Obračun zarada i podnošenje PPP PD
Obračun zarada i podnošenje PPP PD
Pod zaradom zaposlenih podrazumevaju se primanja po osnovu rada za lica, koja su zasnovala radni odnos kod poslodavca. Da bi poslodavac zasnovao radni odnos sa radnikom, potrebno xx xx xxxxxx i poslodavac potpišu Ugovor o radu, kojim su regulisana prava i obaveze kako radnika tako i poslodavca, u skladu xx Xxxxx o xxxx xx. Glasnik 24/05,61/05 i 54/09. Ugovor o xxxx xxxx se zasnovati na:
1. NeodreĎeno vreme
2. OdreĎeno vreme
3. Sa puni ili nepunim radnim vremenom
4. Sa pripravnicima
5. Sa direktorima
Xxxxxxxx Xxxxxxx o radu:
Ugovor o xxxx xxxxx da sadrži:
1) Naziv i sedište poslodavca
2) Lično ime zaposlenog, mesto prebivališta odnosno boravišta zaposelnog
3) Xxxxxx i vrstu stručne spreme zaposlenog
4) Naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja
5) Mesto rada
6) Vrstu radnog odnosa (da xx xx radni odnos zasnovan na odreĎeno ili neodreĎeno vreme)
7) Trajanje Ugovora o radu, ukoliko je radni odnos zasnovan na odreĎeno vreme
8) Xxx početka rada
9) Novčani iznos osnovne zarade na xxx zaključenja Xxxxxxx o radu
10) Radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno)
11) Elemente za utvrĎivanje osnovne zarade, uvećanja na zaradu, xxxxxx zarade, i druga primanja zaposlenog.
12) Xxxxxx za isplatu zarade i drugih primanja na koje zaposelni ima pravo
13) Trajanje dnevnog, nedeljnog i godišnjeg odmora.
14) Potpis i pečat poslodavca
15) potpis zaposlenog
Ugovor o radu, shodno izmenama Zakona o radu, čuvaju se na mestu gde zaposleni radi.
Ugovor o radu zaključuje se najmanje u tri primerka, od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, dok dva primerka zadržava psolodavac.
PRIJAVA RADNIKA
Nakon potpisivanja Ugovora o radu, radnik xx xxxx prijaviti na obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje. Ta prijava obavlja se u Socijalnom ili elektronskim putem preko portala Centralnog registra (xxxx://xxx.xxxxx.xxx.xx/xxx/xxxxx.xxx) . Za elektronsku prijavu radnika potraban xxx xx kvalifikovani elektronski sertifikat Zakonskog zastupnika (sertifiakt izdaju ovlašćena tela: Mup, Pošta, Halkom, Privredna xxxxxx).
U socijalnom se za prijavu radnika predaje fotokopija lične krate, original radna knjižica i Xxxxxx o radu. Kada xx xxxxx potrebna dokumentacija radnik se prijavljuje za obavezno socijalno osiguranje, i kao dokaz o prijavi dobija se obrazac Ma (potvrda o prijavi radnika).
Na zdravstveno osiguranje, xxxxxx xx automatski prijavljen po jednoj prijavi, ali mu se nakon prijave xxxx uzeti i zdravstvena knjižica, koja xx xxxxxx u mestu u kome xx xxxxxx prijavljen – njegovom mestu stanovanja iz lične karte takoĎe u ustanovi – Socijalno.
Za zdravstvenu knjižicu, potrebno je odneti kopiju obrazca Ma obrazac i kopiju Xxxxxxx o radu. Tada se za radnika štampa radna knjižica koja se overava markicom, koja xx xxxxxx u socijalnom.
Ovaj način prijave se često menja, i ne treba ga shvatati doslovno, uvek se treba raspitati i proveriti da li xx xxxxx do neke promene.
Svaka informacija dobija se najefikasnije na šalterima ustanove.
XXXX XXXX MOGU ZASNOVATI RADNI ODNOS
1. Prema članu 24. Zakona o radu, radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 xxxxxx xxxxxx; za lica od 15-18 xxxxxx potrebna je saglasnost roditelja.
2. Sa ne zaposlenim licem
3. Sa osnivačem – vlasnikom preduzeća (osnivač privrenog društva ili drugo lice koje vrši funkciu direktora ne xxxx zasnovati radni odnos u svom preuzeću. Ukoliko je radni odnos
zasnovan, zarada i obaveze po osnovu zarade isplaćuju xx xxx i ostalim zaposlenim u preduzeću, dok ukoliko nije zasnovao radni odnos, porez i doprinose plaća po rešenju Poreske uprave kao osnivač.
4. Sa stranim državljaninom ili licem bez državljanstva ako to lice ima dozvolu za stalni ili privremeni boravak u Republici.
5. Sa preduzetnikom (od 13.07.2013 i preduzetniku je omugućeno da isplaćuju sebi zaradu iz radnog odnosa i da po osnovu zarade uplaćuju obaveze za doprinose i porez na zarade) ili da obaveze za doprinose i porez plaća po rešenju nadležnog organa – Poreske upavae a ne iz zarade. Preduzetnik može zasnovati radni odnos kod drugog poslodavca, i pri xxx ne xxxx prestati sa obavljanjem samostalne delatnosti jer se samostalna delatnost može obavljati i uz rad)
6. Sa licem koje kod drugog poslodavca radi sa nepunim radnim vremenom. (manje od 8 hasova)
7. Sa penzionerom
U skladu sa Zakonom o radu poslodavac koji ima više od 5 zaposlenih xxxxx xx da xxxxxx pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih xxxxx. Pravilnik donosi direktor, njime se utvrĎuju vrste poslova, organizacioni delovi, vrste i stepeni stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na xxx poslovima.
Puno i nepuno radno vreme u prostorijama poslodavca i van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće)
U skladu sa Zakonom o radu član 42 Zakona, radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca. Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće. Sva prava i obaveze izjednačene su sa pravima i obavezama zaposlenih xxxx xxxx u prostorijama poslodavca. Osnovna zarada zaposlenog xxxx xxxx van prostorija poslodavca, ne može biti utvrĎena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog xxxx xxxx na istim poslovima u prostoriji poslodavca.
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno. Opštim akotom može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne može biti kraće od 36 časova nedeljno.
Nepuno radno vreme, jeste radno vreme koje je kraće od punog radnog vremena. Radni odnos se sa nepunim radnim vremenom može zasnovati na odreĎeno ili neodreĎeno vreme. Zaposleni xxxx xxxx sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu, druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu.
Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom xxxx xxxx sa nepunim radnim vremenom, obezbedi iste uslove xxxx xxx i zaposlenom xxxx xxxx xx xxxxx radnim vremenom, xxxx xxxx na istim ili sličnim poslovima.
U skladu sa xxx za zaposlene xxxx xxxx sa nepunim radnim vremenom staž osiguranja se ne vezuje za vreme provedeno na radu, već se računa prama kalendarskom vrmenu koji je zaposleni proveo na radu.
Najniža mesečna osnovica doprinosa primenjuje se u visini xxxx xx na snazi u mesecu u kojem se vrši isplata zarade, nezavisno od toga za xxxx xxxxx se vrši isplata zarade.
XXXX XXXX NE MOGU ZASNOVATI RADNI ODNOS
Lica mlaĎa od 15 xxxxxx
Xxxx koja kod drugog poslodavca rade sa punm radnim vremenom Sa invalidnim penzionerom jer on nema sposobnost za rad
STRUKTURA ZARADE
Član 106 Zakona o radu Xxxxxx zaposlenog čini:
1. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu (Član. 104 Zakona)
2. Nagrade, bonusi, stimulacije ili destimulacija. (Član 104 stav 2. Zakona)
3. Uvećana zarada (Član 108 Zkona)
4. Druga primanja u skladu sa opštim aktom i Ugovorom o xxxx
Xxxxxx za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
U skladu sa Zakonom o radu zaradu zaposlenih čine:
1. Osnovna zarada (zarada po času – tada se osnovna zarada menja po broju radnih sati, zavisno od toga koliko mesec za koji se vrši isplata ima radnih sati; osnovna zarada za mesec – xxxxxx xx uvek ista, dok se radniku Aneksom Ugovora o radu ne utvrdi druga osnovna zarada)
2. Zarada za radni učinak (može povećati li smanjiti osnovnu zaradu, zavisno od toga xxxx xx ocenjen kavalitet rada i obavljenog posla i odnos zaposlenog prema radnim obavezama – stimulacija ili destimulacija) (napomena: ovakav vid smanjenja ili povećanja zarade se u današnjoj praksi rada kod privatnih poslodavaca xxxxx xxxxx dogaĎa)
3. Uvećana zarada (uvećana zarada daje se za rad u posebnim prilikama i uslovima. Pravo na uvećanu zaradu, imaju zaposleni: Za rad na dane raznika koji je neradni rad – najmanje 110% od osnovice ; za rad noću – najmanje 26% od osnovice (ukoliko taj rad uračunat u osnovnu zaradu); za prekovremeni rad najmanje 26% od osnovice; po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u random odnosu kod poslodavca (minuli rad)
– najmanje 0,4% od osnovice.
U skladu sa Zakonom o radu poslodavac ima obavezu da zaposlenom obračunava uvećanu zaradu po osnovu minulog rada. Procenat uvećanja iznosi najmanje 0,4% za svaku punu godinu radnog staža. U godine staža uzima se vreme provedeno u radnom odnosu. Shodno izmenama Zakona o radu, za obračun uvećanja po osnovu minulog rada, u obzir će ulaziti samo staž koji je zaposlen ostvario kod poslodavca koji isplaćuje zaradu, i njemu povezanih lica.
Minuli rad za obračunski mesec = (osnovna zarada – bez bilo kojih uvećanja x 0,4%) x godine staža kod tog poslodavca kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa Zakonom.
Prema Zkonu o radu, osnovicu za uvećanu zaradu čini osnovna zarada.
Danas se uvećanje zarade po osnovu rada na državne praznike, rada noću i prekovremenog rada, xxxxx xxxxx primenjuje i dodaje na osnovicu. Prekovremeni rad, i rad na dane praznika kao i rad noću xxxxx xxxxxxx se preraspodelom radnog vremena.
Član 57. Zakona o radu, dozvoljava poslodavcu da izvrši preraspodelu radnog vremena, ukoliko to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada i bolje korišćenje sredstava za rad, pa se veoma često dešava da poslodavci to koriste. Na xxx xxxxx radnik nekada radi kraće a nekada duže kada to zahteva posao, pa poslodavac nema obavezu da obračunava uvećanu zaradu, po osnovu prekovremenog xxxx, xxxx noću, rada u smenama i sl.
Druga primanja zaposlenih koji čine zaradu
IzmeĎu ostalog, zaradom se smatraju i druga primanja koja ulaze u zaradu: Topli obrok i regres za godišnji odmor.
1. Nadoknada za ishranu u toku rada (topli obrok)
Zakonom o radu, propisana je obaveza poslodavcu, da zaposlenima isplati topli obrok Mesečna ishrana u toku rada isplaćuje se isključivo za dane provedene na radu, što znači da za xxxx xxxx radnik nije radio njemu topli obrok ne pripada.
Propisom koji je u primeni nije utvrĎena visina toplog obroka xxxx xx poslodavac xxxxx da isplati zaposlenima. Zato se isplata xxxx urediti opštim aktom, odnosno Ugovorom o radu. Visina toplog obroka može se urediti u nominalnom iznosu (dnevnom ili mesečnom), u neto ili bruto iznosu. U svakom slučaju ona ulazi u Bruto 1 i isplaćuje se zajedno sa zaradom. . Xxxxx obrok xxxx biti jednak za sve zapolslene. Ovakav način isplate toplog obroka je ipak u praksi xxxxx xxxxx, on bi i tada ušao u osnovicu – Bruto 1, ali xx xxxx iznos nebi isplatio radniku, već bi se platio restoran na ime ugostiteljskih usluga za zaposlene.
2. Regres za godišnji odmor
Poslodavac xx xxxxx da zaposlenima obezbedi regres za godišnji odmor. Propisom koji je u primeni nije utvrĎena visina regresa, i zato se isplata regresa xxxx urediti opštim aktom, odnosno Ugovorom o radu.
Pravo na regres (pravo na regres-dodatak za godišnji odmor, vezuje se za pravo na godišnji odmora
Godišnji odmor
1) Sticanje prava na godišnji odmor (član 68 Zakona o radu)
Zaposleni xxxxx pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle xxxxx xxxx neprekidnog rada od xxxx zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg (srazmerni deo: 1 mesec 1 xxx) za svaki mesec xxxx xxxx u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.
2) Dužina godišnjeg odmora
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrĎenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih xxxx. Dužina godišnjeg odmora utvrĎuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih xxxx uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrĎenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
Način isplate regesa: (regres se može isplatiti jednom mesečno. U xxx slučaju se Ugovorom o radu precizira u kom mesecu se vrši isplata regresa za sve zaposlene.) TakoĎe, regres se može isplatiti i akontaciono svakog meseca uz zaradu, što je dosta praktičniji način, tada se Ugovorm o radu precizira mesečni iznos regresa, koji xx xxxxxx tako što se godišnji iznos koji utvrdi
poslodavac, podeli sa 12 i na xxx xxxxx se odredi mesečni iznos koji će se isplaćivati pri svakoj zaradi zaposlenih)
Visina regresa: (visina se može odrediti kao nominalni bruto ili neto iznos, mesečni ili godišnji i isti je za sve zaposlene, kao i naknada za topli obrok).
OBAVEZA OBRAČUNA DOPRINOSA I POREZA NA ZARADE
Prilikom svake isplate zarada, (xxxx xxxxxx radnika), poslodavac ima obavezu za isplatu doprinose na teret zaposlenih (doprinosi iz zarade) i na teret poslodavca (doprinosi na zaradu), kao i porez na dohodak graĎana – porez na zarade budžetu Republike Srbije. u skaldu sa i Zakonom o porezu na dohodak graĎana.) Osnovica za obračun socijalnih doprinosa xx XXXXX 1 zarada radnika u koju su već sadržani porez u kju je već isključen iznos umanjenja (oslobodjenja),i doprinposi na teret zapošljenog radnika (PIO - 14%, ZDRAVSTVO 5,15%, doprinos za slučaj NZAPOSLENOSTI 0,75%) ;Bruto 1 xx xxxxxx po formuli;
BRUTO 1 = (Ukupna xxxx xxxxxx-(11.604 x 10%))/0,701 odnosno Bruto=(Ukupna xxxx xxxxxx- 1.160,4)/0,701
Obračun socijalnih doprinosa veši se u skladu sa Zakonom o socijalnim doprinosima u skladu sa Zakonom o socijalnim doprinosima utvrdjuje se naročito :
1.Osnovica
Osnovicu za obračun doprinosa čini Bruto zarada radnika (BRUTO 1).
Bruto 1 = XXXX XXXXXX + DOPRINOSI NA TERET RADNIKA + POREZ NA
ZARADE)+(1. doprinosi na teret poslodavca – doprinosi na zaradu: PIO - iznos 14%; 2. ZDRAVSTVO iznos 5,15%,3. IZNOS doprinos za slučaj NEZAPOSLENOSTI OD 0,75%) ;
doprinosi na teret poslodavca – doprinosi na zaradu SU :
1. PIO -12%,
2. ZDRAVSTVO 5,15%,
3. doprinos za slučaj NEZAPOSLENOSTI 0,75%),
UKUPNO POTREBNA SREDSTVA – BRUTO 2 = (BRUTO 1 + DOPRINOSI NA TERET POSLODAVCA)
Poslodavac u skladu sa Zakonom obaveze po osnovu zarada (dorpinose i porez), može isplatiti do kraja tekućeg meseca za predhodni mesec. Ukoliko poslodavac neće biti u mogućnosti da isplati zaradu, do kraja narednog meseca, xxxxx xx da je obračuna i isplati doprinose na najnižu propisanu osnovicu za obračun doprinosa. Kada poslodavac vrši obračun bez isplate zarada, osnovicu za obračun doprinosa čini najniža propisana mesečna osnovica. Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, prema članu 37. Zakona, čini iznos od 35% prosečne mesečne bruto zarade u Republici, isplaćene u predhodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa, nadležnog za poslove statistike. .
Osnovica za obračun poreza na xxxxxx xx UMANJENA OSNOVICA - iznos Bruto 1 umanjen za poresko osloboĎenje koje je po novo usklaĎenom iznosu = 11.604 po radniku; ovaj podatak je promenljiv i ne treba ga shvatiti doslovno.
Na sva primanja koja se smatraju zaradom po Zakonu o radu, osnovica poreza na zarade (Bruto 1) umanjuje se za iznos osloboĎenja, pa je osnovica poreza = Bruto 1 – osloboĎenje = umanjena osnvica.
Porez na zarade obračunava se po stopi od 10% na umanjenu osnovicu;
Porez na zarade = (BRUTO 1 - OSLOBOĐENJE) * 10%
Svakom zaposlenom koji je prijavljen na pun fond časova, bez obzira da xx xx bio na bolovanju, godišnjem ili sl. pripada pun iznos osloboĎenja – trenutno važeći iznos = 11.604 dinara. S druge strane radniku koji je prijavljn na 50% radnog vremena (nepuno radno vreme od 4 sata), pripada 50% osloboĎenja (5.621 dinara).
Za razliku od doprinosa, ukoliko proslodavac ne isplaćuje zaradu, ne plaća ni porez na dohodak jer Porez uvek prati isplatu zarade.
Bez obzira na to da xx xx zarade i obaveze isplaćene, obračun xxxxxx xxxx se izvršiti na kraju svakog meseca za tekući obračunski period. Poslodavac ima obavezu da iskaže nastale obaveze i troškove po osnovu zarada. Zarade, porez i doprinosi predstavljaju trošak perioda.
Formula za preračun xx xxxx na bruto:
BRUTO 1 = (Ukupna xxxx xxxxxx-(fiksni iznos))/0,701 Fiksni iznos =poresko osloboĎenje x procenat poreza
Xxxxxx iznos neće se promeniti sve dok se ne promeni iznos poreskog osloboĎenja ili stope poreza na zarade
OBJEDINJENA PORESKA PRIJAVA PPP PD
Počev od 01.03.2014 godine, za obračunate poreze i doprinose po odbitku (po osnovu zarade zaposlenog) podnosi se jedinstvena objedinjena poreska prijava PPP PD .
Xxxxxxxx xx sledeći:
Vrši se obračun poreza i doprinosa (neposredno pre isplate xxxxxxx a najkasnije na kraju tekućeg meseca za prethodni mesec)
Podnosi se PPP PD za obračunate poreze i doprinose (ako se isplaćuje zarada) ili samo za obračunate doprinose (u slučaju da se xxxxxx xxxx isplatiti i da se doprinosi plaćaju na najnižu osnovicu). Prijava se šalje neposredno pre isplate, može se poslati i ranije a u polju datum kada se podnese, upisuje se u datum nastanka poreske obaveze i datum plaćanja. Datum kada će se platiti obaveze upisujemo u polju datum isplate, možemo platiti i ranije ali ne i kasniti, jer od tog datuma poreska Uprava obračunava xxxxxx.
Kada se prijava podnese, od poreske uprave dobija se poziv na broj (BOP) po osnovu kog se vrši plaćanje (u modelu poziv na broj odobrenja u prvoj kućici xx xxxx broj 97 a sledeće polje upisuje se poziv na broj BOP). Nakon toga možemo da izvršimo plaćanje obaveza po osnovu xxxxxx x xxxx zarade zapolsenima.
Kada smo poslali prijavu (nakon 30 minuta) možemo izvršiti isplatu (plaćamo zbirno sve poreze i doprinose koje smo obračunali). 30 xxxxxx xx potrebno da Poreska Uprava prosledi banci naš poziv na broj (BOP) i mi tada možemo podneti naloge za prenos.
Tekući račun na koji se plaćaju svi doprinosi i porezi po odbitku: 000-0000-00; šifra plaćanja 254.
Prijava najkasnije xxxx biti podneta do kraja tekućeg meseca za prethodni jer je to krajnji rok kada smo u obavezi da ispaltimo zarade ili podnesemo prijavu za obračunate doprinose na najnižu osnovicu ako zarade zaposlenih za xxx xxxxx niće biti plaćene. Kada se donse odluka da xx xxxxxx za xxx xxxxx biti isplaćene, podnosi se nova prijava pre plaćanja razlike doprinosa i porez na zarade.