Contract
17. март 2016.
Xxxxx: За који дан уговор са Xxxxx (стр.2) ФАКТОРИНГ Фирме могу да продају дуг (стр.2) Ветеране плаћали као да су омладинци! (стр.3) Делта: Аграру 18 милиона (стр.4)
Бугари у Пироту производе играчке за шведску "Икеу" (стр.4) Гужве за упис - плате (стр.5)
Штрајк у Радио телевизији Крагујевац (стр.6)
Транзиција избрисала 25.000 војвођанских металаца (стр.7) Плаћамо странцима јер је домаћи бизнис заказао (стр.8)
Xxxxx: Влада ће помоћи ширење Панасоника у Србији (стр.9) Мали: Нисам срећан, али раскид са Бус-плусом... (стр.10)
У Србији послује више од 1.000 социјалних предузећа (стр.10) Продаја "српског фиће" пала за трећину (стр.11)
Синдикат ГСП: Наплата превоза и контрола путника треба да се врати ГСП-у (стр.12)
Мали незадовољан наплатом Бус плуса, али... (стр.13) БЕОГРАД Мали незадовољан Xxx Xxxxxx (стр.14)
Xxxxx: За који дан уговор са Лиром
Извор:Танјуг
Премијер Србије Xxxxxxxxxx Xxxxx најавио је да ће "за који дан" бити потписан уговор са америчком компанијом "Лир" у Новом Саду, која се бави производњом аутоделова, за још 2.000-2.500 радних места.
"За Нови Сад ћемо имати уговор за 5.000 радних места што није било последњих 40-45 година", рекао је Xxxxx, одговарајући на питање новинара у Свилајнцу, где је обишао компанију Панасоник Србија.
Он је навео да у време кризе није лако привлачити инвеститоре, али како је казао, тамо где Јапанци дођу и где опстану и остану, то је велика сигурност и то ће утицати да дође још инвеститора.
"Да ли је стање идеално, није никада, увек може да буде боље и радимо више, али сам сигуран да је Србија на добром путу", поручио је Xxxxx.
Упитан шта се дешава са компанијом Траклајт у Ћуприји, која се бави производњом мигаваца и фарова, Xxxxx је рекао да се на томе ради.
"Да вас подсетим, неки стручњаци који ме критикују за тај Траклајт, говорили су да сам га измислио, а сад виде да ништа нисам измислио. То иде у добром смеру", казао је Xxxxx.
ФАКТОРИНГ Фирме могу да продају дуг
Извор:Блиц
Мала предузећа и предузетници суочавају се са бројним изазовима, а један од њих је обезбеђивање средстава за развој производње.
Произвођачи који дуго чекају на наплату робе или имају тешкоће да обезбеде ликвидна средства могу своја потраживања да продају банкама и тако обезбеде новац за даљу производњу.
Сосијете женерал банка подржава развој предузетништва и неометани наставак производње понудом услуге факторинга где предузеће које очекује приходе, односно има потраживања по издатим фактурама продаје та потраживања банци по нижој цени, а заузврат добија готовину неопходну за пословање. На тај начин банка преузима наплату ових потраживања, а клијенти одмах добијају средства - објашњава директорка продаје за мала предузећа и предузетнике у Сосијете женерал банци Xxxxxx Xxxxx.
Банка клијенту који продаје потраживања даје 90 одсто од фактурисаног износа, а 10 одсто задржава за себе. Дужник тада новац враћа банци, која са 90 одсто наплате затвара своју главницу, а у преосталих 10 одсто наплаћује камату у динарској противвредности и остатак враћа клијенту.
- На тај начин клијент је дошао до свежих ликвидних средстава, банка је изашла у сусрет клијенту, а дужник може да пролонгира плаћање тако да не угрожава производњу предузетника - каже Xxxxx. Иако банка преузима на себе ризик наплате, предузеће повећава ликвидност коју може да искористи за повећање продаје одобравањем дужих рокова плаћања купцима.
Девету годину заредом “Блиц” ће изабрати најбољег предузетника. Партнер акције Сосијете женерал банка са 20.000 евра новчано ће наградити “Блиц предузетника 2015”.
Ветеране плаћали као да су омладинци!
Аутори:X. Р. - Д. И. К.
Четири омладинске задруге утајиле око 20 милиона динара пореза. Варали на годиштима радника како би избегли плаћање доприноса
ПОРЕЗНИЦИ су протеклих дана закуцали на врата омладинских задруга по Србији. Како “Новости” сазнају, пореска полиција поднела је кривичне пријаве против директора четири омладинске задруге. Они се сумњиче да су оштетили државу за 20 милиона динара утајеног пореза. “Пали” су утајивачи у Врбасу, Новом Саду, као и директори две задруге у Сомбору.
Систем рада свуда је био исти: у пословним књигама омладинских задруга приказивани су лажни подаци, као да су за услужно обављање послова за другу компанију ангажовани омладинци и незапослени млађи од 26 година, а послове су обављале и неколико деценија старије особе. На тај начин делимично је избегнут обрачун и плаћање пореза и доприноса, јер када је радник старији од поменутих 26 година, њему се морају плаћати додатне дажбине.
- Плаћање јавних прихода избегнуто је тако што су осумњичени у својој документацији лажирали податке - објашњава извор “Новости”. - Приказивали су да су преко њих у компанијама радили ђаци и студенти, а у ствари су на терену често били старији људи, за које су били у обавези да плате доприносе. Неосновано су примењивали умањену пореску стопу за обрачун пореза и доприноса за социјално осигурање ангажованим радницима и тако оштетили буџет.
Закон јасно каже да статус задругара студентско-омладинске задруге може стећи особа која није млађа од 15, ни старија од 30 година. Међутим, обрачун доприноса није исти за све.
- За особе млађе од 26 година које имају статус студента не плаћамо доприносе. Али они морају доставити доказ да се још школују - објашњавају у једној београдској омладинској задрузи, инсистирајући на анонимности. - Ако не студирају, за њих плаћамо доприносе, као и за старије омладинце, који су незапослени. У томе је разлика између ова два обрачуна.
Како кажу у београдским задругама с којима смо јуче контактирали, и њих су претходних дана посећивали порезници и углавном нису имали примедбе на пословне књиге.
ПОРЕСКА УПРАВА: КОНТРОЛИШЕМО СВЕ
АКЦИЈУ сузбијања избегавања плаћања пореза и доприноса за социјално осигурање код омладинских задруга у Пореској управи за “Новости” су само кратко прокоментарисали:
- У циљу спречавања избегавања плаћања јавних прихода и сиве економије, Пореска управа Републике Србије контролише легално пословање привредних субјеката из различитих делатности. Пореска управа контроле ће наставити и у наредном периоду.
ЗАКОН О РАДУ
НОВИМ законом о раду, усвојеним пре две године, либерализовале су се врсте рада, па је раднике могуће изнајмљивати, узмати на лизинг, ангажовати на привремено-повременим пословима... Олакшан је рад агенцијама које се баве изнајмљивањем радника (тзв. лизинг радника), па се очекивало да буде и мање злоупотреба. Међутим, очигледно је да простор за утаје овим није смањен.
Аутор:X. Субин
"Делтин" програм - "Засад за будућност" за унапређење пољопривредне производње омогућава помоћ за више од 6.500 људи социјално угрожених људи. Вредност појединачне помоћи од
240.000 до 1,8 милиона динара
УДРУЖЕЊА и организације из Србије, за унапређење пољопривредне производње, добила су данас од компаније "Делта холдинг" помоћ у вредности од 18 милиона динара. У оквиру пројекта "Засад за будућност", који је прошле године покренула Делта фондација, како би помогли социјално угроженом становништву, помоћ ће директно или индиректно стићи до
6.569 људи.
Вредност појединачне помоћи је од 240.000 до 1,8 милиона динара, а осим финансијске подршке, "Делта" ће помоћи и стручним знањем. Према речима Xxxxxxxxx Xxxxxxxxx, председника холдинга, 11 одабраних иницијатива на конкурсу добиће могућност откупа произведених култура и стоке.
- Уз новац желимо да пружимо стручну помоћ и знање - истакао је Xxxxxxxx. - Наша компанија, као водећа у области пољопривреде, даје велики значај друштвено одговорном пословању и само прошле године у ове намене уложили смо 1,15 милиона евра. Организовали смо око 300 акција и помогли више од 4.500 људи. Успех смо постигли великим и сталним инвестицијама, које омогућавају да се најбоља светска технологија примењује у Србији.
Бугари у Пироту производе играчке за шведску "Икеу"
Аутор:X. XXXXX
У пиротској “Слободној зони”, правиће се роба за чувени ланац. Инвеститор из комшилука планира да запосли 300 људи
ОД ПОЧЕТКА године, пиротска “Слободна зона” потписала је три уговора о инвестирању, што практично значи да ће толико предузећа овде подићи своје погоне и бавити се разним пословима. Последња два уговора потписана су са СЗР “Xxxxxxxxxx” из Пирота, која се бави израдом металне галантерије, али и са бугарском фирмом “Ирејли”, која производи дрвене играчке за знаменити ланац “Икеа”. Поменута бугарска фирма већ има погоне у Монтани и Пазарџику, а трећи ће бити на плацу
Пиротске „Слободне зоне“.
Xxxxxx Xxxxxx, директор “Зоне” и председник нишке регионалне привредне коморе, каже да ће се отварањем поменутих погона отворити и нова радна места.
- Реч је о преко 300 радних места, у сва три погона, која ће се отварати по фазама, а инвестиције износе више од 600.000 евра. Када се ради о погону који ће израђивати дечје играчке, инвеститор се обавезао да ће монтирати најсавременије машине у овој области - каже Xxxxxx.
Бугарска компанија која снабдева “Икеу” у Пироту већ има погон за израду пелета, а једна од нових тенденција у “Зони” је отварање производних погона.
- Под нашим окриљем ради више десетина домаћих и страних предузећа. Да су државне олакшице веће, као што су, на пример, у Македонији, сигурно би и малих и средњих предузећа било више. Када је реч о дажбинама које припадају локалној самоуправи, њих готово да нема, јер су укинуте. Осим тога, нови улагачи добијају инфраструктурно опремљене плацеве, са свим могућим инсталацијама - наводи директор Xxxxxx.
Своју тврдњу да је све више производних погона у једној од највећих зона у Србији Xxxxxx поткрепљује чињеницом да се овде, на пример, производе гуме, затим омоти за цигарете...
ОБРНУ 800 МИЛИОНА ЕВРА
ПИРОТСКА “Слободна зона” је, са годишњим прометом од око 800 милиона евра, убедљиво на првом месту ранг-листе српских зона. Највећи део овог промета оствари “Тигар-тајерс”, који је у стопроцентном власништву “Мишлена”. Простире се на 116 хектара, са тенденцијом да се и овај простор повећа.
Аутор:X. XXXXXXXX
Радници пропалих нишких фирми чекају да пријаве заостала примања. Обавезе веће од две милијарде динара. Следи једнократна помоћ
ИСПРЕД нишког Центра за социјални рад ових дана је велика гужва: више стотина бивших радника пропалих нишких фирми стоји у реду, како би се домогли xxxxxxx и поново евидентирали своје заостале плате, као и да би се уписали на списак за једнократну помоћ. А држава им, кажу, дугује више од две милијарде динара. После вишегодишњег чекања, протеста и штрајкова, ресорна министарства су наложила поновно евидентирање документације - уз образложење да је постојећа застарела због промене статуса предузећа у АПР-у. А у реду испред Центра за социјални рад Нишлије су нервозне и бесне.
- Ово је невероватно, само још једна обмана и предизборни потез власти, јер иако стојимо у реду више се и не надамо да ћемо добити паре - прича видно револтирана Xxxxxxxx Xxxxxxx Xxxx, некадашња радница "Нитекса", која већ два дана стоји у реду.
Због овакве одлуке, и плато испред градске куће већ данима је поново место окупљања неколицине бивших радника, који тврде да је реч о превари.
- Приликом предаје папира, схватили смо да се заправо евидентира само основица дуга по судској пресуди, без обавезних камата, што заначајно умањује износ који нам Србија дугује - тврди Xxxxxxxx Xxxxxxxxxx, бивши радник "ЕИ Ниш".
Xxxxx Xxxxx, директор нишког Центра за социјални рад, тврди да је њихов једини посао да евидентирају ове људе. И то зато да би касније имали списак на основу којег ће им исплатити једнократну новчану помоћ, али да успут сакупљају и сву њихову расположиву документацију. Како је навео, са њима ради 12 службеника и цео поступак се брзо завршава.
- Све што имају, а у вези је са тужбама, пресудама и хипотекама, сакупићемо и предати надлежним институцијама, које ће и одредити ко има права и на коју новчану суму - наводи Xxxxx.
Осим кратког примирја испред седишта градоначелника, Xxxxx Xxxxx, бивши радник МИН-а који је донедавно штрајковао глађу, из истог разлога протестовао је сада и испред Центра за социјални рад.
- И даље сумњамо у ово, а опет је реч о превари, јер држава која се куне у Закон о раду сада нама закида камате - каже Xxxxx, коме држава дугује више од шест милиона динара. - Бојим се да ће на крају да нам исплате само једнократну новчану помоћ.
СУМЊЕ У ИСПЛАТУ
- УРЕДБЕ које је држава донела предвиђају евидентирање и каснију исплату заосталих зарада само оним бившим радницима чије фирме још постоје у АПР-у - каже Xxxxx Xxxxxxxxx, председник Удружења "Економски покрет". - А сви они код којих је стечајни поступак завршен, вероватно неће добити ни паре.
Штрајк у Радио телевизији Крагујевац
Извор:Бета
Купац Радио телевизије Крагујевац је бизнисмен из Крушевца, Xxxxxxxx Xxxxxxxxxxxx који је осим крагујевачког медија купио и ТВ Панчево, Центар за информисање Нови Кнежевац, ТВ Пирот, ТВ Пожегу, ТВ Брус и Цариброд из Димитровграда
КРАГУЈЕВАЦ - Запослени у приватизованом предузећу Радио телевизија Крагујевац започели су данас штрајк због неисплаћених зарада и доприноса. Агенцији Бета је речено да штрајкачки одбор није постигао договор са послодавцем у вези са минимумом процеса рада, због чега се ступило у штрајк. На програму телевизије Крагујевац од јутрос у 8.30 часова стоји само телоп са идентификацијом станице и емитују се вести у уобичајеном термину.
Запослени су, од када је приватизована Радио телевизија Крагујевац у октобру 2015. године, примили само једну зараду за ; новембар која је исплаћена, после претње штрајком, у фебруару 2016. године. У Радио телевизији Крагујевац је запослено 70 радника.
Купац Радио телевизије Крагујевац је бизнисмен из Крушевца, Радојица Милосављевић који је осим крагујевачког медија купио и ТВ Панчево, Центар за информисање Нови Кнежевац, ТВ Пирот, ТВ Пожегу, ТВ Брус и Цариброд из Димитровграда.
УНС: Оправдан страјк запослених у РТВ Крагујевац
Удружење новинара Србије (УНС) саопштило је да подржава штрајк запослених у РТВ Крагујевац због неисплаћених зарада и доприноса. Како се наводи у саопштењу, штрајк је оправдан јер нови послодавац Радоица Милосављевић није исплатио три зараде запосленима, који од њега траже да испоштује купопродајни уговор.
Власник телевизије, Радоица Милосављевић, рекао је УНС-у да ће исплатити зараде „када се за то створе услови”, односно када град измири обавезе према РТВ Крагујевац. „Када сам потписивао купопродајни уговор нисам знао да Град још увек има неизмирених обавеза према телевизији. Када Град измири своје обавезе, одмах ћу исплатити плате”, рекао је Милосављевић.
Из Града Крагујевца УНС није добио одговор на тврдње Радоице Милосављевића. УНС подсећа да Град Крагујевац ове године није расписао конкурс за пројектно суфинансирање медија, са образложењем да ће он бити расписан чим Министарство културе и информисање усвоји нови Правилник о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања. Правилник је усвојен 29. фебруара, али медијског конкурса у Крагујевцу до данас нема, подсећа УНС и позива Град да неодложно распише конкурс за пројектно финансирање.
Транзиција избрисала 25.000 војвођанских металаца
Аутор:Љ. Малешевић
– Од почетка приватизације до данас у Војводини је нестао велики део металског комплекса, а број запослених у тој привредној грани смањен је с 35.000 на 10.000 – тврди за „Дневник” председник Самосталног синдиката металаца за Војводину Слободан Костић. – Данас у Војводини има нешто више од 10.000 металских радника, и то с новоотвореним фирмама, у којима, може се рећи, и не раде металски радници већ углавном жене или млађи радници приучени на разним куресевима за обављање једне или две операције у производњи.
Као илустрацију пропасти металске индустрије у Војводини, он наводи јужни Банат, где је некада само панчевачка „Утва“ имала више од 6.000 металаца, а данас Панчево, Вршац, Ковин, Опово, Ковачица и Алибунар имају укупно између 700 и 800 радника металске струке. Шест војвођанских општина има укупно нешто више од десет одсто некадашњег броја металаца запослених у само једној металској фабрици каква је била „Утва”.
– Није боље ни у средњем Банату, где је остао једино АД „Радијатор” у Зрењанину с 500 радника. Он је тренутно избегао стечај, а колико ће то трајати, не зна се. Власник из Бјеловара није уплатио стаж радницима у последње две године, дуг за струју је 500 милиона динара, а исто толико и банкама. Немачка фирма „Дрекслмајер” запошљава више од 2.000 радника, а колики је тачан број не знамо јер су многи од њих под уговором, неки су стално на 60 одсто зараде, неки чекају посао... У северном Банату у кикиндској „Ливници”, данас „Цимосу”, било је
4.500 радника.
Данас их има само 1.100, али се „Цимос” тренутно продаје – објашњава Костић. Наш саговорник додаје да су у Новом Саду готово све металске фирме пропале, додајући да је остао још само „Новкабел” с мање од 400 радника. Он ће, тврди Костић, највероватније ускоро отићи у стечај „јер је то једини начин да га неко ко се намерачио поново узме”.
– У Срему, после ликвидације МИВ-а, није остала ниједна металска фирма, али у новије време отворено је неколико фабрика, као „ИТ-електроник”, „Цоопер стандард”, „Лимес”, „Сирмијум стил” у Сремској Митровици, „Бош“ у Инђији и неколико мањих фирми у Руми и Шимановцима. Може се истаћи да је сада центар металске индустрије у Срему јер је тамо отворено највише фабрика металске индустрије и тако и запослено највише металаца – каже Костић.
Бољитак за металце у Војводине бележи се и у суботичком крају, где је, после неуспеле приватизације највеће фабрике „Север” у Суботици и отпуштања великог броја радника, ту компанију од Немаца преузео кинески инвеститор и довео до ревитализације и запошљавања радника, указује Костић.
– Данас „АТБ-Север”, „Сименс” и „Континентал” представљају пример пословања металских фирми у Војводини. Треба додати и то да данас у Суботици нема незапослених металских радника, чак у тај град долазе из других крајева – закључује Костић.
Још три фабрике чекају расплет
По речима Слободана Костића, тренутно су у Војводини у реструктурирању три фабрике металске индустрије: „Утва–Ал” Панчево, „Новкабел” Нови Сад и „Мајевица” Бачка Паланка.
– Очекује се да „Утву” преузме стратешки партнер „Југоимпорт СДПР”, а за „Мајевицу” се ових дана чека расписивање јавног позива. Када се свеукупно погледа металска индустрија у Војводини некада и сад, може се закључити да су металци дотакли дно, али да су ипак кренули
напред у односу на остатак Србије, где се ове године очекује највећи пад у запошљавању и ликвидација управо металских фирми – каже Костић.
Плаћамо странцима јер је домаћи бизнис заказао
Аутор:Љ. Малешевић
Без нових инвестиција нема отварања нових радних места, а без нових радних места нема смањења незапослености и сиромаштва.
Управо та чињеница је разлог што је Влада Србије донела уредбу о наставку исплате субвенција за инвеститоре и у овој години, с тим што је макимални износ за свако новоотворено радно место смањен с 10.000 евра на 7.000 за инвестицију у девастираним подручјима Србије.
Део економске јавности већ неколико година замера држави што „плаћа” инвеститорима долазак у Србију, тврдећи да се тако олако располаже новцима свих грађана, односно да се они разбацују на инвеститоре који дођу зарад сопственог профита. С друге стране, део економиста тврди да је субвенционисање радних места, али и давање свих других привилегија страним инвеститорима који су спремни да започну бизнис у Србији, оправдано јер смањује незапосленост и повећава приходе у државној каси, као и да у супротном инвестиција не би ни било.
За професора Економског факултета у Београду Љубодрага Савића страни инвеститори и субвенције које се дају зарад отварања радних места нису ништа друго до последица економске снаге Србије и недостатка домаћих инвеститора који желе да инвестирају у своју државу јер им је много лакше да се баве неким другим, профитабилнијим пословима.
– Морамо бити свесни тога да Србија није у прилици да поставља услове страним инвеститорима, већ да су они ти који диктирају шта и колико држава треба да им да – оцењује за „Дневник” професор Савић. – Једноставно, страни инвеститори су свесни – јер им понуде дају и друге државе у окружењу – да Србија вапи за инвестицијама и да од ње могу тражити много. С друге стране, у борби с оним што нуде друге државе, Србија мора да понуди више привилегија не би ли страни инвеститори управо овде започели бизнис и запослили наше раднике. Због тога су и субвенције које се дају за свако радно месту нужне јер у супротном, тешко да би и ово мало страних инвестира дошло у Србију.
Он указује на то да домаћи инвеститори – пошто је то омогућено Законом о улагањима – такође могу добити субвенције за радна места која се дају страницима, али да је мало њих спремно да улаже у Србију, а за то им, како каже, нису криви страни инвеститори.
– Нико ме неће убедити у то да корејска „Јура”, која је дошла у Сремску Рачу, може зарађивати на уплитању неких каблова, а да наш инвеститор то не би могао. Јесте „Јура” добила субвенције по радном месту од 10.000 евра, али могао је и неко наш, али се није „сетио” или није хтео. Напши богати људи, част изузецима, стеки су своје богатство углавном на увозу, јаком динару, трговини, разним секторима услуга, а веома мали број се бавио производњом која захтева више новца, већи ризик. Свака држава би била срећна да има домаће тајкуне који ће да раде исти посао као и поменута корејска компанија. Ми, једноставно, немамо ту домаћу иницијативу и када је тако, сасвим је логично да је тражимо на страни – указује Савић. – Сасвим друга прича је, али је и те како повезана с висином субвенција које држава даје за свако радно место, да ли за новац свих грађана Србије радници треба да од страних компанија добијају миниминалну зараду или нешто мало више од ње.
Савић одмах поставља и питање да ли смо и у том делу уопште у прилици да тражимо више, односно да ли би инвеститори пристали да дају веће плате ако им друге државе које желе да оду код њих то не траже.
Боље минималац него ништа
– Јасно је да радници који кроз субвенционисање инвеститора дођу до посла не могу живети од
минималне плате. Израчунао сам да су субвенције које је „Јура” добила за радна места од
10.000 евра довољне за три – три и по године исплате плата запосленима, што значи да се њима заправо зараде исплаћују из државних пара. Ту се одмах поставља питање шта би се друго могли урадити, односно да ли би, уколико тражимо веће плате, инвеститори били заинтересовани за Србију или не. С друге стране, из угла незапослених, и та минимална плата и стално радно место је много више него што они који немају посао и годинама га чекају данас имају. Они би радили и за ту минималну зараду. Дакле, тешко је у ситуацији када нас страни инвеститори вреднују као државу коју могу да уцењују и постављају јој услове изборити се за веће плате, мање или никакве субвенције – закључује професор Савић.
Вучић: Влада ће помоћи ширење Панасоника у Србији
Извор:Танјуг
Влада Србије спремна је да помогне фабрици "Panasonic lighting devices Serbia" у Свилајнцу за даље проширење погона и запошљавање још већег броја радника, изјавио је данас премијер Александар Вучић.
Он се данас састао са директором Панасониковог програма Шусакуом Нагаеом и руководством те компаније у Европи и обећао помоћ владе подстицајним мерама, како би број запослених у тој фабрици, у којој тренутно ради 390 радника, био значајно већи.
"Све што је добро за Србију влада ће да подржава и то је велика разлика у односу на онај начин размишљања од раније", рекао је премијер.Он је истакао да не прави разлику између локалних самоуправа у којима су на власти друге странке.Вучић је рекао да верује да ће јапанска компанија, проширујући производњу, допринети расту БДП и запослености у Србији, али и доласку нових јапанских инвеститора.
"Јапанци воле чвст и сигуран рад, а не брз и несигуан и ми смо срећни што су се определили да остану у Србији на дуже време", рекао је Вучић.Он је навео да се производи из Свилајнца шаљу на инострано тржиште, између осталог и у Русију, због чега су инвеститори веома задовољни.После састанка са директорима Панасоника, којем је присуствовао и министар привреде Жељко Сертић, премијер је обишао фабрику.Јапанска компанија Панасоник у Свилајнцу производи електронске уређаје за расветна тела и запошљава 394 радника."Панасоник" је лидер међу српским извозницима, јер је проле гопдине остварио суфицит од 27 милиона долара, а погон у Свилајнцу је отворен 2011. године.
Очекујем добре вести по питању извоза Фијата у Русију
Вучић је казао да би за неколико дана могли да имамо позитивне вести када је у питању бесцарински извоз 10.000 аутомобила Фијат из Србије у Русију."Ја се сутра или прекосутра састајем са амбасадором Александром Чепурином, разговарао сам са казахстанским амбасадором више пута и њиховим кључним бизнисменима, идем у посету Казахстану, мислим да ћемо за неколко дана имати ту вест", рекао је Вучић."То је за нас веома важно у симболичном смислу", додао је Вучић.
Чепурин је раније данас рекао да би питање бесцаринског извоза 10.000 аутомобила фијат из Србије у Русију могло да буде решено за два дана, када се састаје Савет Евроазијске економске комисије.Чепурин је указао да су у том правцу у међувремену направљени помаци.
Недавно је министар трговине Расим Љајић у Казахстану, који је и кочио увоз, разговарао о том питању.Председник Србије Томислав Николић, такође, је о томе разговарао са шефом руске државе Владимиром Путином.Путин је крајем 2014. године у разговору с премијером Вучићем најавио могућност договора о увозу одређене квоте фијата, с обзиром на односе две земље.
Наплата ПДВ за пет одсто већа,и дефицит нижи
Вучић је рекао и да ће наплата ПДВ у прва три месеца бити за пет одсто већа од планиране, што су веома добри резултати за Србију.Вучић је приликом посете фабрике Панасоник у Свилајнцу рекао да ће и резултати са расходне стране бити бољи него што је планирано, што значи да ће дефицит бити значајно нижи."Приходи ће бити бољи од очекиваних, то ће се добро видети на крају месеца", рекао је Вучић.Премијер је рекао да се праве чврсти темељи за добру грађевину, каква треба да буде српска економија.
Мали: Нисам срећан, али раскид са Бус-плусом...
Извор:Танјуг
Београд -- Градоначелник Београда Мали каже да није најсрећнији због решења за наплату градског превоза, али би превремени раскид са системом Бус-плус много коштао.
Мали је, коментаришући предлог синдиката ГСП-а да се раскине уговор са Апексом (Бус-плус), рекао да је уговор са том фирмом чврст и да је више на страни те фирме него на страни града. "Нисмо га ми потписивали, већ неко други. Нама се ствара услов да након првих пет година откупимо тај уговор, али то би нас коштало пет до шест милиона евра, а можда чак и више", рекао је Мали новинарима у просторијама ГСП након потписивања уговора о куповини 20 нових аутобуса.
Он је додао да подржава коментаре синдиката, али да би више волео да се максимизирају ефекти из досадашњег уговора, јер у овом тренутку ништа не може да се уради.
У Србији послује више од 1.000 социјалних предузећа
Извор:Бета
У Србији послује 1.196 социјалних предузећа, која запошљавају 10.326 особа, подаци су Републичког завода за статистику, које је објавио је магазин "Лицеулице".
Половину од поменутог броја запослених чине особе које имају више од педесет година, жене које су жртве породичног насиља, млади с интелектуалним тешкоћама, бескућници, особе с инвалидитетом, особе с проблемима менталног здравља и бивши зависницима.
Како је наведено, социјално предузетништво игра све важнију улогу у даљем развоју социјалне економије и смањењу стопе незапослености, посебно кад је реч о људима из тешко запошљивих категорија.
Иако су социјална предузећа од великог значаја за друштво, свакодневно се суочавају с разним проблемима: од неадекватног законског оквира за пословање, до проблема финансирања и одрживости.
Магазин пише да су међу успешнијим социјалним предузећима у Србији "Вега", "Простор" и "ГМ Оптимист".
Удружење "Простор" од 2010. године подржало је кроз своје програме преко 300 корисника психијатријских услуга кроз организовање уметничких радионица, психотерапија и сличних програма.
"Вега" омладински центар основан је 2000. године, с циљем изградње квалитетног окружења за развој деце и младих. Тренутно сакупљају 300.000 динара за програм "Школа за суперхероје" и "Коба Yаги играчке", који развијају емоционалну интелигенције деце.
Подржавањем тог програма грађани могу допринети унапређењу програма у вртићима, дневним боравцима и болницама где ће се користити ти алати, и уједно подржати дугорочно незапослене жене и младе с тешкоћама у развоју, ангажоване у производњи играчака и амбалаже.
"ГМ Оптимист" основан је 2008. године у Горњем Милановцу, с мисијом да унапреди систем управљања отпадом и рециклаже. Они су од оснивања сакупили и рециклирали преко 60.000 кг електронског и електричног отпада.
Оно на чему ових дана раде је прикупљање 100.000 динара за отварање рециклажног дворишта, које ће решавати проблем депонија на локалу. Планирано је да се део отпада откупљује од грађана, што ће допринети смањењу сиромаштва.
Сакупљена средства искористиће за куповину два бицикла и две приколице за отпад, а профит од продаје отпада улагаће у уређење јавних површина, помоћ болесним и сиромашним суграђанима и унапређење услова у здравственим установама, пише "Лицеулице".
Продаја "српског фиће" пала за трећину
Аутор: А. Милошевић
* После почетног "пуњења тржишта" продаја фијата 500Л већ другу годину у паду * Готово 70 одсто делова за крагујевачки модел потиче из увоза * Од 2012. Фијатова фабрика из Србије остварила извоз од 5,2 милијарде долара, када се одбије увоз аутоделова, нето вредност је 1,6 милијарди
Београд - - Продаја модела фијат 500Л пала је током прошле године за 30-ак процената, показују подаци о извозу путничких аутомобила Републичког завода за статистику. То је, после почетног "пуњења тржишта", друга година заредом да пада продаја модела који се производи у Крагујевцу, пошто је 2014. извоз био десетак процената мањи него 2013. године.
Како показује статистика, из Србије је прошле године извезено аутомобила у вредности од 1,3 милијарде долара, док су годину дана раније у иностранство пласирана кола вредна 1,78 милијарди. Још једну годину пре тога, 2013. извоз из Србије изнео је целе 1,94 милијарде, што је уједно и максимална достигнута вредност. Фијат је производњу у Србији почео у јесен 2012. године, када је одмах забележен огроман скок у извозу путничких возила од 672 процента у поређењу са 2011. годином.
Подаци о броју извезених путничких возила се могу узети као приближна мера Фијатовог извоза из Србије, јер је модел 500Л једини који се производи у нашој земљи. Пре почетка производње "српског фиће", наш извоз аутомобила је био на нивоу од само четири процента извоза из 2015, тако да је тих неколико процената "маргина грешке" у овој рачуници. Завод за статистику не даје податке конкретно за модел 500Л, а ни Фијат није објавио прецизне податке о продаји.
Ако бисмо сабрали цифре о извозу путничких аутомобила од 2012. до 2015. године и притом претпоставили да је извоз аутомобила који нису 500Л остао на истом нивоу на којем је био и 2011, добили бисмо податак да је Фијат за све време рада у Крагујевцу извезао аутомобиле у вредности од приближно 5,2 милијарде долара.
За земљу попут Србије, то је свакако импресивна бројка, али треба имати у виду да се ту ради о бруто извозу. Да бисмо добили праву слику о томе колико је Фијат допринео српском извозу, требало би од ове бројке одузети Фијатов увоз. А Фијат не увози мало.
Статистика тако указује да грубо рачунајући, око 70 одсто вредности крагујевачког фиће долази из увоза, а да само 30-ак процената потиче из Србије.
Наиме, када се посматра график кретања увоза ауто делова у Србију, види се да јасно прати путању извоза готових аутомобила. У свакој од последње три године, колико траје стабилна производња модела 500Л, увоз ауто-делова је био на нивоу од око 80 одсто вредности извоза аутомобила из Србије.
То ипак не значи да Фијат увози чак 80 одсто вредности возила, јер се део ауто-делова увози и за редовне потребе поправки и сервисирања возила која се користе на српским путевима.
Будући да нема раздвојене статистике увоза за потребе Фијата и за остале намене, најбољи показатељ је ниво увоза аутоделова из времена пре него што је италијански произвођач дошао у Крагујевац и почео да се припрема за будућу производњу.
Уговор са Фијатом је потписан у другој половини 2008. године, када је у Србију увезено аутоделова у вредности од 131 милион долара. Прошле године је увезено више од милијарде. Дакле, када се од 80-85 процената, колико износи укупан увоз аутоделова у Србију у односу на извоз путничких возила, одузме 10-15 процената, колико "отпада" на "нефијатски" увоз, добија се оквирна цифра од око 70 одсто учешћа увозних делова у укупној цени сваког извезеног фијата 500Л.
Према томе, ако је укупни бруто извоз фијата 500Л био око 5,2 милијарде долара, нето извоз, то јест "прави" извоз био је око 1,6 милијарди долара, за све време производње овог модела. Будући да прецизнијих података из саме фабрике или из Владе Србије још нема, ово је до сада најприближнији показатељ и продаје и реалног дела вредности фијата 500Л који настане у Србији.
Синдикат ГСП: Наплата превоза и контрола путника треба да се врати ГСП-у
Извор: Бета
Самостални синдикат ГСП Београд оценио је данас да садашњи систем наплате превоза, Бус плус, не даје очекиване резултате и није у инересу грађана, због чега предлаже да се наплата и контрола превоза врати у надлежност тог градског превозника.
"Од потписивања уговора са фирмом Апекс прошло је четири године, када се може активирати клаузула о откупу Бус плус, система и право је време да се раскине штетан уговор са тим приватним оператером и посао поново врати највећем градском превознику," рекао је на конферењи за новинаре председник Самосталног синдиката ГСП Београд Зоран Антић.
Он је истакао да је такав систем наплате превоза био "неодржив" четири године и додао да су се стекли услови да град Београд поново управља системом наплате превоза и контроле путника, а да тај посао преузме ГСП који ће то радити у најбољем интересу грађана.
Антић је додао да је око 200 контролора изгубило посао увођењем Бус плус система наплате. Крајем фебруара ове године, синдикат ГСП-а је упутио молбу градоначелнику Београда да се систем наплате градског превоза врати под управу града Беграда и раскине уговор са компанијом Апекс.
"Фирма Апекс је на тендеру добила посао са само једним запосленим и 500 евра оснивачког капитала, а сав приход од легитимација за превоз који износи милион евра иде Апексу на четири године", рекао је Антић.
Он је рекао да је уговор с Апексом потписан на 10 година са клаузулом да Град може да га откупи после четири године, одосно 1. марта 2016. године, за 5,6 милиона евра.
Градоначеник Београда Синиша Мали је данас коментаришући захтев синдикат ГСП Београд за увођењем новог система наплате карата у градском превозу, казао да је уговор са компанијом Апекс солушн "чврст" и на страни тог приватног предузећа, а да је за његов евентуални раскид "неопходно набавити пет или шест милиона евра, којих тренутно у градском буџету нема".
Мали незадовољан наплатом Бус плуса, али...
Аутор:Бета
Градоначелник Београда Синиша Мали изјавио је данас да није најсрећнији због решења за наплату градског превоза, али да би превремени раскид уговора са фирмом Апекс (Бус плус) градску касу много коштао.
Мали је, коментаришући предлог синдиката ГСП-а да се раскине уговор са Апексом, рекао да је уговор са том фирмом чврст и да је више на страни те фирме него на страни града.
"Нисмо га ми потписивали, већ неко други. Нама се ствара услов да након првих пет година откупимо тај уговор, али то би нас костало пет до шест милиона евра, а можда чак и више", рекао је Мали новинарима у просторијама ГСП након потписивања уговора о куповини 20 нових аутобуса.
Он је додао да подржава коментаре синдиката, али да би више волео да се максимизирају ефекти из досадашњег уговора, јер у овом тренутку ништа не може да се уради.
СТИЖЕ 20 НОВИХ ИКАРБУСОВИХ АУТОБУСА
Представници Градског саобраћајног предузећа "Београд", А.Д. "Икарбус" и Лизинг куће "С- Леасинг д.о.о" потписали су данас уговор о испоруци 20 нових нископодних соло аутобуса градском превознику, чија је вредност више од 3,7 милиона евра.
Према речима Синише Малог, "Икарбус" ће аутобусе испоручити у две серије по десет возила, а планирано је да се на градским улицама нађу крајем септембра и новембра.
"Ово је још један корак ка консолидацији ГСП 'Београд' али и ка побољшању квалитета
превоза. Током 2015. године набавили смо 30 аутобуса Икарбус-Мерцедес, добили смо од Базела 28 трамваја, у јуну стиже пет електробуса а до краја године наручићемо још десет соло и 12 школских аутобуса", казао је Мали новинарима у Бограду.
Како је навео, план градских власти је да у наредних четири до пет година замени стари возни парк ГСП-а.
"Набавком нових возила али и смањењем трошкова пословања желимо да ставимо на ноге ГСП, као највеће градско предузеће. Више не набављамо аутобусе из Пољске или других земаља већ из наших фабрика, чиме обезбеђујемо посао за наше раднике", казао је градоначелник.
Директор ЈКП ГСП "Београд" Жељко Милковић оценио је да је данашње потписивање уговора значајно за то предузеће али и становнике Београда јер ће нови аутобуси допринети повећању квалитета градског превоза док је директор А.Д. "Икарбус" Александар Вићентић казао да ће набавка аутобуса помоћи не само том предузећу већ и свим домаћим предузећима која раде за "Икарбус".
Упитан на којим шасијама ће нови аутобуси бити израђени, Мали је казао да ће прва серија од десет "Икарбусових" аутобуса бити израђена на "Мерцедесовој" шасији али је и додао да се градске власти не мешају у питања о техничким карактеристикама возила.
Градоначелник Београда изјавио је да Београдска аутобуска станица (БАС) неће бити измештена са постојеће локације док се не изгради нова аутобуска станица, а то је крај 2018. године.
Мали је навео и да објављивање огласа за фирму, која би са Градом управљала новом станицом, никако не значи гашење БАС-а и Ласте.
"Не гаси се ни БАС ни Ласта. БАС је потенцијални оператер за нову аутобуску станицу. Њима дајемо шансу да наставе са радом, само на новој локацији", рекао је градоначелник новинарима у просторијама ГСП након потписивања уговора о куповини двадесет нових аутобуса.
Он је прецизирао да ће град финансирати изградњу нове аутобуске станице, да се план детаљне регулације и сви пројекти полако завршавају и да очекује да ће крајем ове године или на пролеће кренути изградња.
"Желимо да нађемо оператера који ће заједно са градом да се бави управљањем саобраћаја, јер ми немамо ни људе ни знање да сами управљамо станицом", нагласио је Мали.
Градоначелник је појаснио да Београдска аутобуска станица неће бити измештена са постојеће локације, док се не уради нова станица у Блоку 42, док је са Ластом договорено да се њохова станица измести у привремени објекат који ће такође бити на месту нове станице.
БЕОГРАД Мали незадовољан Бус Плусом
Аутор: Танјуг
Градоначелник Београда Синиша Мали изјавио је данас да није најсрећнији због решења за наплату градског превоза, али да би превремени раскид уговора са фирмом Апекс (Бус плус) градску касу много коштао.
Мали је, коментаришући предлог синдиката ГСП-а да се раскине уговор са Апексом, рекао да је уговор са том фирмом чврст и да је више на страни те фирме него на страни града.
"Нисмо га ми потписивали, већ неко други. Нама се ствара услов да након првих пет година откупимо тај уговор, али то би нас костало пет до шест милиона евра, а можда чак и више", рекао је Мали новинарима у просторијама ГСП након потписивања уговора о куповини 20 нових аутобуса.
Он је додао да подржава коментаре синдиката, али да би више волео да се максимизирају ефекти из досадашњег уговора, јер у овом тренутку ништа не може да се уради.