ISSN 2406-1085

XXXX 0000-0000

ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Број 66 / март 2018.

ИЗДВАЈАМО:

Нове обавезе јавних служби поводом Правилника о организацији и систематизацији послова

Неправилности у закљученим ауторским уговорима и уговорима о делу код корисника буџетских средстава

Уговор о посредовању кроз судску праксу

•

xxx.xxxxxxxxxxxxxx.xx xxx.xxxxxxxxx.xx

Управна и судска заштита странака у случају ћутања управе

Прекршајна одговорност правних лица и одговорних лица у правном лицу

ЈАВНЕ НАБАВКЕ • РАДНО ПРАВО • ГРАЂАНСКО ПРАВО • ПРИВРЕДНО ПРАВО • УПРАВНО ПРАВО • КРИВИЧНО ПРАВО

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

w w w . l e g e a r t i s . r s

XXXX 0000-0000

Година VI, број 66, МАРТ 2018.

Оснивач и издавач:

ИНГ-ПРО

Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

За оснивача и издавача:

Xxxxx Xxxxx и Xxxxxxxx Xxxxxxx

Главни и одговорни уредник Редакције:

Xxxxx Xxxxxxxxxxx

Главни и одговорни уредник часописа:

Xxx Xxxxxxx

Сарадници:

Xxxxxxx Xxxxx Xxxxx Xxxxxxxxx Xxxxxxxx Xxxxxx Xxxxxxx Xxxxxxxx Xxxxx Xxxxxxxxxx Xxxx Xxxxxxxx

Xxxxxxxxxx Xxxxxxxxx Xxxxxxx Xxxxxxxxxx

Технички уредник:

Xxxxxx Xxxxxxxxx

Лектура:

Xxxxxx Xxxxxxxxxx

Графичка припрема:

Xxxxxxxx Xxxxxxxxx

Штампа:

Digital art, Београд

Редакција:

Xxxx Xxxxxxxxx 00x, 00000 Xxxxxxx тел: x000 00 0000-000

факс: x000 00 0000-000

имејл: xxxxxxxxx@xxxxxxxxx.xx

Будимо на вези

Часопис Lege Artis – ПРОПИСИ У ПРАКСИ отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, по- хвале и критике. Можете их упутити ауторима текстова или на имејл редакције часописа xxxxxxxxx@xxxxxxxxx.xx

Пратите нас:

● xxx.xxxxxxxxx.xx

● xxx.xxxxxxx.xxx

● xxx.xxxxxx.xx

● xxx.xxxxxxxx.xxx/XxxXxxXxxxXxxxx

Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате).

Поштовани претплатници,

xxx.xxxxxxxxx.xx ● xxx.xxxxxxxxxxxxxx.xx

ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Јавне службе су дужне да донесу Правилник о систе- матизацији усклађен са одредбама Закона о систему плата запослених у јавном сектору и одредбама Закона о запосленима у јавним службама, тако да је наведена обавеза јавних служби обрађена у рубрици Радно право.

У рубрици Јавне набавке и буџети наведени су примери неправилности које су уочене код буџетских корисни- ка приликом буџетске контроле, односно дат је приказ случајева у којима корисници буџетских средстава на незаконит начин закључују ауторске уговоре и уговоре о делу.

Спорови поводом и у вези са уговором о посредовању ре- лативно су чести у домаћој судској пракси, па се у окви-

ру рубрике Грађанско право аутори баве овом темом. 1

LEGE ARTIS ● МАРТ 2018.

Међу значајним темама издвајамо и текст под називом Управна и судска заштита странака у случају ћута- ња управе у оквиру рубрике Управно право.

Осим наведених, ту су и други текстови у рубрикама Грађанско право, Привредно право, Радно право, Јавне набавке и буџети, као и наше сталне рубрике Портал читалаца, Регистар прописа и др.

Редакција

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

LEGE Artis : прописи у пракси / главни и одговор- ни уредник Xxx Xxxxxxx. - [Штампано изд.]

. - Год. 3, бр. 25 (окт. 2014)- . - Београд : ИНГ-ПРО, 2014- (Београд : Digital art). - 28 cm

Месечно. - Наслов лат., текст ћир.. - Преузима нумерацију електронског издања. - Друго издање на другом медијуму: Lege Artis (Online) = ISSN 2334-6140 XXXX 0000-0000 = Lege Artis (Штампано изд.)

KaлеKнaлдеанрдавравжажењењаа правних аката

У овој рубрици доносимо преглед про

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/

да важе (иулицсеелоодслтоижеинло ипруимдеењлууј)у,уоцденлооссти или у делу:

или се одложено примењују у целост

● Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и

је на снагу 13. 2. 2016. године

нсилкужобеинзомг епнасиошПар, оабвјаивлљнеин куа„Сол.огблрасансицкиу РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио

СУДСКА ПРАКСА И СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА

ППррооППии ссииууПрПаркаскиси

xxx.xxxxxxxxx.xx ● xxx.xxxxxxxxxxxxxx.xx

ННееддооссттоојнјносотсзтазнаслеђивање

У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете

У спкралтоиптиууснаасшвеиммчансоовпиосгуфдоонромсиамтао нкеке карактеристичне

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

прсалутчиатјеивуе инзасшудесмкечпарсаокспеи, аскуодјиоснеоосвом приликом односе на

слнуечдаојсетовјеноисзт зсаундассклееђпирваањксее, а ко

соша, објављен у „Сл. гласник

16. године

– примењује се од 13. маја 2016. године

недостојност за наслеђивање

Недостојност за наслеђивање

● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

– одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона примењиваће се од 1. јуна 2016. године

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступио је на снагу 13. 6. 2015. године

– одредба члана 2. овог правилника важи

до 1. јуна 2016. године

● Закон о енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а ступио је на снагу 30. 12. 2014. године

– одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и

ИЗ ПРВЕ РУКЕ

члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године

● Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС –

103

LEGE ARTIS ● MAJ 2016.

Члано4с. тЗаокјоннаооснтасзлаеђниавасњлуе(„ђСл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

Члан 4.

Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања (недостојан је):

1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао;

2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове за- вештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио;

3) онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао;

4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио нужну помоћ;

Суд на недостојност пази по службеној дужности.

О недостојности за наслеђивање суд води рачуна по службеној дужности, али је терет чињеничне

тврдње и доказа да ова недостојност постоји, на странци која то тврди.

оца је примао пензију своје мајке, а пок. А. М. издржавање није ни било потребно. Не може се говорити ни о ускраћивању помоћи оставиоцу, јер то не произилази из изведених доказа.

Код овако утврђеног чињеничног стања, ни- жестепени судови правилно закључују да нема основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању

Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године

– Конвенција ступа на снагу 16. јуна 2016. године

уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године

– Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године

● Закон о потврђивању Xxxxxxxxx на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни

КАЛЕНДАРИ...

● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА

Из образложења:

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

„Разлози ревизије о погрешној примени мате- ријалног права нису основани. Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 година. До 1992. године имао је ретке контакте са оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове стране није изостала његовом кривицом. Није се теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни дру- ги разлози који би указивали на недостојност за наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно ус-

који регулише појам недостојности за наслеђи- вање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може се наследити на основу закона или завештања нити стећи какву корист из завештања (недос- тојан је), онај ко је умишљајно усмртио оставио- ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, недостојан је онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања, или ускратио нужну по- моћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостој- ност пази по службеној дужности. У конкретном случају, истакнути разлози за недостојност ту-

xxxxx да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису

2 мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих

испуњени. У току поступка у прилог ових својих

● ДОГАЂАЈА

је било само свађе. Није се теже огрешио о за- конске обавезе издржавања према њему. Преко

тврдњи тужиља није пружила одговарајуће до- казе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

(6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% на цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој стопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%) и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%).

(7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 дин.

(8) Xxxxx је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара.

(9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака.

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

(11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха про- изводње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

Напомена: Трошкови продатих производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене

ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО

НА СВАКО ОД ЊИХ

Негативне референце у слиесдњтееимзмуенјеаивдонпуинх набавки

0П1о5с.лгеоддњиениезмдеонне еилдеопсуунесоЗабкоомна о јавним набавкама из августа

не2г0а1т5и. вгондиимнердеонфеелре есунсцоабмома ноеккоолјико измена када је реч о

негативним референцама о којима ћемо говорити у овом тексту

кошата(њ68а 2(6к82омкоамдаада××11..883322,8,80 динара по комаду), док је продајна цена спортских дресова од

5.10.80705,.00000д,0и0ндаирнаарпа опоккооммааддууиизрзарчаучната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00).

Xxxxx Xxxxx

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Xxxxx Xxxxx

о јавним набавкама из 2008. године. Сходно тада важећим прописима, наручиоци су имали

Књижење:

ссааввееттнниик ку УупУрапвриазваијавзнаејнаавбнаевкнеабавкмеогућност да одбију понуду уколико поседују

е:

КњижеР.њ

ОПИС

bbuuddzzeetit@i@xxxxxxxxxxxxxxx.xxxxx.xx

потражује

Износ

К ад су у питању јавне набавке, појам ре

доказ који потврђује да понуђач није испуњавао своје обавезе по раније закљученим уговорима

бр.

Конто

Р. дуКгуојентопотражује

ад су у питању јавне набавке, појам о јавним набавкама који су се односили на исти

дугује

бр. 1 2 3

фефререеннццее ииммаадвдовсотрсуткриукпоијапвноијаовбнлиик.о предмет набавке, за период од претходних пет

дугује

1. 910

потражује

39000

Сировине и материјал – спортски дресови

Рачун за преузимање залиха материјала

200.000,00

У случају кад одређује додатне услове за

200.000,00

У случају кад одређује додатне ус

учешће у поступку јавне набавке, наручилац кшаоћуеслуовппоосслтоувпнкогукајапвацниетентаабмаожвке ез,ахнтева

година за радове, односно три године за добра и услуге.

Закон о јавним набавкама из 2012. године

За о9т1в0арање

почетног стањСир1а . о1.в2и01н6е. зиа змаалитхеерматеријала – спортски дресови

500.000,00

РМаачтеурнијзаалипзраеиузрзиадму – спортски дресови

9000

1а

9500

ти одревђепноосилсоквуснтовог пкоанпуађцачиаткеотјеасе огледа у реализацији уговуосртавиостпогоили сличног предме

(„Сл. гласник РС”, бр. 124/12) значајно је проши рио обухват негативних референци, установи

њГоато1в. и1.п2р0о1и6зв. озадиза– спортски дресови

За отварањ9е6п0о0четног ста

1а

950

9001

960

9003

Рачун за преузимање залиха недовршене

Мпраотиезрвоидјњалеи за и

ГРоатчоунвизапрпроеиуззимање залиха готових производа

120.000,00

500.000,00

120.000,00

та набавке, односно да је у претходном периоду

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

54 испоручивао добра, извршавао услуге или изво дио радове који су предмет конкретне јавне на бавке. Тада је реч о пословним референцама, које би се условно речено могле назвати пози-

вши их као обавезу за наручиоце, проширујући

њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке (не само на уговоре), те установивши својевр сну „црну листу” понуђача – списак негативних референци.

За отварање основу подат

поч9е0т0н1ог стањРаачзаулнизхаанпедовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на ака из почетнпогрстоиањза тих залиха из финансијског књиговодства

9100

Сировине и материјал – спортски дресови

1.000.000,00

9010

Рачун за преузимање набавке материјала и робе

1.000.000,00

За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова

3а

9500

Материјал за израду – спортски дресови

680.000,00

9100

Сировине и материјал – спортски дресови

680.000,00

За извршено улагање материјала у производњу у току године

3б 9502 Трошкови зарада, накнада зарада и остали

лични расходи 408.000,00

9503 Трошкови амортизације основних

средстава основне делатности 136.000,00

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

тивним референцама. И док је у том случају

реч о референцама које понуђача квалификују за добијање уговора о јавној набавци, негативне референце су оне које га могу дисквалификова ти из „трке” за добијање уговора.

Институт негативне референце установ љен је ради обезбеђивања поузданијег и солид нијег уговорног партнера наручиоца, а што је претпоставка целисходнијег и рационалнијег трошења јавних средстава. На тај начин, санк ционишу се понуђачи који не извршавају своје обавазе у поступку јавне набавке или уговорне обавезе или их не извршавају на уговорен начин и под уговореним условима. С друге стране, будући да санкција никада није сама себи сврха, управо би свест о могућности да се нађе „на црној листи” код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионал нији и пословнији приступ извршавању сопстве

Последње измене и допуне Закона о јавним

набавкама из августа 2015. године („Сл. гласник РС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико изме- на када је реч о негативним референцама:

● негативна референца као могућност, не и оба веза за наручиоце;

● невезивање других, таксативно законом ненаведених доказа негативне референце за одређеност у конкурсној документацији;

● прецизирање претходног периода који је обухваћен негативном референцом;

● укидање списка негативних референци.

Можда и најзначајнија измена јесте та да наручилац сада више није у обавези, већ има могућност да примени негативну референцу према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европ ске уније из области јавних набавки, и у овом

У овом броју...

РАДНО ПРАВО

xxx.xxxxxxxxx.xx ● xxx.xxxxxxxxxxxxxx.xx

4 Нове обавезе јавних служби поводом Правилника о организацији и систематизацији послова

9 Кривична дела против права по основу рада

15 Одабрана мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

19 Актуелни аспекти спровођења мера безбедности и здравља на раду

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

27 Неправилности у закљученим ауторским уговорима и уговорима о делу код корисника буџетских средстава

33 Осврт на нови Закон о финансијској подршци породици са децом

УПРАВНО ПРАВО

LEGE ARTIS ● МАРТ 2018.

40 Управна и судска заштита странака у случају ћутања управе 3

ГРАЂАНСКО ПРАВО

48 Уговор о посредовању кроз судску праксу

56 Накнада штете као последица повреде на раду – други део

ПРИВРЕДНО ПРАВО

66 Прекршајна одговорност правних лица и одговорних лица у правном лицу

РУБРИКЕ

69 Календар важења правних аката

70 Преглед прописа донетих између два броја

74 Портал читалаца

Нове обавезе јавних служби поводом Правилника

о организацији и систематизацији послова

Јавне службе дужне су да донесу Правилник о систематизацији, усклађен са одредбама Закона о систему плата запослених у јавном сектору и одредбама Закона о запосленима у јавним службама, до

РАДНО ПРАВО

24. 3. 2018. године, тако да ће у наставку уследити упутство како да се сачини квалитетан правилник.

Xxxxx Xxxxxxxxxx,

адвокат у Адвокатској канцеларији XXX Xxxxxxxx– Xxxxxxx–Xxxxx

самоуправе. Међутим, због великих специ- фичности права, обавеза и одговорности из радног односа у јавним службама, донет је

4 закон који на посебан начин уређује те одно-

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Н

ародна скупштина Републике Србије дана 14. 12. 2017. године усвојила је Закон о запосленима у јавним слу-

жбама, који је 17. 12. 2017. године објављен у „Службеном гласнику Републике Србије” бр. 113/17 (у даљем тексту: Закон). Закон је ступио на снагу 25. 12. 2017. године, дакле осмог дана од дана објављивања, али је по- четак примене истог одложен за 1. 1. 2019. године. Међутим, одређене одредбе приме- њују се од дана ступања на снагу Закона, а међу њима су и оне које се тичу Правилника о организацији и систематизацији послова у јавним службама (у даљем тексту: Правил- ник), о чему ће у наставку текста бити речи. До сада се у погледу регулисања радних односа у јавним службама примењивао ди- ректно Закон о раду као системски закон у области радних односа. Наведени закон препознаје специфичности радних односа у јавним службама имајући у виду да у члану 2. прописује да се његове одредбе примењују и на запослене у државним органима, органи- ма аутономне покрајине и јединице локалне

се, док Закон о раду остаје lex generalis.

У смислу Закона, јавним службама сма- трале би се оне јавне службе које су основане у форми установе од стране Републике Ср- бије, аутономне покрајине и јединице локал- не самоуправе (општина, град, али и градска општина), па се Закон неће примењивати на оне јавне службе које су исти оснивачи осно- вали у форми јавног предузећа и привред- ног друштва, односно одредбе Закона неће се примењивати на запослене у јавним пре- дузећима и привредним друштвима основа- ним у оним областима у којима се оснивају јавне службе. Такође, одредбе Закона неће се примењивати на запослене у јавним служба- ма (без обзира на то у којој форми послују) за које је Законом или актом надлежног ор- гана, у складу са Законом, предвиђена обаве- зна приватизација.

У члану 159. Закона постављени су одре- ђени важни рокови за јавне службе у нашој држави. Наиме, јавне службе су дужне да донесу Правилник, усклађен са одредба- ма закона којим се уређује систем плата у јавном сектору (Закон о систему плата за- послених у јавном сектору, „Сл. гласник

Нема сметњи да послодавац Правилни- ком прокламује и неке основне принципе којих запослени морају да се држе у раду, попут тога да је запослени дужан да саве- сно обавља послове на којима ради, да ра- ционално користи оруђа и средства рада, да се придржава прописаног радног времена, да се према имовини послодавца односи са пажњом доброг домаћина, да чува углед послодавца итд. Наравно, овде се не ради о прописивању одговорности запослених за непоштовање радне дисциплине, јер се то уређује другим актима.

Још један елемент јесте начелно прописи- вање да неки послови могу да се обављају са непуним радним временом или да се одре- ђени послови обављају само са непуним радним временом, те да ће послодавац за- послене обавештавати о могућностима пре- ласка са једног режима рада на други.

Прелазне и завршне одредбе Правилника треба да садрже одредбу да се њим ван снаге ставља претходни Правилник о организаци- ји и систематизацији послова (навести ње- гов деловодни број и датум доношења) само

у случају да је постојао такав правилник. По- следња одредба је ступање на снагу, а то је осмог дана од дана објављивања на огласној табли послодавца.

Нема сметњи да после места за потпис и печат органа који доноси Правилник стоји и кратак текст или службена белешка у коју се уноси датум објављивања на огласној табли послодавца и датум ступања на снагу (xxx- пред се израчуна осми дан од дана истицања на огласној табли). Потребно је онда да се до- носилац Правилника потпише и да печатира општи акт и после тог дела текста.

РАДНО ПРАВО

Када се иначе врше измене и допуне пра- вилника, поред правилника о изменама и допунама, јавна служба може да донесе и пре- чишћени текст правилника (није обавезно) јер је много једноставније имати целовит акт и тако пратити његов ток и норме. Наиме, бројне измене и допуне без састављања пречишћеног текста могу касније да доведу до одређене кон- фузије и грешака, које евентуално могу да воде и ка кршењу права запослених у јавној служби

и интервенције инспекције рада и надлежног 9

LEGE ARTIS ● МАРТ 2018.

суда по тужби запосленог.

Кривична дела против права по основу рада

Законодавац је прибегао кривичноправној инкриминацији оних дела која доводе до најтежих облика повреде права по основу рада.

Xxxxx Xxxxxxxxxx,

адвокат у Адвокатској канцеларији XXX Xxxxxxxx– Xxxxxxx–Xxxxx

П

рава по основу рада превасходно су предмет регулисања законских и подзаконских аката из области рад-

ног, социјалног и синдикалног права, путем којих је успостављен основни механизам предметне правне заштите. Правне норме кривичног права садржане у Кривичном

законику Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013,

108/2014 и 94/2016 – у даљем тексту: КЗ), које се тичу права по основу рада, представљају ultima ratio и стога су супсидијарног карак- тера. Њихова примена долази у обзир само у таксативно побројаним случајевима, када унутар других релевантних области, због природе самог дела и специфичних околно- сти под којима је дело учињено, није могуће обезбедити адекватну правну заштиту прав- ним нормама радног и социјалног права.

РАДНО ПРАВО

Закључак је следећи: Извршилац овог дела може да буде само лице које је, на осно- ву закона, других прописа или општег акта послодавца (нпр. правилник о безбедности и здрављу на раду), одговорно за предузи- мање мера заштите на раду. Међутим, није довољно пуко постојање чињенице да је једно лице одговорно лице. Мора постојати и умишљај, а исти се састоји у свесном не- придржавању закона, прописа или општих аката о мерама заштите на раду. У биће кривичног дела улази и последица, која је нешто сложеније конципирана јер се захте- ва да, услед предметног непридржавања од стране одговорног лица, „може да наступи” опасност за живот или здравље запослених. У погледу разлике између овог кривич- ног дела и неких других предвиђених КЗ-

-ом, и то када је у питању последица дела, Врховни касациони суд је у Пресуди бр. Кзз 1184/2015 од 9. 2. 2015. године заузео следећи став: Врховни касациони суд нала- зи да бранилац окривљеног М. М. захтевом

из члана 169. став 1. КЗ-а, нити изазивање опасности необезбеђивањем мера зашти- те на раду из члана 280. став 2. КЗ-а, већ кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 288. став 3. КЗ-а, у вези са чланом 281. став 1. и 2. КЗ-а, за које су ови окривљени оглашени кривим правно- снажном пресудом. Стога су као неосновани оцењени наводи захтева браниоца окривље- ног М. М. да је на кривично дело које је пред- мет оптужбе погрешно примењен закон и, следствено томе, правноснажном пресудом на штету окривљених није учињена повре- да кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП-а.

Више је него јасна важност одредаба Закона о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС”, бр. 101/2005, 91/2015 и 113/2017) приликом оцене постојања овог кривичног дела.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

неосновано указује и на погрешну квалифи-

Дескрипторном обрадом таксативно по-

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

кацију кривичног дела, истичући да се у рад- њама евентуално стичу законска обележја кривичног дела из члана 169. став 1. КЗ-а, односно из члана 280. став 2. КЗ-а, што су наводи којима се правноснажна пресу- да побија због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП-а. Наиме, последи- ца кривичног дела непредузимања мера за- штите на раду из члана 169. став 1. КЗ-а јесте само могућност наступања опасно- сти по здравље или живот запослених, док је код кривичног дела изазивање опасности необезбеђивањем мера заштите на раду из члана 280. став 2. КЗ-а, последица дела наступање опасности за живот или тело људи или имовину већег обима. У конкрет- ном случају, услед пропустa окривљеног да оштећеном обезбеди коришћење средстава и опреме за личну заштиту на раду, дошло је до наступања теже последице – тешке телесне повреде код оштећеног, која није прописана као законско обележје кривичног дела непредузимање мера заштите на раду

бројаних кривичних дела по основу рада може се извући наредни закључак: Пра- ва по основу рада додатно су заштићена кривичноправном инкриминацијом и то у случајевима који су, услед властитих специ- фичности, стављени ван домашаја правних норми из области радног, социјалног и пра- ва штрајка.

С друге стране, у овом питању осетна је штурост и недовољна развијеност доступ- не судске праксе, чији би развој допринео и разјашњавању бројних проблема и недо- умица које се односе на ефикасну заштиту права по основу рада када су иста под ри- зиком да буду предмет најопаснијих облика претњи. Није искључено ни постојање прав- но-политичких разлога, као и одговарајуће радноправне културе у Републици Србији, која, услед неажурности и временске неефи- касности судства, можда и није најпогоднија платформа за масовно коришћење механи- зма правне заштите који је у овом тексту и изложен.

Одабрана мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

У овом тексту издвајамо мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања која се односе на заснивање радног односа, годишње одморе, зараде, накнаде и друга примања, као и на престанак радног односа.

ДА ЛИ ПОСЛЕ ОБАВЉЕНОГ ПРИПРАВ- НИЧКОГ СТАЖА ОД ГОДИНУ ДАНА, У СМИСЛУ ЧЛАНА 47. ЗАКОНА О РАДУ (А НА ОСНОВУ УГОВОРА О РАДУ НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ СА ПРИПРАВНИ- КОМ), СА ИСТИМ ЛИЦЕМ МОЖЕ ДА СЕ ЗАСНУЈЕ РАДНИ ОДНОС НА ОДРЕ- ЂЕНО ВРЕМЕ У ТРАЈАЊУ ОД 24 МЕСЕ- ЦА, У СМИСЛУ ЧЛАНА 37. ЗАКОНА О

РАДУ?

Чланови 37. и 47. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17 – УС)

Према члану 37. ст. 1. и 2. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17 – УС), уговор о раду може да се закључи на одређено време за заснивање рад- ног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани ро- ком или извршењем одређеног посла или на- ступањем одређеног догађаја за време трајања тих потреба. Послодавац може да закључи је- дан или више уговора о раду из става 1. овог члана, на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који, са преки- дима или без прекида, не може бити дужи од 24 месеца. Изузеци од прописаног ограниче- ња трајања радног односа на одређено време са истим лицем утврђени су у ставу 4. наведеног члана.

Према члану 47. Закона о раду, послодавац може да заснује радни однос са лицем које

први пут заснива радни однос у својству при- правника, за занимање за које је то лице стекло одређену врсту и степен стручне спреме, ако је то као услов за рад на одређеним пословима утврђено Законом или правилником.

У ставу 3. наведеног члана прописано је да приправнички стаж траје најдуже годину дана, ако Законом није друкчије одређено. За време приправничког стажа приправник има право на зараду и сва друга права из радног односа, у складу са Законом, општим актом и уговором о раду (члан 47. став 4).

Полазећи од тога да се ради о различитим разлозима и основима за заснивање радног односа на одређено време, у складу са чланом

37. Закона о раду, као и за заснивање радног односа у својству приправника, у складу са чланом 47. тог закона, закључује се да се време проведено у радном односу код послодавца у својству приправника, у складу са Законом и правилником, не рачуна у ограничење трајања радног односа на одређено време из члана 37. став 3. Закона о раду.

Стога послодавац може да заснује радни од- нос на одређено време са лицем које је обавило приправнички стаж код тог послодавца у скла- ду са чланом 47. Закона о раду, у случајевима и под условима прописаним у члану 37. Закона о раду, при чему се у ограничење трајања радног односа на одређено време, прописано у ставу

3. овог члана, не рачуна време које је запослени провео у радном односу код тог послодавца у својству приправника, у складу са Законом и

РАДНО ПРАВО

LEGE ARTIS ● МАРТ 2018.

радним обавезама. Општим актом (колектив- ни уговор или правилник о раду) утврђују се елементи за обрачун и исплату основне зара- де и зараде по основу радног учинка.

РАДНО ПРАВО

Имајући у виду наведено, општим актом, у складу са Законом о раду, треба да буду јасно дефинисани елементи за утврђивање радног учинка запосленог, односно елементи за умањење односно увећање основне зара- де по основу радног учинка, као и проценат увећања односно умањења по том основу. Законом није утврђена обавеза обрачуна и исплате зараде по основу радног учинка на месечном нивоу. Радни учинак на осно- ву елемената утврђених општим актом или уговором о раду може да се мери, ако за то постоје услови (основи), на месечном, ше- стомесечном, годишњем или у неком другом временском периоду, у зависности од врсте посла и елемената за његов обрачун утврђе- них општим актом.

Према томе, послодавац је дужан да ме- сечну зараду, односно све елементе зараде,

ОДБИЈАЊЕ ПОСЛОДАВЦА ДА ДОНЕ- СЕ РЕШЕЊЕ О ПРЕСТАНКУ РАДНОГ ОДНОСА И ИЗВРШИ ОДЈАВУ СА ОБА- ВЕЗНОГ ОСИГУРАЊА КОД НАДЛЕЖНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Члан 5а Уредбе о садржини, обрасцу и начину подношења јединствене пријаве на обавезно социјално осигурање, јединственим методо- лошким принципима и јединственом кодексу шифара за унос података у јединствену базу Централног регистра обавезног соци- јалног осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 54/10, 124/12, 119/13)

Због непоступања послодавца по Решењу Инспектората рада, за давање мишљења под- носилац захтева може да се обрати захтевом Инспекцији рада у циљу предузимања даљих мера и отклањања повреда Закона утврђених наведеним решењем.

Такође, треба напоменути да нема сметњи да се закључи уговор о раду са новим послодав- цем, као и да нови послодавац изврши пријаву

укључујући и део зараде за радни учинак,

на обавезно социјално осигурање по том основу,

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

обрачуна и исплати у складу са Законом, оп- штим актом и уговором о раду.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и соци- јална питања, број 000-00-000/2017-02 од 20. 9. 2017)

ИСПЛАТA ОТПРЕМНИНЕ ПРИЛИКОМ ОДЛАСКА У ПРЕВРЕМЕНУ ПЕНЗИЈУ

Члан 119. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17 – УС)

Чланом 119. став 1. тачка 1) Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17 – УС) утврђено је да је послодавац, у складу са општим актом, ду- xxx да запосленом исплати отпремнину при одласку у пензију најмање у висини две про- сечне зараде.

Према томе, право на отпремнину при одласку у пензију остварује запослени коме престаје радни однос због испуњења усло- ва, односно остваривања права на пензију, без обзира на то да ли се ради о старосној, инвалидској, породичној или превременој старосној пензији.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и соци- јална питања, број 000-00-000/2017-02 од 27. 10. 2017)

имајући у виду члан 5а Уредбе о садржини, обра- сцу и начину подношења јединствене пријаве на обавезно социјално осигурање, јединственим методолошким принципима и Јединственом кодексу шифара за унос података у јединствену базу Централног регистра обавезног социјалног осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 54/10, 124/12 и 119/13), којим је прописано да ће, уколико у поступку прихватања и регистрације пријаве у својој бази утврди да за осигураника не посто- ји одјава са претходног осигурања, а нови основ осигурања искључује претходни, Централни регистар пријаву примити, регистровати и из- вршити програмску одјаву са претходног оси- гурања према основу осигурања прописаном Јединственим кодексом шифара.

Накнадно поднетом одјавом од стране обвезника подношења или организације обавезног социјалног осигурања, са тачно утврђеним датумом престанка осигурања, програмска одјава замењује се исправном одјавом са обавезног социјалног осигурања и уноси у јединствену базу података Централ- ног регистра.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и соци- јална питања, број 000-00-00000/2017-02 од 6. 12. 2017)

Актуелни аспекти спровођења мера безбедности и здравља на раду

По питању мера безбедности на раду постоје и обавезе и одговорности, тако да ће у наставку уследити приказ одређених случајева активног спровођења мера безбедности и здравља на раду, који могу бити корисни и послодавцима и запосленима.

З

ИНГ-ПРО редакција

xxxx о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС”, бр. 101/2005 и 91/2015 – у даљем тексту: Закон) доне-

xxx је са циљем да уреди спровођење и xxx- пређивање безбедности и здравља на раду лица која учествују у радним процесима, а ради спречавања повреда на раду, професио- налних обољења и обољења у вези са радом. Укратко, према одредбама Закона:

● послодавци су обавезни да спроводе про- писане мере заштите на раду,

● запослени су дужни да се прописаних мера придржавају, али

● запослени могу да одбију да раде ако сма- трају да прописане и неопходне мере безбед- ности на раду нису спроведене и да им прети опасност на раду.

Дакле, као што се види, по питању спро- вођења мера безбедности на раду постоје и законске обавезе и одговорност, као и заинте- ресованост свих страна да се рад одвија у бе- збедним условима. При таквом стању ствари у пракси су приметни многобројни аспекти прилагођавања и послодаваца и запослених важећим мерама безбедности на раду, тако да ће овом приликом бити изнет један број слу- чајева који могу да буду корисни и послодав- цима и синдикатима у активном спровођењу мера безбедности и здравља на раду.

Могућност одбијања рада на неисправним машинама – случај када не ради клима-уређај

Прописима из области безбедности и здра- вља на раду није утврђена минимална одно- сно максимална спољна температура при којој би рад морао да се обустави. Из тог разлога Влада Републике Србије је 2007. године xxxxxx препоруку послодавцима да организују рад на такав начин да се избегне обављање тешких физичких послова и излагање директном сун- чевом зрачењу запослених за време високих спољних температура, изнад 36°C, а нарочито у периоду 11–16 часова, уколико то дозвољава процес рада.

Када температура ваздуха у летњим ме- сецима прелази 36°C, сматра се да запослени који обављају послове на отвореном, као што су послови у грађевинарству, пољопривреди и сл., раде у неповољним радним условима, што може негативно да утиче на њихово здравље. Када запослени обављају послове на отворе- ном при високим температурама, послодавци су дужни да примењују Закон и подзаконске прописе.

У члану 9. ставови 1. и 4. и у члану 11. став

1. Закона прописано је, између осталог, да је послодавац дужан да обезбеди запосле- ном рад на радном месту и у радној околи- ни у којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду. Послодавац је дужан да обезбеди да радни процес буде прилагођен телесним и психичким могућностима запо- сленог, као и да радна околина, средства за рад и средства и опрема за личну заштиту на раду буду уређени, односно произведени и обезбеђени, и да не угрожавају безбедност и здравље запосленог. Послодавац је дужан да, приликом организовања рада и радног

РАДНО ПРАВО

LEGE ARTIS ● МАРТ 2018.

премештен у складу са Законом. Запослени који је премештен на друге одговарајуће по- слове, који су, имајући у виду различите усло- ве рада, мање плаћени у односу на послове које је обављао пре промене посла, нема пра- во на исплату разлике у заради. Једини изузе- так прописан је у члану 172а ст. 1. и 2. Закона о раду, и то приликом привременог преме- штаја на друге послове у хитним случајевима на основу решења послодавца, који може да траје најдуже до 45 радних дана у периоду од 12 месеци, при чему запослени остварује за- раду утврђену за посао са кога се премешта, ако је то за њега повољније.

РАДНО ПРАВО

Пример из праксе: Послодавац је запо- сленог са послова „тракториста треће групе” преместио на послове „помоћни радник – по- љочувар” према преосталој радној способ- ности, на основу оцене и мишљења Службе медицине рада, чиме је послодавац поступио у складу са чланом 101. Закона о раду. Запосле- ни је претходно радио на послу „трактористе прве групе”, које је утврђено као радно место

Према члану 56. став 1. Закона, лиценцу за обављање послова у области безбедности и здравља на раду може да добије правно лице, односно предузетник који у радном односу има најмање два запослена који имају стечено високо образовање на основ- ним академским студијама у обиму од нај- мање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студија- ма у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету из научне, односно стручне области у окви- ру образовно-научног поља техничко-тех- нолошких наука, природно-математичких наука или медицинских наука, положен стручни испит и најмање три године радног искуства на тим пословима. Према томе, да би правно лице, односно предузетник до- био лиценцу за обављање послова у области безбедности и здравља на раду из члана 40. Закона, мора да испуњава све услове како је

са повећаним ризиком, са којег је премештен

наведено у члану 56. став 1. Закона.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

јер је у мишљењу и налазу Службе медицине рада оцењено да именовани није способан за рад на том радном месту. Из наведеног прои- злази да је запослени и у претходном периоду био премештен на друге одговарајуће послове према преосталој радној способности утвр- ђеној од стране надлежних органа. Поводом захтева запосленог да му послодавац исплати разлику у заради у односу на (основну) зара- ду утврђену за послове „трактористе прве групе”, од дана када је премештен на послове

„тракториста треће групе”, а потом и на по- слове „помоћног радника – пољочувара”, тре- ба указати да Законом о раду није прописана обавеза послодавца да запосленом исплаћује разлику зараде због премештаја на друге од- говарајуће, али мање плаћене послове, на које је премештен према својој преосталој радној способности утврђеној од стране надлежног здравственог органа.

Немогућност „конзорцијума” два или више правних субјеката да обавља послове безбедности и здравља на раду

Стога, према прописима у области бе- збедности и здравља на раду, не постоји мо- гућност да „конзорцијум” обавља послове безбедности и здравља на раду, односно да склапа уговоре о обављању тих послова са другим привредним субјектима, зато што само правно лице, односно предузетник може да добије лиценцу за обављање по- слова у области безбедности и здравља на раду уколико испуњава све услове из члана

56. став 1. Закона. То значи да у конкретном случају „други члан конзорцијума, који поседује запослене са релевантним струч- ним испитима”, мора да поседује лиценцу из члана 56. став 1. Закона да би пружао услуге трећим лицима, тј. обављао посло- ве безбедности и здравља на раду. С обзи- ром на то да нема својство правног лица, конзорцијум не може да се појави у улози подносиоца захтева за издавање лиценце за обављање послова у области безбедно- сти и здравља на раду (Мишљење Мини- старства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Управа за безбедност и здравље на раду, број 000-00-00000/2015-01 од 29. 1. 2016).

Неправилности у закљученим ауторским уговорима

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

и уговорима о делу код корисника буџетских средстава

Ауторка ће се осврнути на закључивање ауторских уговора и уговора о делу код корисника буџетских средстава са аспекта буџетске контроле, уз приказ случајева у којима корисници буџетских средстава на незаконит начин закључују ауторске уговоре и уговоре о делу.

Xxxxxxxxxx Xxxxxxxxx,

дипл. правник, виши буџетски инспектор у Министарству финансија

уторски уговори и уговори о делу представљају сагласност два или више лица о битним елементима уговора и

закључују се у писаном облику.

Права ауторских дела и начин одређивања тих права регулисани су Законом о ауторским и сродним правима („Сл. гласник РС”, број 104/2009 и 99/2011).

Одредбама члана 2. став 1. овог закона про- писано је да је ауторско дело оригинална ду- ховна творевина аутора изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, на- учну или другу вредност, његову намену, ве- личину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.

Ауторским делом сматрају се нарочито:

1) писана дела (књиге, брошуре, чланци, пре- води, рачунарски програми у било ком облику њиховог изражавања, укључујући и припрем- ни материјал за њихову израду и друго);

2) говорна дела (предавања, говори, беседе и друго);

3) драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;

4) музичка дела, са речима или без речи;

5) филмска дела;

6) дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и друго);

7) дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;

8) картографска дела (географске и топограф- ске карте);

9) планови, скице, макете и фотографије;

10) позоришна режија.

Законом о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014,

13/2017 – одлука УС и 113/2017) дефиниса- но је шта се сматра уговором о делу. Према одредбама члана 199. овог закона, уговор о делу може да се закључи са одређеним лицем ради обављања послова који су ван делатно- сти послодавца, а који имају за предмет само- сталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла.

Уговор о делу може да се закључи и са ли- цем које обавља уметничку или другу делат- ност и у области културе, у складу са Законом. У већини случајева корисници буџетских средстава закључују ауторске уговоре или

LEGE ARTIS ● МАРТ 2018.

финансијских докумената из којих произлази обавеза за исплату, припрему налога за пре- нос средстава и др.

Будући да послови за које су закључени предметни уговори о делу не представљају посао ван делатности општине и да су систе- матизовани Правилником о унутрашњој ор- ганизацији и систематизацији радних места у Општинској управи, на овај начин поступљено је у супротности са одредбама члана 199. став

1. Закона о раду и супротно одредбама члана

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

71. став 1. и 2. Закона о буџетском систему. Ис- платом накнада по овом уговору поступљено је супротно одредбама члана 56. став 4. Закона о буџетском систему

Пример број 7. Уговор о ауторском делу закључен је из- међу наручиоца ауторског дела ког заступа директор института и X. Х., аутора који није

запослен код наручиоца ауторског дела. Овим уговором утврђено је да наручилац ангажује аутора да са групом аутора изради базу пода-

исплати накнада за извршени посао. Испла- том накнаде по овом уговору, а да аутор није извршио уговорени посао, поступљено је су- протно одредбама члана 56. став 4. Закона о буџетском систему и одредбама члана 71. став

1. и 2. истог закона.

ЗАКЉУЧАК

Одредбама чл. 2. Закона о ауторским и сродном правима дефинисано је шта се сма- тра ауторским делом у складу са одредбама овог закона.

Одредбама члана 199. став 1. Закона о раду дефинисано је шта се сматра уговором о делу. Ауторски уговор и уговор о делу са запо- сленима не могу да се закључују за послове који су предвиђени актом – правилником о систематизацији послова, јер ти послови спа- дају у делатност послодавца и као такви нема-

ју карактер ауторског дела или дела.

На основу ових уговора не могу се испла- ћивати накнаде.

Повредом одредаба члана 56. и 71. став 1.

така о плаћању свих запослених на пројекту

и 2. Закона о буџетском систему одговорно

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

„Даље од закона” у оквиру Програма за за- пошљавање и социјалну солидарност. Нару- чилац се обавезује да аутору за урађена дела исплати хонорар. Хонорар ће бити исплаћен у две једнаке рате тако што ће прва рата бити уплаћена најкасније у року од 15 дана од дана предаје дела из члана 1, а друга најкасније до краја буџетске године.

У поступку контроле на увид је дат Изве- штај о обављеном послу по уговору о аутор- ском делу, у којем се наводи да је на основу уговора о ауторском делу извршена припрема података и обрада података и плаћање, као и да су по обављеном плаћању предати обрасци ПП ОПЈ-2 Пореској управи и обрасци Фонду ПИО, а дата је и рекапитулација исплате ау- торских хонорара и збирна рекапитулација свих исплата по контима.

Наведени извештај не може да се прихвати као доказ да је, у складу са одредбама пред- метног уговора, аутор израдио базу података о плаћању свих запослених на пројекту.

Дакле, у овом случају аутор није запослен код наручиоца ауторског дела, а није доказа- но да је урадио послове који су предмет ау- торског уговора, тако да није могла да му се

лице починило је прекршај из члана 103. став

1. тачка 4) овог закона.

Одредбама члана 103. став 1. тачка 4) Зако- на о буџетском систему прописано је да ће се за ове прекршаје одговорно лице корисника буџетских средстава, одговорно лице кори- сника средстава организација за обавезно социјално осигурање или друго одговорно лице казнити новчаном казном од 10.000 до 2.000.0000 динара.

Подсетник: Одредбама члана 362а Кривич- ног законика („Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009,

111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и

94/2016) утврђена је одговорност за нена- менско коришћење буџетских средстава, тј. да ће се одговорно лице корисника буџетских средстава или одговорно лице у организацији обавезног социјалног осигурања које створи обавезе или на терет рачуна буџета одобри плаћање расхода и издатака преко износа од милион динара у односу на износ утврђен буџетом, финансијским планом или актом Владе којим се утврђује износ средстава по- зајмице, казнити новчаном казном или затво- ром до једне године.

Осврт на нови Закон о финансијској подршци породици са децом

Закон о финансијској подршци породици са децом објављен је у

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

„Службеном гласнику РС” бр. 113/2017 од 17. 12. 2017, ступио је на снагу 25. 12. 2017, а примењује се од 1. 7. 2018. године.

Xxxxxxx Xxxxx,

дипл. ек., с дугогодишњим радним искуством на пословима буџетског пословања, начелник за финансије у Општини

Ковачица

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ НОВОГ ЗАКОНА

Неки од разлога за доношење новог Закона о финансијској подршци породици са децом састоје се у следећем: новим законом олакша- ва се поступак остваривања права; обезбе- ђује се побољшање услова за задовољавање основних потреба деце, посебни подстицаји за рађање деце и подршка материјално угро- женим породицама, породицама са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом и деци без родитељског старања; проширује се обу- хват корисника, при чему се не угрожавају средства предвиђена буџетом за ове намене, и усклађују се поједине одредбе са прописима Европске уније (поглавља 2. и 19); успоставља се и додатна заштита деце из посебно рањи- вих група (деца са сметњама у развоју и инва- лидитетом, деца без родитељског старања и деца корисника новчане социјалне помоћи); уводи се ново право на остале накнаде по основу рођења, неге и посебне неге дете- та, које ће омогућити великом броју жена да по први пут стекну могућност остваривања права на остале накнаде у периоду по рођењу детета.

Реч је о женама које нису у радном односу, већ самостално обављају делатност, власнице су пољопривредног газдинства или су радно

ангажоване по основу привремених и повре- мених послова, уговора о делу и ауторских уговора, или су у тренутку рођења детета не- запослене и нису оствариле право на новчану накнаду по основу незапослености, а радиле су у периоду који је од утицаја на остваривање права. Поред тога, ово право могу да остваре и жене које су пољопривредни осигураници. На овај начин пружа се посебна заштита женама које су радно ангажоване по основу флексибилних облика рада и које сада не мо- рају да прекидају своје делатности, односно саме ће одлучивати да ли ће и у ком облику ће их редуковати, а држава ће им обезбеди- ти накнаду на основу претходних издвајања по основу доприноса за обавезно социјално, односно пензијско и инвалидско осигурање. Посебна подршка пружиће се и родитељима по основу рођења првог детета, имајући у виду повећане трошкове који су неопходни у

првим данима рођења детета.

Ново законско решење омогућило је сма- њење потребне документације, директну исплату права, као и бољу заштићеност за- послене породиље чији редовни приходи у периоду коришћења одсуства неће бити усло- вљени вољом и тренутним финансијским стањем послодавца.

Посебно је важно истаћи да ће у перио- ду коришћења накнаде зараде за време по- родиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, министарство надлежно за со- цијална питања преузети улогу послодавца тако што ће обрачун и исплату за ова пра- ва вршити директно на рачун корисника. Како је исплата прихода који имају карактер

LEGE ARTIS ● МАРТ 2018.

Накнада трошкова боравка у предшкол- ској установи за децу без родитељског старања дефинисана је као додатна мера заштите деце предшколског узраста без родитељског стара- ња. Ово право могу да остваре и стараоци, под условом да је остварено право на дечји дода- так, а хранитељи – под условом да су испуњени услови прописани за остваривање права на деч- ји додатак. Деца без родитељског старања која су на смештају у установи социјалне заштите остварују ово право без постављања услова.

У складу са одредбама овог закона, АП Војводина, општина, односно град могу да, ако су обезбедили средства, утврде и друга права, већи обим права од права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање.

ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ ЗА ИСПЛАТУ ПРАВА

Новину у Закону представљају одредбе које се односе на информациони систем за исплату права, ажурирање и чување података и заштиту њиховог коришћења.

Наиме, у циљу аутоматизације обрачуна износа за исплате који корисницима права врши Министарство по основу овог закона, Министарство успоставља Информациони систем за исплату права (ИС). У ИС се уно- се подаци из захтева за остваривање права, приложених и по службеној дужности при- бављених доказа, из решења донетих по тим захтевима, као и подаци из других докуме- ната која су овим законом предвиђена да се достављају у току решавања захтева и кори- шћења права, као што су потврде о редовном похађању школе. На основу унетих података, путем ИС-а, води се евиденција поднетих захтева, донетих решења, евиденција доказа прибављених по службеној дужности елек- тронским путем, посредством ИС-а, као и подносилаца захтева и чланова њихових до- маћинстава.

На основу наведених података у ИС-у формирају се подаци за исплату по прави- ма прописаним овим законом, укључују- ћи податке за плаћање пореза и доприноса за накнаду зараде односно плате. У ИС-у се такође води евиденција исплата по но- сиоцима права, као и података о плаћени порезима и доприносима за она права која имају карактер накнаде зараде односно плате.

Уколико постојећи нису довољни за пра- вилно одређивање износа за плаћање поре- за и доприноса који се захтевају за пореску пријаву, надлежни орган ИС-а уноси додат- не податке.

Овлашћена лица надлежног органа имају приступ ИС-у и тим путем се, између оста- лог, врши унос података, увид у податке о исплатама, преузимање података за плаћање пореза и доприноса, унос повратних инфор- мација о прихваћеним пореским пријавама и преглед одговарајућих статистичких изве- штаја. Овлашћена лица надлежног органа у оквиру ИС-а имају приступ и функционал- ностима чија је сврха ефикаснији рад на- длежног органа, као што је увид у службене евиденције других органа у случају када по- стоје технички услови за повезивање.

Ближе услове и начин успостављања ИС- а, прикупљања, уноса, ажурирања, доступ- ности података и друга питања од значаја за тај систем прописује министар надлежан за социјална питања.

Законом се уводи и правни основ за спровођење активности у току трајања Дечје недеље, чије су одредбе до сада биле садржане у Закону о друштвеној бризи о деци. Ове одредбе претрпеле су одговарајућа терминолошка усклађивања са променама узрокованим техничким и технолошким ра- звојем друштва, а финансирање активности за време трајања Дечје недеље остаје и даље у надлежности министарства задуженог за социјална питања.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

LEGE ARTIS ● МАРТ 2018.

Управна и судска заштита странака у случају ћутања управе

Тема овог текста су управна и судска заштита у случају ћутања управе, тј. случајеви када надлежни орган без ваљаног разлога не донесе одлуку по захтеву односно жалби странке.

Xxxx Xxxxxxxx,

судија Управног суда

УПРАВНО ПРАВО

xxxx о општем управном поступку, како раније тако и тренутно важећи, познаје један посебан правни инсти

тут који се не среће у другим поступцима, а односи се на пружање управне и судске

којих се не може донети решење без одла гања (решавање претходног питања и др.), орган је дужан да донесе решење и достави га странци што пре, а најдоцније у року од једног месеца од дана предаје уредног захте ва, односно од дана покретања поступка по службеној дужности, ако посебним законом није одређен краћи рок. У осталим случа јевима када се поступак покреће поводом захтева странке, односно по службеној ду

заштите и у случајевима када надлежни ор

жности, ако је то у интересу странке, надле

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ган без ваљаног разлога не донесе одлуку по захтеву односно жалби странке. Тада је реч о жалби, односно тужби због ћутања упра ве, тј. због недоношења решења по захтеву или жалби странке.

Иако је у основи реч о истом правном институту, нека решења су у овим закони ма битно различита. Због тога је корисно најпре указати на раније важећа законска решења, као и на новине у важећем зако ну, посебно зато што се на поступке који су покренути, а нису окончани по раније важећем закону, примењују одредбе раније важећег закона.

ЖАЛБА ЗБОГ ЋУТАЊА УПРАВЕ

Раније важећим Законом о општем управ ном поступку („Сл. лист СРЈ”, број 33/97 и 31/01, и „Сл. гласник РС” број 30/10), у члану 208, било је прописано да када се поступак покреће поводом захтева странке, односно по службеној дужности, ако је то у интере су странке, при чему пре доношења решења није потребно спроводити посебан испитни поступак нити постоје други разлози због

жни орган је дужан да донесе решење и да га достави странци најдоцније у року од два месеца, ако посебним законом није одређен краћи рок. Ако орган против чијег решења је допуштена жалба не донесе решење и не до стави га странци у прописаном року, стран ка има право на жалбу као да је њен захтев одбијен.

Уколико странка изјави жалбу због ћута ња првостепеног органа, односно због недо ношења решења по њеном захтеву у законом прописаном року, другостепени орган ће у поступку по жалби затражити од првосте пеног органа да му саопшти разлоге због којих решење није донето у року. Ако нађе да решење није донето у року из оправданих разлога или због кривице странке, друго степени орган ће одредити првостепеном органу нови рок за доношење решења, који не може бити дужи од једног месеца.

Међутим, ако другостепени орган нађе да разлози које је навео првостепени орган не оправдавају пропуштање законом про писаног рока за доношење решења, дужан је да затражи од првостепеног органа да му достави списе предмета како би сам решио

године тужиоцу, којим је, према наводима из Одговора на тужбу од 10. 12. 2007. године достављеном Врховном суду Србије, нало жио првостепеном органу да у року од 30 дана од дана пријема Закључка донесе реше ње по захтеву тужиоца за исплату трошкова превоза за одлазак и повратак са посла.

Међутим, тужилац је, према доказима до стављеним уз тужбу, Xxxxxx за исплату тро шкова поднео првостепеном органу дана 4.

12. 2006. године, што се види из пријемног печата Министарства унутрашњих посло ва Републике Србије, Секретаријата у В., а Жалбу туженом органу преко првостепеног органа, што се такође види из пријемног пе чата Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Секретаријата у В., од 16.

1. 2007. године. Тужилац је туженом органу доставио Ургенцију због недоношења реше ња по жалби и то дана 26. 2. 2007. године, што се види из Потврде о пријему пошиљке Р 1782877 од 26. 2. 2007. године.

Како је тужилац, према наведеном, под- нео тужбу и доставио доказе у свему сагла- сно члану 24. Закона о управним споровима („Сл. лист СРЈ” бр. 46/96), а тужени орган није поступио по налозима Управног суда из дописа од 26. 3. 2010. године (који је туже-

ни примио 9. 4. 2010. године), дописа од 13.

5. 2010. године (тужени орган примио 26. 5. 2010. године) и дописа од 28. 6. 2010. године (примљеног код туженог 2. 7. 2010. године), то је, по налажењу овог суда, тужба осно- вана јер, у недостатку списа предмета, не постоје докази да је Закључак туженог орга- на бр. 000-00-00/2007-01 од 2. 2. 2007. године уручен тужиоцу, као и докази о испуњено- сти услова из члана 236. Закона о општем управном поступку („Сл. лист СРЈ”, бр. 33/97 и 31/01) за постојање оправданих ра- злога због којих првостепени орган није донео решење по захтеву тужиоца и због којих ту- жени орган није спровео поступак и решио управну ствар (Пресуда Управног суда 19 У 159/10 (2007) од 26. 8. 2010. године).

Суд ће уважити тужбу и у случају када тужени орган, погрешно сматрајући да

xxxxx није допуштена, пропусти да одлу- чи по њој, налазећи да против првостепе- ног решења може да се води само управни спор.

Примера ради, одредбом члана 132. За кона о државним службеницима прописа но је да о томе да је државном службенику престао радни однос по сили закона руко водилац доноси решење којим утврђује ра злог због ког је радни однос престао и дан када је радни однос престао. Против овог решења жалба није допуштена, а може да се покрене управни спор, при чему су разлози за престанак радног односа по сили закона прописани одредбом члана 131. наведеног закона и одредбом члана 176. Закона о раду. Жалбена комисија судова није одлучивала по жалби државног службеника из основног суда сматрајући да решење којим је утврђена висина отпремнине тужиоцу коме одређе ног датума престаје радни однос, предста вља акт против кога није допуштена жалба, већ само тужба у управном спору. Суд није прихватио становиште туженог органа да жалба није допуштена, па је уважио тужбу и наложио да Жалбена комисија одлучи по жалби тужиоца у року од 30 дана од дана пријема пресуде.

Треба рећи да Закон о управним споро- вима у члану 44. предвиђа могућност да суд поводом поднете тужбе због ћутања управе донесе решење уместо туженог ако располаже свим потребним чињеницама и ако природа ствари то дозвољава.

Међутим, овакав начин одлучивања суда представља изузетак и веома ретко се ко ристи у пракси. Далеко је ефикасније и економичније да надлежни орган спроведе поступак и донесе одлуку, посебно ако се има у виду још једно од решења у Закону о управним споровима према коме ће руково диоцу органа који није поступио по пресуди суд решењем изрећи новчану казну у износу од 30.000,00 до 100.000,00 динара. У случају да, и поред изречене казне, ово лице не из врши обавезу због које му је казна изречена, суд поново може да изрекне новчану казну у прописаном износу.

УПРАВНО ПРАВО

LEGE ARTIS ● МАРТ 2018.

Уговор о посредовању кроз судску праксу

Спорови поводом и у вези са уговором о посредовању релативно су чести у домаћој судској пракси, што је подстакло ауторке овог текста прво да пруже општи увид у наведени правни институт, а затим и да укажу на праксу судова у споровима насталим поводом и у вези са посредовањем.

УГОВОР О ПОСРЕДОВАЊУ

Xxxxxxx Xxxxxxxx,

судија Првог основног суда у Београду

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Xxxxx Xxxxxxxxx,

судија Апелационог суда у Београду

Уговором о посредовању обавезује се по- средник да настоји да нађе и доведе у везу са налогодавцем лице које би са њим прегова- рало о закључењу одређеног уговора, а нало- годавац се обавезује да му исплати одређену накнаду ако тај уговор буде закључен (чл.

813. Закона о облигационим односима –

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

домаћем правном промету најчешће се посредује у купопродаји непокрет- ности, затим у привреди, а у много мањем броју случајева заступљено је посредо- вање при закључењу неког другог уговора. Да би посредовање могло да произведе одређена правна дејства којима се стварају права и оба- везе за посредника и налогодавца, неопходно

је да они закључе уговор о посредовању.

Уговор о посредовању је у нашем праву детаљно и најопштије регулисан Законом о облигационим односима, члановима од 813. до 826. Осим тога, на њега се примењују оп- ште одредбе облигационог права, али и по- себне одредбе закона који важе у појединим областима правног живота и промета, као што су привредно право, промет некретнина и слично, зависно од природе уговора на који се посредовање односи.

У судској пракси наведени уговор поста- је нарочито актуелан деведесетих година прошлог века, а тај тренд траје и данас. То је свакако последица либерализације тржишта некретнина, као и тржишта уопште.

ЗОО). Самим тим уговор о посредовању не може да ствара обавезе ни за једну уговор- ну страну (по касније закљученом уговору) пошто је његова улога само да посредује у закључењу неког другог уговора.

Из одредбе чл. 813. ЗОО-а произлази да се уговор о посредовању закључује на основу налога о посредовању, који мора да буде јасно одређен како би посредник знао коју обавезу преузима поменутим уговором. Основна оба- веза посредника из уговора о посредовању је- сте да изврши налог свог комитента, а то чини предмет овог правног посла. Посао посредо- вања је извршен у моменту кад је посредник својим радњама омогућио закључење угово- ра који представља предмет његове обавезе. Да би једно лице имало улогу посредника из уговора о посредовању, потребно је да је као посредник имало улогу у закључењу правног посла с трећим лицем.

Из претходно наведеног произлази да се

на основу уговора о посредовању заснивају две врсте правних односа. Један је пословни однос између налогодавца, као наручиоца посла, и посредника, као извршиоца по- сла. Други правни однос заснива се између

детаљно специфицира које све радње треба да предузме посредник у оквиру своје уговорне обавезе и истим уговором посреднику се пред- виђа накнада у износу од 10% од сваког угово- реног посла најкасније у року од три месеца од дана закључења уговора закљученог по основу посредовања. Обично се тужбом у парничном поступку потражује исплата уговорене накна- де по основу посредовања за све уговоре који су закључени између xxxxxxx и трећих лица, а за које тужилац тврди да је посредовао у њи- ховом закључењу. Уколико се у доказном по- ступку утврди да је тужилац заиста извршио све уговорне обавезе по основу уговора о по- средовању и уколико докаже да је посредовао у закључењу истих и довео у везу налогодавца с другим правним лицима, а уговори између њих су закључени, тада тужиоцу, као посреднику, припада посредничка провизија.

Спорна ситуација настаје када је посредник

уједно и запослен код туженог (налогодавца) и када је за закључене уговоре примио бонус кроз увећану зараду. Такође је спорно да ли је посредник водио посреднички дневник на који га обавезује члан 821. ЗОО-а, па ако није, да ли му припада право на посредничку накнаду. На- име, посредник је дужан да води посреднички дневник према одредбама ЗОО-а, али посред- нички дневник није једино средство којим би тужилац могао да докаже своје ангажовање, односно посредовање при закључењу каснијих

уговора између налогодавца и трећих правних лица, већ је исто могуће доказивати и другим средствима. Ако је посредник уједно био и за- послен код туженог са уговореном месечном платом (зарадом), на суду је да утврди битну чињеницу да ли је тужилац доставио докумен- тацију којом доказује својство посредника, те да ли је на основу те документације тужилац поступао као посредник или је поступао у свој- ству запосленог на надлежним пословима код туженог. Овакав став заузет је у Одлуци Врхов- ног касационог суда из 2017. године.

ЗАКЉУЧАК

Спорови поводом и у вези са уговором о посредовању релативно су чести у домаћој судској пракси, посебно у последњих двадесе- так година, када је, због великог броја станова стечених уговором о откупу по повлашћеним ценама, дошло до експанзије промета на тр- жишту некретнина, те је, као логична после- дица овог тренда, дошло до настанка великог броја агенција за посредовање у промету не- покретности. У време транзиције, захваљу- јући повећаном правном промету и уласку страних привредних компанија на домаће тржиште, овакав тренд се само наставља и добија нове видове. То у пракси поставља нове изазове, који захтевају брзо, правично и адекватно разрешење.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ

Прописи.нет нуде преко 200.000 докумената – прописе, судску праксу (преко 40.000 сентенци), службена мишљења надлежних министарстава, моделе уговора и обрасце из свих области, и коментаре прописа врхунских стручњака. Ту су и калкулатори камата и судских такси, бројне актуелности и много тога јoш, у јединственом, дневно ажурном интернет издању с међусобно повезаним документима. Прописи.нет функционишу без икакве инсталације, имају бесплатан Мејл-сервис који прати све промене из области пословања коју корисник одабере и доставља их на мејл кориснику. Комфор, тачност и брзина, прегледни менији и једноставно коришћење расположиви су свима у било које доба дана и с било које локације у земљи и свету.

Пратите нас путем интернета на адреси: xxx.xxxxxxx.xxx

За претплату и друге информације пишите нам на: xxxxxx@xxxxxx.xx или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

LEGE ARTIS ● МАРТ 2018.

Електронско правно издање

Накнада штете као последица повреде на раду – други део

Анализа различитих случајева из судске праксе који се односе на накнаду штете због повреде на раду започета у претходном наставља се и у овом броју часописа, уз нека закључна разматрања.

Xxxxxxx Xxxxxxxxxx, заменик руководиоца Одељења судске праксе и Парничног одељења Првог основног суда у Београду

ГРАЂАНСКО ПРАВО

дговорност послодавца и запосленог може да буде подељена у зависности од тога да ли су поступали у складу

са прописима који се тичу безбедности и за- штите на раду и предвиђеним процедурама.

организацији поставио одштетни захтев, који је одбијен због непостојања трајних последица повреде. Првостепени суд је утврдио да не постоји допринос тужиоца настанку штетног догађаја.

Првостепени суд је, на основу исказа тужиоца саслушаног у својству парничне странке, правилно утврдио како је дошло до повређивања тужиоца. Овлашћење суда је да цени изведене доказе сагласно члану 8. ЗПП-а, па и исказе парничних странака и са-

Обавеза оштећеног да се поступа у складу са

слушаних сведока и да на основу слободног

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

процедурама у корелацији је са обавезом по- слодавца да обучи радника и да контролише рад запосленог и примену процедура.

Из образложења:

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац се налазио на издржавању казне затвора у Казнено-поправном заводу „П.”, где је радио као помоћни радник на фарми кока. Приликом обављања послова тужи- лац се оклизнуо и пао на под који је био мокар, задобивши тешку телесну повреду у виду прелома пете метакарпалне кости де- сне шаке. Због задобијених повреда тужилац је претрпео нематеријалну штету у виду фи- зичких болова и страха. Након повређива- ња медицински је збринут и постављена му је гипсана лонгета коју је носио 30 дана. На дан штетног догађаја тужилац је био осигу- ран од последица несрећног случаја по осно- ву уговора о колективном осигурању лица која се налазе на издржавању казне затвора, закљученог између Министарства правде и осигуравајуће организације. По основу овог догађаја тужилац је осигуравајућој

судијског уверења изведе закључак о посто- јању или непостојању одређене чињенице. Неосновани су и наводи жалбе тужене ко- јима се побија њен основ одговорности, тј. којима се указује на то да је до повређивања тужиоца и штете која је из тога произашла дошло искључиво његовом кривицом. Иако је тужиоцу обезбеђена адекватна обука из области безбедности и заштите на раду, он је обављао фактички рад на издржавању казне затвора, при чему тужена, на којој лежи те- рет доказивања, није доказала навод да је обезбедила тужиоцу заштитну опрему коју он није користио. У вези са тим, без утицаја је позивање тужене на Правилник о кућном реду казнено-поправних завода и окружних затвора. За ослобађање тужене од одговорно- сти за накнаду настале штете нису испуње- ни услови из члана 177. став 3. ЗОО-а. Како тужилац није крив за насталу штету нити је допринео настанку штете, нису испуњени услови ни за делимичну накнаду због поде- љене одговорности у смислу чланова 192. и

205. ЗОО-а.

(Пресуда Апелационог суда у Београду Гж. бр. 1862/2013 од 18. 6. 2015. године)

На досуђени износ накнаде нематеријал- не штете тужиоцу припада право на законску затезну камату од пресуђења до исплате, а на износ материјалне штете – од тренутка када је плаћен трошак или утврђена висина те штете.

Из образложења:

Суд је ценио наводе жалбе тужиоца да је првостепени суд погрешно досудио тужиоцу законску затезну камату на досуђене износе накнаде нематеријалне штете почев од дана доношења првостепене одлуке, будући да је исту требало да досуди почев од дана на- xxxxxx штете, односно 29. 3. 2010. године, па је нашао да су овакви наводи неосновани зато што се висина накнаде нематеријалне штете одређује према критеријумима у моменту до- ношења првостепене одлуке, тако да од дана доношења одлуке доспева и обавеза, те је на основу члана 277. Закона о облигационим од- носима правилно одлучено о захтеву за ис- плату законске затезне камате.

(Пресуда Апелационог суда у Београду Гж 4946/15 од 15. 10. 2015. године)

На досуђене износе накнаде нематеријалне штете тужиоцу припада и право на законску затезну камату, на основу члана 277. ЗОО-а, од дана пресуђења до исплате, јер је на тај дан, у складу са критеријумима и вредности новца, одређена висина накнаде.

(Пресуда Апелационог суда у Београду Гж бр. 774/16 од 22. 3. 2017. године)

Тужиоцу припада и право на трошкове парничног поступка сразмерно успеху у спо- ру, према члану 153. и 154. ЗПП-а.

Из образложења:

Нису основани жалбени наводи тужене да је суд требало да примени одредбу члана 154. став 2. ЗПП-а, која прописује да, ако стран- ка делимично успе у парници, суд може да

одреди, с обзиром на постигнути успех, да свака странка сноси своје трошкове или да једна странка накнади другој сразмерни део трошкова. У конкретном случају ради се о захтеву за накнаду нематеријалне штете када суд не обавезује висина постављеног захтева, што значи да, чим странка успе са својим зах- тевом, макар делимично, њој у целости при- пада износ накнаде трошкова према висини досуђене накнаде.

(Пресуда Апелационог суда у Београду Гж. бр. 1862/2013 од 18. 6. 2015. године)

Закључак:

Правила парничног поступка примењују се и у парницама за накнаду штете настале као последица повреде на раду. С обзиром на то да се најчешће ради о нематеријалној штети, поступак се одвија нешто брже него у редовним парницама и има приоритет у бр- зини поступања. Ипак, поступак траје изве- стан период времена јер је најчешће потребно саслушати тужиоца и неколико сведока и обавити два вештачења, а може и да се убрза уколико, у погледу постојања штете и њене висине, тужилац уз тужбу достави и налазе вештака и уколико тужени достави потребне доказе. Правило о томе да је терет доказива- ња на тужиоцу примењује се само у погледу постојања и висине штете. Одговорност по- слодавца се претпоставља, па је на њему терет доказивања околности да су друга лица или тужилац одговорни за насталу штету, као и да је предузео све мере да до штете не дође. Ово иде у прилог запосленом као слабијој страни и лицу коме је теже доћи до података у погле- ду одговорности послодавца. Оваква законо- давна решења намећу обавезу послодавцима да ажурно воде евиденције о обукама запо- слених и задуживању средствима заштите на раду, као и прописивање стриктних процеду- ра поступања запослених и контролу приме- не процедура.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

LEGE ARTIS ● МАРТ 2018.

Прекршајна одговорност правних лица и одговорних лица у правном лицу

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Као што је позитивним прописима Републике Србије предвиђена кривична одговорност правних лица, тако је и Законом о прекршајима, другим законима и подзаконским актима предвиђена прекршајна одговорност правних лица, као и одговорних лица у правном лицу.

Xxxxxxxx Xxxxxx,

дипл. правник, с вишегодишњим искуством у области привредног права

пропуштања одговорног лица да над њим врши надзор или контролу.

Мора се приметити да је одговорност прав- ног лица у Закону о прекршајима дефинисана прилично широко, те се изводи закључак да је

прекршајна одговорност за разне прекршаје

Одговорност правног лица за прекр-

свакодневица правног лица (посебно уколи-

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

шаје старијег је датума од кривично- правне одговорности и познају је и

ранији и сада важећи Закон о прекршајима. Члан 17. Закона о прекршајима прописује да за прекршај могу да одговарају физичко лице, предузетник, правно лице и одговорно лице у правном лицу, с тим да Република Србија, те- риторијалне аутономије и јединице локалне самоуправе и њихови органи не могу да буду одговорни за прекршај, али Законом може бити прописано да за прекршај под одре- ђеним условима одговара одговорно лице у државном органу, органу територијалне ау- тономије или органу јединице локалне само- управе. Чланом 27. истог закона прописано је да је правно лице одговорно за прекршај учињен радњом или пропуштањем дужног надзора органа управљања или одговорног лица или радњом другог лица које је у време извршења прекршаја било овлашћено да по- ступа у име правног лица. Уз то, правно лице је одговорно и када орган управљања доне- се противправну одлуку или налог којим је омогућено извршење прекршаја или одговор- но лице нареди лицу да изврши прекршај, те када физичко лице изврши прекршај услед

ко се ради о средњим и великим предузећи- ма). Ово се посебно односи на случај када је правно лице одговорно уколико физичко лице изврши прекршај услед пропуштања одговорног лица да над њим врши надзор или контролу. Постоје многе ситуације да је надзор и контролу над понашањем физичког лица веома тешко, па чак и немогуће вршити, те се поставља питање кривице правног лица као битног елемента прекршаја. С обзиром на то да се кривица правног лица изводи из кри- вице одговорног лица у њему (у овом случају лица које врши надзор), спорно је утврђива- ње кривице за прекршаје које су починила одређена физичка лица у случајевима када су њихове радње апсолутно ван домашаја и ути- цаја одговорног лица. На пример, Одлуком о комуналном реду Града Београда предвиђена је заштита површина јавне намене и површи- на у јавном коришћењу, тако да је забрањено кретање, паркирање и заустављање возила на јавној зеленој површини, као и ометање ко- ришћења улице или другог општинског пута заустављањем, паркирањем или остављањем возила на улици, општинском путу, делу тро- тоара који није намењен за паркирање итд.

Осим казни, кривичне санкције предви- ђене Законом о прекршајима јесу и казнени поени, опомена, заштитне мере и васпитне мере, а према правном лицу примењују се или не примењују с обзиром на своју приро- ду (нпр. опомена може, док васпитна мера не може).

Из одредби Закона о прекршајима може да се извуче закључак да је приликом заснивања радног односа код послодавца посебно важно тачно одредити права, обавезе и одговорно- сти запосленог, како би се тачно раздвојила одговорност правног лица, одговорног лица у правном лицу и самог учиниоца прекршаја.

Kaлендар важења правних аката

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Прописи који одложено престају да важе или чија одложена примена почиње у наредном периоду

● Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност, објављен у

„Службеном гласнику РС” бр. 113/2017 од 17. 12. 2017, а ступио на снагу 1. 1. 2018. године

– одредбе члана 6. овог закона примењиваће се од 1. априла 2018. године, осим одредбе која садржи овлашћење за доношење подзаконског акта, која ће

се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.

● Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма, објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 113/2017 од 17. 12. 2017, а ступио на снагу 25. 12. 2017. године

– примењује се од 1. 4. 2018. године.

LEGE ARTIS ● МАРТ 2018.

● Одлука о Смерницама за примену одредаба Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма за обвезнике над којима Народна банка Србије врши надзор, објављена у „Службеном гласнику РС” бр. 13/2018 од 14. 2. 2018, а ступила на снагу 22. 2. 2018. године

– примењује се од 1. 4. 2018. године.

● Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица, објављен је у

„Службеном гласнику РС” бр. 113/2017 од 17. 12. 2017, а ступио на снагу 1. 1. 2018. године

– одредбе чл. 9. и 17. овог закона примењују се од 1. априла 2018. године.

● Закон o потврђивању Конвенције о нуклеарној сигурности, објављен у

„Службеном гласнику РС – Међународни уговори” бр. 10/2017 од 13. 11. 2017. године

– Конвенција ступа на снагу 18. 3. 2018. године.

● Закон o потврђивању Заједничке конвенције о сигурности управљања истрошеним горивом и о сигурности управљања радиоактивним отпадом, објављен у „Службеном гласнику РС – Међународни уговори” бр. 10/2017 од 13. 11. 2017. године

– Заједничка конвенција ступа на снагу 18. 3. 2018. године.

Преглед прописа...

ИЗДВАЈАМО ЗНАЧАЈНЕ ПРОПИСЕ КОЈИ СУ ДОНЕТИ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА…

РАДНИ ОДНОСИ

• Споразум о продужењу рока важења По- себног колективног уговора за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 8/2018 од 31.1.2018)

ПРЕГЛЕД ПРОПИСА...

• Споразум о продужењу рока важења По- себног колективног уговора за социјалну заштиту у Републици Србији („Сл. гласник РС”, бр. 8/2018 од 31.1.2018)

• Правилник о допунама Правилника о до- зволама за рад („Сл. гласник РС”, бр. 9/2018 од 2.2.2018)

• Правилник о изменама и допунама Пра-

• Одлука о измени и допуни Одлуке о мак- сималном броју запослених на неодређено време у систему државних органа, систему јавних служби, систему Аутономне покра- јине Војводине и систему локалне самоу- праве за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 14/2018 од 23.2.2018)

• Посебан колективни уговор за делатност путне привреде Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 14/2018 од 23.2.2018)

СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

• Одлука о утврђивању основице доприно- са за лица укључена у обавезно осигурање у Републичком фонду за пензијско и ин- валидско осигурање („Сл. гласник РС”, бр.

вилника о критеријумима, начину и другим

9/2018 од 2.2.2018)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

питањима од значаја за спровођење мера активне политике запошљавања („Сл. гла- сник РС”, бр. 9/2018 од 2.2.2018)

• Колективни уговор за Јавно предузеће

„Пошта Србије”, Београд („Сл. гласник РС”, бр. 9/2018 од 2.2.2018)

• Правилник о изменама и допунама Пра- вилника о просторним и техничким усло- вима за рад Агенције за запошљавање, условима стручне оспособљености запо- слених, програму, садржини и начину по- лагања испита за рад у запошљавању („Сл. гласник РС”, бр. 11/2018 од 9.2.2018)

• Правилник o ближим критеријумима и условима за укључивање запосленог у обу- ке за потребе послодавца ради стицања до- датних знања и вештина („Сл. гласник РС”, бр. 13/2018 од 14.2.2018)

• Споразум о продужењу важења Посебног колективног уговора за радно ангажовање естрадно-музичких уметника и извођа- ча у угоститељству („Сл. гласник РС”, бр. 13/2018 од 14.2.2018)

• Правилник о Пензионерској картици („Сл. гласник РС”, бр. 11/2018 од 9.2.2018)

ДРЖАВНА УПРАВА, ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР

• Правилник о начину понашања и личном изгледу полицијских службеника и других запослених у Министарству унутрашњих послова („Сл. гласник РС”, бр. 13/2018 од 14.2.2018)

ПРАВОСУЂЕ

• Правилник о програму и начину полага- ња испита на коме се оцењује стручност и оспособљеност кандидата за судију који се први пут бира („Сл. гласник РС”, бр. 7/2018 од 26.1.2018)

• Правилник о допуни Правилника о по- пуњавању извршилачких радних места и положаја у Административној канцеларији Високог савета судства („Сл. гласник РС”, бр. 7/2018 од 26.1.2018)

Имате питање? Имамо одговор!

У овој рубрици дајемо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора имају искључиво претплатници на наш часопис.

РАДНО ПРАВО

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

Накнада трошкова превоза

П: Запосленом у Школи исплаћују се трошко- ви доласка и одласка са посла у висини цене месечне карте релације коју користи. Испла- та се врши у готовом по истеку месеца, на основу евиденције долазака. Да ли смо обаве- зни да исплатимо цео износ месечне карте или на основу евиденције долазака треба да

евиденције о запосленим лицима, коју је по- слодавац дужан да води у складу са чланом 5. Закона о евиденцијама у области рада („Сл. лист СРЈ”, бр. 46/96, и „Сл. гласник РС”, бр. 101/2005 – др. закон и 36/2009 – др. закон – у даљем тексту: Закон). Податак о радном времену запосленог – у часовима (недељно)

– јесте један од обавезних садржаја ове еви- денције. Такође, податак о радном времену

извршимо умањење исплате за дане када за-

запосленог саставни је део и евиденције о

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

послени није долазио на посао (због коришће- ња годишњег одмора, боловања и др.).

О: Према члану 118. Закона о раду, запосле- ни има право на накнаду трошкова, у складу са општим актом и уговором о раду, за дола- зак и одлазак са рада. Према томе, плаћа се само присуство на раду, а за одсуства са рада накнада се не плаћа. С тим у вези скрећемо пажњу и на Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања број 011-00-00284/2017-02 од 11. 5. 2017. го-

дине.

Евиденција прековременог рада

П: Објасните нам однос нове обавезе вођења дневне евиденције прековременог рада, која је предвиђена новим ставом 6. члана 55. Закона о раду, и већ постојеће обавезе послодаваца за вођењем евиденције радног времена запо- слених.

О: Обавеза вођења евиденције о радном времену и даље постоји као саставни део

зарадама запослених лица из члана 23. За- кона, а прописана је и новчана казна у члану

50. Закона. Међутим, Закон не прописује и начин вођење евиденција, већ наводи да се подаци уносе у картотеке, књиге, обрасце, средства за аутоматску обраду података и друга средства за вођење евиденција, што говори о томе да послодавац сам може да изабере начин на који ће водити евиденци- ју о запосленим лицима, односно о радном времену. Ову евиденцију је потребно водити како би се забележили подаци о оствареним часовима редовног рада према распореду радног времена, који су саставни део обрачу- на зараде, у складу са чланом 3. Правилника о садржају обрачуна зараде, односно накна- де зараде („Сл. гласник РС” бр. 90/2014). На- ведена евиденција је битна и због тога што је доказ да ли је запослени био на послу или не, јер ће, у случају спора са запосленим, терет доказивања чињенице да запослени радник није на радном месту провео стандардно радно време, бити на послодавцу, и то упра- во због законске обавезе вођења евиденције. За разлику од евиденције радног време- на која се води свакодневно, односно сваког

проверава пословну способност наследника у оставинском поступку или не?

О: Одредбом члана 30. став 2. Закона о ван- парничном поступку („Сл. гласник СРС”, бр. 25/82 и 48/88, и „Сл. гласник РС”, бр. 46/95 – др. закон, 18/2005 – др. закон, 85/2012, 45/2013

– др. закон, 55/2014, 6/2015 и 106/2015 – др. закон – у даљем тексту: Закон) прописано је да се у ванпарничном поступку сходно примењују одредбе Закона о парничном по- ступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/2011, 49/2013

– одлука УС, 74/2013 – одлука УС и 55/2014

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

– у даљем тексту: ЗПП), ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Према члану 79. став 1. ЗПП-а, суд ће по службеној дужности да пази да ли лице које се појављује као странка може да буде стран- ка у поступку и да ли је парнично способна, да ли парнично неспособну странку заступа њен законски заступник и да ли законски за- ступник има посебно овлашћење ако је оно потребно.

Према члану 80. став 2. ЗПП-а, кад суд утврди да странка нема законског заступни- ка или да законски заступник нема посебно овлашћење кад је оно потребно, затражиће да надлежни орган старатељства постави стара- теља парнично неспособном лицу или ће да предузме друге мере које су потребне да би парнично неспособна странка била правилно заступана.

У случају када се у оставинском поступ- ку појави сумња у пословну способност не- ког од учесника – наследника у поступку и постави питање да ли то лице може само- стално и пуноважно да предузима радње у поступку, оставински суд ће по службеној дужности обавестити о томе надлежни ор- ган старатељства и затражити да се таквом лицу постави привремени старатељ, у сми- слу члана 132. Породичног закона („Сл. гла- сник РС”, бр. 18/2005, 72/2011 – др. закон и 6/2015), а може и сам да му постави привре- меног заступника, у смислу члана 81. ст. 1. и

2. т. 1. ЗПП-а.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Електронско издање за праћење јавних набавки

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној ин- тернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакод- невном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су им потребне и њиховим променама путем имејл-сервиса (директно на имејл корисника).

Разлози за праћење ИНГ-ПРО Јавних набавки:

• дневно ажуран преглед свих јавних набавки и све пратеће документације;

• јединствена претрага свих врста огласа по више различитих критеријума;

• за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге;

• пријем обавештења на имејл за оне категорије предмета набавки које корисници сами одаберу;

• за претплатну цену добија се могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова ЈН;

• евиденција свих измена постојећих јавних набавки, што омогућава њихово једноставно праћење;

• преглед базе победника тендера са информацијама у ком поступку јавне набавке је одређени понуђач победио;

• преглед листе ЈН УЖИВО, која се ажурира свака два минута и на којој се налазе најновије јавне набавке које још нису прошле процес редакцијске обраде.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

Za više informacija pozovite: +381 11 22 52 746 ili nam pišite na: marketing.rs@bisnode.com www.bisnode.rs

Јавне набавке и буџети

Грађанско право

Кривично право

Управно право

Привредно право

Радно право

Унакрсни поглед

Document Metadata

Table of Contents

ISSN 2406-1085

Document Metadata

ISSN 2406-1085

ИЗДВАЈАМО:

К ад су у питању јавне набавке, појам ре­

о организацији и систематизацији послова

Н

П

З

и уговорима о делу код корисника буџетских средстава

Document Metadata

К ад су у питању јавне набавке, појам ре