Contract
У Г О В О Р ИЗМЕЂУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И
ЈАПАНА
О ОТКЛАЊАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА У ОДНОСУ НА ПОРЕЗЕ НА ДОХОДАК
И СПРЕЧАВАЊУ ПОРЕСКЕ ЕВАЗИЈЕ И ИЗБЕГАВАЊА
РЕПУБЛИКА СРБИЈА И
ЈАПАН
Са жељом да даље развијају своје економске односе и да појачају своју сарадњу у пореској материји,
У намери да закључе уговор о отклањању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак, без стварања могућности за неопорезивање или снижено опорезивање кроз пореску евазију или избегавање (укључујући и злоупотребу уговора, у циљу добијања олакшица предвиђених овим уговором, у посредну корист резидената трећих јурисдикција),
Споразумеле су се о следећем:
Члан 1.
ЛИЦА НА КОЈА СЕ ПРИМЕЊУЈЕ УГОВОР
1. Овај уговор примењује се на лица која су резиденти једне или обе државе уговорнице.
2. Овај уговор не утиче на право државе уговорнице да опорезује своје резиденте, осим у односу на погодности одобрене у складу са чланом 9. став 2. и чл. 19, 20, 23, 24, 25. и 27. овог уговора.
Члан 2.
ПОРЕЗИ НА КОЈЕ СЕ ПРИМЕЊУЈЕ УГОВОР
1. Овај уговор примењује се на порезе на доходак које заводи држава уговорница или њене политичке јединице или јединице локалне самоуправе, независно од начина наплате.
2. Порезима на доходак сматрају се сви порези који се заводе на укупан доходак или на делове дохотка, укључујући порезе на добитак од отуђења било које имовине, порезе на укупне износе зарада које исплаћују предузећа, као и порезе на прираст имовине.
3. Порези на које се примењује овај уговор су:
(1) у Јапану:
(I) порез на доходак;
(II) корпорацијски порез;
(III) посебан порез за реконструкцију;
(IV) локални корпорацијски порез; и
(V) локални порези на становнике. (у даљем тексту: „ јапански порез”);
2) у Србији:
(I) порез на добит правних лица;
(II) порез на доходак грађана.
(у даљем тексту: „српски порез”).
4. Овај уговор примењује се и на исте или битно сличне порезе који се после датума потписивања овог уговора заведу поред или уместо постојећих пореза. Надлежни органи држава уговорница обавештавају једни друге о значајним променама извршеним у њиховим пореским законима.
Члан 3.
ОПШТЕ ДЕФИНИЦИЈЕ
1. За потребе овог уговора, осим ако контекст не захтева другачије:
(1) изрази „држава уговорница” и „друга држава уговорница” означавају Јапан или Србију, зависно од смисла;
(2) израз „Јапан”, употребљен у географском смислу, означава целокупну територију Јапана, укључујући његово територијално море, на којој су на снази закони који се односе на јапански порез, као и сва подручја изван његовог територијалног мора, укључујући његово морско дно и подземље, над којом Јапан има суверена права у складу са међународним правом и на којој су на снази закони који се односе на јапански порез;
(3) израз „Србија” означава Републику Србију, а употребљен у географском смислу означава територију Републикe Србијe;
(4) израз „лице” обухвата физичко лице, компанију и свако друго друштво лица;
(5) израз „компанија” означава правно лице или било који ентитет који се сматра правним лицем за пореске сврхе;
(6) изрази „предузеће државе уговорнице” и „предузеће друге државе уговорнице” означавају предузеће којим управља резидент државе уговорнице, односно предузеће којим управља резидент друге државе уговорнице;
(7) израз „међународни саобраћај” означава саобраћај бродом или ваздухопловом, осим ако се саобраћај обавља бродом или ваздухопловом искључиво између места у држави уговорници, а предузеће које користи брод или ваздухополов није предузеће те државе уговорнице;
(8) израз „надлежан орган” означава:
(I) у Јапану, министра финансија или његовог овлашћеног представника; и
(II) у Србији, Министарство финансија или његовог овлашћеног Представника;
(9) израз „држављанин”, у односу на државу уговорницу, означава:
(I) физичко лице које има држављанство те државе уговорнице; и
(II) правно лице, партнерство или удружење које такав статус има на основу законодавства важећег у држави уговорници;
(10) израз „признати пензијски фонд” државе уговорнице, означава ентитет или аранжман основан на основу закона те државе уговорнице који се, према пореским законима те државе уговорнице сматра посебним лицем и:
(I) који је основан и који послује искључиво или скоро искључиво ради управљања или обезбеђивања пензијских погодности, као и помоћних и повремених погодности или других сличних накнада физичким лицима и који је, као такав, регулисала та држава уговорница, или једна од њених политичких јединица или јединица локалне самоуправе; или
(II) који је основан и који послује искључиво или скоро искључиво ради инвестирања средстава у корист других признатих пензијских фондова те државе уговорнице.
Ако би ентитет или аранжман који је основан на основу закона државе уговорнице, у складу са подтачком (I) или (II) представљао
признати пензијски фонд и ако би се, према пореским законима те државе уговорнице, сматрао посебним лицем, за потребе овог уговора, сматраће се, посебним лицем које се, као такво сматра према пореским законима те државе уговорнице, а целокупна имовина и доходак ентитета или аранжмана сматраће се као имовина коју поседује или доходак који оствари то посебно лице, а не неко друго лице.
2. Када држава уговорница примењује овај уговор, сваки израз који у њему није дефинисан има значење, осим ако контекст не захтева другачије или су се надлежни органи, у складу са одредбама члана 25. овог уговора, договорили о другачијем значењу, према закону те државе уговорнице за потребе пореза на које се Уговор примењује и значење према важећим пореским законима које примењује та држава уговорница има предност у односу на значење које том изразу дају други закони те државе уговорнице.
Члан 4.
РЕЗИДЕНТ
1. Израз „резидент државе уговорнице”, за потребе овог уговора, означава лице које, према законима те државе уговорнице, подлеже опорезивању у тој држави уговорници по основу свог пребивалишта, боравишта, места главне канцеларије, места управе или другог мерила сличне природе, и укључује ту државу уговорницу, њену политичку јединицу или јединицу локалне самоуправе, као и признати пензијски фонд те државе уговорнице. Овај израз не обухвата лице које у тој држави уговорници подлеже опорезивању само за доходак из извора у тој држави уговорници.
2. Ако је, према одредбама става 1. овог члана, физичко лице резидент обе државе уговорнице, његов се статус одређује на следећи начин:
(1) сматра се да је резидент само државе уговорнице у којој има стално место становања; ако има стално место становања у обе државе, уговорнице сматра се да је резидент само државе уговорнице са којом су његове личне и економске везе тешње (средиште животних интереса);
(2) ако не може да се одреди у којој држави уговорници има средиште животних интереса или ако ни у једној држави уговорници нема стално место становања, сматра се да је резидент само државе уговорнице у којој има уобичајено место становања;
(3) ако има уобичајено место становања у обе државе уговорнице или га нема ни у једној од њих, сматра се да је резидент само државе уговорнице чији је држављанин;
(4) ако је држављанин обе државе уговорнице или ниједне од њих, надлежни органи држава уговорница решиће питање заједничким договором.
3. Ако је, према одредбама става 1. овог члана лице, осим физичког, резидент обе државе уговорнице, надлежни органи држава уговорница настоје да заједничким договором одреде државу уговорницу чијим резидентом се сматра то лице за потребе овог уговора, имајући у виду његово место главне канцеларије, место стварне управе, место у којем је оно основано или на други начин конституисано, или било које друге важне чиниоце. У одсуству таквог договора, то лице нема право на било коју олакшицу или изузимање од пореза предвиђено овим уговором.
Члан 5.
СТАЛНА ПОСЛОВНА ЈЕДИНИЦА
1. Израз „стална пословна јединица”, за потребе овог уговора, означава стално место преко кога предузеће потпуно или делимично обавља пословање.
2. Под изразом „стална пословна јединица” подразумева се нарочито:
(1) седиште управе;
(2) огранак;
(3) пословница;
(4) фабрика;
(5) радионица; и
(6) рудник, извор нафте или гаса, каменолом или друго место вађења, природних богатстава.
3. Градилиште или грађевински или инсталациони рад чини сталну пословну јединицу само ако траје дуже од 12 месеци;
4. Изузетно од претходних одредаба овог члана, под изразом „стална пословна јединица” не подразумева се:
(1) коришћење објеката и опреме искључиво у сврхе ускладиштења или излагања добара или робе која припада предузећу;
(2) одржавање залихе добара или робе која припада предузећу искључиво у сврху ускладиштења или излагања;
(3) одржавање залихе добара или робе која припада предузећу искључиво са сврхом да је друго предузеће преради;
(4) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху куповине добара или робе или прибављања обавештења за предузеће;
(5) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху обављања, за предузеће, било које делатности која није наведена у тач. (1) до
(4) овог става, под условом да je та делатност није припремног или помоћног карактера; или
(6) одржавање сталног места пословања искључиво у сврху делатности наведених у тач. (1) до (5) овог става у било којој комбинацији под условом, да је укупна делатност сталног места пословања која настаје из ове комбинације припремног или помоћног карактера.
5. Став 4. овог члана не примењује се на стално место пословања које предузеће користи или одржава ако, исто предузеће или са њим блиско повезано предузеће обавља пословање на истом месту или на другом месту у истој држави уговорници и:
(1) то, или друго место, у складу са одредбама овог члана, представља сталну пословну јединицу предузећа или са њим блиско повезаног предузећа, или
(2) укупна делатност која настаје из комбинације делатности које, на истом месту, обављају два предузећа или, на два места, обавља исто предузеће или са њим блиско повезана предузећа, није припремног или помоћног карактера,
под условом да пословне делатности које, на истом месту, обављају два предузећа или, на два места, обавља исто предузеће или са њим блиско повезана предузећа, представљају комплементарне функције које су део једног истог пословања.
6. Изузетно од одредаба ст. 1. и 2. овог члана али, у складу са одредбама става 7. овог члана, када лице ради у држави уговорници у име предузећа и, уобичајено, закључује уговоре или, уобичајено, игра главну улогу, што доводи до закључења уговора које предузеће, без суштинских измена, рутински закључује, а ти уговори су:
(1) у име предузећа; или
(2) за пренос власништва, или за доделу права на коришћење имовине у власништву тог предузећа или коју то предузеће има право да користи; или
(3) за пружање услуга од стране тог предузећа,
сматра се да то предузеће има сталну пословну јединицу у тој држави уговорници у односу на све делатности које то лице обавља за предузеће, осим ако су делатности тог лица ограничене на делатности наведене у ставу 4. овог члана које, ако би се обављале преко сталног места пословања (осим сталног места пословања на које се примењује став 5. овог члана) не би ово стално место пословања чиниле сталном пословном јединицом према одредбама става 4. овог члана.
7. Став 6. овог члана не примењује се када лице, које у држави уговорници ради у име предузећа друге државе уговорнице, обавља пословање у првопоменутој држави уговорници као независни агент а, за предузеће, ради у оквиру тог редовног пословања. Када, међутим, лице ради искључиво или скоро искључиво у име једног или више предузећа са којима је блиско повезано, то лице се, у односу на било које такво предузеће, не сматра независним агентом у смислу значења из овог става.
8. Чињеница да компанија која је резидент државе уговорнице контролише или је под контролом компаније која је резидент друге државе уговорнице или која обавља пословање у тој другој држави уговорници (преко сталне пословне јединице или на други начин) сама по себи није довољна да се једна компанија сматра сталном пословном јединицом друге компаније.
9. За потребе овог члана, лице или предузеће је блиско повезано са предузећем ако, на основу свих релевантних чињеница и околности, једно има контролу над другим или, обоје контролишу иста лица или предузећа. У сваком случају, сматра се да је лице или предузеће блиско повезано са предузећем ако, поседује непосредно или посредно више од 50 одсто стварних интереса у другом (или, у случају компаније, више од 50 одсто укупних гласова и вредности акција компаније или стварних интереса у капиталу компаније) или ако друго лице или предузеће поседује непосредно или посредно више од 50 одсто стварних интереса (или, у случају компаније, више од 50 одсто укупних гласова и вредности акција компаније или стварних интереса у капиталу компаније) у лицу и предузећу или у два предузећа.
Члан 6.
ДОХОДАК ОД НЕПОКРЕТНОСТИ
1. Доходак који резидент државе уговорнице оствари од непокретности (укључујући доходак од пољопривреде или шумарства) која се налази у другој држави уговорници може се опорезивати у тој другој држави уговорници.
2. Израз „непокретност” има значење према закону државе уговорнице у којој се односна непокретност налази. Овај израз у сваком случају обухвата припатке непокретности, сточни фонд и опрему која се користи у пољопривреди и шумарству, права на која се примењују одредбе општег закона о земљишној
својини, плодоуживање непокретности и права на променљива или стална плаћања као накнаде за искоришћавање или за право на искоришћавање минералних налазишта, извора и других природних богатстава; бродови и иваздухоплови не сматрају се непокретностима.
3. Одредба става 1. овог члана примењује се на доходак који се оствари непосредним коришћењем, изнајмљивањем или другим начином коришћења непокретности.
4. Одредбе ст. 1. и 3. овог члана примењују се и на доходак од непокретности предузећа и на доходак од непокретности која се користи за обављање самосталних личних делатности.
Члан 7.
ДОБИТ ОД ПОСЛОВАЊА
1. Добит предузећа државе уговорнице опорезује се само у тој држави уговорници, осим ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази. Ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице, добит предузећа може се опорезивати у тој другој држави уговорници, али само до износа који се приписује тој сталној пословној јединици.
2. Зависно од одредбе става 3. овог члана, када предузеће државе уговорнице обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази, у свакој држави уговорници се тој сталној пословној јединици приписује добит коју би могла да оствари да је била одвојено и посебно предузеће које се бави истим или сличним делатностима, под истим или сличним условима и да је пословала потпуно самостално са предузећем чија је стална пословна јединица.
3. При одређивању добити сталне пословне јединице, као одбици признају се трошкови који су учињени за потребе сталне пословне јединице, укључујући трошкове управљања и опште административне трошкове, било у држави уговорници у којој се налази стална пословна јединица или на другом месту.
4. Сталној пословној јединици не приписује се добит ако та стална пословна јединица само купује добра или робу за предузеће.
5. За потребе претходних ставова, добит која се приписује сталној пословној јединици одређује се истом методом из године у годину, осим ако постоји оправдан и довољан разлог да се поступи друкчије.
6. Када добит обухвата делове дохотка који су регулисани посебним члановима овог уговора, одредбе овог члана не утичу на одредбе тих чланова.
Члан 8.
МЕЂУНАРОДНИ САОБРАЋАЈ
1. Добит предузећа државе уговорнице од обављања међународног саобраћаја бродовима или ваздухопловима опорезује се само у тој држави уговорници.
2. Изузетно од одредаба члана 2. овог уговора, предузеће државе уговорнице, у односу на обављање међународног саобраћаја бродовима или ваздухопловима, изузима се, у случају предузећа Србије, од јапанског пореза на пословне активности предузећа као и, у случају предузећа Јапана, од било којег пореза сличног јапанском порезу на пословне активности предузећа који се, после датума потписивања овог уговора заведе у Србији.
3. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примењују се и на добит од учешћа у пулу, заједничком пословању или међународној пословној агенцији.
Члан 9.
ПОВЕЗАНА ПРЕДУЗЕЋА
1. Ако
(1) предузеће државе уговорнице учествује непосредно или посредно у управљању, контроли или имовини предузећа друге државе уговорнице, или
(2) иста лица учествују непосредно или посредно у управљању, контроли или имовини предузећа државе уговорнице и предузећа друге државе уговорнице
и ако су и у једном и у другом случају, између та два предузећа, у њиховим трговинским или финансијским односима, договорени или наметнути услови који се разликују од услова који би били договорени између независних предузећа, добит коју би, да нема тих услова, остварило једно од предузећа, али је због тих услова није остварило, може се укључити у добит тог предузећа и сходно томе опорезовати.
2. Ако држава уговорница укључује у добит предузећа те државе уговорнице добит за коју је предузеће друге државе уговорнице опорезовано у тој другој држави уговорници, и сходно томе је опорезује, и ако је тако укључена добит она добит коју би предузеће првопоменуте државе уговорнице остварило да су услови договорени између та два предузећа били они услови које би договорила независна предузећа, та друга држава уговорница врши одговарајућу корекцију износа пореза који је у њој утврђен на ту добит. Приликом вршења те корекције, водиће се рачуна о осталим одредбама овог уговора и, ако је то потребно, надлежни органи држава уговорница међусобно ће се консултовати.
Члан 10.
ДИВИДЕНДЕ
1. Дивиденде које исплаћује компанија резидент државе уговорнице резиденту друге државе уговорнице могу се опорезивати у тој другој држави уговорници.
2. Дивиденде које исплаћује компанија која је резидент државе уговорнице могу се опорезивати и у тој држави уговорници, у складу са законима те државе уговорнице, али ако је стварни власник дивиденди резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може бити већи од:
(1) 5 одсто бруто износа дивиденди ако је стварни власник компанија која, у току периода од 365 дана који укључује датум утврђивања права на дивиденде (ради израчунавања тог периода, не узимају се у обзир промене власништва које би непосредно произилазиле из корпоративне реорганизације, као што су спајање или раздвајање компаније која поседује акције компаније која исплаћује дивиденде или спајање или раздвајање компаније која исплаћује дивиденде) непосредно има најмање 25 одсто:
(I) у случају када је компанија која исплаћује дивиденде резидент Јапана, гласачких права те компаније;
(II) у случају када је компанија која исплаћује дивиденде резидент Србије, капитала те компаније;
(2) 10 одсто бруто износа дивиденди у свим другим случајевима.
3. Изузетно од одредаба става 2. овог члана, дивиденде које се у држави уговорници чији је резидент компанија која исплаћује дивиденде, компанији која исплаћује дивиденде могу одбити приликом обрачуна опорезивог дохотка, могу се опорезивати у тој држави уговорници, у складу са законима те државе уговорнице, али ако је стварни власник дивиденди резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може бити већи од 10 одсто бруто износа дивиденди.
4. Одредбе ст. 2. и 3. овог члана НЕ утичу на опорезивање добити компаније из које се дивиденде исплаћују.
5. Израз „дивиденде”, у овом члану, означава доходак од акција или других права учешћа у добити која нису потраживања дуга, као и доходак од других права компаније који је порески изједначен са дохотком од акција у законима државе уговорнице чији је резидент компанија која врши расподелу.
6. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако стварни власник дивиденди, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници чији је резидент компанија која исплаћује дивиденде, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави уговорници или обавља у тој другој држави уговорници самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој држави уговорници, а акције на основу којих се дивиденде исплаћују стварно припадају тој сталној пословној јединици или сталној бази. У том случају примењују се, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог уговора.
7. Ако компанија која је резидент државе уговорнице остварује добит или доходак из друге државе уговорнице, та друга држава уговорница не може да заведе порез на дивиденде које исплаћује компанија, осим ако су те дивиденде исплаћене резиденту те друге државе уговорнице или ако акције на основу којих се дивиденде исплаћују стварно припадају сталној пословној јединици или сталној бази која се налази у тој другој држави уговорници, нити да нерасподељену добит компаније опорезује порезом на нерасподељену добит компаније, чак и ако се исплаћене дивиденде или нерасподељена добит у потпуности или делимично састоје од добити или дохотка који су настали у тој другој држави уговорници.
Члан 11. КАМАТА
1. Камата која настаје у држави уговорници а исплаћује се резиденту друге државе уговорнице може се опорезивати у тој другој држави уговорници.
2. Камата која настаје у држави уговорници може се опорезивати и у тој држави уговорници, у складу са законима те државе, али ако је стварни власник камате резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може бити већи од 10 одсто бруто износа камате.
3. Изузетно од одредбе става 2. овог члана, камата која настаје у држави уговорници опорезује се само у другој држави уговорници ако:
(1) камату стварно поседује та друга држава уговорница, њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе, централна банка те друге државе уговорнице или било која институција коју у потпуности поседује та друга држава уговорница или њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе;
(2) камату стварно поседује резидент те друге државе уговорнице по основу потраживања које гарантује, обезбеђује, или посредно финансира та друга држава уговорница, њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе, централна банка те друге државе уговорнице или било која институција коју у потпуности поседује та
друга држава уговорница или њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе.
4. Израз „камата”, у овом члану, означава доходак од потраживања дуга сваке врсте, независно од тога да ли су обезбеђена залогом и да ли се на основу њих стиче право на учешће у добити дужника, а нарочито доходак од државних хартија од вредности и доходак од обвезница или записа, укључујући премије и награде на такве хартије од вредности, обвезнице или записе, као и остали доходак који је порески изједначен са дохотком од позајмљеног новца у законима државе уговорнице у којој доходак настаје. Доходак регулисан у члану 10. овог уговора и казнена камата не сматрају се каматом за сврхе овог члана.
5. Одредбе ст. 1, 2. и 3. овог члана не примењују се ако стварни власник камате, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој камата настаје, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави уговорници или ако обавља у тој другој држави самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој држави уговорници, а потраживање дуга на које се плаћа камата је стварно повезано с том сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се примењују, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог уговора.
6. Сматра се да камата настаје у држави уговорници када је исплатилац камате резидент те државе уговорнице. Када лице које плаћа камату, без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице, има у тој држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу у вези са којом је повезан дуг на који се плаћа камата, а ту камату сноси та стална пословна јединица или стална база, сматра се да камата настаје у држави уговорници у којој се налази стална пословна јединица или стална база.
7. Ако износ камате, због посебног односа између платиоца камате и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду потраживање дуга за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца камате и стварног власника, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају вишак плаћеног износа опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.
Члан 12.
АУТОРСКЕ НАКНАДЕ
1. Ауторске накнаде које настају у држави уговорници а исплаћују се резиденту друге државе уговорнице, могу се опорезивати у тој другој држави уговорници.
2. Ауторске накнаде које настају у држави уговорници могу се опорезивати и у тој држави уговорници, у складу са законима те државе уговорнице, али ако је
стварни власник ауторских накнада резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може бити већи од:
(1) 5 одсто бруто износа ауторских накнада за коришћење или за право коришћења ауторског права на књижевно, уметничко или научно дело, укључујући биоскопске филмове;
(2) 10 одсто бруто износа ауторских накнада за коришћење или за право коришћења патента, заштитног знака, нацрта или модела, плана, тајне формуле или поступка, за коришћење или за право коришћења индустријске, комерцијалне или научне опреме или за обавештења која се односе на индустријска, комерцијална или научна искуства.
3. Израз „ауторске накнаде”, у овом члану, означава плаћања било које врсте која су примљена као накнада за коришћење или за право коришћења ауторског права на књижевно, уметничко или научно дело, укључујући биоскопске филмове, или патента, заштитног знака, нацрта или модела, плана, тајне формуле или поступка, за коришћење или за право коришћења индустријске, комерцијалне или научне опреме или за обавештења која се односе на индустријска, комерцијална или научна искуства.
4. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако стварни власник ауторских накнада, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој ауторске накнаде настају, преко сталне пословне јединице која се налази у тој другој држави уговорници или у тој другој држави уговорници обавља самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој другој држави уговорници, а право или имовина на основу којих се ауторске накнаде плаћају стварно припадају тој сталној пословној јединици или сталној бази. У том случају примењују се, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог уговора.
5. Сматра се да ауторске накнаде настају у држави уговорници када је исплатилац резидент те државе уговорнице. Када лице које плаћа ауторске накнаде, без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице, има у држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу у вези са којом је настала обавеза плаћања ауторских накнада, а те ауторске накнаде падају на терет те сталне пословне јединице или сталне базе, сматра се да ауторске накнаде настају у држави у којој се налази стална пословна јединица или стална база.
6. Ако износ ауторских накнада, због посебног односа између платиоца и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду коришћење, право или информацију за које се оне плаћају, прелази износ који би био уговорен између платиоца и стварног власника да таквог односа нема, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа
нема. У том случају вишак плаћеног износа опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.
Члан 13.
КАПИТАЛНИ ДОБИТАК
1. Добитак који оствари резидент државе уговорнице од отуђења непокретности наведене у члану 6. овог уговора, а која се налази у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави уговорници.
2. Добитак од отуђења било које имовине, осим непокретности наведене у члану
6. овог уговора, која чини део пословне имовине сталне пословне јединице коју предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници или од покретних ствари које припадају сталној бази коју користи резидент државе уговорнице у другој држави уговорници за обављање самосталних личних делатности, укључујући и приходе од отуђења те сталне пословне јединице (саме или заједно с целим предузећем) или сталне базе, може се опорезивати у тој другој држави уговорници.
3. Добитак који оствари предузеће државе уговорнице које бродове или ваздухоплове користи у међународном саобраћају, од отуђења тих бродова или ваздухоплова или од било које имовине, осим непокретности наведене у члану 6. овог уговора која служи за коришћење тих бродова или ваздухоплова опорезује се само у тој држави уговорници.
4. Добитак који оствари резидент државе уговорнице од отуђења акција компаније или упоредивих интереса као што су интереси у партнерству или трусту, може се опорезивати у другој држави уговорници ако су, у било којем периоду у току 365 дана који претходе отуђењу, ове акције или упоредиви интереси минимум 50 одсто своје вредности остварили непосредно или посредно од непокретности, како је дефинисана у члану 6. овог уговора, која се налази у тој другој држави уговорници, осим ако се тим акцијама или упоредивим интересима тргује на признатој берзи а, резидент и лица повезана са тим резидентом поседују укупно 5 одсто или мање, класе тих акција или упоредивих интереса.
5. Добитак од отуђења било које имовине, осим имовине наведене у ст. 1, 2, 3. и
4. овог члана, опорезује се само у држави уговорници чији је резидент лице које је отуђило имовину.
Члан 14.
САМОСТАЛНЕ ЛИЧНЕ ДЕЛАТНОСТИ
1. Доходак који оствари физичко лице које је резидент државе уговорнице од професионалних делатности или од других самосталних делатности опорезује се само у тој држави уговорници, осим ако за обављање својих делатности има
сталну базу коју редовно користи у другој држави уговорници. Ако има такву сталну базу, доходак се може опорезивати у тој другој држави уговорници али, само део дохотка који се приписује тој сталној бази.
2. Израз „професионалне делатности” посебно обухвата самосталне научне, књижевне, уметничке, образовне или наставне делатности, као и самосталне делатности лекара, адвоката, инжењера, архитеката, стоматолога и рачуновођа.
Члан 15.
РАДНИ ОДНОС
1. Зависно од одредаба чл. 16, 18. и 19. овог уговора, зараде, накнаде и друга слична примања која резидент државе уговорнице оствари из радног односа опорезују се само у тој држави уговорници, осим ако се рад обавља у другој држави уговорници. Ако се рад обавља у другој држави уговорници, таква примања која се у њој остварују могу се опорезивати у тој другој држави уговорници.
2. Изузетно од одредаба става 1. овог члана, примања која резидент државе уговорнице оствари из радног односа у другој држави уговорници опорезују се само у првопоменутој држави уговорници:
1) ако прималац борави у другој држави уговорници у периоду или периодима који укупно не прелазе 183 дана у периоду од дванаест месеци који почиње или се завршава у односној пореској години, и
2) ако се примања исплаћују од стране или у име послодавца који није резидент друге државе, и
3) ако примања не падају на терет сталне пословне јединице или сталне базе коју послодавац има у другој држави уговорници.
3. Изузетно од претходних одредаба овог члана, примања која оствари резидент државе уговорнице, као члан редовне посаде брода или ваздухоплова, из радног односа обављеног на броду или ваздухоплову који се користе у међународном саобраћају, осим на броду или ваздухоплову који се користе искључиво унутар друге државе уговорнице, опорезују се само у првопоменутој држави уговорници.
Члан 16.
ПРИМАЊА ДИРЕКТОРА
Примања директора и друга слична примања која оствари резидент државе уговорнице, у својству члана одбора директора или сличног органа компаније која је резидент друге државе уговорнице, могу се опорезивати у тој другој држави уговорници.
Члан 17.
ИЗВОЂАЧИ И СПОРТИСТИ
1. Изузетно од одредаба чл. 14. и 15. овог уговора, доходак који оствари резидент државе уговорнице као извођач од личног обављања делатности позоришног, филмског, радио или телевизијског уметника, или музичара или спортисте у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Ако доходак од лично обављених делатности извођача или спортисте не припада лично извођачу или спортисти него другом лицу, тај доходак се, изузетно од одредаба чл. 14. и 15. овог уговора, може опорезивати у држави уговорници у којој су обављене делатности извођача или спортисте.
Члан 18. ПЕНЗИЈЕ
Зависно од одредаба члана 19. став 2. овог уговора, пензије и друга слична примања која стварно поседује резидент државе уговорнице опорезују се само у тој држави уговорници.
Члан 19.
ДРЖАВНА СЛУЖБА
1. (1) Зараде, накнаде и друга слична примања које плаћа држава уговорница или њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе физичком лицу, за услуге учињене тој држави уговорници или политичкој јединици или јединици локалне самоуправе, опорезују се само у тој држави уговорници.
(2) Зараде, накнаде и друга слична примања опорезују се само у другој држави уговорници ако су услуге учињене у тој другој држави уговорници, а физичко лице је резидент те друге државе уговорнице које је:
(I) држављанин те друге државе уговорнице; или
(II) које није постало резидент те друге државе само због вршења услуга.
2. (1) Независно од одредаба става 1. овог члана, пензије и друга слична примања које физичком лицу плаћа држава уговорница или њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе непосредно или из фондова у које су уплаћивани доприноси, за услуге учињене тој држави уговорници или политичкој јединици или јединици локалне самоуправе опорезује се само у тој држави уговорници.
(2) Пензије и друга сличана примања опорезују се само у другој држави уговорници ако је физичко лице резидент и држављанин те друге државе уговорнице.
3. Одредбе чл. 15, 16, 17. и 18. овог уговора примењују се на зараде, накнаде, пензије и друга слична примања за услуге учињене у вези са привредном делатношћу државе уговорнице или њене политичке јединице или јединице локалне самоуправе.
Члан 20.
СТУДЕНТИ
Студент или лице на стручној обуци које је непосредно пре одласка у државу уговорницу било резидент или је резидент друге државе уговорнице, а борави у првопоменутој држави уговорници искључиво ради образовања или обучавања, не опорезује се у тој држави уговорници за примања која добија за издржавање, образовање или обучавање, под условом да су та примања из извора ван те државе уговорнице. Изузимање предвиђено у овом члану Уговора, примењује се на лице на стручној обуци само за период који не прелази једну годину од датума када је то лице први пут започело своју обуку у тој држави уговорници.
Члан 21.
ТИХО ПАРТНЕРСТВО
Изузетно од било које друге одредбе овог уговора, доходак који, у односу на уговор о тихом партнерству (у Јапану, Tokumei Kumiai) или у односу на неки други сличан уговор, оствари тихи партнер који је резидент Јапана, може се опорезивати у другој држави уговорници у складу са законима те друге државе уговорнице, под условом да тај доходак настаје у тој другој држави уговорници, као и да се у тој другој држави уговорници може одбити приликом обрачуна опорезивог дохотка исплатиоца.
Члан 22.
ОСТАЛИ ДОХОДАК
1. Делови дохотка које стварно поседује резидент државе уговорнице, без обзира на то где настају, који нису регулисани у претходним члановима овог уговора опорезују се само у тој држави уговорници.
2. Одредба става 1. овог члана не примењује се на доходак, осим на доходак од непокретности дефинисане у члану 6. став 2. овог уговора, ако стварни власник тог дохотка, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази или ако у тој другој држави уговорници обавља самосталне личне делатности из сталне базе која се у њој налази, а право или имовина на основу којих се доходак плаћа су,
стварно повезани са сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се, према потреби, примењују одредбе члана 7. или члана 14. овог уговора.
3. Ако износ дохотка наведеног у ставу 1. овог члана, због посебног односа између исплатиоца и стварног власника или између њих и трећег лица, прелази износ који би уговорили исплатилац и стварни власник да таквог односа нема, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају вишак износа дохотка опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.
Члан 23.
ОТКЛАЊАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА
1. У Јапану се двоструко опорезивање отклања на следећи начин:
У складу са одредбама закона Јапана који се односе на одобравање кредита од јапанског пореза, за порез који се плаћа у било којој земљи која није Јапан, ако резидент Јапана остварује доходак из Србије који се, у складу са одредбама овог уговора, може опорезивати у Србији, износ српског пореза који се плаћа у вези са тим дохотком признаје се као кредит у односу на јапански порез који се разрезује том резиденту. Износ кредита не може бити већи од износа јапанског пореза који се односи на тај доходак.
2. У Србији се двоструко опорезивање отклања на следећи начин:
1) Ако резидент Србије остварује доходак који се, у складу са одредбама овог уговора, може опорезивати у Јапану, Србија одобрава као одбитак од српског пореза на доходак тог резидента, износ једнак јапанском порезу који је плаћен у Јапану.
Тај одбитак не може бити већи од дела српског пореза на доходак, како је обрачунат пре извршеног одбијања, који одговара дохотку који се може опорезивати у Јапану.
2) Ако је, у складу са неком одредбом Уговора, доходак који оствари резидент Србије изузет од пореза у Србији, Србија може, при обрачунавању пореза на остали доходак тог резидента, да узме у обзир изузети доходак.
Члан 24.
ЈЕДНАК ТРЕТМАН
1. Држављани државе уговорнице не подлежу у другој држави уговорници опорезивању или захтеву у вези с опорезивањем које је друкчије или теже од опорезивања и захтева у вези с опорезивањем, посебно у односу на резидентност,
којима држављани те друге државе уговорнице у истим условима, подлежу или могу подлећи. Одредба овог става се, независно од одредбе члана 1. ово уговора, примењује и на лица која нису резиденти једне или обе државе уговорнице.
2. Опорезивање сталне пословне јединице коју предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници не може бити неповољније у тој другој држави уговорници од опорезивања предузећа те друге државе уговорнице која обављају исте делатности. Одредба овог става не може се тумачити тако да обавезује државу уговорницу да резидентима друге државе уговорнице одобрава лична ослобађања, олакшице и умањења за сврхе опорезивања због личног статуса или породичних обавеза које одобрава својим резидентима.
3. Камата, ауторске накнаде и друге исплате које предузеће државе уговорнице плаћа резиденту друге државе уговорнице, при утврђивању опорезиве добити тог предузећа, одбијају се под истим условима као да су плаћене резиденту првопоменуте државе уговорнице, осим када се примењују одредбе члана 9. став 1, члана 11. став 7. члана 12. став 6. или члана 22. став 3. овог уговора.
4. Предузећа државе уговорнице чију имовину потпуно или делимично поседују или контролишу, посредно или непосредно, један или више резидената друге државе уговорнице, у првопоменутој држави уговорници не подлежу опорезивању или обавези у вези с опорезивањем, које је друкчије или теже од опорезивања и обавеза у вези с опорезивањем коме друга слична предузећа првопоменуте државе уговорнице подлежу или могу подлећи.
5. Одредбе овог члана примењују се, изузетно од одредаба члана 2. овог уговора, на порезе сваке врсте и описа које заводи држава уговорница или њене политичке јединице или јединице локалне самоуправе.
Члан 25.
ПОСТУПАК ЗАЈЕДНИЧКОГ ДОГОВАРАЊА
1. Ако лице сматра да мере једне или обе државе уговорнице доводе или ће довести до тога да не буде опорезовано у складу с одредбама овог уговора, оно може, без обзира на правна средства предвиђена унутрашњим законом тих држава уговорница, да изложи свој случај надлежном органу државе уговорнице чији је резидент или, ако његов случај потпада под члан 24. став 1. овог уговора оне државе уговорнице чији је држављанин. Случај мора бити изложен у року од три године од дана првог обавештења о мери која доводи до опорезивања које није у складу са одредбама овог уговора.
2. Ако надлежни орган сматра да је приговор оправдан и ако није у могућности да сам дође до задовољавајућег решења, настојаће да случај реши заједничким договором с надлежним органом друге државе уговорнице ради избегавања опорезивања које није у складу с одредбама овог уговором. Постигнути договор
примењује се без обзира на временска ограничења у унутрашњем закону држава уговорница.
3. Надлежни органи држава уговорница настоје да заједничким договором отклоне тешкоће или нејасноће које настају при тумачењу или примени овог уговора. Они се могу и заједнички саветовати ради отклањања двоструког опорезивања у случајевима који нису предвиђени Уговором.
4. Надлежни органи држава уговорница могу непосредно међусобно општити, укључујући општење преко заједничке комисије коју чине они сами или њихови представници, ради постизања договора у смислу претходних ставова овог члана.
Члан 26.
РАЗМЕНА ОБАВЕШТЕЊА
1. Надлежни органи држава уговорница размењују обавештења за која се може предвидети да ће бити од значаја за примену одредаба овог уговора или за администрирање или принудно извршење унутрашњих закона који се односе на порезе сваке врсте и описа које заводе државе уговорнице или њихове политичке или административне јединице или јединице локалне самоуправе, ако опорезивање предвиђено тим законима није у супротности с овим уговором. Размена обавештења није ограничена чл. 1. и 2. овог уговора.
2. Обавештење примљено, на основу става 1. овог члана, од државе уговорнице сматра се тајном исто као и обавештење добијено према унутрашњим законима те државе уговорнице и може се саопштити само лицима или органима (укључујући судове и управне органе) који су надлежни за разрез или наплату, принудно или судско извршење, решавање по жалбама, у односу на порезе наведене у ставу 1. овог члана или у односу на контролу напред наведеног. Та лица или органи користе обавештења само за те сврхе. Они могу саопштити обавештења у јавном судском поступку или у судским одлукама. Изузетно од наведеног, обавештења примљена од државе уговорнице могу се користити за друге сврхе, када се таква обавештења, по законима обе државе уговорнице, могу користити за друге сврхе и, када надлежни орган државе уговорнице која даје обавештење одобри такво коришћење.
3. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не могу се ни у ком случају тумачити као обавеза државе уговорнице да:
(1) предузима управне мере супротне законима или управној пракси те или друге државе уговорнице;
(2) даје обавештења која се не могу добити на основу закона или у редовном управном поступку те или друге државе уговорнице;
(3) даје обавештења која откривају трговинску, пословну, индустријску, комерцијалну или професионалну тајну или пословни поступак или обавештење чије би саопштење било супротно јавном поретку;
4. Уколико држава уговорница тражи обавештења у складу са овим чланом, друга држава уговорница ће користити своје мере да би прибавила тражена обавештења, чак и да тој другој држави уговорници та обавештења можда нису потребна за сопствене пореске сврхе. Обавеза садржана у претходној реченици подлеже ограничењима из става 3. овог члана, осим ако би та ограничења онемогућила државу уговорницу да даје обавештења само због тога што не постоји домаћа потреба за таквим обавештењима.
5. Одредбе става 3. овог члана не могу се ни у ком случају тумачити као могућност државе уговорнице да одбије давање обавештења само зато што обавештења поседује банка, друга финансијска институција, заступник или лице које ради у агенцији или у фидуцијарном својству или које има везе са власништвом интереса у лицу.
Члан 27.
ЧЛАНОВИ ДИПЛОМАТСКИХ МИСИЈА И КОНЗУЛАТА
Одредбе овог уговора не утичу на пореске повластице чланова дипломатских мисија или конзулата предвиђене општим правилима међународног права или одредбама посебних уговора.
1. (1) Ако
Члан 28.
ПРАВО НА ПОГОДНОСТИ
(I) предузеће државе уговорнице остварује доходак из друге државе уговорнице а првопоменута држава уговорница тај доходак сматра дохотком који се приписује сталној пословној јединици предузећа која се налази у трећој јурисдикцији; а
(II) добит која се приписује тој сталној пословној јединици је изузета од пореза у првопоменутој држави уговорници,
погодности из овог уговора не примењују се на било који део дохотка на који је порез у трећој јурисдикцији мањи од 60 одсто од пореза који би на тај део дохотка био разрезан у првопоменутој држави уговорници, ако би се та стална пословна једицина налазила у првопоменутој држави уговорници. У том случају, изузетно од било које друге одредбе Уговора, било који доходак на који се примењују одредбе овог става опорезује се у складу са унутрашњим законом друге државе уговорнице.
(2) Тачка (1) овог става не примењује се ако је доходак из друге државе уговорнице описан у тој тачки остварен или је повремено повезан са активним пословањем које се обавља преко сталне пословне јединице (осим послова улагања, управљања улагањима или улагања за сопствени рачун предузећа, изузимајући послове из области банкарства, осигурања или послове у вези са хартијама од вредности које обавља банка, осигуравајуће предузеће или регистровани дилер хартија од вредности).
(3) Ако се, у складу са тачком (1) овог члана, погодности из Уговора не одобре у односу на део дохотка који оствари резидент државе уговорнице, надлежни орган друге државе уговорнице може, ипак, одобрити те погодности у односу на тај део дохотка ако, као одговор на захтев тог резидента, тај надлежни орган утврди да је одобравање погодности оправдано, јер се услови из тач. (1) и (2) овог става на њега не примењују (као што је постојање губитака). Надлежни орган државе уговорнице којем је, у складу са претходном реченицом, захтев поднео резидент друге државе уговорнице, пре усвајања или одбијања захтева, обавиће консултације са надлежним органом те друге државе уговорице.)
2. Изузетно од осталих одредаба овог уговора, погодност из овог уговора не одобрава се у односу на део дохотка ако се, узимајући у обзир све релевантне чињенице и околности, основано може закључити да је стицање погодности био један од главних разлога било којег аранжмана или трансакције која је непосредно или посредно резултирала том погодношћу, осим ако се установи да би одобравање те погодности у тим околностима било у складу са циљем и сврхом одговарајућих одредаба Уговора.
Члан 29. НАЗИВИ
Називи чланова овог уговора наведени су само ради упућивања и не утичу на тумачење Уговора.
Члан 30.
СТУПАЊЕ НА СНАГУ
1. Овај уговор се одобрава у складу са законским поступцима сваке државе уговорнице и ступа на снагу тридесетог дана након размене дипломатских нота које означавају то одобравање.
2. Овај уговор се примењује:
(1) у Јапану:
(I) у односу на порезе који се наплаћују у односу на пореску годину, за порезе за било које пореске
године које почињу првог јануара или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој Уговор ступа на снагу; и
(II) у односу на порезе који се не наплаћују у односу на пореску годину, за порезе који се наплаћују првог јануара или после првог јануара
календарске године која непосредно следи годину у којој Уговор ступа на снагу; и
(2) у Србији: у односу на порезе на доходак који је остварен у
свакој пореској години која почиње првог
јануара или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој Уговор ступа на снагу.
3. Изузетно од одредаба става 2. овог члана, одредбе члана 26. овог уговора примењују се од датума ступања на снагу овог уговора, без обзира на датум када су порези наплаћени или без обзира на годину на коју се порези односе.
Члан 31.
ПРЕСТАНАК ВАЖЕЊА
Овај уговор остаје на снази док га не откаже једна од држава уговорница. Држава уговорница може отказати Уговор достављањем дипломатским путем другој држави уговорници писменог обавештења о престанку важења најкасније шест месеци пре краја било које календарске године који почиње после истека пет година од дана ступања Уговора на снагу. У том случају, Уговор престаје да се примењује:
(1) у Јапану:
(I) у односу на порезе који се наплаћују у односу на пореску годину, за порезе за било које пореске године које почињу првог јануара или после првог јануара календарске године која непосредно следи годину у којој је дато обавештење о престанку важења; и
(II) у односу на порезе који се не наплаћују у односу на пореску годину, за порезе који се наплаћују првог јануара или после првог јануара
календарске године која непосредно следи годину у којој је дато обавештење о престанку важења; и
(2) у Србији: у односу на порезе на доходак који је остварен
у свакој пореској години која почиње првог јануара или после првог јануара календарске
године која непосредно следи годину у којој је дато обавештење о престанку важења.
У потврду чега су доле потписани, пуноважно за то овлашћени од стране својих влада, потписали овај уговор.
Сачињено у дупликату у Београду, овог 21. дана јула 2020. године на енглеском језику.
ЗА ЗА
РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ ЈАПАН
Синиша Мали Xxxxxx Xxxxxxxx
ПРОТОКОЛ
У тренутку потписивања Уговора између Републике Србије и Јапана о отклањању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и спречавању пореске евазије и избегавања (у даљем тексту „Уговорˮ) Република Србија и Јапан су се сагласили о следећим одредбама које чине саставни део Уговора:
1. У вези са чл. 11. и 12. Уговора:
Ако, после потписивања Уговора, Србија са трећом јурисдикцијом потпише порески уговор о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак који садржи повољнији порески третман камате (осим камате наведене у члану 11. став 3. Уговора) или ауторских накнада наведених у, зависно од случаја, члану 11. или члану 12. Уговора, од оног из одговарајућег члана Уговора, државе уговорнице ће, на захтев Јапана, започети преговоре ради укључивања у Уговор тог повољнијег третмана. Надлежни орган Србије ће, након што се то догоди, о томе благовремено, обавестити надлежни орган Јапана.
2. У вези са чланом 13. став 4. Уговора:
(1) Подразумева се, да израз „упоредиви интереси” обухвата интересе у друштвима са ограниченом одговорношћу која су основана у складу са законима Србије.
(2) За потребе тог става, израз „призната берза”, означава:
(I) било коју берзу основану и уређену као такву у складу са законима једне или друге државе уговорнице; и
(II) било коју другу берзу око које су се сагласили надлежни органи држава уговорница.
У потврду чега су доле потписани, пуноважно за то овлашћени од стране својих влада, потписали овај протокол.
Сачињено у дупликату у Београду, овог 21. дана јула 2020. године на енглеском језику.
ЗА ЗА
РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ ЈАПАН
Синиша Мали Xxxxxx Xxxxxxxx