауто-каско осигурање. Пошто је и платио пре- мију осигурања, сматрало се да је прихватио услове предвиђене за наведени вид осигурања.
28 Одлука данског Врховног суда UfR 1998. 407H: Осигураник је закључио осигу- рање од последица несрећног случаја, које је покривало губитак пословне способности, наступање инвалидности, смрти и повреде на зубима. Према уговору, исти је био важећи од 01. 11. 1981. до 01. 11. 2011. године. У уговору није била предвиђена могућност откази- вања. Пошто је ова врста осигурања била значајно оптерећујућа за друштво, оно је у но- вембру 1993. год. обавестило осигураника, да се уводи једна клаузула о могућности откази- вања, која ће између осталог значити, да осигуравач има право да откаже покриће губитка пословне способности уз отказни рок од месец дана, без ближег образложења. Позивајући се на сврху оваквог осигурања, суд није нашао да осигуравач има право да уведе једну так- ву клаузулу о отказивању. Аргументација друштва, да општа правила о уговорима треба да говоре у прилог томе, да друштво може да откаже уговор уз један уобичајени отказни рок, није била прихваћена.
гласности обе стране уговорнице.29 Уговорна страна која је предложила опште услове не може после закључења уговора те услове једнострано мењати.30 Или, другачије речено, ако би осигуравач изменио своје услове, они не би важили за уговоре који су закључени пре измене.31 Они би мог- ли да важе само за уговоре који буду закључени после измене.32 Разуме се да уговорне стране могу сагласношћу својих воља изменити уговор који су закључиле. У складу с тим, оне се могу споразумети да ће нови услови важити и за уговоре које су оне већ раније закључиле.
Општеприхваћени став и наших судова је, да измењени услови важе само за будуће уговоре, изузев случајева када су тако измењени услови повољнији за уговорну страну која приступа уговору.33 Измењени усло- ви осигурања, у начелу, имају дејство према осигуранику тек по истеку текућег периода осигурања,34 односно, тек од плаћања премије за нови
29 Збирка судских одлука, књига XVI, свеска 4, Београд, 1971, бр. Одлуке 567, стр. 221–223: „Да би измјена правила осигурања после закључења уговора о осигурању произ- вела правни учинак у односу на осигураника, потребно је да осигураник на то пристане”.
30 Xxxxxxx, X., Правна природа услова (правила) осигурања, Осигурање и привреда, Загреб, 1975, бр. 1–2/1975, стр. 13.
31 Наши осигуравачи углавном стипулирају да ако осигуравач измени Услове осигу- рања, дужан је о томе обавестити осигураника писмено или на други подобан начин (днев- на штампа, радио, телевизија и сл.), те да ако осигураник у предвиђеном року од дана оба- вештења не откаже уговор о осигурању, нови Услови осигурања односно Тарифни систем примењују се од почетка наредног периода осигурања.
32 Пракса Првог општинског суда у Београду, објављено на xxxx://xxx.xxxxxxx.xxx/ sudska praksa, 01. 12. 2010, стр. 18: „Промењени услови осигурања могу имати дејство пре- ма осигуранику тек по истеку текућег периода осигурања, што значи да измењени услови важе само за будуће уговоре пошто се услови осигурања не могу мењати без сагласности обе уговорне стране. Због тога осигураник није везан условима који му нису били предати, а самим тим ни познати.” (Гж. бр. 2228/99 – П. бр. 3988/96).
33 Супротно: Јакаша, Б., Право осигурања, Загреб, 1972, стр. 25: Аутор сматра да су за странке меродавна она правила која су била на снази у време склапања уговора о оси- гурању. По њему, евентуалне накнадне измене извршене за време трајања уговора нису релевантне, без обзира на то да ли су измене за уговарача строже или блаже него ранија правила. Ово произилази из начела грађанског права о извршењу уговорних обавеза. Прои- зилази да ни осигураник неће имати право захтевати да осигуравач према њему примени у међувремену измењена, за њега повољнија правила.
34 Према општим условима за осигурање имовине наших осигуравача, ако осигура- вач измени услове осигурања или тарифу премија, дужан је да о томе обавести уговарача осигурања најкасније у року од 60 дана пре истека текуће године осигурања. У року од 60 дана од дана пријема овог обавештења уговарач може да откаже уговор, који тада престаје да важи истеком текуће године осигурања. Међутим, ако уговарач осигурања не откаже уговор у овом року, уговор се мења са почетком наредног периода осигурања у складу са извршеним изменама у условима осигурања, односно, тарифи премија. О томе: Xxxxxxx, X., Право осигурања, Београд, 2005, стр. 55.
период.35 Али, ако су измене повољније за осигураника, прихватају се од наших судова као пуноважне одмах по ступању на снагу.36
3) ОДНОС ПОСЕБНО УГОВОРЕНИХ ОДРЕДБИ И ОПШТИХ И ПОСЕБНИХ УСЛОВА ПОСЛОВАЊА
На питање да ли су општи услови у поређењу са индивидуално договореним уговорним клаузулама истог или нижег ранга, неки закон- ски текстови у упоредном праву дају изричит одговор. Према италијан- ском Грађанском законику,37 клаузуле додате обрасцу или формулару имају већу снагу над одредбама обрасца или формулара, уколико су са њима у супротности. Исто правило садрже и југословенске Опште узан- се за промет робом које наводе да, у случају да „су посебне одредбе у супротности са општим условима, важе посебне одредбе”.38 Облигације и уговори – Скица за законик о облигацијама и уговорима39 наводи да
„општи услови формуларних или шаблонских уговора допуњују посеб- не погодбе уговорене међу уговорницима у истом уговору и по прави- лу обвезују као и ове. У случају неслагања општих услова и посебних погодби важе ове последње”.40 И југословенски Нацрт Закона о облига- цијама и уговорима је усвојио ово начело, па се наводи да општи усло- ви „допуњују посебне погодбе утврђене међу уговарачима у истом уго- вору и по правилу обавезују као и ове”. Даље се подвлачи да „у случају неслагања општих услова и посебних погодби важе ове последње”.41 Исто решење акцептирали су и ЗОО42 и ранији Закон о заштити
35 Xxxxxxxx, З., Xxxxxxxx, Т., Осигурање живота, Београд, 2003, стр. 33.
36 Xxxxxxx, С., Закон о осигурању, Београд, 2004, стр. 119, цитира се сентенца из Од- луке Врховног суда Хрватске Рев. бр. 2515/82: „Каснија промјена правила осигурања утје- че на уговаратеља осигурања тек након истека периода осигурања, изузев оних одредаба правила које су за уговаратеља осигурања повољније ако је штетни догађај услиједио на- кон ступања на снагу таквих правила”.
37 Чл. 1342.
38 Опште узансе за промет робом, „Сл. лист ФНРЈ” бр. 15/1954, узанса бр. 33. ст. 2.
39 Xxxxxxxxxxxxxx, М., Облигације и уговори – Скица за законик о облигацијама и уговорима, Београд, 1969.
40 Чл. 109.
41 Чл. 108.
42 Закон о облигационим односима, „Сл. лист СФРЈ” бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и
„Сл. лист СРЈ” бр. 31/93, 22/99 и 44/99, чл. 142. ст. 1. и 4; Xxxxxxxxx, Р., Приручник за при- мену Закона о облигационим односима, Београд, 1995, стр. 278, наводи се сентенца из Ре- шења Вишег суда Тузла Гж. бр. 207/90 од 20. 09. 1990. г., објављеној у Судској пракси, бр. 5/91, стр. 42: „... јер у случају неслагања општих услова и посебних погодби, важе посебне погодбе из члана 142. ст. 4. ЗОО”.
потрошача.43 Сада важећи Закон о заштити потрошача44 не садржи одред- бе о тумачењу општих услова, осим што нормира да ће се спорне одредбе потрошачког уговора тумачити у корист потрошача.45
Код уговора чију су садржину стране споразумно уредиле током преговора, све одредбе се једнако третирају, а смисао једне клаузуле одређује у зависности од друге. У уговорима по приступу, међутим, све одредбе немају исти ранг. Посебне одредбе, ако су уговорене, имају пре- имућство у односу на опште.46 Смисао посебне одредбе треба утврдити као важећи,47 јер она, по правилу, представља адаптацију уговора учиње- ну у циљу задовољења потреба сигурности осигураника.48 Пошто се не може прихватити схватање о нормативној снази општих услова, одбачено је и схватање о њиховој предности пред клаузулама конкретног уговора. Општи услови пословања нижи су по рангу, тј., акцесорне су природе, јер допуњују оно што су уговорне стране утаначиле приликом закључења уговора. Само и уколико те додатне клаузуле могу да се уклопе, сједи- не са индивидуално уговореним клаузулама, оне важе на исти начин као посебно уговорене одредбе. Ако не могу и у мери у којој не могу, такве клаузуле не важе. Правило почива на идеји, да су општи услови апстракт- ни, предвиђени унапред за читаво мноштво уговора и да морају уступи- ти предност специјалном споразуму којим стране такве опште услове прилагођавају посебној ситуацији. Ради се о примени xxxxxxx specialia generalibus derogat.
Претпоставка за примену правила о предности посебних погодби је њихово неслагање са општим условима. Када суд проверава да ли постоји неслагање, он треба да води рачуна да посебни споразум странака о неком питању не мора увек да указује на њихову намеру да дерогирају опште усло- ве. Мотиви за уговарање посебних погодби могу бити врло различити. Нај- чешће, странке желе само да прецизирају садржину општих услова, нпр., које су опасности (ризици) обухваћени осигурањем. У том случају нема не- слагања. Проблем неслагања јавиће се само онда, када је смисао посебне погодбе супротан од смисла неке клаузуле општих услова, тако да се са њом
43 Службени гласник РС бр. 79/2005, чл. 44. ст. 4.
44 Службени гласник РС бр. 73/2010.
45 Чл. 45.
46 Немачки Закон о уређењу права општих услова пословања, § 4.
47 Koch, P., Versicherungswirtschaft (Ein einführender Überblick), Karlsruhe, 2005, стр. 189.
48 Xxxxxxx – Xxxxxx, Y., Droit des Assurances, 11. édition, Paris, 2002, стр. 90.
искључује.49 Тако, нпр., ако је осигуранику понуђена јефтинија годишња премија осигурања у односу на ону премију која би произилазила из оп- штих услова осигурања, суд би требало да дâ предност оном делу уговора који представља непосредно изражену вољу уговорних страна у том погледу.
У случају међусобне несагласности општих и посебних услова осигурања, уколико се и једни и други имају применити за регулисање одређеног питања, предност треба дати посебним условима.50
4) ОДНОС ПОЛИСЕ ОСИГУРАЊА И УСЛОВА ОСИГУРАЊА
Сама полиса обично не може да садржи све уговорне одредбе о пра- вима и обавезама уговарача. Закључењем уговора о осигурању настају за уговорне стране бројна и разна права и обавезе, за чије је регулисање у писменој форми потребан дужи текст. Због тога су све осигуравајуће организације утврдиле своје услове пословања, који детаљно регулишу односе из уговора о осигурању.51 У полису се уносе само индивидуални састојци уговора о осигурању, а сва остала питања регулишу се условима осигурања.52 Међутим, њихова садржина се не мора редовно и поклапати. Може се догодити да постоји неслагање између неких одредаба по- лисе и одредаба услова осигурања који се примењују на тај уговор. Тра- жећи праву вољу странака у том случају, суд треба да примени одредбе
49 Одлука данског Западног земаљског суда 1982. 1168V: Осигураник, који није на- пунио 25 година живота, закључио је са осигуравачем уобичајено ауто-каско осигурање возила. У складу са наводима из захтева за осигурањем који је попунио осигураник, у по- лиси је било наведено да уговорени самопридржај износи 500 круна. Полиса је упућива- ла на опште услове за каско-осигурање, за које се навело да су били приложени, а где је одређено, да се обрачунава један додатни износ самопридржаја од још 500 круна, ако је во- зилом и у моменту несреће управљало лице које није напунило 25 година. Возило је било оштећено док је њим управљао осигураник. Осигуравач се позивао на своје опште услове, да самопридржај износи 1000 круна. Изгубио је спор, уз образложење, да је пропустио да осигуранику скрене пажњу на значај његових година, а према наведеној одредби у општим условима. Индивидуални текст у полиси дао је осигуранику за право, да основано сматра да је осигурање и у случају када је он возач свог аутомобила, било закључено са једним општим износом самопридржаја од 500 круна, као што је и захтевао.
50 Xxxxxxx, Б., Осигурање и шпедиција, 2. издање, Нови Сад, 1999, стр. 87; Xxxxxxx, X., Xxxxxxxxx, X., Осигурање и управљање ризиком, Суботица, 2003, стр. 104; Xxxxxxx, X., Xxxxxxxxx, X., Осигурање и теорија ризика, Нови Сад, 2006, стр. 82.
51 Xxxxxxx, X., Осигурање, 2. издање, Нови Сад, 1997, стр. 78.
52 Xxxxxxxxx, X., The Form 50 Lease: Judicial Treatment of an Adhesion Contract, University of Pennsylvania Law Review, 1963, vol. 111, 8, стр. 1204.
полисе, а не услова осигурања.53 Предност се даје одредбама полисе, пошто оне непосредније одражавају вољу уговарача. Ово схватање вла- дајуће је и у правним системима западноевропских држава. Сматра се да, ако постоји сагласност између захтева за осигурањем осигураника и по- лисе, с једне стране, и постоји несклад између њих и услова осигурања, с друге стране, осигураник може да се позове на индивидуални текст у полиси као релевантан. Стандардизованим условима осигурања се, према околностима случаја, у делу у коме су несагласни са одредбама полисе, неће придавати значај.54
И сами услови осигурања у погледу читавог низа питања одређују да се полисом осигурања од њих може одступити. Тако, осигуравач и уго- варач осигурања могу уговорити да ће се осигурањем обухватити и неки од допунских ризика и за чије се покриће, према условима, осигурање треба посебно уговорити. Да би дошло до примене наведеног правног правила, мора се у тексту полисе навести да је осигурањем покривен и односни допунски ризик.
Наша судска пракса је, у складу са поменутим законским решењем, дала идентичну оцену односа полисе осигурања и услова осигурања.55
ЗАКЉУЧЦИ
1) Сачињавање општих и посебних услова осигурања је, углавном, у искључивој надлежности њиховог стипулатора, осигуравача, који њи- ховом применом на једнообразан начин регулишу дејство многобројних уговора о осигурању које ће у будућности закључити са неодређеним бројем осигураника. Због тога је уговор о осигурању класичан адхезиони уговор, али ако сауговарач има мање или веће могућности да утиче на садржину уговора и на опредељивање права и обавеза уговорних страна, не може се више сматрати да се ради о уговору по приступу.
53 ЗОО, чл. 902. ст. 5; наведено решење Закон је практично репродуковао из Скице
професора X. Xxxxxxxxxxxxxxx (чл. 879. ст. 5).
54 Xxxxxxxx, X., Forsikringsret, 5. udgave, København, 2010, стр. 69: наводи се одлу- ка данског Западног земаљског суда 1982. 1168V, објављена у Недељном зборнику за правосуђе.
55 Право (теорија и пракса), Београд, бр. 4/88, стр. 71, наводи се сентенца из Одлу- ке Врховног суда Војводине, Пж. бр. 320/81 од 02. 09. 1987. г.: „Одредбе посебних услова заједнице осигурања које су супротне одредбама из полисе о осигурању немају значење приликом расправљања односа из уговора о осигурању”; Избор судске праксе, Београд, 1997, бр. 2/97, стр. 56, наводи се Пресуда Вишег привредног суда у Београду Пж. бр. 4104/95 од 13. 07. 1995. г. Из образложења: … „Према одредби члана 902. тачка 5. ЗОО, у случају неслагања неке одредбе општих и посебних услова и неке одредбе полисе, приме- ниће се одредбе полисе”.
2) Једнострана модификација већ закљученог уговора изменом усло- ва осигурања, због уговорног карактера успостављених односа, у прин- ципу није дозвољена и валидна. Односно, прихватљива је само под рес- триктивним условима. Међутим, уговарачи могу сагласним вољама дру- гачије уредити своје међусобне односе.
3) У случају неслагања, посебно уговорене одредбе имају предност у примени над условима осигурања, посебни услови у односу на опште, а одредбе полисе у односу на клаузуле услова осигурања.
EFFECT OF ACCESSORY INSURANCE TERMS
Xxxxx Xxxxx, LL.M.
Legal representative for indemnities, employed by DDOR NOVI SAD a.d.o. NOVI SAD
S u m m a r y
Before the insurance contract is concluded, the process in which the common will of the contracting parties might have been formed, most often did not happen. The first and the only moment when the wills met and were in contact was the moment when the contract was created. The adjustment of wills, from which a common intent could have been created, did not happen at that moment. Searching for the common intent in insurance contracts is incom- patible with their adhesive definition. The court cannot find out the real meaning of the insur- ance terms clause by searching for the common will of contracting parties.