а) брод државе стране уговорнице је сваки брод уписан у уписник бродова државе стране уговорнице који плови под заставом те државе или је узет под bareboat чартер од стране бродарске компаније која послује у складу с њеним законодавством.
ПРЕДЛОГ
З А К О Н
О ПОТВРЂИВАЊУ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ КИПАР О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ ПОМОРСКОГ ТРАНСПОРТА
Члан 1.
Потврђује се Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Кипар о сарадњи у области поморског транспорта, сачињен у Београду, 30. јануара 2013. године, у оригиналу на српском, грчком и енглеском језику.
Члан 2.
Текст Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Кипар о сарадњи у области поморског транспорта, у оригиналу на српском језику гласи:
С П О Р А З У М ИЗМЕЂУ
ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ КИПАР
О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ ПОМОРСКОГ ТРАНСПОРТА
С П О Р А З У М
ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ КИПАР О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ ПОМОРСКОГ ТРАНСПОРТА
Влада Републике Србије и Влада Републике Кипар (у даљем тексту: стране уговорнице),
у жељи да допринесу јачању пријатељских односа страна уговорница, као и да подстакну њихову економску сарадњу,
у циљу развоја и промоције сарадње у области поморског транспорта између Републике Србије и Републике Кипар на основу принципа равноправности, узајамног интереса и принципа слободе поморске пловидбе, у складу са њиховим потребама и циљевима економског развоја,
споразумеле су се о следећем:
Члан 1.
Поједини изрази употребљени у овом споразуму имају следећа значења:
а) брод државе стране уговорнице је сваки брод уписан у уписник бродова државе стране уговорнице који плови под заставом те државе или је узет под bareboat чартер од стране бродарске компаније која послује у складу с њеним законодавством.
Одредба става 1. ове тачке не односи се на ратне бродове, помоћне ратне бродове, рибарске бродове, као и друге бродове који се користе у некомерцијалне сврхе као што су хидрографски, океанографски и научноистраживачки бродови;
б) члан посаде је свако лице, укључујући и заповедника, које је стварно ангажовано на основу уговора, ради обављања послова на броду током путовања и које је уписано у попис посаде;
в) луке држава страна уговорнице су морске и речне луке, укључујући њихова сидришта, које се налазе на територији државе стране уговорнице, намењене и отворене за међународну поморску пловидбу.
Члан 2.
Одредбе овог споразума примењују се на територијама Републике Србије и Републике Кипар.
Члан 3.
Послове у спровођењу овог споразума вршиће надлежни органи држава страна уговорница.
Надлежни органи су:
у Републици Србији – Министарство саобраћаја;
у Републици Кипар – Министарство веза и радова.
У случају промене надлежног органа, друга страна уговорница ће дипломатским путем бити обавештена о називу новог надлежног органа.
Члан 4.
Стране уговорнице су сагласне да ће:
а) доприносити учешћу бродова својих држава у превозу између лука двеју држава;
б) сарађивати у отклањању препрека које би могле отежати развој поморске трговине између лука двеју држава;
ц) подстицати учешће бродова држава страна уговорница у превозу робе између лука држава уговорница, као и лука трећих држава, у циљу ефикасног коришћења бродова страна уговорница;
д) сарађивати у погледу запошљавања, унапређења услова рада и добробити помораца ангажованих на бродовима држава страна уговорница.
Одредбе овог члана неће утицати на право бродова трећих држава да учествују у превозу робе између лука страна уговоница.
У складу са одредбама овог члана, бродарске компаније које раде у складу са законодавствима страна уговорница могу се споразумети да заједно или појединачно пружају услуге линијског превоза, као и да закључе споразуме о сарадњи по техничким и пословним питањима из области поморске пловидбе.
Члан 5
Страна уговорница обезбедиће да бродови државе друге стране уговорнице имају исти третман у њеним лукама као онај који обезбеђује бродовима своје државе укљученим у међународну пловидбу у погледу слободног приступа лукама, коришћења лука за утовар и истовар терета, укрцавање и искрцавање путника, обављања уобичајних комерцијалних послова и обављања послова који су везани за пловидбу, плаћања лучких такса и накнада на основу тонаже или на други начин у складу са домаћим законодавством.
Одредбе става 1. овог члана:
а) не примењују се на активности које свака страна уговорнице задржава за себе, као што су каботажа, спасилачке операције и тегљење;
б) не обавезује једну страну уговорницу да бродовима државе друге стране уговорнице одобри изузеће од захтева обавезне пилотаже које додељује својим бродовима.
в) не примењују се на прописе који се односе на улазак/излазак и боравак странаца.
Члан 6.
Бродови државе једне стране уговорнице могу бити паралелно уписани током одређеног временског периода у уписник друге државе стране уговорнице, под условом да је брод узет под закуп по основу bareboat чартера од стране физичког лица који је држављанин државе стране уговорнице или компаније која је основана у држави стране уговорнице и испуњава услове за стицање њене државне припадности. За такав упис неопходна је сагласност и испуњавање услова прописаних од стране надлежних органа држава страна уговорница. Из уписника државе стране уговорнице брод се неће брисати и упис ће и даље бити на снази у погледу својине на броду и хипотеке, али државна припадност броду привремено ће бити одузета.
Ако законодавство једне стране уговорнице не предвиђа изричите одредбе којима се уређује паралелни упис као врста уписа, та страна уговорница је сагласна да се поступак за ову врсту уписа врши на начин који је у складу са одредбама и захтевима законодавства друге стране уговорнице.
Члан 7.
Стране уговорнице, у складу са својим законодавствима, предузеће потребне мере за што краће задржавање бродова у лукама и поједностављење важећих административних, царинских и санитарних формалности које се примењују у лукама.
Члан 8.
Исправе којима се потврђује државна припадност бродова, као и друге бродске исправе и књиге поморских бродова, које су издали или признали надлежни органи државе једне стране уговорнице, признаје друга страна уговорница у складу са националним законодавством.
Бродске исправе које се налазе на броду, укључујући исправе које се односе на тонажу и посаду које су издате или признате од стране надлежних органа државе једне стране уговорнице прихватиће надлежни органи државе друге стране уговорнице.
Члан 9.
Стране уговорнице признају међусобно личне исправе помораца, које изда надлежни орган државе друге стране уговорнице.
То су следеће исправе:
- у Републици Србији: „поморска књижица” и пасош, издати од стране надлежног органа Републике Србије;
- у Републици Кипар: „идентификациона и поморска књижица поморца” и пасош, издати од стране надлежног органа Републике Кипар.
У случају да су исправе из става 2. овог члана замењене или ако су уз њих издате нове исправе, о њиховом новом називу стране уговорнице међусобно ће се обавестити дипломатским путем.
Одредбе чл. 10. и 11. овог споразума сходно ће се применити на свако лице запослено на броду државе једне од страна уговорница које није држављанин Републике Србије или Републике Кипар али има идентификациону исправу која је издата у складу са одредбама Конвеније о олакшицама у међународном поморском саобраћају, усвојене 1965. године, са прилозима или са одредбама Конвенције о идентификационим исправама помораца, усвојене 1958. године (број 108) Међународне организације рада. Таква исправа мора да буде издата од стране државе која је страна уговорница наведених конвенција и реадмисија тих лица у те државе је гарантована.
Одредбе чл. 10. и 11. овог споразума сходно ће се применити на свако лице које није држављанин Републике Србије или Републике Кипар, које има идентификациону исправу другачију од оне наведене у ставу 4. овог члана.
Члан 10.
Чланови посаде брода државе једне стране уговорнице који поседују исправе наведене у члану 9. овог споразума, могу се без виза привремено искрцати на територију друге државе стране уговорнице на којој се налази лука током боравка њиховог брода у тој луци, под условом да је заповедник брода
предао одговарајућим лучким органима попис посаде, у складу с прописима који су на снази у тој луци.
Приликом искрцавања на обалу и повратка на брод наведена лица биће подвргнута граничној и царинској контроли која је на снази у тој луци.
Свака страна уговорница задржава право да не дозволи улазак на своју територију лицима на броду које сматра непожељним.
Члан 11.
Имаоци исправа наведених у члану 9. овог споразума који су држављани државе једне од страна уговорница, имају право да као путници, без обзира на врсту превоза који користе, улазе на територију државе друге стране уговорнице, излазе с ње или путују преко ње у транзиту, када се превозе до свог брода, прелазе на други брод, враћају се у своју државу или путују у било коју другу сврху коју су одобрили надлежни органи те друге државе стране уговорнице, под условом да им је издата виза у складу са законодавством те стране уговорнице.
Визе из става 1. овог члана издају се у најкраћем могућем року.
Ако ималац исправе наведене у члану 9. овог споразума није држављанин једне од страна уговорница, визе које се захтевају у складу са одредбама става 1. овог члана, издаће се у складу са националним законодавством под условом да се том имаоцу гарантује повратак на територију државе стране уговорнице која је исправу издала.
Члан 12.
Стране уговорнице су сагласне да међусобно пружају, у складу са могућностима, техничку помоћ у развоју трговачке флоте, укључујући и обуку помораца. У ту сврху стране уговорнице ће подстицати, подржавати и олакшавати сарадњу између надлежних институција за обуку помораца и поморских организација.
Члан 13.
У циљу обезбеђивања минималног броја чланова посаде бродова трговачке морнарице државе једне стране уговорнице који испуњавају потребне услове, заповедници тих бродова могу ангажовати, у складу са националним законодавством, квалификоване држављане државе друге стране уговорнице. Услови запошљавања тих лица на бродовима државе друге стране уговорнице мора да буде одобрено од стране надлежних органа државе чији је тај поморац држављанин.
У случају спора који настане у вези уговора о раду између власника брода из државе једне стране уговорнице и поморца који је држављанин државе друге стране уговорнице биће у искључивој јурисдикцији надлежних судова или органа једне од држава страна уговорница.
Члан 14.
Поморске организације и компаније које раде на територији држава једне од страна уговорница, имају право да оснивају стална представништва на територији државе друге стране уговорнице, у складу са националним законодавством стране уговорнице на територији чије државе се оснивају.
Члан 15.
Свака страна уговорница ће у складу са одредбама националног законодавства, дозволити овлашћеним представницима владе или поморске администрације државе друге стране уговорнице, њеном дипломатској и конзуларном представништву, као и представницима бродарских компанија које раде на територији државе друге стране уговорнице, улазак у луку и брод државе друге стране уговорнице у циљу обављања послова који се односе на брод или посаду.
Члан 16.
Ако брод државе једне од страна уговорница претрпи бродолом, насуче се, буде избачен на обалу или претрпи другу несрећу на територији државе друге стране уговорнице, та држава ће пружити броду и терету на броду исте повластице и привилегије, као и одговорности које додељује својим бродовима и терету. Члановима посаде и путницима, као и броду и терету на њему биће пружена сва могућа помоћ која се пружа у сличним случајевима домаћим бродовима. Исти третман се гарантује и истражитељима поморских несрећа и незгода брода државе једне стране уговорнице, независно од места где се несрећа или незгода догодила, када се ти истражитељи нађу на територији државе друге стране уговорнице.
Роба и предмети, истоварени или спашени с брода наведеног у ставу 1. овог члана, неће подлегати плаћању царине, пореза и такси под условом да они не буду предати на употребу или коришћење на територији државе друге стране уговорнице.
Одредба става 2. овог члана не представља сметњу да стране уговорнице примењују прописе којима се уређује привремено ускладиштење робе.
Одредбе овог члана не ослобађају од плаћања таксе за спасавање брода, односно пружање помоћи броду, путницима, посади и терету.
Надлежни органи државе стране уговорнице на територији чије државе је брод државе друге стране уговорнице претрпео пловидбену незгоду из става
1. овог члана, без одлагања ће обавестити конзуларног представника државе друге стране уговорнице о том догађају и спровести истрагу о узроцима пловидбене незгоде или ће пружити сву потребну помоћ у спровођењу те истраге. Страна уговорница ће предузети све потребне мере како би помогла другој страни уговорници у спровођењу истрага и доставиће све потребне доступне информације које су у интересу безбедности пловидбе.
Члан 17.
Без обзира на одредбе овог споразума, бродови који су у својини, којима управља или су узети под закуп од стране компаније која ради у складу са законодавством једне стране уговорнице, неће бити уговорени за путовање које подразумева улазак или излазак у луку државе друге стране уговорнице која је затворена за међународни саобраћај од стране друге стране уговорнице.
Члан 18.
Приходи од возарина који су остварени пословањем бродова државе једне стране уговорнице у међународном саобраћају, од стране организација или компанија које су основани у складу са законодавством те стране уговорнице, биће изузети од плаћања пореза и других трошкова на територији државе друге стране уговорнице.
Бродарске организације или компаније државе сваке стране уговорнице имају право да користе остварене приходе у слободној конвертибилној валути на територији друге стране уговорнице који су остварени по основу пословања у међународном поморском транспорту, у циљу вршења плаћања на територији државе те друге стране уговорнице. Преостала средства, након измирења свих износа укључујући и порезе, који се дугују на територији државе стране уговорнице, могу се пренети у иностранство.
Члан 19.
Држављани државе сваке стране уговорнице који су запослени на броду државе друге стране уговорнице као заповедници, официри или други чланови посаде, дужни су да плате порез на зараду или друге приходе остварене по основу рада на броду, само у држави стране уговорнице у којој је брод уписан и чију заставу вије.
Члан 20.
Одредбе овог споразума неће утицати на права и обавезе страна уговорница који проистичу из других међународних уговора чије су потписнице стране уговорнице, као и из њиховог чланства у међународним организацијама, а нарочито у региналним организацијама за економску интеграцију.
Ако није другачије предвиђене овим споразумом, примењиваће се законодавства сваке стране уговорнице.
Члан 21.
У циљу обезбеђења ефикасне примене овог споразума, образоваће се заједничка поморска комисија (у даљем тексту: комисија) од представника органа и стручњака предложених од стране надлежних органа држава страна уговорница.
Комисија ће разматрати питања која су од обостраног интереса из области поморске пловидбе, као и проблеме који могу да настану током примене овог споразума.
Комисија се састаје на захтев сваке стране уговорнице.
Члан 22.
Сваки спор између страна уговорница у вези с тумачењем или применом овог споразума, регулисаће се путем непосредних преговора између надлежних органа држава страна уговорница.
Ако договор не буде постигнут, спор ће се решити дипломатским путем.
Члан 23.
Овај споразум ступа на снагу након истека 30 дана од дана пријема последњег писаног обавештења о томе да су стране уговорнице спровеле унутрашње уставне или законске процедуре неопходне за потврђивање споразума.
Овај споразум закључује се на неодређено време и може да буде отказан подношењем писаног обавештења другој страни уговорници дипломатским путем. Обавештење о отказивању споразума производи правну снагу шест месеци након дана пријема тог обавештења од стране друге стране уговорнице
Члан 24.
Свака измена и допуна овог споразума биће договорена у писаном облику између страна уговорница и ступиће на снагу по процедури из члана 23. овог споразума.
Сачињено у у Београду 30. јануара 2013. године, у два оригинална примерка, сваки на српском, грчком и енглеском језику, при чему оба текста имају подједнаку важност. У случају различитог тумачења, меродаван је текст на енглеском језику.
ЗА ВЛАДУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ЗА ВЛАДУ РЕПУБЛИКЕ КИПАР
Xxxxxxx Xxxxxxx Xxxxxxxx Xxxxxxxx
Министар саобраћаја Министар саобраћаја и инфраструктуре
Члан 3.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
„Службеном гласнику Републике Србије – Међународни уговори“.
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
I. УСТАВНИ ОСНОВ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА
Уставни основ за доношење Закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Кипар о сарадњи у области поморског транспорта, садржан је у члану 97. став 1. Устава Републике Србије којим је предвиђено да, између осталог, Република Србије уређује и обезбеђује свој међународни положај и односе са другим државама и у члану 99. став 1. тачка 4. којим је прописано да Народна скупштина потврђује међународне уговоре када је законом предвиђена обавеза њиховог потврђивања.
II. РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА
Република Србија и Република Кипар немају закључен споразум о сарадњи у поморском транспорту. Поморски транспорт се обавља у складу са међународним конвенцијама у области поморства, које су обе државе ратификовале.
Република Кипар је посредством Министарства спољних послова нотом број 1290 од 4. јуна 2012. године, доставила Министарству саобраћаја „Нацрт споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Кипар о трговачкој морнарици“.
Министарство саобраћаја оценило је прихватљивом инцијативу Република Кипар за закључивање предметног споразума, с обзиром да постоји могућност превоза путника и терета између српских лука и пристаништа која се налазе на унутрашњим водним путевима (река Дунав) који имају излаз на Црно море, а тиме и везу са лукама у Републици Кипар.
Закључивање Споразума о сарадњи у поморском транспорту између Републике Србије и Република Кипар преставља нови конкретан допринос за стварање повољнијих услова за даље унапређење билатералне економске сарадње између две државе.
Такође, Споразумом се даје на важности поморском транспорту, посебно имајући у виду да је Република Србија након раздруживања државне заједнице Србија и Црна Гора остала без мора, а да је остала као сукцесор у свим међународним конвенцијама у области поморства које је ратификовала бивша држава.
С обзиром да је поморски транспорт један од елемената у превозу и снадбевању робом тржишта Републике Србије, као и имајући у виду привредне и економске предности поморског транспорта у односу на друге видове транспорта, постоји потреба за његовим јачањем и интензивирању сарадње у овој области са Републиком Кипар.
Имајући у виду наведено, Министарство саобраћај покренуло је иницијативу за закључивање Споразума о сарадњи у поморском транспорту.
Влада је на седници одржаној дана 6. септембра 2012. године xxxxxx Xxxxxxxx 05 Број: 018-5578/2012 којим је утврдила Основу за вођење преговора и закључивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Кипар о сарадњи у области поморског транспорта и усвојила текст Споразума.
Министарство саобраћаја је наведени текст Споразум посредством Министарства спољних послова доставило кипарској страни, ради започињања преговора за закључивање Споразума. Текст Споразума је дипломатским путем
усаглашаван са кипарском страном два пута и то: 13. септембра 2012. године и
24. децембра 2012. године.
Након усаглашавања ставова о тексту Споразума Влада је закључком 05 Број: 018-9178/2012 усвојила Извештај о вођењу преговора за закључивање Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Кипар о сарадњи у области поморског транспорта и усвојила усаглашени текст Споразума.
Приликом билатералних сусрета делегација Републике Србије и Републике Кипар који су одржани дана 30. јануара 2013. године у Београду, Xxxxxxx Xxxxxxx, министар саобраћаја и Xxxxxxxx Xxxxxxxx, министар саобраћаја и инфраструктуре Републике Кипар потписали су Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Кипар о сарадњи у области поморског транспорта.
Доношење Закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Кипар о сарадњи у области поморског транспорта, представља нови конкретан допринос стварању повољнијих услова за даље унапређење билатералне сарадње између двеју држава.
III. ДА ЛИ СЕ ИЗВРШАВАЊЕМ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА СТВАРАЈУ ОБАВЕЗЕ ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ И ПРОЦЕНА ПОТРЕБНИХ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ЗА ЊЕГОВО
ИЗВРШАВАЊЕ
Извршавањем предметног споразума не стварају се обавезе за Републику Србију.
За спровођење овог закона није потребно обезбедити додатна средства у буџету Републике Србије.