SLU@BENI LIST

ISSN 0350-4727

SLU@BENI LIST

GRADA BEOGRADA

Xxxxxx LIII Broj 51 24. novembar 2009. godine Cena 200 dinara

Na osnovu ~xxxx 247. Zakona o radu („Slu`beni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05 i 54/09), ~l. 5. i 76. Posebnog kolektiv- nog ugovora za javna preduze}a u komunalnoj i stambenoj de- latnosti u Beogradu („Slu`beni list grada Beograda”, broj 16/2009), Savez sindikata Srbije – Sindikalna organizaci- ja Javno preduze}e „Gradsko stambeno”, direktor Javnog preduze}a „Gradsko stambeno” i gradona~elnik grada Beo- grada xxx xxxx{}eni organ osniva~a, 21. septembra 2009. go- dine zakqu~uju

KOLEKTIVNI UGOVOR

KOD POSLODAVCA JAVNOG PREDUZE]A

„GRADSKO STAMBENO”

á – OSNOVNE ODREDBE

Predmet kolektivnog ugovora

^lan 1.

Ovim kolektivnim ugovorom (u daqem tekstu: ugovor) u skladu sa zakonom i Posebnim kolektivnim ugovorom za javna preduze}a u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Be- ogradu (u daqem tekstu: poseban kolektivni ugovor) ure|u- ju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Javnom preduze}u „Gradsko stambeno” (u daqem tekstu: posloda- vac), za{tita zaposlenih na radu, zarade i ostale naknade zaposlenih, prava sindikata i poslodavca i me|usobni od- nosi osniva~a i poslodavca.

Ovaj ugovor zakqu~uje se izme|u poslodavca, Saveza sin- dikata Srbije – Sindikalne organizacije Javnog preduze-

}a „Gradsko stambeno” (u daqem tekstu: sindikat) u ime za- poslenih i osniva~a.

^lan 2.

Poslodavcem, u smislu ovog ugovora smatra se Javno preduze}e „Gradsko stambeno’’, koga zastupa direktor.

Osniva~em, u smislu ovog ugovora, smatra se grad Beo- grad.

Zaposleni je lice koje je u skladu sa zakonom, zasnovao radni odnos sa poslodavcem.

^lan 3.

Ovaj ugovor je obavezan za osniva~a, poslodavca i sve za- poslene u preduze}u.

Prava, obaveze i odgovornosti direktora ure|uju se ugo- vorom, u skladu sa zakonom.

^lan 4.

Osniva~ obezbe|uje preduze}u, koje je osnovao i xxxx xx poverio vr{ewe ove delatnosti, materijalne, tehni~xx x xxxxx uslove za nesmetano obavqawe ove delatnosti, prati uslove rada, preduzima mere za otklawawe negativnih okolnosti koje mogu uticati na vr{ewe delatnosti i pred- uzima mere na unapre|ewu ove delatnosti.

Poslodavac prati izvr{ewe posla, kvalitet i obim usluga i proizvoda i isplatu zarada, obra~unatu na osnovu kriterijuma i ostalih elemenata za utvr|ivawe visine za- rade utvr|enih zakonom i ovim ugovorom.

Poslodavac i osniva~ obezbe|uju sredstva za isplatu za- xxxx x xxxxxx minimalne zarade koju utvrdi Socijalno- ekonomski savet Republike Srbije uve}ane za 20% kada sredstva ne mogu biti obezbe|ena iz sopstvenog xxxxxxx poslodavca.

^lan 5.

Ovim ugovorom ne mogu se utvrditi mawa prava i obave- ze i nepovoqniji uslovi rada od prava i obaveza i uslova rada utvr|enih Zakonom o radu i Posebnim kolektivnim ugovorom.

áá – RADNI ODNOSI

^lan 6.

Radni odnos mo`e da zasnuje lice koje ispuwava op{te uslove utvr|ene zakonom i op{xxx aktom poslodavca o or- ganizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka.

Zaposleni zasniva radni odnos zakqu~ivawem ugovora o radu po uslovima u zakonu, a u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi mawa prava i oba- veze i nepovoqniji uslovi rada, od prava obaveza i uslova rada utvr|enih zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom.

^lan 7.

Poslodavac je du`an da zaposlenom omogu}i da u skla- du sa uslovima i na na~in propisan zakonom i kolektiv- nim ugovorom ostvaruje svoja prava koja mu pripadaju na ra- du i u vezi xx xxxxx.

Poslodavac je du`an da po zahtevu zaposlenog za za{ti- tu prava omogu}i sindikalnoj organizaciji, u preduze}u ili van preduze}a, uvid u primenu kolektivnog ugovora i ostvarivawe prava zaposlenih.

1. Zasnivawe radnog odnosa

Uslovi za zasnivawe radnoī odnosa

^lan 8.

Radni odnos sa poslodavcem mo`e da zasnuje lice koje ima najmawe 15 xxxxxx `ivota i da ispuwava druge op{te uslove za rad na odre|enim poslovima, utvr|ene zakonom i op{xxx aktima o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daqem tekstu: pravilnik).

Pravilnikom iz stava 1. ovog ~xxxx utvr|uju se organi- zacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i xxxxxx xxxx~ne spreme i drugi posebni uslovi za rad na xxx poslovima.

^lan 9.

Radni odnos sa licem mla|im od 18 xxxxxx `ivota mo-

`e da se zasnuje uz pisanu saglasnost roditeqa, usvojioca ili staraoca, i ako takav rad ne ugro`ava wegovo zdravqe, moral i obrazovawe, odnosno ako takav rad nije zabrawen zakonom.

Lice mla|e od 18 xxxxxx `ivota mo`e da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadle`nog zdravstvenog orga- na, kojim se utvr|uje da je sposobno za obavqawe poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu {tetni wegovom zdravqu.

^lan 10.

Kandidat je du`an da, prilikom zasnivawa radnog odno- sa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispuweno- sti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos. Poslodavac ne mo`e od kandidata da zahteva podatke o porodi~nom, odnosno bra~nom statusu i planirawu poro- dice, odnosno dostavqawe isprava i drugih dokaza koji ni- su od neposrednog zna~aja za obavqawe poslova za koje za-

sniva radni odnos.

Poslodavac ne sme da uslovqava zasnivawe radnog od- nosa testom trudno}e.

Poslodavac ne mo`e da uslovqava zasnivawe radnog od- nosa prethodnim davawem izjave o otkazu ugovora o radu xx xxxxxx zaposlenog.

Fīoвoр o рaдy

^lan 11.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Ugovor o radu zakqu~uju zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu smatra se zakqu~enim kad ga potpi{u za-

posleni i direktor.

Ugovor o radu se dostavqa reprezentativnom sindikatu. Ugovor o radu u ime poslodavca mo`e da potpi{e i za-

posleni koga ovlasti direktor.

Prijem novozaposlenih mo`e da se vr{i po prethodno dobijenoj saglasnosti od gradona~elnika.

^lan 12.

Ugovor o radu mo`e da se zakqu~i na neodre|eno ili odre|eno vreme.

Ugovor o xxxx x xxxx nije utvr|eno vreme na koje se za- kqu~uje, smatra se ugovorom o radu na neodre|eno vreme.

^lan 13.

Ugovor o radu zakqu~uje se pre stupawa zaposlenog na rad, u pisanom obliku.

Ako poslodavac sa zaposlenim ne zakqu~i ugovor o ra- du u skladu sa stavom 1. ovog ~xxxx, smatra se da je zaposle- ni zasnovao radni odnos na neodre|eno vreme danom stupa- wa na rad.

Poslodavac je du`an da lice sa xxxxx xx zasnovao radni odnos prijavi organizaciji obaveznog socijalnog osigura- wa u skladu sa zakonom i zaposlenom dostavi fotokopiju prijave najkasnije u roku od 15 xxxx od xxxx stupawa zapo- slenog na rad.

^lan 14.

Ugovor o radu sadr`i:

1. naziv i sedi{te poslodavca;

2. ime i prezime zaposlenog, mesto prebivali{ta, odno- sno boravi{ta zaposlenog;

3. vrstu i xxxxxx xxxx~ne spreme zaposlenog;

4. vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavqa;

5. mesto rada;

6. na~in zasnivawa radnog odnosa (na neodre|eno ili odre|eno vreme);

7. trajawe ugovora o radu na odre|eno vreme;

8. xxx po~etka rada;

9. radno vreme (puno, nepuno ili skra}eno);

10. nov~ani iznos osnovne zarade i elemente za utvr|i- vawe radnog u~inka, naknade zarade, uve}ane zarade i dru- ga primawa zaposlenog;

11. rokove za isplatu zarade i drugih primawa na koja zaposleni ima pravo;

12. pozivawe na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o xxxx xxxx je na snazi;

13. trajawe dnevnog i nedeqnog radnog vremena. Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i oba-

veze.

Na prava i obaveze koji nisu utvr|eni ugovorom o radu primewuju se odgovaraju}e odredbe zakona, ovog ugovora i drugog op{teg akta poslodavca.

Cǔyūaae ua рaд

^lan 15.

Zaposleni stupa na rad danom utvr|enim ugovorom o radu.

Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupawa na rad.

Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvr|enim ugovo- rom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je spre~en da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni druk~ije dogovore.

Mрoбuu рaд

^lan 16.

Ugovorom o radu mo`e da se ugovori probni rad. Probni rad mo`e da traje najdu`e {est meseci.

Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otka`u ugovor o radu sa otkaznim rokom.

Otkazni rok iz stava 3. ovog ~xxxx iznosi pet radnih xxxx.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao od- govaraju}e radne i stru~ne sposobnosti, prestaje radni od- nos danom isteka roka odre|enog ugovorom o radu.

Paдuu oдuoc ua oдрeßeuo врeme

^lan 17.

Radni odnos zasniva se na vreme ~ije je trajawe unapred odre|eno, s xxx {to tako zasnovan radni odnos neprekid- no ili sa prekidima ne mo`e trajati du`e od 12 meseci.

Pod prekidom iz stava 1. ovog ~xxxx ne smatra se pre- kid rada kra}i od 30 radnih xxxx.

^lan 18.

Radni odnos na odre|eno vreme mo`e da se zasnuje:

1. kada treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan (bolovawe, rad u inostranstvu, obavqawe dr`avne ili druge javne funkcije, odslu`ewe vojnog roka i dr.) do povratka privremeno odsutnog zaposlenog;

2. kada obavqawe odre|enog posla po svojoj prirodi traje odre|eno vreme;

3. kada se privremeno pove}ava xxxx xxxx;

4. sa pripravnikom radi osposobqavawa za samostalan rad. Radni odnos zasnovan na odre|eno vreme postaje radni odnos na neodre|eno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmawe pet radnih xxxx po isteku roka za koji je zasnovao

radni odnos.

Pacūoрeßuвaae zaūocneuoī

^lan 19.

Zaposleni mo`e biti raspore|en trajno ili privreme- no na poslove utvr|ene pravilnikom.

Zaposleni mo`e u toku rada biti privremeno raspore-

|en na svaki posao koji odgovara wegovoj stru~noj spremi (odre|ene vrste zanimawa, znawu i sposobnostima) u slede-

}im slu~ajevima:

– xxxx xx u procesu rada potrebno obezbediti uspe{ni- je i efikasnije obavqawe poslova;

– kada treba obezbediti potpunije xxxx{}ewe radnih sposobnosti zaposlenog;

– kada do|e do promene u organizaciji ili tehnologiji rada kod Poslodavca;

– kada prestane potreba za radom zaposlenog na poslo- vima na koje je raspore|en ugovorom o radu;

– kada se smawi xxxx xxxx xx xxxx|enim poslovima kod Poslodavca;

– u slu~aju zamene privremeno odsutnog zaposlenog;

– kada zaposleni zahteva raspored na druge poslove, ukoliko je to u skladu sa potrebama xxxxxxx xxxx.

Privremeno raspore|ivawe zaposlenog u slu~ajevima iz stava 2. ovog ~xxxx mo`e da traje najdu`e godinu xxxx.

Mpuūpaвuuyu

^lan 20.

Poslodavac mo`e da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za za- nimawe za koje je to lice steklo odre|enu vrstu i xxxxxx xxxx~ne spreme, ako je to kao uslov za rad na odre|enim po- slovima utvr|eno pravilnikom.

Odredba stava 1. ovog ~xxxx odnosi se i na lice koje je ra- dilo kra}e od vremena utvr|enog za pripravni~ki sta` u ste- penu stru~ne spreme koja xx xxxxx za rad na xxx poslovima.

Pravilnikom iz stava 1. ovog ~xxxx utvr|uju se poslovi na kojima se zasniva radni odnos sa pripravnikom.

Pripravni~ki sta` traje najdu`e godinu xxxx.

Za vreme pripravni~kog sta`a, pripravnik ima sva pra- va i obaveze iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.

^lan 21.

Ugovor o radu sa pripravnikom zakqu~uje se na odre|e- no vreme.

Poslodavac obrazuje komisiju, xxxx xx kvalifikovana da prati osposobqavawe pripravnika za vreme pripravni~kog sta`a. ^lanovi komisije su kvalifikovani ako imaju naj- mawe isti xxxxxx xxxx~ne spreme odre|ene vrste zanimawa kao i pripravnik koji je na sta`u.

Oбpazoвaae, cǔpyuuo ocūocoбaaвaae u ycaвpuaвaae

^lan 22.

Poslodavac je du`an da zaposlenom omogu}i obrazova- we, stru~no osposobqavawe i usavr{avawe kada to zahteva potreba xxxxxxx xxxx i uvo|ewe novog na~ina i organiza- cije rada.

Zaposleni je du`an da se u toku rada obrazuje, stru~no osposobqava i usavr{ava za rad, u skladu sa planom stru~- nog osposobqavawa i usavr{avawa.

Tro{xxxx obrazovawa, stru~nog osposobqavawa i usa- vr{avawa obezbe|uju se iz sredstava poslodavca, u skladu sa zakonom i op{xxx aktom.

U slu~aju da zaposleni prekine obrazovawe, stru~no osposobqavawe ili usavr{avawe, du`an je da poslodavcu naknadi tro{kove, osim ako je to u~inio iz opravdanih razloga.

2. Radno vreme

Myuo paдuo вpeme u pacūopeд paдuoī вpemeua

^lan 23.

Puno radno vreme iznosi 40 ~asova nedeqno.

Radni xxx traje osam ~asova, a radna nedeqa traje pet radnih xxxx.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedeqe utvr|u- je Poslodavac.

Prema potrebama xxxxxxx xxxx i organizacionih delo- va mo`e se utvrditi i klizno radno vreme na po~etku odno- sno zavr{etku radnog vremena i to najvi{e do 1,5 ~asova.

^lan 24.

Zaposleni mo`e zasnovati radni odnos i sa nepunim radnim vremenom u skladu sa zakonom, i svoja prava iz rad- nog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na ra- du i ostvarenim rezultatima rada.

^lan 25.

Puno radno vreme se skra}uje zaposlenom xxxx xxxx na na- ro~ito te{xxx, napornim i po zdravqe {tetnim poslovima. Skra}ivawe radnog vremena se vr{i srazmerno {tetnom uticaju na zdravqe, odnosno radnu sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specifi~nosti poslova i zadataka osnovne

delatnosti poslodavca, a najvi{e 10 ~asova nedeqno.

Poslovi na kojima se skra}uje puno radno vreme utvr|u- ju se op{xxx aktom o organizaciji i sistematizaciji po- slova u skladu sa zakonima i drugim propisima.

Zaposleni xxxx xxxx skra}xxx radno vreme imaju ista prava kao i zaposleni koji xxxx xxxx radno vreme.

^lan 26.

Poslodavac, mo`e radno vreme rasporediti i na drugi na~in kad se rad obavqa u smenama, no}u ili kad priroda posla i organizacija rada to zahtevaju.

Kad je rad organizovan u smenama, xxxx xx organizova- ti tako da zaposleni ne radi no}u vi{e od jedne radne ne- deqe, a du`e samo uz wegovu saglasnost.

Poslodavac je du`an da obavesti zaposlenog o raspore- du i promeni radnog vremena najmawe xxxxx xxxx pre po-

~etka rada.

Mpenoвpemeuu paд

^lan 27.

Na zahtev poslodavca, zaposleni je obavezan da radi du-

`e od punog radnog vremena u slu~aju vi{e sile, iznenad- nog pove}awa obima posla i u drugim slu~ajevima xxxx xx neophodno da se u odre|enom roku zavr{i posao koji nije planiran (u daqem tekstu: prekovremeni rad).

Poslodavac u toku poslovne godine mo`e organizovati proces rada u vremenu du`em od punog radnog vremena, xx xxxxx ~asova produ`enog – prekovremenog rada utvr|enog Programom rada poslovawa preduze}a za teku}u kalendar- sku godinu.

Rad du`i od punog radnog vremena ne mo`e da traje du-

`e od osam ~asova nedeqno, niti du`e od ~etiri ~asa dnev- no po zaposlenom, a najdu`e 240 ~asova u kalendarskoj go- dini po zaposlenom.

Zabrawen je prekovremeni rad zaposlenom mla|em od 18 xxxxxx `ivota.

Mpepacūoдena paдuoī вpemeua

^lan 28.

Poslodavac, mo`e u skladu sa zakonom izvr{iti prera- spodelu radnog vremena posebnim re{ewem i to:

– kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbe|ewa potrebnog obima i kvaliteta usluga;

– u ciqu boqe organizacije rada i racionalnijeg xxxx-

{}xxx sredstava rada;

– zbog racionalnog xxxx{}xxx xxxxxx vremena u ciqu izvr{avawa odre|enih poslova u utvr|enim rokovima.

U slu~ajevima iz stava 1. ovog ~xxxx, preraspodela rad- nog vremena vr{i se tako da ukupno radno vreme zaposle- nog u periodu od {est meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude du`e od punog radnog vremena.

U slu~aju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku nedeqe ne mo`e biti du`e od 60 ~asova.

^lan 29.

Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovreme- nim radom.

^lan 30.

Zaposlenom xxxx xxxx u smislu ~xxxx 27. ovog ugovora, xxxx{}ewe dnevnog i nedeqnog odmora mo`e se odrediti na drugi na~in i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeqni odmor obezbedi u obimu utvr|enom zako- nom, u periodu koji ne mo`e biti du`i od 30 xxxx.

U slu~ajevima iz stava 1. ovog ~xxxx, zaposleni ima pra- vo na odmor izme|u dva xxxxx xxxx u trajawu od najmawe de- set ~asova neprekidno.

^lan 31.

Poslodavac mo`e da izvr{i preraspodelu radnog vre- mena zaposlenoj `eni za vreme trudno}e i zaposlenom ro- ditequ sa detetom mla|im od tri godine ili sa detetom sa te`im stepenom psihofizi~ke ometenosti, samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.

^lan 32.

Zaposleni xxxx xx radni odnos prestao pre isteka vre- mena za koje se vr{i preraspodela radnog vremena ima pra- vo da mu se ~asovi prekovremenog xxxx xxxxx~unaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski sta` ili da mu se ra~u- xxxx xxx ~asovi rada du`eg od punog radnog vremena.

Hоkuu рaд u рaд y cmeuama

^lan 33.

Radno vreme izme|u 22 ~asa i {est ~asova narednog da- na smatra se radom no}u i predstavqa poseban uslov rada u pogledu utvr|ivawa prava i za{tite zaposlenih.

Poslodavac je du`an da pre uvo|ewa no}nog rada zatra`i mi{qewe sindikata o merama bezbednosti i za{titi `xxx- xx i zdravqa na radu zaposlenih koji rad obavqaju no}u.

Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je du`an da obezbedi izmenu smena tako da zaposleni ne radi nepre- kidno vi{e od jedne radne nedeqe no}u.

Zaposleni mo`e da radi no}u du`e od jedne radne nede- qe, samo uz wegovu pisanu saglasnost.

Zaposleni mla|i od 18 xxxxxx `ivota ne mo`e da radi no}u, osim u slu~ajevima utvr|enim zakonom.

3. Odmori i odsustva

Одmор y ǔоny дueвuоī рaдa

^lan 34.

Zaposleni xxxx xxxx puno radno vreme ima pravo na od- mor u toku dnevnog rada u trajawu od 30 minuta.

Zaposleni xxxx xxxx du`e od ~etiri, a kra}e od {est ~a- xxxx dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajawu od 15 minuta.

Zaposleni xxxx xxxx du`e od punog radnog vremena, a najmawe deset ~asova dnevno, ima pravo na odmor u toku ra- da u trajawu od 45 minuta.

Odmor u toku dnevnog rada ne mo`e da se koristi na po-

~etku i na kraju radnog vremena.

Vreme odmora iz st. 1–3. ovog ~xxxx xxx~unava se u rad- no vreme.

^lan 35.

Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na na~in kojim se obezbe|uje da se rad ne prekida ako priroda posla ne do- zvoqava prekid xxxx, xxx i ako se radi sa strankama.

Odluku o rasporedu xxxx{}xxx odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.

Дueвuu одmор

^lan 36.

Zaposleni ima pravo na odmor izme|u dva uzastopna rad- na xxxx u trajawu od najmawe 12 ~asova neprekidno.

Heдeauu одmор

^lan 37.

Zaposleni ima pravo na nedeqni odmor u trajawu od najmawe 24 ~asa neprekidno.

Nedeqni odmor se, po pravilu koristi nedeqom.

Poslodavac mo`e da odredi drugi xxx za xxxx{}ewe nedeqnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.

Ako je neophodno da zaposleni radi na xxx svog nedeq- nog odmora, poslodavac je du`an da mu obezbedi odmor u tra- jawu od najmawe 24 ~asa neprekidno u toku naredne nedeqe.

3.1. Godi{wi odmor

Cǔuyaae ūрaвa ua īодuuau одmор

^lan 38.

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo xx xxxx{wi odmor u trajawu od najmawe 20, a najvi{e 35 rad- nih xxxx po svim osnovima.

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima pre- kid radnog odnosa du`i od 30 radnih xxxx, sti~e pravo da ko- risti godi{wi odmor posle {est meseci neprekidnog rada. Neprekidnim radom smatra se i vreme privremene spre-

~enosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osigurawu i odsustva xx xxxx uz naknadu zarade.

Zaposleni ne mo`e da se odrekne prava xx xxxx{wi od- mor, niti mu se to pravo mo`e uskratiti.

Дy*uua īодuuaeī одmорa

^lan 39.

Zaposlenom xx xxxx{wi odmor u trajawu od 20 radnih xxxx uve}ava po osnovu:

1) radnog iskustva;

2) slo`enosti poslova radnog xxxxx, odnosno doprino- sa zaposlenog na radnom mestu;

3) invalidnosti – zdravstvenog stawa zaposlenog ili

~lanova u`e porodice;

4) posebnih ote`anih uslova rada.

^lan 40.

Du`xxx xxxx{weg odmora zaposlenog utvr|uje se tako {to se zakonski minimum od 20 radnih xxxx uve}ava po osnovu:

1. Radnog iskustva do xxxxx radnih xxxx, i to:

– do pet xxxxxx 1 radni xxx;

– od {est do deset xxxxxx 2 xxxxx xxxx;

– od 11 do 15 xxxxxx 3 xxxxx xxxx;

– od 16 do 20 xxxxxx 4 xxxxx xxxx;

– od 21 do 25 xxxxxx 5 radnih xxxx;

– od 26 do 30 xxxxxx 6 radnih xxxx;

– preko 30 xxxxxx 7 radnih xxxx;

2. Po osnovu uslova rada do xxxxx radnih xxxx, i to:

– ~etiri xxxx zaposlenima u Slu`bi hitnih interven- cija, a ostalim zaposlenima tri xxxxx xxxx.

Poslodavac, po svojoj proceni, mo`e uve}ati godi{wi odmor zaposlenom po ovom osnovu do xxxxx radnih xxxx.

3. Slo`enost poslova – doprinosa u radu – do {et rad- nih xxxx, i to za poslove:

– od á–áâ stepena stru~ne spreme 2 xxxxx xxxx;

– od â–âá stepena stru~ne spreme 3 xxxxx xxxx;

– od âáá–âááá stepena stru~ne spreme 4 xxxxx xxxx;

– za poslove sa posebnim ovla{}ewima

i odgovornostima 5 radnih xxxx;

4. Zaposlenom invalidu, samohranom roditequ sa dete- xxx do xxxxx xxxxxx, zaposlenoj sa maloletnim detetom, za- poslenom sa dvoje ili vi{e dece do 14 xxxxxx `ivota, za- poslenom koji u svom doma}instvu izdr`ava dete koje ima smetwe u psihofizi~kom razvoju – ~etiri xxxxx xxxx.

U slu~aju da se istovremeno sti~u dva ili vi{e osnova iz stava 1. ta~ke 4. ovog ~xxxx, xxxx{wi odmor po svim osnovama uve}ava se za pet radnih xxxx.

^lan 41.

Zaposlenom sa 30 xxxxxx penzijskog sta`a i zaposlenoj sa 25 xxxxxx penzijskog sta`a i 50 xxxxxx `ivota (zapo- slenog i zaposlene) utvr|uje se du`xxx xxxx{weg odmora u trajawu od 30 radnih xxxx.

Zaposlenom xxxx xxxx xx xxxx~ito te{xxx, napornim i za zdravqe {tetnim poslovima godi{wi odmor ne mo`e trajati du`e od 35 radnih xxxx.

^lan 42.

Pri utvr|ivawu du`ine godi{weg odmora radna nede- qa ra~una xx xxx pet radnih xxxx.

Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, od- sustvo xx xxxx uz naknadu zarade i privremena spre~enost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osigurawu, ne ura~unavaju se u xxxx xxxx{weg odmora.

Ako je zaposleni za vreme xxxx{}xxx xxxx{weg odmo- ra privremeno spre~en za rad u smislu propisa o zdravstve- nom osigurawu, ima pravo da po isteku te spre~enosti za rad nastavi xxxx{}ewe godi{weg odmora.

Foдuuau oдmop y cnyuajy ūpecǔauna paдuoī oдuoca

^lan 43.

Poslodavac je du`an da zaposlenom u slu~aju prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskori{}enom broju xxxx go- di{weg odmora.

Cpazmepuu дeo īoдuuaeī oдmopa

^lan 44.

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godi{weg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec xxxx xxxx u kalendarskoj godini:

1. ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema {est meseci neprekidnog rada;

2. ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo xx xxxx-

{wi odmor zbog prekida radnog odnosa u smislu ~xxxx 38. stav 1. ovog ugovora.

Kopuukeae īoдuuaeī oдmopa y дenoвuma

^lan 45.

Godi{wi odmor mo`e da se koristi u dva dela.

Ako zaposleni koristi godi{wi odmor u delovima, pr- vi deo koristi u trajawu od najmawe tri radne nedeqe u to- ku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. xxxx naredne godine.

Zaposleni koji je ispunio uslov za sticawe prava na ko- ri{}ewe godi{weg odmora u smislu ~xxxx 38. ovog ugovo- ra, a nije u celini ili delimi~no iskoristio godi{wi odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti xx xxxx xxxx xxxx{}xxx porodiqskog odsustva, odsustva xx xxxx radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. xxxx naredne godine.

Pacūopeд nopuukeaa īoдuuaeī oдmopa

^lan 46.

Raspored xxxx{}xxx xxxx{weg odmora utvr|uje poslo- davac, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog, prema planu xxxx{}xxx xxxx{weg odmora za svaku godinu.

Re{ewe o xxxx{}ewu xxxx{weg odmora zaposlenom do- nosi direktor i isto se dostavqa najkasnije 15 xxxx pre datuma odre|enog za po~etak xxxx{}xxx xxxx{weg odmora. Ako direktor ne dostavi zaposlenom re{ewe iz stava 2. ovog ~xxxx, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo xx

xxxx{wi odmor.

Direktor mo`e da izmeni vreme odre|eno za xxxx{}e- we godi{weg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najka- snije pet radnih xxxx pre xxxx xxxx|enog za xxxx{}ewe go- di{weg odmora.

Hanuaдa uǔeǔe za uenopuukeae īoдuuaeī oдmopa

^lan 47.

Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godi-

{wi odmor, ima pravo na naknadu {tete u visini prose~- ne zarade u prethodna tri meseca utvr|ene ovim ugovorom i ugovorom o radu.

3.2. Odsustvo uz naknadu zarade (pla}eno odsustvo)

^lan 48.

Poslodavac je du`an da zaposlenom omogu}i pla}eno odsustvo u ukupnom trajawu do xxxxx radnih xxxx x xxxxx- darskoj godini u slede}im slu~ajevima:

– stupawa u brak 7 radnih xxxx;

– ro|xxx xxxxxx, poro|aja supruge 7 radnih xxxx;

– smrti ~xxxx u`e porodice (bra~ni drug, deca, xxxxxxxx

zaposlenog) 7 radnih xxxx;

– smrti brata ili sestre zaposlenog 3 xxxxx xxxx;

– smrti xxxxxxxx, usvojioca, brata ili sestre bra~nog druga zaposlenog i smrti xxxx xxxx

`ive u zajedni~kom doma}instvu

sa zaposlenim 2 xxxxx xxxx;

– te`e bolesti ~xxxx u`e porodice 7 radnih xxxx;

– selidbe sopstvenog doma}instva 4 xxxxx xxxx;

– polagawa stru~nog ispita 7 radnih xxxx;

– elementarnih nepogoda 3–5 radnih xxxx;

– xxxx{}xxx organizovanog rekreativnog odmora u ciqu

prevencije radne invalidnosti 7 radnih xxxx;

– u~estvovawa na sportskim

i radno-proizvodnim takmi~ewima 3–7 radnih xxxx;

– dobrovoqnog davawa krvi 2 xxxxx xxxx.

Odsustvo u slu~aju dobrovoqnog davawa krvi zaposleni koristi na xxx davawa krvi i narednog xxxx.

Odsustvo za slu~xx xxxx|aja supruge zaposlenog,smrti

~xxxx u`e porodice, prevencije radne invalidnosti i do- brovoqnog davawa krvi ne ura~unava se u ukupan broj rad- nih xxxx xxx}enog odsustva u toku kalendarske godine.

^lanovima u`e porodice smatraju se: bra~ni drug, deca, bra}a, sestre, xxxxxxxx, usvojilac, usvojenik, starateq i xxxxx xxxx koja `ive u zajedni~kom porodi~nom doma}in- stvu sa zaposlenim.

^lan 49.

Vreme provedeno na pla}enom odsustvu smatra se vreme- nom provedenim na xxxx x xxxx se ostvaruju sva prava i oba- veze iz radnog odnosa.

^lan 50.

Zaposlenom se mo`e odobriti pla}eno odsustvo u traja- wu du`em od pet xxxx, a najvi{e do 30 radnih xxxx x xxxx ka- lendarske godine u slu~aju: polagawa stru~nog ispita ili ispita kojim se sti~e neposredno vi{i xxxxxx obrazovawa u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavqa, izra- de doktorske disertacije, u~e{}a u studijskim ili ekspert- skim grupama i drugim oblicima stru~nog usavr{avawa.

3.3. Nepla}eno odsustvo

^lan 51.

Zaposlenom se mo`e odobriti nepla}eno odsustvo od pet radnih xxxx x xxxx jedne kalendarske godine u slede-

}im slu~ajevima:

– nege ~xxxx u`e porodice 5 radnih xxxx

– nege ~xxxx {ire porodice 3 xxxxx xxxx

– smrti srodnika, koji nisu navedeni

u ~lanu 47. ovog ugovora 2 xxxxx xxxx Zaposlenom se mo`e izuzetno odobriti nepla}eno odsu-

stvo od 30 radnih xxxx do godinu xxxx x xxxx kalendarske godine kada poslodavac oceni da to ne remeti proces rada.

Odluku o nepla}enom odsustvu donosi Poslodavac ili lice koje on ovlasti.

Za vreme nepla}enog odsustva zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako zakonom nije druga~ije predvi|eno.

Mupoвaae paдuoī oдuoca

^lan 52.

Zaposlenom miruju prava i obaveze koji se sti~u na ra- du i po osnovu rada ako odsustvuje xx xxxx zbog:

1. odlaska na odslu`ewe, odnosno doslu`ewe vojnog roka;

2. upu}ivawa na rad u inostranstvo xx xxxxxx poslodav- ca ili u okviru me|unarodno-tehni~ke ili prosvetno-kul- turne saradwe, u diplomatska, konzularna i druga pred- stavni{tva;

3. privremenog upu}ivawa na rad kod drugog poslodavca u smislu ~xxxx 174. Zakona o radu;

4. izbora, odnosno imenovawa na funkciju u dr`avnom organu, sindikatu, politi~koj organizaciji ili drugu jav- nu funkciju ~ije vr{ewe zahteva da privremeno prestane xx xxxxx kod poslodavca;

5. izdr`avawe kazne zatvora, odnosno izre~ene mere bezbednosti, vaspitne ili za{titne mere, u trajawu do

{est meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog ~la- na ima obavezu da se u roku od 15 xxxx od xxxx odslu`xxx, od- nosno doslu`ewa vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanku funkcije, povratka sa izdr`avawa kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vas- pitne ili za{titne mere, vrati na rad kod poslodavca.

Prava iz st. 1. i 2. ovog ~xxxx ima i bra~ni drug zapo- slenog koji je upu}en na rad u inostranstvo u okviru me|u- narodno-tehni~ke ili prosvetno-kulturne saradwe, u di- plomatska, konzularna i druga predstavni{tva.

4. Za{tita na radu

^lan 53.

Poslodavac i zaposleni su du`ni da se u procesu rada pridr`avaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zdravqu i bezbednost na radu i ovog ugovora.

Poslodavac je du`an da obezbedi propisane uslove za-

{tite zaposlenih, a u postupku primene mera za{tite na radu obavezno je u~e{}e predstavnika sindikata.

^lan 54.

Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi li~na za{titna sredstva i opremu, sredstva za li~nu higijenu, osposobqavawe zaposlenih za bezbedan rad, odr`avawe sredstava za rad u ispravnom stawu i preduzima potrebne mere za{tite od {tetnih uticaja za `ivot i zdravqe zapo- slenih, polaze}i od specifi~nosti svakog radnog xxxxx.

Zaposleni ne mo`e da radi prekovremeno ako bi po na- xxxx xxxxx`nog zdravstvenog organa takav rad mogao da po- gor{a wegovo zdravstveno stawe.

Zaposleni sa zdravstvenim smetwama, utvr|enim xx xxxxxx xxxxx`nog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne mo`e da obavqa poslove koji bi izazvali pogor{awe wegovog zdravstvenog stawa ili posledice opasne za wegovu okolinu. Poslodavac }e, ukoliko se za to uka`e potreba, pravil- nikom utvrditi radna mesta na kojima postoji opasnost od povre|ivawa, profesionalnih i drugih oboqewa, uz obave- zu informisawa sindikata, a pravilnikom kojim se ure|u-

je za{tita na radu utvrdi}e opremu i za{titna sredstva.

Na radnim mestima iz stava 4. ovog ~xxxx mogu raditi zaposleni koji pored op{tih ispuwavaju i posebne uslove iz oblasti za{tite na radu i drugih propisa vezanih za obavqawe delatnosti preduze}a.

Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slu-

~aj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osigurawa utvr|uje Upravni odbor poslodavca.

^lan 55.

Zaposleni su du`ni da se obu~e za primenu mera za{ti- te na radu i za pru`awe pomo}i ostalim zaposlenima uko- liko im zapreti opasnost po `ivot i zdravqe, da se podvr- gavaju redovnim i vanrednim preventivno-zdravstvenim pregledima, svoje znawe i prakti~nu sposobnost u pogledu radne i `ivotne sredine stalno da usavr{avaju, obavqa- wem svojih poslova da spre~avaju zaga|ivawe radne i `i- votne sredine, pravilno rukuju sredstvima za rad i da se pridr`avaju propisa o za{titi na radu.

^lan 56.

Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu li~ne za{tite, nepravilno rukuje wima i ne odr`ava ih u ispravnom stawu i ako odmah ne obave- sti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedo- stacima koji mogu ugroziti `ivot drugih zaposlenih i bez- bednost xxxxxxx xxxx.

^lan 57.

U ciqu prevencije radne invalidnosti, poslodavac je du`an da izdvaja sredstva, koja ne mogu biti ni`a od 0,20

% na masu sredstava ispla}enih na ime zarade za svaki me- sec za xxxx{}ewe organizovanog rekreativnog odmora i prevenciju radne invalidnosti, a zaposleni su du`ni da isti koriste u skladu sa kriterijumima i planom koje utvr- di reprezentativni sindikat sa poslodavcem.

Зauǔuǔa nuuuuz ūoдaǔana

^lan 58.

Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadr`e li~ne podatke koji se ~uvaju kod poslodavca i pravo da zah- teva brisawe podataka koji nisu od neposrednog zna~aja za poslove koje obavqa, kao i ispravqawe xxxx~nih podataka. Li~ni podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da bu-

du dostupni tre}xx xxxx, osim u slu~ajevima i u skladu sa uslo- vima utvr|enim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazi- vawa prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi xx xxxxx.

Li~ne podatke zaposlenih mo`e da prikupqa, obra|uje, koristi i dostavqa tre}im licima samo zaposleni ovla-

{}en xx xxxxxx poslodavca.

Зauǔuǔa maǔepuucǔвa

^lan 59.

Zaposlena `ena za vreme prve 32 nedeqe trudno}e ne mo`e da radi prekovremeno i no}u, ako bi takav rad bio

{tetan za weno zdravqe i zdravqe deteta, na osnovu nala- za nadle`nog zdravstvenog organa.

Zaposlena `ena za vreme posledwih osam nedeqa trud- no}e ne mo`e da radi prekovremeno, odnosno no}u.

Jedan od roditeqa sa detetom do tri godine `ivota mo-

`e da radi prekovremeno, odnosno no}u samo na osnovu we- xxxx xxxxxx saglasnosti.

Samohrani roditeq koji ima dete do xxxxx xxxxxx `i- xxxx ili dete koje je te`ak invalid mo`e da radi preko- vremeno ili no}u samo uz svoju pisanu saglasnost.

Poslodavac mo`e da izvr{i preraspodelu radnog vre- mena zaposlenoj `eni za vreme trudno}e i zaposlenom ro- ditequ sa detetom mla|im od tri godine `ivota ili dete- xxx sa te`im stepenom psihofizi~ke ometenosti – samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.

Prava iz st. 2, 3. i 4. ovog ~xxxx ima i usvojilac, hrani- teq odnosno starateq deteta.

Mopoдuacno oдcycǔвo u oдcycǔвo ca paдa paдu ueīe дeǔeǔa

^lan 60.

Zaposlena `ena ima pravo na odsustvo xx xxxx zbog trudno}e i poro|aja (u daqem tekstu: porodiqsko odsu-

stvo), kao i odsustvo xx xxxx radi nege deteta, u ukupnom trajawu od 365 xxxx.

Zaposlena `ena ima pravo da otpo~ne porodiqsko odsu- stvo na osnovu nalaza nadle`nog zdravstvenog organa naj- ranije 45 xxxx, a obavezno 28 xxxx pre vremena odre|enog za poro|aj.

Porodiqsko odsustvo traje do navr{ena tri meseca od xxxx xxxx|aja.

Zaposlena `ena, po isteku porodiqskog odsustva, ima pravo na odsustvo xx xxxx radi nege deteta do isteka 365 xxxx, od xxxx otpo~iwawa porodiqskog odsustva iz stava 2. ovog ~xxxx.

Otac deteta mo`e da koristi pravo iz stava 3. ovog ~la- na u slu~aju kad xxxxx napusti dete, xxxx ili je iz drugih opravdanih razloga spre~ena da koristi to pravo (izdr`a- vawe kazne zatvora, te`a bolest i dr.). To pravo otac dete- ta ima i xxxx xxxxx nije u radnom odnosu.

Otac deteta mo`e da koristi pravo iz stava 4. ovog ~xxxx. Za vreme porodiqskog odsustva i odsustva xx xxxx radi nege deteta, zaposlena `ena, odnosno otac deteta, ima pra-

vo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

^lan 61.

Zaposlena `ena ima pravo na porodiqsko odsustvo i pravo na odsustvo xx xxxx radi nege deteta za tre}e i svako naredno novoro|eno dete u ukupnom trajawu od dve godine. Pravo na porodiqsko odsustvo i odsustvo xx xxxx radi nege deteta u ukupnom trajawu od dve godine ima i zaposle- na `xxx xxxx u prvom poro|xxx xxxx xxxxx ili vi{e dece, kao i zaposlena `xxx xxxx xx xxxxxx jedno, dvoje ili troje

dece, a u narednom poro|xxx xxxx dvoje ili vi{e xxxx.

Zaposlena `ena iz st. 1. i 2. ovog ~xxxx, po isteku poro- diqskog odsustva, ima pravo na odsustvo xx xxxx radi nege deteta do isteka dve godine od xxxx otpo~iwawa porodiq- xxxx odsustva iz ~xxxx 60. stav 2. ovog ugovora.

Otac deteta iz st. 1. i 2. ovog ~xxxx mo`e da koristi pra- vo na porodiqsko odsustvo u skladu sa uslovima utvr|enim u

~lanu 60. stav 5. ovog ugovora, a pravo na odsustvo sa xxxx xx- di nege deteta u du`ini utvr|enoj u stavu 3. ovog ~xxxx.

^lan 62.

Pravo da koristi porodiqsko odsustvo u trajawu utvr-

|enom u ~lanu 60. stav 3. ovog ugovora ima i zaposlena `e- na ako se dete rodi mrtvo ili xxxx pre isteka porodiqskog odsustva.

Oдcycǔвo рaдu ūoceбue ueīe дeǔeǔa unu дрyīe ocoбe

teta u usvojiteqsku, hraniteqsku, odnosno starateqsku po- rodicu, a najdu`e do navr{enih pet xxxxxx `ivota deteta. Ako je sme{taj u usvojiteqsku, hraniteqsku, odnosno starateqsku porodicu iz stava 1. ovog ~xxxx nastupio pre navr{ena tri meseca `ivota deteta, jedan od usvojilaca, hraniteq, odnosno starateq deteta ima pravo da, radi ne- ge deteta, odsustvuje xx xxxx do navr{enih 11 meseci `xxx-

xx deteta.

Za vreme odsustva xx xxxx, radi nege deteta, usvojilac, hraniteq, odnosno starateq ima pravo na naknadu zarade u skladu sa propisima o dru{tvenoj brizi o deci.

^lan 65.

Roditeq ili starateq, odnosno lice koje se stara o osobi o{te}enoj cerebralnom paralizom, de~jom parali- zom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mi{i}ne dis- trofije i ostalih te{kih oboqewa, na osnovu mi{qewa nadle`nog zdravstvenog organa, mo`e na svoj zahtev da ra- di sa skra}enim radnim vremenom, ali ne kra}im od polo- vine punog radnog vremena.

Zaposleni xxxx xxxx sa skra}enim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog ~xxxx ima pravo na odgovaraju}u zara- du, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa za- konom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.

^lan 66.

Jedan od roditeqa, usvojilac, hraniteq, odnosno stara- teq, ima pravo da odsustvuje xx xxxx dok dete ne navr{i tri godine `ivota.

Za vreme odsustvovawa xx xxxx iz xxxxx 1. ovog ~xxxx, prava i obaveze po osnovu rada miruju ako za pojedina pra- va zakonom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu nije druk-

~ije odre|eno.

Зauǔuǔa uuвanuдa

^lan 67.

Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o pen- zijskom i invalidskom osigurawu, poslodavac je du`an da obezbedi obavqawe poslova prema preostaloj radnoj spo- sobnosti.

Zaposlenom kod xxxx xx, u skladu sa propisima o penzij- skom i invalidskom osigurawu, utvr|eno da postoji opa- snost od nastanka invalidnosti na odre|enim poslovima, poslodavac je du`an da obezbedi obavqawe drugog odgova- raju}eg posla.

^lan 63.

Jedan od roditeqa deteta xxxx xx neophodna posebna ne- ga zbog te{kog stepena psihofizi~ke ometenosti, osim za slu~ajeve predvi|ene propisima o zdravstvenom osigurawu, ima pravo da, po isteku porodiqskog odsustva i odsustva xx xxxx radi nege deteta, odsustvuje xx xxxx ili da radi sa po- lovinom punog radnog vremena, najdu`e do navr{enih pet xxxxxx `ivota deteta.

Pravo u smislu stava 1. ovog ~xxxx utvr|uje nadle`ni organ za ocenu stepena psihofizi~ke ometenosti deteta, u skladu sa propisima o dru{tvenoj brizi o deci.

Za vreme odsustvovawa xx xxxx, u smislu stava 1. ovog

~xxxx, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa propisima o dru{tvenoj brizi o deci.

Za vreme xxxx xx polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1. ovog ~xxxx, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa op{xxx aktom i ovim ugovorom, a za drugu po- lovinu punog radnog vremena naknadu zarade u skladu sa propisima o dru{tvenoj brizi o deci.

^lan 64.

Jedan od usvojilaca, hraniteq, odnosno starateq deteta mla|eg od pet xxxxxx xxx pravo da, radi nege deteta, odsu- stvuje xx xxxx osam meseci neprekidno od xxxx sme{xxxx de-

^lan 68.

Poslodavac mo`e zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu ~xxxx 67. ovog ugovora da otka`e ugovor o radu.

Oбaвeuǔeae o ūрuврemeuoj cūрeueuocǔu za рaд

^lan 69.

Zaposleni je du`an da najkasnije u roku od tri xxxx od xxxx nastupawa privremene spre~enosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osigurawu, o tome dostavi poslo- davcu potvrdu lekara koja sadr`i i vreme o~ekivane spre-

~enosti za rad.

U slu~aju te`e bolesti potvrdu iz stava 1. ovog ~xxxx, umesto zaposlenog, poslodavcu dostavqaju ~lanovi u`e po- rodice ili xxxxx xxxx xx xxxxxx `ivi u porodi~nom doma-

}instvu.

Ako zaposleni `ivi xxx, potvrdu iz stava 1. ovog ~xxxx du`an je da dostavi u roku od tri xxxx od xxxx prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

Ako poslodavac posumwa u opravdanost razloga za od- sustvovawe xx xxxx u smislu stava 1. ovog ~xxxx, mo`e da podnese zahtev nadle`nom zdravstvenom organu radi utvr-

|ivawa zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.

ááá – ZARADA, NAKNADA XXXXXX X XXXXX PRIMAWA

1. Zarada

^lan 70.

Zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu, koja se sa- stoji iz:

– zarade za obavqeni rad i vreme provedeno na radu;

– zarade po osnovu doprinosa zaposlenog, poslovnom uspehu preduze}a (nagrade, bonusi i sl.) i

– drugih primawa po osnovu radnog odnosa ugovorenih ugovorom o radu i drugim op{xxx aktima.

Zarada se utvr|uje na osnovu cene posla koji zaposleni obavqa na radnom mestu.

Zaposleni imaju pravo na odgovaraju}u zaradu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.

Radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zah- teva isti xxxxxx xxxx~ne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizi~ki i intelektualni rad.

Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji ni- su u skladu sa stavom 2. ovog ~xxxx ni{tavi su.

U slu~aju povrede prava iz stava 2. ovog ~xxxx zaposle- ni ima pravo na naknadu {tete.

^lan 71.

Pod zaradom iz ~xxxx 70. smatra xx xxxxxx koja sadr`i porez i doprinose koji se pla}aju iz zarade.

Pod zaradom iz ~xxxx 70. smatraju se sva primawa iz radnog odnosa, osim naknade tro{kova zaposlenog u vezi xx xxxxx iz ~xxxx 91. alineja 1–4 i drugih primawa iz ~l.

92. i 93. ovog ugovora.

^lan 72.

Zarada za obavqeni rad i vreme provedeno na radu utvr-

|uje se na osnovu:

– osnovne zarade;

– dela zarade za radni u~inak i

– uve}ane zarade

Osnovna xxxxxx xxxx|uje se na osnovu uslova utvr|enih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje xx xxxx- sleni zakqu~io ugovor o radu i vremenu provedenog na radu. Uslovi potrebni za rad na poslovima za koje je zaposle-

ni zakqu~io ugovor o radu su vrsta i xxxxxx xxxx~ne spre- me koji su odre|eni slo`eno{}u posla, odgovorno{}u za obavqawe posla i uslovima xxxx x xxxxxx zaposleni radi i posebna znawa za rad na xxx poslovima u koje spadaju rad- no iskustvo, pravosudni ispiti, licence, setrifikati, i dr. posebna znawa koja se utvrde za rad na poslovima za ko- je je zaposleni zakqu~io ugovor o radu.

Radni u~inak odre|uje se na osnovu kvaliteta i obima obavqenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.

^lan 73.

Osnovna zarada zaposlenog utvr|uje se na osnovu:

– vrednosti – koeficijenta posla;

– vrednosti radnog ~asa i

– vremena provedenog na radu, odnosno mese~nog xxxxx ostvarenih ~asova rada.

Cena radnog ~asa za zaposlene za teku}i mesec utvr|uje se na osnovu odobrene mase za odgovaraju}i mesec i vreme- na provedenog na radu, odnosno mese~nog xxxxx ostvare- nih ~asova. Cena radnog ~asa ne mo`e biti ni`a od cene radnog ~asa, koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet Repu- blike Srbije uve}ane za 20% po osnovu specifi~nosti po- slova i uslova rada.

^lan 74.

Masa zarade za zaposlene kod poslodavca utvr|uje se Programom poslovawa Javnog preduze}a „Gradsko stambe-

no” za odgovaraju}u godinu u skladu sa politikom zarada koju utvrdi Vlada Republike Srbije odgovaraju}im propi- sima i na koji saglasnost da Gradsko ve}e grada Beograda. Mese~na bruto masa utvr|uje se zakqu~kom gradona~el- nika grada Beograda, u skladu sa odgovaraju}om politikom

zarada u javnom sektoru.

^lan 75.

Xxxx xxxxxx za zaposlene kod poslodavca utvr|ena ~la- nom 74. ovog ugovora, raspodequje se na principima i kri- terijumima utvr|enih u ~l. 70, 72, 85, 86, 87, 91. alineja 6. i

92. ovog ugovora.

^lan 76.

Zarada iz ~xxxx 73. ugovara se na osnovu slede}ih kri- terijuma:

– kvaliteta i blagovremenosti u ispuwavawu radnih za- dataka polaze}i od specifi~nosti poslova;

– radne discipline;

– odgovornosti xxxxx xxxx i sredstvima rada;

– radnog iskustva;

– stepena stru~ne spreme i osposobqenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i

– drugih kriterijuma od zna~aja za procenu obima i kva- liteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polaze}i od specifi~nosti osnovne delatnosti kod poslodavca.

^lan 77.

Vrednost posla – koeficijent utvr|uje se na osnovu slo`enosti, odgovornosti, uslova rada i stru~ne spreme, koja xx xxxxx za obavqawe odre|enog posla, polaze}i od spe- cifi~nosti poslova u preduze}u.

Poslodavac i reprezentativni sindikat utvr|uju i raz- ra|uju poslove po grupama poslova, polaze}i od stru~ne spreme i utvr|uju vrednost – koeficijent za svaki posao.

Osnovna zarada kreta}e se u rasponu 1:6.

^lan 78.

Zarada zaposlenih mo`e se umawiti do 20 %, odnosno uve}ati do 40%.

Uve}awe zarade – stimulacija zaposlenima mo`e se vr-

{iti po osnovu:

– ve}e slo`enosti izvr{enih poslova u odnosu na slo-

`enost poslova iz opisa radnog xxxxx zaposlenog – do 10%;

– pove}anog obima izvr{enih poslova iz opisa radnog xxxxx ili obavqenih poslova koji nisu u opisu radnog me- sta zaposlenog – do 10 %;

– ve}e a`urnosti i kvaliteta u obavqawu poslova iz opi- sa radnog xxxxx zaposlenog, kreativnosti i inovacijama ko- je doprinose realizaciji poslova i zadataka – do 10%;

– odnosa prema korisnicima usluga, poslovnim partne- rima i drugim strankama xx xxxxxx komunicira ovo predu- ze}e – do 10 %.

Ova stimulacija se mo`e vr{iti iz sredstava izdvoje- nih najvi{e do 1% od utvr|ene xxxx xxxxxx za teku}i mesec. Uve}awe – stimulacija, odnosno umawewe zarada zapo- slenima se vr{i na osnovu normativnog akta koji donosi

poslodavac uz saglasnost sindikata.

^lan 79.

Zarada se mo`e umawiti:

– ukoliko zaposleni bez opravdanog razloga ne izvr{ava svoje obaveze u predvi|enom roku ili planiranom obimu ili ga obavqa nea`urno, nestru~no ili nekvalitetno – do 10%,

– za neprofesionalan, nekorektan ili nequbazan odnos prema korisnicima usluga, poslovnim partnerima i drugim strankama xx xxxxxx komunicira ovo preduze}e – do 10 %.

^lan 80.

Odluku o uve}awu zarade zaposlenog po osnovu stimulaci- je, odnosno umawewu zarade zaposlenog donosi poslodavac, na predlog direktora sektora, odnosno rukovodioca samostalne

slu`be, na osnovu xxxxx xxxx neposrednog rukovodioca, u skladu sa op{xxx aktom iz ~xxxx 78. stav 4. ovog ugovora.

^lan 81.

Kada zaposleni, pored poslova utvr|enih ugovorom o ra- du, obavqa i poslove zaposlenog koji je privremeno odsu- tan (bolovawe, godi{wi odmor i sl.) du`e od trideset da- na, ima pravo na zaradu za rad na xxx poslovima ako je to povoqnije za wega.

Poslodavac donosi re{ewe o obavqawu poslova i pra- vu na zaradu iz stava 1. ovog ~xxxx.

^lan 82.

Cena posla utvr|uje se na osnovu vrednosti radnog ~asa i koeficijenta slo`enosti posla, u zavisnosti od osnov- ne delatnosti kod poslodavca, a na osnovu pravilnika.

^lan 83.

Xxxxxx zaposlenom ispla}uje se u slede}im rokovima:

– akontacija za teku}i mesec do 30. u teku}em mesecu;

– kona~an obra~un zarade do 15. u narednom mesecu za prethodni mesec.

Xxxxxx zaposlenom ispla}uje se u novcu.

Poslodavac je du`an da zaposlenom, prilikom svake is- plate, dostavi obra~un.

Pripravnik ima pravo na zaradu najmawe u visini 80 % osnovne zarade za poslove za koje je zakqu~io ugovor o ra- du, kao i na naknadu tro{kova i druga primawa, u skladu sa ovim ugovorom i ugovorom o radu.

2. Uve}xxx xxxxxx

^lan 84.

Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu i to za:

1. prekovremeni rad;

2. rad na xxx praznika koji je neradni xxx;

3. no}ni rad;

4. rad u smeni;

5. dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog na radu – minuli rad.

^lan 85.

Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uve}ava osnovnu zaradu i to:

– za rad na xxx praznika koji je neradni – 150% od osno- vice;

– za rad no}u (izme|u 22 i {est ~asova narednog xxxx), ako takav rad nije ura~unat pri utvr|ivawu vrednosti po- sla – 45%;

– za prekovremeni rad u koji se ne ura~unava radno vre- me unapred odre|eno na osnovu izvr{xxx xxxx{we xxxxx- spodele vremena – 45%;

– za rad u smeni – 5%, ukoliko je vrednovan pri utvr|i- vawu osnovne zarade;

– za rad nedeqom – 15% od osnovice.

Ako se istovremeno steknu uslovi za uve}awe zarade u smislu stava 1. ovog ~xxxx po vi{e osnova, procenat ne mo-

`e biti ni`i od zbira procenata po svakom od osnova uve-

}awa.

Xxxxxxxx za obra~un uve}ane zarade ~ini osnovna zara- da utvr|ena u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.

Uve}awe osnovne zarade po elementima iz stava 1. ovog

~xxxx vr{i se na osnovu programa poslovawa kojim se utvr-

|uje ukupan fond ~asova rada.

^lan 86.

Poslodavac se obavezuje da zaposlenom ispla}uje doda- tak na zaradu po osnovu vremena provedenog na radu, za sva- ku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, u iznosu od 0,5% od osnovice.

3. Naknada zarade

^lan 87.

Poslodavac je du`an da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovawa xx xxxx u visini od 100% od prose~ne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u xxxx xx nastupila privremena spre~enost, s xxx da ne mo`e bi- ti ni`a od minimalne zarade utvr|ene zakonom, i to u sle- de}im slu~ajevima:

– prekida rada do xxxx xx do{lo naredbom nadle`nog organa, odnosno ovla{}enog radnika;

– neobezbe|ivawa za{tite na radu usled ~ega bi daqe obavqawe rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po `i- vot i zdravqe radnika ili drugih lica;

– xxxx{}xxx xxxx{weg odmora i pla}enog odsustva;

– praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi;

– privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim obo- qewem;

– davawa krvi, tkiva i drugog dela tela;

– odazivawa pozivu vojnih i drugih organa;

– stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa radi potrebe xxxxxxx xxxx;

– u~e{}a na radno-proizvodnom takmi~ewu, izlo`bi inovacija i drugih vidova stvarala{tva;

– prisustvovawa sednici organa lokalne samouprave, wenih tela, sednici organa dru{tvenog xxxxx ili tela ili organa sindikata u svojstvu ~xxxx, u skladu sa ~lanom

147. ovog ugovora.

^lan 88.

Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvova- wa sa posla zbog privremene spre~enosti za rad prouzroko- vane bole{}u ili povredom xxx xxxx do 30 xxxx, u visini od 70 % od prose~ne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u xxxx xx nastupila privremena spre~enost, uve}xxx za doda- tak po osnovu du`ine vremena provedenog u radnom odnosu.

^lan 89.

Naknada zarade za vreme porodiqskog odsustva, odsu- stva xx xxxx radi nege deteta i posebne nege deteta zapo- slenima kod poslodavca utvr|uje se:

– u visini zarade (100 %) za puno radno vreme i xxxx- dardni u~inak koju bi to lice ostvarilo da radi, a najvi-

{e u visini od pet prose~nih mese~nih zarada u republi- ci, prema podacima Republi~kog xxxxxx za statistiku i ne mawe od minimalne zarade utvr|ene za mesec za koji se vr-

{i isplata — pod uslovom da su neposredno pre ostvari- vawa ovog prava bili u radnom odnosu vi{e od {est mese- ci neprekidno;

– u visini 60% zarade za puno radno vreme i standard- ni u~inak koju bi to lice ostvarilo da radi — pod uslo- vom da su neposredno pre ostvarivawa ovog prava bili u radnom odnosu neprekidno tri do {est meseci;

– u visini 30% zarade za puno radno vreme i standard- ni u~inak koju bi to lice ostvarilo da radi — pod uslo- vom da su neposredno pre ostvarivawa ovog prava bili u radnom odnosu neprekidno do tri meseca.

^lan 90.

Osnov za utvr|ivawe visine naknade zarade za vreme po- rodiqskog odsustva ~ini zarada za puno radno vreme i standardni u~inak koju bi to lice ostvarilo da xx xxxxxx tj.osnovna zarada utvr|ena ugovorom o radu.

U osnov za utvr|ivawe naknade zarade ne ulaze: radni u~inak, uve}xxx xxxxxx, xxxxx primawa (topli obrok, re- gres za godi{wi odmor i dr.).

Obra~un i isplatu naknade zarade za zaposlene kod Po- slodavca vr{i Poslodavac u isto vreme kada vr{i obra~un zarade za druge zaposlene i dostavqa ga op{tinskoj, odno- sno gradskoj upravi za refundaciju, na osnovu Zakona o fi- nansijskoj podr{ci porodici sa decom.

4. Naknada tro{kova

^lan 91.

Zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova u skladu sa ovim ugovorom i ugovorom o radu i to:

– tro{kova prevoza u javnom saobra}xxx xxxx odlaska na rad i povratka xx xxxx u visini cene prevozne karte u jav- nom saobra}aju. Pravo na tro{kove prevoza u javnom sao- bra}aju ima zaposleni koji xx xxxxx stanovawa do xxxxx obavqawa delatnosti koristi javni gradski, prigradski i me|ugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza;

– dnevnicu za slu`xxxx putovawe u zemqi u visini od 5% prose~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema posledwem objavqenom podatku nadle`nog organa za statistiku, s xxx {to se putni tro{xxxx priznaju u celini xxxxx xxxxx`enom ra~unu, izuzev u hotelu prve kategorije;

– dnevnicu za slu`xxxx xxxxxxxx u inostranstvo xxxxx- we u visini utvr|enoj Uredbom o naknadi tro{kova i ot- premnina dr`avnih slu`benika i name{xxxxxx;

– tro{kova prevoza sopstvenim putni~xxx automobilom po pre|enom kilometru do iznosa 30% cene jednog litra benzina po pre|enom kilometru;

– tro{kove sme{taja i ishrane za rad i boravak na xx- xxxx (terenski dodatak) u visini od 3% prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema posledwim objavqenim podacima nadle`nog organa za sta- tistiku, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio sme-

{taj i ishranu bez naknade;

– mese~nu naknadu za tro{kove ishrane u toku rada u vi- sini od 250,00 dinara bruto zarade po radnom danu.

Mese~na naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. xxx- xxxx 6. ovog ~xxxx ispla}uje se po isteku meseca istovreme- no sa kona~nom isplatom zarade, na osnovu prisustva rada zaposlenog za teku}i mesec.

^lan 92.

Zaposleni ima pravo na regres za xxxx{}ewe godi{weg odmora u visini od 1/12 mese~no od prose~no ispla}ene za- rade po zaposlenom u Beogradu za decembar mesec prethod- ne godine.

Zaposleni koji ima pravo xx xxxx{wi odmor u trajawu kra}em od 20 radnih xxxx, ili je iskoristio mawi broj da- na od punog prava xx xxxx{wi odmor ima pravo na srazmer- ni iznos regresa.

Zaposleni koji krivicom poslodavca ne iskoristi pra- vo xx xxxx{wi odmor niti zapo~ne xxxx{}ewe godi{weg odmora do 31. decembra teku}e godine, ima pravo na nakna- du {tete u skladu sa zakonom.

5. Druga primawa

^lan 93.

Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi isplatu:

– otpremnine pri prestanku radnog odnosa xxxx xxxx-

{}xxx prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, najmawe u visi- ni iznosa ~etiri zarade koju bi radnik ostvario za mesec ko- ji prethodi mesecu u kojem se ispla}uje otpremnina, s xxx

{to tako ispla}ena otpremnina ne mo`e biti ni`a od dve prose~ne zarade po zaposlenom ispla}ene kod poslodavca za xxxxx xxxx prethodi mesecu u kojem se vr{i isplata otprem- nine, odnosno dve prose~ne zarade ispla}ene u privredi gra- da, prema posledwem objavqenom podatku organa nadle`nog za poslove statistike – ako je to za zaposlenog povoqnije;

– naknadu tro{kova pogrebnih usluga u slu~aju smrti

~xxxx u`e porodice, a ~lanovima u`e porodice u slu~aju smrti zaposlenog;

– naknadu {tete zbog povrede na radu ili profesional- nog oboqewa.

Obavezu iz alineje 1. stava 1. ovog ~xxxx poslodavac }e izvr{iti najkasnije u roku od 30 xxxx od xxxx prestanka radnog odnosa.

Obavezu iz alineje 2 stava 1. ovog ~xxxx poslodavac }e izvr{iti odmah po podno{ewu zahteva, a u nedostatku sred- stava iz finansijskog plana za ove namene, najkasnije to- kom narednog poslovnog tromese~ja.

^lanovima u`e porodice zaposlenog smatraju se bra~- ni drug i deca zaposlenog.

^lan 94.

Poslodavac deci zaposlenog starosti do 15 xxxxxx `i- xxxx mo`e da obezbedi poklon za Bo`i} i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predvi|en zako- nom kojim se ure|uje porez na dohodak gra|xxx.

^lan 95.

Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi isplatu jubilarne nagrade, i to:

– povodom godi{xxxx xxxx – osnivawa preduze}a u iz- nosu koji se utvrdi na osnovu prethodno dobijene saglasno- sti od gradona~elnika.

Pod jubilarnom godinom rada preduze}a podrazumeva se najmawe 20 xxxxxx postojawa preduze}a, a posle toga svaka naredna desetogodi{wica rada ukqu~ju}i i statusne pro- mene kojim nastavqa rad kao pravni sledbenik;

– povodom godi{xxxx neprekidnog rada zaposlenog kod poslodavca, u visini od najmawe jedne prose~ne zarade is- pla}ene kod poslodavca u prethodnom mesecu u odnosu xx xxxxx kada se zaposlenom ispla}uje nagrada.

Pravo na jubilarnu nagradu povodom godi{xxxx nepre- kidnog rada zaposlenog u preduze}u zaposleni sti~e nakon provedenih prvih deset xxxxxx xxxx, a posle toga svaka pe- xx xxxxxx xxxx kod istog poslodavca.

Visina nagrade za svaku narednu petogodi{wicu uve}a- va se za ¼ mese~ne zarade kod poslodavca u prethodnom me- secu u odnosu xx xxxxx kada se zaposlenom ispla}uje nagra- da, odnosno najvi{e 2,5 zarade za provedenih ~etrdeset go- xxxx xxxx i to:

– za deset xxxxxx 1 prose~na zarada kod poslodavca;

– za 15 xxxxxx 1,25 prose~ne zarade kod poslodavca;

– za 20 xxxxxx 1,5 prose~ne zarade kod poslodavca;

– za 25 xxxxxx 1,75 prose~ne zarade kod poslodavca;

– za 30 xxxxxx 2 prose~ne zarade kod poslodavca;

– za 35 xxxxxx 2,25 prose~ne zarade kod poslodavca;

– za 40 xxxxxx 2,5 prose~ne zarada kod poslodavca.

Jubilarna nagrada ispla}uje se u mesecu u kome se sti-

~e pravo.

^lan 96.

Zaposleni imaju pravo na dobrovoqno penzijsko osigura- we u skladu sa ~lanom 117. ovog ugovora i kolektivno osigu- xxxx xx posledica nesre}nog slu~aja, za slu~aj bolesti i hi- rur{kih intervencija, a isplatu vr{i poslodavac po dobi- jenoj saglasnosti od gradona~elnika grada Beograda.

U skladu sa poslovima osnovne delatnosti, poslodavac je du`an da na svoj teret, kolektivno osigura zaposlene za slu~aj smrti, povrede na radu, smawewa ili gubitka radne sposobnosti.

^lan 97.

Poslodavac se obavezuje da, u skladu sa finansijskim mogu}nostima preduze}a, isplati solidarnu pomo} za slu-

~ajeve:

1. Te`a bolest zaposlenog ili ~xxxx u`e porodice: Pod te`om bole{}u podrazumeva se: akutna tuberkulo-

za, maligna oboqewa, infarkt srca, te{xx xx~xxx oboqe- wa – uro|ene sr~ane mane sa dekompenzacijom, sva stawa sa ugra|enim pejsmekerom ili sr~anim zaliscima, {e-

}xxxx bolest, lupus, sida, te`i operativni zahvati ki~- me, ekstremiteta i vitalnih unutra{wih organa, apo- pleksija, plegija, paraliza, distrofija, te`a psihoti~na stawa i bolesti, bronhijalna astma (utvr|ena na klini- ci ili drugoj stacioniranoj ustanovi), te{ka insufici- jencija ventilacije plu}a, te{ka oboqewa oka (maligna

oboqewa, glaukom, slepilo), le~ewe bolesti zavisnosti i le~ewe bolesti steriliteta;

a) za dijagnostikovawe bolesti – u visini prilo`enog ra~una (predra~un);

b) za le~ewe — u visini prilo`enog ra~una (predra~una). Solidarna pomo} se odobrava na osnovu zahteva zapo- slenog. Zaposleni je u obavezi xx xxxxx`i mi{qewe xxxx- xx specijaliste. Odluku o isplati donosi direktor na

predlog odbora sindikata.

2. Zdravstvena rehabilitacija zaposlenog ako postoji zvani~no mi{qewe nadle`ne zdravstvene ustanove o neop- hodnosti daqeg bawsko-klimatskog le~ewa i oporavka i potvrda – izve{taj da ne postoji mogu}nost pla}awa tro-

{kova xx xxxxxx xxxxx`nih fondova; Odobrava se xx xxxx- xx zahteva zaposlenog. Zaposleni je u obavezi xx xxxxx`i mi{qewe lekara specijaliste. Odluku o isplati donosi direktor na predlog odbora sindikata – u visini prilo-

`enog ra~una (predra~un).

3. Nabavka ortopedskih i drugih pomagala (proteza, ulo`aka, obu}e, specijalnih nao~ara, so~iva, kolica i dr.) Odobrava se na osnovu zahteva zaposlenog. Zaposleni je obavezan xx xxxxx`i mi{qewe lekara specijaliste. Odlu- ku o isplati donosi direktor na predlog odbora sindika- ta – u visini prilo`enog ra~una.

4. Nastupawe te`e invalidnosti, ako invalidnost nastu- pi kao posledica povrede na radu ili profesionalnog obo- qewa, ili ako je povreda izazvala te`e telesno o{te}ewe i umawila radnu sposobnost zaposlenog, a iziskuje pove}ane tro{kove u funkciji odr`avawa zdravstvenih, profesional- nih i radnih sposobnosti. Solidarna pomo} se odobrava na osnovu zahteva zaposlenog. Zaposleni je u obavezi xx xxxxx`i medicinsku dokumentaciju. Odluku o isplati donosi direk- tor na predlog odbora sindikata u visini jedne prose~no is- pla}ene zarade u gradu u mesecu u kome se vr{i isplata.

5. Ubla`avawa posledica elementarnih i drugih xxxx- xxxx, ako se zaposleni obrati neposredno nakon nepogode (poplava, po`ar, olujni vetar, zemqotres, udar groma, izliv vode i sl.) u visini jedne prose~no ispla}ene zarade u gra- du u mesecu u kome se vr{i isplata, a ukoliko je zaposleni pretrpeo veliku {tetu (onemogu}en normalan `ivot zapo- slenog i wegove porodice), visina solidarne pomo}i mo`e biti i ve}a. Odobrava se na osnovu zahteva zaposlenog. Od- luku donosi direktor na predlog odbora sindikata.

6. Pru`awa pomo}i porodici umrlog zaposlenog – na- knada tro{kova po ~lanu 93. ovog Ugovora i solidarna po- mo} u visini jedne prose~no ispla}ene zarade u Gradu u me- secu u kome se vr{i izplata. Odluku o isplati donosi xx- xxxxxx na predlog odbora sindikata.

7. Solidarna pomo} zaposlenom za slu~aj smrti ~xxxx u`e porodice

Naknada tro{kova po ~lanu 93. ovog ugovora i solidar- na pomo} u visini jedne prose~no ispla}ene zarade u gra- du u mesecu u kome se vr{i isplata. Odobrava se na osnovu zahteva zaposlenog. Odluku o isplati donosi direktor na predlog odbora sindikata.

8. Solidarna pomo} zaposlenom za novoro|en~e – u visi- ni dve prose~ne ispla}ene zarade u gradu u mesecu u kome se vr{i isplata, a u slu~aju ra|awa blizanaca – tri prose~ne ispla}ene zarade u gradu u mesecu u kome se vr{i isplata.

9. Pru`awe pomo}i zaposlenom u slu~aju socijalne ugro`enosti:

a) za slu~aj smrti roditeqa zaposlenog – u visini neo- porezivog iznosa.

Odobrava se na osnovu zahteva zaposlenog. Odluku dono- si direktor na predlog odbora sindikata.

b) za slu~aj materijalne ugro`enosti – ukoliko je pri- hod po ~lanu doma}instva ni`i od tre}ine prose~ne zarade u preduze}u – u visini neoporezivog iznosa. Odobrava se na osnovu zahteva zaposlenog. Zaposleni je obavezan da u zahte- vu navede sve ~lanove doma}instva i sve wihove prihode.

Uz zahtev zaposleni obavezno prila`e dokaze o priho- dima ~lanova doma}instva, a za nezaposlene potvrdu sa bi- roa ili fotokopiju radne kwi`ice, potvrde o redovnom

{kolovawu. Iznos zarade zaposlenog i prose~nu zaradu u preduze}u pribavqa sindikat.

Zaposleni ima pravo na iznos solidarne pomo}i xxxx xx zbir solidarnih pomo}i za napred navedene slu~ajeve.

^lan 98.

Poslodavac mo`e zavisno od rezultata poslovawa, zapo- slenima da obezbedi zaradu iz dobiti i to iz polovine ostvarene dobiti, po usvajawu Godi{weg ra~una, odnosno izvr{enoj raspodeli dobiti u skladu sa odlukom Upravnog odbora preduze}a, po pribavqenoj saglasnosti osniva~a.

6. Minimalna zarada

^lan 99.

Usled poreme}aja poslovawa poslodavca zaposlenom se mo`e ispla}ivati minimalna zarada.

Minimalna zarada za standardni u~inak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjedna~ava sa punim radnim vremenom za zaposlene u preduze}u uve}ava se za 20% po osnovu specifi~nosti poslova i uslova rada u odnosu na visinu minimalne zarade utvr|ene Odlukom Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije.

^lan 100.

Poslodavac minimalnu zaradu iz ~xxxx 99. mo`e ispla-

}ivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora donete uz mi{qewe reprezentativnog sindikata u periodu ne du-

`em od {est meseci u toku kalendarske godine.

Prilikom dono{ewa odluke poslodavac }e zajedno sa re- prezentativnim sindikatom precizirati rokove za isplate razlike izme|u ispla}ene minimalne zarade i zarade zapo- slenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspore|en.

7. Za{xxxx xxxxxx

^lan 101.

Poslodavac mo`e, samo uz pristanak zaposlenog ili na osnovu pravosna`ne odluke suda, potra`ivawe prema zapo- slenom naplatiti obustavqawem od zarade.

Na osnovu pravosna`ne odluke suda, poslodavac mo`e zaposlenom da obustavi od zarade najvi{e do 1/3 zarade, od- nosno naknade zarade ako zakonom nije druga~ije odre|eno.

áâ – NAKNADA [TETE

^lan 102.

Zaposleni je odgovoran za {tetu koju na radu ili u vezi xx xxxxx, namerno ili krajwom nepa`wom, prouzrokuje po- slodavcu, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Ako {tetu prouzrokuje vi{e zaposlenih, svaki zaposle- ni odgovoran je za deo {tete xxxx xx prouzrokovao.

Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog ~xxxx ne mo`e utvrditi deo {tete xxxx xx prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i {tetu nadokna|uju u xxx- xxxxx delovima.

Ako je vi{e zaposlenih prouzrokovalo {tetu krivi~- nim delom sa umi{qajem, za {tetu odgovaraju solidarno.

Postojawe {tete, wenu visinu, okolnosti pod kojima xx xxxxxxx, xx xx {xxxx prouzrokovao i kako se nadokna|uje, utvr|uje poslodavac, u skladu sa ovim ugovorom.

^lan 103.

Postupak za utvr|ivawe odgovornosti zaposlenog za

{tetu pokre}e se re{ewem poslodavca.

Poslodavac je du`an da xxxxxx re{ewe o pokretawu po- xxxxxx za utvr|ivawe odgovornosti odmah po saznawu da je

{teta prouzrokovana, a najkasnije u roku od 30 xxxx od da- na prijema prijave o prouzrokovanoj {xxxx poslodavcu.

Prijavu iz stava 2. ovog ~xxxx podnosi rukovodilac ne- posredno odgovoran za poslove i zadatke u ~xxxx xx obavqa- wu {xxxx xxxxxxx, kada sazna za {tetu.

Prijava iz stava 2. ovog ~xxxx xxxx~ito sadr`i: ime i prezime zaposlenog koji je {tetu prouzrokovao poslodavcu, vreme, mesto i na~in izvr{ewa {tetne radwe, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao {tetu poslodavcu i predlog poslodavcu da pokrene postupak za utvr|ivawe od- govornosti zaposlenog za {tetu.

^lan 104.

Re{ewe o pokretawu postupka za utvr|ewe odgovornosti zaposlenog za {tetu donosi se u pisanom obliku i sadr`i: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni ras- pore|en, vreme, mesto i na~in izvr{ewa {tetne radwe i do- kaze koji ukazuju da je zaposleni izvr{io {tetnu radwu.

Poslodavac sprovodi postupak za utvr|ivawe odgovor- nosti i odlu~uje o odgovornosti zaposlenog za {tetu.

^lan 105.

Visina {tete utvr|uje se na osnovu cenovnika ili kwi- govodstvene evidencije vrednosti stvari.

Ako xx xxxxxx {tete ne mo`e utvrditi u ta~nom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili kwigovodstvene eviden- cije ili bi utvr|ivawe wenog iznosa prouzrokovalo nesra- zmerne tro{kove, visinu naknade {tete utvr|uje posloda- vac u pau{alnom iznosu, procenom {tete ili ve{ta~ewem preko stru~nog lica.

^lan 106.

Kad utvrdi sve ~iwenice i okolnosti od uticaja za od- govornost zaposlenog, poslodavac donosi re{ewe kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi {tetu ili se osloba|a, po dobijawu mi{qewa sindikata, od odgovornosti.

^lan 107.

Ako poslodavac na|e da je zaposleni du`an da naknadi

{tetu, odre|uje na~in kako }e zaposleni {tetu da naknadi i u kom roku.

Poslodavac mo`e zaposlenog obavezati da {tetu naknadi u novcu ili, ako je to mogu}e, popravkom ili dovo|ewem o{te-

}ene stvari u stawe u xxxx xx postojalo pre nastupawa {tete. O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi {te-

tu, zaposleni je du`an da da pisanu izjavu.

Ako zaposleni ne pristane da naknadi {tetu ili u ro- ku od tri meseca ne naknadi {xxxx xx xxxx davawa izjave da pristaje da {tetu naknadi, o {xxxx odlu~uje nadle`ni sud.

^lan 108.

Poslodavac mo`e, u opravdanim slu~ajevima, delimi~- no osloboditi zaposlenog od naknade {tete koju xx xxxx- zrokovao, osim ako je {tetu prouzrokovao namerno.

Predlog za osloba|awe od naknade {tete mo`e podneti zaposleni.

Pri dono{ewu odluke o delimi~nom osloba|awu od na- knade {tete, poslodavac }e ceniti rad i pona{awe zapo- slenog, xxx x xx xx bi zaposleni sa nadoknadom {tete bio doveden u te`ak materijalni polo`aj.

^lan 109.

Zaposleni koji xx x xxxx ili u vezi xx xxxxx, namerno ili krajwom nepa`wom, prouzrokovao {xxxx xxx}xx xxxx, a xxxx xx nadoknadio poslodavac, du`an je da poslodavcu na- knadi iznos ispla}ene {tete.

^lan 110.

Ako zaposleni pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi xx xxxxx, poslodavac je du`an da mu nadoknadi {te- tu, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Ako se u roku od 30 xxxx od xxxx pretrpqene povrede ili {tete na radu ili u vezi xx xxxxx poslodavac i zapo- sleni ne sporazumeju o naknadi {tete, zaposleni ima pra- vo da naknadu {tete zahteva pred nadle`nim sudom.

â – U^E[]E U UPRAVQAWU

^lan 111.

Predstavnike zaposlenih imenuje i razre{ava u Uprav- nom i Nadzornom odboru osniva~ na predlog zaposlenih. Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzor- ni odbor preduze}a, koji ~ine 1/3 ~lanova, na osnovu pred- loga sindikata, a postupak za predlagawe i birawe ~lano- va Upravnog i Nadzornog odbora, do xxxx~awa, vodi i za wega odgovara reprezentativni sindikat.

Ukoliko je organizovano vi{e reprezentativnih sin- dikata, a ne postigne se dogovor da vode zajedni~ku akciju na predlagawu i birawu ~lanova Upravnog i Nadzornog odbora, predlozi zaposlenih }e se dostavqati poslodavcu srazmerno broju ~lanova reprezentativnih sindikata.

^lan 112.

Sindikat u~estvuje u postupku statusnih promena kod poslodavca i ima pravo davawa mi{qewa i predloga.

^lan 113.

Upravni odbor donosi pravilnik o re{avawu stambe- nih potreba zaposlenih uz mi{qewe reprezentativnog sindikata.

^lan 114.

Poslodavac }e ovla{}enom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata omogu}iti da, po zahte- vu zaposlenog za za{titu prava, izvr{i uvid u primenu ugo- xxxx i ostvarivawa prava zaposlenog, pod uslovom da zah- tev nije re{en u postupku pred organima poslodavca.

âá – PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH

^lan 115.

Ukoliko do|e do prestanka potrebe za radom zaposle- nog, zbog tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici ovog ugovora su du`ni da po{tuju proceduru propisanu Zakonom o radu i donesu program za re{avawe vi{ka zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturirawa i pripreme za privatizaciju.

^lan 116.

Potpisnici ovog ugovora utvrdi}e dogovorom broj za- poslenih za ~ijim xxxxx xx prestala potreba.

U Programu poslovawa prilikom utvr|ivawa politike zaposlenosti poslodavac je obavezan da predvidi potreban broj zaposlenih, po{tuju}i princip produktivnosti i pla- niraju}i pove}awe obima poslova i pro{irewe obima de- latnosti, na osnovu potreba korisnika i odluka osniva~a. Kada se kod poslodavca broj zaposlenih smawi za 5% i vi{e, poslodavac je obavezan da upla}uje dobrovoqno pen- zijsko osigurawe do visine neoporezivog iznosa u skladu

sa Zakonom o porezu na dohodak gra|xxx.

Xxxx xxxxxx utvr|xxx zakqu~kom gradona~elnika ne umawuje se po osnovu smawewa broja zaposlenih.

^lan 117.

Poslodavac je du`an da pre dono{ewa programa za re-

{avawe vi{ka zaposlenih, u saradwi sa reprezentativnim sindikatom, utvrdi kriterijume za odre|ivawe vi{xx xxxx- slenih, vode}i ra~una naro~ito o:

– razlozima prestanka potrebe za radom zaposlenih;

– ukupnom potrebnom broju zaposlenih kod poslodavca utvr|enom programom iz ~xxxx 116. stav 2. ovog ugovora;

– uskla|ivawu strukture i broja zaposlenih sa potrebama xxxxxxx xxxx u preduze}u i poboq{awa produktivnosti rada;

– poboq{awu kvalifikacione, starosne i radno spo- sobne strukture zaposlenih u ciqu podizawa efektivnosti rada, u skladu sa ekonomskim, tehnolo{xxx i organizaci- onim unapre|ewima u preduze}u.

Kriterijum za utvr|ivawe vi{ka zaposlenih ne mo`e da bude odsustvovawe zaposlenog xx xxxx zbog privremene spre~enosti za rad, trudno}e, porodiqskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.

^lan 118.

Pri predlagawu i utvr|ivawu zaposlenog za ~ijim ra- dom je prestala potreba, primewiva}e se kriterijumi iz za- kona i Posebnog kolektivnog ugovora i to posebno u slu-

~aju da zaposleni ostvaruje jednake rezultate u radu na istim poslovima.

Zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo vi-

{e od 20 xxxxxx, bez wegove saglasnosti ne mo`e prestati radni odnos usled tehnolo{kog unapre|ewa ili ekonom- skih te{ko}a.

^lan 119.

U slu~aju otkaza ugovora o radu, zaposlenom koji se opredeli za prestanak radnog odnosa pripada otpremnina u visini zbira tre}ine zarade zaposlenog za svaku navr{e- nu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 xxxxxx prove- denih u radnom odnosu i ~etvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navr{enu godinu rada u radnom odnosu pre- ko 10 xxxxxx provedenih u radnom odnosu zakqu~no sa 40 xxxxxx xxxx. Preko ~etrdeset xxxxxx xxxx zaposlenom se ne obra~unava otpremnina u visini od ¼ zarade.

Zaposlenom ~ija xx xxxxxx ispod prose~no ispla}ene za-

rade kod poslodavca, osnovica za obra~un pripadaju}e ot- premnine je prose~no ispla}xxx xxxxxx zaposlenih kod po- slodavca u predhodna tri meseca koja prethode mesecu u ko- jem se ispla}uje otpremnina.

Zaradom u smislu st. 1. i 2. ovog ~xxxx smatra xx xxxxxx zaposlenog ili poslodavca, koja sadr`i porez i doprino- se koje se pla}aju iz zarade, ispla}ena u posledwa tri me- seca koja prethode mesecu u kojem se ispla}uje otpremnina.

Osniva~ i Upravni odbor Javnog preduze}a „Gradsko stambeno” odre|uju dodatnu stimulaciju posebnim aktom.

âáá – PRESTANAK RADNOG ODNOSA

1. Razlozi za prestanak radnog odnosa

^lan 120.

Radni odnos prestaje:

1. istekom roka za koji je zasnovan;

2. kad zaposleni navr{i 65 xxxxxx `ivota i najmawe 15 xxxxxx sta`a osigurawa, ako se poslodavac i zaposleni druk~ije ne sporazumeju;

3. sporazumom izme|u zaposlenog i poslodavca;

4. otkazom ugovora o radu xx xxxxxx poslodavca i zapo- slenog;

5. na zahtev roditeqa ili starateqa zaposlenog mla|eg od 18 xxxxxx `ivota;

6. smr}u zaposlenog;

7. u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom.

^lan 121.

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od wegove voqe i voqe poslodavca:

1. ako je na na~in propisan zakonom utvr|eno da je kod zaposlenog do{lo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavqawa pravosna`nog re{ewa o utvr|ivawu gubitka radne sposobnosti;

2. ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravosna`noj odluci suda ili drugog organa zabraweno da obavqa odre-

|ene poslove, a ne mo`e da mu se obezbedi obavqawe drugih poslova – danom dostavqawa pravosna`ne odluke;

3. ako zbog izdr`avawa kazne zatvora xxxx da bude odsu- tan xx xxxx du`e od {est meseci – danom stupawa na izdr-

`avawe kazne;

4. ako mu je izre~ena mera bezbednosti, vaspitna ili za-

{titna mera u trajawu du`em od {est meseci i zbog toga

xxxx da bude odsutan xx xxxx – danom po~etka primewiva- wa te mere;

5. usled ste~aja, likvidacije, odnosno u svim drugim slu-

~ajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

Cūopazymuu ūpecǔauan paдuoī oдuoca

^lan 122.

Radni odnos mo`e da prestane na osnovu pisanog spo- razuma poslodavca i zaposlenog.

Pre potpisivawa sporazuma, poslodavac je du`an da za- poslenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivawu prava za slu~aj nezaposlenosti.

Oǔnaz oд cǔpaue zaūocneuoī

^lan 123.

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otka`e ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavqa poslodavcu u pisanom obliku, najmawe 15 xxxx pre xxxx koji je zaposle-

ni naveo xxx xxx prestanka radnog odnosa.

Ako zaposleni otka`e ugovor o radu zbog povrede oba- veza xx xxxxxx poslodavca utvr|enih zakonom, op{xxx ak- xxx, ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu xxxx, xxx u slu~aju da mu je nezakonito pre- stao radni odnos.

Oǔnaz oд cǔpaue ūocnoдaвya

^lan 124.

Poslodavac mo`e zaposlenom da otka`e ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, wegovo pona{awe i potrebe poslo- davca, i to:

1. ako je utvr|eno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema znawa i sposobnosti za obavqawe po- slova na kojima radi;

2. ako zaposleni svojom krivicom u~ini povredu radne obaveze utvr|ene ugovorom o radu;

3. ako ne po{tuje radnu disciplinu, odnosno ako je we- govo pona{awe takvo da ne mo`e da nastavi rad kod poslo- davca;

4. ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u ve- zi xx xxxxx;

5. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 xxxx od xxxx isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mi- rovawa radnog odnosa u smislu Zakona o radu i ovog ugovora;

6. ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad;

7. ako zaposleni odbije zakqu~ewe aneksa ugovora o ra- du pod izmewenim uslovima, u smislu ~xxxx 171. stav 1. ta~. 1–4. Zakona o radu;

8. ako zaposleni odbije zakqu~ewe aneksa ugovora o ra- du pod izmewenim uslovima, u vezi sa ~lanom 33. stav 1. ta~- ka 10. Zakona o radu;

9. ako usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacio- nih promena prestane potreba za obavqawem odre|enog posla. Poslodavac je u obavezi da u slu~aju iz stava 1. ta~ka 1. ovog ~xxxx obrazuje komisiju ~iji xx xxxxx ~lan predstav- nik sindikata, a koja }e utvrditi rezultate rada i znawa i

sposobnosti zaposlenog.

Poslodavac je du`an da pre otkaza ugovora o radu, u slu-

~aju iz stava 1. ta~ka 1. do 6. ovog ~xxxx zaposlenog pisanim putem upozori na postojawe razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmawe pet radnih xxxx od xxxx do- stavqawa upozorewa da se izjasni na navode iz upozorewa.

Poslodavac je du`an da upozorewe iz stava 3. ovog ~la- na dostavi na mi{qewe sindikatu ~iji je zaposleni ~lan.

Sindikat je du`an da dostavi mi{qewe u roku od pet radnih xxxx od xxxx dostavqawa upozorewa.

Otkaz ugovora o radu iz stava 1. ta~ka 9. ovog ~xxxx po- slodavac mo`e dati zaposlenom samo ako ne mo`e da mu

obezbedi obavqawe drugih poslova, odnosno da ga osposo- bi za rad na drugim poslovima.

Poslodavac ne mo`e, u slu~aju otkaza ugovora o radu za- poslenom iz stava 1. ta~ka 9. ovog ~xxxx, na istim poslovi- ma da zaposli drugo lice u roku od {est meseci od xxxx prestanka radnog odnosa.

^lan 125.

Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu ne smatra se:

1. privremena spre~enost za rad usled bolesti, nesre}e na radu ili profesionalnog oboqewa;

2. xxxx{}ewe porodiqskog odsustva, odsustva sa xxxx xx- di nege deteta i odsustva xx xxxx radi posebne nege deteta;

3. odslu`ewe ili doslu`ewe vojnog roka;

4. ~lanstvo u politi~koj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroi- spovest, politi~ko ili drugo uverewe ili neko drugo li~- no svojstvo zaposlenog;

5. delovawe u svojstvu predstavnika zaposlenih;

6. obra}awe zaposlenog sindikatu ili organima nadle-

`nim za za{titu prava iz radnog odnosa u skladu xx xxxx- nom, op{xxx aktom ili ugovorom o radu.

2. Postupak u slu~aju otkaza

^lan 126.

Otkaz ugovora o radu iz ~xxxx 125. stav 1. ta~. 1, 2, 3, 5. i 6. ovog ugovora poslodavac mo`e dati zaposlenom u roku od tri meseca od xxxx saznawa za ~iwenice koje su osnov za davawe otkaza, odnosno u roku od {est meseci od xxxx na- stupawa ~iwenica koje su osnov za davawe otkaza.

Otkaz ugovora o radu iz ~xxxx 125. stav 1. ta~ka 4. ovog ugovora poslodavac mo`e dati zaposlenom najkasnije do is- xxxx xxxx zastarelosti utvr|enog zakonom za krivi~no delo. Poslodavac je du`an da pre otkaza ugovora o radu u slu~a- jevima iz ~xxxx 124. stav 1. ta~. 1–6. ovog ugovora zaposlenog pisanim putem upozori na postojawe razloga za otkaz ugovo- xx x xxxx i da mu ostavi rok od najmawe pet xxxx od xxxx do-

xxxxxxxx upozorewa da se izjasni na navode iz upozorewa. Poslodavac je du`an da upozorewe iz stava 3. ovog ~la-

na dostavi na mi{qewe sindikatu ~iji je zaposleni ~lan. Sindikat je du`an da dostavi mi{qewe iz stava 3. ovog

~xxxx u roku od pet xxxx od xxxx dostavqawa upozorewa.

^lan 127.

Ugovor o radu otkazuje se re{ewem, u pisanom obliku i obavezno sadr`i obrazlo`ewe i pouku o pravnom leku.

Re{ewe xxxx da se dostavi zaposlenom li~no, u prosto- rijama poslodavca, odnosno na adresu prebivali{ta ili boravi{ta zaposlenog.

Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi re-

{ewe u smislu stava 2. ovog ~xxxx, du`an je da o tome sa~i- ni pismenu bele{ku.

U slu~aju iz stava 3. ovog ~xxxx re{ewe se objavquje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku xxxx xxxx od xxxx objavqivawa smatra se dostavqenim. Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavqawa re{ewa osim ako re{ewem nije odre|en drugi rok.

^lan 128.

Poslodavac je du`an da zaposlenom u slu~aju prestanka radnog odnosa isplati sve neispla}ene zarade, naknade za- xxxx x xxxxx primawa xxxx xx zaposleni ostvario do xxxx prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim ugovorom i ugo- vorom o radu.

Isplatu obaveza iz stava 1. ovog ~xxxx poslodavac je du-

`an da izvr{i najkasnije u roku od 30 xxxx od xxxx pre- xxxxxx radnog odnosa.

^lan 129.

Zaposleni xxxx xx ugovor o radu otkazan zato {to ne ostva- ruje potrebne rezultate rada ili {to nema potrebna znawa i sposobnosti ima pravo na isplatu nov~ane naknade, i to:

1. kada ima do dve godine neprekidnog rada kod poslo- davca – u visini jedne zarade;

2. kad ima od dve do deset xxxxxx neprekidnog rada kod poslodavca – u visini dve zarade;

3. kad ima od deset do 20 xxxxxx neprekidnog rada kod poslodavca – u visini tri zarade;

4. kad ima preko 20 xxxxxx neprekidnog rada kod poslo- davca – u visini ~etiri zarade.

Zaradom u smislu stava 1. ovog ~xxxx smatra xx xxxxxx xxxx xx zaposleni ostvario u skladu sa zakonom, ovim ugovo- rom i ugovorom o radu za xxxxx xxxx prethodi mesecu u ko- me mu prestaje radni odnos.

^lan 130.

Ako sud xxxxxx pravosna`nu odluku kojom je utvr|eno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud }e odlu~iti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva.

Pored vra}awa na rad iz stava 1. ovog ~xxxx, poslodavac je du`an da zaposlenom isplati naknadu {tete u visini iz- gubqene zarade i drugih primawa koja mu pripadaju po za- konu, ovom ugovoru ili ugovorom o radu i da uplati dopri- nose za obavezno socijalno osigurawe.

Naknada {tete iz stava 2. ovog ~xxxx umawuje se za iz- nos xxxxxxx koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.

3. Udaqewe zaposlenog xx xxxx

^lan 131.

Zaposleni mo`e privremeno da bude udaqen xx xxxx:

1. ako je protiv wega pokrenut krivi~ni postupak zbog krivi~nog dela u~iwenog na radu ili u vezi xx xxxxx ili ako je u~inio povredu radne obaveze koja ugro`ava imovi- nu ve}e vrednosti.

2. ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kr{e- wa radne discipline ili pona{awe zaposlenog takvo da ne mo`e da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz

~xxxx 124. stav 3. ovog ugovora.

^lan 132.

Zaposleni kome xx xxxx|en pritvor udaquje se xx xxxx od prvog xxxx pritvora, dok pritvor traje.

^lan 133.

Za vreme privremenog udaqewa zaposlenog xx xxxx u smislu ~l. 131. i 132. ovog ugovora, zaposlenom pripada na- knada zarade u visini jedne ~etvrtine, a ako izdr`ava po- rodicu u visini jedne tre}ine osnovne zarade.

Naknada zarade za vreme privremenog udaqewa xx xxxx u smislu ~xxxx 132. ovog ugovora ispla}uje se na teret or- gana koji je naredio pritvor.

^lan 134.

Udaqewe iz ~xxxx 131. ovog ugovora mo`e da traje naj- du`e tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je du-

`an da zaposlenog vrati na rad ili da mu otka`e ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz ~xxxx 124. stav

1. ta~. 2. do 4. ovog ugovora.

^lan 135.

Zaposlenom za vreme privremenog udaqewa xx xxxx, u smislu ~l. 131. i 132. ovog ugovora, pripada razlika izme|u iznosa naknade zarade primqene po osnovu ~xxxx 133. ovog ugovora i punog iznosa osnovne zarade i to:

1. ako krivi~ni postupak protiv wega bude obustavqen pravosna`nom odlukom, ili ako pravosna`nom odlukom bude oslobo|en optu`be, ili je optu`ba protiv wega odbi- jena, ali ne zbog nenadle`nosti;

2. ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu

~xxxx 124 ta~. 2. do 4. ovog ugovora.

^lan 136.

Poslodavac mo`e zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepo{tovawe radne discipline da, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne meru privremenog udaqewa xx xxxx bez naknade zarade, ako smatra da postoje olak{avaju}e okolnosti ili da povreda radne obaveze odnosno radne discipline nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos.

Mera udaqewa xx xxxx iz xxxxx 1. ovog ~xxxx mo`e da se izrekne u trajawu od jednog do tri xxxxx xxxx.

âááá – OSTVARIVAWE I ZA[TITA PRAVA ZAPOSLENIH

^lan 137.

O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog od- nosa odlu~uje direktor ili zaposleni koga on ovlasti.

Ovla{}ewe iz stava 1. ovog ~xxxx daje se u pisanom obliku.

Zaposlenom se u pisanom obliku dostavqa svako re{e- we o ostvarivawu prava, obaveza i odgovornosti, sa obra- zlo`ewem i poukom o pravnom leku.

Зauǔuǔa ūojeдuuauuuz ūpaвa

^lan 138.

Ako nastane spor izme|u poslodavca i zaposlenog, po- slodavac i zaposleni mogu sporno pitawe da re{e spora- zumno, pred arbitrom, u skladu sa zakonom.

^lan 139.

Protiv re{ewa kojom xx xxxxx|xxx pravo zaposlenog ili xxxx xx zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata ako ga zaposleni ovlasti, mo`e da pokrene spor pred nadle`nim sudom.

Rok za pokretawe xxxxx xx 90 xxxx od xxxx dostavqawa re{ewa, odnosno saznawa za povredu prava.

Ponoвu zacǔapenocǔu ūoǔpa*uвaaa uz paдuoī oдuoca

^lan 140.

Sva nov~xxx xxxxx`ivawa iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od xxxx nastanka obaveze.

áH – PRAVO NA [TRAJK

^lan 141.

Na~in organizovawa i sprovo|ewa {trajka vr{i se u skladu sa Zakonom o {trajku i ovim ugovorom.

[trajkom se ne sme ugroziti pravo na `ivot, zdravqe i li~nu sigurnost.

^lan 142.

Osniva~ svojim aktom utvr|uje minimum xxxxxxx xxxx za vreme trajawa {trajka.

O utvr|enom minimumu xxxxxxx xxxx obave{tavaju se, pored javnih komunalnih preduze}a, svi korisnici preko sredstava javnog informisawa.

^lan 143.

Ukoliko se zbog neobezbe|ewa prava zaposlenih iz Po- sebnog kolektivnog ugovora i ovog ugovora organizuje

{trajk, sprovodi}e se u skladu sa posebnim zakonom, a za- poslenima koji u~estvuju u {trajku obezbedi}e se prava u skladu sa zakonom.

H – USLOVI ZA RAD SINDIKATA

^lan 144.

Poslodavac je du`an da u skladu sa zakonom zaposleni- ma omogu}i sindikalno organizovawe i sprovo|ewe aktiv- nosti usmerenih na poboq{awe wihovih uslova rada i ukupnog `ivotnog polo`aja.

Sindikat ne mo`e biti raspu{ten ili wegova delat- nost obustavqena ili zabrawena aktom poslodavca.

Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoqnim potpisi- vawem pristupnice.

^lan 145.

Poslodavac je obavezan da sindikatu omogu}i delovawe u skladu sa wihovom ulogom i zadacima iz zakona i xxxxx- tivnih ugovora, i to:

– da pokre}e inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitawima od zna~aja za materi- jalni i socijali polo`aj zaposlenih i uslove rada;

– da se informi{e o pitawima koje su od zna~aja za ma- terijalni i socijalni polo`aj zaposlenih;

– da se poziva sa materijalima, da prisustvuje sednica- ma na kojima se razmatraju mi{qewa, predlozi, inicijati- ve i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlu~uje o po- jedina~nim pravima zaposlenih.

^lan 146.

Poslodavac je du`an:

– da sindikatu obezbedi xxxx{}ewe prostorija bez pla-

}awa naknade i pru`awe potrebnih stru~nih, administra- tivnih i tehni~kih usluga neophodnih za wegov rad, kao i izradu zavr{nog ra~una;

– da omogu}i predsedniku – povereniku reprezentativ- nog sindikata, predstavniku reprezentativnog sindikata na nivou grada ili republike izabranog u organe xxxxx- xxxxx centrale da profesionalno obavqa funkciju, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zapo- slenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i kolektiv- nih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;

– da predsedniku sindikalne podru`nice i sindikal- nom povereniku reprezentativnog sindikata sporazumno obezbedi utvr|en broj pla}enih ~asova mese~no za obavqa- we wegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne jednu polovinu od pla}enih ~asova koji se obezbe|uju za predsed- nika tog sindikata;

– da predsednicima sindikalnih organizacija i sindi- kalnim poverenicima drugih (ne reprezentativnih) sindi- kata sporazumno obezbedi broj pla}enih ~asova mese~no za obavqawe funkcija, u skladu sa zakonom;

– da predstavnicima sindikata omogu}i informisawe zaposlenih, isticawem obave{tewa na odre|enim mestima, pristupa~nim zaposlenima i za to odre|ena;

– da predstavnicima sindikata omogu}i odsustvovawe sa posla radi prisustvovawa sindikalnim sastancima, kon- ferencijama, sednicama ikongresima na koje su pozvani;

– da se mi{qewa i predlozi reprezentativnog sindika- ta razmotre pre dono{ewa odluka od zna~aja za materijal- ni, ekonomski i socijalni polo`aj zaposlenih, i da se u odnosu na wih opredeli;

– da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Upravnog odbora, a predsednike drugih sindikata na sednice, kada se razmatraju inicijative upu}ene xx xxxxxx tih sindikata ili odlu~uje o pitawima koja se od- nose na prava i obaveze zaposlenih.

^lan 147.

Predsednik reprezentativnog sindikata koji profesi- onalno obavqa svoju du`nost, za vreme mandata ima pravo na naknadu zarade najmawe u visini zarade koju bi ostva- rio na poslovima na koje je raspore|en.

^lan 148.

Poslodavac ne mo`e da otka`e ugovor o radu, niti na drugi na~in da stavi u nepovoqan polo`aj predstavnika zaposlenih za vreme obavqawa funkcije i godinu xxxx po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u

skladu sa zakonom, op{xxx aktom i ugovorom o radu, i to:

~lanu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru poslodavca, predsedniku sindikalne organizacije i ~lanovima odbora i organiza- cionih delova sindikata, imenovanom ili izabranom sin- dikalnom predstavniku.

Ako predstavnik zaposlenih iz prethodnog stava ne po- stupa u skladu sa zakonom, op{xxx aktom i ugovorom o ra- du, poslodavac mo`e da mu otka`e ugovor o radu.

^lan 149.

Sindikat je du`an da svoj rad organizuje tako da ne sme- ta redovnom radu i funkcionisawu preduze}a i da ne reme- ti propisanu radnu disciplinu.

Há – MIRNO RE[AVAWE SPOROVA

^lan 150.

Ukoliko nastane spor u postupku zakqu~ivawa, odnosno izmena i dopuna ili primene kolektivnih ugovora, ostva- rivawa prava na sindikalno organizovawe i {trajk, sma- tra se da je nastao kolektivni radni spor.

U slu~aju spora iz stava 1. ovog ~xxxx primewiva}e se odredbe Zakona o mirnom re{avawu radnih sporova, od- nosno xxxxxx xxxx xxxxxx ministar nadle`an za poslo- ve rada.

^lan 151.

Ukoliko nastane spor povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade, smatra se da je nastao indivi- dualni radni spor.

U slu~aju spora iz stava 1. ovog ~xxxx primewiva}e se odredbe Zakona o mirnom re{avawu radnih sporova.

Háá – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 152.

Potpisnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svo- xxx xxxx{}xxx preduzimaju sve potrebne radwe za primenu wegovih odredaba.

Na sva pitawa koja nisu regulisana ovim ugovorom pri- mewuju se odredbe zakona.

^lan 153.

Ugovor se zakqu~uje na tri godine.

Va`ewe ovog ugovora mo`e prestati i pre roka iz sta- va 1. ovog ~xxxx sporazumom svih u~esnika ili otkazom sa- mo jedne ugovorne strane.

^lan 154.

U slu~aju otkaza ovaj ugovor se primewuje najdu`e {est meseci od xxxx podno{xxx xxxxxx, s xxx {to su u~esnici du`ni xx xxxxxxxx pregovarawa o razre{ewu spornih pi- tawa zapo~nu najkasnije u roku od 15 xxxx od xxxx podno-

{xxx xxxxxx.

Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak za- kqu~ivawa novih, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.

^lan 155.

Izmene i dopune ovog ugovora vr{e se na na~in i po po- stupku xxxx xx i zakqu~en.

^lan 156.

Danom stupawa na snagu ovog Ugovora prestaje da va`i Kolektivni ugovor kod poslodavca Javnog preduze}a „Grad- sko stambeno”, broj 475 od 5. februara 2007. godine („Slu-

`beni list grada Beograda”, broj 3 od 9. februara 2007. go- dine) i Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Xxxxx- tivnog ugovora kod poslodavca Javnog preduze}a „Gradsko stambeno«, broj 3166 od 2. avgusta 2007 godine, („Slu`beni list grada Beograda”, broj 27 od 16. avgusta 2007. godine).

^lan 157.

Ovaj ugovor stupa na snagu i primewuje se osmog xxxx od xxxx objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Savez sindikata Srbije Javno preduze}e

Sindikalna organizacija „Gradsko stambeno” Javno preduze}e

„Gradsko stambeno”

Broj Sl./09 Broj 1590/09

21. septembra 2009. godine 21. septembra 2009. godine

Predsednik Direktor

Sne`xxx Xxxxxx}, s. r. Xxxxxxxx Xxxxxxx}, s. r.

Grad Beograd

G-broj 110-3746/09

21. septembra 2009. godine

Gradona~elnik

Dragan \ilas, s. r.

Na osnovu ~l. 240. i 247. Zakona o radu („Slu`beni gla- snik RS”, br. 24/05 i 61/05) i ~xxxx 76. Posebnog kolektiv- nog ugovora za javna preduze}a u komunalnoj i stambenoj de- latnosti u Beogradu („Slu`beni list grada Beograda”, broj 16/09), Sindikalna organizacija Samostalnog sindikata JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, Nezavisni sin- dikat radnika JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, ge- neralni direktor JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” i gradona~elnik grada Beograda u ime osniva~a zakqu~uju

KOLEKTIVNI UGOVOR

JKP „BEOGRADSKI VODOVOD I KANALIZACIJA”

á – OSNOVNE ODREDBE

^lan 1.

Ovim kolektivnim ugovorom (u daqem tekstu: ugovor) ure|uju se u skladu sa Zakonom o radu (u daqem tekstu: zako- nom), Zakonom o javnim preduze}ima i obavqawu delatno- sti od op{teg interesa i Posebnim kolektivnim ugovorom za javna preduze}a u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu (u daqem tekstu: Poseban kolektivni ugovor): prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavca iz radnog odnosa, za{tita zaposlenih na radu, zarade i osta- le naknade zaposlenih, prava sindikata i poslodavca, po- stupak izmena i dopuna ugovora, me|usobni odnosi u~esni- ka kolektivnog ugovora i druga pitawa od zna~aja za zapo- slene i poslodavca.

Ovaj ugovor zakqu~uje se izme|u osniva~a, poslodavca i reprezentativnih sindikata kod poslodavca, u ime svih za- poslenih kod poslodavca.

^lan 2.

Osniva~ je grad Beograd.

Poslodavac je Javno komunalno preduze}e „Beogradski vodovod i kanalizacija” (u daqem tekstu: preduze}e), koga zastupa generalni direktor (u daqem tekstu: direktor).

Reprezentativni sindikati su Sindikalna organizaci- ja Samostalnog sindikata JKP „Beogradski vodovod i ka- nalizacija” i Nezavisni sindikat radnika JKP „Beograd- ski vodovod i kanalizacija“.

Zaposleni je lice koje je u skladu sa zakonom, zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.

^lan 3.

Ovaj ugovor je obavezen za osniva~a, poslodavca i sve za- poslene u preduze}u.

Ovaj ugovor se primewuje na sve zaposlene.

Prava, obaveze i odgovornosti direktora ure|uju se ugo- vorom u skladu sa zakonom.

^lan 4.

Osniva~ obezbe|uje preduze}u materijalne, finansijske, tehni~xx x xxxxx uslove za nesmetano obavqawe delatnosti, prati uslove rada i preduzima mere za otklawawe negativ- nih okolnosti koje mogu uticati na vr{ewe delatnosti.

Poslodavac prati izvr{ewe posla, kvalitet i obim usluga i proizvoda i obezbe|uje sredstva za isplatu zarada, obra~unata na osnovu kriterijuma i ostalih elemenata za utvr|ivawe visine zarade utvr|enih zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom.

Poslodavac i osniva~ obezbe|uju sredstva za isplatu za- rada obra~unatih na osnovu ugovorene cene radnog ~asa ka- da sredstva ne mogu biti obezbe|ena iz sopstvenih xxxxxxx preduze}a.

Poslodavac i osniva~ obezbe|uju sredstva za isplatu za- rada najmawe u visini minimalne zarade koju utvrdi Soci- jalno-ekonomski savet Republike Srbije uve}ane za 20% kada sredstva ne mogu biti obezbe|ena iz sopstvenih pri- hoda poslodavca.

^lan 5.

Na prava, obaveze i odgovornosti koje nisu ure|ene ovim ugovorom neposredno se primewuju odredbe zakona, Posebnog kolektivnog ugovora i drugi propisi i op{ti akti poslodavca.

áá – RADNI ODNOSI

^lan 6.

Radni odnos u preduze}u zasniva se sa licem koje ispu- xxxx op{te uslove utvr|ene zakonom i uslove predvi|ene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daqem tekstu: pravilnik).

Zaposleni zasniva radni odnos zakqu~ivawem ugovora o radu.

Pravilnikom se utvr|uju organizacioni delovi predu- ze}a, vrsta poslova, vrsta i xxxxxx xxxx~ne spreme i drugi posebni uslovi za rad na xxx poslovima (zdravstveni i psihofizi~ki uslovi).

^lan 7.

Poslodavac je du`an da zaposlenom omogu}i da prema uslovima i na na~in propisan zakonom i kolektivnim ugo- vorima ostvaruje svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi xx xxxxx.

Poslodavac je du`an da po zahtevu zaposlenog za za{ti- tu prava omogu}i sindikalnoj organizaciji u preduze}u ili van preduze}a uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivawe prava zaposlenih.

^lan 8.

O pojedina~nim pravima, obavezama i odgovornostim zaposlenih iz radnog odnosa odlu~uje direktor, u skladu sa Zakonom o radu.

Direktor mo`e preneti svoja ovla{}ewa, u skladu sa zakonom na drugog zaposlenog.

Ovla{}ewe iz stava 2 ovog ~xxxx daje se u pisanom obliku.

1. Zasnivawe radnog odnosa

^lan 9.

O potrebi zasnivawa radnog odnosa u preduze}u odlu~u- je direktor u skladu xx Xxxx{xxx programom poslovawa za teku}u godinu.

^lan 10.

Radni odnos zasniva se zakqu~ivawem ugovora o radu prema uslovima propisanim u zakonu i pravilnikom.

Ugovor o radu zakqu~uje zaposleni i poslodavac. U ime poslodavca ugovor o radu zakqu~uje direktor. Ugovor o ra- du zakqu~uju zaposleni i poslodavac na neodre|eno i odre-

|eno vreme u skladu sa zakonom i isti se dostavqa repre- zentativnim sindikatima u preduze}u.

Prijem novozaposlenih poslodavac mo`e da vr{i po predhodno dobijenoj saglasnosti od gradona~elnika grada Beograda.

^lan 11.

Ugovorom o radu mo`e da se utvrdi rad na neodre|eno vreme, rad na odre|eno vreme, rad sa nepunim radnim vre- xxxxx, probni rad i rad sa pripravnikom.

Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi mawa prava i uslo- vi od utvr|enih zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom.

Ugovor o radu zakqu~uje se pre stupawa zaposlenog na rad u pisanom obliku.

Ako poslodavac sa zaposlenim ne zakqu~i ugovor o ra- du u skladu sa prethonim stavom ovog ~xxxx smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodre|eno vreme da- nom stupawa na rad.

^lan 12.

Pre zakqu~ivawa ugovora o radu kandidat je du`an da poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispuwenosti uslova za rad na poslovima na kojima zasniva radni odnos, utvr|enih pravilnikom.

Poslodavac je du`an da pre zakqu~ivawa ugovora o ra- du kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima utvr|enih odred- bama zakona.

Za poslove na kojima se zahtevaju posebne zdravstvene i psihofizi~ke sposobnosti ili se poslovi obavqaju pod specifi~nim ili ote`anim uslovima xxxx x xxx takvi su utvr|eni pravilnikom, vr{i se provera zdravstvenih i psi- hofizi~kih sposobnosti kandidata o tro{ku poslodavca.

Poslodavac mo`e zaposlenom ponuditi izmenu ugovore- nih uslova rada aneksom Ugovora o radu u slu~ajevima predvi|enim zakonom.

^lan 13.

Zaposleni ostvaruju prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupawa na rad.

^lan 14.

Poslodavac je du`an da zaposlenom dostavi fotokopi- ju prijave na obavezno socijalno osigurawe najkasnije u ro- ku od 15 xxxx od xxxx stupawa zaposlenog na rad.

^lan 15.

Radni odnos mo`e da se zasnuje na neodre|eno ili od- re|eno vreme, i za rad sa nepunim radnim vremenom u skla- du sa zakonom.

Radni odnos sa nepunim radnim vremenom mo`e da se zasnuje na neodre|eno vreme ili odre|eno vreme, pod uslo- vom da postoji potreba za obavqawem poslova u mawem obi- mu od punog radnog vremena, a {to je neophodno zbog orga- nizacije i prirode posla.

Zaposleni xxxx xxxx sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.

^lan 16.

Radni odnos na odre|eno vreme mo`e da se zasnuje u slu-

~ajevima i pod uslovima utvr|enim zakonom, s xxx xx xxxx zasnovan radni odnos neprekidni ili sa prekidom ne mo-

`e da traje du`e od 12 meseci, i to:

– kada treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan (bolovawe, rad u inostranstvu, obavqawe javne funkcije i odslu`ewe vojnog roka);

– kada obavqawe posla po svojoj prirodi traje odre|eno vreme;

– kada se privremeno pove}a obim posla, rad na odre|e- nom projektu i u drugim slu~ajevima predvi|enim progra- mom poslovawa i

– u svojstvu pripravnika radi osposobqavawa za samo- stalni rad.

^lan 17.

Pravilnikom se utvr|uju radna xxxxx za xxxx xx, xxx po- xxxxx xxxxx za rad, predvi|eno da zaposleni odre|eno vre- me provede na probnom radu. Probni rad mo`e da traje naj- du`e {est meseci.

Ugovorom o radu utvr|uje se du`ina trajawa, otkaz prob- nog rada i na~in provere radne i stru~ne sposobnosti.

Probni rad u smislu stava 1. ovog ~xxxx ne mo`e se utvrditi za pripravnika.

^lan 18.

Radne i stru~ne sposobnosti zaposlenog za vreme prob- nog rada utvr|uje komisija, koju imenuje direktor ili dru- go zaposleno lice koje on ovlasti.

Komisija se sastoji od najmawe tri ~xxxx koji moraju imati najmawe isti xxxxxx xxxx~ne spreme kao i zaposleni

~ija se sposobnost ispituje, s xxx {to po jednog ~xxxx predla`u reprezentativni sindikati.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao od- govaraju}e radne i stru~ne sposobnosti prestaje radni od- nos istekom roka odre|enog u ugovoru o radu.

Zaposleni i poslodavac za vreme probnog rada mogu da otka`u ugovor o radu, sa otkaznim rokom koji ne mo`e bi- ti kra}i od pet radnih xxxx.

^lan 19.

Poslodavac mo`e da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za za- nimawe za koje je to lice steklo odre|enu vrstu i xxxxxx xxxx~ne spreme ako je to kao uslov za rad na odre|enim po- slovima utvr|enim pravilnikom. Pripravni~ki sta` traje:

– na poslovima na kojima se zahteva visoka stru~na sprema devet meseci,

– na poslovima na kojima se zahteva vi{a stru~na spre- ma {est meseci i,

– na poslovima na kojima se zahteva sredwa stru~na sprema tri meseca.

^lan 20.

Za vreme pripravni~kog sta`a pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa za- konom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.

Zarada iz prethodnog stava iznosi 80% osnovne zarade za poslove za koje se osposobqava pripravnik.

Na kraju pripravni~kog sta`a pripravnik pola`e stru~ni ispit.

Proveru radnih sposobnosti pripravnika vr{i stru~- na komisija, koju imenuje direktor, sastavqena od tri do pet ~lanova koji imaju najmawe isti xxxxxx xxxx~ne spreme kao i pripravnik, s xxx {to po jednog ~xxxx predla`u re- prezentativni sindikati.

^lan 21.

Ugovor o radu mo`e da se zakqu~i za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada (poslovi sa pove}anim ri- zikom) samo ako zaposleni ispuwava uslove za rad na xxx poslovima, odnosno ako je xx xxxxxx xxxxx`nog zdravstve- nog organa utvr|eno da je zdravstveno sposoban za rad na xxx poslovima.

2. Xxxxxx Xxxxxxx o radu

^lan 22.

U toku rada, poslodavac mo`e zaposlenom da ponudi da se izmene pojedini ugovoreni uslovi rada (u daqem tekstu: aneks Ugovora o radu) zakqu~ivawem ugovora o radu pod iz- mewenim uslovima, u slu~ajevima i pod uslovima utvr|e- nim zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.

Poslodavac mo`e zaposlenom da ponudi aneks ugovora o xxxx xxxx preme{xxxx na drugi odgovaraju}i posao zbog potrebe xxxxxxx xxxx i organizacije rada za ~ije obavqawe se zahteva ista vrsta i xxxxxx xxxx~ne spreme koji su utvr-

|eni ugovorom o radu na xxx ponude za izmenu ugovora.

Poslodavac i zaposleni mogu da se sporazumeju i druga-

~ije, odnosno da zaposleni prihvati ponudu poslodavca da radi na poslovima za koje se zahteva druga vrsta i xxxxxx xxxx~ne spreme od one koja se zahteva na poslovima na ko- jima je radio. Ukoliko se zaposleni i poslodavac ne spo- razumeju, zaposleni ne mo`e da snosi posledice odbijawa da zakqu~i aneks ugovora o radu.

Poslodavac izmenu ugovora mo`e zaposlenom da ponudi u slede}im slu~ajevima: pri uvo|ewu novih, odnosno ukida- wu postoje}ih poslova, statusnim ili organizacionim promena, razme{taju zaposlenih zavisno od wihovih spo- sobnosti, primena mera za unapre|ewem tehnologije rada i radnih postupaka, otklawawa uzroka zastoja u radu ili lo-

{ih odnosa me|u zaposlenima, boqem funkcionisawu de- lova sistema rada i drugim situacijama.

Zaposlenom koji odbije da zakqu~i aneks Ugovora o ra- du u smislu stava 1 ovog ~xxxx, poslodavac mo`e da otka`e ugovor o radu.

^lan 23.

Uz ponudu za zakqu~ivawe aneksa ugovora o radu, sagla- sno prethodnom ~lanu, poslodavac je du`an da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijawem ponude.

Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zakqu~ivawe aneksa Ugovora o radu ako se ne izjasni u datom roku.

Ako zaposleni prihvati ponudu za zakqu~ivawe aneksa ugovora o radu zadr`ava pravo da pred nadle`nim sudom osporava zakonitost aneksa Ugovora o radu.

3. Obrazovawe, stru~no osposobqavawe i usavr{avawe

^lan 24.

Poslodavac je obavezan da u skladu sa promenama zakon- skih i drugih propisa, tehni~ko-tehnolo{xxx unapre|e- wima, potrebama xxxxxxx xxxx i uvo|ewem nove organiza- cije rada u preduze}u, obezbedi uslove za stru~no osposo- bqavawe, usavr{avawe i sticawe posebnih znawa i spo- sobnosti za rad u svojoj struci, specijalizaciju zaposlenih u zemqi i inostranstvu (postdiplomske studije, simpozi- jum, kurs, seminar i sl.) i da o tome upozna reprezentativ- ne sindikate.

Zaposleni je du`an da se u toku rada obrazuje stru~no

osposobqava i usavr{ava za rad.

Poslodavac mo`e da stipendira {kolovawe, potrebnih kadrova preduze}a.

Me|usobna prava i obaveze izme|u poslodavca i zapo- slenog koji je upu}en na stru~no osposobqavawe i usavr{a- vawe ure|uju se posebnim ugovorom.

Izdaci za obrazovawe, stru~no osposobqavawe i usavr-

{avawe utvr|uju se programom poslovawa preduze}a.

Upravni odbor preduze}a donosi Program stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa zaposlenih na predlog di- rektora i uz prethodno pribavqaweno mi{qewe reprezen- tativnih sindikata.

4. Radno vreme

^lan 25.

Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 ~asova nedeqno.

Radni xxx traje osam ~asova a radna nedeqa traje pet radnih xxxx.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedeqe utvr|u- je direktor preduze}a.

Direktor je u obavezi da po~etak i kraj radnog vremena usaglasi sa tehnolo{xxx procesima u preduze}u i da oba- vesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog

vremena najmawe xxxxx xxxx pre promene rasporeda radnog vremena.

Raspored, po~etak i zavr{etak radnog vremena u predu- ze}u utvr|uje se polaze}i od slede}eg:

– na poslovima gde proces rada to dozvoqava, radno xxxx xx jednokratno, radna sedmica traje pet radnih xxxx, a subotom i nedeqom se ne radi;

– na poslovima gde proces rada traje neprekidno ili du`e od radnog vremena rad se organizuje u smenama ili turnusima.

Prema potrebama xxxxxxx xxxx i organizacionih delova direktor mo`e da utvrdi klizno radno vreme na po~etku, odnosno zavr{etku radnog xxxx i to najvi{e do 1,5 ~asova.

^lan 26.

Radno vreme izme|u 22 ~asa i {est ~asova narednog da- na smatra se radom no}u i predstavqa poseban uslov rada u pogledu utvr|ivawa prava i za{tite zaposlenih.

Xxxx xx rad organizovan u smenama xxxx xx organizovati tako da zaposleni ne radi vi{e od jedne radne nedeqe no}u, u toku meseca, a du`e samo uz wegovu pisanu saglasnost.

^lan 27.

Puno radno vreme se skra}uje zaposlenom xxxx xxxx na na- ro~ito te{xxx, napornim i po zdravqe {tetnim poslovima. Skra}ivawe radnog vremena se vr{i srazmerno {tet- nom uticaju na zdravqe, odnosno radnu sposobnost zaposle- nog, u zavisnosti od specifi~nosti poslova i zadataka

osnovne delatnosti, a najvi{e deset ~asova nedeqno.

Poslovi na kojima se skra}uje puno radno vreme utvr|u- ju se op{xxx aktom o organizaciji i sistematizaciji po- slova u skladu sa zakonima i drugim propisima.

Zaposleni xxxx xxxx skra}xxx radno vreme imaju ista prava kao i zaposleni koji xxxx xxxx radno vreme.

^lan 28.

Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, od- mor izme|u dva uzastopna xxxxx xxxx i nedeqni odmor, u skladu sa zakonom.

Odluku o rasporedu xxxx{}xxx odmora u toku dnevnog rada donosi direktor.

^lan 29.

Direktor ili lice koje on ovlasti u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i zadataka xxxxxxx xxxx, mo`e da uvede rad du`i od punog radnog vremena.

U skladu sa odlukom direktora ili lica koje on ovla- sti, zaposleni je obavezan da radi du`e od punog radnog vremena u slu~aju vi{e sile, iznenadnog pove}awa obima posla i u drugim slu~ajevima xxxx xx neophodno da se u od- re|enom roku zavr{i posao koji nije planiran (prekovre- meni rad).

Zaposleni ne mo`e da radi prekovemeno du`e od osam

~asova nedeqno, niti du`e od ~etiri ~asa dnevno.

^lan 30.

Direktor mo`e zaposlenom da uvede preraspodelu rad- nog vremena u skladu i pod uslovima utvr|enim zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom, posebnim re{ewem i to:

– kada to zahteva priroda delatnosti rada obezbe|ewa potrebnog obima i kvaliteta usluga,

– u ciqu boqe organizcije rada i racionalnijeg xxxx-

{}xxx sredstava rada,

– zbog racionalnijeg xxxx{}xxx xxxxxx vremena u ci- qu izvr{avawa odre|enih poslova u utvr|enim rokovima.

^lan 31.

Zaposleni je du`an da najkasnije u roku od tri xxxx od xxxx nastupawa privremene spre~enosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osigurawu, o tome dostavi kadrov- skoj slu`bi potvrdu lekara koja sadr`i i vreme o~ekivane spre~enosti za rad.

U slu~aju te`e bolesti zaposlenog potvrdu iz stava 1. ovog ~xxxx dostavqaju ~lanovi u`e porodice ili druga li- ca xx xxxxxx `ivi u porodi~nom doma}instvu.

Ako zaposleni `ivi xxx, potvrdu iz stava 1. ovog ~xxxx du`an je da dostavi u roku od tri xxxx od xxxx prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

Ako neposredni rukovodilac ili direktor preduze}a posumwa u opravdanost razloga za odsustvovawe xx xxxx u smislu stava 1. ovog ~xxxx, mo`e da podnese zahtev nadle-

`nom zdravstvenom organu radi utvr|ivawa zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.

5. Odmori i odsustva

5.1. Foдuuau oдmoр

^lan 32.

Zaposleni ima pravo xx xxxx{wi odmor u skladu sa za- konom i Posebnim kolektivnim ugovorom u trajawu od naj- mawe 20 a najvi{e 35 radnih xxxx po svim osnovama. Godi-

{wi odmor zaposlenog od 20 radnih xxxx uve}ava se:

1. po osnovu radnog iskustva:

– tri xxxxx xxxx – za navr{ene tri do {est xxxxxx rad- nog sta`a,

– pet radnih xxxx – za navr{enih xxxxx do xxxxx godi- na radnog sta`a,

– sedam radnih dana – preko devet godina radnog sta`a;

2. po osnovu slo`enosti poslova radnog mesta odnosno doprinosa zaposlenog na radnom mestu:

– za poslove za koje se zahteva á–áâ stepen stru~ne spre- me – dva radna dana;

– za poslove za koje se zahteva â i âá stepen stru~ne spreme – tri radna dana;

– za poslove za koje se zahteva âáá i âááá stepen stru~ne spreme – ~etiri radna dana;

– za poslove sa posebnim ovla{}ewima i odgovornosti- ma – pet radnih dana.

3. po osnovu invalidnosti – zdravstvenog stawa zapo- slenog ili ~lana u`e porodice i to: invalidu, zaposlenom koji u svom doma}instvu izdr`ava dete koje ima smetwe u psihovizi~kom razvoju, samohranom roditequ sa detetom do sedam godina, zaposlenom sa dvoje ili vi{e dece do 14 go- dina `ivota – ~etiri radna dana.

4. po osnovu uslova rada zaposlenima koji rade na rad- nim mestima sa pove}anim rizikom ili posebnim speci- fi~nostima, i to:

a) za zaposlene koji rade na beneficiranim radnim me- stima gde se 12 meseci rada ra~una kao 14 i 15 meseci rad- nog sta`a – sedam radnih dana;

b) za ostale zaposlene koji rade na poslovima sa skra-

}enim radnim vremenom – pet radnih dana.

5. po osnovu uspe{nosti u radu i evidentno iskazanim rezultatima rada zaposlenog u toku godine na predlog ne- posrednog rukovodioca – jedan do tri radna dana.

^lan 33.

Godi{wi odmor mo`e da se koristi u dva dela: prvi deo bez prekida u trajawu od najmawe tri radne nedeqe u toku kalendarske godine, a drugi deo do 30. juna naredne godine. Ukoliko zaposleni u kalendarskoj godini nema godinu dana radnog sata`a ima pravo na dvanaestinu godi{weg

odmora za mesec dana rada u kalendarskoj godini.

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos i zaposle- ni koji je imao prekid radnog odnosa du`i od 30 radnih dana sti~e pravo da koristi godi{wi odmor posle {est meseci neprekidnog rada.

Zaposleni ne mo`e da se odrekne prava na godi{wi od- mor, niti mu se to pravo mo`e uskratiti.

Zaposlenom sa 30 godina penzijskog sta`a i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog sta`a i 50 godina `ivota zaposlenog i zaposlene utvr|uje se du`ina godi{weg odmora u trajawu od

30 radnih dana. Zaposlenom koji radi na naro~ito te{kim, napornim i za zdravqe {tetnim poslovima godi{wi odmor ne mo`e trajati du`e od 35 radnih dana.

Poslodavac je du`an da zaposlenom u slu~aju prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskori{}enom broju dana go- di{weg odmora.

^lan 34.

Du`inu i vreme kori{}ewa godi{weg odmora uz pret- hodnu konsultaciju zaposlenog i prema potrebama procesa rada utvr|uje direktor ili ovla{}eno lice na osnovu kri- terijuma utvr|enih zakonom, Posebnim kolektivnim ugovo- rom i ovim ugovorom, a na osnovu plana kori{}ewa godi-

{wih odmora za kalendarsku godinu.

Re{ewe o kori{}ewu godi{weg odmora donosi direk- tor ili ovla{}eno lice u pisanom obliku i uru~uje ga za- poslenom preko kadrovske slu`be, najkasnije 15 dana pre datuma odre|enog za po~etak kori{}ewa godi{weg odmora. Direktor ili ovla{}eno lice mo`e da izmeni vreme kori{}ewa godi{weg odmora ako to zahtevaju potrebe po- sla, najkasnije pet radnih dana pre dana odre|enog za ko-

ri{}ewe godi{weg odmora.

^lan 35.

Ako krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi go- di{wi odmor, ima pravo na naknadu {tete u visini pro- se~ne zarade u prethodna tri meseca.

Visina {tete se utvr|uje srazmerno broju dana neisko- ri{}enog odmora.

5.2. Mnakeuo oдcycǔвo ca рaдa

^lan 36.

Direktor je du`an da zaposlenom omogu}i pla}eno od- sustvo u ukupnom trajawu do sedam radnih dana u kalendar- skoj godini, u slede}im slu~ajevima:

1. ro|ewa deteta, poro|aja supruge – sedam radnih dana;

2. sklapawa braka – sedam radnih dana;

3. smrti ~lana u`e porodice (roditeqa ili usvojioca, bra~nog druga, deteta ili usvojenika zaposlenog) – sedam radnih dana;

4. smrti brata ili sestre zaposlenog – tri radna dana;

5. smrti roditeqa ili usvojioca, brata ili sestre bra~- nog druga zaposlenog i smrti lica koja `ive u zajedni~kom doma}instvu sa zaposlenim – dva radna dana;

6. te`e bolesti ~lana u`e porodice zaposlenog – sedam radnih dana;

7. za{tite i otklawawa {tetnih posledica u doma}in- stvu, prouzrokovanih elementarnim nepogodama – tri do pet radnih dana;

8. selidbe sopstvenog doma}instva – ~etiri radna dana;

9. polagawe stru~nog ili drugog ispita – jedan do tri radna dana po ispitu za prvo polagawe, a ukupno sedam rad- nih dana;

10. kori{}ewe organizovanog rekreativnog odmora u ciqu prevencije radne invalidnosti – sedam radnih dana;

11. u~estvovawa u takmi~ewima koje organizuju organi- zacije sindikat (sportska i radno-proizvodna takmi~ewa)

– tri do sedam radnih dana, u zavisnosti od udaqenosti me- sta odr`avawa takmi~ewa;

12. regulisawe prava pred nadle`nim organima – dva radna dana;

13. praznovawa krsne slave – jedan radni dan;

14. dobrovoqnog davawa krvi – dva radna dana za svako davawe.

^lanovima u`e porodice u smislu ovog ~lana smatraju se: bra~ni drug, deca, roditeqi zaposlenog, bra}a, sestre, usvojilac, usvojenik, starateq i druga lica koja `ive u za- jedni~kom doma}instvu sa zaposlenim.

Zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo i u dane dr-

`avnih i verskih praznika saglasno zakonu.

Zaposleni ima pravo da koristi u toku kalendarske go- dine pla}eno odsustvo po svakom osnovu iz stava 1. ovog

~lana, pod uslovom da je podneo pismeni zahtev i odgovara- ju}u dokumentaciju (dokaz o razlozima za kori{}ewe pla}e- nog odsustva). Izuzetno u slu~aju smrti ~lana u`e porodi- ce, dokaz se mo`e dostaviti u roku od pet dana od dana za- vr{etka pla}enog odsusva.

Pla}eno odsustvo u slu~aju: poro|aja supruge zaposle- nog, smrti ~lana u`e porodice, prevencije radne invalid- nosti i dobrovoqnog davawa krvi ne ura~unava se u ukupan broj radnih dana pla}enog odsustva u toku kalendarske go- dine (sedam radnih dana).

Odsustvo u toku dobrovoqnog davawa krvi zaposleni koristi na dan davawa krvi i narednog dana.

^lan 37.

Vreme provedeno na pla}enom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu u odnosu na ostvarivawe prava i obaveza iz radnog odnosa.

^lan 38.

Zaposlenom se mo`e odobriti pla}eno odsustvo u traja- wu du`em od pet radnih dana, a najvi{e do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slu~aju: polagawa stru~nog is- pita ili ispita kojim se sti~e neposredno vi{i stepen obrazovawa u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavqa, izrade doktorske disertacije, u~e{}a u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stru~nog usa- vr{avawa.

5.2. Heūnakeuo oдcycǔвo ca рaдa

^lan 39.

Zaposlenom se mo`e odobriti nepla}eno odsustvo od pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u slede-

}im slu~ajevima:

– nege ~lana u`e porodice – pet radnih dana;

– nege ~lana {ire porodice – tri radna dana;

– smrti srodnika koji nisu navedeni u ~lanu 36. – dva radna dana;

– u~e{}a u sportskim i drugim aktivnostima koje nisu u oganizaciji sindikata – sedam radnih dana;

– izvr{ewe posla koji zaposleni mora li~no da obavi

– jedan do pet radnih dana.

Odluku o nepla}enom odsustvu iz stava 1. ovog ~lana do- nosi direktor ili lice koje on ovlasti.

^lan 40.

Zaposlenom se mo`e izuzetno odobriti nepla}eno odsu- stvo od 30 radnih dana do godinu dana neprekidno u toku kalendarske godine, kada direktor oceni da to ne remeti proces rada.

Odluku o nepla}enom odsustvu iz stava 1. ovog ~lana do- nosi direktor ili drugo lice koje on ovlasti.

Za vreme nepla}enog odsustva sa rada zaposlenom miru- ju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako zakonom nije druga~ije predvi|eno.

5.4. Muрoвaae рaдuoī oдuoca

^lan 41.

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se sti~u na radu i po osnovu rada u slu~ajevima utvr|enim zakonom, osim prava i obaveza za koje je zakonom druga~ije odre|eno.

Zaposleni ima pravo da se vrati na rad u roku od 15 da- na od dana prestanka razloga za mirovawe radnog odnosa.

6. Za{tita na radu

^lan 42.

Poslodavac i zaposleni su du`ni da se u procesu rada pridr`avaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zdravqu i bezbednosti na radu, Posebnog kolektivnog ugovora, drugih propisa iz oblasti za{tite na radu, kao i ovog ugovora.

Poslodavac je du`an da obezbedi propisane uslove za-

{tite zaposlenih, a u postupku primene mere za{tite na radu obavezno je u~e{}e predstavnika sindikata.

Zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu zdravqa u toku rada u skladu sa zakonom i drugim podzakonskim aktima. Pored zaposlenih pravo na bezbednost i zdravqe na ra-

du imaju: u~enici i studenti koji se nalaze na profesio- nalnoj praksi i lica koja se zateknu u radnoj okolini ra- di obavqawa odre|enih poslova.

Potpisnici ovog ugovora su du`ni da donesu kolektiv- ni ugovor o zdravqu i bezbednosti na radu u skladu sa Za- konom o zdravqu i bezbednosti na radu.

^lan 43.

Direktor je du`an da rad u preduze}u organizuje tako da se obezbedi za{tita `ivota i zdravqa zaposlenih.

Direktor se obavezuje:

1. da obezbedi zaposlenima li~na za{titna sredstva i opremu prema propisima o za{titi na radu i standardnim tehni~kim normativima, ako se opasnosti i {tetnosti ko- je se pojavquju u procesu rada ne mogu otkloniti na drugi na~in. Sredstva za za{titu na radu i oprema se obezbe|uju saglasno specifikaciji li~nih za{titnih sredstava i opreme, koja ~ini sastavni deo op{teg akta poslodavca i na osnovu godi{weg plana za{tite na radu;

2. da organizuje poslove za bezbednost i zdravqe na ra- du u okviru posebne stru~ne slu`be;

3. da obezbedi izradu godi{weg plana i programa za-

{tite na radu i potrebna finansijska sredstva;

4. da obezbedi sredstva za svakodnevnu li~nu higijenu zaposlenih, a posebno zaposlenima koji rade na poslovima pri ~ijem obavqawu dolazi do prqawa, ma{}ewa i sl;

5. da obezbedi osposobqavawe zaposlenih za bezbedan rad, uputstva za rad, teoretsku i prakti~nu obuku svakog zaposle- nog na wegovom radnom mestu. Osposobqavawe zaposlenih za bezbedan rad sprovodi se saglasno Zakonu o zdravqu i bez- bednosti na radu i programu koji utvr|uje stru~na slu`ba;

6. da obezbedi odr`avawe sredstava i opreme za rad, i sredstava za li~nu za{titu na radu u ispravnom stawu, sa- glasno op{tem aktu poslodavca;

7. da op{tim aktom poslodavca utvrdi radna mesta na kojima postoji opasnost od povre|ivawa, profesionalnih i drugih oboqewa, uz obavezu informisawa Sindikata.

8. da preduzima potrebne mere za{tite od {tetnih uti- caja za `ivot i rad zaposlenih;

9. da obezbedi posebnu za{titu invalida, profesional- no obolelih lica, `ena, roditeqa, omladine u skladu sa za- konskim i drugim va`e}im propisima;

10. da u toku kalendarske godine kolektivno osigura sve zaposlene za slu~aj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osigurawa utvr|uje Upravni odbor poslodavca;

11. obave{tava blagovremeno zaposlene i wihove pred- stavnike o uvo|ewu novih tehnologija i sredstava za rad kao i o opasnostima od povreda i o{te}ewa zdravqa koja nastaju wihovim uvo|ewem, odnosno da u takvim slu~ajevi- ma donese odgovaraju}a uputstva za rad;

12. da obezbedi preventivne mere pre po~etka rada sva- kog zaposlenog, u toku wegovog rada i kod svake promene tehnolo{kog postupka;

13. da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi, saglasno zakonu, za sva radna mesta i druge akte iz oblasti bezbednosti i zdravqa na radu;

14. da odredi lice za bezbednost i zdravqe na radu u preduze}u;

15. da zaustavi svaku vrstu rada koji predstavqa nepo- srednu opasnost po `ivot ili zdravqe zaposlenih;

16. da obezbedi druge uslove za za{titu na radu u skla- du sa zakonskim i drugim va`e}im propisima.

^lan 44.

Li~na za{titna sredstva i oprema daje se zaposlenima koji obavqaju poslove na radnim mestima na kojima se opa-

snost od povre|ivawa ili o{te}ewa zdravqa ne mo`e ot- kloniti odgovaraju}im tehni~kim merama.

Standardizacija, nabavka, zadu`ivawe i kori{}ewe sredstava i opreme za li~nu za{titu na radu ure|uje se po- sebnim aktima preduze}a.

Direktor je obavezan da u komisiju za nabavku li~nih za{titnih sredstava i opreme imenuje po jednog predstav- nika reprezentativnih sindikata.

Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre po~etka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravqa na radu na svom rad- nom mestu i da se osposobqava za sprovo|ewe takvih mera.

Zaposleni ima pravo:

– da poslodavcu daje predloge, primedbe i obave{tewa o pitawima bezbednosti i zdravqa na radu,

– da kontroli{e svoje zdravqe na teret poslodavca pre- ma rizicima radnog mesta u skladu sa propisima o zdrav- stvenoj za{titi.

^lan 45.

Zaposleni se obavezuju:

1. da se osposobe za primenu mera za{tite na radu i za pru`awe pomo}i ostalim zaposlenima ukoliko im zapreti opasnost po `ivot i zdravqe;

2. da svoje poslove vr{e sa punom pa`wom radi obezbe-

|ewa svog `ivota i zdravqa i ostalih zaposlenih i da pra- vilno rukuju oru|ima za rad;

3. da se pridr`avaju propisanih i nalo`enih mera za-

{tite na radu i da se staraju o sprovo|ewu i unapre|ewu za-

{tite na radu;

4. da se podvrgnu odgovaraju}em alko-testu ukoliko se posumwa da su pod uticajem alkohola;

5. da obavqawem svojih poslova spre~avaju zaga|ivawe radne i `ivotne sredine;

6. da se osposobe za pru`awe pomo}i ostalim zaposlenima;

7. da namenski koriste li~na za{titna sredstva i opremu, da wima pa`qivo rukuju i da ih odr`avaju u ispravnom stawu;

8. da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno- zdravstvenim pregledima;

9. da stalno usavr{avaju svoje znawe i prakti~nu spo- sobnost u vezi za{tite na radu i za{tite radne i `ivotne sredine i da obavqawem svojih poslova spre~avaju zaga|i- vawe radne i `ivotne sredine.

^lan 46.

Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu li~ne za{tite, nepravilno rukuje wima i ne odr`ava sredstva u ispravnom stawu, ako odmah ne obavesti neposrednog rukovodioca o kvarovima ili dru- gim nedostacima koji mogu ugroziti `ivot drugih zaposle- nih i bezbednost procesa rada.

^lan 47.

Zaposleni koji rukovode ili organizuju proces rada od- govorni su za sprovo|ewe mera bezbednosti i zdravqa na radu u svom delu procesa rada u skladu sa zakonom i akti- ma nadle`nog organa poslodavca.

Direktor je odgovoran za sprovo|ewe i unapre|ewe bez- bednosti i zdravqa na radu u skladu sa zakonom i drugim propisima koji reguli{u oblast bezbednosti i zdravqa na radu, kao i za obezbe|ewe finansijskih sredstava.

^lan 48.

Direktori sektora se obavezuju: da preduzmu mere za obezbe|ewe sigurnosti zaposlenih na radu u saradwi sa stru~nom slu`bom; obezbede uslove za obavqawe lekarskih pregleda zaposlenih, za ispitivawe radne sredine i oru|a za rad i postupe po nalogu poslodavca, u vezi sprovo|ewa nalo`enih mera za{tite na radu.

[efovi pogona i slu`bi, rukovodioci rejona i odeqe- wa se obavezuju: da neposredno sprovode propisane i nalo-

`ene mere na radu u skladu sa zakonom; prate i kontroli-

{u u okviru svoje organizacione jedinice redovno vr{ewe

zdravstvenih pregleda zaposlenih, oru|a za rad i uslova ra- da; da obave{tavaju stru~nu slu`bu o svakoj povredi na ra- du, o pojavama koje bi mogle da ugroze bezbednost zaposle- nih i pripremaju naloge za nabavku li~nih za{titnih sredstava i opreme.

Poslovo|e i brigadiri se obavezuju da neposredno sprovode propisane i nalo`ene mere za{tite na radu u skladu sa zakonom; obave{tavaju {efa svoje organizacio- ne jedinice i stru~nu slu`bu o svakoj povredi na radu i svakodnevno kontroli{u kori{}ewe li~nih za{titnih sredstava i opreme u svojoj organizacionoj jedinici.

^lan 49.

Zaposleni ima pravo da odbije da radi poslove na svom radnom mestu ako mu zbog vr{ewa tih poslova preti opa- snost po `ivot ili zdravqe i ako mu poslodavac u skladu sa zakonom i ovim ugovorom nije obezbedio odgovaraju}a sredstva za rad i uslove za rad, sve dok se ne otklone opa- snosti i ne sprovedu odgovaraju}e mere.

Odbijawe zaposlenog da radi na osnovu stava 1. ovog

~lana ne mo`e se smatrati povredom radne obaveze i ne mo-

`e mu se otkazati ugovor o radu.

Za vreme ne obavqawa radne obaveze u smislu stava 1. ovog ~lana zaposleni ima pravo na zaradu svog radnog me- sta kao da je radio.

^lan 50.

Poslovi sa pove}anim rizikom (poslovi sa posebnim uslovima rada) kod poslodavca su:

– radna mesta na kojima postoji pove}ani rizik od po- vre|ivawa, nastanka profesionalnih oboqewa i o{te}e- wa zdravqa zaposlenog;

– radna mesta na kojima postoje specifi~ni zahtevi u po- gledu zdravstvene i psihofizi~ke sposobnosti zaposlenog;

– radna mesta na kojima ne postoji mogu}nost primene pojedinih propisanih mera za{tite na radu.

^lan 51.

Kriterijumi za utvr|ivawe poslova sa pove}anim rizi- kom su:

– {tetnost po zdravqe zaposlenih (nepovoqni klimatski i mikroklimatski uslovi, pove}ana buka i vibracija, fizi~- ko i psihofizi~ko optere}ewe, biolo{ke {tetnosti i sl.);

– prisutni rizici u radu (rad pod vodom i zemqom, rad pod visokim naponom, rad sa fluidima pod pritiskom, otrovnim ili nagrizaju}im materijama);

– re`im i vrsta rada (smenski rad i rad u turnusu, te- renski rad i rad koji zahteva posebne zdravstvene, fizi~- ke i psihofizi~ke sposobnosti).

^lan 52.

Poslovi sa posebnim uslovima rada su poslovi: na uti- skivawu i regeneraciji u reni bunaru, poslovi tehni~ara za pripremu hemikalija, poslovi zaposlenih na eksploataciji odr`avawa, voza~ specijalnih vozila, poslovi na prawu i dezinfekciji hemikalija, poslovi brigadira u pogonu teh- ni~ke delatnosti, mehani~ar za regulaciju mernih instru- menata; poslovi zavariva~a, kova~a, zidara, gra|evinskog limara, ma{inbravara zaposlenih na ispitivawu dizalica i sudova pod pritiskom, poslovi montera u vodovodnoj mre-

`i, zameni vodomera, poslovi montera, zavariva~a i pomo}- nog radnika i brigadira u vodovodnoj mre`i, ~ita~ vodome- ra, laborant za uzorke, kanalski radnik, kontrolor rejona i poslovo|a na poslovima kanalizacione mre`e, gra|evin- skih radova i kanalizacione mehanizacije, poslovi zidara, rukovaoca energetskim i gra|evinskim ma{inama na gra|e- vinskim vozilima i poslovima kanalske mahanizacije, po- slovi elektri~ara, geobu{a~a, rukovaoca sistema za sni`a- vawe nivoa podzemnih voda, tesara i pomo}nog radnika na istovaru cisterni u kanalizacionoj mre`i, poslovi ma{i- niste, pomo}nog radnika na istovaru cisterni u kanaliza-

cionim crpnim stanicama, poslovi elektro i ma{inskog odr`avawa, elektri~ara, brigadira, poslovo|e, tehni~ara, mehani~ara i pomo}nog radnika na odr`avawu elektroma-

{inske opreme, poslovi pera~a kanalizacionih vozila, radnika na servisu opslu`ivawa vozila za kanalizaciju, pomo}nog radnika – podmaziva~a vozila za kanalizaciju, rukovaoca specijalnog vozila za ~i{}ewe kolektora i slivnika, kanalo~ista~a za transport kanalske sadr`ine, automehani~ara, ma{inbravara, brigadira i poslovo|e i autolakirera na odr`avawu specijalnih vozila, pera~a vo- domera, poslovi ma{iniste i odr`avawa na liniji za ozo- nizaciju, poslovi prawa talo`nika, bazena i rezervoara.

Zaposleni koji se raspore|uje na radno mesto sa poseb- nim uslovima rada, pored op{tih mora da ispuwava i po- sebne uslove iz oblasti za{tite na radu, propisa vezanih za obavqawe delatnosti preduze}a, da je izvr{ilac mu{kog pola, da nije mla|i od 18 godina.

Poslovi sa posebnim uslovima rada utvr|uju se po {i- frama poslova u op{tem aktu kojim se reguli{e oblast za-

{tite na radu.

^lan 53.

Predsednici reprezentativnih sindikata imaju pravo da se neposredno upoznaju sa primewenim merama za{tite na radu i uslovima na svakom radnom mestu i da poslodav- cu predlo`e preduzimawe potrebnih mera za{tite na radu u skladu sa zakonom i drugim propisima.

O preduzetim merama po predlogu iz prethodnog stava poslodavac je du`an da obavesti predsednike sindikalnih organizacija u roku od 30 dana.

^lan 54.

Zaposleni imaju pravo da izaberu predstavnika za bez- bednost i zdravqe na radu.

Poslodavac se obavezuje da obrazuje Odbor za bezbed- nost i zdravqe na radu, kao savetodavno telo od predstav- nika poslodavca i reprezentativnih sindikata.

Odbor za bezbednost i zdravqe na radu daje predloge za poboq{awe za{tite na radu po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev organizacija sindikata, osniva~a, Upravnog odbora i direktora, u skladu sa zakonom.

Odbor za bezbednost i zdravqe na radu ima pet ~lanova od kojih najmawe dva su stru~waci iz oblasti za{tite na radu i imenuje ih direktor.

Poslodavac je obavezan da uz isplatu kona~nog mese~- nog obra~una zarade zaposlenih izdvoji sredstva u iznosu od 0,20 % na masu sredstava ispla}enih na ime bruto zara- da, za svaki mesec za prevenciju radne invalidnosti i ko- ri{}ewe organizovanog rekreativnog odmora zaposlenih, a zaposleni su du`ni da isti koriste u skladu sa kriteri- jumima koje utvrdi reprezentativni sindikat.

Poslodavac i reprezentativni sindikati se obavezuju da u roku od 60 dana od stupawa na snagu ovog ugovora, do- nesu normativni akt shodno stavu 5. ovoga ~lana.

7. Odgovornost, naknada {tete i udaqewe zaposlenog

7.1. Oдīoвopuocǔ

^lan 55.

Stupawem na rad zaposleni preuzima du`nosti i obave- ze na radu i u vezi sa radom (radne obaveze). Zaposleni ko- ji svojom krivicom ne ispuwava radne obaveze ili se ne pridr`ava odluka donetih kod poslodavca odgovara za po- vredu radne obaveze u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i Ugovorom o radu.

Krivi~na odgovornost, odnosno odgovornost za pri- vredni prestup ili prekr{aj ne iskqu~uje odgovornost za- poslenog za povredu radnih obaveza, ako ta radwa predsta- vqa povredu radne obaveze.

Zaposleni je odgovoran za povrede radne obaveze utvr|e- ne ugovorom o radu.

Postupak utvr|ivawa odgovornosti zaposlenog obuhvata: pismenu prijavu, imenovawe komisije za utvr|ivawe ~iwe- ni~nog stawa (po jednog ~lana imenuju reprezentativni sin- dikati), postupak utvr|ivawa ~iweni~nog stawa, pismeni izve{taj komisije i odluku poslodavca sa obrazlo`ewem.

^lan 56.

Zaposleni odgovara za povredu radne obaveze koju je u~inio svojom krivicom u stawu ura~unqivosti. Dovo|ewe sebe u stawe neura~unqivosti usled upotrebe alkohola ili opojnih sredstava ne iskqu~uje odgovornost zaposlenog za povrede radnih obaveza.

Ura~unqivim se smatra onaj zaposleni koji je u vreme izvr{ewa povrede radne obaveze bio sposoban da shvati zna~aj svog pona{awa i da upravqa svojim postupcima.

Povreda radne obaveze mo`e biti u~iwena umi{qajem ili iz nehata. Povreda radne obaveze u~iwena je umi{qa- jem kada je zaposleni bio svestan svog dela i hteo je wego- vo izvr{ewe, ili je usled wegovog ~iwewa ili ne~iwewa moglo da do|e do odre|enih posledica.

Povreda radne obaveze u~iwena je iz nehata ako je zapo- leni bio svestan da wegovo delo mo`e da izazove zabrawe- ne posledice, ali je mislio da }e mo}i da ih spre~i ili da ne}e nastupiti.

Ako je konstatovano da je povreda radne obaveze u~iwe- na umi{qajem ili iz nehata, ispuwen je uslov krivice za- poslenog.

^lan 57.

Zaposleni je odgovoran za {tetu na radu ili u vezi sa radom, koju je na radu poslodavcu u~inio namerno ili kraj- wom nepa`wom, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Ako {tetu prouzrokuje vi{e zaposlenih, svaki zaposle- ni odgovoran je za deo {tete koju je prouzrokovao.

Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog ~lana ne mo`e utvrditi deo {tete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i {tetu nadokna|uju u jed- nakim delovima.

Ako je vi{e zaposlenih prouzrokovalo {tetu krivi~- nim delom sa umi{qajem, za {tetu odgovaraju solidarno.

Postojawe {tete, wenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se nadokna|uje, utvr|uje komisija, koju za svaki pojedina~ni slu~aj obrazu- je direktor ili lice koje on ovlasti, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

^lan 58.

Postupak za utvr|ivawe odgovornosti zaposlenog za

{tetu prouzrokovanu poslodavcu, pokre}e se re{ewem di- rektora ili lica koje on ovlasti.

Direktor ili lice koje on ovlasti je du`no da donese re-

{ewe o pokretawu postupka za utvr|ivawe odgovornosti u ro- ku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj {te- ti poslodavcu ili li~nog saznawa da je {teta prouzrokovana poslodavcu i obrazuje komisiju iz ~lana 55. ovog ugovora.

Prijava iz stava 2. ovog ~lana, naro~ito sadr`i: ime i prezime zaposlenog koji je {tetu prouzrokovao poslodavcu, vreme, mesto i na~in izvr{ewa {tetne radwe, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao {tetu poslodavcu i predlog poslodavcu da pokrene postupak za utvr|ivawe od- govornosti zaposlenog za {tetu.

^lan 59.

Re{ewe o pokretawu postupka za utvr|ewe odgovorno- sti zaposlenog za {tetu donosi se u pisanom obliku i na- ro~ito sadr`i: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni raspore|en, vreme, mesto i na~in izvr{ewa

{tetne radwe i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvr-

{io {tetnu radwu.

Ako se visina {tete ne mo`e utvrditi u ta~nom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili kwigovodstvene eviden- cije ili bi utvr|ivawe wenog iznosa prouzrokovalo nesra- zmerne tro{kove, visinu naknade {tete utvr|uje posloda- vac u pau{alnom iznosu, procenom {tete ili ve{ta~ewem stru~nog lica.

^lan 61.

Kad komisija iz ~lana 57. ovog ugovora utvrdi sve ~iwe- nice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, direktor ili lice koje on ovlasti donosi re{ewe kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi {tetu ili se osloba|a od odgovornosti.

Re{ewem kojim se zaposleni obavezuje da naknadi {te- tu utvr|uje se na~in kako }e zaposleni {tetu da naknadi i u kom roku.

Direktor ili lice koje on ovlasti mo`e zaposlenog obavezati da {tetu naknadi u novcu ili, ako je to mogu}e, popravkom ili dovo|ewem o{te}ene stvari u stawe koje je postojalo pre nastupawa {tete.

O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi {te- tu, zaposleni je du`an da dostavi pismenu izjavu.

Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi {tetu ili ne na- doknadi {tetu u roku od tri meseca od dana davawa izjave da pristaje da {tetu nadoknadi, o {teti odlu~uje nadle`ni sud.

^lan 62.

Zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajwom nepa`wom prouzrokovao {tetu tre}em licu, a koju je nadoknadio poslodavac, du`an je da poslodavcu na- knadi iznos ispla}ene {tete.

^lan 63.

Ako zaposleni pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je du`an da mu nadoknadi {te- tu u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom.

O zahtevu zaposlenog za naknadu {tete iz stava 1. ovog

~lana odlu~uje direktor ili lice koje on ovlasti, na pred- log komisije koju imenuje u roku od pet dana od dana pod- no{ewa zahteva za naknadu {tete. Komisija utvr|uje sve ~i- wenice u vezi sa podnetim zahtevom, postojawe odgovorno- sti poslodavca ili drugog zaposlenog kod poslodavca za nastalu {tetu, kao i visinu {tete.

Na osnovu predloga komisije iz stava 2. ovog ~lana, di- rektor ili lice koje on ovlasti donosi re{ewe kojim se obavezuje da poslodavac zaposlenom nadoknadi {tetu i rok u kome se {teta ispla}uje ili se podneti zahtev odbija kao neosnovan.

Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpqene povrede ili {tete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zapo- sleni ne sporazumeju o naknadi {tete, zaposleni ima pra- vo da naknadu {tete zahteva pred nadle`nim sudom.

^lan 64.

Zaposleni mo`e da bude privremeno udaqen sa rada ako je protiv wega pokrenut krivi~ni postupak zbog krivi~nog dela u~iwenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je u~i- nio povredu radne obaveze koja ugro`ava imovinu ve}e vrednosti utvr|ene op{tim aktom, i ako je priroda povre- de radne obaveze, odnosno kr{ewe radne discipline, ili pona{awe zaposlenog takvo da ne mo`e da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka od pet dana, u kome zaposleni treba da se izjasni, a sindikat da dostavi mi{qewe o ot- kaznom razlogu po dostavqenom upozorewu.

^lan 65.

Zaposleni kome je odre|en pritvor udaquje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.

^lan 60.

Visina {tete utvr|uje se na osnovu cenovnika ili kwi- govodstvene evidencije vrednosti stvari.

^lan 66.

Za vreme privremenog udaqewa zaposlenog sa rada u smislu ~l. 64. i 65. ovog ugovora, zaposlenom pripada

naknada zarade u visini jedne ~etvrtine, a ako izdr`ava porodicu u visini jedne tre}ine mese~ne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaqewa.

Naknada zarade za vreme privremenog udaqewa u smislu

~lana 65. ovog ugovora, ispla}uje se na teret organa koji je odredio pritvor.

U slu~aju otkaza iz stava 1. ovog ~lana, zbog povrede obaveza od strane poslodavca utvr|enih zakonom, op{tim aktom, ovim ugovorom ili Ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu rada, kao u slu~aju da mu je zakonito prestao radni odnos.

^lan 67.

Udaqewe iz ~lana 64. ovog ugovora mo`e da traje najdu-

`e tri meseca, u kom periodu je poslodavac du`an da zapo- slenog vrati na rad ili da mu otka`e ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi utvr|eni ovim ugovorom.

Zaposlenom za vreme privremenog udaqewa sa rada pri- pada razlika izme|u iznosa naknade zarade primqene po osnovu ~lana 65. ovog ugovora i punog iznosa zarade ostva- rene za mesec pre privremenog udaqewa uve}anog za pro- se~ni rast zarada zaposlenih kod poslodavca za vreme u ko- me mu pripada naknada, i to:

1. ako krivi~ni postupak protiv wega bude obustavqen pravnosna`nom odlukom, ili ako pravnosna`nom odlukom bude oslobo|en optu`be, ili je optu`ba protiv wega odbi- jena, ali ne zbog nenadle`nosti;

2. ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu

~lana 72. ovog ugovora.

8. Prestanak radnog odnosa

^lan 68.

Radni odnos prestaje:

1. istekom roka na koji je zasnovan;

2. kad zaposleni navr{i 65 godina `ivota i najmawe 15 godina sta`a osigurawa, ako se poslodavac i zaposleni druk~ije ne sporazumeju;

3. sporazumom izme|u zaposlenog i poslodavca;

4. otkazom Ugovora o radu od strane poslodavca i zapo- slenog;

5. na zahtev roditeqa ili starateqa zaposlenog mla|eg od 18 godina `ivota;

6. smr}u zaposlenog;

7. u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom.

^lan 69.

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od wegove voqe i voqe poslodavca:

1. ako je na na~in propisan zakonom utvr|eno da je kod zaposlenog do{lo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavqawa pravnosna`nog re{ewa o utvr|ivawu gubitka radne sposobnosti;

2. ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosna-

`nom odlukom suda ili drugog organa, zabraweno da obavqa odre|ene poslove, a ne mo`e da mu se obezbedi obavqawe drugih poslova – danom dostavqawa pravnosna`ne odluke;

3. ako zbog izdr`avawa kazne zatvora mora da bude odsu- tan sa rada u trajawu du`em od {est meseci – danom stupa- wa na izdr`avawe kazne;

4. ako mu je izre~ena mera bezbednosti, vaspitna ili za-

{titna mera u trajawu od {est meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom po~etka primewivawa te mere;

5. u slu~aju prestanka rada poslodavca u skladu sa zakonom.

^lan 70.

Radni odnos mo`e da prestane na osnovu pisanog spo- razuma poslodavca i zaposlenog.

Pre potpisivawa sporazuma, iz stava 1. ovog ~lana, po- slodavac je du`an da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivawu prava za slu~aj nezaposlenosti.

^lan 71.

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otka`e ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavqa poslodavcu u pisanom obliku, najmawe 15 dana pre dana koji je zaposle-

ni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.

^lan 72.

Poslodavac mo`e zaposlenom da otka`e ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na rad- nu sposobnost zaposlenog i potrebe poslodavca, i to:

1. ako je utvr|eno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema znawa i sposobnosti za obavqawe po- slova na kojima radi;

2. ako zaposleni svojom krivicom ~ini povredu radne obaveze utvr|ene Ugovorom o radu;

3. ako ne po{tuje radnu disciplinu, odnosno ako je wego- vo pona{awe takvo da ne mo`e da nastavi rad kod poslodavca;

4. ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u ve- zi sa radom;

5. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mi- rovawa radnog odnosa u smislu Zakona o radu i ovog ugovora;

6. ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spre~enosti za rad;

7. ako zaposleni odbije zakqu~ivawe aneksa ugovora o radu u smislu odredaba Zakona o radu i ovog ugovora;

8. ako usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizaci- onih promena prestane potreba za obavqawem odre|enog posla ili do|e do smawewa obima posla.

^lan 73.

Ako zaposleni svojom krivicom u~ini povredu radne obaveze utvr|ene ovim ugovorom ili Ugovorom o radu, zapo- slenom se mogu izre}i slede}e mere:

1. upozorewe zaposlenom da }e mu biti otkazan Ugovor o radu ako ponovi istu ili sli~nu povredu bez ponovnog upozorewa,

2. privremeno udaqewe sa rada bez naknade zarade u tra- jawu od jednog do tri radna dana,

3. otkaz Ugovora o radu.

^lan 74.

Poslodavac je du`an da pre otkaza Ugovora o radu, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i Ugovorom o radu, zapo- slenog u pisanom obliku upozori na postojawe razloga za otkaz Ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmawe pet radnih dana od dana dostavqawa upozorewa da se izjasni o navodima iz upozorewa.

U upozorewu poslodavac je du`an da navede osnov za da- vawe otkaza, ~iwenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davawe odgovora na upozo- rewe naveden u stavu 1. ovog ~lana.

Postupak utvr|ivawa povrede radne obaveze zaposlenog utvrdi}e se posebnom odlukom poslodavca, uz obavezno mi-

{qewe sindikata ~iji je ~lan.

Poslodavac je du`an da upozorewe dostavi na mi{qewe sindikatu ~iji je ~lan zaposleni. Sindikat je du`an da do- stavi mi{qewe u roku od pet radnih dana od dana dosta- vqawa upozorewa.

Zaposlenom se ne mo`e otkazati Ugovor o radu pre is- teka roka iz stava 1. ovoga ~lana.

^lan 75.

Ako postoje olak{avaju}e okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze, ili nepo{tovawe radne disci- pline, nije dovoqan razlog za otkaz Ugovora o radu, po- slodavac }e u upozorewu zaposlenog obavestiti da }e mu otkazati Ugovor o radu ako ponovo u~ini istu ili sli~- nu povredu bez ponovnog upozorewa.

Upozorewe iz stava 1. ovog ~lana prestaje da va`i is- tekom jedne godine od dana kada je zaposlenom upozorewe dostavqeno.

^lan 76.

U slu~aju otkaza Ugovora o radu zaposlenoga na osnovu

~lana 72. stav 1. ta~ka 8. ovog ugovora poslodavac ne mo`e da zaposli drugo lice na istim poslovima u roku od {est meseci od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka navedenog roka nastane potreba za obavqawem istih poslo- va, prednost za zakqu~ivawe Ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

Zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo vi-

{e od 20 godina, odnosno u preduze}u vi{e od 20 godina, bez wegove saglasnosti ne mo`e prestati radni odnos usled tehnolo{kog unapre|ewa ili ekonomskih te{ko}a.

^lan 77.

Opravdanim razlogom za otkaz Ugovora o radu, u smislu

~lana 72. ovog ugovora, ne smatra se:

1. privremena spre~enost za rad usled bolesti, nesre}e na radu ili profesionalnog oboqewa;

2. kori{}ewe porodiqskog odsustva, odsustva sa rada ra- di nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;

3. odslu`ewe ili doslu`ewe vojnog roka;

4. ~lanstvo u politi~koj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroi- spovest, politi~ko ili drugo uverewe ili neko drugo li~- no svojstvo zaposlenog;

5. obra}awe zaposlenog sindikatu ili organima nadle-

`nim za za{titu prava iz radnog odnosa u skladu sa zako- nom, op{tim aktom i ovim ugovorom.

^lan 78.

Otkaz ugovora o radu iz ~lana 72. ta~. 1–3, 5. i 6. ovog ugovora poslodavac mo`e dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznawa za ~iwenice koje su osnov za dava- we otkaza, odnosno u roku od {est meseci od dana nastupa- wa ~iwenica koje su osnov za davawe otkaza.

Otkaz Ugovora o radu iz ~lana 72. ta~ka 4. ovog ugovora poslodavac mo`e dati zaposlenom najkasnije do isteka ro- ka zastarelosti utvr|enog zakonom za krivi~no delo.

^lan 79.

Otkaz Ugovora o radu daje se u pisanom obliku i obave- zno sadr`i obrazlo`ewe i pouku o pravnom leku.

Akt iz stava 1. ovog ~lana je kona~an danom dostavqawa zaposlenom.

Re{ewe iz stava 1. ovog ~lana dostavqa se zaposlenom li~no u prostorijama poslodavca ili na adresu prebivali-

{ta, odnosno boravi{ta zaposlenog. Ukoliko re{ewe ni- je moglo biti dostavqeno zaposlenom, stru~na slu`ba po- slodavca je du`na da o tome sa~ini pisanu bele{ku i re-

{ewe o otkazu Ugovora o radu objavi na oglasnoj tabli preduze}a. Po isteku osmog dana od dana objavqivawa, re-

{ewe se smatra dostavqenim.

Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavqawa re{e- wa, osim ako zakonom ili re{ewem nije odre|en drugi rok.

Zaposleni je du`an da narednog dana od dana prijema re{ewa u pisanom obliku obavesti poslodavca ako `eli da spor u vezi otkaza Ugovora o radu re{ava pred arbitrom.

^lan 80.

Poslodavac mo`e zaposlenom da otka`e Ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na rad- nu sposobnost zaposlenog u skladu sa zakonom, ovim ugovo- rom i Ugovorom o radu.

Ako zaposleni u periodu od najmawe tri meseca, a naj- du`e {est meseci, uzastopno ne ostvaruje predvi|ene re- zultate rada ili ne poka`e potrebna znawa i sposobnosti za obavqawe poslova na kojima radi, pokre}e se postupak za utvr|ivawe ili proveru znawa i sposobnosti, odnosno utvr|ivawe rezultata rada tog zaposlenog.

Predlog neposrednog rukovodioca kojim se inicira pokretawe postupka iz stava 2. ovog ~lana daje se u pisanoj formi i sadr`i razloge zbog kojih se pokretawe postupka predla`e.

Poslodavac obrazuje posebnu komisiju za proveru zna- wa i sposobnosti, odnosno za utvr|ivawe rezultata rada zaposlenog.

Komisija se sastoji od najmawe tri ~lana koji moraju imati najmawe isti stepen stru~ne spreme koja se tra`i za poslove koje zaposleni obavqa, s tim {to po jednog ~lana predla`u reprezentativni sindikati.

Komisija je du`na da u roku od najvi{e 15 dana utvrdi

~iweni~no stawe, odnosno podnese izve{taj o utvr|enim potrebnim znawima i sposobnostima, odnosno rezultatima rada zaposlenog i konstatuje opravdanost ili neopravda- nost zahteva za pokretawe postupka za proveru znawa i spo- sobnosti, odnosno rezultata rada zaposlenog.

Komisija utvr|uje ~iweni~no stawe na slede}e na~ine:

– uvidom u radnu dokumentaciju zaposlenog (radni na- lozi, planovi rada, radne liste i sl.);

– neposrednim uvidom u rad zaposlenog;

– pisanim obrazlo`ewem neposrednog rukovodioca za- poslenog;

– uzimawem izjava od zaposlenog, neposrednog rukovo- dioca zaposlenog i od drugih zaposlenih koji su imali uvid u rad zaposlenog.

^lan 81.

Ukoliko komisija utvrdi opravdanost zahteva za pokre- tawe postupka za proveru znawa i sposobnosti, odnosno re- zultata rada zaposlenog u roku od slede}a tri meseca, ista komisija prati rad zaposlenog na sli~an na~in kao {to je opisano u prethodnom ~lanu ovog ugovora.

Komisija nakon toga donosi ocenu, odnosno odluku ve-

}inom glasova od ukupnog broja ~lanova komisije i dosta- vqa je direktoru koji je komisiju obrazovao i sindikatu.

Ukoliko komisija utvrdi da zaposleni nema potrebna znawa i sposobnosti za obavqawe poslova na koje je raspo- re|en ili da neostvaruje odgovaraju}e rezultate rada, di- rektor mo`e zaposlenog da rasporedi na druge poslove ko- ji odgovaraju wegovom znawu i sposobnostima, odnosno po- slove za koje je potrebna ni`a stru~na sprema od one koju zaposleni poseduje, uz wegovu saglasnost.

Ukoliko zaposleni nije saglasan sa ponu|enim predlo- gom iz prethodnog stava, direktor zaposlenom otkazuje Ugovor o radu.

^lan 82.

Zaposleni kome je Ugovor o radu otkazan zato {to ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znawa i sposobnosti ima pravo i du`nost da ostane na ra- du u trajawu od najmawe mesec dana, a najdu`e tri meseca, u zavisnosti od ukupnog sta`a osigurawa, i to:

1. mesec dana, ako je navr{io do deset godina sta`a osigurawa;

2. dva meseca, ako je navr{io preko deset do 20 godina sta`a osigurawa;

3. tri meseca, ako je navr{io preko 20 godina sta|a osi- gurawa.

Otkazni rok po~iwe da te~e narednog dana od dana do- stavqawa re{ewa o otkazu Ugovora o radu.

Zaposleni mo`e, u sporazumu sa poslodavcem, da presta- ne sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim {to mu se za to vreme obezbe|uje naknada zarade u visini, i to:

1. u visini jedne zarade – do dve godine neprekidnog ra- da kod poslodavca;

2. u visini jedne i po zarade – od dve do deset godina neprekidnog rada kod poslodavca;

3. u visini dve zarade – od deset do 20 godina neprekid- nog rada kod poslodavca;

4. u visini dve ipo zarade – preko 20 godina neprekid- nog rada kod poslodavca.

Zaradom u smislu stava 3. ovog ~lana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom.

^lan 83.

Poslodavac je du`an da izvr{i uplatu svih dospelih za- rada i drugih primawa zaposlenom odmah po prestanku rad- nog odnosa.

9. Zarade, naknade zarada i druga primawa

9.1. Зapaдe

^lan 84.

Zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu koja se sa- stoji iz:

– zarade za obavqeni rad i vreme provedeno na radu

– zarade po osnovu doprinosa zaposlenog, poslovnog uspeha poslodavca (nagrade, bonusa i sl.) i

– drugih primawa po osnovu radnog odnosa ugovorenih Ugovorom o radu, kolektivnim ugovorom i drugim op{tim aktima.

Zarada se utvr|uje na osnovu cene posla koji zaposleni obavqa na radnom mestu.

Zaposleni imaju pravo na zaradu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti ili rad jednake vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Pod ra- dom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stru~ne spreme, ista radna sposobnost, odgo- vornost i fizi~ki i intelektualni rad.

^lan 85.

Masa zarada za zaposlene kod poslodavca utvr|uje se Programom poslovawa za odgovaraju}u godinu u skladu sa politikom zarada koju utvrdi Vlada Republike Srbije od- govaraju}im propisima i na koji saglasnost da Gradsko ve-

}e grada Beograda.

Mese~na bruto masa poslodavca utvrdi}e se zakqu~kom gradona~elnika grada Beograda u skladu sa odgovaraju}om politikom zarada u javnom sektoru.

^lan 86.

Masa zarada za zaposlene utvr|ena ~lanom 85. ovog ugo- vora, raspodequje se na principima i kriterijumima utvr-

|enim u ~l. 84, 91, 93, 94, 95, 96, 97 (u delu koji se odnosi na naknade tro{kove ishrane i regresa) ovog ugovora.

^lan 87.

Zarada koja se ostvaruje za obavqeni rad i vreme prove- deno na radu utvr|uje se na osnovu:

– osnovne zarade,

– dela zarade za radni u~inak i

– uve}ane zarade.

Osnovna zarada zaposlenog utvr|uje se na osnovu:

– vrednosti radnog ~asa,

– vrednosti – koeficijenta posla,

– vremena provedenog na radu, odnosno mese~nog fonda ostvarenih ~asova rada.

^lan 88.

Vrednost radnog ~asa za teku}i mesec utvr|uje se na osnovu odobrene mase za odgovaraju}i mesec i mese~nog fonda ostvarenih ~asova, umawene za obaveze koje na zara- de pla}a poslodavac, obra~unate naknade po svim osnovama, topli obrok i regres. Vrednost radnog ~asa ne mo`e biti ni`a od vrednosti ~asa koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije uve}ane za 20%, po osnovu speci- fi~nosti poslova i uslova rad.

^lan 89.

Vrednost posla – koeficijent, utvr|uje se na osnovu rangirawa poslova u okviru kvalifikacionih grupa, odno- sno slo`enosti, odgovornosti i uslova rada i stepena stru~ne spreme, koji je uslov za obavqawe poslova.

Osnovna zarada kod poslodavca utvr|uje se u rasponu 1:6, izme|u najni`eg i najvi{eg koeficijenta.

Poslodavac i reprezentativni sindikati, ovim kolek- tivnim ugovorom utvr|uju i razra|uju poslove po grupama poslova, polaze}i od stru~ne spreme i utvr|uju vrednost – koeficijent za svaki posao.

Poslodavac i reprezentativni sindikati su obavezni da u roku od 90 dana od stupawa na snagu ovog ugovora utvr- de poslove po grupama poslova kao i vrednost – koefici- jent za svaki posao shodno stavu 3. ovoga ~lana.

^lan 90.

Zarada iz ~lana 87. ugovara se na osnovu slede}ih kri- terijuma:

– stepena stru~ne spreme i osposobqenosti zaposlenog za poslove na kojima radi;

– kvaliteta i blagovremenosti u ispuwavawu radnih za- dataka polaze}i od specifi~nosti poslova;

– drugih kriterijuma od zna~aja za procenu obima i kva- liteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polaze}i od specifi~nosti osnovne delatnosti poslodavca.

9.2 Дeo zapaдe za paдuu yuuuan

^lan 91.

Zarada zaposlenih mo`e se umawiti do 20%, odnosno uve}ati do 40% po osnovu slo`enosti, obima, kvaliteta, odgovornosti i uslova rada.

Uve}awe zarada – stimulacija mo`e se vr{iti na osno- vu kriterijuma iz sredstava, izdvojenih najvi{e do 1% od utvr|ene mase zarada za teku}i mesec.

Zarada zaposlenog mo`e se uve}ati na osnovu kriterijuma:

1. obima izvr{enih poslova u odnosu na planirane – do 10%;

2. kvaliteta izvr{enih poslova u odnosu na standardni kvalitet uobi~ajen za odre|enu vrstu poslova, kreativnost i zainteresovanost u radu, stru~nost u radu, a`urnost i izvr{a- vawe poslova u odre|enim rokovima, {to omogu}ava sigurna i kvalitetna re{ewa u obavqawu radnih zadataka – do 10%;

3. odnos zaposlenog prema radu koji podrazumeva odgo- vornost, pouzdanost za svaki neophodan posao, obavqawe dodatnih poslova pored radnih zadataka, prisutnost na ra- du, radnu disciplinu i prihvatawe da se po potrebi radi du`e od propisanog radnog vremena – do 10%;

4. uslova rada izvr{enih poslova u zavisnosti od poja-

~anih psihofizi~kih napora u obavqawu poslova, opasno- sti od nastanka profesionalnih oboqewa, opasnosti od povreda i nesre}nih slu~ajeva – do 10%.

Po osnovu uslova rada osnovna zarada zaposlenog mo`e se uve}ati za:

– 3% do 6% u slu~aju izlo`enosti buci, pra{ini, pr- qav{tini ili neugodnim mirisima i opasnosti od zaraza ili profesionalnih oboqewa,

– 3% do 6% u slu~aju te{kih fizi~kih napora, rada na temperaturi ni`oj od minus 10 ili vi{oj od 30 stepeni, rukovawe {tetnim ili otrovnim materijama,

– 5% do 10% u slu~aju pove}ane opasnosti od povrede na radu.

Za slu~ajeve od ta~ke 4. prethodnog stava ovog ~lana, obaveza je neposrednog rukovodioca da za svakog zaposle- nog pojedina~no navede, odnosno pismeno obrazlo`i koji su to ote`ani uslovi pod kojima zaposleni radi, kao i vre- me koje je u toku rada proveo rade}i pod tim uslovima.

Umawewe zarade se mo`e izvr{iti na osnovu kriteri- juma:

– za mawi obim izvr{enog posla i odnos zaposlenog pre- ma radu (tj. ako zaposleni ne izvr{ava svoje predvi|ene i planirane obaveze na poslovima na kojima su raspore|eni, kao i neefikasno kori{}ewe radnog vremena) – do 10%;

– za lo{iji kvalitet izvr{enog posla (tj. ako propuste

– prekora~e rokove ili lo{ije izvr{i svoje zadatke i po- slove iz opisa radnog mesta) – do 10%.

Umawewe, odnosno uve}awe zarade mo`e se izvr{iti po svim osnovama kumulativno ili samo po pojedinim osnovama.

Odluku o visini umawewa, odnosno uve}awa zarada dono- si direktor ili lice koga on ovlasti na osnovu pisanog pred- loga direktora sektora, odnosno neposrednog rukovodioca.

Po pravilu, umawewa odnosno uve}awa zarada po krite- rijumima iz st. 3. i 5. ovog ~lana ne mogu se primewivati na zaposlene raspore|ene na poslovima od zamenika generalnog direktora do zakqu~no sa {efovima slu`bi ili pogona.

^lan 92.

Poslodavac se obavezuje da, zajedno sa osniva~em, obez- be|uje isplatu zarada zaposlenima dva puta mese~no, i to:

– akontaciju za teku}i mesec izme|u 25. i 30. u teku}em mesecu i

– kona~ni obra~un do 15. u narednom mesecu. Poslodavac je du`an da zaposlenom, prilikom svake is-

plate kona~nog obra~una zarade, dostavi pismeni obra~un.

9.2. Fвekaua zapaдa

^lan 93.

Zaposleni imaju pravo na uve}anu zaradu za:

1. prekovremeni rad u koji se ne ura~unava radno vreme unapred odre|eno na osnovu izvr{ewa godi{we preraspo- dele radnog vremena – 45% od osnovice;

2. rad na dr`avni ili verski praznik, za koji je zako- nom predvi|eno da se ne radi – 150% od osnovice;

3. rad no}u (izme|u 22 i {est ~asova narednog dana), ako takav rad nije ura~unat pri utvr|ivawu cene rada – 45% od osnovice;

4. rad u smenama (sve tri smene) – 5% od osnovice;

5. rad nedeqom – 15% od osnovice;

6. rad u bunaru (za vreme provedeno u bunaru) – 10% od osnovice.

Ako se istovremeno steknu uslovi za uve}awe zarade po vi{e osnova u smislu stava 1. ovoga ~lana, procenat uve}a- wa ne mo`e biti ni`i od zbira procenata po svakom od osnova uve}awa.

Osnovicu za obra~un uve}ane zarade ~ini osnovna zara- da, utvr|ena u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i Ugovo- rom o radu.

Uve}awe osnovne zarade po elementima iz stava 1. ovog

~lana vr{i se na osnovu programa poslovawa kojim se utvr-

|uje ukupan fond ~asova rada.

Kod utvr|ivawa rasporeda rada radnika za rad na dan praznika, za rad no}u, u smeni, {ihti i nedeqom, ako pro- ces rada to zahteva, vodi}e se ra~una da se obezbedi raspo- red rada, tako da zaposleni koji obavqaju rad po ovim osnovama budu ravnomerno ukqu~eni.

^lan 94.

Poslodavac je obavezan da zaposlenom isplati dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, u iznosu od 0,5% od osnovice.

9.4. Hanuaдe zapaдe

^lan 95.

Poslodavac je du`an da zaposlenom obezbedi naknadu za- rade za vreme odsustvovawa sa rada u visini 100% prose~ne zarade u prethodna tri meseca, pre meseca u kome je nastupi- la privremena spre~enost, s tim da ne mo`e biti ni`a od minimalne zarade utvr|ene zakonom, u slede}im slu~ajevima:

– zbog prekida rada do kojeg je do{lo naredbom nadle-

`nog organa, odnosno ovla{}enog radnika;

– za vreme prekida rada zbog neobezbe|ivawa za{tite na radu usled ~ega bi daqe obavqawe rada prouzrokovalo nepo- srednu opasnost po `ivot i zdravqe radnika ili drugih lica;

– kori{}ewa godi{weg odmora i pla}enog odsustva;

– na dan dr`avnog i verskog praznika koji je zakonom propisan kao neradni dan;

– privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim obo- qewem;

– davawa krvi, tkiva i drugog dela tela;

– odazivawa pozivu vojnih i drugih organa;

– stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa radi potreba procesa rada;

– u~e{}a na radno-proizvodnim takmi~ewima i izlo-

`bama inovacija i drugih vidova stvarala{tva;

– prisustvovawa sednicama organa uprave i lokalne sa- mouprave, organa upravqawa ili organa sindikata.

^lan 96.

Zaposleni ima pravo na naknadu za vreme odsustvovawa sa rada zbog privremene spre~enosti za rad do 30 dana, u visini od 70% prose~ne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena spre~enost.

9.5. Hanuaдe ǔpounoвa

^lan 97.

Zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova i to:

– za tro{kove prevoza u javnom saobra}aju radi dolaska na rad i povratka sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobra}aju. Pravo na tro{kove prevoza u javnom sa- obra}aju ima zaposleni koji od mesta stanovawa do mesta obavqawa delatnosti koristi javni gradski, prigradski i me|ugradski prevoz, kao jedino sredstvo prevoza;

– dnevnicu za slu`beno putovawe u zemqi, u visini od 5% prose~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema posledwem objavqenom podatku nadle`nog or- gana za statistiku, s tim {to se putni tro{kovi priznaju u celini prema prilo`enom ra~unu, izuzev u hotelu prve kate- gorije; Ukoliko je zaposlenom obezbe|eno preno}i{te i is- hrana, zaposleni ima pravo na 60% dnevnice. Zaposleni je du`an da obra~un tro{kova putovawa podnese najkasnije u roku od osam dana od dana povratka sa slu`benog puta.

– dnevnicu za slu`beno putovawe u inostranstvo, najma- we u visini utvr|enoj Uredbom o naknadi tro{kova i ot- premnini dr`avnih slu`benika i name{tenika;

– tro{kovi prevoza sopstvenim putni~kim automobi- lom do iznosa 30% cene jednog litra benzina po pre|enom kilometru;

– tro{kove sme{taja i ishrane za rad i boravak na te- renu (terenski dodatak) u visini od 3% prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema posledwem objavqenom podatku nadle`nog organa za stati- stiku, ako poslodavac zaposlenom nije obezbedio sme{taj i ishranu bez naknade.

Mese~nu naknadu za tro{kove ishrane u toku rada, u vi- sini od 250 dinara bruto zarade po radnom danu.

Mese~na naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. ovog

~lana ispla}uje se po isteku meseca istovremeno sa kona~- nom isplatom zarade, na osnovu prisustva na radu zaposle- nog za teku}i mesec.

Zaposleni ima pravo na regres za kori{}ewe godi{weg odmora u visini 1/12 mese~no od prose~no ispla}ene zarade po zaposlenom u Beogradu za decembar mesec prethodne godine.

Visina regresa }e se utvr|ivati svake godine progra- mom poslovawa.

Zaposleni koji ima pravo na godi{wi odmor u trajawu kra}em od 20 radnih dana, ili je iskoristio mawi broj da- na od punog prava na godi{wi odmor, ima pravo na sra- zmerni iznos regresa.

Zaposleni koji krivicom poslodavca ne iskoristi pra- vo na godi{wi odmor niti zapo~ne kori{}ewe godi{weg odmora do 31. decembra teku}e godine, ima pravo na nakna- du {tete za neiskori{}eni regres u visini utvr|enoj u stavu 1. ovog ~lana.

9.5. Дpyīa ūpumaaa

^lan 98.

Poslodavac je du`an da zaposlenom isplati:

1. otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi kori-

{}ewa prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po

sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, u visini ~eti- ri bruto zarade koje bi zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se ispla}uju otpremnine, s tim {to ispla}ena otpremnina ne mo`e biti ni`a od visine pred- vi|ene Posebnim kolektivnim ugovorom i Zakonom o radu;

2. naknadu tro{kova pogrebnih usluga zaposlenom u slu-

~aju smrti ~lana u`e porodice, a ~lanovima u`e porodice u slu~aju smrti zaposlenog prema prose~nim cenama po- grebnih usluga JKP;

3. naknadu {tete zbog povrede na radu ili profesio- nalnog oboqewa.

^lanovima u`e porodice zaposlenog smatraju se bra~- ni drug i deca zaposlenog.

Ukoliko vi{e ~lanova u`e porodice podnese zahtev za naknadu tro{kova pogrebnih usluga u slu~aju smrti zapo- slenog ili ~lana u`e porodice, naknada tro{kova se odo- brava samo jednom ~lanu.

^lan 99.

Poslodavac mo`e deci zaposlenog uzrasta do deset go- dina `ivota da obezbedi poklon za Bo`i} i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predvi|en zako- nom kojim se ure|uje porez na dohodak gra|ana.

Ukoliko u preduze}u rade oba roditeqa, po istom osno- vu poklon mo`e da ostvari samo jedan roditeq.

Poslodavac mo`e, uz prethodno dobijenu saglasnost osniva~a, u organizaciji reprezentativnih sindikata vr-

{iti isplate zaposlenima povodom Nove godine, Bo`i}a,

8. marta i drugih prigodnih prilika.

^lan 100.

Poslodavac je obavezan da zaposlenima koji rade na te- renu du`e od punog radnog vremena u toku jednog radnog da- na, obezbedi dodatni topli obrok u slede}im slu~ajevima:

– vanredne intervencije na vodovodnoj i kanalizacio- noj mre`i i objektima vodovoda i kanalizacije ili

– realizaciji investicionih objekata vodovoda i kana- lizacije.

^lan 101.

Poslodavac se obavezuje da radi re{avawa stambenih potreba zaposlenih izdvaja sredstva u iznosu od 2% mese~- no na masu sredstava ispla}enih na ime bruto zarada.

Kona~no izdvajawe sredstava iz prethodnog stava vr{i se na kraju godine raspodelom ukupnog prihoda, a u okviru rezultata preduze}a.

Sredstva za re{avawe stambenih potreba zaposlenih koriste se po Uredbi Vlade Republike Srbije o re{avawu stambenih potreba izabranih, postavqenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u dr`avnoj svojini („Slu-

`beni glasnik RS”, br. 41/02 i 76/02) i po Pravilniku o re{avawu stambenih pitawa preduze}a.

^lan 102.

Zaposleni ima pravo na nagradu povodom godi{wice rada – osnivawa preduze}a ili povodom jubilarne godine rada zaposlenih kod poslodavca.

Pod jubilarnom godinom rada preduze}a podrazumeva se najmawe dvadeset godina postojawa preduze}a, a posle toga svaka desetogodi{wica rada, ukqu~uju}i i statusne promene kojima preduze}e nastavqa rad kao pravni sledbenik. Za sva- ki naredni desetogodi{wi jubilej zaposleni imaju pravo na nagradu u iznosu koji utvrdi nadle`ni organ preduze}a, a na osnovu prethodno dobijene saglasnosti od gradona~elnika.

Pravo na jubilarnu nagradu povodom godi{wice nepre- kidnog rada zaposlenog u preduze}u, zaposleni sti~e nakon provedenih prvih deset godina rada, a posle toga nakon svake pete godine neprekidnog rada kod poslodavca.

Zaposleni ima pravo na nagradu povodom jubilarne go- dine rada, i to:

– za deset godina neprekidnog rada kod poslodavca – jedna prose~na zarada kod poslodavca za mesec koji pretho- di mesecu u kojem se vr{i isplata;

– za svaku narednu petogodi{wicu uve}ava se za ¼ me- se~ne zarade kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vr{i isplata;

– za 40 godina neprekidnog rada kod poslodavca – 2,5 prose~ne zarade kod poslodavca za mesec koji prethodi me- secu u kojem se vr{i isplata;

Pod zaradom u smislu ovog ~lana podrazumeva se zarada sa porezima i doprinosima.

^lan 103.

Poslodavac je du`an da zaposlenom isplati:

– solidarnu pomo} za slu~aj te`e bolesti zaposlenog ili ~lanova u`e porodice u visini 1–3 prose~ne bruto za- rade u Beogradu, prema posledwem objavqenom podatku.

Te`e bolesti u smislu ovog ugovora su: akutna tuberkulo- za, maligna oboqewa, infarkt srca, te{ka sr~ana oboqewa

– uro|ene sr~ane mane sa dekompezacijom, o{te}ewa sr~anog mi{i}a (koksaki i sl.), sva stawa sa ugra|enim pejsmejkerom ili sr~anim zaliscima, operacija ve}ih krvnih sudova, hemo- filija, tromboembolija, {e}erna bolest (inzulozavisan), lupus, sida, te`i operativni zahvati ki~me, ekstremiteta i vitalnih unutra{wih organa: `eluca, jetre, pankreasa, tan- kog i debelog creva, te{ka o{te}ewa jetre (hepatitis C i B), insufisijencija bubrega (dijaliza...), apopleksija, plegija, paraliza, distrofija, te{ka neurolo{ka oboqewa (multi- pleks skleroza, cerebralna paraliza, Parkinsonova bolest, epilepsija itd.), te`a psihoti~na i psihoneuroti~na stawa i bolesti (stacionarno le~ewe i dnevna bolnica), te`ak ob- lik osteoporeze i reumatoidnog artritisa, bronhijalna ast- ma (utvr|ena na klinici ili drugoj stacionarnoj ustanovi), te{ka isuficijencija ventilacije plu}a i te{ka oboqewa oka (maligna oboqewa, glaukom, slepilo);

– solidarnu pomo} za slu~aj zdravstvene rehabilitaci-

je zaposlenog ili ~lanova u`e porodice i nastupawe te`e invalidnosti u visini 1–3 prose~ne bruto zarade u Beogra- du, prema posledwem objavqenom podatku organa za poslo- ve statistike;

– solidarnu pomo} za slu~aj ubla`avawa posledica ele- mentarnih nepogoda u visini 1–3 prose~ne bruto zarade u Beogradu, prema posledwem objavqenom podatku;

– solidarnu pomo} za slu~aj nabavke lekova za zaposle- ne ili ~lana u`e porodice u visini tro{kova prema pri- lo`enim ra~unima, a najvi{e u visini do tri prose~ne bruto zarade u privredi Beograda, prema posledwem obja- vqenom podatku;

– pomo} porodici za slu~aj smrti penzionera i rodite- qa ili staraoca zaposlenog prema prilo`enim ra~unima, a najvi{e do visine neoporezovanog iznosa;

– pomo} porodici za slu~aj smrti zaposlenog u visini jedne prose~en zarade u Beogradu;

– pomo} zaposlenom u slu~aju vantelesne oplodwe zapo- slene, odnosno bra~nog druga zaposlenog u visini 1–3 po- se~ne bruto zarade u Beogradu;

– pomo} porodici zaposlenog za koju je odlukom nadle-

`nog organa zasnovan odnos hraniteqstva (hraniteqska porodica) u visini jedne prose~ne bruto zarade u Beogradu;

– za ro|ewe deteta u visini dve prose~ne bruto zarade u preduze}u.

^lanom u`e porodice u smislu ovog ~lana smatraju se bra~ni drug i deca, odnosno deca koja su maloletna ili ne- zaposlena lica.

Pravo na solidarnu pomo} zaposleni ostvaruje po sva- kom osnovu jednom godi{we, a za ~lanove u`e porodice je- dan predvi|eni iznos za sve slu~ajeve u toku godine.

Ako u preduze}u ima dvoje ili vi{e zaposlenih koji mo- gu da ostvare pomo} po istom osnovu, pravo ima samo jedan zaposleni.

Isplata solidarne pomo}i u teku}oj godini vr{i se do ukupnog iznosa sredstava predvi|enih Finansijskim pla- nom poslodavca za teku}u godinu.

Uz zahtev za solidarnu pomo} iz stava 1. ovog ~lana, za- posleni je u obavezi da dostavi medicinsku i drugu doku- mentaciju koja nije starija od tri meseca.

Odluku o isplati solidarne pomo}i donosi direktor ili drugo ovla{}eno lice na predlog komisije koja se formira u tu svrhu.

^lan 104.

Deci umrlog zaposlenog dok su na redovnom {kolovawu dodequje se stipendija u visini i pod uslovima utvr|enim odlukom poslodavca.

^lan 105.

Zaposleni imaju pravo na dobrovoqno penzijsko osigu- rawe, a isplatu vr{i poslodavac po dobijenoj saglasnosti gradona~elnika grada Beograda.

Poslodavac je du`an da na svoj teret, u skladu sa fi- nansijskim planom preduze}a, kolektivno osigura zaposle- ne za slu~aj smrti, povrede na radu, smawewa ili gubitka radne sposobnosti.

Premije za napred navedena osigurawa posebno se ugo- varaju.

Odluku o iznosu premije donosi Upravni odbor u zavi- snosti od ekonomsko-finansijskih mogu}nosti preduze}a.

9.6. Muuumanua zapaдa

^lan 106.

U slu~aju poreme}aja u poslovawu, poslodavac mo`e za- poslenom da ispla}uje minimalnu zaradu.

Minimalna zarada za standardni u~inak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjedna~ava sa punim radnim vremenom, uve}ava se za 20% po osnovu specifi~nosti poslo- va i uslova rada u odnosu na visinu minimalne zarade utvr|e- ne odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.

Poslodavac mo`e minimalnu zaradu da ispla}uje na osnovu posebne odluke Upravnog odbora donete po dobija- wu mi{qewa od reprezentativnih sindikata u periodu ne du`em od {est meseci u toku kalendarske godine.

Prilikom dono{ewa odluke, poslodavac zajedno sa re- prezentativnim sindikatima precizira rokove isplate razlike izme|u ispla}ene minimalne zarade i zarade zapo- slenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspore|en.

10. Zabrana konkurencije

^lan 107.

Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposle- ni ne mo`e da radi u svoje ime i za svoj ra~un, kao i u ime i za ra~un drugog pravnog ili fizi~kog lica, bez sagla- snosti poslodavca (u daqem tekstu: zabrana konkurencije). Zabrana konkurencije mo`e da se utvrdi samo ako po- stoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne no- va, posebno va`na tehnolo{ka znawa, {irok krug poslov- nih partnera ili da do|e do saznawa va`nih poslovnih in-

formacija i tajni.

Zabrana konkurencije va`i za teritoriju grada Beograda, a odnosi se na poslove iz osnovne delatnosti poslodavca.

Ako zaposleni prekr{i zabranu konkurencije, posloda- vac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu {tete.

^lan 108.

Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovo- re zabranu konkurencije u smislu ~lana 107. ovog ugovora i naknadu {tete po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne mo`e da bude du`i od dve godine po prestanku radnog od- nosa.

Odluka iz stava 1. ovog ~lana ne}e se primewivati ako poslodavac zaposlenom otka`e Ugovor o radu, a za to nije imao opravdanih razloga u smislu ~lana 72. ovog ugovora.

ááá – U^E[]E U UPRAVQAWU

^lan 109.

Osniva~ imenuje i razre{ava predstavnike zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru na predlog zaposlenih.

Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzor- ni odbor preduze}a, koji ~ine 1/3 ~lanova, na osnovu pred- loga sindikata, a postupak za predlagawe i birawe ~lano- va Upravnog i Nadzornog odbora, do okon~awa, vode i za wega odgovaraju reprezentativni sindikati, uz mi{qewe drugih sindikata i zaposlenih.

Ukoliko je kod poslodavca organizovano vi{e repre- zentativnih sindikata, predlozi zaposlenih }e se dosta- vqati direktoru srazmerno broju ~lanova reprezentativ- nih sindikata.

Ukoliko reprezentativni sindikati ne dostave predlog predstavnika zaposlenih u Upravni i Nadzorni odbor pred- uze}a u roku od 20 dana od dana prijema zahteva direktora, direktor mo`e samostalno dati predlog osniva~u za imeno- vawe predstavnika zaposlenih u Upravni i Nadzorni odbor.

^lan 110.

Reprezentativni sindikati u~estvuju u postupku statu- snih promena preduze}a, a posebno svojinske transforma- cije ili ugovarawa koncesija preduze}a i imaju pravo da- vawa mi{qewa i predloga uz po{tovawe primedbi, pred- loga i sugestija ostalih sindikata kod poslodavca.

^lan 111.

Upravni odbor donosi pravilnik o re{avawu stambenih potreba zaposlenih, uz mi{qewe registrovanih sindikata.

Upravni odbor je, pre dono{ewa pravilnika o za{titi na radu, du`an da pribavi mi{qewe registrovanih sindikata.

^lan 112.

Poslodavac }e ovla{}enom predstavniku organa sindi- kata van preduze}a omogu}iti da, po zahtevu zaposlenog za za{titu prava, izvr{i uvid u primenu kolektivnih ugovo- ra i ostvarivawa prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije re{en u postupku pred organima preduze}a.

áâ – PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH

^lan 113.

Potpisnici kolektivnog ugovora utvr|iva}e dogovorom broj zaposlenih za ~ijim je radom prestala potreba.

U programu poslovawa, prilikom utvr|ivawa politike zaposlenosti, poslodavac je obavezan da predvidi potreban broj zaposlenih, po{tuju}i princip produktivnosti i pla- niraju}i pove}awe obima poslova i pro{irewe obima de- latnosti, na osnovu potreba korisnika i odluka Osniva~a. Obavezuju se potpisnici da na osnovu elemenata iz st.

1. i 2. ovog ~lana, donesu Program racionalizacije broja zaposlenih za period 2009–2012. godine, polaze}i od spe- cifi~nosti poslova komunalno-stambene delatnosti.

U slu~aju da poslodavac smawi broj zaposlenih, prime- wiva}e stimulativne mere i to:

1. kada se smawi 5% i vi{e zaposlenih, poslodavac je obavezan da upla}uje dobrovoqno penzijsko osigurawe do visine neoporezovanog iznosa u skladu sa Zakonom o pore- zu na dohodak gra|ana.

2. masa zarada utvr|ena zakqu~kom gradona~elnika ne umawuje se po osnovu smawewa broja zaposlenih.)

^lan 114.

Ukoliko do|e do prestanka potrebe za radom zaposle- nog zbog tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici ovog ugovora su du`ni da po{tuju proceduru propisanu Zakonom o radu i donesu Program za re{avawe vi{ka zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturirawa i pripreme za privatizaciju.

Ukoliko do|e do prestanka potrebe za radom zaposle- nog zbog tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena, pri predlagawu i utvr|ivawu zaposlenog za ~ijim je radom prestala potreba, odre|ivawe kriterijuma za pro- gla{ewe tehnolo{kog vi{ka utvr|iva}e reprezentativni sindikati i poslodavac.

Izuzetno zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo vi{e od 20 godina, bez wegove saglasnosti ne mo`e prestati radni odnos usled tehnolo{kog unapre|ewa ili ekonomskih te{ko}a.

Pri predlagawu i utvr|ivawu zaposlenog za ~ijim je ra- dom prestala potreba, primewiva}e se kriterijumi iz zako- na i kolektivnih ugovora, i to posebno u slu~aju da zaposle- ni ostvaruje jednake rezultate u radu na istim poslovima.

^lan 115.

Potpisnici ovog ugovora formira}e zajedni~ku komi- siju za socijalni dijalog koju ~ine po tri predstavnika potpisnika ugovora.

Zadatak ove komisije je: izrada socijalnog programa za za- poslene kod poslodavca, programa racionalizacije broja za- poslenih, programa prestrukturirawa i unapre|ivawa poslo- vawa osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisawe neposrednih izvr{ilaca u osnovnoj delatnosti.

â – USLOVI ZA RAD SINDIKATA

^lan 116.

Poslodavac je du`an da u skladu sa zakonom zaposleni- ma omogu}i sindikalno organizovawe i sprovo|ewe aktiv- nosti usmerenih ka poboq{awu wihovih uslova rada i ukupnog `ivotnog polo`aja.

Sindikat ne mo`e biti raspu{ten ili wegova delat- nost obustavqena ili zabrawena aktom poslodavca.

Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoqnim potpisi- vawem pristupnice.

^lan 117.

Poslodavac je obavezan da sindikatu omogu}i delovawe u skladu sa wihovom ulogom i zadacima iz zakona i kolek- tivnih ugovora i to da:

– pokre}e inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove po svim pitawima od zna~aja za materijal- ni i socijalni polo`aj zaposlenih i uslove rada;

– kontroli{u sprovo|ewe i primenu kolektivnih ugo- vora i drugih propisa;

– daju inicijative i predloge pri izradi op{tih akata poslodavca, kojima se reguli{u prava i obaveze zaposlenih po osnovu rada;

– u~estvuju u postupku utvr|ivawa prestanka potrebe za radom, kao i u postupku utvr|ivawa prava tih zaposlenih u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima;

– da se informi{e o pitawima koja su od zna~aja za ma- terijalni i socijalni polo`aj zaposlenih;

– da se poziva dostavqawem materijala, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mi{qewa, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se od- lu~uje o pojedina~nim pravima zaposlenih.

^lan 118.

Poslodavac je du`an:

– da sindikatu obezbedi kori{}ewe prostorija bez pla-

}awa naknade i pru`awe potrebnih stru~nih, administra- tivnih i tehni~kih usluga neophodnih za wegov rad;

– da omogu}i predsedniku – povereniku reprezentativ- nog sindikata da profesionalno obavqa funkciju predsed- nika kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci u inte- resu zaposlenih i poslodavaca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;

– da predsedniku – povereniku reprezentativnog sindika- ta sporazumno obezbedi utvr|en broj pla}enih ~asova mese~no za obavqawe wegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne, najmawe 40 pla}enih ~asova mese~no ako sindikat ima najma- we 200 zaposlenih, i po jedan ~as mese~no vi{e na svakih 100–1.000 ~lanova, i po tri ~asa vi{e na svakih 500 ~lanova

– da sindikalnim poverenicima i predsednicima sin- dikalnih podru`nica reprezentativnih sindikata spora- zumno obezbedi utvr|en broj pla}enih ~asova mese~no za

obavqawe funkcija, a ako se sporazum ne postigne, najma- we jednu polovinu od pla}enih ~asova koji se obezbe|uju za predsednika tog sindikata;

– da predsednicima sindikalnih organizacija i sindi- kalanim poverenicima drugih (ne reprezentativnih) sin- dikata sporazumno obezbedi broj pla}enih ~asova mese~no za obavqawe funkcije, u skladu sa zakonom;

– da predstavnicima sindikata omogu}i informisawe zaposlenih, isticawem obave{tewa na odre|enim mestima, pristupa~nim zaposlenima i za to odre|ena;

– da predstavnicima sindikata omogu}i odsustvovawe sa posla radi prisustvovawa sindikalnim sastancima, kon- ferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;

– da predsednike reprezentativnih sindikata poziva na sednice Upravnog odbora, kao i predsednike ostalih sin- dikata kod poslodavca, kada se razmatraju inicijative upu-

}ene od strane odre|enog sindikata ili odlu~uje o pita- wima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih (eko- nomski polo`aj, stambena problematika, za{tita na radu);

– da se mi{qewa i predlozi reprezentativnih sindikata razmotre pre dono{ewa odluka od zna~aja za materijalni, ekonomski i socijalni polo`aj zaposlenih, i da se u odnosu na wih opredeli.

^lan 119.

Predsednici reprezentativnih sindikata, ako profe- sionalno obavqaju svoju funkciju, za vreme trajawa manda- ta u punom radnom vremenu, imaju za to vreme pravo na za- radu u visini zarade koju bi ostvarili na poslovima na ko- jima su bili raspore|eni pre izbora.

^lan 120.

Poslodavac je saglasan da u dogovoru sa predsednicima organizacija sindikata utvrdi broj sati za rad ~lanova or- gana sindikata.

^lan 121.

Poslodavac ne mo`e da otka`e Ugovor o radu, niti na drugi na~in da stavi u nepovoqan polo`aj predstavnika zaposlenih za vreme obavqawa funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, op{tim aktom i Ugovorom o radu i to: predstavniku zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru preduze}a, predsedniku, ~lanovima odbora i organizacio- nih delova reprezentativnih sindikata, imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.

Ako predstavnik zaposlenih iz prethodnog stava ne po- stupa u skladu sa zakonom, op{tim aktom i Ugovorom o ra- du, poslodavac mo`e da otka`e Ugovor o radu.

^lan 122.

Reprezentativni sindikati i ostali sindikati kod po- slodavca du`ni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisawu delatnosti poslodavca i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.

Poslodavac i svi sindikati koji deluju kod poslodavca zalaga}e se za najve}i mogu} stepen me|usobne saradwe, uva-

`avawa, demokratskog dijaloga i razumevawa.

âá – ORGANIZOVAWE [TRAJKA

^lan 123.

[trajk zaposlenih kod poslodavca je prekid rada koji zaposleni organizuju radi za{tite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada.

Na~in organizovawa i sprovo|ewa {trajka vr{i se u skladu sa Zakonom o {trajku i ovim ugovorom.

[trajkom se ne sme ugroziti pravo na `ivot, zdravqe i li~nu sigurnost.

Zaposleni slobodno odlu~uju o svom u~e{}u u {trajku. Odluku o stupawu u {trajk i {trajk upozorewa kod po-

slodavca donosi organ sindikata odre|en op{tim aktom sindikata ili ve}ina zaposlenih, u skladu sa zakonom.

Osniva~ svojim aktom utvr|uje minimum procesa rada za vreme trajawa {trajka.

Pri utvr|ivawu minimuma procesa rada osniva~ je oba- vezan da uzme u obzir mi{qewe, primedbe i predloge sin- dikata organizovanih kod poslodavca.

O utvr|enom minimumu procesa rada obave{tavaju se, pored zaposlenih kod poslodavca, svi korisnici preko sredstava javnog informisawa, imaju}i u vidu da posloda- vac obavqa komunalnu delatnost – proizvodwa vode i odvo-

|ewa otpadnih voda koje su nezamenqiv uslov `ivota i ra- da gra|ana grada Beograda.

^lan 124.

Ukoliko se zbog neobezbe|ivawa prava iz ovog ugovora organizuje {trajk, sprovodi}e se u skladu sa zakonom, a za- poslenima koji u wemu u~estvuju obezbedi}e se prava u skladu sa zakonima.

^lan 125.

Odlukom o stupawu u {trajk odre|uju se: zahtevi zapo- slenih, vreme po~etka {trajka, mesto okupqawa u~esnika u

{trajku, ako se {trajk ispoqava okupqawem zaposlenih, sastav {trajka~kog odbora koji zastupa interese zaposle- nih i u wihovo ime vodi {trajk, sastav pregovara~kog od- bora koji u ime zaposlenih pregovara o iskazanim zahtevi- ma zaposlenih.

Odluka iz stava 1. ovog ~lana mora biti u pisanom ob- liku i potpisana od strane {trajka~kog odbora. Odluka o stupawu u {trajk dostavqa se: direktoru, Upravnom odboru preduze}a, osniva~u i odboru za pra}ewe i sprovo|ewe ovog ugovora najmawe sedam dana pre dana odre|enog za po~etak

{trajka, odnosno ~etrdeset osam sati pre po~etka {trajka upozorewa, koji mo`e trajati najvi{e jedan sat.

^lan 126.

Poslodavac, osniva~ i {trajka~ki odbor du`ni su da, od dana najave i za vreme {trajka, poku{aju da sporazumno re{e nastali spor.

[trajk prestaje sporazumom strana u sporu, ili odlu- kom {trajka~kog odbora o prestanku {trajka.

[trajka~ki odbor i zaposleni koji u~estvuju u {trajku du`ni su da {trajk organizuju i vode tako da se time ne ome- ta obezbe|ivawe minimuma komunalnih usluga preduze}a.

Pravne posledice za slu~aj neobezbe|ivawa minimuma procesa rada utvr|uju: osniva~, direktor i organizacije sindikata u preduze}u.

Zaposleni koji obavqaju poslove za vreme {trajka, is- puwavaju}i minimum procesa rada, du`ni su da izvr{avaju naloge poslodavca.

^lan 127.

Radi za{tite interesa korisnika u snabdevawu vodom u slu~aju {trajka ili {trajka upozorewa, poslodavac utvr|u- je delove procesa rada koji moraju raditi, kao i poslove koji se moraju obavqati u vreme {trajka ili {trajka upo- zorewa i na~in wihovog izvr{avawa, uz prethodno mi{qe- we reprezentativnih sindikata.

Poslodavac, odnosno direktor }e re{ewem odrediti zaposlene koji }e raditi na izvr{avawu poslova iz stava 1. ovog ~lana.

Po dostavqawu odluke o stupawu u {trajk, poslodavac je du`an da dostavi {trajka~kom odboru spisak zaposlenih iz stava 2. ovog ~lana.

^lan 128.

Poslodavac i osniva~ du`ni su da sa {trajka~kim od- borom pregovaraju o iznala`ewu zajedni~kih re{ewa za sporna pitawa. [trajka~ki odbor ovla{}en je da donese odluku o odlagawu {trajka ili wegovo neodr`avawe. U to- ku roka za ispuwewe zahteva zaposlenih, mo`e se organizo- vati {trajk upozorewa u trajawu od jednog ~asa.

[trajka~ki odbor je du`an da omogu}i izvr{avawe po- slova iz prethodnog stava u skladu sa utvr|enim minimu- mom procesa rada za vreme {trajka.

^lan 129.

Organizatori {trajka, odnosno u~esnici u {trajku ko- ji ne postupe u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, ne}e u`ivati za{titu utvr|enu zakonom i ovim ugovorom.

Zaposlenima i ~lanovima sindikata kod poslodavca ne mo`e prestati radni odnos, niti se mogu dovesti u nepo- voqniji polo`aj u odnosu na druge zaposlene zbog u~e{}a u {trajku ili {trajku upozorewa, koji je odr`an u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

^lan 130.

Poslodavac se obavezuje da ne}e privremeno anga`ova- ti druga lica radi zamene zaposlenih koji {trajkuju, osim ako su ugro`eni bezbednost lica i imovine u skladu sa za- konom i ovim ugovorom.

âáá – MIRNO RE[AVAWE SPOROVA

^lan 131.

Ukoliko nastane spor u postupku zakqu~ivawa, odnosno izmena i dopuna ovog ugovora, smatra se da je nastao kolek- tivni radni spor i u~esnici su obavezni da re{avaju spor mirnim putem u skladu sa odredbama Zakona o mirnom re-

{avawu spora, odnosno propisa koje donosi ministar nad- le`an za poslove rada.

Stranke u sporu su du`ne da zajedni~ki podnesu pred- log za re{avawe nastalog spora Republi~koj agenciji za mirno re{avawe spora.

Odbor za mirewe ~ine po jedan predstavnik strana u sporu i miriteq koga sporazumno izaberu strane u sporu iz imenika miriteqa Republi~ke agencije za mirno re{a- vawe spora.

^lan 132.

Miriteq je du`an da zaka`e raspravu u roku od sedam dana od dana prijema predloga i dokumentacije o predmetu spora i o tome obavesti strane u sporu.

Miriteq je predsedavaju}i odbora, otvara i vodi ras- pravu u vezi sa predmetom spora.

Po okon~awu rasprave, miriteq sa ~lanovima odbora donosi preporuku o na~inu re{avawu spora u pisanom ob- liku. Za preporuku je potrebno da glasaju svi ~lanovi odbo- ra. Ako odbor ne donese preporuku pet dana od dana zakqu-

~ewa rasprave, miriteq mo`e da stranama u sporu sam predlo`i preporuku.

^lan 133.

Preporuka miriteqa ne obavezuje strane u sporu.

Ako strane u sporu prihvate preporuku, zakqu~uju spo- razum o re{ewu spora.

Ako je predmet spora kolektivni ugovor, sporazum po- staje sastavni deo kolektivnog ugovora.

Rok za dono{ewe odluke je 15 dana od dana pokretawa spora.

Ako se postupak ne okon~a u roku iz prethodnog stava, miriteq raspu{ta odbor i nastavqa sam postupak mirewa neposrednim kontaktom sa strankama u sporu.

^lan 134.

Ukoliko nastane spor povodom otkaza Ugovora o radu i isplate minimalne zarade, smatra se da je nastao indivi- dualni radni spor.

U slu~aju spora iz stava 1. ovog ~lana, primewiva}e se odredbe Zakona o mirnom re{avawu spora.

^lan 135.

Ako nastane spor izme|u poslodavca i zaposlenog, po- slodavac i zaposleni re{avaju sporno pitawe.

Predlog za re{avawe spornog pitawa sporazumno mogu podneti i poslodavac i zaposleni u roku od tri dana od da- na nastanka spornog pitawa.

Predlog iz prethodnog stava podnosi se u pisanom obliku.

^lan 136.

Ako se poslodavac i zaposleni ne izjasne o predlogu za sporazumno re{avawe spornog pitawa u roku od pet dana od dana podno{ewa predloga ili ako zaposleni i posloda- vac ne mogu da sporno pitawe re{e sporazumno u roku od deset dana, spor re{ava arbitar.

Arbitra sporazumno odre|uju strane u sporu iz reda stru~waka u oblasti koja je predmet spora.

Postupak pred arbitrom mo`e pokrenuti svaka od stra- na u sporu.

Postupak pred arbitrom pokre}e se u pisanom obliku u roku od tri dana od dana dostavqawa re{ewa zaposlenom.

Arbitar je du`an da zavr{i postupak i donese odluku u roku od deset dana od dana pokretawa postupka.

Ako arbitar u roku iz prethodnog stava ovoga ~lana ne donese odluku, re{ewe i otkaz Ugovora o radu postaje iz- vr{no.

Odluka pred arbitrom je kona~na i obavezuje poslodav- ca i zaposlenog.

^lan 137.

Protiv re{ewa kojim je povre|eno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat, ako ga zaposleni ovlasti, mo`e da pokrene spor pred nadle`nim sudom.

Rok za pokretawe spora je 90 dana od dana dostavqawa re{ewa, odnosno saznawa za povredu prava.

âááá – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 138.

U slu~aju statusnih i organizacionih promena u predu- ze}u, odnosno izdvajawa delova preduze}a iz preduze}a i wihovog organizovawa u posebna preduze}a ili osnivawa novih preduze}a, ovaj ugovor se primewuje za sve zaposlene u tim preduze}ima najmawe godinu dana, u skladu sa zakon- skim odredbama.

^lan 139.

U~esnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovla{}ewa preduzimaju sve potrebne radwe za primenu we- govih odredbi.

^lan 140.

U~esnici u zakqu~ivawu ovog ugovora mogu pred nadle-

`nim sudom da ostvare za{titu prava utvr|enih ovim ugo- vorom, ukoliko nije do{lo do sporazumnog re{avawa spor- nih pitawa.

^lan 141.

Za pra}ewe, primenu, sporna pitawa i tuma~ewe odreda- ba ovog ugovora nadle`na je komisija za pra}ewe i sprovo-

|ewe, koju imenuju potpisnici ovog ugovora.

Za ~lanove komisije za pra}ewe i sprovo|ewe svaki potpisnik ugovora imenuje po dva ~lana, koji izme|u sebe biraju predsednika i sekretara.

Komisija je obavezna da potpisnicima svakih {est me- seci dostavqa izve{taj o primeni ovog ugovora.

Zakqu~ci i tuma~ewa doneta na komisiji za pra}ewe i sprovo|ewe imaju obaveznu snagu za sve u~esnike ovog ugo- vora, ako su jednoglasni.

^lan 142.

Ovaj ugovor se zakqu~uje na period od tri godine. Potpisnici su obavezni da pregovore o novom kolek-

tivnom ugovoru zapo~nu najkasnije 60 dana pre isticawa roka na koji je ovaj zakqu~en.

^lan 143.

Va`ewe ovog ugovora mo`e prestati i pre roka iz pret- hodnog ~lana sporazumom svih u~esnika ili otkazom samo jedne ugovorne strane.

Otkaz ovog ugovora podnosi se u pisanoj formi.

U slu~aju otkaza, ovaj ugovor se primewuje {est meseci od dana podno{ewa otkaza, s tim {to su u~esnici ovog ugo- vora du`ni da postupak pregovarawa o razre{ewu spornih pitawa zapo~nu najkasnije u roku od 15 dana od dana podno-

{ewa otkaza.

Po isteku roka iz prethodnog stava ovoga ~lana, ovaj ugovor prestaje da va`i ako se u~esnici ovog ugovora ne sporazumeju.

Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak zakqu~ivawem novog ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.

^lan 144.

Svaki u~esnik ovog ugovora mo`e predlo`iti pokreta- we postupka za izmene i dopune ovog ugovora.

Ukoliko se svi u~esnici ovog ugovora saglase sa predlogom iz stava 1. ovog ~lana, obrazuje se pregova- ra~ki tim u koji svaki u~esnik ovog ugovora imenuje po tri ~lana.

Nacrt izmene i dopune ovog ugovora dostavqa se u~e- snicima pregovora na razmatrawe.

Na osnovu datih sugestija i mi{qewa, pregovara~ki tim usagla{ava tekst dopuna i izmena ovog ugovora i do- stavqa ga na prihvatawe i potpisivawe u~esnicima ovog ugovora.

^lan 145.

Na sva pitawa koja nisu regulisana ovim ugovorom ne- posredno se primewuju odredbe Zakona o radu i drugih po- zitivnih zakonskih propisa koji reguli{u oblast radnih odnosa i za{tite na radu zaposlenih, kao i odredbe Poseb- nog kolektivnog ugovora.

^lan 146.

Stupawem na snagu ovog ugovora prestaje da va`i Ko- lektivni ugovor kod poslodavca JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” zakqu~en 24. aprila 2007. godine u „Slu-

`benom listu grada Beograda”, broj 18/07.

^lan 147.

Ovaj ugovor stupa na snagu i primewuje se osmog dana od dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Javno komunalno preduze}e Grad Beograd

„Beogradski vodovod i kanalizacija”

Broj 43207 á G broj 110-3652/2009

16. oktobra 2009. godine 11. novembra 2009. godine

V.d. generalnog direktora Gradona~elnik

Cvijo Babi}, s. r. Dragan \ilas, s. r.

Reprezentativni sindikati

1. Sindikalna organizacija 2. Nezavisni sindikat Samostalnog sindikata JKP BVK

JKP BVK

Broj 506/09 Broj 42/09

16. oktobra 2009. godine 16. oktobra 2009. godine

Predsednik Predsednik

Dragutin @ivoti}, s. r. Radule Risti}, s. r.

Na osnovu ~lana 247. Zakona o radu („Slu`beni glasnik RS”, br. 24/2005 i 61/2005), ~lana 82. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduze}a u komunalno-stambenoj delatno- sti u Beogradu („Slu`beni list grada Beograda”, broj 16/2009), Savez sindikata Srbije – Sindikalna organizaci- ja GSP „Beograd” i Sindikalna organizacija zaposlenih GSP „Beograd” – RAJ, kao reprezentativni sindikati u preduze}u, generalni direktor preduze}a i gradona~elnik grada Beograda, kao ovla{}eni organ osniva~a, zakqu~uju

KOLEKTIVNI UGOVOR

GRADSKOG SAOBRA]AJNOG PREDUZE]A „BEOGRAD”

á – OSNOVNE ODREDBE

^lan 1.

Ovim kolektivnim ugovorom (u daqem tekstu: ugovor), ure-

|uju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Gradskom sabra}ajnom preduze}u „Beograd” (u daqem tekstu: posloda- vac), za{tita zaposlenih iz oblasti radnih odnosa, zarade, naknade zarada i druga primawa zaposlenih (u daqem tekstu: zaposleni), prava sindikata i poslodavca, kao i me|usobni odnosi osniva~a, poslodavca i reprezentativnih sindikata.

^lan 2.

Osniva~em, u smislu odredaba ovog ugovora, smatra se grad Beograd.

Zaposlenim, u smislu odredaba ovog ugovora, smatra se lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.

Poslodavac u smislu odredbi ovog ugovora je Gradsko saobra}ajno preduze}e „Beograd”.

Reprezentativnim sindikatom smatra se sindikat koji ispuwava uslove predvi|ene odredbama Zakona o radu.

^lan 3.

Komunalne delatnosti su delatnosti koje su odre|ene Zakonom o komunalnim delatnostima, Zakonom o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg interesa i Odlukom Skup{tine grada o odre|ivawu komunalnih de- latnosti; i predstavqaju nezamenqiv uslov `ivota i rada gra|ana i drugih subjekata u gradu Beogradu.

^lan 4.

Osniva~ obezbe|uje poslodavcu materijalne, tehni~ke i druge uslove za nesmetano obavqawe komunalne delatno- sti, prati uslove rada, preduzima mere za otklawawe nega- tivnih okolnosti koje mogu uticati na vr{ewe delatnosti i preduzima mere na unapre|ewu delatnosti.

Poslodavci prate izvr{ewe posla, kvalitet i obim usluga i proizvoda, kao i isplatu zarada, obra~unatu na osnovu kriterijuma i ostalih elemenata za utvr|ivawe vi- sine zarade utvr|enih zakonom i ovim ugovorom.

Poslodavci i osniva~ obezbe|uju sredstva za isplatu za- rada najmawe u visini minimalne zarade koju utvrdi Soci- jalno-ekonomski savet Republike Srbije uve}ane za 20% kada sredstva ne mogu biti obezbe|ena iz sopstvenog pri- hoda poslodavca.

^lan 5.

Ovaj ugovor se primewuje na sve zaposlene.

Prava, obaveze i odgovornosti generalnog direktora, ure|uju se posebnim ugovorom koji zakqu~uju generalni di- rektor i Upravni odbor poslodavca, u skladu sa zakonom.

áá – RADNI ODNOSI

^lan 6.

Poslodavac je du`an da zaposlenom omogu}i da, pod uslovima i na na~in propisan zakonima i kolektivnim ugovorima, ostvaruje svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.

Poslodavac je du`an da na zahtev zaposlenog za za{ti- tu prava omogu}i reprezentativnoj organizaciji, u preduze-

}u ili van preduze}a, uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivawe prava zaposlenih u roku od 30 dana od dana podno{ewa pisanog zahteva.

^lan 7.

O pojedina~nim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih odlu~uje re{ewem generalni direktor ili li- ce koje on ovlasti, u skladu sa zakonom, Posebnim kolek- tivnim ugovorom i ovim ugovorom.

áá.1. Zasnivawe radnog odnosa

^lan 8.

Radni odnos se zasniva po pravilu javnim ogla{avawem pod uslovima i na na~in propisan zakonom, pravilnikom o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca i drugim aktima poslodavca.

Ukupan broj zaposlenih kod poslodavca za teku}u godi- nu utvr|uje se godi{wim Programom poslovawa, koji dono- si Upravni odbor.

Lice sa kojim se zasniva radni odnos za obavqawe od- re|enih poslova mora ispuwavati uslove predvi|ene Pra- vilnikom o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca.

^lan 9.

Odluku o potrebi zasnivawa radnog odnosa donosi gene- ralni direktor poslodavca, na osnovu Programa poslovawa.

^lan 10.

Radni odnos zasniva se zakqu~ivawem Ugovora o radu po zakonom propisanim uslovima, a u skladu sa odredbama ovog ugovora.

Ugovor o radu zakqu~uju zaposleni i generalni direk- tor, ili lice koje on ovlasti na neodre|eno ili odre|eno vreme, u skladu sa zakonom koji se dostavqa reprezentativ- nim sindikatima u preduze}u u roku od 15 dana.

Prijem novozaposlenih mo`e da se vr{i po prethodno dobijenoj saglasnosti gradona~elnika grada Beograda.

^lan 11.

Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi mawa prava i ne- povoqniji uslovi od prava i uslova predvi|enih zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom.

áá.2. Stupawe na rad

^lan 12.

Zaposleni stupa na rad danom utvr|enim Ugovorom o radu. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvr|enim Ugovo- rom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je spre~en da stupi na rad iz opravdanih razloga, ili

ako se poslodavac i zaposleni druga~ije dogovore.

Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupawa na rad.

áá.3. Probni rad

^lan 13.

Ugovorom o radu mo`e da se ugovori probni rad. Probni rad traje tri meseca za radni odnos na odre|e-

no vreme do {est meseci, a {est meseci za radni odnos na odre|eno vreme do jedne godine i na neodre|eno vreme.

^lan 14.

Obavqawe poslova na probnom radu od strane zaposle- nog prati neposredni organizator procesa rada, kao i dru- go lice koje ima pravo i du`nost organizovawa procesa rada i izdavawa naloga za rad zaposlenom koji je na prob- nom radu.

Svoje mi{qewe o rezultatima probnog rada lice iz stava 1. ovog ~lana dostavqa izvr{nom direktoru saobra-

}ajnog pogona – organizacione jedinice, a izvr{ni direk- tor saobra}ajnog pogona – organizacione jedinice, gene- ralnom direktoru.

^lan 22.

Preraspodela radnog vremena ne mo`e se vr{iti na po- slovima na kojima je uvedeno skra}eno radno vreme, u skla- du sa zakonom.

^lan 15.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao od- govaraju}e radne i stru~ne sposobnosti, prestaje radni od- nos danom isteka vremena utvr|enog za trajawe probnog ra- da, a {to je odre|eno Ugovorom o radu.

áá.4. Radni odnos sa pripravnikom

^lan 16.

Radni odnos sa pripravnikom mo`e se zasnovati ako je to uslov za rad na odre|enim poslovima utvr|enim Pravil- nikom o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji po- slova i odlukom generalnog direktora.

Ugovorom o radu utvr|uje se naro~ito du`ina trajawa pri- pravni~kog sta`a i obaveza polagawa pripravni~kog ispita.

^lan 17.

Pripravni~ki sta` traje: za pripravnike sa visokom stru~nom spremom 12 meseci, za pripravnike sa vi{om

{kolskom spremom devet meseci, a za pripravnike sa sred- wom stru~nom spremom {est meseci.

Za vreme trajawa pripravni~kog sta`a pripravnik ima pravo na zaradu u visini od najmawe 80% od zarade utvr|e- ne za poslove za koje se pripravnik osposobqava, kao i sva druga prava po osnovu radnog odnosa.

Po zavr{etku pripravni~kog sta`a, a radi utvr|ivawa osposobqenosti za samostalan rad, pripravnik je du`an da pola`e pripravni~ki ispit pred komisijom koju formira generalni direktor na predlog izvr{nog direktora.

ááá – RADNO VREME

^lan 18.

Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 ~asova nedeqno. Puno radno vreme se skra}uje zaposlenom koji radi na naro~ito te{kim, napornim i po zdravqe {tetnim poslo-

vima.

Na poslovima sa pove}anim rizikom, radno vreme izno- si 36 ~asova nedeqno.

^lan 19.

Odluku o skra}enom radnom vremenu, na osnovu stru~ne analize nadle`ne institucije, donosi Upravni odbor u skladu sa zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom i od- redbama ovog ugovora.

Inicijativu za izradu stru~ne analize od strane nadle-

`ne institucije pokre}e generalni direktor i reprezen- tativni sindikati.

^lan 20.

Odluku o radu du`em od punog radnog vremena donosi generalni direktor, na predlog izvr{nog direktora sao- bra}ajnog pogona – organizacione jedinice.

Izvr{ni direktor saobra}ajnog pogona – organizacio- ne jedinice je du`an da zaposlenom koji radi du`e od pu- nog radnog vremena izda re{ewe pre po~etka rada.

^lan 21.

Za zaposlene koji rade u smenama, dnevno radno vreme utvr|uje se posebnim rasporedom rada.

Prilikom izrade rasporeda rada mora se voditi ra~una o ravnomernom i pravilnom raspore|ivawu poslova na sve zaposlene.

Poslodavac je du`an da obavesti zaposlenog o raspore- du i promeni rasporeda radnog vremena, najmawe sedam da- na pre promene rasporeda radnog vremena.

^lan 23.

Mese~ni i godi{wi fond ~asova zaposlenih kod Po- slodavca, sa punim i skra}enim radnim vremenom, utvr|uje se odlukom generalnog direktora, u skladu sa odredbama ovog ugovora.

áâ – ODMORI I ODSUSTVA

áâ.1. Godi{wi odmor

^lan 24.

Du`ina godi{weg odmora utvr|uje se tako {to se za- konski minimum od 20 radnih dana uve}ava po osnovu:

1. Sta`a osigurawa

– do deset godina za 1 radni dan

– do 15 godina za 2 radna dana

– za navr{enih 15–20 godina za 3 radna dana

– za navr{enih 20–25 godina za 4 radna dana

– za navr{enih 25–30 godina za 5 radnih dana

– za navr{enih 30–35 godina za 6 radnih dana

– za navr{enih 35 i vi{e godina za 7 radnih dana

2. Slo`enost poslova

– za poslove za koje se zahteva

á–áá stepen str. spreme za 1 radni dan

– za poslove za koje se zahteva

ááá–áâ stepen str. spreme za 2 radna dana

– za poslove za koje se zahteva

â–âá stepen str. spreme za 3 radna dana

– za poslove za koje se zahteva

âáá–âááá stepen str. spreme za 4 radna dana

– rukovode}i poslovi od generalnog

direktora do nivoa {efa slu`bi za 5 radnih dana

3. Uslovi rada

– zaposlenima koji rade na poslovima sa pove}anim ri- zikom – za sedam radnih dana;

– zaposlenima koji rade na poslovima za koje je uvedeno skra}eno radno vreme – za ~etiri radna dana;

– zaposlenima koji obavqaju poslove: blagajnika, pro- davca, radnika fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa, vatrogasca, daktilografa, operatera i finansijskog kontrolora – za jedan radni dan.

4. Zdravstveni i socijalni status

– roditequ sa detetom do sedam godina

`ivota za 1 radni dan

– invalidu rada i vojnom invalidu, samohranom roditequ sa detetom do 14 godina `ivota i roditequ koji ima dvoje i vi{e dece

do 14 godina za 2 radna dana

– zaposlenom koji u svom doma}instvu izdr`ava dete koje ima smetwe

u psihofizi~kom razvoju za 3 radna dana

^lan 25.

Zaposlenom sa 30 godina penzijskog sta`a i zaposle- noj sa 25 godina penzijskog sta`a i 50 godina `ivota, utvr|uje se du`ina godi{weg odmora u trajawu od 30 rad- nih dana.

^lan 26.

Zaposlenom koji radi na poslovima sa pove}anim rizi- kom, utvr|enim aktom o proceni rizika, sa 30 godina pen- zijskog sta`a i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog sta`a i 50 godina starosti (zaposlenog i zaposlenoj) utvr|uje se du`ina godi{weg odmora u trajawu od 35 radnih dana.

^lan 27.

Raspored kori{}ewa godi{weg odmora utvr|uje izvr-

{ni direktor saobra}ajnog pogona – organizacione jedi- nice prema planu kori{}ewa godi{weg odmora za svaku kalendarsku godinu.

áâ.2. Odsustvo uz naknadu zarade (pla}eno odsustvo)

^lan 28.

Zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo u trajawu do sedam radnih dana u kalendarskoj godini u slu~ajevima:

– stupawa u brak 7 radnih dana

– ro|ewa deteta, 7 radnih dana

– smrti bra~nog druga, deteta ili pastorka zaposlenog, smrti roditeqa, o~uha, ma}ehe

ili usvojioca 7 radnih dana

– smrti brata ili sestre zaposlenog 5 radnih dana

– smrti roditeqa, usvojioca, brata ili sestre bra~nog druga

zaposlenog 2 radna dana

– te`e bolesti ~lana u`e porodice 7 radnih dana

– selidbe sopstvenog doma}instva 4 radna dana

– polagawa stru~nog ispita 7 radnih dana

– elementarnih nepogoda do 5 radnih dana

– kori{}ewa organizovanog rekreativnog odmora u ciqu

prevencije radne invalidnosti do 7 radnih dana

– u~estvovawa na sportskim i

radno-proizvodnim takmi~ewima do 7 radnih dana

– dobrovoqnog davawa krvi 2 radna dana

Odsustvo u slu~aju dobrovoqnog davawa krvi, zaposleni koristi na dan davawa krvi i narednog dana.

Odsustvo za slu~aj poro|aja supruge zaposlenog, odsu- stvo za stupawe u brak, smrti ~lana u`e porodice i dobro- voqnog davawa krvi ne ura~unava se u ukupan broj radnih dana pla}enog odsustva u toku kalendarske godine.

^lanom u`e porodice zaposlenog, u smislu ovog ~lana smatra se: bra~ni drug, deca, bra}a, sestre, usvojilac, usvoje- nik, starateq, pastor~ad, roditeqi, o~uh i ma}eha zaposle- nog i lica koja `ive u zajedni~kom porodi~nom doma}instvu. Pod organizovanim rekreativnim odmorom u ciqu pre- vencije radne invalidnosti smatra se organizovani odla- zak zaposlenih na bawsko-klimatski oporavak u ciqu odr-

`avawa radne sposobnosti.

Pravo na rekreativni oporavak se mo`e koristiti je- danput u toku kalendarske godine.

Pravo na pla}eno odsustvo zaposleni ostvaruje na osno- vu zahteva koji dostavqa deset dana pre dana nazna~enog u zahtevu za kori{}ewe pla}enog odsustva.

Uz zahtev je du`an da podnese dokaz o ispuwavawu uslo- va za odobravawe istog (izvod iz mati~ne kwige, potvrdu nadle`nog organa, izve{taj ordiniraju}eg lekara i dr.).

Zaposleni koji nije u mogu}nosti da pre kori{}ewa pla}enog odsustva uz zahtev dostavi odgovaraju}i dokaz u obavezi je da isti dostavi naknadno, u roku od sedam dana od dana prestanka prava na pla}eno odsustvo.

U slu~aju da ga ne dostavi, ili dostavi dokaz na osnovu koga se oceni da nije imao pravo na pla}eno odsustvo, isto

}e se smatrati neopravdanim odsustvom sa rada.

^lan 29.

Odlukom Upravnog odbora, na predlog generalnog di- rektora, mo`e se uputiti zaposleni mimo wegove voqe na pla}eno odsustvo u slede}im slu~ajevima:

– kada je privremeno smawen obim posla u pojedinim organizacionim jedinicama;

– ako saglasno planu rada i poslovawa poslodavca u odre-

|enom periodu nema potrebe za radom pojedinih zaposlenih, a oni se ne mogu radno anga`ovati na drugim poslovima;

– u drugim slu~ajevima prekida rada do kojeg je do{lo bez krivice zaposlenog.

Pla}eno odsustvo iz stava 1. ovog ~lana mo`e trajati du`e od 45 radnih dana u kalendarskoj godini, a saglasno Zakonu o radu.

^lan 30.

Zaposlenom se mo`e, izuzetno, odobriti pla}eno odsu- stvo u trajawu du`em od pet radnih dana, a najvi{e do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slu~aju polagawa stru~nog ispita (pravosudni, dr`avni i dr.) ili ispita kojim se sti~e neposredno vi{i stepen obrazovawa u obla- sti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavqa, izrade doktorske disertacije, u~e{}a u studijskim ili ekspert- skim grupama i drugim oblicima stru~nog usavr{avawa.

áâ.3. Nepla}eno odsustvo

^lan 31.

Zaposlenom se mo`e odobriti nepla}eno odsustvo u trajawu od pet radnih dana u toku jedne kalendarske godi- ne u slede}im slu~ajevima:

– nege ~lana u`e porodice 5 radnih dana

– nege ~lana {ire porodice 3 radna dana

– smrti srodnika koji nisu navedeni

u ~lanu 28. ugovora 2 radna dana

Nepla}eno odsustvo odobrava generalni direktor ili lice koje on ovlasti.

^lan 32.

Generalni direktor na predlog izvr{nog direktora sa- obra}ajnog pogona – organizacione jedinice mo`e odobri- ti zaposlenom nepla}eno odsusto u trajawu do 30 dana u to- ku kalendarske godine radi stru~nog usavr{avawa, le~ewa i negovawa te`e obolelog deteta, bra~nog druga ili rodi- teqa, kao i u drugim slu~ajevima (re{avawe neophodnih privatnih poslova i sl.).

Generalni direktor mo`e, izuzetno, uz prethodno mi-

{qewe izvr{nog direktora saobra}ajnog pogona – organi- zacione jedinice, odobriti zaposlenom nepla}eno odsu- stvo u trajawu preko 30 dana, do godinu dana, u toku kalen- darske godine u slu~ajevima koji su predvi|eni prethod- nim stavom ovog ~lana.

â – BEZBEDNOST I ZA[TITA ZDRAVQA NA RADU

^lan 33.

Poslodavac i zaposleni su du`ni da se u sprovo|ewu i unapre|ivawu bezbednosti i zdravqa na radu pridr`avaju odredaba Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravqu na radu, ovog ugovora, Pravilnika i propisa o za{titi na ra- du i podzakonskih akata o bezbednosti i zdravqu na radu.

Poslodavac je du`an da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi na~in i mere za wihovo otklawawe. Poslodavac je du`an da izmeni akt o proceni rizika u slu~aju pojave sva- ke nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.

Ukoliko reprezentativni sindikat dostavi primedbe na delove akta o proceni rizika, poslodavac je du`an da ih razmotri, utvrdi ta~no stawe i odgovori u pisanoj formi u roku od osam dana od dana dostavqawa primedbi.

Ukoliko su primedbe reprezentativnog sindikata opravdane, poslodavac je du`an da pristupi izmeni akta o proceni rizika.

Ukoliko poslodavac smatra da primedbe nisu opravdane, du`an je da u roku od osam dana obavesti nadle`nu inspek- ciju rada. Pored predstavnika poslodavca, radu inspekcije rada prisustvuje i predstavnik reprezentativnog sindikata.

^lan 34.

Poslodavac je du`an da:

– obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdra- vqa na radu;

– obezbedi preventivne mere radi za{tite `ivota i zdravqa zaposlenih;

– izvr{i osposobqavawe zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;

– zaposlenima da na upotrebu sredstva, odnosno sred- stva i opremu za li~nu za{titu na radu na kojima su prime- wene propisane mere za bezbednost i zdravqe na radu i da obezbedi kontrolu wihove upotrebe u skladu sa namenom;

– za zaposlene koji rade sa pove}anim rizikom obezbe- di prethodne i periodi~ne lekarske preglede;

– obezbedi da sprovo|ewe mera bezbednosti i zdravqa na radu ne prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog i predstavnika zaposlenih, kao i da ne uti~e na wihov materi- jalni i socijalni polo`aj ste~en na radu i u vezi sa radom.

^lan 35.

Pravo i obaveza zaposlenog je da se pre po~etka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravqa na radu na poslo- vima ili na radnom mestu na koje je odre|en.

Zaposleni koji radi na radnom mestu sa pove}anim ri- zikom ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upu}uje poslodavac.

^lan 36.

Poslodavac je du`an da zaposlenog, prilikom osposo- bqavawa za bezbedan i zdrav rad, upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga odre|uje i o konkretnim me- rama za bezbednost i zdravqe na radu, u skladu sa aktom o proceni rizika, kao i da dostavi zaposlenom izvod iz akta o proceni rizika za wegovo radno mesto.

Zaposleni ima pravo da odbije da radi ako mu preti ne- posredna opasnost po `ivot i zdravqe zbog toga {to nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravqe na rad- nom mestu, sve dok se te mere ne obezbede.

Zaposleni ima pravo da odbije da radi na sredstvu za rad na kojem nisu primewene propisane mere za bezbednost i zdravqe na radu.

Pravo zaposlenog je da se pisanim zahtevom obrati poslodavcu radi preduzimawa mera za bezbednost i zdravqe na radu, koje po mi{qewu zaposlenog nisu preduzete.

Poslodavac je du`an da u roku od petna u pisanoj for- mi odgovori zaposlenom o pravima, obavezama ili preduze- tim merama.

^lan 37.

Zaposleni je du`an da primewuje propisane mere za bez- bedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstva i opremu za li~nu za{titu na radu i da sa wima pa`qivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravqe, kao i bezbednost i zdravqe drugih lica.

Zaposleni je du`an da u skladu sa svojim saznawima, od- mah obavesti neposrednog rukovodioca o nepravilnostima,

{tetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi wegovu bezbednost i zdravqe ili bezbednost i zdravqe drugih zaposlenih.

^lan 38.

U ciqu prevencije radne invalidnosti, poslodavac je du`an da izdvaja sredstva koja ne mogu biti ni`a od 0,20% na masu sredstava ispla}enih na ime zarade za svaki mesec za kori{}ewe organizovanog rekreativnog odmora i pre- venciju radne invalidnosti, a zaposleni su du`ni da isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrde reprezenta- tivni sindikati.

^lan 39.

Odbor za bezbednost i zdravqe na radu (u daqem tekstu: obor) ~ine predstavnici zaposlenih i predstavnici poslodavca.

Odbor ima petanova od kojih pslodavac imenuje dva predstavnika, a tri su predstavnici zaposlenih.

^lan 40.

^lanove odbora predstavnika poslodavca imenuje gene- ralni direktor.

^lanove odbora predstavnika zaposlenih imenuju re- prezentativni sindikati, saglasno procentu ~lanstva.

Rad odbora regulisa}e se Poslovnikom o radu odbora.

^lan 41.

Odbor je du`an da izve{tava generalnog direktora i reprezentativne sindikate o svim predlo`enim merama za otklawawe ili smawewe rizika koji ugro`avaju bezbed- nost i zdravqe zaposlenih.

Upravni odbor donosi odluku o predlo`enim merama za otklawawe ili smawewe rizika koji ugro`avaju bezbed- nost i zdravqe zaposlenih.

^lan 42.

Uslovi rada koji uti~u na pove}an rizik po bezbednost i zdravqe zaposlenih u kojima postoji pove}ana opasnost od povre|ivawa, nastanka profesionalnih oboqewa i o{te}ewa utvr|uju se na osnovu slede}ih kriterijuma:

1. [tetnost po zdravqe (pove}ana buka i vibracije, iz- lo`enost hemijskim i fizi~kim {tetnostima, {tetna zra-

~ewa);

2. Prisutni rizici u radu (rad u saobra}aju, rad na vi- sini, rad u vlazi, rad u blizini delova pod naponom, rad sa otrovnim ili nagrizaju}im materijama).

Ocenu uslova rada na poslovima iz prethodnog stava vr-

{i nadle`na stru~na institucija u Republici Srbiji.

^lan 43.

Radna mesta sa pove}anim rizikom kod poslodavca su radna mesta koja su predvi|ena aktom o proceni rizika.

^lan 44.

Zaposlenog, kome se u postupku periodi~nog lekarskog pregleda utvrdi da ne ispuwava posebne zdravstvene uslo- ve za obavqawe poslova na radnom mestu sa pove}anim ri- zikom, poslodavac je du`an da ga premesti na drugo radno mesto koje odgovara wegovim zdravstvenim sposobnostima, a u skladu sa stru~nom spremom zaposlenog.

Po prestanku privremene zdravstvene nesposobnosti, poslodavac je du`an da zaposlenog vrati na poslove koje je prethodno obavqao.

^lan 45.

Zaposlenom se daje na upotrebu oprema za rad, sredstva i oprema za li~nu za{titu na radu ili opasne materije samo ako su sprovedene sve mere za bezbednost i zdravqe koje su odre|ene dokumentacijom u skladu sa propisima o bezbedno- sti i zdravqu na radu, tehni~kim propisima i standardima.

^lan 46.

Poslodavac je du`an da zaposlene osigura od povrede na radu, profesionalnog oboqewa i oboqewa u vezi sa ra- dom, radi obezbe|ivawa naknade {tete.

Uslove i postupke osigurawa zajedno dogovaraju poslo- davac i reprezentativni sindikati.

^lan 47.

Bezbednost i zdravqe na radu zaposlenih bli`e se ure-

|uje op{tim aktom poslodavca.

âá – ZARADE, NAKNADA ZARADA I DRUGA PRIMAWA

^lan 48.

Zaposleni imaju pravo na odgovaraju}u zaradu koja se sa- stoji iz:

– zarade za obavqeni rad i vreme provedeno na radu,

– zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi, i sl.), na osnovu kri-

terijuma koje utvrdi poslodavac u saradwi sa reprezenta- tivnim sindikatima, i

– drugih primawa po osnovu radnog odnosa ugovorenih ovim ugovorom i Ugovorom o radu.

Zarada se utvr|uje na osnovu cene posla koji zaposleni obavqa na radnom mestu.

Zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa va`e}im za- konima, odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduze}a u komunalnoj i stambenoj delatnosti, ovog ugovo- ra i Ugovora o radu.

Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti.

^lan 49.

Zarada koja se ostvaruje za obavqeni rad i vreme prove- deno na radu utvr|uje se na osnovu:

– osnovne zarade,

– dela zarade za radni u~inak,

– uve}ane zarade.

Osnovna zarada zaposlenog utvr|uje se na osnovu:

– vrednosti – koeficijenta posla,

– vrednosti radnog ~asa, i

– vremena provedenog na radu, odnosno mese~nog fonda ostvarenih ~asova rada.

Cena radnog ~asa za zaposlene za teku}i mesec utvr|uje se na osnovu odobrene mase za odgovaraju}i mesec i vreme- na provedenog na radu, odnosno mese~nog fonda ostvare- nih ~asova.

Cena radnog ~asa ne mo`e biti ni`a od cene radnog

~asa koju utvrdi Socijalno ekonomski savet Republike Sr- bije uve}ane za 20%, po osnovu specifi~nosti poslova i uslova rada.

^lan 50.

Masa zarada za zaposlene utvr|uje se Programom poslo- vawa za odgovaraju}u godinu u skladu sa politikom zarada koju utvrdi Vlada Republike Srbije odgovaraju}im propi- sima, i na koji saglasnost da Gradsko ve}e grada Beograda. Mese~na bruto masa utvr|iva}e se zakqu~kom gradona-

~elnika grada Beograda u skladu sa odgovaraju}om politi- kom zarada u javnom sektoru.

^lan 51.

Masa zarada za zaposlene, utvr|ena ~lanom 50. ovog ugo- vora, raspodequje se po principima i kriterijumima utvr-

|enim u ~l. 49, 52, 53, 54, 55, 58, 59, 60. i 66. stav 1. alineja

6. i ~l. 67. ovog ugovora.

^lan 52.

Vrednost posla koji zaposleni obavqa – koeficijent, utvr|uje se na osnovu slo`enosti, odgovornosti, uslova ra- da i stru~ne spreme koja je uslov za obavqawe odre|enog po- sla polaze}i od specifi~nosti poslova kod poslodavca.

Vrednost posla iz stava 1. ovog ~lana utvr|uje se ovim kolektivnim ugovorom.

Osnovna zarada u preduze}u kreta}e se u rasponu 1:6, iz- me|u najni`eg i najvi{eg koeficijenta.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kvalifikacija Raspon koeficijenata

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

NK	1.00
PK	2.10 – 2.60
KV	3.00 – 3.50
SSS	3.00 – 3.50
VK	3.30 – 4.00
V[S	3.20 – 4.20
VSS	4.30 – 6.00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ve`e}om odlukom o vrednosti posla – koeficijenta (pre~i{}en tekst broj 1160 od 28. januara 2008. godine), kao i wenim izmenama i dopunama utvr|eni su koefici- jenti (vrednost posla) za sve poslove predvi|ene Pra-

vilnikom o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji poslova u GSP „Beograd”.

Posebnom odlukom generalnog direktora uz pisanu sa- glasnost reprezentativnih sindikata, mogu se utvrditi no- ve vrednosti posla – koeficijenti za sve poslove predvi-

|ene Pravilnikom o unutra{woj organizaciji i sistema- tizaciji poslova u GSP „Beograd“.

^lan 53.

Zarada iz ~lana 49. ugovara se na osnovu slede}ih kri- terijuma:

– kvaliteta i blagovremenosti u ispuwavawu radnih za- dataka polaze}i od specifi~nosti poslova,

– radne discipline,

– odgovornosti prema radu i sredstvima rada,

– radnog iskustva.

– stepena stru~ne spreme i osposobqenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i

– drugih kriterijuma od zna~aja za procenu obima i kva- liteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polaze}i od specifi~nosti osnovne delatnosti poslodavca.

Osnovna zarada iz ~lana 49. stav 2. ovog ugovora mo`e se Ugovorom o radu, ugovoriti i u ve}em iznosu, a najvi{e 20%, uz saglasnost reprezentativnih sindikata, a da se ti- me ne odstupa od najni`e i najvi{e zarade u rasponu 1:6.

^lan 54.

Na svim poslovima prati se i utvr|uje ostvarewe rezul- tata rada, odnosno radni doprinos zaposlenog.

Kriterijume i merila za stimulaciju utvr|uje general- ni direktor u saradwi sa reprezentativnim sindikatima. Na osnovu ocene radnog doprinosa, posebnom odlukom generalnog direktora preduze}a, uve}ava se do 20% zarada zaposlenih koji su svojim radom doprineli ve}em i kvali- tetnijem obimu rada, ve}oj produktivnosti, kreativnosti, o~uvawu i za{titi imovine i za druge poslovne rezultate, posebno voza~ima u linijskom saobra}aju (mre`e linija); odnosno umawuje se do 20% zarada zaposlenih koji u toku rada ne daju potreban doprinos u izvr{avawu radnih zada-

taka na poslovima na koje su raspore|eni.

Zaposleni mo`e da ostvari u toku kalendarske godine najvi{e tri stimulacije.

Osnovica za obra~un zarade iz stava 2. ovog ~lana, je osnovna zarada iz ~lana 49. stav 2. ovog ugovora.

Izvr{ni direktori pogona – organizacionih jedinica du`ni su da spisak stimulisanih i destimulisanih zapo- slenih objave na oglasnim tablama saobra}ajnih pogona – organizacionih jedinica.

Uve}awe zarada – stimulacija zaposlenima mo`e izno- siti najvi{e do 1% utvr|ene mase zarada za teku}i mesec na nivou saobra}ajnog pogona – organizacione jedinice.

^lan 55.

Ocenu o radnom doprinosu zamenika generalnog direk- tora, izvr{nog direktora preduze}a, tehni~kih direktora, direktora za saobra}aj, direktora za finansije i investi- cije, direktora za op{tu logistiku i izvr{nih direktora saobra}ajnih pogona – organizacionih jedinica, utvr|uje generalni direktor, a u skladu sa ~lanom 54. ovog ugovora.

^lan 56.

Cena posla utvr|uje se na osnovu vrednosti radnog ~asa i koeficijenta slo`enosti posla utvr|enog u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova.

âá.1. Uve}ana zarada

^lan 57.

Zaposleni ima pravo na uve}awe osnovne zarade i to:

– za rad na dan praznika koji je neradni – 150%,

– za rad no}u (izme|u 22 i 06 ~asova narednog dana), ako ta- kav rad nije ura~unat pri utvr|ivawu vrednosti posla – 45%,

– za prekovremeni rad u koji se ne ura~unava radno vre- me unapred odre|eno na osnovu izvr{ewa godi{we prera- spodele vremena – 45%,

– za rad u {ihti – 12%,

– za rad nedeqom – 15%,

– za rad u smeni – turnus – 5%.

Ako se istovremeno steknu uslovi za uve}awe zarade u smislu stava 1. ovog ~lana po vi{e osnova, procenat ne mo-

`e biti ni`i od zbira procenata uve}awa po svakom od osnova.

Kod utvr|ivawa rasporeda rada radnika za rad na dan praznika, za rad no}u, u smeni, {ihti i nedeqom, ako pro- ces rada to zahteva, vodi}e se ra~una da se obezbedi raspo- red rada tako da svaki radnik iz osnovne delatnosti u toku godine bude ukqu~en za obavqawe rada po ovim osnovama.

Osnovicu za obra~un uve}ane zarade ~ini osnovna zara- da utvr|ena u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i Ugovorom o radu.

Uve}awe osnovne zarade po elementima iz stava 1. ovog

~lana vr{i}e se na osnovu Programa poslovawa o re`imu rada kojim se utvr|uje ukupan fond ~asova.

Slu`ba obra~una }e kvartalno obave{tavati reprezen- tativne sindikate o ukupno ostvarenim prekovremenim ~a- sovima po pogonima.

^lan 58.

Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu – minuli rad

– u visini 0,5% cene rada utvr|ene ovim ugovorom za svaku godinu radnog sta`a (s tim {to se isplata po ovom osnovu ograni~ava na 40 godina radnog sta`a).

^lan 59.

Osniva~ se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbe-

|uje isplatu zarade za zaposlene u slede}im rokovima:

– akontacija za teku}i mesec izme|u 25. i 30. u teku}em mesecu,

– kona~an obra~un zarade do 15. u narednom mesecu za predhodni mesec.

Zaposleni obavqa poslove prema odredbama pravilnika kojim se utvr|uje vrsta posla, stru~na sprema i posebni uslovi potrebni za rad na tim poslovima.

Poslodavac je du`an da zaposlenom, prilikom svake is- plate kona~nog obra~una zarade, dostavi obra~unsku listu.

âá.2. Naknada zarada

^lan 60.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 100% prose~ne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad, s tim da ne mo-

`e biti ni`a od minimalne zarade utvr|ene Zakonom o ra- du, i to u slede}im slu~ajevima:

– prekida rada do kojeg je do{lo naredbom nadle`nog organa, odnosno ovla{}enog radnika;

– neobezbe|ewa za{tite na radu usled ~ega bi daqe oba- vqawe rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po `ivot i zdravqe radnika ili drugih lica,

– kori{}ewa godi{weg odmora i pla}enog odsustva;

– praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi;

– privremene nesposobnosti za rad, ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim obo- qewem;

– davawem krvi, tkiva i drugog dela tela;

– odazivawa pozivu vojnih i drugih organa;

– stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa radi potrebe procesa rada,

– u~e{}a na radno-proizvodnom takmi~ewu i izlo`bi inovacija i drugih vidova stvarala{tva,

– prisustvovawe sednici Skup{tine grada Beograda, wenih tela, sednici organa dru{tvenog fonda ili tela ili organa sindikata u svojstvu ~lana, u skladu sa ~lanom

92. i ~lanom 94. stav 1. ovog ugovora.

^lan 61.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvo- vawa sa posla zbog privremene spre~enosti za rad prouzro- kovane bole{}u ili povredom van rada do 30 dana u visini 70% od prose~ne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena spre~enost, uve}ana za dodatak po osnovu du`ine vremena provedenog u radnom odnosu.

^lan 62.

Zaposleni, korisnik prava na naknadu zbog rada sa skra}enim radnim vremenom (áá kategorije invalidnosti), naknade zbog mawe zarade na drugom odgovaraju}em poslu (ááá kategorije invalidnosti), naknade po osnovu preosta- le radne sposobnosti, naknade po osnovu preme{taja na drugi odgovaraju}i posao i opasnosti od nastanka inva- lidnosti, zadr`ava iznos naknade koju koristi na dan stu- pawa na snagu Zakona o penzijskom i invalidskom osigura- wu („Slu`beni glasnik RS”, broj 34 od 2. aprila 2003. go- dine) s tim {to ona ne mo`e biti ve}a od 50% iznosa pro- se~ne mese~ne zarade po zaposlenom u republici u 2002. go- dini koju je objavio nadle`ni organ.

Naknade iz stava 1. ovog ~lana uskla|uju se na na~in predvi|en za uskla|ivawe penzija.

Izuzetno od stava 2. ovog ~lana, korisniku kome je iz- nos naknade ve}i od iznosa prose~ne zarade iz stava 1. ovog

~lana, naknada se ne uskla|uje sve dok se ne izjedna~i sa iz- nosom prose~ne zarade iz stava 1. ovog ~lana.

^lan 63.

Naknade zarada iz ~lana 60. ispla}uju se zaposlenima na na~in i po postupcima predvi|enim Zakonom o penzij- skom i invalidskom osigurawu i ostalim pozitivnim za- konskim propisima.

Poslodavac mo`e naknade zaposlenima iz ~lana 60. is- pla}ivati i pre roka predvi|enim Zakonom o penzijskom i invalidskom osigurawu i ostalim pozitivnim zakonskim propisima, u skladu sa svojim mogu}nostima.

^lan 64.

Naknadu zarade iz ~lana 60. zaposleni invalid rada (áá i ááá kategorije) ostvaruje za dane provedene na radu, za ostale dane za koje po Zakonu o radu ostvaruje pravo na na- knadu zarade, kao i za vreme odsustvovawa sa rada zbog pri- vremene spre~enosti za rad do 30 dana.

âá.3. Naknada tro{kova

^lan 65.

Zaposleni ima pravo na primawa koja su u funkciji iz- vr{ewa poslova, i to:

– tro{kove prevoza u javnom saobra}aju radi odlaska na rad i povratka sa rada, u skladu sa op{tim aktom poslodavca;

– dnevnicu za slu`beno putovawe u zemqi u visini od 5% prose~ne zarade po zaposlenom u privredi republike prema posledwem objavqenom podatku nadle`nog organa za statistiku, s tim {to se putni tro{kovi priznaju u celini prema prilo`enom ra~unu, izuzev u hotelu prve kategorije;

– dnevnicu za slu`beno putovawe u inostranstvo najma- we u visini utvr|enoj Uredbom o naknadi tro{kova i ot- premnina dr`avnih slu`benika i name{tenika;

– tro{kova prevoza sopstvenim putni~kim automobilom do iznosa 30 % cene jednog litra benzina po pre|enom ki- lometru,

– tro{kove sme{taja i ishrane za rad i boravak na te- renu (terenski dodatak) u visini od 3% prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi republike prema posled- wim objavqenim podacima nadle`nog organa za statisti- ku, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio sme{taj i ishranu bez naknade;

– mese~nu naknadu za tro{kove ishrane u toku rada u vi- sini od 250,00 dinara (bruto) po radnom danu.

Mese~na naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. ali- neja 6. ovog ~lana, ispla}uje se po isteku meseca istovre- meno sa kona~nom isplatom zarade, na osnovu prisustva na radu zaposlenog za prethodni mesec.

^lan 66.

Zaposleni ima pravo na regres za kori{}ewe godi{weg odmora u visini 1/12 mese~no od prose~no ispla}ene zara- de po zaposlenom u Beogradu za decembar prethodne godine. Zaposleni koji ima pravo na godi{wi odmor u trajawu kra}em od 20 radnih dana, ili je iskoristio mawi broj da- na od punog prava na godi{wi odmor ima pravo na srazmer-

ni iznos regresa.

Zaposleni koji krivicom poslodavca ne iskoristi pra- vo na godi{wi odmor niti zapo~ne kori{}ewe godi{weg odmora do 31. decembra teku}e godine ima pravo na nakna- du {tete u skladu sa zakonom.

Ukoliko se zaposlenom zbog potrebe procesa rada izme- ni re{ewe o kori{}ewu godi{weg odmora najkasnije se- dam radnih dana pre dana odre|enog za kori{}ewe godi-

{weg odmora, poslodavac je u obavezi da zaposlenom nadok- nadi sve tro{kove koje zaposleni trpi usled izmene.

Zaposleni je du`an da pru`i dokaz o stvarnim tro{ko- vima, radi ostvarewa prava na naknadu tro{kova.

âá.4. Druga primawa

^lan 67.

Poslodavac je du`an da zaposlenom isplati, odnosno obezbedi:

– otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi kori-

{}ewa prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visini iznosa ~etiri zarade koju bi radnik ostvario za mesec ko- ji prethodi mesecu u kome se ispla}uje otpremnina, s tim

{to tako ispla}ena otpremnina ne mo`e biti ni`a od dve prose~ne zarade po zaposlenom ispla}ene kod poslodavca za mesec u kojem se vr{i isplata optremnine, odnosno dve prose~ne zarade ispla}ene u gradu, prema posledwem obja- vqenom podatku organa nadle`nog za poslove statistike ako je to za zaposlenog povoqnije.

– naknadu tro{kova pogrebnih usluga u slu~aju smrti

~lana u`e porodice, a ~lanovima u`e porodice u slu~aju smrti zaposlenog, u visini prose~nih tro{kova pogrebnih usluga po cenovniku JKP „Pogrebne usluge”.

– naknadu {tete zbog povrede na radu ili profesional- nog oboqewa.

^lanovi u`e porodice su, u smislu ovog ~lana bra~ni drug i deca zaposlenog.

Ukoliko vi{e ~lanova u`e porodice podnese zahtev za pru`awe pomo}i povodom smrti zaposlenog ili ~lana u`e porodice, pomo} se odobrava samo jednom ~lanu.

^lan 68.

Poslodavac mo`e deci zaposlenog starosti do sedam godina da obezbedi poklon za Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predvi|en zakonom kojim se utvr|uje porez na dohodak gra|ana.

^lan 69.

Poslodavac je du`an da zaposlenom odobri isplatu so- lidarne pomo}i, u slede}im slu~ajevima i pod uslovom da se ispune slede}i kriterijumi:

1. Za sve bolesti koje iziskuju tro{kove le~ewa koji su ve-

}i od 25% ispla}ene neto zarade ili naknade neto zarade za- poslenog za prethodni mesec u odnosu na mesec kada je predat zahtev, uzimaju}i u obzir me|unarodnu klasifikaciju bolesti (MKB) zaposlenog ili ~lana u`e porodice (bra~ni drug i de- ca zaposlenog), ako ~lan u`eg porodi~nog doma}instva nije zaposlen ili nema primawa po nekom drugom osnovu.

Solidarnu pomo} zaposlenom ili ~lanu u`e porodice za sve bolesti, poslodavac mo`e da odobri samo ako na

osnovu podnetog zahteva i va`e}e medicinske dokumenta- cije, koju je du`an da podnese zaposleni, nesporno proizi- lazi da se radi o bolesti koja iziskuje tro{kove utvr|ene prethodnim stavom, u postupku dijagnosticirawa, odnosno ve}e tro{kove le~ewa ili sanirawa, odnosno odr`avawa zdravstvenog stawa.

2. Za zdravstvenu rehabilitaciju zaposlenog, ako posto- ji va`e}e zvani~no mi{qewe nadle`ne zdravstvene usta- nove o neophodnosti daqeg bawsko-klimatskog le~ewa i oporavka i potvrda – izve{taj da ne postoji mogu}nost pla-

}awa tro{kova le~ewa od strane nadle`nih fondova.

3. Kod nastupawa te`e invalidnosti, ako je invalid- nost nastupila kao posledica povrede na radu ili profe- sionalnog oboqewa, kao i da je povreda izazvala te`e te- lesno o{te}ewe i znatno umawila radnu sposobnost zapo- slenog i zahteva pove}ane tro{kove u funkciji odr`avawa zdravstvenih, profesionalnih i radnih sposobnosti.

4. Za ubla`avawe posledica elementarnih i drugih ne- pogoda, ako se radnik obratio zahtevom neposredno nakon elementarne i druge nepogode (poplava, po`ar, olujni ve- tar, zemqotres i sl.), a najkasnije sedam dana od doga|aja, da je zaposleni preduzeo sve neophodne mere u ciqu otkla- wawa posledica elementarnih nepogoda, da je pomo} neop- hodna za sanirawe prostorija neophodnih za `ivot poro- dice i da postoji va`e}i izve{taj nadle`ne eksterne ko- misije za pra}ewe {tete.

5. Za pru`awe pomo}i porodici umrlog zaposlenog.

6. Za naknadu tro{kova pogrebnih usluga u slu~aju smr- ti roditeqa zaposlenog, u visini prose~nih tro{kova po- grebnih usluga po cenovniku JKP „Pogrebne usluge”.

7. Za ro|ewe deteta u visini od 20% od ispla}ene neto zarade u preduze}u, prema posledwem poznatom podatku.

Solidarna pomo} u slu~aju bolesti zaposlenog ili ~la- na u`e porodice ispla}uje se u iznosu od najmawe jedne prose~ne neto zarade ispla}ene u gradu, u mesecu u kom se vr{i isplata, a za nabavku lekova do iznosa tro{kova pre- ma prilo`enom ra~unu.

Zaposleni ima pravo da se obrati ponovo sa zahtevom za so- lidarnu pomo} po istom osnovu dve godine nakon dobijawa so- lidarne pomo}i, samo ukoliko je do{lo do pogor{awa osnov- ne bolesti, odnosno povrede, koja zahteva daqe le~ewe i pove-

}ane tro{kove le~ewa ili je nastupilo novo te`e oboqewe ili te`a povreda na radu ili van rada, osim naknadu tro{ko- va pogrebnih usluga u slu~aju smrti roditeqa zaposlenog.

Odluku o odobravawu solidarne pomo}i donosi gene- ralni direktor, na osnovu predloga i mi{qewa nadle`ne stru~ne slu`be.

Ako kod poslodavca ima dvoje ili vi{e zaposlenih ko- ji mogu da ostvare pomo} po istom osnovu, pravo ima samo jedan zaposleni.

Zaposleni koji je ostvario solidarnu pomo} neposred- nom isplatom nov~anog iznosa, osim za slu~ajeve iz ta~ke

1. ovog ~lana, du`an je da u roku od 30 dana od dana dobija- wa nov~anog iznosa dostavi dokaze da je ispla}ena sred- stva iskoristio za svrhu za koju su odobrena (ra~uni, izve-

{taji zdravstvene ili druge ustanove i dr.), nadle`nim stru~nim slu`bama.

Ukoliko ne dostavi dokaz ili je utvr|eno da je odobre- na sredstva nenamenski utro{io, du`an je da ispla}eni nov~ani iznos vrati.

Ocenu te`ine bolesti iz ovog ~lana kao i pravo na na- knadu utvr|uje nadle`ni dispanzer medicine rada.

Solidarna pomo} za slu~ajeve utvr|ene ta~. 2–5. ovog ~la- na odobrava se u visini od jedne ispla}ene neto zarade u gra- du, prema posledwem poznatom podatku iz Slu`be obra~una.

^lan 70.

Kolektivnim ugovorom, odnosno ugovorom o radu utvr-

|uje se pravo na:

– Jubilarnu nagradu povodom godi{wice rada – osniva- wa preduze}a u iznosu koji se utvrdi na osnovu prethodno dobijene saglasnosti od gradona~elnika;

– Jubilarnu nagradu povodom godi{wice neprekidnog rada radnika u preduze}u, u visini od najmawe jedne prose~- ne zarade ispla}ene kod poslodavca u prethodnom mesecu, u odnosu na mesec kada se zaposlenom ispla}uje nagrada. Jubi- larna nagrada isplati}e se u mesecu u kome se sti~e pravo.

Pod jubilarnom godinom rada preduze}a podrazumeva se najmawe 20 godina postojawa preduze}a, a posle toga svaka naredna desetogodi{wica rada ukqu~uju}i i statusne pro- mene kojim nastavqa rad kao pravni sledbenik.

Pravo na jubilarnu nagradu povodom godi{wice nepre- kidnog rada radnika kod poslodavca, zaposleni sti~e na- kon provedenih prvih deset godina rada, a posle toga sva- ke pete godine rada kod istog poslodavca. Visina nagrade za svaku narednu petogodi{wicu uve}ava se za 1/4 mese~ne zarade kod poslodavca u prethodnom mesecu u odnosu na me- sec kada se zaposlenom ispla}uje nagrada, odnosno najvi{e 2,5 zarade za provedenih 40 godina rada.

Povodom jubilarnih godina neprekidnog rada radnika u preduze}u, poslodavac je du`an da zaposlenom isplati:

– za deset godina radnog sta`a u visini jedne prose~ne ostvarene zarade kod poslodavca,

– za 15 godina radnog sta`a u visini 1,25 prose~ne ostvarene zarade kod poslodavca,

– za 20 godina radnog sta`a u visini 1,50 prose~ne ostvarene zarade kod poslodavca,

– za 25 godina radnog sta`a u visini 1,75 prese~ne ostvarene zarade kod poslodavca,

– za 30 godina radnog sta`a u visini dve prose~ne ostvarene zarade kod poslodavca,

– za 35 godina radnog sta`a u visini 2,25 prose~ne ostvarene zarade kod poslodavca,

– za 40 godina radnog sta`a u visini 2.50 prose~ne ostvarene zarade kod poslodavca.

Iznos za isplatu jubilarne nagrade obra~unava se na osnovu posledweg podatka o prose~noj zaradi kod poslo- davca, kojim raspola`e nadle`na obra~unska slu`ba.

Kao jubilarna godina rada, smatra se svaka peta godina posle deset godina neprekidnog rada kod poslodavca.

Odluku o isplati jubilarne nagrade donosi generalni direktor ili lice koje on ovlasti.

^lan 71.

U skladu sa poslovima osnovne delatnosti, poslodavac je du`an da na svoj teret, kolektivno osigura zaposlene za slu~aj smrti, povrede na radu, smawewa ili gubitka radne sposobnosti.

Poslodavac mo`e, pored osigurawa iz stava 1. ovog ~la- na, da osigura zaposlene koji rade na radnim mestima sa pove}anim rizikom, u uve}anom iznosu, od povreda na radu i profesionalnih oboqewa.

âá.5. Minimalna zarada

^lan 72.

Usled poreme}aja poslovawa poslodavca, zaposlenima se mo`e ispla}ivati minimalna zarada.

Minimalna zarada za standardni u~inak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjedna~ava sa punim radnim vremenom za zaposlene u komunalnim preduze}ima, uve}ava se za 20% po osnovu specifi~nosti poslova i uslova rada u odnosu na visinu minimalne zarade utvr|ene Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.

^lan 73.

Poslodavac minimalnu zaradu iz prethodnog ~lana mo-

`e ispla}ivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbo- ra donete uz saglasnost reprezentativnih sindikata u pe- riodu ne du`em od {est meseci u toku kalendarske godine. Prilikom dono{ewa odluke, poslodavac }e zajedno sa reprezentativnim sindikatima precizirati rokove za is- platu razlike izme|u ispla}ene minimalne zarade i zara- de zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je ras-

pore|en.

^lan 74.

Uslovi i na~in ostvarivawa nagrade po osnovu inovaci- je, racionalizacije i drugih vidova stvarala{tva, ure|uju se op{tim aktom poslodavca, saglasno Programu poslovawa.

Odluku o ostvarivawu nagrade po osnovu inovacije, ra- cionalizacije i drugih vidova stvarala{tva donosi gene- ralni direktor.

âáá – NAKNADA [TETE

^lan 75.

Zaposleni je obavezan da svaku {tetu koju je prouzroko- vao poslodavcu namerno ili krajwom nepa`wom, na radu ili u vezi sa radom, nadoknadi poslodavcu, s tim {to se odgovornost zaposlenog utvr|uje saglasno pravilniku koji ure|uje postupak naknade {tete.

Postojawe {tete, wenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se nadokna|uje

{teta, utvr|uje komisija koju imenuje generalni direktor, a u kojoj se nalazi predstavnik reprezentativnog sindika- ta iz saobra}ajnog pogona – organizacione jedinice, gde radi zaposleni koji je napravio {tetu.

âááá – UDAQEWE ZAPOSLENOG SA RADA

^lan 76.

Zaposleni mo`e da bude privremeno udaqen sa rada u slu-

~ajevima utvr|enim zakonom, kao i ako je u~inio povredu rad- ne obaveze koja ugro`ava imovinu poslodavca u visini od naj- mawe sedam prose~nih neto zarada ispla}enih kod poslodav- ca u posledwa tri meseca u odnosu na datum u~iwene povrede.

^lan 77.

Ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kr{ewe radne discipline ili pona{awe zaposlenog takvo da ne mo`e da nastavi rad kod poslodavca, zaposleni mo`e da bu- de privremeno udaqen sa rada i pre isteka roka, u skladu sa Zakonom o radu, odnosno ako je zaposleni u~inio povredu radne obaveze, a postoji opasnost da nastavi sa ~iwewem povrede radne obaveze ili uti~e na druge zaposlene da mu se pridru`e ili ne po{tuje utvr|ena pravila na radu ili je wegovo pona{awe takvo da ne mo`e da nastavi rad kod po- slodavca (kra|a, ometawe zaposlenih da rade, izazivawe ne- reda, izazivawe tu~e, nesavesno, neblagovremeno, nekvali- tetno obavqawe radnih zadataka, nepo{tovawe akata poslo- davca, neovla{}eno javno izno{ewe slu`benih podataka koji se smatraju poslovnom tajnom poslodavca, rad u alkoho- lisanom stawu, upotreba alkohola za vreme rada i sl.).

áH – PRESTANAK RADNOG ODNOSA

^lan 78.

Zaposlenom prestaje radni odnos u slu~ajevima predvi-

|enim Zakonom o radu, ovim ugovorom i Ugovorom o radu.

^lan 79.

U slu~aju da zaposleni ne ostvaruje potrebne rezultate rada ili nema potrebna znawa ili sposobnosti, generalni direktor, na predlog izvr{nog direktora saobra}ajnog po- gona – organizacione jedinice, formira stru~nu komisiju od tri ~lana, od kojih je jedan ~lan komisije predstavnik Sindikata, a koja }e utvrditi rezultate rada zaposlenog.

Komisija mora imati najmawe isti stepen stru~ne spre- me i zanimawe kao i zaposleni ~ije se znawe i sposobnost utvr|uje.

Komisija daje stru~nu ocenu o ostvarewu potrebnih re- zultata rada, a generalni direktor, donosi odgovaruje}e re{ewe.

Zaposleni kome je Ugovor u radu otkazan zato {to ne ostvaruje potrebne rezultate rada ili nema potrebna zna- wa i sposobnosti ima pravo i du`nost da ostane na radu 30 dana.

Zaposleni mo`e, u sporazumu sa generalnim direktorom, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka iz predhod- nog stava, s tim {to mu se za to vreme obezbe|uje naknada za- rade u visini od najmawe jedne prose~ne neto zarade.

^lan 80.

Poslodavac mo`e zaposlenom da otka`e Ugovor o radu ako zaposleni ne po{tuje radnu disciplinu, odnosno ako je wegovo pona{awe takvo da ne mo`e da nastavi rad kod po- slodavca, i to u slu~aju:

– samovoqnog napu{tawa posla na svom radnom mestu u toku radnog vremena,

– neopravdanog izostajawa sa rada, dva ili vi{e radnih dana u toku kalendarkog meseca,

– ometawa zaposlenih u vr{ewu radnih zadataka,

– nemaranog odnosa prema osnovnim sredstvima za rad ili radnoj okolini, odnosno nepostupawe sa pa`wom do- brog doma}ina,

– nedoli~nog pona{awa na radnom mestu, koje po svojoj prirodi naru{ava proces rada ili radnu efektivnost ili

{teti ugledu poslodavca,

– izazivawa nereda ili izazivawa tu~e,

– neovla{}enog javnog izno{ewa slu`benih podataka koji se smatraju poslovnom tajnom poslodavca.

^lan 81.

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otka`e Ugovor o radu. Otkaz Ugovora o radu zaposleni dostavqa poslodavcu u pisanom obliku najmawe 15 dana pre dana koji je zaposle-

ni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.

Ako zaposleni otka`e Ugovor o radu zbog, od strane po- slodavca u~iwene povrede radne obaveze utvr|ene zakonom, op{tim aktom i Ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u slu~aju da mu je nezakonito prestao radni odnos.

H – PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH

^lan 82.

U slu~aju prestanka potrebe za radom zaposlenog zbog tehni~ko-tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena, poslodavac je du`an da po{tuje proceduru propi- sanu Zakonom o radu i ovim ugovorom i „Programom za re-

{avawe vi{ka zaposlenih u procesu racionalizacije, re- struktuirawa i pripreme za privatizaciju” koji donose potpisnici Posebnog kolektivnog ugovora.

^lan 83.

U Programu poslovawa poslodavca prilikom utvr|iva- wa politike zaposlenosti, poslodavac je obavezan da pred- vidi potreban broj zaposlenih po{tuju}i princip produk- tivnosti i racionalnosti, planiraju}i pove}awe obima poslova i pro{irewe obima delatnosti, a na osnovu potre- ba korisnika, uz saglasnost sa dokumentima koji proisti-

~u iz rada Komisije za socijalni dijalog, a u skladu sa ~l.

61. i 63. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduze}a u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu.

Kada se smawi 5% ili vi{e zaposlenih, poslodavac je obavezan da upla}uje dobrovoqno penzijsko osigurawe, po dobijenoj saglasnosti gradona~elnika grada Beograda, do visine neoporezivog iznosa, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak gra|ana.

Masa zarada utvr|ena zakqu~kom gradona~elnika grada Beograda ne umawuje se po osnovu smawewa broja zaposle- nih, ukoliko nije u suprotnosti sa zakonskim propisima.

^lan 84.

Upravni odbor poslodavca formira Komisiju za soci- jalni dijalog.

Komisiju ~ine tri predstavnika poslodavca i tri pred- stavnika reprezentativnih sindikata preduze}a, srazmer- no broju ~lanova.

Zadatak ove komisije je primena socijalnog programa za zaposlene, programa racionalizacije broja zaposlenih, programa restrukturirawa i unapre|ewa poslovawa osnov- ne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisa- we neposrednih izvr{ilaca u osnovnoj delatnosti, uz sa- glasnosti sa dokumentima koji proisti~u iz rada Komisi- je za socijalni dijalog, a u skladu sa ~l. 61. i 63. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduze}a u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu.

Svoje predloge, u smislu prethodnog stava, komisija }e dostavqati generalnom direktoru i reprezentativnim sindikatima.

^lan 85.

Pri predlagawu i utvr|ivawu zaposlenog za ~ijim je ra- dom prestala potreba, primewiva}e se kriterijumi iz za- kona, kolektivnih ugovora i programa koje utvr|uje Uprav- ni odbor, a na osnovu prestanka potrebe za obavqawem od- re|enih poslova.

Izuzetno, zaposlenom koji je u preduze}u proveo vi{e od 20 godina, bez wegove saglasnosti ne mo`e prestati radni odnos usled tehnolo{kih unapre|ewa ili ekonom- skih te{ko}a.

^lan 86.

Odluku o prestanku potrebe za radom zaposlenog, zbog tehni~ko-tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena, donosi Upravni odbor poslodavca.

^lan 87.

Poslodavac je du`an da, pre dono{ewa programa za re-

{avawe vi{ka zaposlenih, u saradwi sa reprezentativnim sindikatima i republi~kom organizacijom nadle`nom za zapo{qavawe, preduzme odgovaraju}e mere za novo zapo-

{qavawe vi{ka zaposlenih.

Mere sadr`e ograni~ewe novog zapo{qavawa, ograni-

~ewe prekovremenog rada, skra}ivawe radnog vremena, utvr|ivawe smawivawa radne snage na odre|eni vremenski period, osposobqavawe i prekvalifikaciju za nova radna mesta, i sli~no.

^lan 88.

Poslodavac je du`an da pre otkaza Ugovora o radu, u smislu ~lana 179. ta~ke 9. Zakona o radu, zaposlenom ispla- ti otpremninu koja ne mo`e biti ni`a od prose~ne mese~- ne zarade zaposlenog ili poslodavca, ukoliko je to za zapo- slenog povoqnije, ispla}ene za posledwa tri meseca, koja prethodi mesecu u kojem se ispla}uje otpremnina, za svaku navr{enu godinu rada u radnom odnosu.

^lan 89.

Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava ili mu nedo- staju sredstva za obezbe|ewe prava vi{ka zaposlenih utvr-

|enih Zakonom o radu, koristi}e se sredstva planirana u buxetu grada, s tim {to }e se pri obra~unu otpremine pri- mewivati kriterijumi iz Sporazuma o merilima, kriteri- jumima i postupku za smawewe broja zaposlenih u javnim komunalnim prduze}ima ~iji je osniva~ grad Beograd usled tehnolo{kih, ekonomskih i organizacionih promena.

^lan 90.

Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine, otka`e Ugovor o radu zbog prestanka potrebe za wegovim radom, ostvaruje pravo na nov~anu naknadu i pravo na pen- zijsko i invalidsko osigurawe i zdravstvenu za{titu, u skladu sa propisima o zapo{qavawu.

Há – USLOVI ZA RAD SINDIKATA

^lan 91.

Poslodavac je obavezan da sindikatu omogu}i delovawe u skladu sa wegovom ulogom i zadacima iz zakona, i to:

– da pokre}e inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitawima od zna~aja za uslove ra- da, materijalni i socijalni polo`aj zaposlenih,

– da se informi{e o pitawima koja su od zna~aja za ma- terijalni i socijalni polo`aj zaposlenih,

– da se upozna sa materijalima i poziva da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mi{qewa, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se od- lu~uje o pojedina~nim pravima zaposlenih.

^lan 92.

Poslodavac je du`an:

– da sindikatu obezbedi kori{}ewe prostorija bez pla-

}awa naknade i pru`awe potrebnih stru~nih, administra- tivnih i tehni~kih usluga neophodnih za wihov rad, kao i izradu zavr{nog ra~una.

– da predstavnicima sindikata omogu}i informisawe zaposlenih, isticawem obave{tewa na mestima koja su za to odre|ena i koja su pristupa~na zaposlenim;

– da se mi{qewa i predlozi reprezentativnih sindika- ta razmotre pre dono{ewa odluke od zna~aja za materijal- ni, ekonomski i socijalni polo`aj zaposlenih i da se u odnosu na wih opredeli;

– da predstavnicima sindikata omogu}i odsustvovawa sa posla radi prisustvovawa sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, seminarima i kongresima na koje su pozvani.

^lan 95.

Poslodavac ne mo`e da otka`e Ugovor o radu, niti na drugi na~in da stavi u nepovoqan polo`aj predstavnika zaposlenih za vreme obavqawa funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, op{tim aktom i Ugovorom o radu, i to: predstavniku zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru kod poslodavca, predsedniku, ~lanovima odbora i organi- zacionih delova sindikata osnovanog kod poslodavca, ime- novanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.

Ako predstavnik zaposlenih iz prethodnog stava ne po- stupa u skladu sa zakonom, op{tim aktom i Ugovorom o ra- du, poslodavac mo`e da mu otka`e Ugovor o radu.

^lan 96.

Reprezentativni sindikati i drugi sindikati kod po- slodavca du`ni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisawu preduze}a i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.

^lan 97.

Reprezentativni sindikati imaju pravo da svakih {est meseci budu obave{teni od strane poslodavca o poslovawu, nivou zarada, nivou zaposlenosti, sprovo|ewu odredbi ko- lektivnog ugovora i radno-socijalnim pitawima od zna~a- ja za polo`aj zaposlenih, odnosno ~lanova sindikata.

Háá – PRAVA I DU@NOSTI U [TRAJKU

^lan 93.

Poslodavac je du`an da ~lanarinu sindikata, a na osno- vu overene i potpisane pristupnice sindikatu koju dosta- vqa radnik slu`bi obra~una, uplati na teku}i ra~un sin- dikata pri kona~nom obra~unu zarada za prethodni mesec.

^lan 94.

Poslodavac je du`an da:

– omogu}i predsedniku – povereniku reprezentativnog sindikata, predstavniku reprezentativnog sindikata na nivou grada ili republike, izabranog u organe Sindikal- ne centrale da profesionalno obavqaju funkciju, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci u interesu zaposle- nih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme primaju naknadu zarade poslova ko- je su obavqali;

– predsedniku sindikalne podru`nice i sindikalnom povereniku reprezentativnog sindikata sporazumno obez- bedi utvr|en broj pla}enih ~asova mese~no za obavqawe wegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne, jednu po- lovinu od pla}enih ~asova koji se obezbe|uju za predsedni- ka tog sindikata.

– predsednicima sindikalnih organizacija i sindi- kalnim poverenicima drugih (nereprezentativnih) sindi- kata obezbedi broj pla}enih ~asova mese~no za obavqawe funkcija, srazmerno broju ~lanova, u skladu sa ovim kolek- tivnim ugovorom.

Predsednici organizacija sindikata kod poslodavca du`ni su da obaveste generalnog direktora o izboru sin- dikalnih poverenika, odnosno predsednika sindikalnih podru`nica (ime i prezime, saobra}ajni pogon – organiza- ciona jedinica, poslove koje obavqa i dr.) da bi ostvari- li pravo po ovom ugovoru.

Sindikalni poverenici, odnosno predsednici sindi- kalnih podru`nica, koji imaju broj ~lanova mawi od 7,5% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca, ne ostvaruju pravo na pla}ene ~asove saglasno odredbama ovog ugovora. Na osnovu izve{taja Slu`be obra~una i raspodele o broju ~lanstva organizacije sindikata kod poslodavca, ko- ji se svakih {est meseci dostavqa Sektoru za pravne po- slove, generalni direktor utvr|uje mese~ni fond pla}enih

~asova predstavnicima sindikalnih organizacija za oba- vqawe sindikalnih funkcija.

^lan 98.

Na~in organizovawa i sprovo|ewa {trajka vr{i se u skladu sa Zakonom o {trajku i ovim ugovorom.

[trajkom se ne sme ugroziti pravo na `ivot, zdravqe i li~nu sigurnost.

Osniva~ svojim aktom utvr|uje minimum procesa rada za vreme trajawa {trajka za sva javna komunalna preduze}a.

O utvr|enom minimumu procesa rada obave{tavaju se, pored javnih komunalnih preduze}a, svi korisnici preko sredstava javnog informisawa, imaju}i u vidu da preduze-

}a komunalne delatnosti pru`aju proizvode i usluge koje su nezamenqiv uslov `ivota i rada.

^lan 99.

Generalni direktor odre|uje zaposlene koji su du`ni da rade za vreme {trajka, radi obezbe|ewa minimuma pro- cesa rada, s tim da to ne mogu biti zaposleni koji su iza- brani u {trajka~ki odbor.

Zaposleni koji obavqaju poslove za vreme {trajka, is- puwavaju}i minimum procesa rada, du`ni su da izvr{avaju naloge poslodavca.

^lan 100.

Na~in obezbe|ewa minimuma procesa rada utvr|uje ge- neralni direktor preduze}a re{ewem, u neposrednoj sarad- wi sa {trajka~kim odborom koji mo`e brojati do pet ~la- nova.

Re{ewe iz stava jedan ovog ~lana sadr`i poslove koji

}e se obavqati u vreme {trajka, kako bi se obezbedilo bez- bedno i uredno odvijawe svih procesa unutar sistema kod poslodavca kojim se ostvaruje utvr|eni minimum procesa rada, kao i na~in rada na tim poslovima.

Op{tim aktom generalnog direktora iz stava jedan ovog

~lana utvr|uju se uslovi rada i organizacija procesa, kao i obavqawe drugih poslova vezanih za organizovawe bezbed- nog i urednog odvijawa procesa rada preduze}a u celini.

^lan 101.

Odredbe ovog ugovora i Zakona o {trajku primewuju se i na {trajk upozorewa.

Izuzetno, na~in organizovawa {trajka upozorewa i

{trajka podr{ke mogu dogovoriti poslodavac i reprezen- tativni sindikati.

Hááá – U^E[]E U UPRAVQAWU

^lan 102.

Predstavnike zaposlenih imenuje i razre{ava u Uprav- nom i Nadzornom odboru osniva~, na predlog zaposlenih.

Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nad- zorni odbor preduze}a, koji ~ine 1/3 ~lanova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlagawe i birawe

~lanova Upravnog i Nadzornog odbora, do okon~awa, vodi i za wega odgovaraju reprezentativni sindikati, u dogovo- ru sa drugim sindikatima i zaposlenima, u skladu sa Sta- tutom poslodavca.

Ukoliko je kod poslodavca organizovano vi{e repre- zentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajedni~ku akciju na predlagawu i birawu ~lanova Upravnog i Nadzornog odbora, predlozi zaposlenih }e se dostavqati generalnom direktoru, u smislu odredbi Statuta, srazmerno broju ~lanova reprezentativnih sin- dikata.

Generalni direktor }e na osnovu tih predloga predlo-

`iti osniva~u da za ~lanove Upravnog, odnosno Nadzornog odbora budu izabrani zaposleni – ~lanovi reprezentativ- nih sindikata srazmerno procentu ~lanova u odnosu na broj zaposlenih kod poslodavca.

^lan 103.

Reprezentativni sindikati u~estvuju u postupku statu- snih promena kod poslodavca, a posebno svojinske promene ili ugovarawa koncesija poslodavca.

Generalni direktor je du`an da u pripremi procesa u postupku statusnih promena preduze}a tra`i pisano mi-

{qewe i predloge reprezentativnih sindikata. Reprezen- tativni sindikati svoje mi{qewe moraju dostaviti poslo- davcu u roku od 15 dana.

Poslodavac je du`an u roku od osam dana da se u pisa- noj formi izjasni o mi{qewima i predlozima sindikata.

^lan 104.

U slu~aju statusne promene, odnosno promene poslodav- ca, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima, posloda- vac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika op{ti akt i sve ugovore o radu koji va`e na dan promene poslo- davca.

Poslodavac prethodnik du`an je da o preno{ewu Ugo- vora o radu na poslodavca sledbenika, pisanim putem oba- vesti zaposlene ~iji se Ugovor o radu prenosi.

Poslodavac sledbenik du`an je da primewuje op{ti akt poslodavca prethodnika najmawe dve godine od dana prome- ne poslodavca.

^lan 105.

Upravni odbor, pre dono{ewa akta o re{avawu stambe- nih potreba zaposlenih i akta o za{titi na radu, pribavqa mi{qewe reprezentativnih sindikata.

^lan 106.

Poslodavac }e ovla{}enom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van preduze}a omogu}i- ti da, po zahtevu zaposlenog za za{titu prava, izvr{i uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivawa prava zapo- slenog, pod uslovom da zahtev nije re{en u postupku pred organima preduze}a.

Háâ – NA^IN RE[AVAWA SPOROVA

Háâ.1. Individualni radni spor

^lan 107.

Spor koji nastane povodom otkaza Ugovora o radu ili isplate minimalne zarade mo`e da se re{ava pred arbitrom.

Strane u sporu sporazumno odre|uju arbitra iz reda stru~waka u oblasti koja je predmet spora, upisanih u ime- nik Republi~ke agencije za mirno re{avawe radnih sporo- va.

Rok za pokretawe postupka pred arbitrom je tri dana od dana dostavqawa re{ewa zaposlenom.

^lan 108.

Poslodavac je du`an da zaposlenog, pri uru~ivawu re-

{ewa kojima bi se mogla povrediti prava zaposlenog, pi- sano obavesti da on ili predstavnik sindikata koga on ovlasti, ima pravo da u roku od 90 dana mo`e pokrenuti sudski postupak pred nadle`nim sudom.

Háâ.2. Kolektivni spor

^lan 109.

Sporovi koji nastanu u primeni ovog ugovora re{avaju se pred arbitra`om, a na na~in i po postupku utvr|enim Zakonom o mirnom re{avawu radnih sporova.

U~esnici u zakqu~ewu ovog ugovora }e, u roku od 15 da- na od dana nastanka spora u primeni kolektivnog ugovora, obrazovati arbitra`u ~iji je zadatak da nastali spor re{i.

^lan 110.

Arbitra`a se obrazuje za svaki nastali spor. Arbitra`a broji pet ~lanova.

U arbitra`u svaki potpisnik ugovora imenuje po jed- nog predstavnika; jednog miriteqa sporazumno predla`u osniva~, generalni direktor i reprezentativni sindikati iz reda stru~waka za oblast koja je predmet spora.

^lanovi arbitra`e iz svojih redova biraju predsednika.

^lan 111.

Arbitra`a donosi odluku o spornom pitawu u roku od 15 dana od dana obrazovawa arbitra`e.

Arbitra`a donosi odluku ve}inom glasova svih ~la- nova.

Odluka arbitra`e obavezuje u~esnike u zakqu~ivawu kolektivnog ugovora.

Ukoliko se spor ne re{i mirnim putem, mo`e se re{a- vati pred nadle`nim sudom.

Hâ – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 112.

U~esnici ugovora saglasni su da u okviru svojih ovla-

{}ewa deluju u ciqu obezbe|ivawa uslova za primenu od- redbi ovog ugovora.

Na pitawa koja nisu ure|ena ovim ugovorom neposredno se primewuju odredbe Zakona o radu, Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduze}a u komunalno stambenoj delatno- sti u Beogradu.

^lan 113.

Ugovor se zakqu~uje na tri godine, a smatra se zakqu-

~enim kada ga potpi{u ovla{}eni predstavnici svih u~esnika.

^lan 114.

Va`ewe ovog ugovora mo`e prestati sporazumom svih u~esnika ili otkazom svakog od u~esnika u zakqu~ewu ugo- vora.

Otkaz ugovora se ostalim u~esnicima dostavqa u pisa- noj formi sa detaqnim obrazlo`ewem razloga za otkaz.

U slu~aju otkaza u~esnici su du`ni da u roku od 15 da- na od dana podno{ewa zahteva otpo~nu postupak pregovara- wa radi re{avawa spornog pitawa.

Ovaj kolektivni ugovor, u slu~aju otkaza, primewuje se do re{ewa spornog pitawa, a najdu`e {est meseci od pod- no{ewa otkaza.

^lan 115.

Izmene i dopune ovog ugovora mo`e tra`iti svaki u~e- snik pisanim putem. U zahtevu se navode razlozi zbog kojih se tra`e wegove izmene i dopune.

Najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavqawa zahte- va u~esnici su du`ni da zajedni~ki razmotre zahteve za iz- mene i dopune ovog ugovora i da odlu~e o zahtevu.

^lan 116.

Za pra}ewe primene i tuma~ewe odredbi ovog ugovora formira}e se komisija, a sa~iwavaju je po dva predstavni- ka potpisnika ovog ugovora.

Komisija se formira dostavqawem predloga general- nom direktoru.

Generalni direktor ili lice koje on ovlasti, du`an je da u roku od 30 dana od dana potpisivawa kolektivnog ugo- vora, sazove prvu komisiju radi konstituisawa.

Ako jedna od strana potpisnika kolektivnog ugovora ne dostavi imena predstavnika, komisija }e do dostavqawa imena predstavnika raditi bez tih ~lanova i donositi pu- nova`ne odluke.

^lanovi komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava komisije. Na~in rada i dinamika rada regulisa}e se Poslovnikom o radu koji donosi ova komisija, u roku od 15 dana od dana konstituisawa i o tome obave{tavaju pot- pisnike kolektivnog ugovora.

Komisija je obavezna da potpisnicima svaka tri meseca dostavqa izve{taj o primeni ovog ugovora. Komisija je du-

`na da sazove sednicu u roku od 15 dana od dana podno{e- wa pisanog zahteva jednog od potpisnika kolektivnog ugo- vora ili zaposlenog.

Zakqu~ci i tuma~ewa koje donosi komisija, ako su jed- noglasni imaju obavezuju}u snagu za sve u~esnike u zakqu-

~ivawu kolektivnog ugovora.

^lan 117.

Zaposleni koji sada ostvaruju pravo na skra}eno radno vreme po osnovu smenskog rada, rada no}u i dr. nastavqaju sa radom pod istim uslovima do preispitivawa uslova u skladu sa ~lanom 19. ovog ugovora.

^lan 118.

Stupawem na snagu ovog ugovora prestaje da va`i Ko- lektivni ugovor kod poslodavca Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Beograd” broj 3600 od 26. aprila 2007. godine („Slu`beni list grada Beograda”, broj 14/2007).

^lan 119.

Odredbe o zaradama primewiva}e se po~ev od narednog obra~unskog meseca od meseca kada ugovor stupi na snagu, uz uslov da nije u suprotnosti sa zakonom.

^lan 120.

Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavqi- vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Savez sindikata Srbije Gradsko saobra}ajno preduze}e Sindikalna organizacija „Beograd”

GSP „Beograd”

Broj 52/09 Broj 9200

22. oktobra 2009. godine 22. oktobra 2009. godine

Predsednik Generalni direktor

Spasoje Pejovi}, s. r. Radoslav Nikoli}, s. r.

Grad Beograd Sindikalna organizacija zaposlenih GSP „Beograd” – RAJ

G-broj 110-3747/09 Broj 482/09

22. novembra 2009. godine 22. oktobra 2009. godine

Gradona~elnik Predsednik

Dragan \ilas, s. r. Slobodan Vasi},s. r.

SADR@AJ

Strana

Kolektivni ugovor kod poslodavca Javnog preduze}a „Gradsko stambeno” – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 1

Kolektivni ugovor Javnog komunalnog preduze}a „Beogradski vodovod i kanalizacija” – – – – – – – – – – – – – 16

Kolektivni ugovor Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Beograd” – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 33

„SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA” prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe

– BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259

Pretplata: telefon 3061-706, faks: 3061-688

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА

Izdava~ Grad Beograd – Slu`ba za informisawe, Beograd, Trg Nikole Pa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-742341843-24. Odgovorni urednik RADMILA JOSIPOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 6242, 6247. [tampa:

JP „Slu`beni glasnik”, [tamparija „Glasnik”, Beograd, Lazareva~ki drum 15