Contract

ПРЕТЊА НА РАДНОМ МЕСТУ КАО ОТКАЗНИ РАЗЛОГ

Не представља оправдан разлог за отказивање уговора о раду озбиљна претња изречена на радном месту која није изречена ни према присутним, нити према одсутним конкретизованим лицима, него има уопштен карактер.

Из образложења:

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу код туженог послодавца. После премештања на друге послове, тужилац је почео да се осећа „као да је на дну“ због тога што је ради послове који су обављали студенти и за које није била потребна стручност коју је поседовао. Међу колегама је кружила прича да је тужилац у то друго одељење премештен по казни, због чега су му се подсмевали и омаловажавали га. С друге стране, колеге из његовог раније одељења су га сажаљевале, а начуо је да ће чак бити отпуштен јер је технолошки вишак. Пред истек рока на који је распоређен на нове послове, тужилац је отишао код руководиоца X.X., који му је рекао да ће, колико он зна, тужилац и по истеку рока од три месеца наставити да ради на пословима у пунионици. Конверзација између тужиоца и X.X. била је уобичајена, без конфликта. У том моменту, у дворишту у коме се одвијао разговор и између тужиоца и X.X. дошао је и пословођа одељења енергетике, кога је тужилац питао да ли је он своје послове радио поштено, мислећи на послове оператера енергетике, на које питање пословођа није одговорио. Истом приликом тужилац их је подсетио да је приликом његовог премештај на послове оператера био договор да он буде премештен на три месеца и предложио да се неко други из одељења енергетике премести на послове оператера у пунионици, макар на недељу дана, и да би он након тога поновно прихватио да обавља те послове, на шта је X.X. xxxxxxxx тужиоцу да о томе не одлучује он. Након тога, тужилац му је рекао да је чуо да ће бити отпуштен, а да он живи од тога посла, да је једини у својој породици који ради: отац му је пензионер, мајка и брат незапослени, те да од његове плате живе. Док је говорио о својим породичним и социјалним приликама, тужилац је размишљао о томе да га колеге из одељења пунионице омаловажавају, а колеге из одељења енергетике сажаљевају. X.X. му је одговорио да га тужиочева ситуација не занима, на шта је тужилац узвратио: „Види, нека ја добијем и отказ, али сам спреман да због неправде неког и одробијам“. Ту реченицу тужилац није упутио ниједном од присутних лица, нити је на њих мислио.

Тужени је тужиоцу отказао уговор о раду због повреде радне обавезе утврђене чланом 17. тачка 28. уговора о раду и чланом 114. Колективног уговора код послодавца: недолично понашање према запосленима, претпостављенима, корисницима услуга и пословним партнерима, тиме што је претио свом претпостављеном, С.П., у присуство пословођњ енергетике X.X.

Првостепени суд је поништио решење о отказу и обавезао туженог да тужиоца врати на рад, а тужени је против такве пресуде изјавио жалбу.

По оцени Апелационог суда, жалба је неоснована.

Прво, првостепени сду правилно закључује да се изјава тужиоца због које му је престао радни однос не може оквалификовати као повреда радне обавезе из члана 114. Колективног уговора због које му може престати радни однос, јер недостаје једна од квалификаторних околности предвиђених чланом 115. тог општег акта: учињена знатна материјална штета, тежи поремећаји у процесу рад, ако повреда траје дуже или се понавља, ако је повреда учињена са намером или грубом непажњом, а посебно ако је извршена из користољубља.

У конкретном случају нема говора о томе да су наступиле прве три наведене квалификаторне околности, а не може се сматрати ни да је повреда учињена намерно, односно грубом непажњом, имајући у виду све утврђене околности под којима је тужилац дао изјаву због које му је престао радни однос.

Друго, не може се сматрати да је тужилац учинио повреду радне обавезе из члана 17. тачка 28. Уговора о раду: недолично понашање према запосленима, претпостављенима, корисницима услуга и пословним партнерима, пошто спорна изјава тужиоца није била упућена присутним лицима нити је била упућена неком конкретном лицу, а тужилац ју је изговорио у афекту, испровоциран поступањем туженог према њему, које је сматрао неправедним. (Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Гж1. 3086/13 од 12. фебруара 2014)