http://www.oecd.org/tax/treaties/multilateral-convention-to-implement-tax- treaty- related-measures-to-prevent-BEPS.pdf; и
КОМБИНОВАНИ ТЕКСТ
Мултилатералне конвенције за примену мера које се у циљу спречавања ерозије пореске основице и премештања добити односе на пореске уговоре
и
Споразума између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Краљевине Белгије о избегавању двоструког опорезивања дохотка и имовине
(који се примењује између Републике Србије и Краљевине Белгије) Опште напомене у вези са комбинованим текстом
Овај документ, у односима између Републике Србије и Краљевине Белгије, представља комбиновани текст за примену Споразума између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Краљевине Белгије о избегавању двоструког опорезивања дохотка и имовине, потписаног 21. новембра 1980. године (Споразум) измењеног Мултилатералном конвенцијом за примену мера које се у циљу спречавања ерозије пореске основице и премештања добити односе на пореске уговоре коју су, Република Србија (Србија) и Краљевина Белгија (Белгија) потписале 7. јуна 2017. године (МК).
Овај документ су заједно припремили надлежни органи Србије и Белгије и он представља њихово заједничко разумевање измена које су у Споразум унете због МК.
Документ је припремљен, на основу става Србије о МК који је Депозитару, након потврђивања, достављен 5. јуна 2018. године, као и става Белгије о МК који је Депозитару, након потврђивања, достављен 26. јуна 2019. године. Ови ставови о МК се могу променити, као што то и предвиђа МК. Промена ставова о МК могла би да промени ефекте које МК има на Споразум.
Аутентични правни текстови Споразума и МК имају предност и остају примењиви правни текстови.
Одредбе МК које се примењују у односу на одредбе Споразума, укључене су у рубрике у тексту овог документа, у контексту релевантних одредаба Споразума. Рубрике које садрже одредбе МК су, уопштено говорећи, унете у складу са редоследом одредаба ОЕЦД Модела Пореске конвенције из 2017. године.
Измене текста одредаба МК учињене су, у циљу њиховог усаглашавања са терминологијом која се користи у Споразуму (као што су, „Обухваћени порески уговори” и „Уговор”, „Уговорна јурисдикција” и „Државе уговорнице”) како би се олакшало разумевање одредаба МК. Промене у терминологији имају за циљ побољшање читљивости документа а не, промену суштине одредаба МК. На сличан начин су, извршене измене делова одредаба МК који описују постојеће одредбе Споразума: описни језик је, у циљу лакшег читања, замењен правним одредницама постојећих одредаба.
У свим случајевима, упућивање на одредбе Споразума или на Споразум, треба разумети као да се упућивање врши на Споразум, онако како је измењен одредбама МК, под условом, да су се такве одредбе МК и примениле.
Упућивање:
Аутентични правни текст МК може се наћи на веб страници Депозитара (ОЕЦД):
- на енглеском језику:
xxxx://xxx.xxxx.xxx/xxx/xxxxxxxx/xxxxxxxxxxxx-xxxxxxxxxx-xx-xxxxxxxxx-xxx-xxxxxx- related-measures-to-prevent-BEPS.pdf; и
- на француском језику:
xxxx://xxx.xxxx.xxx/xx/xxxxxxxxx/xxxxxxxxxxx/xxxxxxxxxx-xxxxxxxxxxxxx-xxxx-xx-xxxx-xx- oeuvre-des-mesures-relatives-aux-conventions-fiscales-pour-prevenir-le-BEPS.pdf.
Српски текст МК објављен је у „Службеном гласнику РС - Међународни уговори”, број 3/18 од 23. априла 2018. године.
Аутентични правни текст Споразума (на српском језику) може се наћи на следећем линку:
xxxxx://xxx.xxxx.xxx.xx/xxxxxxx/xxxxxxx-x-xxxxxxxxxxx-xxxxxxxxxx-xxxxxxxxxxxx/
Став Србије о МК који је Депозитару, након потврђивања, достављен 5. јуна 2018. године, као и став Белгије о МК који је Депозитару, након потврђивања, достављен 26. јуна 2019. године, може се наћи на веб страници Депозитара (ОЕЦД) xxxx://xxx.xxxx.xxx/xxx/xxxxxxxx/xxxx-xxx-xxxxxxxxxxx-xxx-xxxxxxx.xxx .
Напомене у вези почетка примене одредаба МК
Одредбе МК које се примењују на Споразум, не примењују се од истога датума као и оригиналне одредбе Споразума. Свака од одредаба МК могла би да се примењује од различитог датума, што зависи од врсте пореза на који се односи (порези по одбитку или остали наплаћени порези) као и од тога, шта су Србија и Белгија навеле у својим ставовима о МК.
Xxxxxx депоновања инструмената потврђивања, прихватања или одобравања: 5. јун 2018. године, за Србију и 26. јун 2019. године, за Белгију.
Ступање на снагу МК: 1. октобар 2018. године, за Србију и 1. октобар 2019. године, за Белгију.
Ако другачије није наведено у овом документу, одредбе МК се, у односу на Споразум, примењују:
- у односу на порезе по одбитку, на износе плаћене или приписане нерезидентима, када догађај који даје право на те порезе настане 1. јануара или после 1. јануара 2020. године;
- у односу на све остале порезе, за порезе који се наплаћују у односу на периоде опорезивања који почињу 1. априла или после 1. априла 2020. године.
СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ
СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И КРАЉЕВИНЕ БЕЛГИЈЕ О ИЗБЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА ДОХОТКА И ИМОВИНЕ
Социјалистичка Федеративна Република Југославија и Краљевина Белгија,
[ЗАМЕЊЕН чланом 6. став 1. МК]
[у жељи да закључе Споразум о избегавању двоструког опорезивања дохотка и имовине]
Следећи члан 6. став 1. МК замењује текст који се односи на намеру да се отклони двоструко опорезивање у преамбули овог споразума:
ЧЛАН 6 МК - СВРХА ОБУХВАЋЕНОГ ПОРЕСКОГ УГОВОРА
У намери да отклоне двоструко опорезивање у односу на порезе обухваћене [овим споразумом] без стварања могућности за неопорезивање или снижено опорезивање кроз пореску евазију или избегавање (укључујући злоупотребу споразума, у циљу добијања олакшица предвиђениху [овом споразуму] у посредну корист резидената трећих јурисдикција),
Следећи члан 6. став 3. МК укључен је у преамбулу овог споразума:
ЧЛАН 6 МК - СВРХА ОБУХВАЋЕНОГ ПОРЕСКОГ УГОВОРА
У жељи да даље развијају своје економске односе и побољшају сарадњу у пореској материји,
Споразумеле су се у следећем:
I. ОБЛАСТ ПРИМЕНЕ СПОРАЗУМА Лица на која се примењује Споразум
Члан 1.
Овај споразум се примењује на лица која су резиденти једне или обе државе уговорнице.
Порези на које се примењује Споразум Члан 2.
1. Овај споразум се примењује на порезе на доходак и имовину које заводи свака држава уговорница или њена друштвено-политичка заједница, без обзира на начин на који се убирају. Споразум се примењује и на доприносе који се убирају у Југославији, осим на доприносе за социјално осигурање.
2. Порезима на доходак и имовину сматрају се сви порези који се заводе на укупан доходак, укупну имовину или на делове дохотка или имовине, укључујући порезе на приход од отуђења покретности или непокретности, порезе на укупне износе личних доходака, као и порезе на прираст имовине. За сврхе овог споразума, израз "порези" обухвата и доприносе предвиђене у ставу 1. овог члана.
3. Постојећи порези на које се примењује Споразум су:
(а) у Белгији:
1) порез на доходак физичких лица;
2) порез на доходак друштва;
3) порез на доходак правних лица;
4) порез на доходак нерезидената;
5) изузетан и повремен допринос солидарности, обухватајући плаћања унапред, додатне порезе на ове порезе и плаћања унапред и допуне пореза на доходак физичких лица (у даљем тексту: "белгијски порез");
(б) у Југославији:
1) порез и доприноси из дохотка организација удруженог рада;
2) порез и доприноси из личног дохотка из радног односа;
3) порез и доприноси из личног дохотка од пољопривредне делатности;
4) порез и доприноси из личног дохотка од самосталног обављања привредних и непривредних делатности;
5) порез из личног дохотка од ауторских права, патената и техничких унапређења;
6) порез на приход од имовине и имовинских права;
7) порез на имовину;
8) порез из укупног прихода грађана;
9) порез на добит страних лица остварену улагањем у домаћу организацију удруженог рада за сврхе заједничког пословања;
10) порез на добит страних лица остварену извођењем инвестиционих радова;
11) порез на приход страних лица остварен од превоза путника и робе; (у даљем тексту: "југословенски порез").
4. Споразум се примењује на исте или битно сличне порезе који су уведени после датума потписивања овог споразума поред или уместо постојећих пореза. Надлежни органи држава уговорница саопштиће једни другима промене извршене у њиховим пореским законима.
II. ДЕФИНИЦИЈЕ Опште дефиниције
Члан 3.
За потребе овог споразума:
(а) израз "Белгија" означава Краљевину Белгију;
(б) израз "Југославија" означава Социјалистичку Федеративну Републику Југославију;
(ц) изрази "држава уговорница" и "друга држава уговорница" означавају Белгију, односно Југославију, зависно од смисла Споразума;
(д) израз "лице" означава:
(i) у односу на Белгију - физичко лице и друштво;
(ii) у односу на Југославију - физичко и правно лице; (е) израз "друштво" означава:
(i) у односу на Белгију - правно лице или лице које се за сврхе опорезивања сматра правним лицем;
(ii) у односу на Југославију - организацију удруженог рада или друго правно лице подложно опорезивању;
(г) израз "држављанин" означава:
(i) у односу на Белгију - свако физичко лице које има белгијско држављанство;
(ii) у односу на Југославију - грађанина Југославије и свако друго физичко лице које такав свој статус остварује према југословенским важећим законима;
(х) израз "међународни саобраћај" означава сваки превоз бродом или ваздухопловом који обавља предузеће чије се место стварне управе налази у држави уговорници, осим ако се превоз бродом или ваздухопловом обавља искључиво између места у другој држави уговорници;
(и) израз "надлежни орган" означава:
(i) у односу на Белгију - министра финансија, односно његовог овлашћеног представника;
(ii) у односу на Југославију - Савезни секретаријат за финансије, односно његовог овлашћеног представника.
2. Кад држава уговорница примењује овај споразум, сваки израз који није дефинисан Споразумом има значење према законима те државе уговорнице који се односе на порезе на које се Споразум примењује.
Порески домицил Xxxx 0.
1. У смислу овог споразума, израз "резидент државе уговорнице" означава свако лице чији доходак, односно имовина, према законима те државе, подлеже опорезивању у њој по основу његовог пребивалишта, боравишта, места управе или неког другог обележја сличне природе.
2. Ако је према одредбама става 1. физичко лице резидент обе државе уговорнице, онда се његов статут одређује на следећи начин:
(а) сматра се резидентом оне државе уговорнице у којој има стално место становања. Ако има стално место становања у обе државе уговорнице, сматра се да је резидент државе уговорнице са којом има уже личне и привредне односе (средиште животних интереса);
(б) ако се не може одредити у којој држави уговорници лице има средиште животних интереса или ако ни у једној држави уговорници нема стално место становања, сматра се да је резидент државе уговорнице у којој има уобичајено место становања;
(ц) ако лице има уобичајено место становања у обе државе уговорнице или нема ни у једној од њих, сматра се да је резидент државе уговорнице чији је држављанин;
(д) ако је лице држављанин обе државе уговорнице или ни једне од њих, надлежни органи држава уговорница решиће питање споразумно.
3. Ако је лице које није физичко резидент обе државе уговорнице према одредбама става 1. овог члана сматра се да је резидент државе уговорнице у којој се налази његово седиште стварне управе.
Стална пословна јединица Члан 5.
1. У смислу овог споразума, израз "стална пословна јединица" означава стално место пословања преко кога се пословање предузећа обавља потпуно или делимично.
2. Под изразом "стална пословна јединица" подразумева се нарочито: (а) седиште управе;
(б) филијала; (ц) пословница; (д) фабрика;
(е) радионица;
(ф) рудник, каменолом или друго место искоришћавања природних богатстава;
(г) градилиште или грађевински или монтажни радови који трају дуже од 12 месеци.
[ИЗМЕЊЕН чланом 13. став 4. МК]
3. Под изразом "стална пословна јединица" не подразумева се:
(а) коришћење објеката и опреме искључиво за ускладиштење, излагање или испоруку добара или робе која припада предузећу;
(б) одржавање залихе добара или робе која припада предузећу искључиво у сврху ускладиштења, излагања или испоруке;
(ц) одржавање залихе добара или робе која припада предузећу искључиво са циљем да је преради друго предузеће;
(д) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху куповања добара или робе или за прибављање информација за предузеће;
(е) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху рекламирања, пружања информација, научног истраживања или сличних делатности које имају припремни или помоћни карактер за предузеће.
Следећи члан 13. став 4. МК примењује се на члан 5. став 3. овог споразума:
ЧЛАН 13. МК - ВЕШТАЧКО ИЗБЕГАВАЊЕ СТАТУСА СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ ИЗУЗИМАЊЕМ ПОСЕБНИХ ДЕЛАТНОСТИ
[Члан 5. став 3. овог споразума], не примењује се на стално место пословања које користи или одржава предузеће, ако исто предузеће или са њим блиско повезано предузеће обавља пословање на истом месту или на неком другом месту у истој [Држави уговорници] и:
a) то место или друго место, према одредбама члана 5. [овог споразума], представља сталну пословну јединицу предузећа или са њим блиско повезаног предузећа; или
б) укупна делатност која настаје из комбинације делатности које обављају два предузећа на истом месту, или које обавља исто предузеће или са њим блиско повезана предузећа на два места, није припремног или помоћног карактера,
под условом да пословне делатности које обављају два предузећа на истом месту, или исто предузеће или са њим блиско повезана предузећа на два места, представљају комплементарне функције које су део једног истог пословања.
[ЗАМЕЊЕН чланом 12. став 1. МК]
[4. Лице које ради у држави уговорници у корист предузећа друге државе уговорнице, осим заступника са самосталним статусом на кога се примењује став 5. овог члана, сматра се сталном пословном јединицом у првопоменутој држави ако у тој држави има и стално користи овлашћење да закључује уговоре у име предузећа, осим ако његове активности нису ограничене на куповину добара или робе за предузеће.]
Следећи члан 12. став 1. МК замењује члан 5. став 4. овог споразума:
ЧЛАН 12 МК - ВЕШТАЧКО ИЗБЕГАВАЊЕ СТАТУСА СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ КРОЗ КОМИСИОНЕ АРАНЖМАНЕ И СЛИЧНЕ СТРАТЕГИЈЕ
Изузетно од [члана 5. овог споразума], али у складу са [чланом 12. став 2. МК], када лице ради у [Држави уговорници] у име предузећа и, уобичајено, закључује уговоре или, уобичајено, игра главну улогу, што доводи до закључења уговора које предузеће, без суштинских измена, рутински закључује, а ти уговори су:
a) у име предузећа; или
б) за пренос власништва, или за доделу права на коришћење, имовине у власништву тог предузећа или којуто предузеће има право да користи; или
ц) за пружање услуга од стране тог предузећа,
сматра се да то предузеће има сталну пословну јединицу у тој [Држави уговорници], у односу на било које делатности које које то лице обавља за предузеће, осим када те делатности, ако би их предузеће обављало преко сталног места пословања тог предузећа које се налази у тој [Држави уговорници], не би узроковале да се то стално место пословања сматра сталном пословном јединицом, у складу са дефиницијом сталне пословне јединице из одредаба [члана 5. овог споразума].
[ЗАМЕЊЕН чланом 12. став 2. МК]
[5. Не сматра се да предузеће једне државе уговорнице има сталну пословну јединицу у другој држави уговорници само зато што своје пословање обавља у тој другој држави преко
посредника, генералног комисионог заступника или другог представника са самосталним статусом, ако та лица раде у оквиру своје редовне пословне делатности.]
Следећи члан 12. став 2. МК замењује члан 5. став 5. овог споразума:
ЧЛАН 12. МК - ВЕШТАЧКО ИЗБЕГАВАЊЕ СТАТУСА СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ КРОЗ КОМИСИОНЕ АРАНЖМАНЕ И СЛИЧНЕ СТРАТЕГИЈЕ
[Члан 12. став 1. МК] не примењује се када лице, које у [Држави уговорници] ради у име предузећа друге [Државе уговорнице], обавља пословање у првопоменутој [Држави уговорници] као независни агент, а за предузеће ради у оквиру тог редовног пословања. Када, међутим, лице ради искључиво или скоро искључиво у име једног или више предузећа са којима је блиско повезано то лице се, у односу на било које такво предузеће, не сматра независним агентом у смислу значења из овог става.
6. Чињеница да друштво које је резидент државе уговорнице контролише или је под контролом друштва које је резидент друге државе уговорнице, или које обавља пословање у тој другој држави (било преко сталне пословне јединице или на други начин), сама по себи не претвара ни једно друштво у сталну пословну јединицу другог друштва.
Следећи члан 15. став 1. МК примењује се на одредбе овог споразума:
ЧЛАН 15. МК - ДЕФИНИЦИЈА ЛИЦА БЛИСКО ПОВЕЗАНОГ СА ПРЕДУЗЕЋЕМ
За потребе одредаба [члана 5. овог споразума], лице је блиско повезано са предузећем ако, на основу свих релевантних чињеница и околности, једно има контролу над другим или, оба контролишу иста лица или предузећа. У сваком случају, сматра се да је једно лице блиско повезано са предузећем, ако поседује непосредно или посредно више од 50 одсто стварних интереса у другом (или, у случају компаније, више од 50 одсто укупних гласова и вредности акција компаније или стварних интереса у капиталу компаније) или ако друго лице поседује непосредно или посредно више од 50 одстостварних интереса (или, у случају компаније, више од 50 одсто укупних гласова и вредности акција компаније или стварних интереса у капиталу компаније) у лицу и предузећу.
III. ОПОРЕЗIВАЊЕ ДОХОТКА Доходак од непокретности
Члан 6.
1. Доходак од непокретности, укључујући и доходак од пољопривреде и шумарства, може се опорезивати у држави уговорници у којој се та имовина налази.
2. За сврхе овог споразума, израз "непокретност" одређује се према закону државе уговорнице у којој се непокретност налази. Поморски и речни бродови и ваздухоплови не сматрају се непокретношћу.
3. Одредбе става 1. примењују се на доходак који се остварује од непосредног коришћења, изнајмљивања или другог начина коришћења непокретности.
4. Одредбе ст. 1. и 3. овог члана примењују се и на доходак од непокретности предузећа и на доходак од непокретности која се користи у обављању самосталних личних делатности.
Дохоци од пословања Члан 7.
1. Дохоци предузећа државе уговорнице опорезују се само у тој држави, осим ако предузеће не обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази. Ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице, дохоци предузећа могу бити опорезовани у тој другој држави, али само до износа који се може приписати тој сталној пословној јединици.
2. У складу са одредбама става 3. овог члана ако предузеће државе уговорнице обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази, онда се тој сталној пословној јединици у свакој држави уговорници приписују дохоци које би могла остварити да је била одвојено и посебно предузеће које се бави истим или сличним пословањем под истим или сличним условима и да је пословала потпуно самостално са предузећем чија је стална пословна јединица.
3. Приликом утврђивања дохотка сталне пословне јединице, као одбици признају се трошкови који су учињени за потребе сталне пословне јединице укључујући извршне и опште административне трошкове тако учињене у држави у којој се стална пословна јединица налази или у другом месту.
4. Дохоци који се приписују сталној пословној јединици одређују се на основу пословних књига које води стална пословна јединица. Ако такве књиге не дају одобравајућу основу за сврхе одређивања доходака те сталне пословне јединице, такви дохоци се могу одредити на основу расподеле укупних доходака предузећа на његове посебне делове; усвојени метод расподеле, међутим, треба да буде такав да резултат буде у складу с принципима усвојеним у овом члану. Ако је потребно, надлежни органи држава уговорница настојаће да се договоре о методу расподеле доходака предузећа.
5. Никакви дохоци се не приписују сталној пословној јединици само због тога што стална пословна јединица купује добра или робу за предузеће.
6. За сврхе претходних ставова, дохоци који се приписују сталној пословној јединици утврђиваће се сваке године истим методом, осим ако не постоји одговарајући разлог да се поступи супротно.
7. Одредбе овог члана примењују се на добит коју оствари резидент Белгије у Југославији по основу учешћа у заједничком пословању са југословенским предузећем.
8. Ако дохоци обухватају и делове дохотка који су на посебан начин уређени у другим члановима овог споразума, одредбе овог члана не утичу на одредбе тих чланова.
Поморски и ваздушни саобраћај Члан 8.
1. Дохоци од искоришћавања бродова или ваздухоплова у међународном саобраћају опорезују се само у држави уговорници у којој се налази седиште стварне управе предузећа.
2. Ако се седиште стварне управе бродарског предузећа налази на броду, онда се сматра да се налази у држави уговорници у којој се налази матична лука брода или, ако нема матичне луке, у држави уговорници чији је резидент корисник брода.
3. Одредбе става 1. примењују се и на дохотке који се остварују од учешћа у пулу, заједничком пословању, или у међународној пословној агенцији.
Удружена предузећа Члан 9.
Ако
(а) предузеће државе уговорнице учествује непосредно или посредно у управи, контроли или имовини предузећа друге државе уговорнице, или
(б) иста лица учествују непосредно или посредно у управи, контроли или имовини предузећа државе уговорнице и предузећа друге државе уговорнице, и ако су у оба случаја у трговинским и финансијским односима та два предузећа одређени или наметнути услови различити од оних који би били одређени између самосталних предузећа, дохоци који би без тих услова настали за једно од предузећа, али због тих услова нису настали, могу се укључити у дохотке тог предузећа и, сходно томе, опорезивати.
Следећи члан 17. став 1. МК примењује се и има предност над одредбама овог споразума:
ЧЛАН 17. МК - ОДГОВАРАЈУЋЕ КОРЕКЦИЈЕ
Ако
[Држава уговорница] укључује у добит предузећа те [Државе уговорнице] добит за коју је предузеће друге [Државе уговорнице] опорезовано у тој другој [Држави уговорници] и сходно томе је опорезује, и ако је тако укључена добит она добит коју би предузеће првопоменуте [Државе уговорнице] остварило да су услови договорени између та два предузећа били они услови које би договорила независна предузећа, та друга [Држава уговорница] врши одговарајућу корекцију износа пореза који је у њој утврђен на ту добит. Приликом вршења те корекције, водиће се рачунао осталим одредбама [овог споразума] и, ако је то потребно, надлежни органи [Држава уговорница] ће се међусобно консултовати.
Дивиденде Члан 10.
1. Дивиденде које плаћа друштво резидент државе уговорнице резиденту друге државе уговорнице могу са опорезовати у тој другој држави.
2. Дивиденде се могу опорезовати и у држави уговорници чији је резидент друштво које исплаћује дивиденде, у складу са законима те државе, али тако разрезан порез не може бити већи од:
[ИЗМЕЊЕН чланом 8. став 1. МК]
[(а) 10 одсто од бруто износа дивиденди, ако је прималац друштво које непосредно има најмање 25 одсто од капитала друштва које плаћа дивиденде;]
Следећи члан 8. став 1. МК примењује се на члан 10. став 2. тачка (а) овог споразума
ЧЛАН 8. МК - ТРАНСАКЦИЈЕ ТРАНСФЕРА ДИВИДЕНДИ
[Члан 10. став 2. тачка (а) овог споразума], примењују се само ако су услови власништва описани у тим одредбама испуњени током периода од 365 дана који укључује дан исплате дивиденди (ради израчунавања тог периода, не узимају се у обзир промене власништва које би непосредно произилазиле из корпоративне реорганизације, као што су спајање или раздвајање, компаније која поседује акције или исплаћује дивиденде).
(б) 15 одсто од бруто износа дивиденди, у свим другим случајевима.
Овај став не утиче на опорезивање дохотка друштва из кога се плаћају дивиденде.
3. Израз "дивиденде", употребљен у овом члану, означава доходак од акција или других права која учествују у дохоцима, а нису потраживања, као и доходак од других права корпорација који је порески изједначен са дохотком од акција у законима државе чији је резидент друштво које врши расподелу.
4. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако прималац дивиденди, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници, чији је резидент друштво које исплаћује дивиденде преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави или обавља у тој другој држави самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој држави, а право на основу кога се дивиденде исплаћују стварно је повезано са сталном пословном јединицом односно сталном базом. У том случају, примењују се одредбе члана 7. или члана 14 , зависно од случаја.
5. Ако друштво које је резидент државе уговорнице остварује добит или доходак у другој држави уговорници, та друга држава не може да заведе порез на дивиденде које исплаћује друштво резиденту те првопоменуте државе, нити да подвргне нерасподељене добити друштва порезу на нерасподељене добити, чак и ако се исплаћене дивиденде, односно нераспоређене добити, потпуно или делимично, састоје од добити или дохотка који су остварени у тој другој држави; ова одредба не спречава ту другу државу да опорезује дивиденде које се односе на право које је стварно повезано са сталном пословном јединицом, односно сталном базом која се налази у тој другој држави.
Камата Члан 11.
1. Камата настала у држави уговорници, а исплаћена резиденту друге државе уговорнице, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Камата може бити опорезована и у држави уговорници у којој настаје, сагласно законима те државе, али тако разрезан порез не може бити већи од 15 одсто од бруто износа камате.
3. Израз "камата", употребљен у овом члану, означава доходак од потраживања свих врста, било да јесу или нису обезбеђена залогом и било да носе или не носе право учешћа у добитима дужника, а нарочито доходак од државних хартија од вредности и доходак од обвезница или облигација, обухватајући премије и награде уз обвезнице или облигације. Iзраз "камата" не обухвата, за сврхе овог члана, казне због закаснеле исплате.
4. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако прималац камате који је резидент државе уговорнице обавља пословање у другој држави уговорници у којој камата настаје, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави или обавља у тој другој држави самосталне личне делатности из сталне базе која се у њој налази, а потраживање на које се камата плаћа стварно је везано за ту сталну пословну јединицу или сталну базу. У том случају примењују се одредбе члана 7. или члана 14. зависно од случаја.
5. Сматра се да камата настаје у држави уговорници ако је исплатилац сама та држава, њена друштвено-политичка заједница или резидент те државе.
6. Изузетно од одредаба става 5. овог члана, сматра се да камата настаје у држави уговорници у којој исплатилац камате има сталну пословну јединицу или сталну базу на коју се односи зајам на који се плаћа камата и која сноси ту камату, без обзира на то да ли је исплатилац камате резидент те државе уговорнице.
7. Ако, због посебног односа између платиоца и примаоца или између њих и неког другог лица, износ плаћене камате, имајући у виду потраживање за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца и примаоца, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају вишак камате може се опорезовати у држави уговорници у којој камата настаје у складу са законима те државе.
Ауторске накнаде Члан 12.
1. Ауторске накнаде настале у држави уговорници, исплаћене резиденту друге државе уговорнице, могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Међутим, такве ауторске накнаде могу се опорезивати у држави уговорници у којој настају и у складу са законима те државе, али тако разрезан порез не може бити већи од 10 одсто од бруто износа ауторских накнада.
3. Израз, "ауторске накнаде", употребљен у овом члану, означава плаћања сваке врсте примљена на име накнаде за коришћење или за право коришћења ауторског права на књижевно, уметничко или научно дело, укључујући биоскопске филмове, филмове и траке за телевизију и радио, патент, заштитни знак, нацрт или модел, план, тајне формуле или процес,
односно за коришћење или за право коришћења индустријске, комерцијалне, односно научне опреме, или обавештења која се односе на индустријска, комерцијална или научна искуства.
4. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако прималац ауторске накнаде, који је резидент државе уговорнице обавља пословање у тој другој држави уговорници у којој ауторске накнаде настају, преко сталне пословне јединице која се у њој налази, односно обавља у тој другој држави самосталне личне делатности из сталне базе која се у њој налази, а право или имовина на основу којих се ауторске накнаде плаћају стварно је везана за ту сталну пословну јединицу, односно сталну базу. У том случају примењују се, зависно од случаја, одредбе члана 7. или члана 14 .
5. Сматра се да ауторске накнаде настају у држави уговорници ако је исплатилац сама та држава, њена друштвено-политичка заједница или резидент те државе.
6. Изузетно од одредаба става 5. сматра се да ауторске накнаде настају у држави уговорници у којој исплатилац ауторских накнада има сталну пословну јединицу или сталну базу у вези са којом је настала обавеза на плаћање ауторских накнада и која сноси те ауторске накнаде, без обзира на то да ли је исплатилац ауторских накнада резидент те државе уговорнице.
7. Ако, због посебног односа између платиоца и примаоца или између сваког од њих и неког другог лица, износ плаћених ауторских накнада, имајући у виду коришћење, право или информацију за коју су оне плаћене, прелази износ који би био уговорен између платиоца и примаоца, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају, увећани део ауторских накнада може се опорезовати у држави уговорници у којој се ауторске накнаде остварују, у складу са законима те државе.
Приходи од имовине Члан 13.
1. Приходи од отуђења непокретности могу се опорезивати у држави уговорници у којој се таква имовина налази.
2. Приходи од отуђења покретности која чини део имовине намењене за пословање сталне пословне јединице, коју предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници или од покретности која припада сталној бази коју користи резидент државе уговорнице у другој држави уговорници за обављање самосталних личних делатности, укључујући и приходе од отуђења те сталне пословне јединице (саме или заједно са целим предузећем) или сталне базе, могу се опорезивати у другој држави.
3. Изузетно од одредаба става 2. овог члана, приходи од отуђења бродова или ваздухоплова који се користе у међународном саобраћају или покретности које служе за коришћење бродова или ваздухоплова опорезују се само у држави уговорници у којој се налази место стварне управе предузећа.
4. Приходи од отуђења имовине, осим имовине наведене у ст. 1, 2. и 3. овог члана, опорезују се само у држави уговорници чији је резидент лице које је отуђило имовину.
Самосталне личне делатности Члан 14.
1. Доходак који резидент државе уговорнице оствари од професионалних делатности или других самосталних делатности сличне врсте може се опорезивати у тој држави уговорници. Такав доходак се изузима од опорезивања у другој држави уговорници, осим у случајевима предвиђеним у ставу 2.
2. Доходак који оствари резидент државе уговорнице од професионалних делатности или других самосталних делатности сличне врсте у другој држави уговорници може се опорезовати у тој другој држави уговорници ако резидент борави у тој другој држави уговорници у периоду или периодима који укупно износе 183 дана или више у односној календарској години.
3. Израз "професионалне делатности" посебно обухвата самосталне научне, књижевне, уметничке, образовне или наставне делатности, као и самосталне делатности лекара, адвоката, инжењера, архитеката, стоматолога и рачуновођа.
Несамосталне личне делатности Члан 15.
1. У складу с одредбама ст. 2. до 6. овог члана, лични дохоци и друга слична примања која резидент државе уговорнице оствари из радног односа опорезују се само у тој држави, осим ако резидент није запослен у другој држави уговорници. Ако је запослен у другој држави уговорници, таква примања могу се опорезивати у тој другој држави пошто је у њој остварена.
2. Примања која резидент државе уговорнице оствари из радног односа у другој држави уговорници опорезују се само у првопоменутој држави.
(а) ако прималац борави у другој држави у периоду или периодима који укупно не прелазе 183 дана у односној календарској години, и
(б) ако су примања исплаћена од стране или у име лица које није резидент друге државе, и
(ц) ако примања не сноси стална пословна јединица или стална база коју лице има у другој држави.
3. (а) Примања која физичком лицу исплаћује држава уговорница или њена друштвено- политичка заједница опорезују се само у тој држави.
(б) Примања која физичком лицу исплаћује држава уговорница или њена друштвено- политичка заједница опорезују се само у другој држави уговорници ако је прималац који је обавио рад у тој другој држави резидент те државе уговорнице и под условом:
(i) да је држављанин те државе или
(ii) да није постао резидент те државе искључиво због обављања рада.
4. Примања која физичко лице оствари по основу запослења у вези са привредном делатношћу државе уговорнице или њене друштвено-политичке заједнице, опорезују се у складу са одредбама ст. 1. и 2. овог члана.
5. Примања која оствари физичко лице по основу запослења у Заједничком привредном представништву Југославије или Туристичком савезу Југославије опорезују се само у Југославији.
6. Примања остварена по основу запослења на броду или ваздухоплову у међународном саобраћају, могу се опорезовати у држави уговорници у којој се налази место стварне управе предузећа.
7. Одредбе овог члана не примењују се на доходак регулисан у члану 16. ст. 1. и 2, чл. 18. и 19.
Накнаде директора и накнаде остварене за рад у заједничким пословним одборима Члан 16.
1. Накнаде директора и слична примања која оствари резидент Југославије у својству члана одбора, директора или сличног органа друштва које је резидент Белгије, могу се опорезовати у Белгији.
2. Накнаде и слична примања која оствари резидент Белгије у својству члана заједничког пословног одбора друштва које је резидент Југославије, могу се опорезовати у Југославији.
3. Накнаде које лице на које се примењују ст. 1. или 2. овог члана остварује од друштва за своје редовне функције могу се опорезовати у складу са одредбама члана 15. ст. 1. или 2.
Уметници и спортисти Члан 17.
1. Изузетно од одредаба члана 14. и члана 15. ст. 1. и 2. доходак који од личних делатности остваре извођачи, као што су позоришни, филмски, радио и телевизијски уметници, музичари и спортисти, може се опорезивати у држави уговорници у којој су те делатности обављене.
2. Ако доходак од личних делатности извођача или спортисте не притиче лично извођачу или спортисти већ другом лицу, тај доходак, без обзира на одредбе чл. 7. и 14. и члана 15. ст. 1. и
2. може бити опорезован у држави уговорници у којој су обављене делатности извођача или спортисте.
3. Изузетно од одредаба ст. 1. и 2. овог члана, доходак који оствари извођач или спортиста резидент државе уговорнице од таквих личних делатности опорезоваће се само у тој држави ако су делатности обављене у другој држави у оквиру програма културне или спортске размене који су договориле обе државе уговорнице.
Пензије Члан 18.
1. Пензије и друга слична примања исплаћена резиденту државе уговорнице на основу ранијег запослења опорезују се само у држави уговорници чији је резидент прималац пензије.
2. (а) Изузетно од одредаба става 1. пензије и друга слична примања исплаћена физичком лицу из буџета или из посебних фондова државе уговорнице или њене друштвено-политичке заједнице опорезују се само у тој држави.
(б) Таква пензија опорезује се само у другој држави уговорници ако је прималац држављанин и резидент те државе.
3. Пензија коју физичко лице оствари по основу запослења у вези са привредном делатношћу једне државе уговорнице или њене друштвено-политичке заједнице опорезује се само у држави уговорници чији је резидент физичко лице.
Професори Члан 19.
1. Накнаде које прима професор, односно наставник који је резидент или је непосредно пре тога био резидент државе уговорнице, а посећује другу државу уговорницу у периоду од две године у сврхе бављења даљим студијама, односно ради истраживачког рада, односно наставе на универзитету или другој признатој образовној институцији, за такав рад не опорезују се у тој другој држави.
2. Одредбе става 1. овог члана не примењују се на доходак од истраживачког рада ако такав истраживачки рад није предузет у јавном интересу, већ првенствено ради личне користи једног или више лица.
Студенти, ученици усмереног образовања и приправници Члан 20.
1. Примања која студент, ученик усмереног образовања или приправник који је резидент друге државе уговорнице или је непосредно пре одласка у државу уговорницу био резидент друге државе уговорнице и који борави у првопоменутој држави уговорници искључиво ради образовања или обучавања, примања за издржавање, образовање или обучавање не опорезују се у тој држави, под условом да таква примања добија из извора изван те државе.
2. Изузетно од одредаба члана 14. и члана 15. ст. 1. и 2. доходак који оствари студент, ученик усмереног образовања или приправник из става 1. овог члана од делатности које обавља у држави уговорници у којој борави ради образовања или обучавања, не опорезује се у тој држави, осим ако тај доходак не прелази износ потребан за његово издржавање, образовање или обучавање.
Остали доходак Члан 21.
1. Делови дохотка резидента државе уговорнице, без обзира где настају, који нису изричито наведени у претходним члановима овог споразума, опорезују се само у тој држави.
2. Одредбе става 1. овог члана не примењују се ако прималац дохотка који је резидент државе уговорнице обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази или у тој другој држави обавља самосталне личне делатности из сталне базе која се у њој налази, а право или имовина на основу којих се доходак плаћа стварно су повезани са таквом сталном пословном јединицом или сталном базом. Тада се примењују одредбе члана 7. или члана 14, зависно од случаја.
IV. ОПОРЕЗИВАЊЕ ИМОВИНЕ Имовина
Члан 22.
1. Имовина која се састоји од непокретности може се опорезивати у држави уговорници у којој се налази.
2. Имовина која се састоји од покретности која представља део имовине намењен за пословање сталне пословне јединице предузећа или покретности која припада сталној бази која служи за обављање самосталних личних делатности, може се опорезовати у држави уговорници у којој се налази стална пословна јединица или стална база.
3. Бродови и ваздухоплови који се користе у међународном саобраћају, као и покретности које служе за коришћење бродова и ваздухоплова, опорезују се само у држави уговорници у којој се налази место стварне управе предузећа.
4. Сва остала имовина резидента државе уговорнице опорезује се само у тој држави.
V. ОТКЛАЊАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА Методи за отклањање двоструког опорезивања
Члан 23.
1. У Белгији, двоструко опорезивање се избегава на следећи начин:
(а) Ако резидент Белгије остварује доходак који се може опорезовати у Југославији у складу са Споразумом, а који не подлеже одредбама из подстава (б), или поседује делове имовине који се могу опорезовати у Југославији у складу са одредбама Споразума, Белгија изузима такав доходак и такве делове имовине од пореза али може, приликом обрачуна износа пореза на преостали доходак, односно имовину тог резидента, да примени пореску стопу која би била примењена на такав доходак, односно делови имовине нису били изузети.
б) За дивиденде које се опорезују сагласно члану 10. став 2. камату која се опорезује сагласно члану 11. ст. 2. или 7. и ауторске накнаде које се опорезују сагласно члану 12. ст. 2. или 7, утврђен сразмерни део у односу на страни порез, према одредби која постоји у белгијском
закону и према условима и стопи које такав закон предвиђа, одобрава се као кредит на такав доходак.
2. У Југославији, двоструко опорезивање се избегава на следећи начин:
(а) Ако резидент Југославије остварује доходак или поседује имовину који се, према одредбама овог споразума, могу опорезовати у Белгији, Југославији, у складу са одредбама под (б) овог споразума, изузима тај доходак или имовину од пореза, али може, приликом утврђивања пореза на остали доходак или осталу имовину тог лица, применити пореску стопу која би се применила да изузети доходак или имовина нису били тако изузети.
(б) Ако резидент Југославије остварује доходак који, у складу са одредбама чл. 10 , 11. и 12. може бити опорезован у Белгији, Југославија признаје као одбитак од пореза на доходак тог лица износ једнак порезу који је плаћен у Белгији. Тај одбитак не може бити већи од дела пореза који је обрачунат пре тог одбитка, а који одговара дохотку оствареном у Белгији.
VI. ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ Поступак споразумевања
Члан 24.
1. Ако резидент државе уговорнице сматра да мере једне или обе државе уговорнице доводе или могу довести до његовог опорезивања које није у складу са овим споразумом, он може, без обзира на правна средства предвиђена унутрашњим законима тих држава, да изложи свој случај надлежном органу државе уговорнице чији је резидент. Случај мора бити изложен у року од три године од првог обавештења о мери која омогућава опорезивање које није у складу са Споразумом.
2. Надлежни орган настоји, ако приговор сматра оправданим и ако није у могућности да сам дође до задовољавајућег решења, да случај реши споразумно са надлежним органом друге државе уговорнице ради избегавања опорезивања које није у складу са Споразумом.
Следећи члан 16. став 2. друга реченица МК примењује се на овј споразум:1
ЧЛАН 16. МК - ПОСТУПАК ЗАЈЕДНИЧКОГ ДОГОВАРАЊА
Постигнути договор примењује се без обзира на временска ограничења у унутрашњем закону [Држава уговорница].
3. Надлежни органи држава уговорница настојаће да споразумно отклоне тешкоће или нејасноће које настају у примени Споразума.
1У складу са чланом 35. став 4. МК, члан 16. МК, у односу на овај споразум, примењује се, за случај који је надлежном органу [Државе уговорнице] изложен 1. октобра или после првог октобра 2019. године, осим у случајевима који тог датума нису могли бити изложени у складу са овим споразумом, пре него што је измењен МК, без обзира на период опорезивања на који се случај односи.
Следећи члан 16. став 3. прва реченица МК примењује се на овј споразум:2
ЧЛАН 16. МК - ПОСТУПАК ЗАЈЕДНИЧКОГ ДОГОВАРАЊА
Надлежни органи [Држава уговорница] настоје да заједничким договором отклоне тешкоће или нејасноће које настају при тумачењу или примени [Споразума].
Следећи члан 16. став 3. друга реченица МК примењује се на овј споразум:3
ЧЛАН 16. МК - ПОСТУПАК ЗАЈЕДНИЧКОГ ДОГОВАРАЊА
Они се могу и заједнички саветовати ради отклањања двоструког опорезивања у случајевима који нису предвиђени [овим споразумом].
4. Надлежни органи држава уговорница опште непосредно ради примене овог споразума.
Размена обавештења Члан 25.
1. Надлежни органи држава уговорница размењују обавештења потребна за примену одредаба овог споразума и унутрашњих закона држава уговорница који се односе на порезе обухваћене овим споразумом, ако опорезивање које они регулишу није у супротности са овим споразумом. Размена обавештења није ограничена чланом 1 . Свако обавештење добијено од државе уговорнице сматра се тајном на исти начин као и обавештење добијено према домаћим законима те земље и може се саопштити само лицима или органима (укључујући судове и административна тела) који се баве разрезом или наплатом пореза, принудном, односно судском наплатом пореза или решавањем жалби на порезе који су предмет овог споразума. Таква лица, односно органи користиће ова обавештења само за такве сврхе. Та лица, односно органи могу саопштити те информације у јавном судском поступку, односно судској пресуди.
2. Одредбе става 1. овог члана не могу ни у овом случају да буду тумачене тако да једној од држава уговорница намећу обавезу да:
(а) предузима управне мере супротне законима или управној пракси те или друге државе уговорнице;
(б) даје податке који се не могу добити по законима или по уобичајеном управном поступку те или друге државе уговорнице;
(ц) даје обавештења чије би саопштење било супротно јавној политици (ordre public) или обавештења којима се открива трговински процес или, у односу на Белгију, трговинска,
2У складу са чланом 35. став 4. МК, члан 16. МК, у односу на овај споразум, примењује се, за случај који је надлежном органу [Државе уговорнице] изложен 1. октобра или после првог октобра 2019. године, осим у случајевима који тог датума нису могли бити изложени у складу са овим споразумом, пре него што је измењен МК, без обзира на период опорезивања на који се случај односи.
3У складу са чланом 35. став 4. МК, члан 16. МК, у односу на овај споразум, примењује се, за случај који је надлежном органу [Државе уговорнице] изложен 1. октобра или после првог октобра 2019. године, осим у случајевима који тог датума нису могли бити изложени у складу са овим споразумом, пре него што је измењен МК, без обзира на период опорезивања на који се случај односи.
пословна, индустријска, комерцијална или професионална тајна, а у односу на Југославију - пословна или службена тајна.
Дипломатски и конзуларни функционери Члан 26.
Одредбе овог споразума не односе се на пореске повластице дипломатских или конзуларних функционера предвиђене општим правилима међународног права или у одредбама посебних споразума.
Следећи члан 7. став 1. МК примењује се и има предност над одредбама овог споразума:
ЧЛАН 7. МК - СПРЕЧАВАЊЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ УГОВОРА
(Одредба о тесту основног разлога)
Изузетно од одредаба [Споразума] погодност из овог споразума не одобрава се у односу на део дохотка или имовине, ако се основано може закључити, узимајући у обзир све релевантне чињенице и околности, да је стицање погодности био један од основних разлога било којег аранжмана или трансакције који су непосредно или посредно резултирали том погодношћу, осим ако се установи да би одобравање те погодности у тим околностима било у складу са циљем и сврхом одговарајућих одредаба [Споразума].
VII. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Ступање на снагу
Члан 27.
1. Споразум се ратификује и ратификациони инструменти се размењују у Брислу.
2. Споразум ступа на снагу тридесетог дана од датума размене ратификационих инструмената, а његове одредбе се примењују:
(а) у Белгији:
(i) у односу на порезе по обустави на доходак који се кредитира, односно плаћа на дан или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој је извршена размена ратификационих инструмената;
(ii) у односу на порезе, осим пореза по обустави, на доходак сваког обрачунског периода који се завршава на дан тридесет првог децембра или после тридесет првог децембра у календарској години која непосредно следи годину у којој је извршена размена ратификационих инструмената;
(б) у Југославији:
у односу на порезе за сваку пореску годину која почиње на дан првог јануара или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој је извршена размена ратификационих инструмената.
Престанак важења Члан 28.
Овај споразум остаје на снази неограничено време, али свака држава уговорница може на дан тридесетог јуна или пре тридесетог јуна сваке календарске године, после пете године од датума размене ратификационих инструмената, да дипломатским каналима достави другој држави уговорници писмено обавештење о престанку важења и, у том случају, овај споразум престаје да се примењује;
(а) у Белгији:
(i) у односу на порезе по одбитку на доходак који се кредитира, односно плаћа на дан првог јануара или после првог јануара у календарској години која непосредно следи годину у којој је дато обавештење о престанку важења;
(ii) у односу на порезе, осим пореза по одбитку, на доходак сваког обрачунског периода који почиње на дан првог јануара или после првог јануара у календарској години која непосредно следи годину којој је дато обавештење о престанку важења;
(б) у Југославији:
у односу на порезе за сваку пореску годину која почиње на дан првог јануара или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој је дато обавештење о престанку важења.
У потврду чега су доле потписани, прописно за то овлашћени, потписали овај споразум.
Сачињено 21. новембра 1980. године у Београду, у два изворна примерка на енглеском језику.
За Социјалистичку Федеративну Републику Југославију Xxxxx Xxxxxx, с. р.
За Xxxxxxxxx Xxxxxxx Xxxxxx Xxxxxxxxxx, с. р.
ПРОТОКОЛ
У часу потписивања Споразума између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Краљевине Белгије о избегавању двоструког опорезивања дохотка и имовине, доле потписани су се сагласили да следеће одредбе чине саставни део поменутог споразума:
1. Израз "дивиденде" обухвата доходак од инвестираног капитала који примају чланови белгијских компанија које нису компаније са акционарским капиталом када је, према белгијском закону, такав доходак опорезив на исти начин као и дивиденде.
2. У случају да дође до измена југословенских закона које дозвољавају преношење губитака који су се појавили код предузећа, надлежни органи обе државе уговорнице извршиће консултације у смислу сачињавања таквих допуна Споразума које сматрају одговарајућим ради избегавања двоструког одбијања таквих губитака за пореске сврхе.
У потврду чега су доле потписани, прописно за то овлашћени, потписали овај протокол.
Сачињено у Београду, 21. новембра 1980. године у два изворна примерка на енглеском језику.
За Социјалистичку Федеративну Републику Југославију Xxxxx Xxxxxx, с. р.
За Xxxxxxxxx Xxxxxxx Xxxxxx Xxxxxxxxxx, с. р.