POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVOR JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA VODOVOD I KANALIZACIJA NOVI PAZAR

JKP „VODOVOD I KANALIZACIJA“ NOVI PAZAR

P r e d l o g

POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVOR JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA VODOVOD I KANALIZACIJA NOVI PAZAR

U Novom Pazaru, Jun 2019. godine

1

Na osnovu člana 247. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) i člana 106 Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Repbulike Srbije, reprezentativni sindikat, JKP Vodovod i kanalizacija – Novi Pazar, generalni direktor JKP Vodovod i kanalizacija – Novi Pazar i Skupština grada Novi Pazar, zaključuju

POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVOR

JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA VODOVOD I KANALIZACIJA NOVI PAZAR

OSNOVNE ODREDBE

Član l.

Ovim Pojedinačnim kolektivnim ugovorom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i po osnovu rada zaposlenih kod poslodavca JKP Vodovod i kanalizacija, postupak zaključivanja ovog Pojedinačnog kolektivnog ugovora, međusobni odnosi učesnika ovog Pojedinačnog kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.

Na prava, obaveze i odgovornosti koje nisu regulisane ovim Pojedinačnim kolektivnim ugovorom, primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o radu.

Član 2.

Odredbe ovog Pojedinačnog kolektivnog ugovora primenjuju se na sve zaposlene u JKP Vodovod i kanalizacija – Novi Pazar.

Član 3.

Ovim ugovorom ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada i obaveze od prava, uslova rada i obaveza utvrđenih Zakonom o radu i Posebnim kolektivnim ugovorom za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Repbulike Srbije.

Ovim Pojedinačnim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi veća prava i povoljniji uslovi rada zaposlenog od prava i uslova utvrđenih zakonom i Posebnim Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom.

RADNI ODNOSI

Član 4.

O potrebi zasnivanja radnog odnosa odlučuje generalni direktor preduzeća.

Član 5.

Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava zakonske, opšte i posebne uslove utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka Poslodavca.

Član 6.

Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa donosi generalni direktor u skladu sa godišnjim programom poslovanja, uz saglasnost Osnivača, a u skladu sa posebnim propisima xxxxxx xx uređena ova oblast novog zapošljavanja.

Odluku iz stava 1 ovog člana kao i prijavu slobodnog radnog xxxxx, poslodavac može dostaviti nadležnoj službi za poslove zapošljavanja.

Ugovor o radu

Član 7.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Xxxxxx o radu smatra se zaključenim kada ga potpišu zaposleni i poslodavac.

Ugovor o radu zaključuje se u četiri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a tri zadržava poslodavac.

Član 8.

Ugovor o xxxx xxxx da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme.

Ugovor o xxxx x xxxx nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra se ugovorom na neodređeno vreme.

Stupanje na rad

Član 9.

Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku.

Probni rad

Član 10.

Ugovorom o xxxx xxxx se ugovoriti probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenim ugovorom o radu.

Probni rad može da traje najduže šest meseci.

Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih xxxx. Poslodavac xx xxxxx da obrazloži otkaz ugovora o radu.

Radni odnos na određeno vreme

Član 11.

Ugovor o xxxx xxxx da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije trajanje je unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba.

Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovoga člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenima zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca.

Prekid kraći od 30 xxxx ne smatra se prekidom perioda iz stava 2. ovoga člana.

Izuzetno xx xxxxx 2. ovoga člana, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi:

1. ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;

2. za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta;

3. sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola;

4. za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca xxxx upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci;

5. sa nezaposlenim xxxx xx do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet xxxxxx, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Poslodavac može sa istim zaposlenim da zaključi novi ugovor o radu na određeno vreme po isteku roka iz stava 4. xxxxx 1-3 ovoga člana po istom, odnosno drugom pravnom osnovu, u skladu sa ovim članom.

Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih xxxx po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Pripravnici

Član 12.

Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu školsku spremu, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka.

Pripravnički staž traje godinu xxxx za pripravnika sa visokom stručnom spremom, devet meseci sa višom školskom spremom i šest meseci sa srednjom stručnom spremom.

Za vreme trajanja pripravničkog staža pripravnik ima prava, obaveze i odgovornosti kao i drugi zaposleni kod poslodavca.

Član 13.

Ugovorom o radu utvrđuje se posebno: dužina trajanja pripravničkog staža, mogućnost produženja pripravničkog staža i obaveza polaganja stručnog ispita.

Ugovorom o xxxx xxxx da se utvrdi da pripravnik nije xxxxx da polaže stručni ispit, ako xx x xxxx osposobljavanja za samostalan rad, po oceni poslodavca osposobljen za samostalan rad.

Član 14.

Stručni ispit pripravnik polaže pred komisijom obrazovanom xx xxxxxx generalnog direktora sastavljenom od članova koji imaju isti stepen stručne spreme kao pripravnik, a najmanje jedan član xxxx biti iste struke kao pripravnik.

Član 15.

Za vreme trajanja radnog odnosa zaposleni može biti raspoređen na druge poslove koji odgovaraju njegovom stepenu i vrsti stručne spreme, znanju i sposobnostima, ako to zahtevaju potrebe procesa i organizacija rada preduzeća.

U izuzetnim slučajevima, u slučaju više sile i iznenadne odsutnosti zaposlenog, zaposleni može biti privremeno premešten na druge poslove za koje se traži niži xxxxxx stručne spreme određene vrste zanimanja od one koju ima - dok traju izuzetne okolnosti, a u slučaju zamene odsutnog zaposlenog – najduže 30 radnih xxxx.

Za rad na poslovima iz st. l. ovog člana zaposleni ima pravo na zaradu za poslove sa kojih je privremeno premešten.

OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE

Član 16.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba xxxxxxx xxxx i uvođenje novog načina i organizacija rada.

Zaposleni xx xxxxx da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad.

Troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju se iz sredstava preduzeća i drugih izvora u skladu sa zakonom i drugim aktima preduzeća.

U slučaju da zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje, xxxxx xx da poslodavcu naknadi troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga.

RADNO VREME

Pojam radnog vremena

Član 17.

Radno vreme je vremenski period u xxxx xx zaposleni xxxxx, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestima gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom.

Radnim vremenom ne smatra se vreme u xxxx xx zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju u skladu sa zakonom.

Vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom.

Puno i nepuno radno vreme, raspored radnog vremena

Član 18.

vreme.

Radno vreme zaposlenih kod poslodavca iznosi 40 časova u radnoj nedelji – puno radno

Radna nedelja traje pet radnih xxxx.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje generalni direktor. Radni xxx po pravilu traje osam časova.

Član 19.

Izuzetno od člana 18 st. 2. ovog kolektivnog ugovora, ako se rad na pojedinim poslovima obavlja u smenama, noću ili ako priroda posla i organizacija rada zahteva, radna nedelja se može organizovati i na drugi način.

Poslodavac xx xxxxx da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena najmanje pet xxxx pre početka rada.

Prekovremeni rad

Član 20.

Zaposleni xx xxxxx xx xxxx duže od punog radnog vremena (PREKOVREMENI RAD), ali ne duže od 8 časova nedeljno u sledećim slučajevima:

- u slučaju više sile;

- iznenadnog povećanog obima posla;

- xxxx xx neophodno da se u određenom roku završi posao koji je planiran;

- da se završi proces rada čije bi odlaganje dovelo do poremećaja u procesu rada;

- da se završi proces rada čije bi odlaganje dovelo do štetnih posledica; i

- radi otklanjanja kvara na instalacijama i uređajima vodovoda i kanalizacije i Crpnim stanicama za vodu čije bi odlaganje uticalo na nastanak štetnih posledica.

Član 21.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom dostavi rešenje za prekovremeni rad, u roku od pet xxxx od xxxx uvođenja istog.

Rešenje za prekovremeni rad poslodavac nije xxxxx da dostavi u slučaju više sile i u drugim slučajevima kada određeni posao xxxx da se završi u roku, a čije odlaganje bi imalo štetne posledice.

Poslodavac xx xxxxx da za slučajeve iz prethodnog stava ovog člana rešenje o prekovremenom radu dostavi u roku od tri xxxx od xxxx odpočinjanja prekovremenog rada.

Preraspodela radnog vremena

Član 22.

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.

U slučajevima iz st. l. ovog člana preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena.

U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku nedelje ne može biti duže od 60

časova.

Član 23.

Zaposlenom koji u određenom periodu u toku kalendarske godine radi duže, a u drugom kraće od punog radnog vremena u smislu člana 18. ovog kolektivnog ugovora, korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni

i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenim zakonom, u periodu koji ne može da bude duži od 30 xxxx.

Za vreme rada na poslovima iz st. l. ovog člana zaposleni ima pravo na odmor između dva xxxxx xxxx u trajanju najmanje 10 časova neprekidno.

Član 24.

Zaposleni xxxx xx radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi xxxx xxxx od ugovorenog radnog vremena ostvareni u preraspodeli radnog vremena preračunaju u njegovo radno vreme i da ga poslodavac odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja po isteku tog vremena ili da mu te časova rada obračuna i isplati kao časove prekovremenog rada.

ODMORI I ODSUSTVA

Član 25.

Zaposleni ima pravo na odmor u xxxx xxxx, dnevni i nedeljni odmor, u skladu sa Zakonom.

Odmor u toku dnevnog rada

Član 26.

Zaposleni xxxx xxxx najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.

Zaposleni xxxx xxxx duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta.

Zaposleni xxxx xxxx duže od punog radnog vremena, a najmanje 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.

Odmor u toku dnevnog rada ne može se koristiti na početku i na kraju radnog vremena. Vreme odmora iz st. l – 3 ovog člana uračunava se u radno vreme.

Član 27.

Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid xxxx, xxx i kada se radi sa strankama.

Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi generalni direktor preduzeća.

Dnevni odmor

Član 28.

Zaposleni ima pravo na odmor između dva xxxxx xxxx u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, u okviru 24 časa.

Nedeljni odmor

Član 29.

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, kojem se dodaje vreme odmora iz člana 28. ovog ugovora.

Nedeljni odmor se, po pravilu koristi nedeljom.

Poslodavac može da odredi drugi xxx za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.

Ako je neophodno da zaposleni radi na xxx svog nedeljnog odmora, poslodavac xx xxxxx da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.

Godišnji odmor

Član 30.

Za svaku kalendarsku godinu, zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom ovim Ugovorom, a najmanje 20 radnih xxxx.

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos xxxxx pravo da koristi godišnji odmor u kalendarskoj godini posle xxxxx xxxx neprekidnog rada kod poslodavca.

Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva xx xxxx uz naknadu zarade.

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa zakonom.

Član 31.

Dužina godišnjeg odmora za svakog zaposlenog utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih xxxx uvećava za određeni xxxx xxxx po sledećim kriterijumima:

1. Doprinosa na radu po predlogu neposrednog rukovodioca

a po odobrenju generalnog direktora do 5 radnih xxxx

2. Uslova rada i to:

- za radnike xxxx xxxx na naročito teškim poslovima u veoma nepovoljnim

uslovima rada i koji imaju pravo na skraćeno radno vreme 5 radnih xxxx;

- za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom, a koji nemaju

skraćeno radno vreme.

- Za rad u smenama

3 xxxxx xxxx:

- 1 xxxxx xxx

3. Radno iskustvo:

- zaposlenom sa preko 25 xxxxxx xxxx provedenih u radnom odnosu. 4 xxxxx xxxx

- zaposlenom za navršenih 15 – 25 xxxxxx xxxx provedenih u radnom odnosu. 3 xxxxx xxxx

- zaposlenom sa navršenih 5 – 15 xxxxxx xxxx provedenih u radnom odnosu. 2 xxxxx xxxx

- zaposlenom do 5 xxxxxx xxxx provedenih u radnom odnosu. 1 radni xxx

4. Stručne spreme:

- za visoko obrazovanje na studijama II stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije)

u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, počev od 10.09.2015. godine i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje 4 godine, po propisu koji je

uređivalo visoko obrazovanje do 10.09.2015.godine 5 radnih xxxx

-za visoko obrazovanje na studijama I stepena (osnovne akademske,

odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od 3 godine, više obrazovanje

i specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja.............................. 3 xxxxx xxxx

- za srednje obrazovanje u trajanju od 4 godine .............................................. 2 xxxxx xxxx

- za osnovno obrazovanje, osposobljenost za rad u trajanju od 1 godine, obrazovanje za rad u trajanju od 2 godine ili srednje obrazovanje u trajanju

od 3 godine 1 radni xxx

5.Brige o deci i članovima uže porodice:

- roditelju, usvojitelju,staratelju ili hranitelju sa detetom do 14 xxxxxx 2 xxxxx xxxx

-zaposlenom koji se stara o članu uže porodice koji je ometen u razvoju, ima teško telesno oštećenje ili bolest usled koje je potpuno ili slabo

pokretan. 5 radnih xxxx

Pod članom uže porodice u smislu stava 1 xxxxx 5 alineja 2 ovog člana smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.

Godišnji odmor zaposlenog, utvrđen po svim osnovima iz stava 1 ovog člana, ne može trajati duže od 30 radnih xxxx, osim za zaposlene xxxx xxxx na posebno teškim poslovima, kojima godišnji odmor može trajati i duže od 30 radnih xxxx, a u skladu sa Opštim aktom.

Član 32.

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa xx xxx 5 radnih xxxx.

Praznici koji su neradni dani u skladu sa Zakonom, odsustvo xx xxxx uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.

Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno nesposoban za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku bolovanja nastavi korišćenje godišnjeg odmora.

Član 33.

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 31. ovog ugovora (srazmeran deo) za svaki xxxxx xxxx u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

Član 34.

Godišnji odmor može da se koristi jednokratno ili u dva ili više delova.

Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. xxxx naredne godine.

Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.

Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti xx xxxx radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva xx xxxx radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30.xxxx naredne godine.

Član 35.

U zavisnosti od potrebe posla, direktor poslodavca odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, u skladu sa Planom korišćenja godišnjih odmora zaposlenih ili na osnovu zahteva zaposlenog uz dobijenu saglasnost neposrednog rukovodioca.

Plan korišćenja godišnjeg odmora kod poslodavca, donosi generalni direktor, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog, najkasnije do 01.05. tekuće godine, vodeći računa o ravnopravnosti zaposlenih u korišćenju termina.

Član 36.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 xxxx pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora u pisanoj formi i dostavlja zaposlenom, u skladu sa Zakonom.

Generalni direktor poslodavca može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora, ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije 5 radnih xxxx pre xxxx određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

Član 37.

U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac xx xxxxx da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celosti ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju xxxx neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.

Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)

Član 38.

Zaposleni ima pravo na odsustvo xx xxxx uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do 7 radnih xxxx u kalendarskoj godini u slučaju:

1. sklapanje braka 5 radnih xxxx;

2. porođaj supruge ili usvajanja deteta 5 radnih xxxx;

3. sklapanja braka i porođaj drugog člana uže porodice 3 xxxxx xxxx:

4. smrti člana uže porodice........................................... 5 radnih xxxx;

5. smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog

druga zaposlenog..................................................... 2 xxxxx xxxx

6. teže bolesti člana uže porodice, pri čemu xx xxxx bolest utvrđuje na osnovu konzilijarnog mišljenja lekara zdravstvene ustanove u kojoj se zaposleni ili člana

njegovog porodičnog domaćinstva leči.................... 5 radnih xxxx

7. selidbe sopstvenog domaćinstva:

- na području istog naseljenog xxxxx........................ 2 xxxxx xxxx

- van područja xxxxx stanovanja.............................. 3 xxxxx xxxx

8. polaganja ispita u okviru stručnog usavršavanja ili

obrazovanja koje zahteva proces rada.................... 1 do 6 radnih xxxx

9. otklanjanja posledica u domaćinstvu zaposlenog

izazvanih višom silom........................................... 3 xxxxx xxxx 10.korišćenja organizovanog rekreativnog odmora

u xxxxx prevencije radne invalidsnosti.................... 7 radnih xxxx 11.učestvovanje na sportskim i radno.proizvodnim

xxxxxxxxxxxx....................................................... 3-5 radnih xxxx

12.dobrovoljnog davanja krvi, računajući i xxx davanja krvi: 2 uzastopnih xxxx

Članovima uže porodice iz stava 2 ovog člana smatraju se: bračni drug, deca, xxxxx, sestre, roditelji, usvojitelj, usvojenik i staratelj.

Izuzetno, u slučajevima iz stava 1 xxxxx 2, 4, 10 i 12 ukupan broj radnih xxxx koji se koriste kao plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine uvećava se za xxxx xxxx koji je utvrđen kao vreme odsustva u svakom od tih slučajeva.

Plaćeno odsustvo iz stava 1 xxxxx 10.ovog člana zaposleni može ostvariti jednom godišnje.

Član 39.

Plaćeno odsustvo se odobrava xx xxxxxx zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje plaćenog odsustva).

Član 40.

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo na poziv državnog organa, organa jedinice lokalne samouprave, pravosudnih organa u skladu sa Zakonom.

Neplaćeno odsustvo

Član 41.

Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo) u slučaju:

1. negovanja bolesnog člana uže porodice 5 radnih xxxx;

2. smrti srodnika koji nisu navedeni u članu 38. 1 radni xxx;

3. obavljanja poslova u vezi izgradnje kuće ili stana u

cilju rešavanja svog stambenog pitanja 5 radnih xxxx

4. posete bračnom drugu na radu u inostranstvu 5 radnih xxxx;

5. učestvovanja u kulturno umetničkim i sportskim takmičenjima najmanje 1 radni xxx, u zavisnosti od

udaljenosti xxxxx održavanja takmičenja 3 xxxxx xxxx;

Poslodavac može, na zahtev zaposlenog da zaposlenom odobri neplaćeno odsustvo i u dužem trajanju kada to ne remeti proces rada.

Za vreme odsustvovanja xx xxxx iz st. 1. i 2. ovog člana zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom i ovim Pojedinačnim kolektivnim ugovorom nije drugačije određeno.

Mirovanje radnog odnosa

Član 42.

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, ako odsustvuje xx xxxx zbog:

1. odlaska na odsluženje, dosluženje vojnog roka,

2. upućivanja na rad u inostranstvo xx xxxxxx poslodavca, ili u okviru međunarodno- tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva,

3. Privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174 Zakona o radu

4. izbora, imenovanja na funkcije u državnom organu, političkoj ili sindikalnoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane xx xxxxx kod poslodavca,

5. izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz st. l. ovog člana ima pravo da se u roku

od 15 xxxx od xxxx odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, vrati na rad kod poslodavca.

Prava iz st. l. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatsko- konzularna i druga predstavništva.

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Član 43.

Poslodavac xx xxxxx da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, a u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlja na radu, da sa predstavnikom zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu razmatra sva pitanja koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.

Član 44.

Zaposleni xx xxxxx da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje da nebi ugrozio svoju bezbednosti zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.

Pre napuštanja radnog xxxxx, zaposleni xx xxxxx da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene.

Član 45.

Poslodavac xx xxxxx da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad.

Za vreme osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad zaposleni ima pravo na naknadu zarade. Troškove osposobljavanja iz xxxxx 1 ovog člana snosi poslodavac.

Član 46.

Zaposleni xx xxxxx, da u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti lice za bezbednost i zdravlje na radu i poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.

Član 47.

Zaposleni ima pravo da odbije da radi, uz pravo na naknadu zarade:

- ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je određen sve dok se te mere ne obezbede;

- ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove, u smislu člana 43 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom;

- ako u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje, u smislu člana 27 stav 2 ovog zakona, na poslovima ili na radnim mestu na koje ga je poslodavac odredio;

- noću ako bi, prema oceni službe medicine rada, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje;

- na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene propisane mere za bezbednosti zdravlje na radu.

Član 48.

Kada zaposlenom preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zaposleni ima pravo da preduzme odgovarajuće mere, u skladu sa svojim znanjem i tehničkim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da napusti radno mesto, radni proces odnosno radnu okolinu.

U slučaju iz stava 1 ovog člana zaposleni nije odgovaran za štetu koju prouzrokuje poslodavcu, xxxx xxxx povredu radne obaveze, ima pravo na naknadu zarade kao da je radio na svom radnom mestu.

Član 49.

Zaposleni može biti određen da radi na radnom mestu sa povećanim rizikom ako ispunjava sledeće uslove:

- da ima propisanu stručnu spremu;

- da ima posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova sa povećanim rizikom;

- da je prethodno osposobljen za bezbedan i zdrav rad;

- da nije mlađi od 18 xxxxxx;

- da nije invalid rada;

Član 50.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom pre početka rada obezbedi lekarski pregled, kao i periodični lekarski pregled u toku rada.

Ako se u postupku periodičnog lekarskog pregleda utvrdi da zaposleni ne ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, poslodavac xx xxxxx da ga premesti na drugo radno mesto koje odgovaraju njegovim zdravstvenim sposobnostima.

Član 51.

Zaposleni koji obavljaju poslove sa povećanim rizikom, invalidi rada, profesionalno oboleli, kao i zaposleni koji obavljaju poslove na kojima postoji mogućnost profesionalnog oboljenja, u skladu sa Aktom o proceni rizika, imaju pravo na korišćenje odmora za prevenciju radne invalidnosti, u skladu sa opstim aktom.

Član 52.

Poslodavac xx xxxxx da profesionalno obolelom i osobi sa invalididitetom obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa Zakonom.

Član 53.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom izda na upotrebu sredstvo ili opremu za ličnu zaštitu, u skladu sa Aktom o proceni rizika.

Član 54.

Poslodavac xx xxxxx da: na svoj teret kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, povrede na radu, profesionalne bolesti, smanjanja ili gubitka radne sposobnosti.

Visinu premije osiguranja utvrđuje nadležni organ kod poslodavca.

ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA

Zarada

Član 55.

Zarada se obračunava i isplaćuje na osnovu planiranih sredstava za zarade, u skladu sa Zakonom i programom poslovanja, na koji saglasnost daje Xxxxxxx.

Član 56.

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se sastoji od:

1. zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

2. zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade,bonusi i slično)

3. drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.

Pod zaradom iz stava 1 ovog člana podrazumeva xx xxxxxx koja sadrži poreze i doprinose koji se isplaćuju iz zarade.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

Član 57.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:

- osnovne zarade,

- dela zarade za radni učinak,

- i uvećane zarade.

Član 58.

Zarada zaposlenog može se utvrđivati i na osnovu sledećih elemenata radnog učinka:

- kvaliteta obavljenog posla,

- izvršavanje zadataka u utvrđenim rokovima,

- finansijskim efektima obavljenog posla,

- doprinosu timskom radu,

- obimu izvršenja realizacije plana rada,

- ostvarenog kvaliteta i obima rada zaposlenog ,

- prisutnosti na poslu i odnosa xxxxx xxxx, radnom vremenu, sredstvima rada, radnoj disciplini,

- ličnoj inicijativi u donošenju odluka i organizaciji posla.

Po elementima iz stava 1 ovog člana, generalni direktor uz konsultaciju sa

neposrednim rukovodiocem može utvrditi radni učinak svakog zaposlenog kao prosečni, nadprosečni i ispod prosečni.

Radni učinak utvrđuje generalni direktor o elementima iz stava l ovog člana, procentualno na osnovu osnovne zarade zaposlenog, tako što se:

- za radni učinak iznad prosečnog, osnovna zarada može povećati do 20%

- za radni učinak ispod prosečnog, osnovna zarada može umanjiti do 20%

Zarada zaposlenog u obračunskom periodu utvrđuje se množenjem osnovne zarade sa pozitivnim ili negativnim procentom radnog učinka zaposlenog.

Osnovna zarada

Član 59.

Osnovna zarada utvrđuje se po radnim mestima utvrđenim Pravilnikom o sistematizaciji poslova na osnovu uslova potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu.

Osnovnu zaradu radnog xxxxx xxxx proizvod: vrednost cene xxxx xxxx učesnici u zaključivanju Pojedinačnog kolektivnog ugovora sporazumno utvrđuju, koeficijent posla koje zaposleni obavlja i vremena provedenog na radu.

Član 60.

Koeficijent poslova utvrđuje se na osnovu složenosti poslova, odgovornosti i uslova rada.

Složenost poslova utvrđuje se na osnovu vrste posla, stepena stručne spreme, radnog iskustva i posebnih znanja i veština.

Odgovornost u radu utvrđuje se na osnovu značaja i uticaja poslova koje zaposleni obavlja, na proces i rezultate rada.

Uslovi rada utvrđuju se na osnovu radne okoline u kojoj se obavljaju poslovi.

Član 61.

Odnos između najvišeg i najnižeg koeficijenta vrednosti poslova za obračun i isplatu zarada određuje se u rasponu od 1 (jedan) - do 5 (pet).

Član 62.

Koeficijenti vrednosti za sva radna xxxxx sistematizovana u Pravilniku o sistematizaciji poslova su sledeći:

Tabelarni prikaz radnih xxxxx xx koeficijentima:

redni broj	Naziv radnog xxxxx	Zahtevana stručna sprema	Koficijent radnog xxxxx
1.	Direktor opšte pravnog sektora	VII	5,50
2.	Viši pravni referent	VII	4,20
3.	Pravni referent	VII ili VI	3,80
4.	Referent za JN	VI	4,00
5.	Kontrolor u opšte pravnom sektoru	IV	2,74
6.	Sekretarica	IV	2,60
7.	Vozač putničkog vozila	III	2,51
8.	Operater na terminalu	IV ili II	2,30
9.	Administrator – Arhivar	IV	2,80
10.	K u r i r	II ili I	1,80
11.	Čistačica u opšte pravnom sektoru	I	1,75
12.	Referet obezbeđenja, bezbednosti i ZNR	VII ili VI	4,10
13.	Komandir obezbeđenja	IV ili III	2,20
14.	Službenik obezbeđenja	IV ili III	1,96
15.	Direktor sektora za ekonomske poslove	VII	5,50
16.	Rukovodilac finansijske službe	VII	5,00
17.	Referent plana i analize	VII	4,20
18.	L i k v i d a t o r	IV	2,65
19.	Referent obračuna xxxxxx	XX	2,65
20.	Referent osnovnih sredstava i materijalni knjigovođa	IV	2,65
21.	B l a g a j n i k	IV ili II	2,65
22.	K o n t i s t a	VI ili IV	2,90
23.	Glavni knjigovođa	VI ili IV	2,90
24.	Rukovodilac službe za komercijalne poslove	VI ili VI	5,00
25.	Šef merno naplatne operative	VII ili VI	4,20
26.	Organizator merno-naplatne operative	VI ili IV	3,80
27.	Kontrolor u komercijalnoj službi	IV	2,60
28.	Inkasant – Čitač	IV ili III	2,50
29.	Vodointalater – Čitač	IV ili III	2,60

30.	Operater na sistemu	IV	2,65
31.	Magacioner	IV ili III	3,30
32.	Direktor tehničkog sektora	VII	5,60
33.	Glavni inženjer za investicije, razvoj, tehničku pripremu i projektoranje	VII	4,60
34.	Rukovodilac RJ „Prerada i kontrola vode“	VII	5,00
35.	P r o g r a m e r		4,10
36.	Poslovođa postrojenja za preradu vode	V ili IV	3,30
37.	Glavni dispečer na postrojenju za preradu vode	IV	3,50
38.	Dispečer na postrojenju za peradu vode	IV	2,70
39.	Radnik na doziranju hemikalija	II ili I	1,96
40.	Čistačica na postrojenju za preradu vode	II ili I	1,75
41.	Šef laboratorije	VII	4,20
42.	A n a l i t i č a r	VII	4,10
43.	L a b o r a n t	IV	2,64
44.	Rukovodilac RJ „Održavanje vodovodne i kanalizacione mreže“	VII	5,30
45.	Poslovođa na održavanju vodovodne mreže	IV ili III	3,50
46.	Pomoćni radnik na održavanju vodovodne mreže	I	1,80
47.	A l a t n i č a r	I	1,80
48.	Rukovaoc građevinskih mašina u RJ „Održavanje vodovodne i kanalizacione mreže“	III ili II	2,80
49.	Vozač motornog vozila na održavanju vodovodne i kanalizacione mreže“	IV ili III	2,51
50.	E v i d e n t i č a r	IV	2,60
51.	V o d o i n s t a l a t e r	IV ili III	2,82
52.	Poslovođa održavanja kanalizacione mreže	V ili IV	3,30
53.	Vozač specijalizovanog vozila	III ili II	3,00
54.	Pomoćni radnik na održavanju kanalizacije	II ili I	2,16
55.	Poslovođa baždarnice	IV ili III	3,30
56.	Rukovodilac RJ „Servis“	VII	5,00
57.	Elektro inženjer – elektroničar	VII	4,50
58.	Poslovođa održavanja postrojenja i Crpnih stanica	IV ili III	3,30
59.	M a š i n b r a v a r	IV ili III	2,60
60.	E l e k t r i č a r	IV ili III	2,60
61.	Šef održavanja mehanizacije	VI	4,00
62.	A u t o m e h a n i č a r	IV	2,60
63.	Rukovodilac RJ „Razvoj, tehnička priprema i projektovanje“	VII	5,00
64.	P r o j e k t a n t	VII	4,50
65.	Referent za izdavanje saglasnosti i priključaka	IV	3,50
66.	Rukovodilac RJ „Detekcija kvarova i gubitaka na vodovodnoj mreži“	VII	5,00
67.	Inženjer za tehničku pripremu i otkrivanje gubitaka	VII ili VI	4,20
68.	Referent za tehničku pripremu i otkrivanje gubitaka	IV ili III	2,80
69.	Vodoinstalater u tehničkoj pripremi i otkrivanju gubitaka	III	2,60
70.	Istraživač kvarova	IV ili III	2,60
71.	Vozač motornog vozila u tehničkoj pripremi i otkrivanju	III ili II	2,51

	gubitaka
72.	Rukovodilac RJ „Izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže“	VII ili VI	5,00
73.	Odgovorni projektant i izvođač radova	VII	4,60
74.	Poslovođa na izgradnji vodovodne i kanalizacione mreže	IV ili III	3,30
75.	M o n t e r	III ili II	2,60
76.	Pomoćni radnik na izgradnji vodovodne i kanalizacione mreže	I	1,80
77.	Rukovaoc građevinskih mašina na izgradnji vodovodne i kanalizacione mreže“	III ili II	2,80
78.	Vozač motornih vozila na izgradnji vodovodne i kanalizacione mreže	III ili II	2,51
79.	T r a k t o r i s t a	II ili I	2,10

Koeficijent zarade direktora preduzeća utvrđuje se ugovorom o xxxx xxxx se zaključuje između Nadzornog odbora i generalnog direktora.

Član 63.

Vrednost xxxx xxxx utvrđuje se u skladu sa planiranom masom sredstava za zarade, na osnovu Programa poslovanja preduzeća za tekuću godinu.

Član 64.

Ugovorom o xxxx xxxx zaključuje sa zaposlenim, poslodavac utvrđuje osnovnu zaradu zaposlenog i određuje koeficijent za obavljanje posla.

Zarada za ostvareni radni učinak

Član 65.

Radni učinak zaposlenog ocenjuje se na osnovu rezultata rada zaposlenog, i to: kvaliteta i obima posla zaposlenog i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama, što se utvrđuje na bazi merila i kriterijuma utvrđenih posebnim pravilnikom kod poslodavca.

Ostvarenje radnog učinka-xxxxx xxxxx neposredni rukovodilac na xxx poslovima.

Ocene rezultata rada zaposlenog predstavljaju osnov za korigovanje – uvećanje i umanjenje osnovne zarade zaposlenog (pozitivna/negativna stimulacija).

Ocenu rezultata rada obavlja generalni direktor poslodavca na bazi saradnje sa rukovodiocima radnih jedinica i službi.

Član 66.

Sredstva za zarade po osnovu radnog učinka obezbeđuju se iz ukupnih sredstava izdvojenih za zarade utvrđene programom poslovanja, u procentu utvrđenom Opštim aktom, a najviše do 1% od utvrđene visine sredstava za osnovne zarade za tekući mesec.

Uvećana zarada

Član 67.

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i to:

1. za rad na xxx praznika koji je neradni xxx………………. 130% od osnovice 2. za rad noću ……………………………………………...... 35% od osnovice

3. za prekovremeni rad………………………………………. 30% od osnovice

4. po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca i

u radnom odnosu kod prethodnika poslodavca tj., bivšeg

Javnog komunalnog preduzeća „Napredak“xx x.x.X.Pazar 0,4% od osnovice

Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđeni u stavu 1 ovog člana, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, Pojedinačnim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.

Naknada troškova

Član 68.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova i to:

1. Za dolazak i odlazak xx xxxx u visini cene mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.

2. Za vreme provedeno na službenom putovanju u zemlji-dnevnicu u visini od najmanje 2% prosečne zarade zaposlenog u Republici Srbije prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, putne troškove, troškove noćenja prema priloženom računu, osim u hotelu lux kategorije, s xxx što se putni troškovi prevoza priznaju u celini prema priloženom računu.

3. Za službeno putovanje u inostranstvu pod uslovima i na način utvrđen odgovarajućim propisima.

Zaposleni ima pravo na punu naknadu dnevnica za službeno putovanje u zemlji, ako službeno putovanje traje duže od 12 časova, a na pola naknade, ako službeno putovanje traje duže od 8 a kraće od 12 časova.

Naknada troškova za vreme službenog puta se isplaćuje na osnovu popunjenog putnog naloga i priloženog računa.

Član 69.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku xxxx x xxxxxx utvrđenoj Pojedinačnim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.

Visina naknade troškova za ishranu u toku rada isplaćuje se u neto iznosu od 5.750,00 dinara mesečno.

Naknada troškova za ishranu u toku rada isplaćuje se po isteku meseca istovremeno sa isplatom zarade, na osnovu prisustva na radu zaposlenog za tekući mesec.

Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora, sa pripadajućim porezima i doprinosima, najmanje u visini 1/12 mesečno od 75% prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnost za statistiku za prethodnu godinu.

Zaposleni koji ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih xxxx, ili je iskoristio manji xxxx xxxx od punog prava na godišnji odmor ima pravo na srazmerni iznos regresa.

Naknada zarade

Član 70.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja xx xxxx u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa ovim Pojedinačnim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, u sledećim slučajevima:

01. u slučaju odsustvovanja xx xxxx na xxx praznika koji je neradni xxx;

02. u slučaju korišćenja godišnjeg odmora;

03. u slučaju korišćenja plaćenog odsustva;

04. u slučaju odazivanja na poziv državnog organa;

05. u slučaju učestvovanja na vojnoj vežbi.

06. Prisustvovanja sednica državnih organa i njihovih tela, prisustvovanje sednicama organa Sindikata i drugim telima po osnovu delegiranja i statusa člana sindikata ili zaposlenog

07. Stručnog usavršavanja na koje je upućen xx xxxxxx poslodavca

08. Učešća na radno-proizvodnom, sportskom takmičenju, inovacija i drugih oblika stvaralaštva

Član 71.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade zbog privremene sprečenosti za rad do 30 xxxx i to:

01. U visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila sprečenost za rad, s xxx da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom xxx xxxx;

02. U visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad,s xxx da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću.

Član 72.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini najmanje 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s xxx da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene Zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg xx xxxxx bez krivice zaposlenog najduže za 45 xxxx u kalendarskoj godini.

Druga primanja

Član 73.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom isplati:

1. otpremninu pri odlasku u penziju, u visini iznosa tri zarade xxxx xx zaposleni ostvario za xxxxx xxxx prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina ili tri prosečne zarade u

Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za statistiku, ukoliko je to povoljnije za zaposlenog;

2. naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, u visini troškova pogrebnih usluga najmanje u visini neoporezivog iznosa;

3. naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Članovima uže porodice zaposlenog, u smislu stava 1 xxxxx 2 ovog člana, smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.

Član 74.

Za neprekidan rad kod Poslodavca, Poslodavac ukoliko finansijske mogućnosti to dozvoljavaju, može zaposlenima koji su stekli ovo pravo pre stupanja na snagu ovog Pojedinačnog kolektivnog ugovora i zaposlenima koji ovo pravo stiču posle stupanja na snagu ovog Pojedinačnog kolektivnog ugovora, isplatiti sledeće jubilarne nagrade:

- za 10 xxxxxx neprekidnog rada 30% od prosečne neto zarade kod Poslodavca u mesecu u kome se jubilarna nagrada isplaćuje,

- za 20 xxxxxx neprekidnog rada 60% od prosečne neto zarade kod Poslodavca u mesecu u kome se jubilarna nagrada isplaćuje,

- za 30 xxxxxx neprekidnog rada 90% od prosečne neto zarade kod Poslodavca u mesecu u kome se jubilarna nagrada isplaćuje.

Član 75.

Poslodavac može u skladu sa finansijskim mogućnostima zaposlenom da isplati solidarnu pomoć u visini do najviše neoporezivog iznosa predviđenog Zakonom o porezu građana u sledećim slučajevima:

- duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice,

- nabavke medicinsko tehničkih pomagala za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice,

- zdravstvene rehabilitacije zaposlenog,

- nastanka teže invalidnosti zaposlenog,

- nabavke lekova za zaposlenog ili člana njegove uže porodice,

Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1 ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije.

Članom uže porodice iz stava 1 ovog člana smatraju se: bračni i vanbračni drug, dete rođeno u braku i van braka, pastorak, usvojenik i xxxxx xxxx xxxxx xxxxxx zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja.

Poslodavac može da isplati solidarnu pomoć zaposlenom i za sledeće slučajeve:

- ublažavanja posledica elementarnih ili drugih nepogoda

- smrti roditelja, brata ili sestre zaposlenog,

- rešavanja porodičnih problema (pomoć samohranim roditeljima, radnicima koji nemaju rešeno stambeno pitanje i radnicima siromašnog imovnog stanja).

Član 76.

za:

Poslodavac može u skladu sa finansijskim mogućnostima zaposlenom obezbediti sredstva

- poklon za Novu godinu deci zaposlenih (poklon paketići) do 15 xxxxxx xxxxxx u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen Zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana;

- poklon zaposlenim ženama za Xxx xxxx (8. mart);

- pomoć penzionerima;

- zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika do iznosa jedne prosečne zarade u privredi Republike Srbije prema podatku republičkog organa za poslove statistike, po sledećim uslovima:

zajam se odobrava bez xxxxxx xx rokom vraćanja do šest meseci počev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu xx xxxxx u kojem je zajam isplaćen.

- stručno usavršavanje i doškolovavanje zaposlenim putem stručnih ispita; savetovanja, xxxxxxxx (kurseva stranih jezika, kompjutera i sl.) i druge vrste obuke. Odluku o isplati po svim osnovama ovog člana donosi generalni direktor preduzeća.

Minimalna zarada

Član 77.

Usled poremećaja poslovanja Poslodavca, zaposlenima se može isplaćivati minimalna zarada u skladu sa zakonom.

Zabrana konkurencije

Član 78.

Zaposleni ne može da obavlja poslove utvrđene ugovorom o radu kod Poslodavca, u svoje ime i za svoj račun, kao i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica na teritoriji Grada Novog Pazara, bez saglasnosti Poslodavca (zabrana konkurencije).

Ukoliko zaposleni prekrši zabranu konkurencije, Poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.

Sa zaposlenim se može ugovoriti zabrana konkurencije za obavljanje određenih poslova na teritoriji Grada Novog Pazara.

PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH ZBOG TEHNOLOŠKOG VIŠKA

Član 79.

Poslodavac može sprovesti racionalizaciju ukupnog broja zaposlenih i usklađivanje tog broja sa programom poslovanja, uz poštovanje profesionalne, kvalifikacione i starosne strukture zaposlenih i potrebama procesa rad, u skladu sa Programom rešavanja viška zaposlenih (u daljem tekstu: Program).

Član 80.

Poslodavac xx xxxxx da pre određivanja zaposlenih za čijim xxxxx xx prestala potreba, primeni kriterijume utvrđene ovim Ugovorom.

Član 81.

Određivanje zaposlenih za čijim xx xxxxx prestala potreba vrši se primenom sledećih kriterijuma, po redosledu utvrđenim ovim ugovorom:

1) osnovni kriterijum: rezultati rada zaposlenih;

2) Dopunski kriterijumi: socijalno-ekonomski položan zaposlenih

Opštim xxxxx xxxxx se utvrđuju merila za određivanje viška zaposlenih u skladu sa kriterijumima iz stava 1 ovog člana.

Obaveza je poslodavca da upozna zaposlene o kriterijumima za proglašenje viška zaposlenih i visini ukupne otpremnine na koju oni imaju pravo po ovom osnovu.

Član 82.

Poslodavac ne može doneti odluku o prestanku radnog odnosa zaposlenog po osnovu viška zaposlenih, bez njegove saglasnosti, i to:

1) Invalidu xxxx xxxx je invalidnost stekao radom kod tog poslodavca;

2) Samohranom roditelju sa detetom do 15 xxxxxx xxxxxx;

3) Roditelju sa detetom sa posebnim potrebama.

Samohranim roditeljima u smislu ovog člana smatra se roditelj xxxx xxxx sa najmanje jednim detetom, nije u bračnoj ili vanbračnoj zajednici, i koji nema pomoći u izdržavanju deteta xx xxxxxx drugog bračnog druga ili je ta pomoć niža od 50% minimalne zarade u R.Srbiji utvrđeno u skladu sa Zakonom.

Član 83.

Poslodavac xx xxxxx da pre otkaza ugovora o radu, u slučaju kada usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestana potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, zaposlenom isplati otpremninu.

Visina otpremnine iz stava 1 ovog člana ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod kog ostvaruje prvo na otpreminu.

Poslodavac može da isplati i veći iznos otpremnine u odnosu na iznos iz stava 2 ovog člana, u skladu sa opštim aktom kod Poslodavca.

NAKNADA ŠTETE

Član 84.

U skladu sa Zakonom i ovim ugovorom, zaposleni je odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi xx xxxxx, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokuje poslodavcu.

Postojanje štete, i njenu visinu, okolnosti pod kojima xx xxxxxxx i eventualnu odgovornost zaposlenog, utvrđuje poslodavac na osnovu predloga komisije, koju formira poslodavac.

Član 85.

Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog zašta xx xxxx pokreće se prijava.

Poslodavac xx xxxxx da xxxxxx rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti u roku od 8 xxxx od xxxx prijema prijave o prouzrokovanoj šteti ili ličnog saznjanja da xx xxxxx prouzrokovana.

Prijava iz stava 2 ovog člana sadrži: ima i prezime zaposlenog koji xx xxxxx prouzrokovao, vreme i način izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu i predlog rukovodiocu da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu.

Član 86.

Rešenje za pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu donosi se u pisanom obliku i sadrži: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni raspoređen, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvršio štetnu radnju.

Član 87.

Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene vrednosti stvari.

Ako xx xxxxxx štete ne može utvrditi u tačnom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene vrednosti stvari ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalno nesrazmerne troškove, visinu štete utvrđuje komisija u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem preko ovlašćenog stručnog lica.

Član 88.

Na osnovu predloga komisije, poslodavac donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se delimično ili potpuno oslobađa odgovornosti.

Član 89.

Poslodavac obavezuje zaposlenog da štetu nadoknadi u novcu ili, ako je to moguće, popravkom ili dovođenjem oštećene stvari u stanje u kakvom xx xxxx pre nastupanja štete.

Zaposleni xx xxxxx da se u roku od 8 radnih xxxx pisanim putem izjasni o rešenju o nadoknadi i visini štete.

Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu ili u utvrđenom roku istu ne nadoknadi, o nadoknadi štete odlučuje nadležni sud.

Član 90.

Poslodavac može u izuzetnim slučajevima, delimično ili u potpunosti osloboditi zaposlenog od obaveze plaćanja naknade štete xxxx xx prouzrokovao, osim ako xx xxxxx prouzrokovao namerno.

Predlog za oslobađanja od obaveze plaćanja naknade štete može podneti zaposleni.

Pri donošenju odluke o delimičnom ili potpunom oslobađanja od obaveze plaćanja naknade štete, poslodavac xx xxxxxx rad i ponašanje zaposlenog, xxx x xx xx bi zaposleni isplatom štete bio doveden u xxxxx materijalni položaj.

Član 91.

Zaposleni koji xx x xxxx ili u vezi xx xxxxx, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, a xxxx xx nadoknadio poslodavac, xxxxx xx da poslodavcu nadoknadi iznos isplaćene štete.

Član 92.

Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi xx xxxxx, poslodavac xx xxxxx da mu nadoknadi štetu, u skladu sa Zakonom i ovim ugovorom.

PRESTANAK RADNOG ODNOSA

Član 93.

Radni odnos zaposlenom prestaje pod uslovima utvrđenim Zakonom i ovim Ugovorom.

Sporazumni prestanak radnog odnosa

Član 94.

Radni odnos može da prestane po osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog.

Pre potpisivanja sporazuma poslodavac xx xxxxx da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.

Otkaz xx xxxxxx zaposlenog

Član 95.

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.

Otkaz Ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku najmanje 20 xxxx pre xxxx koji je zaposleni naveo xxx xxx prestanka radnog odnosa (otkazni rok).

Otkaz xx xxxxxx poslodavca

Član 96.

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to:

1) ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

2) ako je pravosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi xx xxxxx;

3) ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 xxxx od xxxx isteka roka mirovanja radnog odnosa iz člana 79 Zakon o radu, odnosno neplaćenog odsustva iz člana 100 ovog Zakona;

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to:

na radu;

1) ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze;

2) ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja;

3) ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada

4) ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva za rad ili ličnu opremu za zaštitu

5) ako napusti mesto rada u smenskom radu pre dolaska zaposlenog iz sledeće smene;

6) ako izvrši povredu propisa o zaštiti od požara, eksplozije, elementarnih nepogoda i štetnog

delovanja otrovnih materija, propisa o zaštiti životne sredine i bezbednosti i zdravlja na radu nepreduzimanje mera radi zaštite zaposlenih, sredstava rada i životne sredine;

7) ako protiv-pravno prisvaji imovinu poslodavca;

8) ako falsifikuje novčana ili druga dokumenta

9) ako se neovlašćeno posluži sredstvima koja su mu poverena za izvršenje poslova odnosno radnih zadataka ili xxxxx ličnu novčanu korist koristeći sredstva preduzeća;

10) ako ošteti sredstva za rad poslodavca;

11) ako namerno prouzrokuje štetu poslodavcu;

12) ako ne dostavi isprave i podatke na zahtev ovlašćenih organa;

13) ako iznosi ili prenosi netačne činjenice u nameri da se zaposlenom ili poslodavcu umanji

ugled;

14) ako odbija poslovnu saradnju sa drugim zaposlenima zbog lične netrpeljivosti ili drugih

neopravdanih razloga;

15) ako koristi vozila poslodavca u lične svrhe bez izričitog odobrenja;

16) ako prouzrokuje odgovornost poslodavca za privredni prestup ili prekršaj;

17) ako neovlašćeno zloupotrebi pečat poslodavca;

18) ako sprečava ovlašćeno lice poslodavca za obavljanje kontrole;

19) ako obavlja privatan posao xxxx xx priroda ista ili slična kao kod poslodavca, za vreme radnog vremena;

20) ako izvrši nelegalno priključenje na gradsku vodovodnu i kanalizacionu mrežu ( priključenje bez pismenog odobrenja poslodavca);

21) ukoliko neredovno očitava vodomere ili u jednom ciklusu čitanja vodomera za 3% ili više % od ukupnog broja očitanih vodomera upiše netačno stanje na vodomeru;

22) ako ne prijavljuje ili neblagovremeno prijavljuje ili lažno prijavi povrede radne obaveze ili radne discipline;

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to:

1) ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom;

2) ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad;

3) ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad u smislu člana 103 Zakona o radu;

4) zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla;

5) ako xx xxx netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;

6) ako zaposleni xxxx xxxx na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima xx xxx poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;

7) ako tri puta u toku meseca neblagovremeno dolazi na rad ili odlazi xx xxxx pre isteka radnog vremena;

8) ako izaziva nered ili učestvuje u tuči u toku rada ili na službenom putu;

9) ako se nekorektno odnosi prema trećim licima ili korisnicima usluga poslodavca;

10) ako neopravdano izostaje sa posla dva uzastopna xxxxx xxxx ili pet xxxx sa prekidima u toku kalendarske godine;

11) ako zaposleni ponavlja povredu radne discipline ili čini više povreda radne discipline u toku kalendarske godine.

Poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti iz stava 3. xxxxx 3. i 4. ovoga člana ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom.

Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanje radne discipline u smislu stava 3. ovoga člana.

Poslodavac može utvrditi okolnosti iz stava 3 .xxxxx 4. na osnovu aparata kojim se utvrđuje da xx xx zaposleni pod dejstvom alkohola.

Odbijanje zaposlenog da se podvrgne alko testu na osnovu aparata Poslodavca iz prethodnog stava smatra se nepoštovanje radne discipline u smislu stava 3 ovog člana.

Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to:

1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

2) ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. xxxxx 1-5. Zakona o radu.

Mere za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radnih obaveza

Član 97.

Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u smislu (prethodnog) člana ovoga Ugovora, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od sledećih mera:

1) privremeno udaljenje xx xxxx bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih xxxx;

2) novčanu kaznu u visini od 20% osnova zarade zaposlenog za mesec u xxxx xx novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri;

3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.

Član 98.

Poslodavac xx xxxxx da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 96 stav 2 i 3, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga otkaza ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 8 xxxx od xxxx dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

U upozorenju iz stava 1 ovog člana Poslodavac xx xxxxx da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su xx xxxxxx uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na ovo upozorenje.

Upozorenje se dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 100 ovog ugovora.

Član 99.

Poslodavac može zaposlenom iz člana 96 stav 1 xxxxx 1 ovog Pojedinačnog kolektivnog ugovora da otkaže ugovor o radu ili izrekne neku od mera iz člana 97 ovog Pojedinačnog kolektivnog ugovora, ako mu je prethodno xxx xxxxxx obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenom roku za poboljšanje rada, a zaposleni ne poboljša rad u ostavljenom roku.

Dostavljanje akta otkaza ugovora o radu

Član 100.

Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pismenom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Rešenje xxxx da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.

Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, xxxxx xx da o tome sačini pismenu belešku.

U slučaju iz stava 3. ovoga člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku xxxx xxxx od xxxx objavljivanja smatra se dostavljenim.

Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja, osim ako xxx rešenjem nije određen drugi rok.

Član 101.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa izvrši isplatu svih nesiplaćenih zarada, naknada zarada i drugih primanja koje je zaposleni ostvario do xxxx prestanka radnog odnosa, u skladu sa ovim Ugovorom i Ugovorom o radu.

Isplata obaveza iz stava 1. ovog člana Poslodavac xx xxxxx da izvrši najkasnije u roku od 30 xxxx od xxxx prestanka radnog odnosa

USLOVI ZA RAD SINDIKATA

Član 102.

Zaposleni imaju pravo da, bez prethodnog odobrenja poslodavca, obrazuju sindikat, kao i da mu pristupaju u skladu sa aktima sindikata.

Poslodavac xx xxxxx da u skladu sa zakonom zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanje njihovih uslova rada i socijalno-ekonomskom položaja.

Član 103.

Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom poslodavca.

Član 104.

Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice. Izgled i sadržaj pristupnice uređuje se aktom sindikata.

Član 105.

Poslodavac će članovima sindikata omogućiti odsustvovanje xx xxxx radi realizacije programskih aktivnosti i prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, seminarima i kongresima, po pozivu organa sindikata koji organizuje skup u skladu sa ovim ugovorom i opštim aktom.

Član 106.

Poslodavac xx xxxxx da reprezentativnom sindikatu, u skladu sa mogućnostima, bez naknade troškova obezbedi:

1) obavljanje stručno-administrativno i tehničkih poslova, korišćenje telefona, telefaksa, računara, aparata za kopiranje i umnožavanje, i druge uslove za obavljanje poslova vezanih za osnovnu sindikalnu aktivnost;

2) potreban broj kandelarija sa neophodnim kancelarijskim nameštajem;

3) korišćenje sale za sastanke;

4) oglasni prostor pristupačan zaposlenima radi sticanja obaveštenja i informacija;

5) obračun iznosa sindikalne članarine od zarade zaposlenog i uplati ga na odgovarajuće račune sindikata (sindikalna organizacija, sindikat grada-opštine, grane) u skladu sa statutom najvišeg organa sindikata;

6) stručnu pomoć za izradu godišnjeg finansijskog izveštaja.

Član 107.

Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj (raspoređivanje na druge, manje plaćene poslove, raspoređivanje u drugu organizacionu celinu, upućivanje na rad u drugo mesto rada, upućivanje na rad kod drugog poslodavca, proglašavanje tehnološkim viškom) predstavnika zaposlenih (predsednik sindikalne organizacije – sindikalni poverenik, predstavnik zaposlenih u nadzornom odboru poslodavca, član organa sindikata kod poslodavca, kao i na nivou lokalne samouprave i republičkom nivou) za vreme obavljanja funkcije i po prestanku funkcije, zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zsposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima.

Prava i dužnosti u štrajku

Član 108.

Sindikat ima pravo organizovati štrajk pod uslovima utvrđenim zakonom, ovim ugovorom i opštim aktom.

Osnivač je obavezan da u skladu sa Zakonom utvrdi minimum xxxxxxx xxxx za komunalna preduzeća, a na osnovu mišljenja reprezentativnog sindikata.

Član 109.

U toku štrajka organizovanog pod uslovima utvrđenim zakonom i ovim ugovorom, poslodavac ne može zapošljavati nova xxxx xxxx bi zamenila učesnike u štrajku, osim ako su ugroženi bezbednost lica i imovine u smislu člana 7 stav 1 Zakona o štrajku, održavanje minimuma xxxxxxx xxxx koji obezbeđuje sigurnost imovine i lica, kao i izvršavanje međunarodnih obaveza u skladu sa članom 9 8 10 Zakona o štrajku.

Međusobni odnos potpisnika ovog ugovora

Član 110

Odnosi između reprezentativnog sindikata, poslodavca i osnivača uspostaviće se i rešavati pregovaranjem i usklađivanjem zajedničkih i posebnih interesa, uz puno uvažavanje argumenata, realnih odnosa, uslova i mogućnosti, na principima ravnopravnosti i partnerstva.

Pregovaranje i zaključivanje Pojedinačnog kolektivnog ugovora

Član 111.

U postupku zaključivanja Pojedinačnog kolektivnog ugovora reprezentativni sindikat kod poslodavca obrazuje odbor za pregovore.

Član 112.

Učesnici u zaključivanju Pojedinačnog kolektivnog ugovora dužni su da pregovaraju.

Ako se u toku pregovora ne postigne saglasnost za zaključivanje Pojedinačnog kolektivnog ugovora u roku od 45 xxxx od započinjanja pregovora, učesnici obrazuju arbitražu za rešavanje spornih pitanja. Arbitraža je dužna da xxxxxx odluku u roku od 15 xxxx od xxxx obrazovanja arbitraže.

Član 113.

Arbitraža se obrazuje za svaki xxxxxxx xxxx od stručnjaka iz oblasti spora.

Arbitraža broji tri člana, i sastoji se od po jednog arbitra koga imenuju učesnici ovog kolektivnog ugovora i jednog neutralnog koga sporazumno izaberu.

Članovi arbitraže xxxxxx iz svojih redova predsednika arbitraže.

Član 114.

Postupak pred arbitražom može da pokrene svaki od učesnika ovog Pojedinačnog kolektivnog ugovora.

Arbitraža donosi odluku o spornom pitanju najduže u roku od 15 xxxx od xxxx obrazovanja arbitraže.

Odluka arbitraže o spornom pitanju obavezuje učesnike.

VAŽENJE I OTKAZ KOLEKTIVNOG UGOVORA

Član 115.

Ovaj Pojedinačni kolektivni ugovor zaključuje se na period od tri godine. Po isteku roka iz st.

l. ovog člana, Pojedinačni kolektivni ugovor prestaje da važi ako se učesnici ovog ugovora drugačije ne sporazumeju, najkasnije 30 xxxx pre isteka važenja Pojedinačnog kolektivnog ugovora.

Član 116.

Važenje ovog Pojedinačnog kolektivnog ugovora može prestati sporazumom svih učesnika, ili otkazom Pojedinačnog kolektivnog ugovora u celosti ili delimično.

Otkaz Pojedinačnog kolektivnog ugovora u celosti ili delimično podnosi se u pisanoj formi, sa obrazloženjem i predlogom novih odredbi.

U slučaju otkaza, Pojedinačnog kolektivni ugovor se primenjuje do zaključenja novog Pojedinačnog kolektivnog ugovora, a najduže šest meseci od xxxx dostavljanja otkaza.

Učesnici su dužni xx xxxxxxxx pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 xxxx od xxxx podnošenja otkaza.

Član 117.

Svaki učesnik Kolektivnog ugovora može pokrenuti postupak za izmenu i dopunu ovog Kolektivnog ugovora.

Učesnik-pokretač postupka za izmenu i dopunu Kolektivnog ugovora xxxxx xx da drugim učesnicima u zaključivanju Kolektivnog ugovora dostavi predlog novog teksta izmena i dopuna kolektivnog ugovora sa obrazloženjem.

Učesnici su dužni da počnu pregovore u roku od 15 xxxx od xxxx dostavljanja predloga

teksta.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 118.

Ovaj Xxxxxx smatra se zaključenim kad ga potpišu osnivač, generalni direktor, poslodavca i predsednik reprezentativnog sindikata, u istovetnom tekstu.

Član 119.

Pojedinačni kolektivni ugovor je sačinjen u šest istovetnih primeraka od kojih svaka strana potpisnica Ugovora zadržava po dva primerka.

Član 120.

Ovaj Pojedinačni kolektivni ugovor stupa na snagu danom njegovog zaključivanja.

PREDSEDNIK	GENERALNI DIREKTOR	ZA OSNIVAČA
SINDIKAL. ORGAN.	JKP VODOVOD I KANALIZACIJA	PREDSEDNIK
	NOVI PAZAR	SKUPŠTINE GRADA
		NOVOG PAZARA

Xxxxxxxxxxx Xxxxx Hanefija Brnjičanin,dipl.ing.maš. Xxxxx Xxxxxxxx,dipl.ecc