https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0 _%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0#/media/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0% BA%D0%B0:EC-EU-enlargement_animation.gif

Европска унија-развој и карактеристике

Европска унија представља наднационалну заједницу 27 (тренутно) држава Европе. Унија своје корене води од Европске економске заједнице основане Римским уговором 1957. од стране шест европских држава. Од тада се Европска заједница проширила придруживањем нових држава-чланица и стекла већу моћ. Ова заједница је оформљена под садашњим именом Уговором о Европској унији (више познатим под именом Мастрихтски споразум) 1992. године. Лисабонским споразумом потписаним децембра 2007. предвиђена је измена садашњих споразума како би се кориговале политичке и правне структуре Европске уније. Процес ратификације Лисабонског споразума завршен је у новембру 2009. године.

Европска унија ствара јединствено тржиште путем система закона који се примењује у свим државама чланица, што гарантује слободан проток људи, роба, услуга и капитала. Она задржава заједничку трговинску политику, пољопривредну политику и политика у области рибарства и регионалног развоја. Европска унија је 2002. увела заједничку валуту евро, коју је до сада усвојило 18 држава чланица.

ЕУ је дефинисана као:

Са скоро 500 милиона становника Европска унија има 31% удела у светском номиналном бруто домаћем производу (15,8 билиона америчких долара) у 2007. Унија представља своје чланице у Светској трговинској организацији и посматрач је на самитима Групе 8 и Уједињених нација. 21 чланица Европске уније је и чланица НАТО пакта. Важне институције Европске уније су Европска комисија, Европски парламент, Савет Европске уније, Европски савет, Европски суд правде и Европска централна банка. Грађани Европске уније своје представнике у Европском парламенту бирају сваких 5 година.

Историја Европске уније представља временски период који почиње 1952. оснивањем прве велике европске наднационалне економске заједнице — Европске заједнице за угаљ и челик. У Европи су 1958. основане још две наднационалне заједнице — Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију, које су се 1967. заједно са Европском заједницом за угаљ и челик ујединиле у Европске заједнице. Године 1993. Европска економска заједница је, поставши један од три стуба Европске уније, ушла у њен састав као Европска заједница, а десет година касније, истеком Уговора из Париза, и функције Европске заједнице за угаљ и челик су постале део надлежности Европске заједнице, а самим тим и ЕУ. Европска заједница за атомску енергију је наставила да постоји као самостална наднационална организација.

Од свог настанка, па до данашњих дана, Европска унија је расла и развијала се. 

xxxxx://xx.xxxxxxxxx.xxx/xx-xx/%X0%00%X0%X0%X0%00%X0%XX%X0%XX%X0%00%X0%XX%X0%X0_%X0%00%X0%XX%X0%X0%X0%00%X0%X0#/xxxxx/%X0%00%X0%X0%X0%00%X0%XX%X0%00%X0%X0%X0%XX%X0%X0:XX-XX-xxxxxxxxxxx_xxxxxxxxx.xxx



Функционисање Европске уније

Европска унија има неколико институција:

Постоји још много тела задужена за спровођење објективне политике и правде. То су Агенције Европске уније.

Поред тога, постоје и саветодавна тела, међу којима су:

Европски парламент једина је парламентарна институција ЕУ. Заједно са Xxxxxxx ЕУ чини дводому законодавну власт ЕУ. Парламент и Савет чине највише законодавно тело унутар Уније. Међутим, њихове моћи су ограничене на овлашћења која су земље чланице пренеле на Европску заједницу. Стога Парламент има мало утицаја на области политике које су земље чланице задржале, или су унутар друга два од три стуба Европске уније. Европски парламент нема право законодавне иницијативе, и иако је он „прва институција“ Европске уније. Од 1970. године, Европски парламент, заједно са Xxxxxxx, има контролу над буџетом ЕУ, и на крају процедуре, усваја буџет у целини. Парламент такође врши демократски надзор над Европском комисијом, укључујући и право вета над постављењем Председника и целокупног састава Комисије, као и право изгласавања неповерења Комисији. ЕП практикује и политички надзор над свим другим институцијама Уније. арламент се бира на непосредним изборима са универзалним бирачким правом, сваких пет година од 1979. Избори за Европски парламент одржавају се у свакој држави чланици посебно, независно (мада понекад истовремено) од националних или локалних избора. У Парламенту су представници више великих свеевропских политичких групација, као и најважнијих политикчих странака земаља чланица. Седиште Европског парламента је у Стразбуру, где се и одржавају редовне месечне пленарне, гласачке, четвородневне седнице.

Савет Европске уније или Савет министара Европске уније је главни орган за доношење одлука у Европској унији. Оличење је земаља чланица, чије представнике окупља регуларно на министарском нивоу.

На основу дневног реда, Савет се састаје у различитом саставу: инострани послови, финансије, образовање, телекомуникације итд.

Савет има известан број обавеза:

  1. Он је законодавни орган Уније; за широк домен питања, практикује ту законодавну моћ заједно са Европским парламентом;

  2. Координира економским смеровима земаља чланица;

  3. Закључује, у име ЕУ, међународне договоре са једном или више држава или међународних организација;

  4. Заједно са Парламентом, руководи буџетом;

  5. Xxxxxx одлуке потребне за утврђивање и спровођење заједничке међународне и безбедносне политике, на основу општих регулација које је донео Савет Европе;

  6. Координира активностима земаља чланица и усваја мерила у полицијској и правосудној сарадњи у питањима криминала

Седиште Савета је у Бриселу.

Европски савет је састанак председника држава или председника влада држава чланица Европске уније, министара спољних послова, као и председника Европске комисије. Министри спољних послова и председник Европске комисије имају само саветодавну функцију. Одлуке Европског савета су обавезујуће за институције Европске уније. Савет има моћ да одређује политички смер Европске уније.

Европска комисија (ЕК; енгл. European Commission (EC)) је извршни орган Европске уније, својеврсна Влада Европске уније. Уз Европски парламент и Савет Европске уније представља један од три главне институције које управљају Унијом. Председник и чланови Комисије се бирају од стране земаља чланица пошто су претходно одобрени од стране Европског парламента.

Комисија је извршни орган институционалног система Уније:

  1. Има право да даје нацрте закона и потом их представи Парламенту и Xxxxxx;

  2. Као Унијино извршно тело, одговорно је за имплементирање Европског законодавства (директиве, регулације, одлуке), буџет и програме усвојене од стране Парламента и Савета;

  3. Понаша се као чувар Поступака и, заједно са Xxxxx правде, уверава се да се закон Заједнице правилно примењује;

  4. Представља Унију на међународној сцени и преговара око међународних договора, углавном на пољу размене и сарадње.

Чланове предлажу владе земаља чланица, свака по једног, али од њих се очекује да делују независно — независно од других утицаја, као на пример влада које су их поставиле на место комесара.

Суд правде Европске уније или Европски суд правде води рачуна да су закони Заједнице сагласно интерпретирани и ефективно примењени. Има судску надлежност у споровима између земаља чланица, институција ЕУ, послова и појединаца. Суд првог степена је придружен од 1989. године. Суд се састоји од 28 судија, а седиште суда је у Луксембургу.

Европска централна банка формира и имплементира Европску монетарну политику. Поред тога, управља операцијама међународне размене и омогућује несметан рад платних система. Основана је 30. јуна 1998. године и наследила Европски монетарни институт. Од 1. јануара 1999. године је преузела све надлежности за примену европске монетарне политике која је одређена од стране Европског система централних банака. Циљ ЕЦБ је одржавање платне моћи и инфлација мања од 2% у еврозони. ЕЦБ контролише понуду новца на тржишту као и статистике цена трговачких производа и услуга према којима оцењује ризико монетарне стабилности. Позната је по томе што одређује камату у еврозони. Концепт Евросистема је да ни ЕЦБ нити националне централне банке у еврозони не дозвољавају никаква политичка мешања у монетарну политику. 

Европска инвестициона банка (ЕИБ) је финансијска институција Европске уније. Финансира инвестиционе пројекте који доприносе балансираном развоју Уније. Акционари ЕИБ су земље чланице Европске уније. Пројекти које банка финансира морају да имају циљеве развоја Европске уније:

  • развој европских индустрија,

  • развој малих предузећа,

  • стварање прекоевропских мрежа (транспорт, телекомуникације, енергија),

  • подршка информационим технологијама,

  • заштита природне околине,

  • побољшање здравља и образовања.

Такође од тих пројекта морају да профитирају најнеразвијене регије. Пројекти морају да привуку даље изворе инвестиција.

ЕИБ је главни акционар у Европском инвестиционом фонду (ЕИФ). ЕИФ је створен 1994. како би омогућио развој малих и средњих предузећа. Финансијска средства се дају путем посредника и државних институција. ЕИФ делује осим на територији Европске уније на територији Европске слободне трговинске зоне (енгл. EFTA) Лихтенштајн, Исланду и Норвешкој.

ЕИБ је аутономна институција. Она ради према могућностима капиталних тржишта. Поред тога сарађује са свим институцијама Европске уније. Чланови ЕИБ имају могућности да присуствују седницама и састанцима свих институција Уније.

















Document Metadata

Filed: March 23rd, 2020