Contract

ПРЕС КЛИПИНГ

10. март 2015.

Sindikati potpisali ugovor za zaposlene u državnoj upravi;(str.2) Potpisan kolektivni ugovor u upravi i pravosuĎu;(str.3)

Potpisan kolektivni ugovor u upravi i pravosuĎu;(str.4)

Xxxxxxxxx: Mana ugovora što se odnosi samo na zaposlene a ne na volontera i ljude sa ugovorom;(str.5)

Potežica: Pravni osnov za definisanje materijalnih davanja;(str.5)

Savetnici pojeli 36.000 radnih xxxxx, za honorare isplaćeno više od 55 miliona evra!;(str.5) Xxxxxx najbolji xxx za Železaru;(str.7)

Xxxxxx ugrozio školsku godinu;(str.7)

OTKRIVAMO Ovih šest firmi hoće da vode Železaru;(str.9) Novopazarski penzioneri najsiromašniji u Srbiji;(str.10) Žene u Kruševcu čine 54 odsto nezaposlenih;(str.12)

Xxxxxx: Nije postignut dogovor sa prosvetarima;(str.13) Металци у Крагујевцу кивни на државу;(str.15)

Продали фирме или не, консултанти млате милионе;(str.16) Resavica: Štrajk, ne damo 10% plate;(str.18)

Radnici pozorišta na rubu egzistencije;(str.19)

http://xxx.xxx.xx/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1852696/Sindikati+potpisali+ugovor+za+zaposlene+u+dr% C5%BEavnoj+upravi.html

Sindikati potpisali ugovor za zaposlene u državnoj upravi

PONEDELJAK

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Xxxx Xxxxxxxx rekla je da potpisivanje kolektivnog ugovora za zaposlene u državnim organima predstavlja važan proces koji za cilj ima stvaranje uslova za zapošljavjanje ljudi u Srbiji. Predstavnici sindikata istakli su da xx xxxxxx njihovih zahteva ispunjena.

Xxxxxxxx xx izjavila u Vladi Srbije da xx xxxx važan proces u današnje vreme kada svi znamo da moramo da radimo na tome da unapredimo rad države, da uradimo više sa manje kako bismo obnovili privredu Srbije i stvorili uslove za više zapošljavanja svih u zemlji, prenosiBeta.

Udovički xx xxxxx potpisivanja ugovora s presednicima Sindikata uprave Srbije, Sindikata pravosuĎa Srbije i Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije istakla da je posebna pažnja posvećena zaštiti prava zaposlenih u državnoj upravi i pravosuĎu.

"U ovim kolektivnim ugovorima, posebna pažnja je posvećena tome da svaki zaposleni u državnoj upravi i pravosuĎu mogu da znaju da će u procesima reorganizacije, unapreĎenja rada i racionalizacije kriterijumi biti jasno odreĎeni i zaštiti socijalne uslove i prava zaposlenih", rekla xx Xxxxxxxx novinarima u Vladi Srbije.

Ministarka je najavila i potpisivanje ugovora sa sindikatima u lokalnim samoupravama.

Predsednica Sindikata pravosuĎa Srbije SlaĎanka Xxxxxxxxx istakla je da je mana potpisanog ugovora što se odnosi samo na zaposlene i izrazila nadu da će se u budućnosti i na ljude van radnog odnosa, poput "volontera i ljudi sa ugovorom, a kojih u pravosuĎu ima mnogo".

Predsednik Sindikata uprave Srbije Xxxxxx Xxxxxxxx rekao je da će zaposleni xxxx imati pravni osnov za definisanje materijalnih davanja i ostvarivanje radnih prava.

"Ne možemo reći da smo ostvarili sve ciljeve", rekao je Xxxxxxxx i izrazio nadu se u budućnosti definisati pitanja koja xxxx nisu rešena.

Xxxx xx rekao predsednik Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije Xxxxxxxxx Xxxxxxxxx, ugovor xx xxxxx u pravom smeru, ali da ostaje "dosta posla u pravosuĎu".

RTV

xxxx://xxx.xxx.xx/xx_xxx/xxxxxxx/xxxxxxxx-xxxxxxxxxx-xxxxxx-x-xxxxxx-x-xxxxxxxxxx_000000.xxxx

Potpisan kolektivni ugovor u upravi i pravosuĎu

BEOGRAD -

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Xxxx Xxxxxxxx potpisala xx xxxxx Poseban kolektivni ugovor sa predstavnicima Sindikata pravosuĎa Srbije, Sindikata uprave Srbije i Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije.

Prilikom pravljenja ovog kolektivnog ugovora posebna pažnja posvećena xx xxxx da zaposleni u državnoj upravi i pravosuĎu Srbije mogu u procesima reorganizacije, unapreĎenja rada i racionalizacije, da računaju na jasno odreĎene kriterijume, rekla xx Xxxxxxxx, nakon potpisivanja u Vladi Srbije.

Na xxx xxxxx xxxx zaštićen kako proces unapreĎenja rada, tako i socijalni uslovi i prava zaposlenih, naglasila xx Xxxxxxxx.

Pregovori su potrajali ali su uspešno okončani na zadovoljstvo svih socijalnih partnera, ocenila je ministarka.

Predsednik Sindikata uprave Srbije Njegoš Potežica istakao da sindikati nisu u potpunosti zadovoljni jer svi ciljevi nisu postignuti, ali su ključne stvari dobro definisane i postignut je odreĎeni nivo socijalne pravde.

Jedno od dobro i precizno definisanih je i pitanje tehnoloških viškova, što do xxxx nije bio slučaj, rekao je Xxxxxxxx i ukazao da je najbitnije da je u Srbiji zadržan sistem kolektivnog pregovaranja jer je to veoma značajno za sigurnost zaposlenih.

Predsednica Sindikata pravosuĎa Srbije SlaĎanka Xxxxxxxxx istakla xx xx xx pregovori bili dugi, xxxx xx i najava protesta, ali se na kraju sve ipak završilo dogovorom, na zadovoljstvo svih strana.

Prema njenim rečima, nije dobro što se ovaj kolektivni ugovor odnosi samo na stalno zaposlene, pa bi u narednom periodu trebalo raditi na njegovom proširenom dejstvu na one xxxx xxxx sa ugovorima o privremenim i povremenim poslovima i volontere.

Predsednik Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije Xxxxxxxxx Xxxxxxxxx istakao je da potpisani kolektivni ugovor daje osnovna prava i predstavlja korak u pravom smeru, ali ostaje da xx xxxxx njegova primena u praksi.

STUDIO B

xxxx://xxx.xxxxxxx.xx/xxxx/xxxx.xxx?xxx000000

Potpisan kolektivni ugovor u upravi i pravosuĎu

Izvor : Tanjug, Komentari

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Xxxx Xxxxxxxx potpisala je Poseban kolektivni ugovor sa predstavnicima Sindikata pravosuĎa Srbije, Sindikata uprave Srbije i Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije.

Prilikom pravljenja ovog kolektivnog ugovora posebna pažnja posvećena xx xxxx da zaposleni u državnoj upravi i pravosuĎu Srbije mogu u procesima reorganizacije, unapreĎenja rada i racionalizacije, da računaju na jasno odreĎene kriterijume, rekla xx Xxxxxxxx, nakon potpisivanja u Vladi Srbije.

Na xxx xxxxx xxxx zaštićen kako proces unapreĎenja rada, tako i socijalni uslovi i prava zaposlenih, naglasila xx Xxxxxxxx.

Pregovori su potrajali ali su uspešno okončani na zadovoljstvo svih socijalnih partnera, ocenila je ministarka.

Predsednik Sindikata uprave Srbije Njegoš Potežica istakao da sindikati nisu u potpunosti zadovoljni jer svi ciljevi nisu postignuti, ali su ključne stvari dobro definisane i postignut je odreĎeni nivo socijalne pravde.

Jedno od dobro i precizno definisanih je i pitanje tehnoloških viškova, što do xxxx nije bio slučaj, rekao je Xxxxxxxx i ukazao da je najbitnije da je u Srbiji zadržan sistem kolekitivnog pregovaranja jer je to veoma značajno za sigurnost zaposlenih.

Predsednica Sinkdikata pravosuĎa Srbije SlaĎanka Xxxxxxxxx istakla xx xx xx pregovori bili dugi, xxxx xx i najava protesta, ali se na kraju sve ipak završilo dogovorom, na zadovoljstvo svih strana.

Prema njenim rečima, nije doboro što se ovaj kolektivni ugovor odnosi samo na stalno zaposlene, pa bi u narednom periodu trebalo raditi na njegovom proširenom dejstvu na one xxxx xxxx sa ugovorima o privremenim i povremenim poslovima i volontere.

Predsednik Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije Xxxxxxxxx Xxxxxxxxx istakao je da potpisani kolektivni ugovor daje osnovna prava i predstavlja korak u pravom smeru, ali ostaje da xx xxxxx njegova primena u praksi.

Beta

BETA

xxxx://xxx.xxxxxxx.xxx/0000-00-00/xxxx-xxxxx/xxxxxxxxx-xxxx-xxxxxxx-xxx-xx-xxxxxx-xxxx-xx-xxxxxxxxx-x-xx-xx- volontera-i-ljude-sa-ugovorom/13725005

Xxxxxxxxx: Mana ugovora što se odnosi samo na zaposlene a ne na volontera i ljude sa ugovorom

Beta video

BEOGRAD - Predsednica Sindikata pravosuĎa Srbije SlaĎanka Xxxxxxxxx istakla je da je mana potpisanog ugovora što se odnosi samo na zaposlene i izrazila nadu da će se u budućnosti i na ljude van radnog odnosa, poput ``volontera i ljudi sa ugovorom, a kojih u pravosuĎu ima mnogo``.(CH5)

xxxx://xxx.xxxxxxx.xxx/0000-00-00/xxxx-xxxxx/xxxxxxxx-xxxxxx-xxxxx-xx-xxxxxxxxxxx-xxxxxxxxxxxx-xxxxxxx/00000000

Potežica: Pravni osnov za definisanje materijalnih davanja

Beta video

BEOGRAD - Predsednik Sindikata uprave Srbije Njegoš Potežica kazao je da će zaposleni xxxx imati pravni osnov za definisanje materijalnih davanja i ostvarivanje radnih prava. ``Ne možemo reći da smo ostvarili sve ciljeve``, kazao je Potežica i izrazio nadu se u budućnosti definisati pitanja koja xxxx nisu rešena. (CH4)

xxxx://xxx.xxxxxxx.xx/xxxxx/xxxxxxxx/xxxxxxxxx/xxxxxxxx.000.xxxx:000000-Xxxxxxxxx-xxxxxx-00000-xxxxxx-xxxxx-xx- honorare-isplaceno-vise-od-55-miliona-evra

Savetnici pojeli 36.000 radnih xxxxx, za honorare isplaćeno više od 55 miliona evra!

D. I. Xxxxxx

Konsultovanje u privatizacionim prodajama srpskih preduzeća xxxx xx i xx xxxx unosan posao. U periodu izmeĎu 2001. i 2011. godine na ime xxxxxxxx za konsultantske usluge isplaćeno 4,3 milijarde dinara

ZAINTERESOVANOST francuske kompanije “Lazard Freres SAS” za angažovanje u prodaji “Telekoma Srbija” ne čudi, s obzirom na to da je reč o jednoj od najvećih svetskih investicionih banaka, koja

se inače bavi konsultantskim uslugama. MeĎutim, činjenica da se na tender za privatizacionog savetnika za domećeg teleoperatora javio samo jedan ponuĎač, i to baš onaj u čijim “redovima” je izvršni direktor nekadašnji funkcioner Demokratske stranke Xxxxxxx Xxxxx, ipak je neobična.

Premijer Srbije Xxxxxxxxxx Xxxxx u nedelju je izjavio da u privatizaciju “Telekoma” koju bude sprovodio strani privatizacioni savetnik, Đelić sigurno neće biti direktno upleten. “Lazard” je, po rečima Vučića, jedna od dve ili tri najozbiljnije firme u Evropi, a xxxx xxxxx kompanije nisu se javile, “jer su već na strani potencijalnih kupaca”. Ipak, koga god Srbija da izabere za konsultanta u ovoj privatizaciji, sigurno je da će posao za drugu stranu da bude prilično unosan. Jer, konsultanti svoje usluge debelo naplaćuju.

Podaci o sprovedenoj privatizaciji tokom jedne decenije u Srbiji (2001-2011), pokazuju da je 46 konsultantskih kuća na njoj zaradilo 4,27 milijardi dinara, što xx xxxx bilo više od 55 miliona evra. Oni su procenjivali vrednost srpskih kompanija, radili analize tržišta, predlagali način privatizacije i za te usluge naplaćivali proviziju. Da xx xxxxx dat konsultantima upotrebi za otvaranje novih radnih xxxxx u Srbiji, moglo bi da se uposli minimum 5.500 ljudi, ako bi se cena njihovog upošljavanja merila maksimalnom subvencijom koju smo davali stranim investitorima, od 10.000 evra po čoveku. Ako bismo, pak, broj merili iznosom koji za samozapošljavanje dodeljuje Nacionalna služba za zapošljavanje, broj novih radnih xxxxx dostigao bi i 36.000! Valja, meĎutim, ukazati da je u istom periodu, država zaradila više od 1,8 milijardi evra, prodajući ukupno 2.284 preduzeća.

HONORARIOSIM “Xxxxxxx Xxxxxxxx” i “Ces Mekona”, xxx deset konsultantskih kuća premašilo je 100 miliona dinara provizija od usluga savetovanja u procesima privatizacije od 2001. do 2011. godine. Tu su “Dilojt i Tuš”, “Citadel”, “Rajfajzen investment”, “Faktis”...

“Najbogatija” xxxxxx za konsultante xxxx xx 2003. xxxx xx 26 firmi za savetovanje u privatizaciji od

države dobilo ukupno 1,2 milijarde dinara, odnosno 18 miliona evra. Tada su prodata najveća i najbolja domaća preduzeća. Ubedljivi rekorder po naplaćenoj proviziji, od početka privatizacije, jeste svetski poznat “Xxxxxx Xxxxxx”, sa naplaćenih 677,5 miliona dinara, tada 10,4 miliona evra, iz srpskog budžeta. Konsultantske usluge dobro je unovčio i “Ces Mekon”, domaća firma u vlasništvu Xxxxxxxxx Xxxxxxxx. Ona je učestvovala u postupcima prodaje 62 preduzeća, i u to ime od provizija su zaradili ukupno 516 miliona dinara. “Ces Mekon” je državu savetovao u postupcima privatizacije “Beograd filma”, “Savremene administracije”, “Gorice” (xxxx “Xxxx xxxxxxxxx), “Mlekare Šabac”, niške i xxx četiri mlekarske industrije, nekoliko hotela...

Prema važećim propisima, obaveza preduzeća je da dostavi privatizacionu dokumentaciju, ali pošto retko koje preduzeće ima kapacitete da to uradi samo, angažuju se privatizacioni savetnici. Njihova provizija se sastoji, obično, iz dva dela. Fiksnog, koji ne zavisi od prodaje i koji se svakako isplaćuje savetniku, dok promenljivi deo zavisi od privatizacije preduzeća. On se konsultantu isplaćuje u vidu procenta od postignute prodajne cene i kreće se, obično, oko jedan odsto.

U PROŠLOM POKUŠAJU

NEKADAŠNjU Vladu Srbije je, prilikom prošlog pokušaja privatizacije “Telekoma Srbija”, na tenderu raspisanom krajem 2010. godine, savetovala takoĎe velika svetska investiciona banka, američka “Siti grupa”. Xxxx xx procenjeno da ceo “Telekom” vredi 2,4 milijarde dinara, a da je najbolje da se privatizuje većinski paket od 51 odsto. Kako jedini zainteresovani ponuĎač, “Telekom Austrija”, nije ponudio minimalnu cenu xxxx xx Xxxxx zahtevala, od 1,4 miljarde evra, privatizacija je

propala. U meĎuvremenu je “Telekom” otkupio paket akcija od grčkog OTE-a, otplatio deo dugova, refinansirao stare zajmove, kupio “Dunav banku”... što će sve uticati na novu procenu vrednosti.

xxxx://xxx.xxxxxxx.xx/xxxxx/xxxxxxxx/xxxxxxxxx/xxxxxxxx.000.xxxx:000000-Xxxxxx-xxxxxxxx-xxx-xx-Xxxxxxxx

Xxxxxx najbolji xxx za Železaru

Z. R.

U Smederevu u utorak prezentacija pet kompanija koje bi da upravljaju čeličanom

U Železari u Smederevu u utorak počinju razgovori sa predstavnicima pet kompanija koje su dostavile valjane ponude na konkursu Vlade Srbije za upravljanje čeličanom. Svaka firma imaće priliku da predstavi svoj xxx i da ubedi članove komisije da baš oni imaju rešenje za spas smederevskog giganta.

- Prezentacije kompanija koje su zainteresovane za upravljanje Železarom trajaće do četvrtka, a svaka od njih će predstaviti svoju ponudu i planove za oporavak fabrike - kaže izvor "Novosti". - Posle toga će komisija imati zadatak da izabere rešenje za koje proceni da je najbolje. Ostanak svih pet hiljada zaposlenih na radnim mestima, pun kapacitet rada fabrike, ponovno pokretanje druge visoke peći i maksimalna proizvodnja xxxx glavni kriterijumi za izbor.

Na tender se, kako nezvanično saznaju "Novosti", prijavila američka kompanija "Esmark", kao i slovački "Pikaro", ali i ruski "Crveni oktobar". U igri su i austrijski "Global stil konsalting" i "HPK inženjering" iz Holandije.

Menadžment za koji se Vlada Srbije odluči, xxxx obavezan da dostavi planove xxxx xxxxx da sadrže strategiju prodaje Železare, cene za ključne finalne proizvode, plan proizvodnje, strategiju nabavki, planove finansiranja i zapošljavanja.

OČEKIVANjA

DA bi srpska čeličana ispunila zacrtane ciljeve, predviĎeno je da je vodi 12 direktora. Od buduće uprave se očekuje povećanje prodaje i proizvodnje na nivou ne manjem od 1,5 miliona tona čelika godišnje, uvoĎenje nove tehnologije i osvajanje novih tržišta.

xxxx://xxx.xxxxxxx.xx/xxxxx/xxxxxxxx/xxxxxxx/xxxxxxxx.000.xxxx:000000-Xxxxxx-xxxxxxx-xxxxxxx-xxxxxx

Xxxxxx ugrozio školsku godinu

X. Xxxxxxx

Propali u ponedeljak pregovori lidera dva sindikata i Ministra prosvete. Učenici već izgubili sto časova, što xx xxxxx nadoknadivo

UČENICI škola u kojima nastavnici štrajkuju izgubili su u proseku po stotinu časova od novembra i školska xxxxxx već je ugrožena, tvrde u sindikatima. Ovoliko izgubljene xxxxxxx xx nenadoknadivo i

xxxx ne zna kakve će to posledice imati, smatra Xxxxx Xxxxxxxx iz Unije sindikata prosvetnih radnika.

Sastanak predstavnika Unije i Sindikata radnika u prosveti sa ministrom prosvete dr XxXxxxx Xxxxxxxx u ponedeljak je propao jer, opet, ni gotovo četiri meseca od početka štrajka i skraćenih časova na 30 minuta, nisu uspeli da pronaĎu zajedničko rešenje.

- Nažalost, nismo xx xxxxx dogovorili. Ova dva sindikata i dalje traže dodatne garancije u odnosu na ono što stoji u sporazumu. Nije logično da se traže dodatne garancije, ako se već potpisuje sporazum - izjavio xx Xxxxxx. - Izmene samog sporazuma u ovom trenutku nisu moguće, ali smatram da bi aneks kolektivnog ugovora bio adekvatno rešenje. Mi i dalje stojimo na stanovištu da treba omogućiti i predstavnicima ova dva sindikata da dobiju beneficije koje nudi Poseban kolektivni ugovor (PKU) i mi smo za to da se naĎe nekakvo zakonsko rešenje.

Sindikati su, meĎutim, nezadovoljni što ministar uslovljava potpisivanje PKU izlaskom iz štrajka. Posebno su revoltirani odlukom Verbića da štrajkačima smanji plate od trenutka kada su dva sindikata izašla iz štrajka, 19. februara. Štrajkači kritikuju odluku da članovima nekih sindikata smanji platu, a drugima ne.

- Xxxx nije očekivao da će štrajk prerasti u ovako dugu agoniju - kaže Xxxxx Xxxxxxxx. - Naš zahtev je toliko jednostavan i mogao bi vrlo jednostavno da se reši. Ministar je već potpisao da ćemo do kraja godine dobiti pomoć do visine jedne zarade. Samo tražimo da nam kažu kada i o kom iznosu je reč. Ministar xxx xx rekao da tih para xxxx nema i da ne može da garantuje ni iznos ni vreme isplate.

Prema njenim rečima u štrajku je i dalje gotovo 700 škola, i to velikih, pa je reč o gotovo 50.000 prosvetnih radnika koji su u štrajku.

Skraćenjem časova na 30 minuta, izračunali su sindikalci, izgubljeno je u proseku oko sto časova.

- Dogovori su propali i ove nedelje sagledaćemo kakve će sve štetne posledice izaći iz toga, jer će do 17. xxxxx, kada se navršava četiri meseca od početka protesta, svaki Ďak izgubiti 104 časa u proseku - ocenio xx Xxxxxxx Xxxxx, potpredsednik Sindikata radnika u prosveti.

PROTEST U MORAVIČKOM OKRUGU

MOTIVI i dimenzije neprekidnog štrajka prosvetnih radnika su politički, xxxxx da takvo stanje preraste u svojevrsnu anarhiju na štetu celokupne prosvete, naročito Ďaka - ocenio je Xxxxxxxx Xxxxxxx, načelnik Moravičkog okruga, na sednici Saveta okruga u Gornjem Milanovcu, na kojoj su učestvovali predsednici opština Lučani, Ivanjica i Milanovac, te xxxxx Xxxxx. U ovom okrugu, od ukupno 53 osnovne i srednje škole, u njih 41 nastavno osoblje je u zakonitom štrajku, skraćenjem časova na 30 minuta. Procentualno, to predstavlja najviše škola u štrajku na teritoriji jednog okruga. (M. B.)

xxxx://xxx.xxxx.xx/Xxxxx/Xxxxxxxxx/000000/XXXXXXXXX-Xxxx-xxxx-xxxxx-xxxx-xx-xxxx-Xxxxxxxx

OTKRIVAMO Ovih šest firmi hoće da vode Železaru

Xxxxxx Xxxxx

Pored američke kompanije „Esmark“, „Železarom“ bi htelo da upravlja i pet evropskih kompanija koje se bave prodajom i proizvodnjom čelika, ali i savetovanjem u ovoj oblasti.

(+) Kliknite za uvećanje

Na tender za izbor profesionalnog menadžmenta za upravljanje smederevskom kompanijom prijavilo xx xxxxx kompanija.

Prema saznanjima „Blica“, xxxxxx xx dobilo njih šest, a pored „Esmarka“, xx xxxxx kandidata je slovački „Pikaro“, holandski „HPK inženjering“, „Emlok AB“ iz Švedske, „Global stil konsalting“ iz Nemačke i „Monako risorsiz grup“.

Xxxxx i nada

Xxxxxx Xxxxxx, predsednik Samostalnog sindikata „Železare“, očekuje da novi menadžment doĎe što pre i da se priča s njim završi na zadovoljstvo radnika. Na pitanje kako se ponašaju zaposleni

„Železare“ u iščekivanju novog rešenja, Xxxxxx kaže: „Mirno“.

- Veruju da će se problem „Železare“ uskoro rešiti, ali istovremeno i strahuju - istakao xx Xxxxxx.

- Sve kompanije su ozbiljne i sve se bave čelikom. Prednost će, meĎutim, imati ona xxxx menadžment „Železari“ može da obezbedi najveći rast. Pri izboru će biti presudni biznis planovi u xxxxxx xx se najviše vrednovati projekcija rasta proizvodnje, prodaje i drugih značajnih pokazatelja „Železare“ - kaže izvor „Blica“ iz Vlade Srbije. Naš sagovornik dodaje da bi novi menadžment ove smederevske kompanije Komisija trebalo da izabere do kraja nedelje. On će, tokom rada, biti suočen sa zahtevom Vlade da se zadrži svih 5.000 radnika, da čeličana radi maksimalnim kapacitetom i da bude profitabilna kompanija.

Prema uslovima tendera, kompanije su morale da dostave 12 biografija vrhunskih stručnjaka, kao i plan xxxx xxxxx da sadrži strategiju prodaje „Železare“, projektovane cene za ključne finalne

proizvode, plan proizvodnje, nabavki, finansiranja i projekciju novog zapošljavanja. U Vladi xxxx xx xx sve kompanije ozbiljne i da se bave čelikom

Od profesionalnog menadžmenta se očekuje povećanje prodaje i proizvodnje na nivou ne manjem od 1,5 miliona tona čelika godišnje, uvoĎenje novih tehnologija i osvajanje novih tržišta širom sveta .

Privremeno upravljanje „Železarom“ je prelazni period ka novoj prodaji xxxx xx premijer Xxxxxxxxxx Xxxxx nedavno najavio za godinu do godinu i po.

Zatim se očekuje pronalaženje novog kupca koji bi posrnulog giganta digao na noge i spasao čitav grad, ali i privredu Srbije.

xxxx://xxx.xxxx.xx/Xxxxx/Xxxxxxxxx/000000/Xxxxxxxxxxxx-xxxxxxxxxx-xxxxxxxxxxxxxx-x-Xxxxxx

Novopazarski penzioneri najsiromašniji u Srbiji

Večernje novosti

Novopazarski penzioneri su prema statistici Republičkog xxxxx za penzijsko i invalidsko osiguranje, najsiromašniji u Srbiji. Oni sa prosečnim iznosom na čeku od oko 135 evra, u dinarskoj protivvrednosti, izguraju od prvog do sledećeg prvog u mesecu.

Sa 110 evra više, tačnije 245 evra, u novčaniku mogu se pohvaliti BeograĎani, xxxx xxxxxx važi za najbolji u državi. MeĎutim, i u prestonici u različitim opštinama penzionerski buĎelar je prilično različit. Na vrhu liste su najstariji stanovnici Savskog venca, a slede StarograĎani i Vračarci.

Prema najnovijim podacima XXX xxxxx, BeograĎani nemaju baš dostojnu konkurenciju u visini penzije u centralnoj Srbiji, pošto su sledeće na spisku Nišlije, koje mesečno prime u proseku 50 evra manje, ili 23.471 dinar, za njima su Xxxxxx i Kraljevčani. Inače, republički xxxxxx xx 23.145 dinara.

Statistika govori da najniže čekove pored Novopazaraca imaju i u Aleksincu i Požarevcu, i xxxxxx tek prelazi 17.000 dinara - kažu u PIO.

- U Vojvodini, najviši xxxxxx xxxx NovosaĎani sa 27.808, zatim u Vrbasu 25.123, Pančevu 25.023 i Subotici 24.158, a najniži čekovi su u Odžacima 20.928, Sremskoj Mitrovici 21.627, Bačkoj Palanci

22.302 dinara. Na Kosovu i Metohiji nešto više od 32.000 korisnika prima prosečno 21.652 dinara.

Tokom poslednjeg meseca u 2014. godini, broj novih penzionera xxxx xx za oko jedan odsto u odnosu na prošlu godinu. To je prosečno godišnje povećanje koje se beleži poslednjih xxxxxx. U decembru je u našoj zemlji tako bilo ukupno 1.739.162 penzionera svih kategorija, dok je na kraju 2013. godine 1.722.649 ljudi primalo penziju. "Xxxx xx novih penzionera bilo 107.622, a podatak za 2014. je približan ovom broju", kažu u PIO. Poslednjih xxxxxx prosečan priliv xx xxx 100.000 novih korisnika za 365 xxxx.

Primenom novog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji važi od Nove godine, uvedeni su restriktivniji uslovi za odlazak u penziju. Podaci nadležnih za januar govore da xx xxxx novih penzionera u odnosu na isti period lane manji za 1.056, odnosno za pet odsto. Ovo se odnosi na ukupan broj zahteva za starosne, invalidske i porodične računajući i zahteve za penzije po konvencijama po sva tri osnova.

Prosečna starost muškaraca koji su odlazili u penziju xxxx xx 63 xxxxxx xxxxxx i 35 xxxxxx radnog staža, a za xxxx xxxxxxx xx xxxx 59 xxxxxx xxxxxx i 28 xxxxxx xxxxx. Stalno pomeranje starosne granice za odlazak u penziju muškaraca i žena, meĎutim, nije jedini razlog zbog xxxx xx samo u decembru 2014. godine za oko 40.000 više njih podnelo filijali Beograd zahtev za penziju, već u velikoj meri u toj brojci učestvuju i bolesti, pokazuje najnovija statistika XXX xxxxx.

MeĎu bolestima koje dominiraju su oboljenja krvotoka i srca zbog kojih 28,6 odsto njih zatraži penziju, na drugom mestu su razni tumori koji učestvuju s čak 28,5 odsto. Podaci donose i

pozitivne trendove, a to je da iz godine u godinu opada broj duševnih bolesnika koji po prirodi stvari moraju u invalidsku penziju. Xxxx njihov broj ne prelazi 10,5 procenata, koliki xx x xxxx onih koji traže penziju zbog bolesti mišića.

- Broj starosnih penzionera prilično se povećava, xxxx xx na kraju 2013. godine njihovo učešće u ukupnoj penzionerskoj populaciji bilo 59,28 procenta, ili 1.021.216, a xxxx xx već 60,56 odsto ili

1.053.258 - kažu u Fondu.

- S druge strane, broj invalida xxx xx sa 30 na 20,85 procenata, zbog sve oštrijih uslova za penzionisanje i xxxx ih je na spisku 323.210. Najstabilnija kategorija su porodični penzioneri i njihovo učešće se ne menja, iako se i tu uslovi iz godine u godinu menjaju.

Xxxx xx reč o penzionerima koji su u penziju otišli pod posebnim uslovima, s beneficiranim radnim stažom, najviše čekove u centralnoj Srbiji na kraju prošle godine imali su akademici 51.113 dinara, nosioci spomenice 46.612 dinara, dok su rudari primali najniže penzije 24.625 dinara. Bivši radnici SMUP-a u proseku imaju 41.125 dinara, a republičkog MUP-a 40.324 dinara, dok su najniže izuzetne penzije i iznose oko 22.474 dinara.

xxxx://xxx.xxxx.xx/Xxxxx/Xxxxxxx/000000/Xxxx-x-Xxxxxxxx-xxxx-00-xxxxx-xxxxxxxxxxxx

Žene u Kruševcu čine 54 odsto nezaposlenih

Beta

Žene u Kruševcu čine 54 odsto nezaposlenih, a udeo žena meĎu onima koji nemaju posao raste sa povećanjem stepena stručne spreme, rečeno xx xxxxx na sednici Saveta za rodnu ravnopravnost grada Kruševca.

- Na kraju godine u Kruševcu su bez posla bile 16.672 osobe, meĎu njima 8.778 žena, odnosno oko 54 odsto, koliko xx xxxx i tokom prethodnih xxxxxx - xxxxxx je zamenica direktora kruševačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Xxxxxx Xxxxxxxxxx.

Ona je na sednici Xxxxxx rekla da žene sa prvim stepenom stručne spreme čine oko 47 odsto nezaposlenih u toj kategoriji, dok ih je meĎu onima sa četvrtim stepenom oko 59 odsto, sa šestim stepenom 66 odsto i xx xxxxx 63 odsto.

Xxxxxx Xxxxxxxxxx je to objasnila time da muškarci, koji su viĎeni xxx xxxxx porodice, lakše pristaju da rade poslove za koje se traži niži xxxxxx obrazovanja od onog koji oni imaju, uz napomenu da se zbog xxxxx ekonomske situacije to menja i da i žene sve češće pristaju na to.

Predsednica Saveta Xxxxxx Xxxxxxxxx rekla je da je analiza zastupljenosti žena na mestima odlučivanja u gradskoj upravi, javnim preduzećima i školama pokazala da su pre 15 xxxxxx u Skupštini grada od 70 odbornika bile svega tri žene, a da ih xx xxxxx 23 odnosno, oko 33 odsto, što je u skladu sa u meĎuvremenu donetim zakonom.

U 14 radnih tela Skupštine xxxxx xxxx 88 muškaraca i 38 žena, odnosno oko 30 odsto, a pre 15 bilo ih je svega xxxxx. Xxxxxxx je pokazala da u Savetu za privredu nema nijedne žene, odnosno da je tokom prethodnih 15 xxxxxx u xxx savetu bila samo jedna, ali i da su žene većina u Savetu za socijalno ekonomska pitanja, Savetu za rodnu ravnopravnost.

Što se izvršnih organa xxxx Kruševac ima gradonačelnika i zamenicu gradonačelnika, on ima tri pomoćnika i dve pomoćnice, u Gradskom veću xx xxxxx muškaraca i dve žene, što je odnos sličan onom iz prethodnog perioda.

Žene su brojnije na mestu načelnika odeljenja u gradskoj upravi, gde ih xx xxxx od ukupno 11. U komisijama koje odlučuju o raspodeli budzetskih sredstava ima xx xxxxx 35 odsto, više ih xx xxxx gde xx xxxx pitanjima populacione politike, socijalne, ekonomske, zdravstvene zaštite, navodi se u analizi.

xxxx://xxx.xxxx.xx/Xxxxx/Xxxxxxx/000000/Xxxxxx-Xxxx-xxxxxxxxx-xxxxxxx-xx-xxxxxxxxxxxx

Xxxxxx: Nije postignut dogovor sa prosvetarima

Tanjug

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja XxXxx Xxxxxx rekao xx xxxxx da nije postignut

dogovor sa predstavnicima dva sindikata prosvete koji su i dalje u štrajku, dok sindikatii poručuju da bi, ako se štrajk nastavi, školska xxxxxx mogla biti dovedena u pitanje.

- Nažalost, nismo xx xxxxx dogovorili. Ova dva sindikata, Sindikat radnika u prosveti Srbije i Unija sindikata prosvetnih radnika, i dalje traže dodatne garancije u odnosu na ono što stoji u sporazumu - rekao xx Xxxxxx novinarima i dodao da nije ni logično da se traže dodatne garancije

ako se već potpisuje sporazum.

Xxxx xx rekao, izmene samog sporazuma u ovom trenutku nisu moguće, ali smatra da bi aneks kolektivnog ugovora bio adekvatno rešenje.

- Mi i dalje stojimo na stanovištu da treba omogućiti i predstavnicima ova dva sindikata da dobiju one beneficije koje nudi Poseban kolektivni ugovor (PKU) i mi smo za to da se naĎe nekakvo zakonsko rešenje - dodao xx Xxxxxx.

On je podsetio da direktori moraju da se pridržavaju Xxxxxx, jer u njemu stoji da zaposleni koji su u štrajku imaju sva prava osim na punu zaradu za vreme koje nisu radili.

Potpredsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS) Xxxxxxx Xxxxx izjavio xx xxxxx da xxx sindikat i Unija prosvetnih radnika Srbije ne odustaju od svojih zahteva i od štrajka najavljenog za

17. mart.

Xxxxx xx agenciji Xxxx rekao da su predstavnici ta dva reprezentativna sindikata od ministra prosvete zatražila da potpišu Poseban kolektivni ugovor, xxx xx xx uslovljeni da najpre potpišu Sporazum o prekidu štrajka.

"Postavili smo pitanje garancija (za sprovoĎenje Sporazuma), rekao je da ne može. A mi ne

verujemo u njihove platne razrede, jer znamo da za to treba para", rekao xx Xxxxx i dodao da je današnji razgovor s ministrom trajao kratko, oko 30 minuta.

Xxxxx xx ocenio da ministar ne shvata da je "krivac za razvoj štrajka" jer nije u stanju da četiri meseca reši probleme. "Posebno nas je pogodila rečenica da iza našeg stava stoji politička pozadina", rekao xx Xxxxx i dodao da su svi prethodni

ministri, bez obzira na političku opciju, kada ne mogu da reše probleme, optuživali sindikate za političku pripadnost.

Xxxxx xx istakao da štrajk nema političku pozadinu. On je ukazao i da će najavljeno umanjenje zarada prosvetarima koji su u štrajku samo doprineti brojnosti prosvetara na predstojećem protestu.

xxxx://xxx.xxxxxxxx.xx/xxxxxxx/Xxxxxx/Xxxxxxx-x-Xxxxxxxxxx-xxxxx-xx-xxxxxx.xx.xxxx

Металци у Крагујевцу кивни на државу

Некадашњи индустријски центар, са традицијом дугом 170 година, данас више личи на гробље пропалих предузећа

Крагујевац – Приватизација је неминовна, стечај једино решење, ако је могуће без радника, а све то скупа води у гашење предузећа... Иако ова реченица није и званичан закључак, на јуче одржаној ванредној седници Социјално-економско савета Крагујевца превладао је утисак да је држава дигла руке од металског сектора у овом граду који је упошљавао 50.000 радника.

Мада одговорност сносе и крагујевачка предузећа, која за десетак година у процесу реструктурисања нису успела да нађу купца или стратешког партнера, у једном броју случајева, држава је, кажу металци, тај посао отежавала, па чак и спутавала.

– Нама је две године било забрањено да водимо процес приватизације и тражимо партнера. Сад је, можда, већ касно, мада има доста заинтересованих, неколико кинеских компанија и један немачко-италијански конзорцијум. Крајем 2007. имали смо 1.537 радника, данас шест пута мање – 244, али смо, изгледа, опет сувише велики за нашу државу – рекао је Xxxxx Xxxxxxxxxx, директор „Застава камиона“.

Најгора ситуација је у „Метал системима“, предузећу за производњу ланаца, једином таквом у окружењу. Овде је остало свега 93 радника, од преко 250 колико их је било до пре три године, када је, после поништавања приватизације, „Метал системе“ поново преузела држава.

– Социјални програм се неће више спроводити по систему добровољности, то је сада једна врста присиле. Или ће радници узети отпремнине, или ће из предузећа отићи без динара. Ми смо надлежнима предлагали да се социјални програм одложи до приватизације, има заинтересованих купаца, да видимо ко би од радника остао у фирми. Тако бисмо и држави уштедели новац. Прошли смо кроз осам врата, мислили смо да је наш предлог прихваћен, али су нас, онда, вратили на прва врата – препричао је директор Xxxxxx Xxxxxxxx своје путешествије по лавиринтима државне администрације.

Осим на Министарство привреде, руководиоци крагујевачких предузећа осули су дрвље и камење и на Министарство рада.

– Министар Xxxxx је за кратко време био шест или седам пута у Крагујевцу, али ишао је тамо где му је лепо, није дошао код нас где има проблема. Уместо да помаже, он врши дискриминацију радника са инвалидитетом. Од 64 радника, 62 одсто су инвалиди од рођења, а никакву помоћ од државе не добијамо. Субвенције иду неким предузећима која су јуче основана, а ми постојимо од 1949 – закључио је Xxxxxxx Xxxxxxx, директор „Шумадија ДЕС-а“, предузећа за производњу делова од метала.

Због небриге државе, у великим проблемима је друга заштитна радионица у Крагујевцу која је, уз то, и регионални центар за запошљавање и рехабилитацију особа са инвалидитетом. Реч је о „Застави инпро“, предузећу које производи аутомобилске приколице и чији је извоз на

годишњем нивоу вредан око четири милиона евра. Од 351 радника, 231 су особе са инвалидитетом.

– Нама није потребна помоћ, ми само тражимо да држава испуни своје обавезе. Пре шест година влада је донела закључак да хала у којој радимо пређе у наше власништво, тај закључак није поништен, али се и не спроводи. Пре две године остали смо и без субвенција за стотинак инвалида из „Застава аутомобила“, које смо преузели још када је „Фијат“ дошао у Крагујевац. Овај град је некад био индустријски центар, са традицијом дугом 170 година, а шта је данас – упитао је Xxxxxx Xxxxxxx, директор овог предузећа.

Предузеће „21. октобар“, некада велики снабдевач фабрике аутомобиле, данас опстаје захваљујући сарадњи са словеначким „Горењем“, коме испоручује делове за белу технику. Ово предузеће са 195 радника могло би послује када би држава изузела и продала део непотребне имовине која „21. октобру“ само прави проблеме и доноси непотребне трошкове.

– Данас, са 195 радника, располажемо имовином коју смо имали и кад је у предузећу било

2.000 радника – казао је Xxxxx Xxxxxxxxx, директор „21. октобра“.

Представници локалне самоуправе, чланови Социјално-економског савета, обећали су да ће иницирати састанак коме би, осим руководилаца предузећа и представника синдиката, присуствовали и представници оба ресорна министарства, привреде и рада. Међутим, рокови су кратки, а држава је изгледа већ „преломила“ да је стечај, тј. гашење предузећа једино решење, па можда и неће бити потребе за састанком.

Xxxxx Xxxxxxxxxx

xxxx://xxx.xxxxxxx.xx/xxxxxxxxx/xxxxxxx-xxxxx-xxx-xx-xxxxxxxxxxx-xxxxx-xxxxxxx

Продали фирме или не, консултанти млате милионе

Процес проналаска приватизационог саветника државе Србије у поступку продаје

„Телекома Србија”, који је до сада изнедрио само једног заинтересованог, француску компанију „Lazard Freres SAS”,

Неко никад није на губитку

којој је на челу као извршни директор, изгледа неуништиви, српски ексминистар франкофоне провенијенције Xxxxxxx Xxxxx, поново је „на тапет” ставио и оне с којима се држава, али и српске фирме којима предстоји приватизација, консултују. Мада је сам српски премијер Xxxxxxxxxx Xxxxx најавио да Xxxxx, иза којег су поодавно дани проведени на теткином каучу, сигурно неће бити непосредно укључен у приватизацију српске телекомуникационе компаније те да је реч о једној од најсолиднијих светских консултантских фирми, та коинциденција је поново акутелизовала причу о „саветницима”.

По званичним информацијама Републичке агенције за приватизацију, у свега десет година приватизације „на српски начин”, од 2001. до 2011, своје добре услуге је држави успешно понудило 46 консултантских кућа, које су, саветујући тадашње владе, приходовале чак 4,27 милијарде динара, или нешто више од 55 милиона евра, али треба рећи и да је кроз приватизацију свих посматраних фирми буyет зарадио 1,8 милијарду евра. Најлепша страна таквог ангажмана за приватизационе саветнике је чињеница да су у случају избора за консултанта они у „win-win” ситуацији, односно да зарађују, од фиксног дела, и уколико не дође до продаје државне фирме „виђене” за приватизацију. Провизија од уобичајеног једног процента у случају продаје је додатни бонус. Тако „озбиљни играчи” у послу приватизационог саветовања као што су „Морган&Стенли”, „Цес Мекон”, „Дилојт&Туш, „Рајфајзен инвестментс”, „Цитадел”... зарађују без обзира на то да ли ће се појавити заинтересовани за приватизацију српских фирми, или од продаје неће бити ништа.

У исто време, уколико нису саветници држави, те фирме својим консултацијама помажу другу страну – купце – па је, на пример, кућа „Цитадел” стајала иза купца Робних кућа „Београд” у стечају „Верано моторса”, који је за ту аквизицију морао да с почетних 140 милиона евра, излицитира чак 360, што је те 2007. године проглашено за један од најбољих државних

„пазара”. Да ли је „Цитадел” зарадио у промени власништва над четврт милиона квадратних метара ексклузивног продајног и магацинског простора РКБ-а који и дан-данас волшебно зврји празан, и колико, остало је тајна, али да је саветујући државу иста фирма зарадила више од 100 милиона динара у случајевима саветовања приликом продаје „Мобија 063”, Војвођанске банке, дуванских индустрија у Нишу и Врању... званично је и потврђено извештајима Агенције за приватизацију.

По доступним званичним подацима, једнодеценијским ангажовањем на пословима приватизационих саветника, највише је, наплаћујући услуге и провизију држави, зарадио глобални гигант „Морган&Стенли” с наплаћених 677 милиона динара, којем је одмах уз бок једна домаћа фирма, „Цес Мекон” која је, као државни саветник, учествовала у продаји чак 62 српска предузећа, при чему је кроз провизију зарадила ништа мање импресивних 516 милиона динара.

М. Xxxxxxxxx

Провизије као индустријски град

Само по основу провизија исплаћених приватизационим саветницима, уколико се у једначину уврсте државне субвенције иностраним улагачима у српску привреду, могло се отворити 5.500 нових радних места. Ако се провизија консултаната остварена у продаји 2.284 државна предузећа посматра кроз визуру уобичајених субвенција Националне службе за запошљавање намењених за новоотворена радна места, за ту суму је посао могло добити 36.000 незапослених становника Србије.

xxxx://xxx.x00.xxx/xxx/xxxxx/xxxxxx.xxx?xxxxx0000&xxx00&xxx00&xxx_xxx000000

Resavica: Štrajk, ne damo 10% plate

IZVOR: BETA

Resavica -- Rudari "Resavice" najavili su štrajk upozorenja ukoliko do 13. xxxxx, ne bude potpisan novi kolektivni ugovor koji bi zadržao ista prava kao do xxxx.

Predsednik sindikata radnika JP PEU Resavica Xxxxx Xxxxxxx rekao je da se rudari ne bune zbog smanjenja plata od 10 odsto jer znaju da je država u teškoj situaciji, ali se ne slažu sa predlogom novog kolektivnog ugovora ne osnovu koga bi im zarade bile umanjene za dodatnih 10 odsto.

Predstavnici Glavnog odbora Sindikata radnika JP PEU Resavica i Zajedničkog odbora sindikata Nezavisnost odlučili su da, ukoliko se ne postigne dogovor, od ponedeljka, 16. xxxxx, organizuju jednočasovne štrajkove upozorenja na početku svake smene.

Sindikalci su odlučili da, ukoliko novi kolektivni ugovor ne bude potpisan ni do 20. xxxxx, pozovu rudare na potpunu obustavu rada do ispunjenja zahteva.

Sindikalnim organizacija naloženo je da do 11. xxxxx xxxxxxxxx štrajkačke odbore i da sa poslovodstvom dogovore minimum xxxxxxx xxxx kako bi se obezbedila sigurnost jama i sačuvala rudnička imovina.

"Sindikat Resavice novim ugovorom nije tražio ništa više nego što je to već dato ugovorima za radnike Elektroprivrede Srbije (EPS), Eektromreže Srbije (EMS), zdravstva. Sindikat nije pristajao ni da se rudarima dodatno umanje prava i smanji ionako bedna plata, najniža u istoriji", naveo xx Xxxxxxx.

Nadležna ministarstva, dodao je on, tražila su smanjenje sredstava za lečenje rudara, smanjenje stipendija za decu poginulih radnika, povećanje procenta kažnjavanja radnika, brisanje mogućnosti uvećanja zarada za rad nedeljom.

"Za Ministarstvo finansija xxx xx xxxxxx iznos toplog obroka kako za redovan tako i za prekovremen rad, minuli rad za spoljne radnike, plaćanje članova čete za spasavanje, zaštita od smanjenja zarada za rudnike koji neipsunjavaju plan proizvodnje zbog nedostatka rudara, visina otpremnine za odlazak u penziju", kazao xx Xxxxxxx.

Ukoliko bi sindikati pristali na te izmene, dodao je on, zarada rudara bi se dodatno smanjila za oko

10 odsto.

Xxxxxxx xx rekao i da su pregovori o kolektivnom ugovoru doživeli xxxx 2. xxxxx xxxx su ponovo

vraćeni na početak, a dopisom Ministarstva finansija bez zaglavlja, pečata, potpisa poništeno je sve što je do tada dogovoreno.

Novi pregovori zakazani su za sutra.

RTV

xxxx://xxx.xxx.xx/xx_xxx/xxxxx/xxxxxxx/xxxxxxx-xxxxxxxxx-xx-xxxx-xxxxxxxxxxxx_000000.xxxx

Radnici pozorišta na rubu egzistencije

NOVI SAD

Povodom loše situacije zaposlenih u Srpskom narodnom pozorištu, u vezi sa smanjivanjem koeficijenata za obračun i isplatu plata, u Radničkom domu Saveza samostalnih sindikata Vojvodine održana je vanredna sednica Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta. Predstavnici Srpskog narodnog pozorišta naglasili su na sednici da je novim zakonskim rešenjima, najpre opštim smanjenjem plata, a zatim i koeficijenata, oko 170 zaposlenih u toj instituciji sa najnižim platama dovedeno na rub egzistencije.

Po platnim razredima, kultura bi trebala da bude na znatno višem nivou nego što xx xxxx, a država za to nema novaca. Dakle, dok nekih promena u samoj državi ne bude, što xx xxxx budžeta, privrede i svega ostalog, ja ne očekujem da će biti bolje. Xxxx vam je izdvajanje za kulturu, otprilike, što je najniža kvota xxxx xx ikad bila od Drugog svetskog rata", rekao je Predsednik sindikata "Nezavisnost" u SNP Xxxxxxx Xxxxxxxxx.

Pokrajinski sekretar za kulturu Xxxxxxx Xxxxxx rekao je da je do ovakve situacije došlo zato što su primenjena zakonska rešenja koja su takva kakva jesu.

"Ona jesu neprijatna, i u ovoj situaciji gde xx xxxxx prvo do smanjenja plata, pa onda i do ovog umanjenja, takvo opterećenje je napravilo problem kod radnika i ja to apsolutno razumem. Stvar xx x xxxx da vidimo xxxx kako xx xxxx pomoći", rekao xx Xxxxxx i dodao da to ne bi bilo moguće izmenama i dopunama te uredbe, već najverovatnije platnim razredima.

Do trenutne mat-pozicije, složili su se na sednici, dovela je neusklaĎenost izmeĎu pravde i prava: po Uredbi o koeficijentima iz 2002. i 2008. ne prepoznaju se neka specifična zanimanja u toj pozorišnoj ustanovi – već se daje samo xxxxx po stručnoj spremi, koja prilikom zapošljavanja nije postojala.

Pored toga, problem je i u tome što Ministarstvo kulture nema ingerencije nad SNP-om, jer je njegov osnivač Pokrajina. TakoĎe, svi se slažu da se nastavkom dijaloga može doći do rešenja, a jedan od zaključaka je i upućivanje inicijative na republički nivo.