Contract

Na osnovu člana 52. Zakona o tržištu kapitala („Sl. Glasnik RS“ broj 31/2011, 112/2015 i 108/2016) i člana 4. Pravilnika o sadržini, formi i načinu objavljivanja godišnjih, polugodišnjih i kvartalnih izveštaja javnih društava („Sl. Glasnik RS“ br. 14/2012, 5/2015 i 24/2017), JUBMES banka a.d. Beograd, objavljuje:

POLUGODIŠNJI IZVEŠTAJ

za period januar - jun 2019. godine

Beograd, avgust 2019.

SADRŽAJ:

• Bilans uspeha

• Bilans stanja

• Izveštaj o ostalom rezultatu

• Izveštaj o promenama na kapitalu

• Izveštaj o tokovima gotovine

• Napomene uz finansijske izveštaje

• Odluka o usvajanju finansijskih izveštaja

• Izveštaj o poslovanju

• Odluka o usvajanju izveštaja o poslovanju

• Izjava lica odgovornih za sastavljanje finansijskih izveštaja

1. OSNIVANJE I POSLOVNA POLITIKA BANKE

JUBMES banka a.d. Beograd (u daljem tekstu “Banka”) osnovana je 26. xxxx 1979. godine, u skladu sa posebnim saveznim zakonom kao specijalizovana banka za finansiranje i osiguranje izvoznih poslova kojima se podstiče i unapređuje dugoročna ekonomska i finansijska saradnja domaćih preduzeća, xxxx xx i upisana u sudski registar Privrednog suda u Beogradu.

Xxxxx xx po posebnom zakonu poslovala do 1997. godine kada xx xxxxx Zakon o prestanku važenja Zakona o Jugoslovenskoj banci za međunarodnu ekonomsku saradnju (“Službeni list SRJ“ br. 29/97). Ovim zakonom Banka xx xxxx dužna da izvrši usaglašavanje organizacije i poslovanja sa zakonom kojim se uređuje organizacija i poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija. U postupku usaglašavanja organizacije i poslovanja sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama i pratećim odlukama, osnivači Banke su 15. septembra 1997. godine zaključili Ugovor o osnivanju, a Skupština Banke xx xxxxxx Statut i druga relevantna akta potrebna za rad Banke. Xxxxx xx počela da posluje u skladu sa propisima koji se primenjuju za komercijalne banke od 1. jula 1998. godine.

Xxxxx xx registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu i u skladu sa Zakonom o bankama, dužna je da posluje na principima likvidnosti, sigurnosti plasmana i rentabilnosti, radi ostvarivanja dobiti.

Osnovne aktivnosti Banke su obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditni poslovi, depozitni poslovi i poslovi kupoprodaje deviza. Ostale aktivnosti obuhvataju poslove izdavanja garancija, otvaranja akreditiva i ostale bankarske poslove.

U skladu sa Zakonom o bankama (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 107/2005), Skupština Xxxxx xx u 2006. godini usvojila izmene i dopune Xxxxxxx o osnivanju i usvojila novi Statut. Ovim izmenama i dopunama promenjen je naziv banke. Pun naziv Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju a.d. je izmenjen i xxxx glasi: JUBMES banka a.d., Beograd. Za usvajanje navedenih akata i izmena Xxxxx xx dobila prethodnu saglasnost od Narodne banke Srbije.

Xxxxx xx osnivač Humanitarne fondacije “Za dečje srce“.

Xxxxx xx na xxx 30. xxxx 2019. godine zapošljavala 122 radnika (31. decembra 2018. godine 122 zaposlenih). Sedište Xxxxx xx u xxxxx Xxxxxxx Xxxxxx Xxxxxxx 000 x Xxxxxxxx. Poreski identifikacioni broj Xxxxx xx 100001829.

7

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja

Priloženi polugodišnji finansijski izveštaji Banke za 2019. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja u smislu Zakona o računovodstvu (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 62/2013 i 30/2018).

U skladu sa Zakonom o računovodstvu, za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, velika pravna lica, pravna xxxx xxxx imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, nezavisno od veličine, primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI). MSFI, u smislu Zakona, čine Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje, Međunarodni računovodstveni standardi - MRS, Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja - MSFI i sa njima povezana tumačenja, izdata od Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda, naknadne izmene tih standarda i sa njima povezana tumačenja, odobreni od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, xxxx je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija.

Rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije br. 000-00-000/2014-16 od 13. xxxxx 2014. godine (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 35/2014) utvrđen je zvaničan prevod Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje i osnovnih tekstova MRS, odnosno MSFI izdatih od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (IASB), kao i tumačenja standarda izdatih xx xxxxxx Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda (IFRIC) u obliku u kojem su izdati, odnosno usvojeni, a koji se primenjuju od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na xxx 31. decembra 2014. godine. Međutim, s obzirom da je Zakonom o bankama propisano da xx xxxxx dužna da pri sastavljanju finansijskih izveštaja primenjuje MSFI od xxxx koji je nadležno međunarodno telo odredilo xxx xxx početka primene, moraju se primenjivati i MSFI koji su na snazi, a za koje nije obezbeđen prevod.

Za sve prethodne periode, Xxxxx xx sastavljala finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu, Zakonom o bankama i ostalim relevantnim podzakonskim aktima Narodne banke Srbije.

Xxxxx xx u skladu sa MSFI 1 “Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja” sastavila prve finansijske izveštaje u skladu sa MSFI za 2014.

Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog xxxxxx, izuzev za potraživanja i obaveze po osnovu promene vrednosti stavki koje su predmet zaštite xx xxxxxx koje su vrednovane po tržišnoj vrednosti.

Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa načelom stalnosti pravnog lica, koje podrazumeva da xx Xxxxx nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti.

Računovodstvene politike i procene korišćene prilikom sastavljanja ovih finansijskih izveštaja su konzistentne sa računovodstvenim politikama i procenama primenjenim u sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja Banke za 2018. godinu.

Objavlјeni standardi i tumačenja koji su stupili na snagu u prethodnim periodima i tekućem periodu na osnovu Rešenja o utvrđivanju prevoda

– Izmene MSFI 7 „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“ – Izmene kojima se pobolјšavaju obelodanjivanja fer vrednost i rizika likvidnosti (revidiran xxxxx 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2009. godine);

– Izmene MSFI 1 „Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja“ – Dodatni izuzeci za xxxx xxxx prvi put primenjuju MSFI. Izmene se odnose na sredstva u industriji nafte i gasa i utvrđivanje da li ugovori sadrže lizing (revidiran jula 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2010. godine);

– Izmene različitih standarda i tumačenja rezultat su Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI objavlјenog 16. aprila 2009. godine (MSFI 5, MSFI 8, MRS 1, MRS 7, MRS 17, MRS 36, MRS 39, IFRIC 16) prvenstveno sa namerom otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija u tekstu (izmene standarda stupaju na snagu za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2010. godine, a izmena IFRIC na xxx ili nakon 1. jula 2009. godine);

– Izmene MRS 38 „Nematerijalna imovina“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na

xxx ili nakon 1. jula 2009. godine);

– Izmene MSFI 2 „Plaćanja akcijama“: Izmene kao rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI (revidiran u aprilu 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. jula 2009. godine) i izmene koje se odnose na transakcije plaćanja akcijama xxxxx zasnovane na gotovini (revidiran xxxx 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2010. godine);

– Izmene IFRIC 9 „Ponovna procena ugrađenih derivata“ stupaju na snagu za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. jula 2009. godine i MRS 39 “Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje” – Ugrađeni derivati (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 30. xxxx 2009. godine);

– IFRIC 18 „Prenosi sredstava od kupaca“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na

xxx ili nakon 1. jula 2009. godine);

– „Sveobuhvatni okvir za finansijsko izveštavanje 2010. godine“ što predstavlјa izmenu

„Okvira za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja“ (važi za prenos sredstava sa kupaca primlјenih na xxx ili posle septembra 2010. godine);

– Dopune MSFI 1 „Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja“ – Ograničeno izuzeće od uporednih obelodanjivanja propisanih u okviru MSFI 7 kod xxxx xxxx prvi put primenjuju MSFI (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. jula 2010. godine);

– Dopune MRS 24 „Obelodanjivanja povezanih strana“ – Pojednostavlјeni zahtevi za obelodanjivanjem kod lica pod (značajnom) kontrolom ili uticajem vlade i pojašnjenje definicije povezanog lica (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2011. godine);

Objavlјeni standardi i tumačenja koji su stupili na snagu u prethodnim periodima i tekućem periodu na osnovu Rešenja o utvrđivanju prevoda (Nastavak)

– Dopune MRS 32 „Finansijski instrumenti: Prezentacija“ – Računovodstveno obuhvatanje prečeg prava na nove akcije (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. februara 2010. godine);

– Dopune različitih standarda i tumačenja „Pobolјšanja MSFI (2010)“ rezultat su Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI objavlјenog 6. maja 2010. godine (MSFI 1, MSFI 3, MSFI 7, MRS 1, MRS 27, MRS 34, IFRIC 13) prvenstveno sa namerom otklanjanja neslaganja i pojašnjenja formulacija u tekstu (većina dopuna xxxx xx snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2011. godine);

– Dopune IFRIC 14 „MRS 19 – Ograničenje sredstava definisanih primanja, zahtevi za minimalnim finansiranjem i njihova interakcija“ Avansna uplata minimalnih sredstava potrebnih za finansiranje (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2011. godine);

– IFRIC 19 „Poništavanje finansijskih obaveza sa instrumentima kapitala“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. jula 2010. godine);

– Dopune MSFI 1 „Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja“ – Velika hiperinflacija i uklanjanje fiksnih datuma za xxxx xxxx prvi put primenjuju MSFI (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. jula 2011. godine);

– Dopune MSFI 7 „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“ – Prenos finansijskih sredstava (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2011. godine);

– Dopune MRS 12 „Porezi na dobitak“ – Odloženi porez: povraćaj sredstava koja su služila za obračun poreza (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon

1. januara 2012. godine);

– MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji“ (na snazi za godišnje periode koji počinju

na xxx ili nakon 1. januara 2013. godine);

– MSFI 11 „Zajednički aranžmani“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili

nakon 1. januara 2013. godine);

– SFI 12 „Obelodanjivanje o učešćima u drugim pravnim licima“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2013. godine);

– Dopune MSFI 10, MSFI 11 i MSFI 12 „Konsolidovani finansijski izveštaji, Zajednički aranžmani i Obelodanjivanja učešća u drugim pravnim licima: Uputstvo o prelaznoj primeni” (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2013. godine);

– MRS 27 (revidiran 2011. godine) „Pojedinačni finansijski izveštaji“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2013. godine);

– MRS 28 (revidiran 2011. godine) „Ulaganja u pridružena pravna lica i zajedničke investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2013. godine);

a) Objavlјeni standardi i tumačenja koji su stupili na snagu u prethodnim periodima i tekućem periodu na osnovu Rešenja o utvrđivanju prevoda (Nastavak)

– MSFI 13 „Merenje fer vrednosti“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili

nakon 1. januara 2013. godine);

– Dopune MSFI 1 „Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja” – Državni krediti po kamatnoj stopi nižoj od tržišne (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2013. godine);

– Dopune MSFI 7 „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“ – Netiranje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2013. godine);

– Dopune MRS 1 „Prezentacija finansijskih izveštaja“ – Prezentacija stavki ostalog kupnog rezultata (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. jula 2012. godine).

– Dopune MRS 19 „Naknade zaposlenima” – Pobolјšanja računovodstvenog obuhvatanja naknada po prestanku radnog odnosa (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2013. godine);

– Godišnja pobolјšanja za period od 2009. do 2011. godine izdata u maju 2012. godine koja se odnose na različite projekte pobolјšanja MSFI (MSFI 1, MRS 1, MRS 16, MRS 32, MRS 34) uglavnom na otklanjanju nekonzistentnosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2013. godine);

IFRIC 20 „Troškovi uklanjanja otkrivke u proizvodnoj fazi površinskog kopa“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2013. godine

b) Objavlјeni standardi i tumačenja na snazi u prethodnom i tekućem periodu koji

xxx uvek nisu zvanično prevedeni i usvojeni

Na xxx objavlјivanja ovih finansijskih izveštaja, xxxx navedeni standardi i izmene standarda su bili izdati xx xxxxxx Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, a sledeća tumačenja bila su objavlјena xx xxxxxx Komiteta za tumačenje međunarodnog finansijskog izveštavanja, ali nisu zvanično usvojena u Republici Srbiji:

– Dopune MRS 32 „Finansijski instrumenti: Prezentacija“ – Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2014. godine);

– Dopune MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji“, MSFI 12 „Obelodanjivanje o učešćima u drugim entitetima“ i MRS 27 „Pojedinačni finansijski izveštaji“ – Izuzeće zavisnih lica iz konsolidacije prema MSFI 10 (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2014. godine).

– Dopune MRS 36 – „Umanjenje vrednosti imovine“ Obelodanjivanje nadoknadivog iznosa za nefinansijsku imovinu (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2014. godine).

b) Objavlјeni standardi i tumačenja na snazi u prethodnom i tekućem periodu koji

xxx uvek nisu zvanično prevedeni i usvojeni (Nastavak)

– Dopune MRS 39 „Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje“ – Obnavlјanje derivata i nastavak računovodstva hedžinga (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2014. godine).

– IFRIC 21 „Dažbine“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2014. godine).

– Dopune MRS 19 „Primanja zaposlenih” – Definisani planovi naknade: Doprinosi za zaposlene (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. jula 2014. godine).

– Godišnja pobolјšanja za period od 2010. do 2012. godine, koja su rezultat su Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI (MSFI 2, MSFI 3, MSFI 8, MSFI 13, MRS 16, MRS 24 i MRS 38) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. jula 2014. godine).

– Godišnja pobolјšanja za period od 2011. do 2013. godine, koja su rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI (MSFI 1, MSFI 3, MSFI 13 i MRS 40) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. jula 2014. godine).

– Dopune MSFI 11 „Zajednički aranžmani” – Računovodstvo sticanja učešća u zajedničkim poslovanjima (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon

1. januara 2016. godine.

– MSFI 14 „Računi regulatornih aktivnih vremenskih razgraničenja” - na snazi za

godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2016. godine.

– Dopune MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema” i MRS 38 „Nematerijalna imovina” - Tumačenje prihvaćenih metoda amortizacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2016. godine).

– Dopune MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema” i MRS 41 „Polјoprivreda” - Polјoprivreda – industrijske bilјke (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2016. godine).

– Dopune MRS 27 „Pojedinačni finansijski izveštaji” – Metod udela u pojedinačnim

finansijskim izveštajima (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon

1. januara 2016. godine).

– Dopune MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji” i MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate” - Prodaja ili prenos sredstava između investitora i njegovih pridruženih entiteta ili zajedničkih poduhvata (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2016. godine).

– Dopune MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji”, MSFI 12 „Obelodanjivanje o učešćima u drugim entitetima” i MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate” - Investiciona društva: Primena izuzetaka od konsolidacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2016. godine).

Dopune MRS 1 „Prezentacija finansijskih izveštaja” – Inicijativa za obelodanjivanje

(na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2016. godine).

Objavlјeni standardi i tumačenja na snazi u prethodnom i tekućem periodu koji

xxx uvek nisu zvanično prevedeni i usvojeni (Nastavak)

– Dopune i izmene različitih standarda „Pobolјšanja MSFI” (za period od 2012. do 2014. godine), koja su rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI (MSFI 5, MSFI 7, MRS 19 i MRS 34) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2016. godine).

– Izmene i dopune MRS 7 „Izveštaj o novčanim tokovima“ – zahtev za obelodanjivanjima koja korisnocima izvešaja omogućavaju procenu promena obaveza koje proizilaze iz aktivnosti finansiranja (na snazi od 1. januara 2017. godine).

– Pojašnjenja vezana za MRS 12 „porez na dobit“ koja imaju za cilj smanjenje raznolikosti u praksi kada su u pitanju odložena poreska sredstva koja proizilaze iz nerealizovanih gubitka (na snazi od 1. januara 2017. godine).

– Izmene IFRS 12 – Obelodanjivanja u učećima u drugim entitetima (na snazi od 1. januara 2017. godine).

– Izmene i dopune različitih standarda (MRS 28, MRS 40 i IFRS 2) stupaju na snagu od

1. januara 2018. godine.

– MSFI 9 „Finansijski instrumenti” i kasnije dopune, koji zamenjuje zahteve MRS 39

„Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje”, u vezi sa klasifikacijom i odmeravanjem finansijske imovine. Standard eliminiše postojeće kategorije iz MRS 39 - sredstva koja se drže do dospeća, sredstva raspoloživa za prodaju i krediti i potraživanja. MSFI 9 je na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2018. godine, uz dozvolјenu raniju primenu.

- U skladu sa MSFI 9, finansijska sredstva će se klasifikovati u jednu od dve navedene kategorije prilikom početnog priznavanja: finansijska sredstva vrednovana po amortizovanom trošku ili finansijska sredstva vrednovana po fer vrednosti.Finansijsko sredstvo će se priznavati po amortizovanom trošku ako sledeća dva kriterijuma budu zadovolјena: sredstva se odnose na poslovni model xxxx je cilј da se naplaćuju ugovoreni novčani tokovi i ugovoreni uslovi pružaju osnov za naplatu na određene datume novčanih tokova koji su isklјučivo naplata glavnice i xxxxxx xx preostalu glavnicu. Sva ostala sredstva će se vrednovati po fer vrednosti. Dobici i gubici po osnovu vrednovanja finansijskih sredstava po fer vrednosti će se priznavati u bilansu uspeha, izuzev za ulaganja u instrumente kapitala xx xxxxxx se ne trguje, gde MSFI 9 dopušta, pri inicijalnom priznavanju, kasnije nepromenlјivi izbor da se sve promene fer vrednosti priznaju u okviru ostalih dobitaka i gubitaka u izveštaju o ukupnom rezultatu. Iznos xxxx xxxx bude priznat u okviru izveštaja o ukupnom rezultatu neće moći kasnije da se prizna u bilansu uspeha.

(b) Objavlјeni standardi i tumačenja na snazi u prethodnom i tekućem periodu koji xxx

uvek nisu zvanično prevedeni i usvojeni (Nastavak)

– MSFI 15 „Prihodi iz ugovora sa kupcima”, koji definiše okvir za priznavanje xxxxxxx. MSFI 15 zamenjuje MRS 18 „Prihodi”, MRS 11 „Ugovori o izgradnji”, IFRIC13

„Programi lojalnosti klijenata”, IFRIC15 „Sporazumi za izgradnju nekretnina” i IFRIC18 „Prenosi sredstava od kupaca” i SIC – 31 „Prihodi – transakcije razmene koje uključuju usluge oglašavanja“. MSFI 15 je na snazi za godišnje periode koji počinju na xxx ili nakon 1. januara 2017. godine, uz dozvolјenu raniju primenu.

– IFRIC 22 – Ovo tumačenje se odnosi na devizne transakcije kada entitet priznaje nemonetarno sredstvo ili nemonetarnu obavezu po osnovu plaćanja ili primanja avansa, pre nego što entitet prizna odnosno sredstvo, trošak ili prihod, posle čega se to nemonetarno sredstvo ili obaveza ponovno priznaje. Tumačenje stupa na snagu na xxx ili nakon 1. januara 2018. godine, xxx xx dozvoljena ranija primena.

(c) Novi standardi, tumačenja i izmene postojećih standarda koji su na snazi od 1. januara 2019 ili će stupiti na snagu tokom 2019

– MSFI 16 „Zakup“ koji je objavljen u januaru 2016. godine, primena je za poslovne periode koji počinju posle 1. januara 2019. godine. Ovim strandardom xxxx zamenjen dosadašnji MRS 17.

– MSFI 3 „Poslovne kombinacije“ – dopuna koja se odnosi na pojašnjenja kada jedna strana xxxxx kontrolu u prethodnom zajedničkom poduhvatu. Promena stupa na snagu za poslovne kombinacije xxxx je datum kupovine na xxx ili nakon prvog godišnjeg perioda izveštavanja koji počinje 1. januara 2019. godine ili nakon toga. Može biti u suprotnosti sa izmenama MSFI 11.

– Izmene MSFI 4 koje su povezane sa MSFI 9, a primenjuju se pre primene MSFI 17 koji

će zameniti MSFI 4.

– Izmene MSFI 7 koje su povezane sa MSFI 9.

– Pojašnjenja vezana za MSFI 11. koja se odnose na transakcije u kojima entitet dobija zajedničku kontrolu na ili nakon početka prvog godišnjeg perioda izveštavanja koji počinje 1. januara 2019. godine ili nakon tog datuma. Ovo može biti u suprotnosti sa MSFI 3.

– MSFI 17 – zamenjuje MSFI 4 - primena na finansijske izveštaje koji počinju nakon 1. jannuara 2021. godine. Ranija primena je uslovljena usvajanjem i pimenom MSFI 9 i MSFI 15.

– IFRIC 23 – Tumačenje vezano za MRS 12. Tumačenje stupa na snagu na xxx ili nakon

1. januara 2019. godine, xxx xx dozvoljena ranija primena.

– Xxxxxx i dopune različitih standarda (MRS 19, MRS 12, MRS 23 i IFRS 2) na snazi su od 1. januara 2019. godine.

c) Novi standardi, tumačenja i izmene postojećih standarda koji su na snazi od 1. januara 2019 ili će stupiti na snagu tokom 2019 (Nastavak)

Sadržina i forma obrazaca finansijskih izveštaja i sadržina pozicija u obrascima je propisana Odlukom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke (“Službeni glasnik RS”, br. 107/2017 i 38/2018), xxxx xx usklađena sa zahtevima revidiranog MRS 1 “Prezentacija finansijskih izveštaja”.

Xxxxx xx u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjene u daljem tekstu Napomene 3 koje su zasnovane na važećim računovodstvenim, bankarskim i poreskim propisima Republike Srbije.

Finansijski izveštaji Banke su iskazani u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) je zvanična izveštajna i funkcionalna valuta u Republici Srbiji. Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju xx xxx transakcije u stranim valutama.

2.2. Stalnost poslovanja

Priloženi finansijski izveštaji Banke su sastavljeni u skladu sa načelom stalnosti poslovanja, koje podrazumeva da xx Xxxxx nastaviti sa poslovanjem u doglednoj budućnosti, koja obuhvata period od najmanje dvanaest meseci od datuma finansijskih izveštaja.

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

3.1. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti xxxxxxx i rashoda i uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta.

Prihodi i rashodi po osnovu xxxxxx xx priznaju u bilansu uspeha korišćenjem metoda efektivne kamatne stope. Efektivna kamatna xxxxx xx xxxxx kojom se diskontuju budući novčani tokovi tokom očekivanog perioda trajanja finansijskih sredstava ili obaveza (ili, prema potrebi, tokom kraćeg perioda) na njegovu sadašnju vrednost.

Obračun efektivne kamatne stope uključuje sve plaćene ili primljene naknade i troškove, koji su sastavni deo efektivne kamatne stope.

Naknada za odobravanje kredita i plasmana, koja xxxx xxx efektivne kamatne stope, evidentira se u okviru xxxxxxx i rashoda od kamata. Naknade za odobravanje kredita se obračunavaju i naplaćuju jednokratno unapred, razgraničavaju se i diskontuju tokom perioda trajanja kredita.

Rashodi kamata po depozitima razgraničavaju se i priznaju u bilansu uspeha u periodu

na koji se odnose.

Banka xx xxxxx priznavanja obezvređenja plasmana, priznavati prihode xx xxxxxx u iznosu koji xx xxxxxx primenom efektivne kamatne stope xxxx xx korišćena za diskontovanje budućih novčanih tokova prilikom merenja gubitka od umanjenja vrednosti na knjigovodstvenu vrednost plasmana, odnosno njegovu neto sadašnju vrednost.

Banka nastavlja obračun xxxxxx u svrhu evidencije ukupnog potraživanja po osnovu kamata, ali ovako obračunata kamata ne utiče na prihode xx xxxxxx već se samo evidentira u vanbilansnoj evidenciji Banke. Evidenciona kamata se, sve do definitivnog regulisanja spornog potraživanja, obračunava i evidentira u okviru vanbilansne evidencije.

Naknade za odobravanje kredita, koje su uključene u prihode od kamata, obračunavaju se i naplaćuju jednokratno unapred, razgraničavaju se na proporcionalnoj osnovi na period korišćenja kredita (Napomena 6). Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa.

3.2. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po načelu uzročnosti xxxxxxx i rashoda odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se za period kada su ostvareni. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge.

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak)

3.3. Preračunavanje stranih sredstava plaćanja i računovodstveni tretman kursnih razlika

i efekata po osnovu valutne klauzule

Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Banka posluje (funkcionalna valuta). Finansijski izveštaji prikazani su u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke.

Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na xxx bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije važećem na xxx bilansa stanja.

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji xx xxxxx na xxx poslovne promene.

Pozitivne i negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule.

Sredstva u dinarima za koje je ugovorena zaštita xx xxxxxx primenom valutne klauzule, odnosno vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR i USD na xxx bilansa stanja, preračunati su u dinare po ugovorenom kursu utvrđenom na međubankarskom sastanku deviznog tržišta koji xx xxxxx na xxx xxx.

Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem

kursu Narodne banke Srbije na xxx bilansa stanja.

3.4. Finansijska sredstva

Finansijska sredstva obuhvataju kredite i potraživanja xx xxxxxx i drugih finansijskih organizacija, kredite i potraživanja od komitenata, sredstva na računima kod centralne banke i drugih banaka, hartije od vrednosti

Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava, koja zahteva prenos sredstava u roku koji je utvrđen propisima ili konvencijama na datom tržištu, priznaje se na datum trgovanja (ili datum izmirivanja), odnosno na datum kada xx Xxxxx obaveže da će kupiti ili prodati sredstvo (ili na datum kada Banka primi kupljeno ili prenese prodato sredstvo).

Finansijska sredstva se evidentiraju u bilansu xxxxxx Xxxxx, od momenta kada xx Xxxxx ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na “regularan način” priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum xxxx xx sredstvo isporučeno drugoj strani.

Umanjenje vrednosti finansijskifh sredstava

Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili xxxxx finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su xxxxxxx xxxxx početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove

3.4. Finansijska sredstva (Nastavak)

Gubici nastali po osnovu umanjenja vrednosti finansijskih sredstava evidentirani su u bilansu uspeha kao rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava koji se ne vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha (Napomena 11).

Otpis nenaplativog potraživanja vrši se na osnovu odluka suda, Skupštine Banke ili Upravnog odbora Banke kada nema realne mogućnosti za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeđenja naplate kredita aktivirani.

Ukoliko se u narednom periodu iznos gubitka zbog obezvređenja finansijskog sredstva smanji usled događaja koji se odigrao nakon priznavanja umanjenja vrednosti, prethodno priznat gubitak se koriguje promenama na računu ispravke vrednosti, a iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava.

Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i obaveza

Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada Banka izgubi kontrolu nad ugovorenim pravima nad xxx instrumentima, što se dešava kada su prava korišćenja instrumenata realizovana, istekla, napuštena ili ustupljena. Kada xx Xxxxx prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je sklopila ugovor o prenosu, i pri xxx nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko xx Xxxxx angažovana u pogledu sredstva. Dalje angažovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži.

Finansijske obaveze prestaju da se priznaju xxxx xx obaveza predviđena ugovorom ispunjena, otkazana ili istekla. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira xx xxx prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha.

Klasifikacija finansijskih sredstava

Klasifikacija finansijskih sredstava vrši sa na osnovu poslovnog modela za upravljanje finansijskim sredstvima. Zavisno od generisanih novčanih tokova i analize ispunjavanja SPPI kriterijuma (Solely payments of principal and interest) poslovni model može biti: držanje radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova (glavnice i xxxxxx), držanje radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova (glavnice i xxxxxx) i prodaje i držanje radi prodaje/trgovanja. U zavisnosti od poslovnog modela vrši se vrednovanje:

3.4.1. Finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti

Finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti su finansijska sredstva koja su pribavljena sa namerom da se drže do fiksnog roka dospeća radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova (glavnice i xxxxxx).

3.4.1. Finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti (Nastavak)

Finansijska sredstva koje se vode po amortizovanoj vrednosti inicijalno se iskazuju po fer vrednosti korigovanoj za transakcione troškove. Naknadna procenjivanja (na xxx bilansiranja) vrše se po amortizovanoj vrednosti. Amortizovana vrednost je inicijalno priznata fer vrednost uvećana za obračunate prihode primenom efektivne kamatne stope i umanjena za otplaćenu glavnicu i kamatu i korigovana za obračun očekivanih kreditnih gubitaka. Očekivani kreditni gubici priznaju se evidentiranjem ispravke vrednosti. Efekti promene ispravke vrednosti priznaju se u bilansu uspeha.

3.4.2. Finansijska sredstva koje se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat (FVOCI)

Finansijska sredstva koje se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat (FVOCI) su finansijska sredstva koja su pribavljena radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova (glavnice i xxxxxx) i prodaje.

Finansijska sredstva koje se vode po fer vrednosti kroz ostali rezultat inicijalno se iskazuju po fer vrednosti korigovanoj za transakcione troškove. Naknadno procenjivanje (na xxx bilansiranja) vrši se takođe, po fer vrednosti. Efekti promene fer vrednosti evidentiraju se kroz ostali rezultat (revalorizacione rezerve). Nakon prestanka priznavanja sredstva akumulirani efekti promene vrednosti reklasifikuju se iz ostalog rezultata u bilans uspeha. Očekivani kreditni gubici priznaju se u okviru ostalog rezultata, a efekti promene priznaju se u bilansu uspeha

3.4.3. Finansijska sredstva koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha(FVTPL)

Finansijska sredstva koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha(FVTPL) su sredstva koje su pribavljene radi prodaje/trgovanja i sredstva koja nezadovoljavaju SPPI kriterijume.

Finansijska sredstva koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha inicijalno se iskazuju po fer vrednosti. Naknadno procenjivanje (na xxx bilansiranja) vrši se takođe, po fer vrednosti. Efekti promene fer vrednosti evidentiraju se kroz bilans uspeha.Xxxxxxx u dinarima za koje je ugovorena zaštita xx xxxxxx, ugovaranjem rasta cena na malo ili valutne klauzule, revalorizuju se u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit. Revalorizaciona kamata ili kursna razlika po osnovu preračuna u ugovorenoj stranoj valutu, prikazuje xx xxx prihod ili xxxxxx u bilansu uspeha.

Restruktuirani krediti

Xxxx xx u mogućnosti, Banka radije restruktuira kredite nego što realizuje sredstva obezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Rukovodstvo kontinuirano kontroliše restruktuirane kredite kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja. Banka i dalje vrši individualnu ili grupnu procenu obezvređenja.

3.4.5. Depoziti banaka i komitenata

Depoziti banaka i komitenata, kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze se prvobitno priznaju po fer vrednosti, umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, kamatonosni depoziti i krediti se iskazuju po amortizovanoj vrednosti uz primenu ugovorene kamatne stope.

3.4.6. Obaveze iz poslovanja

Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iz poslovanja vrednuju se po amortizovanoj vrednosti, što zbog kratkročne prirode ovih obaveza odgovara njihovoj nominalnoj vrednosti.

3.5. Prebijanje finansijskih strdstava

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju i njihov neto efekat se priznaje u bilansu stanja, ako, i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.

3.6. Derivati

Banka ne koristi računovodstvo zaštite transakcija xx xxxxxx (hedžing).

Banka sa svojim komitentima ugovara valutnu klauzulu. Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora, s obzirom da su ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata usko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici/gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi/rashodi od kursnih rszlika i efekata valutne klauzule (Napomena 10).

3.7. Rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki

Posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015, 38/2015,

61/2016, 69/2016, 91/2016, 101/2017, 114/2017, 103/2018 i 8/2019).

Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke koje se klasifikuju) klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D, na osnovu kriterijuma blagovremenosti, odnosno docnje u izmirivanju obaveza prema Banci, na osnovu procene njegovog finansijskog stanja, odnosno kreditne sposobnosti i na osnovu kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja. Sva potraživanja od istog dužnika klasifikuju se u jednu kategoriju, koja se određuje na osnovu potraživanja koje je najnepovoljnije klasifikovano, izuzev potraživanja koja su obezbeđena prvoklasnim ili adekvatnim sredstvom obezbeđenja.

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak)

3.8. Gotovina i sredstva kod centralne banke

Gotovinu čine gotovina u blagajni i tekući račun kod centralne banke, a gotovinske ekvivalente čine kratkoročna visokolikvidna ulaganja koja se mogu neposredno unovčiti uz beznačajni rizik smanjenja vrednosti, depoziti kod Narodne banke Srbije i kratkoročne hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti za potrebe izveštaja o tokovima gotovine uključuju novac u blagajni, tekući račun kod Narodne banke Srbije, tekuće račune kod drugih banaka i instrumente u postupku naplate, xxx x xxxxx depozite kod banaka i drugih institucija.

3.9. Repo poslovi

Xxxxxxx od vrednosti kupljene po ugovoru, xxxxxx xx utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni xxx u budućnosti, su priznate u bilansu stanja, u okviru pozicije Krediti i potraživanja xx xxxxxx i drugih finansijskih organizacija (Napomena 24). Plaćena gotovina po xxx osnovu, uključujući dospelu kamatu, se priznaje u bilansu stanja. Razlika između kupovne cene i cene po ponovnoj prodaji se tretira kao prihod po osnovu xxxxxx i dospeva tokom trajanja ugovora.

3.10. Nekretnine, postrojenja, oprema, nematerijalna imovina i investicione nekretnine

Nematerijalna imovina se sastoji od softvera, licenci i nematerijalne imovine u pripremi.

Građevinski objekti iskazani su po procenjenoj tržišnoj vrednosti, utvrđenoj xx xxxxxx nezavisnog ovlašćenog procenjivača sa stanjem na xxx 31. decembra 2016. godine, umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Pozitivan efekat procene vrednosti građevinskih objekata iskazan je u okviru revalorizacionih rezervi Banke.

Investicione nekretnine su iskazane po procenjenoj tržišnoj vrednosti, utvrđenoj xx xxxxxx nezavisnog ovlašćenog procenjivača sa stanjem na xxx 31. decembra 2016. godine, a efekti procene vrednosti su iskazani u bilansu uspeha.

Zemljište je iskazano po procenjenoj tržišnoj vrednosti, utvrđenoj xx xxxxxx nezavisnog ovlašćenog procenjivača sa stanjem na xxx 31. decembra 2016. godine.

Oprema, investicije u toku i nematerijalna imovina na xxx 30. xxxx 2019. godine su iskazana po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti.

Amortizacija se ravnomerno obračunava na nabavnu ili revalorizovanu vrednost nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalne imovine, primenom sledećih godišnjih xxxxx, s ciljem da se sredstva otpišu do rezidualne vrednosti u toku njihovog procenjenog korisnog veka trajanja:

Građevinski objekti	1.27-5.9%
Kompjuterska oprema	25.0%
Nameštaj	10.0 – 15.0%
Motorna vozila	15.5%
Nematerijalna ulaganja	20.0%

Nekretnine, postrojenja, oprema, nematerijalna imovina i investicione nekretnine (Nastavak)

Rezidualna vrednost sredstva je procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvariti prodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje, ukoliko je sredstvo već staro i u stanju u kojem se očekuje da će biti na kraju njegovog korisnog veka upotrebe. Rezidualna vrednost sredstva je nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog fizičkog veka trajanja. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju i po potrebi koriguju na datum svakog bilansa stanja.

Obračun amortizacije nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalne imovine počinje kada se ova sredstva stave u upotrebu. Obračun amortizacije se ne vrši za investicije u toku.

Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opreme, priznaju se na teret ili u korist bilansa uspeha, xxx xxx ostalih xxxxxxx ili ostalih rashoda.

imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, koju predstavlja vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda saglasno MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine”.

3.11. Obezvređenje nefinansijske imovine

Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na xxx izveštavanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna imovina, nekretnine, postrojenja i oprema i investicione nekretnine Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, koju predstavlja vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda saglasno MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine”.

Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a) kod kojih xx xxxxx do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja efekata umanjenja vrednosti.

3.12. Stalna sredstva namenjena prodaji

Banka klasifikuje stalna sredstva kao sredstva namenjena prodaji kada se njihova knjigovodstvena vrednost može nadoknaditi prevashodno kroz prodaju, a ne daljim korišćenjem. Stalna sredstva namenjena prodaji moraju da budu dostupna za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju isključivo pod uslovima koji su uobičajeni za prodaje takve vrste imovine i njihova prodaja xxxx biti vrlo verovatna. Stalna sredstva namenjena prodaji se prikazuju u iznosu nižem od knjigovodstvene i fer vrednosti umanjene za troškove prodaje. Banka ne amortizuje stalna sredstva dok su ona klasifikovana kao stalna sredstva namenjena prodaji.

3.13. Sredstva stečena naplatom potraživanja

Imovina nad kojom je preuzeto vlasništvo u procesu povraćaja obezvređenih kredita prikazuje se u okviru Ostalih sredstava i iskazuju se po iznosu nižem od knjigovodstvene i fer vrednosti umanjene za troškove prodaje.

3.14. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Banka ima zakonsku ili ugovorenu obavezu kao rezultat prošlih događaja i xxxx xx verovatno da xx xxxx do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.

Radi održavanja najbolje moguće procene rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i ako je potrebno koriguju na svaki izveštajni datum.

3.15. Naknade zaposlenima

а) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Xxxxx xx obavezna da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih xxxxx. Xxxxx xxx zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova.

b) Obaveze po osnovu otpremnina

U skladu sa Kolektivnim ugovorom Banke i Zakonom o radu, Xxxxx xx u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini 3 prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje ili do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja.

Pored toga, Xxxxx xx u obavezi da isplati i jubilarne nagrade u iznosu od jedne prosečne mesečne neto zarade u Republici Srbiji na svakih navršenih deset xxxxxx xxxxx ostvarenog u Banci.

Dugoročna rezervisanja za otpremnine formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata.

Na xxx 31. decembra 2018. godine, Xxxxx xx izvršila rezervisanje po osnovu otpremnina za odlazak u penziju po sledećim pretpostavkama:

- Diskontna xxxxx 5%

- Godišnji xxxx xxxxxx 3%

- Tablice mortaliteta (RZS) za godine 2010 – 2012

3.15. Naknade zaposlenima (Nastavak)

c) Kratkoročna, plaćena odsustva

Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u tekućem periodu nisu iskorišćena u potpunosti. Očekivani troškovi plaćenih odsustava se priznaju u iznosu kumuliranih neiskorišćenih prava na xxx bilansa, za koje se očekuje da će biti iskorišćeni u narednom periodu. U slučaju neakumuliranog plaćenog odsustva, obaveza ili trošak se ne priznaju do momenta kada se odsustvo iskoristi.

Banka nema sopstvene penzione fondove, niti opcije za isplate zaposlenima u vidu akcija i po xxx osnovu nema identifikovane obaveze na xxx 30. xxxx 2019. godine.

d) Učešće u dobiti

Učešće zaposlenih u dobiti obračunava se i isplaćuje u skladu sa Odlukom Skupštine Banke, a na osnovu procene rukovodstva Banke o doprinosu svakog zaposlenog ostvarenju rezultata poslovanja.

3.16. Kapital

Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (običnih akcija), emisione premije, ostalog kapitala, rezervi i neraspoređenog dobitka.

Dividende na akcije evidentiraju xx xxx obaveze u periodu u kojem xx xxxxxx odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja.

3.17. Finansijske garancije

U uobičajenom toku poslovanja, Banka odobrava finansijske garancije koje se sastoje od plativih i činidbenih garancija, akreditiva, akcepta menica i drugih poslova jemstava. Finansijske garancije su ugovori koji obavezuju izdavaoca garancije da izvrši plaćanje ili nadoknadi gubitak primaocu garancije, nastao ukoliko određeni poverilac blagovremeno ne izvrši svoje obaveze u skladu sa uslovima predviđenim ugovorom.

Finansijske garancije se inicijalno priznaju u finansijskim izveštajima po fer vrednosti na datum xxxx xx garancija data. Nakon inicijalnog priznavanja, obaveze Banke koje proističu iz finansijskih garancija se vrednuju u iznosu amortizovane naknade ili najbolje procene izdataka neophodnih da bi se izmirila finansijska obaveza koja nastaje kao rezultat garancije, u zavisnosti koji je iznos viši.

Povećanje obaveza koje se odnosi na finansijske garancije se priznaje u bilansu uspeha. Primljene naknade se priznaju u korist bilansa uspeha u okviru xxxxxxx xx naknada i provizija ravnomerno tokom perioda trajanja garancije.

3.18. Porez na dobitak

a) Tekući porez na dobitak

Porez na dobitak se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - xx. xxxxx i

142/2014, 91/2015-aut.tum. 112/2015, 113/2017 i 95/2018) i relevantnim podzakonskim aktima.

Porez na dobit obračunava se primenom stope od 15% na poresku osnovicu iskazanu u poreskom bilansu, nakon čega se može umanjiti za utvrđene poreske kredite. Osnovicu za oporezivanje čini oporeziva dobit, koja se utvrđuje usklađivanjem rezultata (dobitka ili gubitka) iz bilansa uspeha, a na način utvrđen ovim zakonom.

Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Godišnji poreski bilans se predaje u roku od 180 xxxx od isteka perioda za koji se utvrđuje porez.

Gubici utvrđeni u poreskom bilansu, izuzev kapitalnih dobitaka i gubitaka koji su utvrđeni u skladu sa ovim zakonom, mogu se preneti na račun dobiti utvrđene u poreskom bilansu iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od pet xxxxxx.

b) Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju prema bilansu stanja na sve privremene razlike na xxx bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Za obračun iznosa odloženog poreza korišćena xx xxxxx od 15%.

Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza na xxx bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda. Odložena poreska sredstva priznaju se za odbitne privremene razlike i za efekte prenetog gubitka i neiskorišćenih poreskih kredita iz prethodnih perioda do iznosa do kojeg je verovatno da će postojati budući oporezivi dobici na teret kojih se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Tekući i odloženi porezi priznaju xx xxx prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak

perioda.

Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist

ili na teret kapitala se takođe evidentiraju na teret, odnosno, u korist kapitala.

c) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata uključuju porez na imovinu, poreze i doprinose na zarade na teret poslodavca, xxx x xxxxx poreze i doprinose koji se plaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru operativnih i ostalih poslovnih rashoda.

3.19. Zarada po akciji

Banka izračunava i obelodanjuje osnovnu zaradu po akciji. Osnovna zarada po akciji obračunava se deljenjem neto dobitka koji pripada akcionarima, imaocima običnih akcija Banke, ponderisanim prosečnim brojem izdatih običnih akcija u toku perioda.

3.20. Poslovi u ime i za račun trećih lica i vanposlovna sredstva

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica, kojima Banka upravlja sa naknadom, uključena su u vanbilansnu evidenciju Banke (Napomena 29). Banka po navedenim plasmanima ne snosi nikakav rizik.

3.21. Informacije po segmentima

Poslovni segment predstavlja deo imovine i poslovnih aktivnosti koje obezbeđuju proizvode ili usluge koje podležu rizicima i koristima različitim od onih u nekim drugim poslovnim segmentima. Geografski segment obezbeđuje proizvode ili usluge unutar određenog privrednog okruženja koji podležu rizicima i koristima različitim od onih segmenata koji posluju u nekim drugim privrednim okruženjima. Banka najveći deo svog poslovanja obavlja na teritoriji Republike Srbije.

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na xxx sastavljanja finansijskih izveštaja, xxx x xxxxxxx i rashoda u toku izveštajnog perioda.

Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na xxx sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate.

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine.

a) Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava

Xxxx xx reč o proceni gubitaka zbog umanjenja vrednosti potraživanja, Banka vrši pregled kreditnog portfolia najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolia pre smanjenja koja se mogu identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliu.

Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koje imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke.

Rukovodstvo Banke vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka (Napomena 5.1)

b) Obezvređenje investicija

Banka investicije smatra obezvređenim kada postoji dokumentovano (tržišni podaci) ili

procenjeno smanjenje fer vrednosti ovih sredstava ispod njihove nabavne vrednosti.

c) Koristan vek trajanja nematerijalne imovine, nekretnina, postrojenja i opreme

Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalne imovine i osnovnih sredstava se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora.

Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da xx xxxxx do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja.

d) Umanjenje vrednosti nefinansijske imovine

Na xxx izveštavanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti.

Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva subjektivno prosuđivanje u pogledu tokova gotovine, xxxxx rasta i diskontnih xxxxx za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja.

e) Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

Xxxxx xx uključena u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka redovno procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka. Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene xx xxxxxx pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo. Rezervisanje za sudske sporove se formira xxxx xx verovatno da postoji obaveza xxxx se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom. Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

f) Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve neiskorišćene poreske gubitke i/ili poreske kredite do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski gubici/krediti mogu iskoristiti.

Značajna procena xx xxxxxx rukovodstva Xxxxx xx neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na osnovu perioda nastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike.

g) Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa

Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene.

Upravljanje rizicima je povereno Upravnom odboru, Odboru za praćenje poslovanja banke, Izvršnom odboru, Kreditnom odboru i Odboru za upravljanje aktivom i pasivom čije su nadležnosti utvrđene propisima Narodne banke Srbije, Statutom i drugim aktima banke, i koji zajednički formiraju principe i metodologije procene rizika na bazi eksternih i internih odluka i praćenja kvaliteta ekonomije i kreditne sposobnosti svakog zajmotražioca, odnosno, preduzimanjem drugih aktivnosti u Banci za minimiziranje rizika. Procedure upravljanja rizicima Banke definisane su politikama upravljanja bankarskim rizicima usvojenim xx xxxxxx Upravnog odbora Banke.

Banka ima uspostavljen sveobuhvatan i pouzdan sistem upravljanja rizicima koji je u potpunosti integrisan u sve poslovne aktivnosti Banke, odnosno omogućuje da se upravlja sa svim rizicima xxxxxx xx izložena ili može biti izložena po osnovu svih njenih poslovnih aktivnosti. Radi primene posebnog i jedinstvenog sistema upravljanja rizicima i obezbeđenja funkcionalne i organizacione odvojenosti aktivnosti upravljanja rizicima od redovnih poslovnih aktivnosti Banke, Xxxxx xx formirala Odeljenje upravljanje rizicima.

Organi Banke nadležni za upravljanje rizicima zajednički formiraju principe i

metodologiju upravljanja rizicima na bazi:

▪ eksternih propisa i odluka koje donose zakonodavna tela, a najvećim delom, Narodna banka Srbije;

▪ internih procedura vezanih za utvrđivanje i praćenje kreditne sposobnosti svakog zajmotražioca, odnosno za donošenje odluka; i

▪ preduzimanje drugih aktivnosti usmerenih ka minimiziranju rizika u poslovanju Banke.

Sistem upravljanja rizicima definisan je strategijom upravljanja rizicima i kapitalom, politikama i procedurama, te definisanjem sklonosti za preuzimanje rizika kroz uspostavljanje limita za nivoe xxxxxx xxxx su prihvatljivi za Banku. Svi rizici koje je moguće izmeriti ili oceniti podvrgavaju se strukturi limita na nivou Banke i usaglašenost sa xxx limitima se kontinuirano prati. Postavljanje i praćenje poštovanja limita zasnovano je na transparentnim, uniformnim principima. Postoje definisani postupci za postupanje u slučaju probijanja limita.

Organi Banke nadležni za upravljanje rizicima permanentno xxxxx xxxxxxx u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov uticaj na visinu rizika na nivou Banke i preduzimaju mere na usaglašavanju poslovanja i procedura sa novim propisima u okvirima kontrolisanog rizika. Pored toga, uvođenje novih proizvoda i usluga praćeno je potrebnim tržišnim i ekonomskim analizama u cilju optimizacije odnosa xxxxxxx i troškova za procenjeni realni rizik.

Upravni odbor Xxxxx xx za svaku vrstu rizika doneo politike i metodologije, a Izvršni odbor procedure kojima su utvrđeni načini i procesi identifikovanja, merenja, ublažavanja i praćenje rizika. Odeljenje upravljanja rizicima i druge stručne službe u Banci kontinuirano prate indikatore i pokazatelje pojedinih kategorija rizika, njihovu usklađenost sa propisanim, odnosno prihvatljivim nivoom, potencijalni uticaj očekivanih promena u uslovima (zakonske promene, tržišni uticaji i drugo) na visinu izloženosti Banke, o čemu redovno izveštavaju Upravni odbor, Odbor za praćenje poslovanja, Izvršni odbor i Odbor za upravljanje aktivom i pasivom, xxx x xxxxx nadležne organe Banke. Izvršni odbor predlaže Upravnom odboru politike, metodologije i smernice za upravljanje svim identifikovanim rizicima kojima xx Xxxxx izložena ili može biti izložena u svom poslovanju.

5.1. Kreditni rizik i kvalitet aktive

Kreditni rizik predstavlja rizik da korisnik kredita neće moći u potpunosti ili delimično da izmiri svoje dospele obaveze prema Banci u ugovorenim rokovima. Kreditni rizik primarno proističe iz aktivnosti kreditiranja, ali takođe i drugih transakcija koje uključuju bilansne i vanbilansne stavke, kao što su preuzete neopozive obaveze. Poslovna politika Banke zahteva i predviđa maksimalnu zaštitu Banke od izloženosti kreditnom riziku.

Konzervativan pristup upravljanju kreditnim rizicima ogleda se u strogom poštovanju zakonske regulative, ispravkama vrednosti i rezervisanjima koja Banka formira za gubitke usled kreditnog xxxxxx, xxx i u održavanju stope adekvatnosti kapitala značajno iznad zakonski propisanog minimuma (8%).

Odobravanjem kredita Xxxxx xx izložena kreditnom riziku, koji predstavlja mogućnost da korisnik kredita postane nesposoban da u potpunosti podmiri obaveze o dospeću. Banka upravlja kreditnim rizikom na način da utvrđuje limite nivoa kreditnog rizika, tako što utvrđuje granice prihvatljivog kreditnog rizika u odnosu na jednog, ili više dužnika ili agregatno na nivou segmenata portfolija.

Odluke o odobravanju kreditnih izloženosti donosi Kreditni odbor ili Izvršni odbor Banke u zavisnosti od visine plasmana. Xxxxx xx usvojila limite do kojih svaki od navedenih odbora može donositi odluke. Odluku o kreditnom izlaganju preko nivoa limita odobravanja donosi Upravni odbor Banke.

Kreditni odbor Banke ima odgovornost za primenu procedura i politika koje osiguravaju da svako izlaganje je prethodno odobreno, procenjeno i kontrolisano. Svi krediti su prethodno pojedinačno procenjeni i odobreni od stručnih službi i Odeljenja upravljanja rizicima, a krediti preko usvojenog limita se odobravaju xx xxxxxx Izvršnog odbora Banke. Kreditni odbor redovno izveštava Izvršni odbor i Odbor za upravljanje aktivom i pasivom o svojim aktivnostima.

Banka redovno prati rizike i proverava ih najmanje jednom kvartalno ili češće po potrebi. Banka upravlja kreditnim rizikom putem redovnih analiza sposobnosti zajmoprimaoca i potencijalnih zajmoprimaoca da ispune svoje obaveze otplate xxxxxx i glavnice, odnosno, utvrđivanjem limita koncetracije na pojedinačnom i portfolio nivou prema različitim karakteristikama kao što su vrsta proizvoda, privredna grana, interna klasifikacija i dr. Sve izloženosti se redovno prate u odnosu na usvojene limite o čemu se izveštavaju nadležni odbori Banke.

Banka takođe upravlja kreditnim rizikom i prihvatanjem adekvatnih instrumenata obezbeđenja otplate kredita, formiranjem ispravki vrednosti bilansnih potraživanja i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, rezervi za procenjene gubitke, kao i utvrđivanjem adekvatne cene koja pokriva rizik plasmana.

Banka profesionalno primenjuje niz mera u cilju upravljanja kreditnim rizicima,

ublažavanja i kontrole tog rizika u odnosima sa ugovornim stranama, uključujući:

▪ stroge kriterijume selekcije;

▪ primenu sistema limita;

▪ pouzdan proces odobravanja kredita;

▪ efikasnu kreditnu administraciju i praćenje;

▪ adekvatne kontrole vezane za kreditni rizik u odnosima sa ugovornim stranama;

▪ diversifikaciju rizika.

Banka utvrđuje potrebnu rezervu za procenjene gubitke na osnovu izvršene klasifikacije bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Potrebna rezerva za procenjene gubitke predstavlja odbitnu stavku od kapitala Banke utvrđenog u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke.

Kreditna politika

Kreditna politika Banke sadrži osnovna opredeljenja, principe i kriterijume koje Banka primenjuje u svom poslovanju u nameri da obezbedi rentabilno poslovanje uz visoku likvidnost i jačanje konkurentske pozicije na finansijskom tržištu. Plasmani Banke usmeravaju se prvenstveno onim klijentima xx xxxxxx Xxxxx xxx trajan poslovni odnos pod uslovom da se obezbeđuje maksimalna sigurnost i rentabilnost plasmana.

Banka odobrava kratkoročne i dugoročne kredite, okvirne kreditne aranžmane i sporazume o poslovnoj saradnji i druge proizvode pravnim licima koji uključuju kredite za likvidnost, investicione kredite, kredite za obrtna sredstva. Najveći segment kreditnog portfolija Banke predstavljaju kreditne izloženosti privrednim društvima. Banka odobrava obezbeđene i neobezbeđene kreditne plasmane, u zavisnosti od procene prirode poslovnih aktivnosti klijenta, finansijske situacije klijenta, načina otplate kredita, kao i usklađenosti ukupne izloženosti Xxxxx xx usvojenim limitima.

Banka odobrava različite vrste kreditnih proizvoda stanovništvu. U cilju procene nivoa izloženosti koje Banke smatra prihvatljivim da odobri, Banka utvrđuje kreditnu sposobnost klijenta i vrednost sredstva obezbeđenja po kreditu ukoliko se radi o obezbeđenjim kreditima. Xxxxx xx razvila skoring sistem za fizička lica na osnovu kojeg se procenjuje rizik kreditnog izlaganja Banke fizičkim licima.

Preuzete obaveze kreditiranja

Garancije i odobreni akreditivi su neopoziva jemstva da xx Xxxxx izvršiti isplatu u slučaju nemogućnosti klijenta da podmiri svoje obaveze prema trećim stranama i predstavljaju jednaki kreditni xxxxx xxx i krediti. Preuzete obaveze kreditiranja predstavljaju neiskorišćene delove odobrenih kreditnih okvira (revolving krediti i kreditne kartice), garancije ili akreditive, kao i ostale oblike jemstva. Obzirom da je kreditni rizik povezan s preuzetim neopozivim obavezama kreditiranja, Xxxxx xx potencijalno izložena gubitku u iznosu jednakom ukupnim neiskorišćenim sredstvima. Međutim, očekivani iznos gubitka xx xxxxx od ukupnog iznosa neiskorišćenih odobrenih sredstava jer xx xxxxxx preuzetih obaveza za kreditiranje povezana s održavanjem specifičnih kreditnih standarda xx xxxxxx klijenata. Banka prati period do dospeća preuzetih obaveza kreditiranja jer navedene dugoročne obaveze predstavljaju veći kreditni rizik od kratkoročnih.

Opis promena u procenama banke o strukturi i nivou kreditnog rizika

Banka aktivno preuzima kreditni rizik prihvatajući ga kao sastavni deo poslovnih aktivnosti. Poštujući činjenicu da kreditni rizik predstavlja najveći pojedinačni deo ukupnog rizika preuzetog kroz poslovne aktivnosti, Banka preduzima niz mera za upravljanje ovim rizikom (kreditna analiza, rangiranje dužnika, obezbeđivanje plasmana, i dr.). Upravljanje i kvantifikovanje kreditnog rizika sprovodi se korišćenjem metoda zasnovanih na najsavremenijim pristupima iz teorije i prakse.

Primenom ovakvog pristupa u Banci nije došlo do porasta kreditnog rizika u odnosu na prethodni izveštajni period. Banka ne očekuje da će u narednom periodu doći do porasta kreditnog rizika po osnovu promena u makroekonomskom okruženju.

Opis postupaka za identifikovanje, merenje i procenu kreditnog rizika

Identifikovanje visine kreditnog rizika, vrši se putem utvrđivanja xxxxx xxxxxx, odnosno kreditnog xxxxx potencijalnih dužnika i/ili drugog lica sa kojim xx Xxxxx potencijalno uspostaviti poslovni odnos, npr. pružaoci nematerijalne kreditne zaštite ili založni dužnici u slučaju pribavljanja materijalnih sredstava obezbeđenja, kao i procene sredstava obezbeđenja po potencijalnom izlaganju. Utvrđivanje xxxxx xxxxxx vrši se na osnovu kvantitativnih i kvalitativnih faktora

Na osnovu analize zahteva i preliminarne analize podataka o podnosiocu zahteva (i/ili drugog lica sa kojim xx Xxxxx potencijalno uspostaviti poslovni odnos u napred navedenom smislu), vrši se kreditna analiza finansijske pozicije predmetnog/ih lica i izrađuje Informacija o izvršenim analizama koja sadrži i mišljenje o kreditnom bonitetu predmetnog/ih lica, nameni i opravdanosti zahteva, podatke o povezanim licima predmetnog/ih lica, ostalim relevantnim podacima za merenje i konačnu procenu kreditnog rizika.

Nakon preliminarne analize pristupa se merenju i proceni kreditnog rizika koja se vrši u nezavisnom organizacionom delu za upravljanje rizicima, u skladu sa internim metodologijama procene kreditnog rizika, a na osnovu predviđenih kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja koji definišu ocenu kreditnog rizika utvrđuje se klasa xxxxxx xxxx xx xxxxxx Banka potencijalno može da uspostavi poslovni odnos.

Mišljenje organizacionog dela za upravljanje rizicima predstavlja jedan od obaveznih elemenata potrebnih za odlučivanje da li da se nastave dalje aktivnosti po osnovu zahteva za odobravanje izloženosti i prilaže se uz predmetni predlog organizacionih delova za preuzimanje rizika nadležnom telu za donošenje odluke, prilikom razmatranja i donošenja odluke.

Banka u proceni kreditnog rizika koristi pristup koji obuhvata sledeće osnovne

komponente:

- Uvrđivanje verovatnoće neizvršenja obaveze dužnika. Ovaj pristup pretpostavlja obavezno ocenjivanje kreditnog rejtinga svakog dužnika, kao i procenu rizika svake poslovne transakcije. Pri tome, obezbeđuje se utvrđivanje rejtinga dužnika i kreditnog rizika pre donošenja odluke nadležnog odbora Banke o odobravanju kreditnih plasmana;

- Utvrđivanje izlaganja kreditnom riziku za svaki novi proizvod koji se uvodi u ponudu

Banke;

Opis postupaka za identifikovanje, merenje i procenu kreditnog rizika (Nastavak)

- Utvrđivanje gubitaka zbog neizmirenih obaveza. Na ovaj xxxxx xx se obezbediti pokazatelj stope naplate po neizmirenoj obavezi u zavisnosti od visine rizika konkretnog plasmana;

- Utvrđivanje redovnosti u servisiranju obaveza. Na ovaj način utvrđuje se jedan od bitnih elemenata koji se koristi i za procenu stvarne vrednosti plasmana (obezvređenje na pojedinačnom i kolektivnom nivou), klasifikaciju potraživanja i utvrđivanje iznosa za obračun potrebne rezerve za gubitke, a na osnovu klasifikacije bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke;

- Propisivanje koncentracije izloženosti prema jednom dužniku, odnosno grupi povezanih lica, privrednoj grani i drugim relevantnim faktorima, radi obezbeđenja disperzije rizika;

- Utvrđivanje potrebnog kapitala za pokriće kreditnog rizika kojem xx Xxxxx izložena. Kapital za pokriće izloženosti kreditnom riziku se posmatra kao regulatorni i interni. Banka u procesu procene interne adekvatnosti kapitala utvrđuje da xx xx regulatorno obračunat kapital prema izabranom pristupu Banke dovoljan za pokriće izloženosti Banke svim aspektima kreditnog rizika.

Kada se utvrdi da postoji rizik da obaveze klijenta neće biti ispunjene u celosti, tj. da xx Xxxxx biti u situaciji xx xxxx da primeni mere u cilju naplate potraživanja po osnovu izloženosti, isplaćenog iznosa po osnovu aktiviranih garancija i drugih vanbilansnih stavki, vršiće se evidentiranje ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke vanbilansnih stavki, a u skladu sa Računovodstvenim politikama Banke i Metodologijom za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama.

Opis načina na xxxx xxxxx upravlјa kreditnim rizikom i načina na xxxx xxxxx procenjuje i upravlјa koncentracijama u kreditnom portfoliju

Banka upravlja kreditnim rizikom doslednom primenom Politika upravljanja kreditnim rizikom i drugih internih akata kojima su jasno definisane obaveze i odgovornosti svih organizacionih delova i lica uključenih u proces izlaganja kreditnom riziku.

Upravljanje kreditnim rizikom vrši se:

– Selekcijom kreditnih zahteva, putem korišćenja internih rejting sistema. Selekcija i ocena kreditnih zahteva vrši se na osnovu usvojene interne metodologije za procenu kreditnog rizika (rangiranje klijenata);

– Putem pribavljanja materijalnih i/ili nematerijalnih sredstava ublažavanja izloženosti kreditnom riziku. U zavisnosti od procenjenog rizika dužnika i vrste plasmana utvrđuje se potrebna vrsta i nivo obezbeđenja izloženosti;

– Primenom sistema limita, utvrđivanjem prihvatljivih iznosa izloženosti kreditnom riziku na nivou ukupnog portfolija, po segmentima i pojedinačno. Limiti se postavljaju u cilju ublažavanja izloženosti mogućim, ali nepredvidivim negativnim ekstremnim scenarijima koji dovode do tzv. stresnih gubitaka;

– Primenom sistema ranog upozoravanja. Ukoliko jedan ili više pokazatelja sistema ranog upozorenja pokazuje negativni trend, bez indikacija da bi moglo doći do jasnih pozitivnih promena u predstojećem periodu, kategorija rizika dužnika, pokriće izloženosti obezbeđenjem i limiti izloženosti se odmah

Opis načina na xxxx xxxxx upravlјa kreditnim rizikom i načina na xxxx xxxxx procenjuje i upravlјa koncentracijama u kreditnom portfoliju (Nastavak)

revidiraju;

– Primenom sistema identifikacije i upravljanja problematičnim izloženostima. U cilju minimiziranja gubitaka Banke vrši se identifikacija i praćenje problematičnih izloženosti kroz sprovođenje predviđenih aktivnosti: informisanje na internom nivou, provera dokumentacije, komunikacija sa dužnikom i/ili pružaocem kreditne zaštite, izmena u klasifikaciji prema riziku. U cilju ostvarivanja najbolje moguće naplate po problematičnim izloženostima, usvaja se plan korektivnih mera sa utvrđenim aktivnostima i rokovima realizacije.

Operativno upravljanje kreditnim rizikom obuhvata i upravljanje kreditnim portfolijom Banke. Cilj upravljanja kreditnim portfoliom je poboljšanje odnosa prinosa i rizika celokupnog kreditnog portfolia Banke. Za potrebe minimiziranja ukupnog rizika portfolia, vrši se grupisanje plasmana u segmente po definisanim karakteristikama, npr: visina plasmana, ekonomski sektor, privredna grana, povezana lica, zatim analiza strukture i rizika plasmana i prinosa ukupnog portfolia, kao i utvrđivanje i redovno korigovanje cena koja odražavaju rizike i tržišne uslove.

Banka, u cilju ograničavanja koncentracije izloženosti kredinom riziku, usklađuje svoje kreditno izlaganje sa regulatorno propisanim limitima, ali određuje i sekundarne (interne) limite za sve dužnike xx xxxxxx uspostavlja poslovni odnos. Svrha limita xx xx xxxxxx eksponiranosti Banke prema konkretnoj ugovornoj strani ne ugrozi solventnost Banke i da obezbedi širu disperziju rizika. Interni limiti izloženosti za dužnike utvrđuju se u zavisnosti od vrste dužnika, prema utvrđenoj klasi rizika dužnika, finansijskoj situaciji dužnika, uzimajući u obzir i podatke o zaduženosti kod drugih finansijskih institucija.

Aktivnost Banke koja podrazumeva preuzimanje kreditnog rizika, koja predstavlja dominantnu poslovnu aktivnost Banke mora da bude izraz procesa planiranja koji primarno obuhvata planiranje izloženosti na agregatnom nivou, tj. prema nekoj od definisanih kategorija: sektor, privredna grana, vrsta izloženosti, klasa rizika i zemlja porekla klijenta, kao i realnu rizičnu poziciju Banke i njene mogućnosti.

Usvajanje agregatnih limita je u nadležnosti Upravnog ili Izvršnog odbora Banke, u zavisnosti od vrste i nivoa limita. Agregatni interni limiti se posmatraju na nivou poslovanja sa pravnim, odnosno fizičkim licima izloženim kreditnom riziku i na nižem nivou u okviru poslovanja sa pravnim licima prema klasifikaciji dužnika i privrednoj grani kojoj isti pripada.

Merenje koncentracije vrši se utvrđivanjem usklađenosti sa internim i regulatornim limitima prema pojedinačnim klijentima ili grupi povezanih lica, kao i uvtrđivanjem HHI (Xxxxxxxxxx-Xxxxxxxxx Index), kao osnovne mere koncentracije, na individualnom i agregatnom nivou na osnovu iznosa izloženosti Banke.

Prihvatljivi nivo koncentracije izloženosti (limit) definisan je vrednošću HHI na osnovu obračuna koncentracije na agregatnom nivou za privredna društva i fizička lica i na individualnom nivou. U slučaju prevazilaženja ovih limita, izveštavaju se nadležni odbori Banke i utvrđuju potencijalne aktivnosti za svođenje izloženosti u okvire

Opis načina na xxxx xxxxx upravlјa kreditnim rizikom i načina na xxxx xxxxx

procenjuje i upravlјa koncentracijama u kreditnom portfoliju (Nastavak)

definisane limitima, a koji mogu da podrazumevaju ograničavanje, na period do usklađivanja nivoa sa usvojenim limitom, dodatnog angažovanja ili dodatno usmeravanje sredstava ka pojedinim klasama rizika, proizvodima ili pojedinačnima dužnicima u zavisnosti od doprinosa istih nivou HHI. Odluku o odobrenju transakcije kojom se prevazilaze interni limiti rizika može da xxxxxx Izvršni odbor na osnovu predloga organizacionih delova nadležnih za preuzimanje rizika koncentracije.

Banka prati koncentraciju i na nivou instrumenata kreditne zaštite (sredstva obezbeđenja), uključujući i ročnu i valutnu nausklađenost između izloženosti i instrumenata kreditne zaštite.

Nadležnosti i odgovornosti u procesu upravljanja kreditnim rizikom su definisane primarno Politikama upralvjanja kreditnim rizikom, kao i drugim internim aktima Banke i detaljno su prikazane u godišnjem izveštaju „Objavljivanje podataka i informacija JUBMES banke a.d. Beograd“ koji se sastavlja u skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija banke (Službeni glasnik 103/2016).

Opis politika za identifikovanje problematičnih potraživanja i restrukturiranih potraživanja

Xxxxx xx svesna činjenice da izloženost lošoj aktivi primarno proističe iz kreditnog rizika odnosno rizika da dužnik ili ugovorna strana ne izvršava obaveze iz ugovora, koji predstavlja ključni rizik u poslovanju.

Iz tog razloga, Banka identifikuje, meri, prati i kontroliše lošu aktivu u svim dimenzijama, što joj omogućava da kontroliše potreban iznos kapitala u odnosu na xxx xxxxx, xxx i da teži da ostvari adekvatnu kompenzaciju na ime xxxxxx xxxx je nastao. Strategija Banke u upravljanju lošom aktivom odnosi se na definisana načela i najviši prihvatljivi nivo loše aktive u Banci.

Politika upravljanja lošom aktivom predstavlja integralni deo procesa planiranja i definiše planirani trend smanjenja učešća loše aktive u ukupnoj bilansnoj i vanbilansnoj izloženosti koja se klasifikuje.

Osnovni cilj upravljanja lošom aktivom je što manje učešće loše aktive u ukupnoj bilansnoj i vanbilansnoj izloženosti Banke koja se klasifikuje, a pored istog ističu se i dodatni ciljevi u vidu težnje xx xxxxx apsolutnim iznosima loše aktive, efikasnijoj i efektivnijoj naplati loše aktive, uspešnim sprovođenjem restrukturiranja potraživanja loše aktive i nižim troškovima obezvređenja kao rezultat trendova u kretanju loše aktive.

Banka lošom aktivom upravlja na nivou ukupnog i segmenata portfolia (privredna društva i stanovništvo, uključujući preduzetnike) i na nivou pojedinačnog dužnika.

Kreditne izloženosti koje pokazuju znake sadašnjeg ili bliskog značajnog povećanja rizika, potpunog ili delimičnog neizvršenja obaveza, ili moguće potrebe za naplatom iz sredstava obezbeđenja, predmet su posebnog tretmana u okviru upravljanja lošom aktivom. Banka pod lošom aktivom, pre svega, podrazumeva problematične izloženosti.

Opis politika za identifikovanje problematičnih potraživanja i restrukturiranih potraživanja (Nastavak)

Banka pod problematičnim izloženostima (loši plasmani) podrazumeva:

- situaciju kada dužnik kasni u izmirenju svojih obaveza više od 90 xxxx od xxxx dospeća predmetne obaveze po bilo kojoj materijalno značajnoj obavezi,

- postojanje problematične finansijske situacije koja može (najverovatnije će) rezultirati u nemogućnosti izmirenja obaveze prema Banci (glavnice, xxxxxx, naknade) iako to xxx nije slučaj, ne uzimajući u obzir mogućnost naplate po osnovu aktiviranja sredstava obezbeđenja,

- delimični ili potpuni individualni otpisi ili otpusti potraživanja od dužnika,

- prestanak obračuna xxxxxx,

- restruktuiranje potraživanja koje je posledica pogoršanja finansijskog stanja dužnika

uz umanjenje ili prolongiranje roka vraćanja obaveza,

- otvoren proces stečaja, likvidacije ili neke vrste finansijskog restruktuiranja dužnika

- prodaja potraživanja.

U cilju prepoznavanja potencijalnog rizika što je ranije moguće, vrši se kontinuirano praćenje i sledećih pokazatelja: kašnjenje u dostavljanju informacija, povećavanje duga prema drugim bankama, opadanje vrednosti sredstava obezbeđenja ili opadanje rejtinga dužnika, promene u prometu preko računa i stanju na računima kod Banke, opadanje tržišnog učešća, porast konkurencije, česte promene načina poslovanja, promene u kadrovskoj strukturi i dr.

Ukoliko xx xxxx kakva negativna informacija javno ili na drugi način dostupna, treba da se potvrdi u direktnom kontaktu ili na drugi način, a po potrebi i na osnovu uvida u podatke kod Kreditnog biroa i ustanove razlozi koji su doveli do promena kao i da se o tome odmah informiše. Ukoliko se kroz periodičnu analizu, odnosno procenjivanje, utvrdi postojanje negativnih informacija, obavezno je promptno informisanje. Ukoliko jedan ili više pokazatelja ranog upozorenja pokazuje negativni trend, bez indikacija da bi moglo doći do jasnih pozitivnih promena u predstojećem periodu dužnik se može staviti na kontrolnu listu (lista dužnika pod dodatnim nadzorom), o čemu se izveštavaju nadležni odbori Banke.

U slučaju sumnje ili konstatacije da postoji problem koji se može negativno odraziti na mogućnost nadoknade potraživanja Banke, odnosno sposobnost dužnika da servisira dug, xxxx xxxx su zadužena za identifikaciju porasta rizika dužna su da o tome promptno informišu radi sagledavanje karaktera i uzroka problema, načina identifikacije problema, mogućih implikacija za banku i predloga mera koje je neophodno preduzeti.

Banka kontinuirano prati naplatu potraživanja, odnosno realizovanih naplata po aktiviranim garancijama. Praćenje naplate potraživanja vrši se od momenta realizacije (puštanja sredstava), tokom celokupnog perioda korišćenja do perioda otplate, pri čemu se analiziraju dospele obaveze po plasmanu. Nakon isteka roka dospeća obaveze, ukoliko ista nije izmirena preduzimaju se određeni koraci u definisanim vremenskim okvirima.

Po isteku perioda od 90 xxxx xxxxx dospeća potraživanja Banke dolazi do identifikacije problematične izloženosti. Problematična izloženost se identifikuje i u ranijim periodima u odnosu na datum dospeća potraživanja ukoliko se dođe do saznanja da je dužnik ušao u proces stečaja, likvidacije, ili neke vrste finansijskog restrukturiranja, u

Opis politika za identifikovanje problematičnih potraživanja i restrukturiranih potraživanja (Nastavak)

slučaju prodaje potraživanja, kao i ukoliko se evidentira postojanje problematične finansijske situacije koja može (najverovatnije će) rezultirati u nemogućnosti izmirenja obaveze prema Banci iako to xxx nije slučaj, ne uzimajući u obzir mogućnost naplate po osnovu aktiviranja sredstava obezbeđenja.

Potraživanja se šalju na restrukturiranje na prvi znak trajnog pogoršavanja rizika ili mogućeg neispunjavanja obaveza. Nadležni odbor Banke donosi odluku da li izloženost treba restruktrirati ili pokrenuti proces naplate kroz realizaciju sredstava obezbeđenja.

Za restrukturiranje potraživanja xx Xxxxx odlučuje, samo ukoliko utvdi da je dužnik sposoban da održi svoju poslovnu aktivnost u narednom periodu i da će u skladu sa planom restrukturiranja moći da izvršava svoje obaveze. Mere restrukturiranja ne smeju se koristiti za privremeno ili trajno prikrivanje stvarnog nivoa rizika potraživanja koja su restrukturirana.

Ukoliko je planom korektivnih mera predviđeno restrukturiranje kao korektivna mera, neophodno je obezbediti i dokumentovati:

1. detaljnu analizu razloga koji su doveli do finansijskih poteškoća dužnika,

2. plan konsolidacije finansijskog stanja i operativnog poslovanja dužnika, a ukoliko je predviđena promena vlasničke strukture, xxxx xx neophodan i plan konsolidacije vlasničke strukture,

3. projekciju novčanih tokova za period od tri godine, ili kraći period ukoliko je plan restrukturiranja na kraći rok od tri godine.

Pored prethodno navedenog vrši se i procena ostvarivosti predloženog plana restrukturiranja, obrazložiti efekte i prednosti restrukturiranja i sačiniti novi plan otplate koji će biti osnov daljeg praćenja sprovođenja plana restrukturiranja.

U cilju minimiziranja gubitaka Banke vrši se identifikacija i praćenje problematičnih izloženosti kroz sprovođenje predviđenih aktivnosti: informisanje na internom nivou, provera dokumentacije, komunikacija sa korisnikom kredita ili drugog plasmana i garantom i komunikacija sa nalogodavcem i/ili korisnikom garancije, izmena u klasifikaciji prema riziku.

Informacije o načinu na xxxx xxxxx vrši internu klasifikaciju potraživanja

Identifikovanje i merenje kreditnog rizika u slučaju izlaganja Banke privrednim društvima se sprovodi kroz standardizovane interne postupke koji se primenjuju prilikom utvrđivanja xxxxx xxxxxx privrednog društva kojima xx Xxxxx izložena ili Banka ima nameru da se izloži u vidu kreditnog plasmana ili xxxx xxxxx vrste angažovanja koja u sebi sadrži kreditni rizik, a na osnovu procene rizika tog lica.

Raspoređivanje dužnika u definisane xxxxx xxxxxx xx obavlja na osnovu izvršene kvantitativne i kvalitativne analize. Xxxxx xxxx banka primenjuje pruža osnovu za jednoobrazno klasifikovanje privrednih društava i adekvatnu procenu rizika, utvrđenu za svaku klasu na osnovu očekivane verovatnoće neizmirenja obaveza svake od klasa rizika.

Informacije o načinu na xxxx xxxxx vrši internu klasifikaciju potraživanja

(Nastavak)

Dodeljivanje xxxxx xxxxxx odslikava verovatnoću da će dužnik dospeti u neizmirenje obaveza (očekivanu nenaplativost plasmana privrednim društvima u datoj klasi rizika) u periodu od jedne godine.

Kvantitativna analiza obuhvata analizu finansijskih pokazatelja utvrđenih na osnovu zvaničnih (revidiranih, kod obveznika revizije) finansijskih izveštaja privrednih društava koji se pribavljaju najmanje jednom godišnje.

Nakon utvrđivanja xxxxx xxxxxx xx osnovu kvantitativnih faktora, u obzir se uzimaju i kvalitativni faktori i indikatori ranog upozorenja relevantni za dužnike. Kvalitativna analiza obuhvata analizu dodatnih faktora koji mogu imati uticaj na sposobnost privrednog društva da ispuni preuzete obaveze otplate plasmana ili izvrši eventualno plaćanje po osnovu preuzetih vanbilansnih obaveza. Promene u kvalitativnim faktorima se kontinuirano prate i vrši se prilagođavanje kada se relevantne promene faktora evidentiraju kao pouzdane.

Prilikom klasifikacije privrednih društava, Banka koristi internu skalu koja se sastoji od osam klasa koje su prikazane u sledećoj tabeli:

Klasa rizika	Kreditni kvalitet	Opis xxxxx xxxxxx
1	Visok	Izuzetan kreditni položaj - minimalni rizik
2	Srednji	Odličan kreditni položaj - nizak rizik
3	Srednji	Dobar kreditni položaj - ograničen rizik
4	Srednji	Prosečan kreditni položaj - prihvatljiv niži rizik
5	Srednji	Ispodprosečan kreditni položaj - prihvatljiv viši rizik
6	Nizak	Slab kreditni položaj - povišeni rizik
7	Nizak	Veoma slab kreditni položaj - visok rizik
8	Problematičan	Neizvršenje obaveza - xxxxx xxxx se ne može kontrolisati

Banka najmanje jednom godišnje sprovodi proces validacije modela rangiranja dužnika, pri čemu se ispituje da li klasifikacije u definisane xxxxx xxxxxx i očekivana verovatnoća neizmirenja obaveza na nivou pojedinačne xxxxx odgovara empirijskim rezultatima u pogledu neizmirenja obaveza u definisanom vremenskom okviru.

Banka za izlaganje prema fizičkim licima i drugim pravnim licima (izuzev privrednih društava), a u smislu rangiranja prema nivou rizika, koristi rangiranja u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015, 38/2015, 61/2016, 69/2016, 91/2016, 101/2017 i 114/2017) u definisane

kategorije na osnovu finansijske pozicije dužnika, odnosno pre primene efekata sredstava obezbeđenja i drugih korektivnih faktora klasifikacije.

Informacije o načinu na xxxx xxxxx vrši internu klasifikaciju potraživanja

(Nastavak)

U sledećoj tabeli prikazana je klasifikacija xxxx Xxxxx primenjuje u odnosu na nivo rizika:

Kategorija	kreditni kvalitet
	pravna lica	fizička lica
A	Visok	Visok
B	Srednji	Srednji
V	Srednji	Nizak
G	Xxxxx	Xxxxx
D	Problematičan	Problematičan

Informacije koji se odnose na sredstva obezbeđenja i sredstva stečena naplatom potraživanja

Xxxxx xx Politikom upravljanja kolateralom definisala opredeljujuće principe i osnovne smernice u prihvatanju, vrednovanju i praćenju kolaterala xxxx Xxxxx prihvata kao instrument kreditne zaštite rizičnih plasmana. Ciljevi ove politike su:

- Ostvarivanje jednoobrazne prakse u primeni kolateralnog jemstva,

- Jednoobrazno vrednovanje kolaterala,

- Kontinuirano praćenje vrednosti kolaterala i

- Veća naplativost rizičnih plasmana.

Osnovni principi kojima xx Xxxxx rukovodi pri upravljanju kolateralom su:

- Banka pribavlja adekvatan kolateral u cilju povećanja stepena naplativosti rizičnih

plasmana;

- Banka određuje vrstu i visinu kolaterala xxxxx xxxxxx evidentiranog rizika;

- Banka adekvatno utvrđuje vrednost kolaterala u skladu sa važećim finansijskim

standardima u trenutku vrednovanja;

- Banka kontinuirano prati vrednost i utrživost kolaterala prema važećim finansijskim

standardima u trenutku vrednovanja;

- Kolateral xxxx biti takve prirode i uspostavljen na takav način da u slučaju bankrotstva, stečaja i likvidacije ili propasti davaoca kolateralnog jemstva, obezbeđenje ostaje na snazi i omogućava Banci da naplati svoje potraživanje.

Politikom su definisane vrste kolaterala za koje su predviđeni ponderi vrednosti kolaterala, koji su osnova za utvrđivanje faktora umanjenja vrednosti kolaterala. Banka za sledeće vrste kolaterala utvrđuje specifične faktore umanjenja vrednosti kolaterala: finansijsko kolateralno jemstvo, Kolateralno jemstvo u vidu hartija od vrednosti (u zavisnosti od vrste emitenta), kolateralna jemstva u vidu potraživanja, kolateralna jemstva u obliku xxxxxx životnog osiguranja, kolateralna jemstva na nepokretnostima, procenjenim po tržišnoj vrednosti (u zavisnosti od vrste nepokretnosti: poslovna, stambena), kolateralno jemstvo u obliku pokretnih stvari (roba, proizvodi i ostala pokretna imovina), kolateralno jemstvo u obliku garancija i kontragarancija.

Informacije koji se odnose na sredstva obezbeđenja i sredstva stečena naplatom potraživanja (Nastavak)

Uslovi za materijalno vrednovanje nepokretnosti su: podobnost za upis hipoteke i osiguranje nepokretnosti (sa mogućnošću vinkulacije na Banku). Uslovi za materijalno vrednovanje pokretne stvari su: podobnost stvari za upis založnog prava, osiguranje pokretne stvari (sa mogućnošću vinkulacije u korist Banke), mogućnost prodaje založene stvari. U slučaju kolateralnog jemstva u vidu garancija i kontragarancija, Banka prihvata samo bezuslovne garancije (garancije bez prigovora i garancije na prvi poziv).

Iznos garancije xxxx xx xxxxxxx vrednost plasmana (glavnicu), uvećanu za naknade i redovnu kamatu, kao i sve vrste plaćanja koje je dužnik obavezan da učini. Uslovi za materijalno vrednovanje založenih hartija od vrednosti xx xx Xxxxx poseduje dokument o zalozi i nepostojanje tereta u korist trećih lica na hartijama koje se zalažu. Pokrivenost plasmana kolateralom se računa kao odnos odobrenog iznosa plasmana prema iznosu založenog potraživanja uz primenu pondera vrednosti kolaterala.

Prilikom utvrđivanja očekivanih novčanih tokova od realizacije kolaterala, za potrebe procene obezvređenja na pojedinačnom nivou, Banka primenjuje faktore umanjenja vrednosti kolaterala u zavisnosti od vrste kolaterala, a na osnovu izvršene analize xxxx xx u najvećoj meri bazirana na analizi tržišta, tražnji za određenom vrstom sredstva obezbeđenja, iskustvu drugih učesnika na finansijskom tržištu, volatilnosti hartija od vrednosti i na prethodnom iskustvu Banke. Revizija faktora umanjenja vrednosti vrši se u slučaju procene da xx xxxxx do značajnih promena na tržištu ili u procesima realizacije sredstava obezbeđenja koji mogu imati značajan uticaj na visinu moguće naplate kroz realizaciju istih. Za specifične vrste kolaterala koji nisu definisani politikom upravljanja kolateralima ili drugim internim aktima Banke ili u slučaju postojanja informacija o mogućnosti realizacije kolaterala (ili procena mogućnosti) u drugačijim vrednostima od definisanih, utvrđivanje faktora umanjenja vrednosti kolaterala se vrši na osnovu dodatnih procene.

Banka nema značajan iznos sredstava stečenih naplatom potraživanja, ni po broju ni po vrednosti. Banka nema stambene nepokretnosti stečene naplatom potraživanja koje su služile kao sredstvo obezbeđenja stambenih kredita fizičkim licima, što je posledica činjenice da xx Xxxxx prevashodno orijentisana na saradnju sa pravnim licima i da nema razvijenu poslovnu mrežu.

Sva kolateralna jemstva moraju imati poznatu vrednost. Za kolateralna jemstva za koja se ne može direktno utvrditi tržišna vrednost pre zaključenja ugovora o kolateralnom jemstvu, pribaviće se mišljenje sudskog veštaka za tu oblast.

Vrednovanje kolaterala obavezno se vrši pre zaključenja ugovora o poslovnoj saradnji i u toku važenja ugovora. Ukoliko po proceni Banke, dođe do poremećaja uslova na tržištu koji značajno mogu uticati na vrednost kolaterala, vrednovanje kolaterala se može poveriti veštaku nadležnom za veštačenje kolaterala u pitanju. Kada se radi o zalozi na nepokretnostima, Banka vrši ponovnu procenu vrednosti kolaterala, najmanje jednom u tri godine.

Osnovicu za vrednovanje hartija od vrednosti je fer vrednost istih utvrđena na osnovu tržišnih cena (ukoliko se sa istima trguje na organizovanom tržištu kapitala) ili vrednost

Informacije koji se odnose na sredstva obezbeđenja i sredstva stečena naplatom potraživanja (Nastavak)

utvrđena primenom modela (ukoliko se ne radi o tržišnim hartijama od vrednosti).

Osnovicu za vrednovanje založenog potraživanja predstavlja iznos naveden u ispravi (dokumentu) kojim se potvrđuje potraživanje. Osnovicu za vrednovanje založene xxxxxx predstavlja otkupna vrednost xxxxxx.

Otkupna vrednost xxxxxx utvrđena je xx xxxxxx društva za osiguranje koje je izdalo predmetnu polisu. Osnovica za obračun materijalne vrednosti nepokretnosti je tekuća tržišna vrednost (npr. cena po kojoj bi imovina mogla da se proda nezavisnom kupcu u vreme procene, pod pretpostavkom da se imovina javno ponudi). Procenu vrednosti nekretnine vrši ovlašćeni sudski procenitelj gradjevinske struke. Osnova za obračun materijalne vrednosti pokretnih stvari je tekuća tržišna vrednost, procenjena vrednost ili kupovna vrednost (ukoliko je nova stvar).

Informacije koji se odnose xx xxxxxxxx utvrđivanja obezvređenja potraživanja

Xxxxx xx u skladu sa zahtevima MSFI 9, definisala kriterijume za razvrstavanje finansijskih instrumenata u nivoe obezvređenja (Nivo 1, 2 i 3) u zavisnosti od stepena povećanja kreditnog rizika od momenta inicijalnog priznavanja. Predmet navedene klasifikacije su finansijski instrumenti koji se vrednuju po amortizovanoj vrednosti, kao i finansijski instrumenti koji se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat (FVOCI).

Nivo 3 odgovara problematičnim (NPL) potraživanima, Nivo 1 i Nivo 2 predstavljaju “potklase” u okviru Performing-a, pri čemu se u Nivo 2 svrstavaju Performing potraživanja kod kojih xx xxxxx do značajnog povećanja kreditnog rizika u odnosu na momenat inicijalnog priznavanja. Budući da različiti nivoi obezvređenja imaju za rezultat različite načine obračuna očekivanih kreditnih gubitaka (12-mesečni očekivani kreditni gubici se obračunavaju za potraživanja u Nivou 1, dok se za potraživanja u Nivou 2 i Nivou 3 obračunavaju “lifetime” očekivani kreditni gubici). Xxxxx xx razvila internu metodologiju za obračun obezvređenja za privredna društva i obračunala parametre rizika (EAD, PD, LGD) u skladu sa zahtevima MSFI 9. Diskontna xxxxx koja se u obračunu koristi je važeća efektivna kamatna xxxxx pojedinačnog ugovora. U kontekstu obračuna “lifetime” očekivanih kreditnih gubitaka, Xxxxx xx razvila metodologiju za utvrđivanje EAD-a (Exposure at Default) za sve periode do konačne ročnosti finansijskog instrumenta. Za proizvode koji se amortizuju i za koje su raspoloživi planovi otplate, budući EAD se utvrđuje na osnovu planova otplate. Faktori kreditne konverzije, u zavisnosti od vrste proizvoda i segmenta, mogu biti regulatorni ili interno obračunati na osnovu istorijskih podataka. Za izloženosti koje pripadaju segmentu “Low Default Portfolio” (države, i banke), za potrebe obračuna obezvređenja koriste se godišnji PD-ijevi objavljeni xx xxxxxx rejting agencije Xxxxx’x, xxx i LGD u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala (45%), s obzirom na to da Banka u ovom delu portfolija nema dovoljno istorijskih podataka kako bi ih sama obračunala. Banka za potrebe klasifikacije i obračuna očekivanih kreditnih gubitaka koristi aplikativno rešenje Select 9.

5. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak)

5.1. Kreditni rizik i kvalitet aktive (Nastavak)

Objektivni dokazi umanjenja vrednosti plasmana

Ukoliko postoje objektivni dokazi da su finansijski instrumenti obezvređeni, odnosno da Banka u ugovorenim rokovima ili iznosima neće biti u mogućnosti da naplati svoja potraživanja, sadašnja vrednost budućih novčanih tokova ne odslikava realno stvarnu vrednost finansijskih instrumenata, odnosno da će isti biti manji od njihove knjigovodstvene vrednosti, vrši se obračun obezvređenja takvog plasmana radi svođenja na nadoknadivu (realnu) vrednost.

Banka na svaki izveštajni datum ispituje da li xx xxxxx početnog priznavanja došlo do znatnog povećanja kreditnog rizika finansijskog instrumenta. Banka pri ispitivanju primenjuje promenu rizika od neispunjenja obaveza tokom očekivanog veka trajanja finansijskog instrumenta, a ne promenu iznosa očekivanih kreditnih gubitaka. U svrhu tog ispitivanja Banka upoređuje rizik od neispunjenja obaveze povezan s finansijskim instrumentom na datum izveštavanja s rizikom od neispunjenja obaveze povezanim s finansijskim instrumentom na datum početnog priznavanja i pri tome uzima u obzir sledeće kriterijume, koji upućuju na znatno povećanje kreditnog rizika nakon početnog priznavanja:

- potraživanje je u docnji preko 30 xxxx,

- xxxxx xx do promene rejtinga za 2 ili više xxxxx, za privredna društva, odnosno 2 kategorije po klasifikaciji NBS za banke, preduzetnike, jedinice lokalne samouprave i javna administrativna tela i 2 eksterna rejtinga za države i centralnu banku,

- potraživanje nije u statustu neizvršenja obaveza, xxx xx restrukturirano,

i na osnovu kojih se potraživanje raspoređuje u nivo 2. Ispunjenost bilo kog kriterijuma je dovoljan uslov za raspoređivanje potraživanja u nivo 2.

Ukoliko nije ispunjen ni jedan od navedenih kriterijuma potraživanje ostaje u nivou 1, odnosno smatra se da ovi finansijski instrumenti imaju nizak kreditni xxxxx, xx. nizak rizik neispunjenja obaveza. Dužnik je sposoban da u kratkom roku (o dospeću ili sa docnjom ne dužom od 30 xxxx) ispuni ugovorne obaveze u pogledu novčanih xxxxxx, xxxx sposobnost izmirenja obaveza nepovoljne promene privrednih i poslovnih uslova dugoročno mogu, ali i ne moraju umanjiti.

Ukoliko se prilikom naredne procene kvaliteta potraživanja, utvrdi da je iznos potraživanja po xxxx xx docnja bila duža od 30 xxxx što je bio osnov za raspoređivanje potraživanja u nivo 2, u međuvremenu naplaćen, potraživanje će biti premešteno iz nivoa 2 u nivo 1.

Ukoliko se prilikom naredne procene kvaliteta potraživanja, raspoređenog u nivo 2, u međuvremenu utvrdi kategorija xxxx je nivo kvaliteta bolji, isti ili za jednu kategoriju lošiji u odnosu na momenat incijalnog odobrenja, potraživanje će biti premešteno iz nivoa 2 u nivo 1. Za potraživanja kod kojih xx xxx osnov za utvrđivanje kreditnog kvaliteta koriste finansijski izveštaji, za prelazak potraživanja iz nivoa 2 u nivo 1 osnov mogu biti samo zvanični finansijski izveštaji.

Potraživanje se raspoređuje u nivo 3 u slučaju da je potraživanje u statusu neizmirenja

obaveza

Kriterijumi razvrstavanja potraživanja u xxxxx potraživanja sa sličnim

karakteristikama kreditnog rizika

Banka koristi sledeće metode grupisanja radi kolektivnog procenjivanja ispravke

vrednosti /rezervisanja za kreditni gubitak:

– interne xxxxx kreditnog rizika;

– vrsta plasmana;

– vrsta dužnika;

– urednost u izmirenju obaveza.

Parametri koje koristi za potrebe procene na grupnoj osnovi za xxxxx potraživanja sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika

Banka za procenu obezvređenja na grupnoj osnovi za potraživanja od privrednih društava koristi sledeće parametre:

- Xxxxx neizvršenja obaveza;

- Gubitak u slučaju nastupanja statusa neizvršenja obaveza;

- Vrednost izloženosti;

Xxxxx neizvršenja obaveza za svakog pojedinačnog klijenta izračunava se na osnovu klasifikacije pojedinačnog dužnika prema kreditnom riziku utvrđene primenom validiranog internog modela i služi za izračunavanje procenta ispravke vrednosti.

Gubitak usled nastupanja statusa neizmirenja obaveza izračunava se na osnovu utvrđene stope naplate po potraživanjima koja su dospela u neizvršenje obaveza na nivou ukupnih potraživanja Banke od pojedinačnih dužnika koji su dospeli u status neizvršenja obaveza. Za potrebe obračuna stope naplate izračunava se diskontovana vrednost naplaćenih potraživanja koja se stavlja u odnos sa ukupnom vrednošću potraživanja koja su dospela u status neizvršenja obaveza, na nivou pojedinačnog dužnika. Naplaćena potraživanja se diskontuju na trenutak prenosa potraživanja u status neizvršenja obaveza.

Ukupnom vrednošću potraživanja koja su dospela u neizvršenje obaveza smatra se aktuelna knjigovodstvena vrednost potraživanja u trenutku prenosa potraživanja u status neizvršenja obaveza uvećana za knjigovodstvenu vrednost potraživanja koja dospevaju na naknadne datume nakon ulaska dužnika u status neizvršenja obaveza u periodu dok se dužnik nalazi u navedenom statusu. Xxxxx naplate koja se koristi u obračunu obezvređenja na kolektivnom nivou, predstavlja prosečnu stopu naplate na nivou portfolia ukupnih potraživanja od dužnika, koji su dospeli u status neizvršenja obaveza u definisanom periodu u odnosu na datum obračuna.

Klјučni stavovi, pretpostavke i procene koje Banka primenjuje u postupku procene

obezvređenja

Prilikom procene obezvređenja na pojedinačnoj osnovi, iznosi koji se očekuju da će biti naplaćeni u budućnosti zavise od procene nadoknadivosti potraživanja. Mogući obim gubitka utvrđuje se na osnovu najsvežijih informacija. Procena nadoknadivosti potraživanja se vrši na osnovu faktora kao što su:

1. finansijski položaj dužnika (kreditna sposobnost) uključujući realističnu procenu, na osnovu finansijskih i poslovnih informacija, verovatnoće budućih novčanih tokova,

2. kvaliteta i realizacione fer vrednosti kolaterala, troškova u vezi sa realizacijom

kolaterala,

3. urednosti u dosadašnjem servisiranju obaveza.

Na osnovu navedenih osnovnih, ali i ostalih raspoloživih informacija procenjuju se ukupni novčani tokovi od potraživanja koji određuju nadoknadivost potraživanja.

Prilikom ocene stepena obezvređenja Banka uzima u obzir sledeće elemente:

– Nefinansijske faktore koji mogu uticati na poslovanje dužnika (npr. karakter i kvalitet dužnika),

– Sposobnost otplate duga koja proističe iz profitabilnosti posla i likvidnosti kompanije,

– Kvalitet kolaterala koji osigurava potraživanje, kvalitet dokumentacije pomoću koje

Banka realizuje teret na kolateralu i njegov pravni status,

– Opšta situacija u industriji i ekonomskom okruženju u oblasti aktivnosti dužnika,

– Kompletnost kreditne dokumentacije u kreditnom dosijeu,

– Prethodno iskustvo u ispunjenju obaveza prema Banci xx xxxxxx dužnika.

Ukoliko se raspolaže sa dokumentima o mogućoj strukturi reprograma ili restrukturiranja potraživanja (usvojani planovi restrukturiranja, ugovori o reprogramu/restrukturiranju, protokoli o naplati i sl.) procena nadoknadivosti može da se vrši na osnovu strukture otplate definisane ovim dokumentima ukoliko se na osnovu raspoloživih informacija može konstatovati da postoji značajna izvesnost da će se isti i realizovati. Ukoliko se ne radi o usvojenim i pravosnažnim dokumentima, na osnovu dobijenih informacija se vrši procena perioda za koji bi naplata u skladu sa istima mogla početi. Ukoliko su dokumenta usvojena, ali nisu pravosnažna, primenjuje se definisan minimalan period od datuma obračuna za koji se ne očekuje početak primene restrukturiranja u skladu sa predmetnim dokumentima.

Ukoliko naplata Banke zavisi od ishoda sudskog spora, obavezno se vrši, ili pribavlja od angažovanih zastupnika Banke, procena izvesnosti povoljnog ishoda istog za Banku i vremenskog perioda za završetak istog.

Ukoliko postoji očekivanje xx xxxxxxx nije nadoknadiv iz očekivanih novčanih tokova od plasmana, odnosno ukoliko postoji potreba i namera da se potraživanje naplati iz sredstava obezbeđenja (kolaterala) i očekivanje da će obezbeđenje po plasmanu biti aktivirano, u xxx slučaju se procena visine obezvređenja po datom plasmanu vrši na osnovu diskontovanih vrednosti očekivanih novčanih tokova od realizacije obezbeđenja po potraživanjima od klijenta. Za Banku su prihvatljive tri metode procene tržišne vrednosti sredstava obezbeđenja: tržišni pristup, prihodovni pristup i troškovni pristup, s xxx da tržišni pristup ima prioritet pri proceni vrednosti sredstva obezbeđenja. Ukoliko je ovaj pristup neprimenljiv ili neadekvatan, koristiće se prihodovni pristup, dok će se troškovni pristup koristiti samo u slučaju da su prethodna dva pristupa neprimenljiva.

Klјučni stavovi, pretpostavke i procene koje Banka primenjuje u postupku procene

obezvređenja (Nastavak)

U cilju adekvatnog utvrđivanja obezvređenja prilikom naplate potraživanja iz kolaterala, Banka primenjuje očekivano vreme naplate iz kolaterala u zavisnosti od vrste kolaterala. Za specifične vrste kolaterala ili u slučaju postojanja informacija ili procene o mogućnosti realizacije kolaterala (ili procena mogućnosti) u drugačijim vremenskim periodima od definisanih minimalnih, utvrđivanje perioda realizacije kolaterala se vrši na osnovu procene.

Prilikom utvrđivanja očekivanih novčanih tokova od realizacije kolaterala, za potrebe procene obezvređenja na pojedinačnom nivou, Banka primenjuje odgovarajuće faktore umanjenja vrednosti kolaterala u zavisnosti od vrste kolaterala, a na osnovu izvršene analize.

Pod nadoknadivim (naplativim) iznosom potraživanja podrazumeva se sadašnja vrednost procenjenih očekivanih budućih priliva po datom plasmanu, a pod nominalnom knjigovodstvenom vrednošću plasmana (vrednosti izložene kreditnom riziku) podrazumeva se stanje potraživanja po osnovu glavnice, dospele xxxxxx, naknade i drugih potraživanja.

Prilikom obračuna ispravke vrednosti odnosno rezervisanja, ukoliko se radi o plasmanima kod kojih se očekuju prilivi u dugom roku, obavezno se vrši diskontovanje očekivanih novčanih tokova u budućnosti. Diskontovanje se vrši diskontnom kamatnom stopom koja predstavlja najmanje efektivnu kamatnu stopu za očekivane ročnosti novčanih tokova svake kreditne izloženosti.

Ukoliko se radi o plasmanima kod kojih se očekivani novčani tokovi nalaze u okviru kratkog roka, svođenje očekivanih budućih novčanih tokova na sadašnju vrednost putem diskontovanja nije obavezno (ukoliko je efekat diskontovanja nematerijalan), već se obračun može vršiti na osnovu nominalne knjigovodstvene vrednosti.

Nemogućnost potpune naplate se meri gubitkom xxxx xxxx razliku između aktuelne knjigovodstvene vrednosti potraživanja i procenjene nadoknadive vrednosti potraživanja koja predstavlja sadašnju vrednost očekivanih budućih novčanih tokova od datog potraživanja, i evidentira xx xxx ispravka vrednosti potraživanja.

Informacije koji se odnose na politiku otpisa potraživanja

Ukoliko se oceni da xx xxxxxxxx xxxx Xxxxx vodi neefikasan, odnosno da se na osnovu raspoloživih sredstava obezbeđenja ne može očekivati naplata potraživanja vrši se direktni otpis potraživanja.

Uslov za direktni otpis potraživanja, odnosno isknjižavanje iz poslovnih knjiga, je izvršena ispravka vrednosti datog potraživanja u celokupnom iznosu, kao i da je od xxxx dospeća potraživanja proteklo najmanje dve godine.

U slučaju da xx xxxxxxxx naplate dospelih nenaplaćenih potraživanja i dalje vodi, a procenjuje se da je rezultat, kao i vreme naplate potraživanja neizvestan, može se, u skladu sa procenom nadležnih organizacionih delova, uputiti nadležnim odborima predlog za otpis potraživanja, a naročito u sledećim slučajevima:

– potraživanje koje nije obezbeđeno materijalnim sredstvima obezbeđenja, ukoliko je dužnik u docnji preko tri godine;

– potraživanje koje nije obezbeđeno materijalnim sredstvima obezbeđenja, ukoliko je dužnik u stečaju više od godinu xxxx;

– potraživanje koje je obezbeđeno hipotekom na nepokretnosti po osnovu kojeg je dužnik u docnji preko tri godine, ukoliko Banka u xxx periodu nije otpočela postupak naplate iz sredstva obezbeđenja, niti je ostvarila naplatu od sadužnika, odnosno jemca;

– ostala potraživanja kod kojih postoje elementi koji ukazuju na otežanu naplatu (npr. potraživanja od dužnika koji je izbrisan iz registra privrednih subjekata, a nije nastavio da posluje putem statusne promene pripajanja, spajanja ili podele, potraživanja od preminulog fizičkog lica).

Informacije koji se odnose na prihode xx xxxxxx na obezvređena potraživanja i

njihovo priznavanje

Banka prihode od kamata, od momenta obezvređenja finansijskog sredstva, priznaje u

skladu sa zahtevima MRS/MSFI.

Prihodi od kamata po osnovu kolektivno obezvređenih finansijskih sredstava priznaju se u umanjenom obimu, odnosno primenom efektivne kamatne sopte na amortizovanu (neto) vrednost istog. Amortizovana vrednost predstavlja iznos po kome se finansijsko sredstvo odmerava prilikom početnog priznavanja umanjen za isplate glavnice, uz dodavanje ili oduzimanje kumulirane amortizacije primenom metoda efektivne xxxxxx za sve razlike između početnog iznosa i iznosa pri dospeću i uz oduzimanje svakog umanjenja po osnovu umanjenja vrednosti ili nenaplativosti.

Po osnovu individulano obezvređenih finansijskih sredstava koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti utvrđuje se efekat umanjenja iznosa obezvređenja istog koji se pripisuju isključivo protoku vremena od jednog do drugog izveštajnog perioda. Efekat umanjenja iznosa obezvređenja priznaje xx xxx prihod od kamata, a iskazuje xx xxx posebna pozicija u okviru istih, kao prihod po osnovu odmotavanja (unwinding). Promena iznosa obezvređenja je rezultat promena u očekivanim budućim novčanim tokovima gotovine od finansijskog sredstva bilo usled promene očekivanja u pogledu njihovog iznosa ili očekivanog trenutka naplate evidentiraće xx xxx prihod ili xxxxxx od promene ispravke vrednosti i rezervisanja.

Informacije koji se odnose na prihode xx xxxxxx na obezvređena potraživanja i

njihovo priznavanje (Nastavak)

Obračunata kamata na obezvređena finansijska sredstva:

– koja su utužena,

– za koja xx xxxx procenu obezvređenja utvrđeno potpuno obezvređenje,

– od dužnika koji se nalaze u procesu stečaja ili likvidacije,

– za koja procenjeni očekivani prilivi po uspostavljenim sredstvima obezbeđenja ne pokrivaju potraživanja po osnovu xxxxxx (u iznosu dela xxxxxx xxxx nije pokriven),

– za xxxx xx ugovorima o restrukturiranju predviđen otpis potraživanja po osnovu xxxxxx (u izunosu koji je predviđen za otpis),

predstavlja evidencionu kamatu i prenosi se u vanbilansnu evidenciju gde se nastavlja

obračun i evidentiranje iste za interne potrebe Banke.

Informacije koji se odnose na restrukturirana potraživanja

U zavisnosti od konkretnih okolnosti organizaciona jedinica nadležna za restrukturirana potraživanja može predložiti nadležnim organima neki od mogućih oblika korektivnih mera kao vid restrukturiranja loših plasmana:

- bilateralni sporazum o restrukturiranju,

- multilateralni sporazum o restrukturiranju,

- sporazumno finansijsko restrukturiranje,

- unapred pripremljen plan reorganizacije,

- obična reorganizacija u stečaju,

- pripremanje i zaključivanje svih vrsta sporazuma i protokola u cilju zaštite ili unapređenja pozicija Banke,

- traženje potencijalnih kupaca za predmete obezbeđenja i drugu imovinu u vlasništvu dužnika i jemaca podobne za namirenje potraživanja Banke.

Za restrukturiranje potraživanja xx Xxxxx odlučuje, samo ukoliko utvdi da je dužnik sposoban da održi svoju poslovnu aktivnost u narednom periodu i da će u skladu sa planom restrukturiranja moći da izvršava svoje obaveze. Mere restrukturiranja ne smeju se koristiti za privremeno ili trajno prikrivanje stvarnog nivoa rizika potraživanja koja su restrukturirana.

Ukoliko je planom korektivnih mera predviđeno restrukturiranje kao korektivna mera, vrši se detaljna analiza razloga koji su doveli do finansijskih poteškoća dužnika, plana konsolidacije finansijskog stanja i operativnog poslovanja dužnika, a ukoliko je predviđena promena vlasničke strukture, onda xx x xxxxx konsolidacije vlasničke strukture, projekcije novčanih tokova za period od tri godine, ili kraći period ukoliko je plan restrukturiranja na kraći rok od tri godine.

Pored prethodno navedenog vrši se i procena ostvarivosti predloženog plana restrukturiranja, efekata i prednosti restrukturiranja i saćinjava novi plan otplate koji će biti osnov daljeg praćenja sprovođenja plana restrukturiranja.

Kada su u pitanju izloženosti prema fizičkim licima, ukoliko je planom korektivnih mera predviđeno restrukturiranje kao korektivna mera, vrši se, u smislu zakona kojim se uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga, ispitivanje da xx xx restrukturiranje

Informacije koji se odnose na restrukturirana potraživanja (Nastavak)

ekonomski opravdano, analiza razloga koji su doveli do finansijskih poteškoća dužnika, efekata i prednosti izabrane mere restrukturiranja i izrađuje novi plan otplate koji će biti osnov daljeg praćenja sprovođenja plana restrukturiranja. Tokom izveštajnog perioda Xxxxx xx restrukturirala potraživanje od 6 fizičkih lica i jednog pravnog lica.

Procedurom za Praćenje naplate potraživanja, identifikacija i upravljanje problematičnim izloženostima definisano je da Odeljenje upravljanja lošim plasmanima prati plan restrukturiranja, o čemu izveštava Izvršni odbor u okviru kvartalnih izveštaja.

U odnosu na prethodni period dopunjena su interna akta Banke u skladu sa izmenama regulative Narodne banke Srbije vezano za upravljanje problematičnim izloženostima.

Ukoliko postoje objektivni dokazi obezvređenja restrukturirana potraživanja će se

procenjivati na individualnom nivou.

Da bi potraživanje izašlo iz kategorije restukturiranog potreban je period od najmanje

dve godine od xxxx restrukturiranja, ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:

- restrukturirano potraživanje nije klasifikovano u grupu problematičnih potraživanja;

- dužnik je redovnim uplatama po osnovu glavnice ili xxxxxx otplatio materijalno značajan deo ukupnog iznosa duga tokom najmanje polovine probnog perioda;

- dužnik nije u docnji dužoj od 30 xxxx ni po jednoj obavezi prema banci.

Kvantitativni pokazatelji kvaliteta aktive prikazani su u napomeni broj 35. Dodatne informacije koje se odnose na kvalitet aktive objavljuju se u Godišnjem izveštaju o Objavljivanje podataka i informacija banke, u skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija banke (Službeni glasnik 103/2016), koji je dostupan na zvaničnoj internet prezentaciji Banke.

5.2. Rizik likvidnosti

Likvidnost Banke, kao njena sposobnost da o roku izvršava dospele obaveze, zavisi sa jedne strane od bilansne strukture, a xx xxxxx xxxxxx xx usklađenosti priliva i odliva sredstava. Upravljanje likvidnošću je centralizovano na nivou Banke. Izvršni odbor i Odbor za upravljanje aktivom i pasivom je odgovoran za likvidnost i solventnost Banke. Odbor za uravljanje aktivom i pasivom Banke obezbeđuje da Banka ima definisane sve potrebne sisteme i kontrole kako bi obezbedila neophodnu likvidnost.

Banka svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji joj obezbeđuje da u svakom trenutku ispunjava sve svoje obaveze, kao i da njeni komitenti raspolažu svojim sredstvima u Banci u skladu sa ugovorenim rokovima.

U Banci xx xxxxx likvidnosti posmatra u smislu rizika gotovinske likvidnosti i opisuje rizik mogućih neusklađenosti plaćanja u smislu solventnosti Banke. Osiguravajući solventnost u svakom trenutku, Banka prati likvidnost kroz mapu očekivanih priliva i odliva u predviđenim rokovima u budućnosti, praćenja internih indikatora, eksterno propisanog pokazatelja likvidnosti, kao i praćenje strukture, koncetracije i stabilnosti depozita Banke.

Upravljanje rizikom likvidnosti sprovodi se takođe primenom sistema limita i kroz aktivnosti ispitivanja „šta ako“, odnosno stresnih scenarija koji mogu imati značajan uticaj na likvidnost Banke.

Xxxxx xx Planom poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja – krize likvidnosti i drugim internim aktima za merenje i praćenje rizika likvidnosti definisala kvantitativne pokazatelje i utvrdila kritične vrednosti tih pokazatelja koji predstavljaju indikatore ranog upozorenja negativnih tendencija u likvidnoj poziciji Banke. Ukoliko indikatori ranog upozorenja pokazuju negativne tendencije, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom je nadležan da razmotri da xx xx vrednosti pokazatelja takve da ukazuju na krizu i u zavisnosti od procene intenziteta i roka trajanja poremećaja, utvrđuje korektivne mere xxxxxx xx se uticati na poboljšanje likvidnosti. Ukoliko se proceni da su poremećaji takvi da ukazuju na nastupajuću krizu likvidnosti, Izvršni odbor odlučuje o potrebi za proglašavanjem krize likvidnosti i formiranjem Kriznog tima. U toku krize likvidnosti Xxxxxx xxx za upravljanje likvidnošću ima ključnu ulogu i odgovornost u planiranju, upravljanju, koordiniranju i davanju zadataka u kriznim situacijama na nivou Banke.

Xxxxx xx izložena dnevnim obavezama za dostupnim novčanim sredstvima iz transakcionih depozita, tekućih računa, dospelih depozita i povlačenja kredita. Banka nema potrebu da zadržava novčana sredstva da bi izašla u susret svim ovim potrebama, procenjujući da se minimalni nivo reinvestiranja dospelih sredstava može sa sigurnošću predvideti. Usaglašena i kontrolisana neusaglašenost dospeća i obaveza su fundamentalne za upravljanje likvidnošću. Nije uobičajeno da se uvek i u potpunosti usaglase, obzirom da se poslovne transakcije često vrše na neodređeni period i da su različite vrste. Neusaglašena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali u isto vreme povećava i rizik od gubitka.

Raznovrsnost depozita po broju i vrsti deponenata, kao i prethodno iskustvo Banke, pružaju dobar razlog da rukovodstvo veruje da depoziti predstavljaju dugoročan i stabilan izvor finansiranja Banke.

Kod upravljanja strukturnim rizicima Banka posebnu pažnju pridaje riziku likvidnosti i kamatnom riziku u delu bilansa koji se ne vrednuje po fer vrednosti. Upravljanje rizikom likvidnosti bazira se na održavanju potrebnih rezervi likvidnosti, poštovanju strukturnih limita i propisanim postupcima u slučaju nastupanja krize likvidnosti. Banka kontinuirano drži adekvatan nivo sredstava vezanih u plasmanima koji se mogu xxxx konvertovati u gotovinu u slučaju nepredviđenih potreba.

Likvidnost potrebna za plaćanje iznosa po izdatim garancijama i akreditivima na poziv je značajno manja od iznosa preuzetih obaveza jer Banka u pravilu ne očekuje da treća strana povuče iznose prema sklopljenim ugovorima. Ukupni ugovoreni iznos preuzetih obaveza kreditiranja na xxx bilansa ne predstavlja nužno buduće potrebne novčane tokove, jer će mnoge od preuzetih obaveza isteći ili biti raskinute bez potrebe njihovog finansiranja.

Banka na dnevnom nivou prati vrednost pokazatelja likvidnosti obračunat kao odnos likvidne aktive i likvidne pasive u skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima Narodne banke Srbije. Izloženost Banke riziku likvidnosti prikazana je u Napomeni 34.

U skladu sa Odlukom o upravljaju rizikom likvidnosti banke (Službeni glasnik 103/2016) počev od 30.06.2017. godine, banke su dužne da na mesečnom nivou izračunavaju pokazatelj pokrića likvidnom aktivom.

Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom, predstavlja odnos zaštitnog sloja likvidnosti banke i neto odliva njenih likvidnih sredstava u toku narednih trideset xxxx od xxxx računanja ovog pokazatelja u pretpostavljenim uslovima stresa.

Zaštitni sloj likvidnosti predstavlja iznos likvidne aktive koju banka u skladu sa Odlukom o upravljanju rizikom likvidnosti može da uključi u obračun pokazatelja pokrića likvidnom aktivom.

Banka u likvidnu aktivu može uključiti pozicije aktive uz ispunjavanje uslova propisanih napred navedenom Odlukom, i sastoji se od likvidne aktive prvog xxxx, likvidne aktive prvog A xxxx i likvidne aktive prvog B xxxx. Najznačajnije pozicije koje Banka uključuje u likvidnu aktivu su: novac u blagajni, viškovi likvidnih sredstava, potraživanja po osnovu REPO operacija sa NBS, iznos izdvojene dinarske i devizne obavezne rezerve iznad obračunatog iznosa dinarske i devizne obavezne rezerve, ulaganja u dužničke hartije od vrednosti xxxx je izdavalac Republika Srbija. Napred navedene pozcije ispunjavaju uslove da budu uključene u likvidnu aktivu prvog xxxx.

Xxxxx xx dužna da pokazatelj pokrića likvidnom aktivom, zbirno u svim valutama,

održava na nivou koji nije niži od 100%.

Xxxxx xx dužna da pokzatelj pokrića likvidnom aktivom računa zbirno u svim valutamana koje xxxxx bilansne pozicije i vanbilansne stavke koje ulaze u obračun pokazatelja, kao i pojedinačno u svakoj značajnoj valuti, pri čemu banka iznose svih ostalih i značajnih valuta u dinare preračunava po zvaničnom srednjem kursu NBS na xxx obračuna.

Valuta se smatra značajnom ako ukupan iznos obaveza iz bilansa xxxxxx xxxxx i vanbilansnih obaveza po kojima može doći do plaćanja banke, a koje su izražene i izmiruju se u toj valuti čini 5% ili više od 5% ukupnog iznosa obaveza banke.

Za potrebe obračuna pokazatelja pokrića likvidnom aktivom, pozicije u dinarima indeksirane deviznom klauzulom tretirauju xx xxx pozicije u dinarima bez devizne klauzule.

5.3. Tržišni rizici

Banka preuzima tržišne rizike koji predstavljaju rizike fluktuacije u novčanim tokovima finansijskih instrumenata usled promena faktora tržišnih xxxxxx, xxxx obuhvataju promene deviznih kurseva, cena finansijskih instrumenata i drugo.

Banka sve svoje aktivnosti raspoređuje u one koji se evidentiraju u knjigu trgovanja i koje pripadaju bankarskoj knjizi.

Knjiga trgovanja sadrži pozicije u finansijskim instrumentima koje Banka drži s namerom trgovanja, ili radi zaštite pozicija u drugim finansijskim instrumentima koji se vode u toj knjizi i za koje ne postoje ograničenja da se njima trguje, niti postoje ograničenja da se ove pozicije zaštite xx xxxxxx, xxx i plasmane koji su pribavljani radi ostvarivanja dobiti iz razlike između nabavne i prodajne cene, odnosno na osnovu drugih promena cena u kratkom vremenskom periodu. Pozicije u knjizi trgovanja evidentiraju se dnevno po fer vrednosti. Fer vrednošću se smatra cena na zatvaranju trgovanja kotirana xx xxxxxx berze ili data provider-a. Ukoliko Banka ne može vrednost pozicija da iskaže po fer vrednosti Banka koristi alternativne metode za vrednovanje. Bankarska knjiga primarno obuhvata sredstva i obaveze iz aktivnosti komercijalnog bankarstva i poslovanja sa stanovništvom.

Xxxxx xx razvila sistem upravljanja tržišnim rizicima pozicija u knjizi trgovanja koji se temelji na principima vrednosti pod rizikom (VaR) da bi procenila tržišni rizik otvorenih pozicija

VaR predstavlja statistički zasnovanu procenu potencijalnog gubitka na trenutnom portfoliu koji proizilazi iz negativnih efekata promena cena na tržištu. On iskazuje maksimalni neočekivani gubitak, sa definisanim nivoom pouzdanosti u definisanom periodu vremena.

U pogledu tržišnih rizika pozicija u knjizi trgovanja Banka primenjuje period predviđanja 10 xxxx i podrazumeva da kretanja na tržištu u periodu predviđanja neće odstupati od uočenih trendova na osnovu podataka o kretanjima na tržištu u prethodnom periodu od 250 radnih (trgovačkih) xxxx. Kvalitet VaR modela se kontinuirano ispituje kroz proces testiranja unazad uz evidenciju izuzetaka i ispitivanje razloga, kao i sprovođenje redovne interne validacije modela.

Obzirom da VaR ne predstavlja maksimalni mogući gubitak, Banka primenjuje i stres testove koji kvantifikuju izloženost ekstremnijim tržišnim kretanjima u odnosu na normalne, prikazane u VaR vrednostima. Oni omogućavaju sagledavanje širokog spektra mogućih ishoda radi percepcije slabih xxxxxx Xxxxx. Scenariji su okrenuti predviđanju budućih promena na makro nivou i sastoje se od različitih kombinacija potencijalnih tržišnih događaja koji odslikavaju verovatna buduća kretanja na tržištu.

a) Devizni rizik

Devizni rizik podrazumeva izloženost Banke riziku promene kurseva stranih valuta u slučaju neuravnotežene devizne pozicije kao i u slučaju neuravnotežene pozicije pojedinačnih valuta.

Banka upravlja deviznim rizikom nastojeći da spreči negativne efekte promene međuvalutarnih kurseva i kursa stranih valuta u odnosu na dinar kako na finansijski rezultat Banke, tako i na sposobnost klijenata da vraćaju kredite u deviznom znaku.

U cilju zaštite od deviznog rizika, Banka dnevno prati kretanje deviznih kurseva na finansijskom tržištu, vodi politiku niske izloženosti deviznom riziku i sa korisnicima kredita i plasmana ugovara valutnu klauzulu.

U upravljanju deviznim rizikom Banka teži:

▪ kontinuiranom održavanju usklađenosti likvidnih sredstava u dinarima i drugim valutama, na xxxxx xx Xxxxx izvršava svoje obaveze i finansira poslovanje u normalnim uslovima, s xxx da ima definisane aktivnosti za vanredne okolnosti u slučaju krize likvidnosti;

▪ predviđanju potreba Banke za likvidnim sredstvima u svakoj od vodećih valuta, kako bi se izbegle situacije u xxxxxx xx neophodna hitna konverzija jedne valutu u drugu, po visokoj ceni;

▪ praćenju ekonomskih trendova i tržišnih kretanja koja mogu imati za posledicu nepovoljna kretanja deviznog kursa i adekvatno usklađivanje stanja pojedinačnih valuta;

▪ konstantnoj zaštiti reputacije Xxxxx xxx pouzdane i profesionalne institucije, uz održavanje finansijskog potencijala i sposobnosti da odoli potresima na tržištu;

▪ usklađenosti poslovanja sa propisanim uslovima.

Merenje, praćenje i kontrola deviznog rizika obavlja se kontinuirano uzimajući u obzir niz najznačajnijih promenljivih veličina:

▪ makroekonomsko okruženje;

▪ promene kamatnih xxxxx xx finansijskim tržištima, za svaku valutu pojedinačno;

▪ promene deviznih kurseva u medjusobnim odnosima vodećih valuta od značaja za

Banku;

▪ strukturu sredstava i obaveza u svakoj valuti pojedinačno i medjusobnu uskladjenost u različitim valutama;

▪ procenu potražnje za kreditima i depozitima po svakoj valuti pojedinačno;

▪ tržišne mogućnosti za devizne usluge;

▪ komparativne trendove.

Banka, pored praćenja usklađenosti pokazatelja deviznog rizika na dnevnom niovu, takođe vrši i praćenje vrednosti pod rizikom (Value at Risk – VaR) deviznog xxxxxx xxxx se nalazi u bilansima Banke radi sagledavanja neočekivanih gubitaka pod normalim uslovima na tržištu. Banka takođe, radi sagledavanja uticaja ekstremnih kretanja na tržištu vrši ispitivanja stresnih scenarija promena na tržištu i njihov uticaj na izloženost Banke deviznom riziku.

Operativno upravljanje deviznim rizikom vrši se utvrđivanjem sistema limita. Banka postavlja limite na osnovu analize definisanih scenarija očekivanih i neočekivanih promena deviznih kurseva i sagledavanja njihovog uticaja na prihod Banke, vrednost aktive i pasive i deviznu poziciju Banke. Sistem limita obezbeđuje granice za nivo prihvatljivog deviznog rizika za Banku i osigurava da prelazak limita bude evidentiran i razmatran xx xxxxxx nadležnih tela u Banci.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom najmanje jednom nedeljno na redovnim sednicama, a po potrebi i na vanrednim sednicama upravlja deviznim rizikom na bazi kupoprodaje deviza xx xxxxxx komitenata, kao i plana plasiranja sredstava xx xxxxxx kreditnog odeljenja, a za koje je planirano ugovaranje valutne klauzule kao instrumenta zaštite. Na bazi ovih informacija Odbor donosi odluke o kupovini ili prodaji deviza, kao i

o arbitražama deviza radi upravljanja dugim ili kratkim pozicijama u pojedinim

valutama.

Izloženost Banke riziku od promena kurseva stranih valuta prikazana je u Napomeni 36.

b) Cenovni rizik

Cenovni rizik xx xxxxx fluktuacije tržišnih cena hartija od vrednosti, koje će uticati na fer vrednost ulaganja i ostalih izvedenih finansijskih instrumenata. Primarna izloženost Banke cenovnom riziku, proizlazi iz portfolia plasmana koji su raspoloživi za prodaju. Izloženost cenovnom riziku Banka ostvaruje u pozicijama koje se iskazuju po fer vrednosti − finansijskom imovinom namenjenom trgovanju i deviznom pozicijom.

Banka cenovnim rizikom upravlja na nivou pojedinačnih transakcija i portfolija. Xxxxx xx izložena cenovnom riziku kroz promene u cenama hartija od vrednosti u koje je plasirala sredstva radi ostvarivanja dobiti iz razlike u cenama.

Politika Xxxxx xx da ograniči maksimalni očekivani gubitak u kratkim vremenskim periodima posmatranja, a radi maksimizacije prinosa na plasmane izložene cenovnom riziku. Banka vodi politiku upravljanja cenovnim rizikom na način xxxx xxxxx da obezbedi da se formira kontrolisani nivo izloženosti riziku promene cena plasmana Xxxxx xxxx su namenjena za trgovanje, a radi ostvarivanja dobiti iz očekivane promene cena hartija od vrednosti i radi predupređivanja mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nepovoljnog kretanja na tržištu.

U postupku upravljanja cenovnim rizikom dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti Banka, pored VaR metodologije, koristi postupke ispitivanja uticaja stresnih udara. Analiza stresnih udara je ključna za analizu kapaciteta Banke da absorbuje potencijalne velike gubitke, ukaže na nedostatke VaR analize i skrivene rizike kao i da ukaže na mogućnosti da xx xxxxx ograniči ili umanji.

Ispitivanje stresnih udara podrazumeva dve xxxxx testova:

▪ Analiza scenarija (kombinacija stresnih udara koji proizvode maksimalni gubitak –

najgori scenario),

▪ Analiza stresnih udara (analiziranje značajne promene jednog od faktora xxxxxx xxxx utiču na VaR i potencijalni gubitak)

Primena scenarija koje xx Xxxxx predefinisala podrazumeva reevaluaciju portfolia, odnosno utvrđivanje potencijalnih dobitaka ili gubitaka, kao i mera rizika (VaR) nakon analiziranih promena vrednosti faktora.

5.4. Rizik kamatne stope u bankarskoj knjizi

Rizik od promene kamatnih xxxxx nastaje usled mogućnosti da će promene kamatnih xxxxx uticati na buduću vrednost finansijskih instrumenata koji se vode u bankarskoj knjizi Banke. Xxxxx xx izložena riziku od promene kamatnih xxxxx po osnovu aktivnosti

koje se vode u bankarskoj knjizi, koji kroz efekte promena visine tržišnih kamatnih xxxxx deluju na njen finansijski položaj i tokove gotovine, a što je rezultat neslaganja rokova dospeća sredstava i obaveza na koje su ugovorene fiksne kamatne stope, odonosno rokova promene kamatnih xxxxx sredstva i obaveza na koje su ugovorene promenjive kamatne stope.

Banka vodi politiku xxxx xxxxx da obezbedi da ukupan negativan uticaj na prihod i kapital Banke xx xxxx otvorenih pozicija kamatno osetljive aktive i obaveza ne premaši prihvatljive nivoe. Usklađenost neto otvorene pozicije prati se na nivou Odbora za upravljanje aktivom i pasivom čime se obezbeđuje poštovanje usvojenih limita. S obzirom na okruženje i okolnosti u kojima posluje, Banka primenjuje konzervativan i ekonomičan pristup u upravljanju kamatnim rizikom.

Xxxxx xx izložena raznim oblicima kamatnog xxxxxx, xxxx kroz efekte promena visine tržišnih kamatnih xxxxx, deluju na njen finansijski položaj i tok gotovine. Kamatne xxxxx mogu da se povećaju kao rezultat ovih promena, ali u isto vreme mogu da se smanje i izazovu gubitak u slučaju neočekivanih kretanja.

Politika upravljanja kamatnim rizikom u bankarskoj knjizi definiše da se kamatne stope utvrđuju na različitom nivou u zavisnosti xx xxxxxx plasmana, roka plasiranja, sredstava obezbeđenja uredne otplate kredita, dinarskog ili deviznog iskaza kredita i slično.

Pregled rizika od promene kamatnih xxxxx xx vrši korišćenjem prihvatljivih kamatnih xxxxx, xx osnovu kojih monetarna sredstva i obaveze mogu da se revalorizuju za vrlo kratko vreme i svaki rizik od promena kamatnih xxxxx postaje nematerijalno značajan. Sredstva i obaveze u Napomeni 38a su prikazane u knjigovodstvenim iznosima i razvrstane na osnovu dospeća plasmana i obaveza, odnosno na bazi preostalog dospeća do roka ugovorene promene kamatne stope.

Merenje, praćenje i kontrola kamatnog rizika obavlja se kontinuirano uzimajući u obzir niz promenljivih veličina kao što su makroekonomsko okruženje i promene kamatnih xxxxx xx tržištu. Sagledavanje izloženosti Banke kamatnom riziku u aktivnostima koje se evidentiraju u bankarskoj knjizi, vrši se kroz analizu uticaja promene kamatnih xxxxx xx finansijski rezultat i vrednost kapitala Banke.

Ugovaranjem promenjivih kamatnih xxxxx, Banka u velikoj meri utiče na smanjenje rizika od promene kamatnih xxxxx. U praksi, izloženost Banke kamatnom riziku je ograničena, obzirom na mesečno usklađivanje xxxxxx kod većine kredita i depozita.

Kod upravljanja kamatnim rizikom Banka određuje prihvatljivu izloženost u pogledu osetljivosti neto xxxxxxx xx kamata (perspektiva zarade) i osetljivosti ekonomske vrednosti kapitala (perspektiva ekonomske vrednosti).

Operativne mere za upravljanje kamatnim rizikom koje Banka primenjuje, obuhvataju definisanje:

▪ raspona između aktivnih i pasivnih kamatnih xxxxx;

▪ minimalne i optimalne kamatne xxxxx;

▪ reperne kamatne stope; i

▪ izmene strukture kamatno osetljive aktive i pasive.

Pregled kamatnih xxxxx xx godišnjem nivou koje xx Xxxxx ugovarala za osnovne

finansijske instumente u 2019. godini dat je u sledećoj tabeli:

	U dinarima	U stranoj valuti
Aktiva
Obavezna rezerva kod Centralne Banke	1.25%	-
Krediti domaćim banaka do 7 xxxx	1.80%-2.60%	-
Oročeni depoziti kod domaćih banaka (EUR)	-	0.02%-0.12%
Oročeni depoziti kod inostranih banaka (USD)	-	1.50%-2.25%
Deponovani višak likvidnih sredstava	1.75%	-
Krediti plasirani komitentima do jedne godine	5.0%-21.70%	5.00%-6.50%
Krediti plasirani komitentima preko jedne godine	5.50%-8.00%	3.80%-6.00%
Faktoring	5.00%-11.35%	4.60%-6.17%
Eskont menica	5.53%-10.03%	-
Pasiva
Transakcioni depoziti stanovništva	0%-1.0% pa	0.1%-0.3% pa
Transakcioni depoziti pravnih lica	0.4%-2.5% pa	-
Oročeni depoziti banaka i dr. fin. xxx.xx jedne godine	1.90%-2.20%
Oročeni depoziti stanovništva do jedne godine	2%-3.75%	0.01%-1.40%
Oročeni depoziti stanovništva preko jedne godine	4%-4.25%	1.4%-1.8%
Oročeni depoziti pravnih lica do jedne godine	0.40%-5.0%	0.10%-2.30%

5.5. Rizici koncentracije izloženosti banke

U 2019. godini, Banka xx xxxxxx računa o usklađenosti pokazatelja rizika izloženosti i sprovođenjem odgovarajućih aktivnosti predviđenih relevantim procedurama i odlukama o odobravanju kredita i ulaganjima u finansijsku i nefinansijsku imovinu, obezbedila usklađenost svojih plasmana i ulaganja sa pokazateljima poslovanja propisanim xx xxxxxx Narodne banke Srbije.

Rizici koncetnracije izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licu povezanom sa Bankom.

U skladu sa procedurama o upravljanju rizicima, utvrđuju se limiti, odnosno koncentracija plasmana po pojedinim licima ili grupi povezanih lica i licima povezanim sa Bankom, kao i agregatni limiti na nivou segmenata portfolija izloženosti Banke.

Banka ima definisane interne pokazatelje i limite izloženosti riziku koncentracije izloženosti i ovaj rizik procenjuje i u sklopu procena interne procene adekvatnosti kapitala Banke.

Upravni odbor navedenim merama nastoji da obezbedi usklađenost izloženosti Xxxxx xx propisanim limitima, odnosno obezbeđuje da zbir svih velikih izloženosti Banke ne bude veći od 400% kapitala Banke, kao i da ukupna izloženost Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne sme preći 25% kapitala Banke.

5.6. Rizici ulaganja banke

Rizici ulaganja banke, obuhvataju rizike ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Odeljenje upravljanja rizicima prati ulaganja Banke i obaveštava Upravni odbor i obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala banke, te da ulaganja Banke u xxxx xxxx nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke.

Merenje rizika ulaganja u osnovna sredstva podrazumeva analizu potreba, profitabilnosti i rentabilnosti takve investicije kao i uticaja angažovanja sredstava Banke u značajnijim iznosima u ovaj vid plasiranja na rizičnu poziciju Banke prvenstveno u pogledu likvidnosti i operativnih rizika.

5.7. Rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome xx xxxxx izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.

Banka vodi politiku upravljanja ovim rizikom na način da se obezbedi minimalna izloženost kroz adekvatno merenje rizika zemlje primenom usvojene kategorizacije i utvrđivanjem limita izloženosti prema zemljama na osnovu usvojenih merila rizičnosti, odnosno na osnovu utvrđenog rejtinga zemlje, kao i primenom prihvatljivih sredstava ublažavanja datog rizika.

Jedan od značajnih segmenata operativnog upravljanja rizikom zemlje predstavlja i utvrđivanje limita izlaganja Banke grupi zemalja i svakoj pojedinačnoj zemlji. Limit izloženosti se odnosi na sve transakcije sa kompanijama u ovoj zemlji. Limiti izloženosti se utvrđuju za sve zemlje kategorizovane prema internom sistemu kategorizacije koji xx Xxxxx razvila.

Izloženost Banke riziku zemlje prikazana je u Napomeni 37.

5.8. Operativni rizik

Operativni rizik xx xxxxx mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnost upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nepredvidivih eksternih događaja.

Banka meri izloženost operativnom riziku u skladu sa zakonskim odredbama i odlukama Narodne banke Srbije. U upravljanju operativnim rizikom Banka sprovodi kvantitativno i kvalitativno merenje koja se temelje na prikupljanju podataka o stvarnim i potencijalnim gubicima usled operativnog rizika, samostalnoj proceni rizika i sistema kontrola i izveštavanja koje obuhvata interno i eksterno izveštavanje. Banka upravlja operativnim rizikom na način da minimizira uticaj negativnih i neuspelih unutrašnjih procesa, ljudi i sistema ili spoljnih događaja na finansijski rezultat Banke. Xxxxx xx u cilju omogućavanja nesmetanog i kontinuiranog funkcionisanja svih značajnih procesa i sistema u Banci usvojila Plan za obezbeđenje kontinuiteta poslovanja i Plan poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja kao njegov sastavni deo koji definiše tehničke i organizacione mere za ponovno uspostavljanje poslovanja Banke u što kraćem roku, odnosno za ublažavanje posledica prekida u poslovanju Banke.

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE JUBMES banka a.d. Beograd

Za period od 01. januara do 30. xxxx 2019. godine              

5. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (Nastavak)

5.8. Operativni rizik (Nastavak)

U toku prvog polugodišta 2018. godine u Bazi operativnih gubitaka nisu evidentirani stvarni kvantifikovani operativni gubici (isključujući potencijalne nekvantifikovane gubitke čiju vrednost nije moguće adekvatno utvrditi).

5.9. Upravljanje kapitalom

Xxxxx xx usvojila Strategiju upravljanja kapitalom koja predstavlja stalni proces utvrđivanja i održavanja visine i strukture kapitala najmanje na propisanom, odnosno odgovarajućem nivou, kao i jasno razumevanje realnih potreba Banke za kapitalom.

Strаtegija uprаvljаnjа kаpitаlom ima za primarni cilj obezbeđenje i održаvаnje nivoа i strukture regulatornog i internog kаpitаlа kojа može dа podrži očekivаni rаst plаsmаnа, budućih izvorа sredstаvа i njihovog korišćenjа, politiku dividendi, kаo i sve promene iznosа kаpitаlа Banke.

Strateški ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom su:

– obezbeđenje dovoljnog nivoa kapitala za usklađenost sa minimalnim regulatornim

zahtevima za kapitalom u skladu sa propisima Narodne banke Srbije;

– obezbeđenje dovoljnog nivoa kapitala za podršku sklonosti Banke za preuzimanje rizika i zadovoljenje potreba za internim kapitalom;

– obezbeđenje mogućnosti kontinuiranog nastavka poslovanja, uz obezbeđenje

prinosa akcionarima i koristi drugim zainteresovanim stranama;

– obezbeđenje jake kapitalne osnove, kao podrške daljem, dugoročno održivom,

razvoju poslovanja Banke;

– alokacija kapitala u skladu sa strateškim ciljevima Banke, uključujući optimizaciju

prinosa na interni i regulatorni kapital.

Planiranje kapitala Banke ima za cilj da se osigura adekvatan kapital pod promenjivim makroekonomskim uslovima, kao strategijski resurs, za podršku Banke u ostvarenju njenog strategijskog poslovnog plana. Planom kapitala, Banka konkretizuje i precizira sprovođenje strateških ciljeva i smernica za planiranje kapitala, te utvrđuje vremenski horizont za njihovo ostvarenje s obzirom na uticaj makroekonomskih faktora i promenu smera ekonomskog ciklusa na strateške planove, način na koji xx Xxxxx da zadovoljava kapitalne zahteve u narednom periodu, relevantna ograničenja vezana za kapital, kao i opšti plan za postupanje u nepredviđenim okolnostima.

Banka kontinuirano upravlja kapitalom kako bi ostvarila sledeće:

▪ obezbedila usaglašenost sa zahtevima u vezi sa kapitalom koji su definisani xx

xxxxxx Narodne banke Srbije;

▪ obezbedila adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po načelu stalnosti

poslovanja, i

▪ održala kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja.

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke xx xxxxx mesečno xx xxxxxx

rukovodstva Banke. Narodna banka Srbije je definisala sledeće limite za kapital:

▪ Minimalni novčani iznos kapitala od EUR 10 miliona;

▪ Koeficijent adekvatnosti kapitala od 8%.

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 103/2016), utvrđena xx xxxxxxxx izračunavanja pokazatelja adekvatnosti kapitala. Xxxxx xx dužna da obračunava sledeće pokazatelje:

- Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke, koj predstavlja

procentualno izražen odnos osnovnog akcijskog kapitala i rizične aktive banke;

- Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke, koj predstavlja

procentualno izražen odnos osnovnog kapitala i rizične aktive banke;

- Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke, koj predstavlja procentualno izražen odnos kapitala i rizične aktive banke.

Xxxxx xx dužna da pokazatelje adekvatnosti kapitala održava na nivoima koji nisu niži

od:

- 4,5%, za pokazatelj osnovnog akcijskog kapitala banke;

- 6%, za pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke;

- 8%, za pokazatelj adekvatnosti kapitala banke.

Kapital Banke čini zbir osnovnog kapitala i dopunskog kapitala, umanjen za odbitne

stavke od kapitala definisane ovom odlukom.

Rizična aktiva predstavlja zbir ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom i kapitalnih zahteva za tržišne rizike i kapitalnog zahteva za operativni rizik utvrđenih na način propisan navedenom odlukom, pomnoženih recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala. Banka za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom koristi standardizovani pristup. Aktiva Banke ponderisana kreditnim rizikom predstavlja zbir vrednosti pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki pomnoženih odgovarajućim ponderima kreditnog rizika.

Vrednost pozicija bilansne aktive, radi obračuna aktive ponderisane kreditnim rizikom, jednaka je iznosu bruto knjigovodstvene vrednosti tih pozicija umanjene za ispravke vrednosti i za potrebnu rezervu za procenjene gubitke. Vrednost vanbilansnih stavki, radi obračuna aktive ponderisane kreditnim rizikom, jednaka je iznosu bruto knjigovodstvene vrednosti tih stavki umanjene za rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi i za potrebnu rezervu za procenjene gubitke, xxxx xx pomnožena odgovarajućim faktorima konverzije.

Shodno Odluci o adekvatnosti kapitala banke, Xxxxx xx dužna da pored minimalnog iznosa kapitala od EUR 10 miliona, u svakom trenutku održava kapital i na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika xxxxxx xx izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, a najmanje u visini zbira sledećih kapitalnih zahteva:

– kapitalnog zahteva za kreditni rizik i za xxxxx xxxxx ugovorne strane za sve poslovne aktivnosti Banke i kapitalnog zahteva za rizik izmirenja/isporuke za aktivnosti iz knjige trgovanja;

– kapitalnog zahteva za cenovni rizik za aktivnosti iz knjige trgovanja;

– kapitalnog zahteva za devizni rizik i za xxxxx xxxxx za sve poslovne aktivnosti Banke; i

– kapitalnog zahteva za operativni rizik za sve poslovne aktivnosti Banke.

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki.

Osnovni kapital čini zbir osnovnog akcijskog kapitala i dodatnog osnovnog kapitala.

Osnovni akcijski kapital Banke čine sledeći elementi, umanjeni za elemente odbitnih

stavki:

- akcija i drugih instrumenata kapitala koji ispunjavaju uslove iz xxxxx 8. Odluke;

- pripadajuće emisione premije uz instrumente osnovnog akcijskog kapitala, tj.

iznosa uplaćenog iznad nominalne vrednosti tih instrumenata;

- dobiti banke;

- revalorizacionih rezervi i ostalih nerealizovanih dobitaka;

- rezervi iz dobiti i ostalih rezervi banke, osim rezervi za opšte bankarske rizike;

- rezervi za opšte bankarske rizike.

Odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala su:

- Gubitak tekuće godine i ranijih xxxxxx, xxx i nerealizovani gubici;

- Nematerijalna ulaganja, uključujući goodwill, umanjena za iznos odloženih poreskih obaveza koje bi prestale da postoje u slučaju obezvređenja ili prestanka priznavanja nematerijalnih ulaganja u skladu sa MSFI/MRS;

- Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke, u skladu

sa propisima;

- Negativan iznos dobijen obračunom u skladu sa tačkom 134. Odluke za banke

koje su dobile saglasnost za primenu IRB pristupa;

- Imovina u penzijskom fondu sa definisanim naknadama u bilansu xxxxxx xxxxx;

- Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala, uključujući i sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala koje xx xxxxx dužna ili može biti dužna da otkupi na osnovu ugovorne obaveze;

- Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente osnovnog akcijskog kapiala lica u finansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci, a koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke;

- Primenjljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičih ulaganja banke u instrumente osnovnog akcijskog kapiala lica u finansijskom sektoru u kojem banka nema značajno ulaganje, u skladu sa tačkom 19. i 20.Odluke;

- Primenjljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičih ulaganja banke u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojem banka ima značajno ulaganje, u skladu sa tačkom 19. Odluke;

- Iznos za koji odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala banke premašuju

iznos dodatnog osnovnog kapitala banke;

- Iznos izloženosti koje ispunjavaju uslove za primenu pondera rizika od 1.250%, a koje banka odluči da odbije od osnovnog akcijskog kapitala umesto da primeni xxx xxxxxx;

- Iznos poreza u vezi sa elementima osnovnog akcijskog kapitala koji se može predvideti u vreme obračuna kapitala, osim ako xx xxxxx prethodno korigovala iznos elemenata osnovnog akcijskog kapitala u iznosu u kojem ti porezi smanjuju iznos do kojeg se elementi osnovnog akcijskog kapitala mogu koristiti za pokriće rizika ili gubitaka;

Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke.

Kapital Banke u celosti se sastoji od osnovnog akcijskog kapitala banke i odbitnih stavki od osnovnog akcijskog kapitala.

Odlukom o adekvatnosti kapitala utvrđeni su zaštitni slojevi kapitala i to:

- zaštitni sloj za očuvanje kapitala;

- kontraciklični zaštitni sloj kapitala;

- zaštitni sloj kapitala za globalno sistemski značajnu banku;

- zaštitni sloj kapitala za sistemski značajnu banku i

- zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik.

Xxxxx xx na xxx 30.06.2017. godine utvrdila zaštitne slojeve za očuvanje kapitala i za strukturni sistemski rizik. Zaštitni sloj za očuvanje kapitala utvrđen xx x xxxxxx od 2.5% rizične aktive Banke, dok je zaštitni sloj za strukturni sistemski rizik utvrđen u visini od 3% ukupnih deviznih i devizno indeksiranih plasmana odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji.

Kapitalni zahtevi za pokriće kreditnog, tržišnih i operativnog rizika i obračun pokazatelja adekvatnosti kapitala utvrđuju se u skladu sa Odlukom NBS o adekvatnosti kapitala banke. Obračun zahteva za kapital za pokriće kreditnog rizika utvrđuje se na osnovu kreditnim rizikom ponderisane aktive.

Kreditnim rizikom ponderisana aktiva predstavlja zbir vrednosti pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki pomnoženih odgovarajućim ponderima kreditnog rizika u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke. Za potrebe obračuna kreditnim rizikom ponderisane aktive, na pozicije bilansne aktive i vanbilansih stavki primenjuju se prilagođavanja vrednosti tih pozicija ili odgovarajućih pondera, a kroz tehnike ublažavanja, xxxx xx primena definisana Odlukom o adekvatnosti kapitala banke.

Kapitalni zahtev za tržišne rizike xxxxxx xx zbiru kapitalnih zahteva za poslovne aktivnosti iz knjige trgovanja, odnosno kapitalnog zahteva za cenovni rizik i kapitalnih zahteva za devizni rizik. Kapitalni zahtev za cenovni rizik se utvrđuje za pozicije u vidu dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti i to po osnovu opšteg i specifičnog rizika tih pozicija knjige trgovanja. Kapitalni zahtev za devizni rizik utvrđuje se na osnovu neto otvorene devizne pozicije Banke.

Banka sprovodi formalizovan i dokumentovan proces interne procene adekvatnosti kapitala, odnosno utvrđuje iznos i raspodelu internog kapitala. Postupak procenjivanja adekvatnosti internog kapitala Xxxxx xx sastavni deo sistema upravljanja Bankom koji će se nа kontinuirаnoj osnovi sprovoditi u sklаdu sа Strаtegijom i politikаmа zа uprаvljаnje rizicimа, kаo i Strаtegijom uprаvljаnjа kаpitаlom Banke. Uključuje redovno utvrđivanje, merenje i praćenje svih evidentiranih xxxxxx xxxx mogu imati negativan uticaj na postizanje ciljeva Banke, uključujući strategiju upravljanja rizicima, politike upravljanja rizicima i u skladu sa xxx sklonost za preuzimanje rizika.

Struktura ukupnog regulatornog kapitala Banke na xxx 30. xxxx 2018. i 31. decembra 2017. godine, kao i koeficijent adekvatnosti kapitala prikazani su u Napomeni 38.

5.10. Pravična (fer) vrednost

Poslovna politika Xxxxx xx da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti.

5.10. Pravična (fer) vrednost (Nastavak)

U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta. Rukovodstvo Banke vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti.

Finansijski instrumenti Banke iskazani po amortrizovanoj vrednosti uglavnom imaju kratkoročna dospeća i nose varijabilnu kamatnu stopu koja odražava tekuće tržišne uslove. Shodno tome, rukovodstvo Banke smatra da vrednost po kojoj su navedeni finansijski instrumenti iskazani odgovara njihovoj tržišnoj vrednosti.

Fer vrednost kredita i plasmana komitentima jednaka je njihovoj knjigovodstvenoj

vrednosti, umanjenoj za ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja.

Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se trguje na aktivnom tržištu (kao što su hartije od vrednosti kojima se trguje i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju) zasniva se na kotiranim tržišnim cenama na xxx bilansa stanja. Kotirana tržišna cena koja se koristi za finansijska sredstva Banke predstavlja cenu na zatvaranju.

Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se ne trguje na aktivnom tržištu (na primer derivati kojima se trguje na nezvaničnoj berzi) utvrđuje se različitim tehnikama procene. Banka primenjuje različite metode i utvrđuje pretpostavke koje se zasnivaju na tržišnim uslovima koji postoje na datum bilansa stanja. Kotirane tržišne cene ili kotirane cene dilera za slične instrumente koriste se za dugoročne obaveze.

Ostale tehnike, kao što su procenjene diskontovane vrednosti novčanih tokova, koriste se za određivanje fer vrednosti preostalih finansijskih instrumenata. Fer vrednost svopa kamatne stope preračunava xx xxx sadašnja vrednost procenjenih budućih novčanih tokova. Fer vrednost terminskih deviznih ugovora utvrđuje se primenom kotiranih tržišnih kurseva na xxx bilansa stanja.

Pretpostavlja se da nominalna vrednost, umanjena za gubitke zbog umanjenja vrednosti

potraživanja i obaveza, približno odražava njihovu fer vrednost.

Depoziti banaka i komitenata su uglavnom po viđenju ili kratkročni sa ugovorenim varijabilnim kamatnim stopama i stoga rukovodstvo Banke smatra da vrednosti po kojima su isti iskazani u bilansu stanja odgovaraju njihovoj tržišnoj vrednosti.

Fer vrednost finansijskih obaveza za potrebe obelodanjivanja procenjuje se diskontovanjem budućih ugovornih novčanih tokova prema trenutnoj tržišnoj kamatnoj stopi koja xx Xxxxx na raspolaganju za slične finansijske instrumenate.

Po mišljenju rukovodstva Banke, iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost xxxx xx u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.

5.11. Poreski rizici

Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena. U Republici Srbiji poreski period je otvoren tokom perioda od 5 xxxxxx. U različitim okolnostima, poreski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obaveze zajedno sa naknadnim zateznim kamatama i penalima. Rukovodstvo Banke smatra da su poreske obaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima pravilno iskazane.

U hiljadama dinara
za period od 1. januara do 30. xxxx
	2019.		2018.
Prihodi od kamata
Krediti i depoziti
Narodna banka Srbije	3,693		1,283
Domaće banke i druge finansijske organizacije	10,180		1,659
Strane banke	78		940
Preduzeća	173,853		141,195
Stanovništvo	18,999		17,922
Ostalo	306		449
Hartije od vrednosti i ostali plasmani
Repo poslovi sa NBS	-		1,301
Obavezna rezerva kod NBS	4,134		4,402
Eskont menica	62,522		60,593
Državne obveznice i zapisi	7,163		6,844
Obveznice Iraka	5,130		4,449
Faktoring	90,652		51,291
Ostalo	80		7
Ukupno	376,790		292,337
Rashodi od kamata
Banke i druge finansijske institucije	418		2,207
Preduzeća	15,214		11,724
Javna preduzeća	19,599		1,712
Stanovništvo	20,157		17,108
Javni sektor	20,895		21,014
Strana lica	141		92
Drugi komitenti	6,774		1,502
Ukupno	83,197		55,358
Dobitak po osnovu kamata	293,593		236,979

7. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

U hiljadama dinara
za period od 1. januara do 30. xxxx
	2019.		2018.
Prihodi od naknada i provizija
– naknade za usluge platnog prometa (osim stanovništva)	24,612		20,130
– naknade po osnovu faktoringa	-		6,193
– naknade za eskont menica	-		7,841
– naknade za izdate garancije i ostala jemstva	30,628		20,085
– naknade po poslovima sa stanovništvom	7,708		8,350
– ostale naknade za bankarske usluge	1,686		1,834
Ukupno	64,634		64,433

U hiljadama dinara
za period od 1. januara do 30. xxxx
	2019.		2018.
Rashodi naknada i provizija
Naknade za usluge platnog prometa:
– u zemlji	1,445		1,561
– u inostranstvu	4,237		3,831
Ostale naknade i provizije	3,210		3,730
Ukupno	8,892		9,122
Dobitak po osnovu naknada i provizija	55,742		55,311

8. NETO PRIHODI / (RASHODI) OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA VALUTNE KLAUZULE

U hiljadama dinara
za period od 1. januara do 30. xxxx
	2019.		2018.
Pozitivne kursne razlike	81,581		147,815
Negativne kursne razlike	(75,339)		(134,634)
Neto (rashodi) / prihodi od kursnih razlika	6,243		13,181

9. NETO PRIHODI / (RASHODI) OD PRESTANKA PRIZNAVANJA INVESTICIJA U PRIDRUŽENA DRUŠTVA

U hiljadama dinara
za period od 1. januara do 30. xxxx
	2019.	2018.
Dobitak po os. investicija u pridružena društva	-	9,944
Gubitak po os. investicija u pridružena društva
	-	-
Neto (rashodi) / prihodi od investicija u pridružena društva	-	9,944

10. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

U hiljadama dinara
za period od 1. januara do 30. xxxx
	2019.		2018.
Prihodi od zakupnina	9,361		9,507
Prihodi od dividendi	34		36
Ostali prihodi	3,170		3,511
Ukupno	12,565		13,054

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE JUBMES banka a.d. Beograd

Za    period    od    01.    januara    do    30.    xxxx    2019.    godine                                 

11. NETO RASHODI PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA KOJA SE NE VREDNUJU PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA

Promene na računima ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja finansijskih plasmana i rizične vanbilansne aktive

	Ggotovina i gotovinski ekvivalenti   (Napomena 16)		hartije od vrednosti (Napomena 17)		Finansijska sredstva raspoloziva za   prodaju		Krediti i potraživanja od banаka i drugih. fin. Оrganizacija (Napomena 18)		Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 19)		Ostala sredstva (Napomena 23)	Vanbilansna aktiva (Napomena 29)	Ukupno
Stanje na xxx 1. januar 2018. godine	-		-		4,056		8,869		261,319		1,156	12,785	288,185
Obezvređenje i rezervisanja u toku perioda	34		11,291		-		15,729		444,053		563	17,491	489,161
Kursne razlike	(1)		769		-		(4)		(398)		(16)	(3)	347
Umanjenje obezvređenja i ukidanje rezervisanja	(20)		(5,558)		-		(13,626)		(404,079)		(48,069)	(10,473)	(481,825)
Prva primena msfi 9	18		325		-		(1,098)		62,618		(138)	1,852	63,577
Ostalo	-		-		(4,056)		-		(137,002)		48,448	-	(92,610)
Stanje na xxx 31. decembra 2018. godine.	31		6,827		-		9,870		226,510		1,944	21,652	266,834
Obezvređenje i rezervisanja u toku perioda	13		4,507		-		11,225		139,975		146	6,577	162,443
Kursne razlike	1		80		-		(10)		(181)		3	(6)	(113)
Umanjenje obezvređenja i ukidanje rezervisanja	(32)		(5,213)		-		(10,894)		(143,624)		(454)	(7,038)	(167,255)
Prenošenje u vanbilansnu evidenciju i ostala preknjižavanja	-				-		-		(4,138)		-	-	-
Stanje na xxx 30. xxxx 2019. godine	13		6,201		-		10,192		218,541		1,639	21,185	257,771

12. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

U hiljadama dinara
za period od 1. januara do 30. xxxx
	2019.		2018.
Trxxxxxx xxxx xxxxxx i naknada	86,614		86,836
Trxxxxxx xoreza i doprinosa na zarade i naknade	34,168		34,473
Ostali lični troškovi	7,416		6,614
Ukupno	128,198		127,923

13. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

U hiljadama dinara
za period od 1. januara do 30. xxxx
	2019.	2018.
Troškovi amortizacije:
– osnovnih sredstava (Napomena 25)	15,428	14,679
– nematerijalnih ulaganja (Napomena 25)	2,139	1,301
Ukupno	17,566	15,979

14. OSTALI PRIHODI

U hiljadama dinara
za period od 1. januara do 30. xxxx
	2019.		2018.
Prihod od smanjenja obaveza	8,990		121,663
Prihod od sticanja imovine	-		155,213
Ostali prihodi	2,748		1,149
Ukupno	11,738		278,025

15. OSTALI RASHODI

U hiljadama dinara
za period od 1. januara do 30. xxxx
	2019.		2018.
Trxxxxxx xndirektnih poreza i doprinosa	28,499		28,218
Usluge	38,181		27,450
Ostali nematerijalni troškovi	28,350		26,077
Materijal i energija	11,365		11,224
Premije osiguranja	15,040		14,127
Ostali rashodi	16,374		14,858
Ukupno	137,809		121,954

67

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

U hiljadama dinara

	30.06.2019		31.12.2018.
Gotovina i sredstva kod centralne banke
Tekući račun	61,122		56,854
Blagajna:
- u dinarima	34,573		51,556
- u stranoj valuti	121,107		131,080
Depoziti viškova likvidnih sredstava kod NBS	1,960,000		1,400,000
Obxxxxxx xezerva u stranoj valuti	3,095		271,559
Razgraničena potraživanja za kamatu od NBS	275		446
Gotovina i sredstva kod centralne banke	2,180,172		1,911,495
Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 12a)	(13)		(31)
Stanje na xxx	2,180,159		1,911,464

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012, 107/2012, 62/2013, 125/2014, 135/2014, 4/2015, 78/2015 i 102/2015).

Xxxxx xx dužna da obračunava i izdvaja obaveznu dinarsku rezervu po propisanim stopama na dinarsku osnovicu xxxx xxxx prosečno dnevno knjigovodstveno stanje dinarskih obaveza (osim obaveza indeksiranih valutnom klauzulom) u prethodnom kalendarskom mesecu na svoj žiro račun. Obaveznu dinarsku rezervu Banka obračunava na obaveze po dinarskim depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti, kao i na druge dinarske obaveze, osim dinarskih depozita primljenih po poslovima koje Banka obavlja u ime i za račun trećih lica, a koji ne prelaze iznose plasmana koje xx Xxxxx dala iz tih depozita.

Izuzetno od ovoga, Banka obaveznu rezervu ne obračunava na: iznos obaveza prema Narodnoj banci Srbije; obaveze prema bankama koje izdvajaju obaveznu rezervu kod Narodne banke Srbije; subordinirane obaveze za koje je Narodna banka Srbije utvrdila da su ispunjeni uslovi za njihovo uključivanje u dopunski kapital Banke; dinarske i devizne obaveze po osnovu sredstava koja banke primaju od međunarodnih finansijskih organizacija, vlada i finansijskih institucija xxxx xx osnivači strane države i to posredstvom države kao glavnog dužnika, odnosno vlasnika tih sredstava ili neposredno uz uslov da se pri replasiranju tih sredstava poštuju dogovoreni principi kod utvrđivanja kamatnih marži; obaveze u dinarima i devizama po osnovu depozita, kredita i drugih sredstava primljenih iz inostranstva u periodu od 1. oktobra 2008. do 31. xxxxx 2010. godine - i to do prvobitno utvrđenog roka dospeća tih obaveza, a najkasnije do 31. decembra 2014. godine; deo dinarskih depozita primljenih po poslovima u ime i za račun trećih lica, koji ne prelaze iznose plasmana odobrenih iz tih depozita; sredstva oročene dinarske štednje prikupljena u periodu od 31. oktobra do 8. novembra 2010. godine – i to do isteka perioda na koji je oročena ta štednja, pod uslovom da nije indeksirana deviznom klauzulom, kao i obaveze u dinarima i devizama po osnovu sredstava finansijske podrške koje je obezbedila Agencija za osiguranje depozita u skladu sa zakonom.

Obaveznu dinarsku rezervu Banka obračunava po stopi od:

- 5% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do 2

godine, odnosno do 730 xxxx (2018. xxxxxx: 5%); i

- po stopi od 0% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom

ročnošću preko 2 godine, odnosno preko 730 xxxx (2018. xxxxxx: 0%).

Obračunatu dinarsku obaveznu rezervu čini zbir:

- obračunate obavezne rezerve u dinarima;

- 38% dinarske protivvrednosti obračunate obavezne rezerve u evrima - na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do 2 godine, odnosno do 730 xxxx (2018. xxxxxx: 38%); i

- 30% dinarske protivvrednosti obračunate obavezne rezerve u evrima - na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko 2 godine, odnosno preko 730 xxxx (2018. xxxxxx: 30%).

Dinarska protivvrednost obračunate obavezne rezerve u evrima utvrđuje se primenom zvaničnog srednjeg kursa RSD koji važi na xxx obračuna obavezne rezerve, tj. 17-tog u mesecu. Obaveznu rezervu Banka obračunava 17-tog u mesecu, i tako obračunata obavezna rezerva važi za obračunski period od 18-tog u mesecu do 17-tog u narednom mesecu. Xxxxx xx dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve u visini obračunate dinarske obavezne rezerve. Na xxx 30. xxxx 2019. godine obračunata obavezna rezerva u dinarima iznosila je 609,425 hiljada dinara (31. decembar 2018. i 2017. godine: 659,062 hiljada dinara i 458,045 hiljada dinara) i xxxx xx usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije.

Kamatna xxxxx xx iznos ostvarenog presečnog dnevnog stanja izdvojene dinarske obavezne rezerve u prvoj polovini 2019. godine kretala se u visini od 1.25% na godišnjem nivou (2018. godine od 1,25% do 1.75% godišnje).

U skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012, 107/2012, 62/2013, 125/2014, 135/2014, 4/2015, 78/2015 i 102/2015), Banka obračunava i izdvaja obaveznu deviznu rezervu po propisanim stopama na deviznu osnovicu xxxx xxxx prosečno dnevno knjigovodstveno stanje deviznih obaveza i prosečno dnevno knjigovodstveno stanje dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom u prethodnom kalendarskom mesecu.

Obaveznu deviznu rezervu Banka obračunava na obaveze po deviznim depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti, na druge devizne obaveze, kao i na depozite, kredite i druga devizna sredstva primljena iz inostranstva po poslovima koje Banka obavlja u ime i za račun trećih lica.

Obaveznu deviznu rezervu Banka obračunava po stopi od:

- 20% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do 2 godine, odnosno do 730 xxxx, a, izuzetno po stopi od 100% na deo devizne osnovice koju čine dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom sa ugovorenom ročnošću do 2 godine, odnosno do 730 xxxx (2018. xxxxxx: 20%); i

- po stopi od 13% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko 2 godine, odnosno preko 730 xxxx, a izuzetno po stopi od 100% na deo devizne osnovice koju čine dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom sa ugovorenom ročnošću preko 2 godine, odnosno preko 730 xxxx (2018. xxxxxx: 13%).

Obračunatu deviznu obaveznu rezervu čini zbir:

- 62% obračunate obavezne rezerve u evrima - na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do 2 godine, odnosno do 730 xxxx (2018. xxxxxx: 62%); i

- 70% obračunate obavezne rezerve u evrima - na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko 2 godine, odnosno preko 730 xxxx (2018. xxxxxx: 70%).

Obračunatu deviznu obaveznu rezervu Banka izdvaja u evrima na devizne račune Narodne banke Srbije. Izuzetno od ovoga, banke kod kojih bi, zbog izdvajanja devizne obavezne rezerve u evrima, pokazatelj deviznog rizika odstupao od onog koji je propisan Odlukom Narodne banke Srbije kojom se uređuje upravljanje rizicima, mogu deviznu obaveznu rezervu izdvajati i u SAD dolarima. Prosečno dnevno stanje devizne obavezne rezerve izdvojene u SAD dolarima preračunava se u evre primenom zvaničnog srednjeg kursa RSD koji važi na xxx obračuna obavezne rezerve, odnosno 17-tog u mesecu. Obaveznu rezervu Banka obračunava 17-tog u mesecu, i tako obračunata obavezna rezerva važi za obračunski period od 18-tog u mesecu do 17-tog u narednom mesecu. Obračunatu deviznu obaveznu rezervu xxxx xx na xxx 30. xxxx 2019. godine iznosila 4,845 hiljada evra (31. decembar 2018. godine: 5,264 hiljada evra), Banka izdvaja u evrima na devizne račune Narodne banke Srbije.

Xxxxx xx dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene devizne obavezne rezerve u visini obračunate devizne obavezne rezerve. Za izračunavanje prosečnog dnevnog stanja izdvojene (dinarske i devizne) obavezne rezerve uzimaju se u obzir svi dani u obračunskom periodu. Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve Narodna banka Srbije ne plaća kamatu. Na xxx 30. xxxx 2019. godine devizna obavezna rezerva Banke u stranoj valuti xxxx xx usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije.

Kamatna xxxxx xx viškove likvidnih sredstava plasiranih kod Narodne banke Srbije je

tokom prvih šest meseci 2019. godine iznosila 1.75% na godišnjem nivou.

Prosečna kamatna xxxxx xx repo transakcije sa blagajničkim zapisima Narodne banke Srbije se u toku 2019. kretala u rasponu od 1,77% do 2,38% na godišnjem nivou.

Pregled gotovine i gotovinskih ekvivalenata koji su iskazani u izveštaju o tokovima gotovine dat je u sledećoj tabeli:

	30.06.2019.		31.12.2018.
U dinarima
Tekući i žiro računi	61,122		56,854
Gotovina u blagajni	34,572		51,557
	95,694		108,411
U stranoj valuti
Devizni računi	962,597		667,194
Gotovina u blagajni	121,107		131,080
	1,083,704		798,274
Ukupna gotovina	1,179,398		906,685
Minus Ispravka vrednosti deviznih računa	(2,406)		(1,669)
Stanje na xxx 30. jun	1,176,992		905,016

17. HARTIJE OD VREDNOSTI

U hiljadama dinara

	30.06.2019.		31.12.2018.
U dinarima:
Hov po fer vrednosti kroz BU	9		307
Odstupanje od nominalne vrednosti akcija privrednih društava	28		(270)
Hov po fer vrednosti kroz ostali rezultat	19,078		39,035
Odstupanje od nominalne vrednosti akcija banaka u stečaju	(11,428)		(32,216)
	7,687		6,856
U stranoj valuti:
Obveznice Republike Irak	175,622		174,981
Odstupanje od nominalne vrednosti obveznica Iraka	617		615
Državni zapisi RS	325,449		324,973
Odstupanje od nominalne vrednosti obveznica Iraka	(3,883)		(3,900)
	497,806		496,669
Finansijska sredstva koja se drže do dospeća, bruto	505,493		503,525
Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 11a)	(6,201)		(6,827)
Stanje na xxx	499,292		496,698

18. KREDITI I POTRAŽIVANJA XX XXXXXX I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

U hiljadama dinara

	30.06.2019.		31.12.2018.
U dinarima:
Domaće banke	3,923		206,194
Druge finansijske organizacije	318,500		170,000
NBS	-		-
	322,423		376,194
U stranoj valuti:
Strane banke	1,021,985		661,863
Druge finansijske organizacije	4,717		4,728
Domaće banke	2,873		1,033,624
	1,029,575		1,700,215
Obračunata kamata i naknada u dinarima	1,369		53
Obračunata kamata u stranoj valuti	-		-
Razgraničena potraživanja od naknada u dinarima	(83)		(88)
Krediti I potraživanja xx xxxxxx i dr.finansijskih organizacija, bruto	1,353,284		2,076,374
Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 12a)	(10,192)		(9,870)
Stanje na xxx	1,343,092		2,066,504

19. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA

U hiljadama dinara

	30.06.2019.		31.12.2018.
U dinarima:
Javna preduzeca	2,013,279		2,954,053
Preduzeća	6,509,624		5,410,055
Stanovništvo	559,555		552,768
Javni sektor	331,365		249,619
Ostalo	133,211		133,453
	9,547,034		9,299,948
U stranoj valuti:
Preduzeća	281,985		294,389
Stanovništvo	3,669		3,284
Strana lica	269,554		53,728
	555,208		351,401
Obračunata kamata u dinarima	32,696		12,332
Obračunata naknada u dinarima	2,701		2,036
Obračunata kamata u stranoj valuti	439		25
Razgraničena potraživanja za kamatu u dinarima	37,251		23,202
Razgraničena potraživanja za kamatu u stranoj valuti	11,170		11,347
Razgraničeni prihodi za naknadu u dinarima	(42,872)		(40,922)
Krediti i potraživanja od komitenata, bruto	10,143,627		9,659,369
Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 12a)	(218,541)		(262,510)
Stanje na xxx	9,925,086		9,432,859

20. INVESTICIJE U ZAVISNA DRUŠTVA

	30.06.2019.	31.12.2018
U dinarima:
- Fondacija Dečje srce, Beograd	114	114
	114	114
Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 12a)	-	-
Stanje na xxx	114	114

21. OSNOVNA SREDSTVA I NEMATERIJALNA IMOVINA

	Građevinski objekti		Oprema i ostala os		Zemljište		Ukupno		Nemate- rijalna imovina
NABAVNA VREDNOST
Stanje 1. januara 2018. godine	882,753		291,274		504,017		1,678,044		46,067
Povećanja	-		4,611		-		4,611		9,226
Otuđivanje i rashodovanje	-		(12,518)		-		(12,518)		-
Stanje 31. decembra 2018. godine	882,753		283,367		504,017		1,670,137		55,293
Povećanja	-		30,885		-		30,885		12,869
Amortizacija	(6,552)		(8,876)		-		(15,428)		(2,139)
Otuđivanje i rashodovanje	-		(12,154)		-		(12,154)		-
Stanje 30. jun 2019. godine	876,202		293,221		504,017		1,673,440		66,023
AKUMULIRANA ISPRAVKA
VREDNOSTI
Stanje 1. januara 2018. godine	92,657		239,781		-		332,438		39,023
Povećanja	13,103		14,451		-		27,554		2,917
Otuđivanje i rashodovanje			(10,093)		-		(10,093)		-
Stanje 31. decembra 2018. godine	105,760		244,139		-		349,899		41,940
	-		-		-		-		-
Otuđivanje i rashodovanje	-		(12,154)		-		(12,154)		-
Stanje 30. Jun 2019. godine	105,760		231,985		-		337,745		41,940
Neotpisana vrednost na xxx:
- 30. jun 2019. godine	770,442		61,236		504,017		1,335,695		24,083
-31. decembra 2018. godine	770,442		39,228		504,017		1,320,238		13,353

Na xxx 30. xxxx 2019. godine, Banka nema građevinske objekte pod hipotekom uknjižene radi obezbeđenja otplate kredita ili izmirenja drugih finansijskih obaveza.

Koristeći eksterne i interne izvore informacija u skladu sa MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine“ u cilju analize da li postoje indikacije da je neko sredstvo obezvređeno, rukovodstvo Banke smatra da na xxx 30. xxxx 2019. godine ne postoje indikacije da je vrednost osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja obezvređena.

22. INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI

a) Stalna sredstva namenjena prodaji

U hiljadama dinara

	30.06.2019.	31.12.2018.
Stalna sredstva namenjena prodaji	25,051	25,051
Stanje na xxx	25,051	25,051

22. INVESTICIONE NEKRETNINE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI (Nastavak)

b) Investivione nekretnine U hiljadama dinara

	30.06.2019.		31.12.2018.
Investiciona nekretnina (stambena nepokretnost)	209,395		209,395
Investiciona nekretnina (poslovni objekat)	36,762		43,782
Stanje na xxx	246,157		253,176

Xxxxx xx izvršila preknjižavanje dela vrednosti poslovne zgrade po osnovu davanja u zakup na poziciju investicione nekretnine. Ukupna površina xxxx xx data u zakup je 1,217.94 m2. Koristeći eksterne i interne izvore informacija rukovodstvo Banke smatra da iskazana vrednost investicionih nekretnina u poslovnim knjigama na xxx 30. xxxx 2019. godine odražava tržišnu (fer) vrednost.

23. OSTALA SREDSTVA

	30.06.2019.		31.12.2018.
U dinarima:
Potraživanja po osnovu naknada za bolovanje	231		819
Dati avansi u dinarima	869		54
Potraživanja po osnovu zakupa	4,025		20,389
Zalihe i sitan inventar u upotrebi	4,675		432
Sredstva stečena naplatom potraživanja	24,397		4,135
Razgraničeni unapred plaćeni troškovi	13,857		24,397
Potrazovanja po osnovu prodaje sredstava obezbedjenja	20,340		19,416
Ostale investicije	302		302
Ostala potraživanja u dinarima	21,017		27,972
	89,713		97,916
U stranoj valuti:
Preduzeća	178		-
Stanovništvo	347		346
Ostalo	1,040		1,078
	1,566		1,424
Ostala sredstva, bruto	91,281		99,340
Minus: Ispravka vrednosti zaliha	(4,136)		(4,134)
Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 12a)	(1,639)		(1,944)
Ukupno	(5,775)		(6,078)
Stanje na xxx	85,506		93,262

			30.06.2019			31.12.2018.
	Kratkoročni		Dugoročni		Ukupno		Kratkoročni		Dugoročni		Ukupno
U dinarima
Osiguravajuća društva	6,137		-		6,137		35,034		-		35,034
Domaće banke	-		-		-		809		-		809
Ostale finansijske organizacije	6,592		14,756		21,348		24,105		-		24,105
Ukupno	12,729		14,756		27,485		59,948				59,948
U stranoj valuti
Strane banke	19,891		-		19,891		19,019		-		19,019
Osiguravajuća društva	-		-		-		-		-		-
Ostale finansijske organizacije	4,331		-		4,331		4,799		-		4,799
Ukupno	24,222		-		24,222		23,818		-		23,818
Stanje na xxx	36,951		14,756		51,707		83,766		-		83,766

			30.06.2019.						31.12.2018.
	Kratkoročni		Dugoročni		Ukupno		Kratkoročni		Dugoročni		Ukupno
U dinarima
Javna preduzeća	1,917,554		460,899		2,378,453		2,711,067		510,000		3,221,067
Preduzeća	1,017,904		81,591		1,099,495		1,420,701		61,228		1,481,929
Stanovništvo	262,176		10,556		272,732		221,770		727		222,497
Javni sektor	2,265,500		12,458		2,277,958		549,349		36,588		585,937
Drugi komitenti	443,786		36,469		480,255		761,831		12,458		774,289
Ukupno	5,906,920		601,973		6,508,893		5,664,718		621,001		6,285,719
U stranoj valuti
Javna preduzeća	108,023		-		108,023		23,896		-		23,896
Preduzeća	1,463,876		98,883		1,562,759		1,838,626		98,792		1,937,418
Stanovništvo	1,722,494		1,365,091		3,087,585		1,603,278		1,370,235		2,973,513
Drugi komitenti	8,761		17,963		26,724		43,493		17,893		61,386
Ukupno	3,303,154		1,481,937		4,785,091		3,509,293		1,486,920		4,996,213
Stanje na xxx	9,210,074		2,083,910		11,293,984		9,174,011		2,107,921		11,281,932

25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA (Nastavak)

Na oročene depozite pravnih lica u dinarima Banka plaća kamatu u rasponu od 0.40% do 5.00% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava. Na depozite oročene u stranoj valuti Banka plaća kamatu od 0.10% do 2.30%.

Kamatna xxxxx xx kratkoročne oročene depozite stanovništva u dinarima iznosila je od 2.00% do 3.75% godišnje. Kamatna xxxxx xx kratkoročne depozite stanovništva u stranoj valuti se kretala u rasponu od 0.01% do 1.40% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja i valute, a na depozite u stranoj valuti preko jedne godine od 1.40% do 1,80% godišnje.

Struktura depozita i ostalih obaveza prema komitentima prikazana je u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

	30.06.2019.		31.12.2018.
Transakcioni depoziti	3,654,383		4,827,558
Štedni depoziti	2,639,941		2,652,235
Depoziti po osnovu datih kredita	123,622		25,824
Namenski depoziti	1,847		2,202
Ostali depoziti	3,384,930		3,617,509
Overnight depoziti	1,450,000		130,000
Ostale obaveze	39,260		26,604
Stanje na xxx	11,293,984		11,281,932

26. REZERVISANJA

U hiljadama dinara

	30.06.2019.		31.12.2018.
U dinarima:
Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim pozicijama (a)	21,185		21,652
Rezervisanja za otpremnine za penzije i jubilarne nagrade i ostala rezervisanja (b)	24,231		24,231
Stanje na xxx	45,416		45,883

a) Prema internoj politici Banke, obračun rezervisanja za rizičnu vanbilansnu aktivu vrše se po istim kriterijumima kao i obračun ispravke vrednosti za bilansnu aktivu, odnosno na pojedinačnom i kolektivnom nivou. Za potencijalne obaveze kod kojih se evidentira obezvređenje vrši se procena na pojedinačnom nivou nadoknadivog iznosa potraživanja ukoliko dođe do odliva sredstava i verovatnoće odliva sredstava. Za potencijalne obaveze kod kojih se ne očekuje odliv sredstava Banke i kod kojih se proceni da će potraživanja biti naplativa u xxxxx iznosu Banka evidentira rezervisanje obračunato na kolektivnom nivou u skladu sa internim modelima.

b) Rezervisanja za otpremnine za penzije, jubilarne nagrade zaposlenih i neiskorišćene godišnje odmore za 2018. godinu formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Prilikom utvrđivanja sadašnje vrednosti očekivanih priliva korišćena je diskontna xxxxx xx 5%. Navedena kamatna xxxxx predstavlja adekvatnu stopu u skladu sa MRS 19 “Naknade zaposlenima” u odsustvu razvijenog tržišta visokokvalitetnih korporativnih obveznica. Rezervisanje je utvrđeno na osnovu Kolektivnog ugovora Banke i pretpostavke prosečnog rasta zarada po stopi od 3% godišnje a kao osnovica za obračun rezervisanja se koristila prosečna zarada u Republici Srbiji.

27. OSTALE OBAVEZE

U hiljadama dinara

	30.06.2019.		31.12.2018.
Obaveze za neizvršene isplate po naplatama u stranoj valuti	-		30
Obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine	13,614		1,896
Ostale obaveze prema zaposlenima	12,027		12,024
Obaveze prema dobavljačima	13,195		7,064
Obaveze po osnovu lizinga	17,789
Obaveze iz dobitka	2,266		11,256
Ostale obaveze u dinarima	53,837		7,477
Ostale obaveze u stranoj valuti	5,876		105,005
Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu	13,192		42,619
Razgraničeni prihodi od obračunatih naknada	45,909		14,046
Stanje na xxx	177,707		201,417

28. KAPITAL BANKE

a) Struktura kapitala Banke U hiljadama dinara

	30.06.2019.	31.12.2018.
Akcijski kapital	2,912,133	2,912,133
Ostali kapital	-	-
Emisiona premija	168,164	168,164
	3,080,297	3,080,297
Ostale rezerve iz dobiti	80,530	-
Revalorizacione rezerve po osnovu promene vrednosti osnovnih sredstava	742,433	742,433
Nerealizovani gubici	(17,162)	(17,993)
Rezerve	805,801	724,440
Dobitak	103,870	485,815
Gubitak	-	(396,284)
Stanje na xxx	3,989,968	3,894,268

U skladu sa Odlukom o osnivanju i Statutom, kapital Banke se sastoji od:

– Akcijskog kapitala i

– Rezervi Banke.

Akcijski kapital Banke na xxx 30. xxxx 2019. godine iznosi 2,912,133 hiljada dinara i u celini se sastoji od 288,330 obične akcije nominalne vrednosti 10,100 dinara (na xxx 31. decembra 2018. godine iznosio je 2,912,133 hiljadu dinara i bio je podeljen na 288,330 akcije nominalne vrednosti 10,100 dinara).

Učešće domaćih pravnih i fizičkih lica u ukupnom akcijskom kapitalu iznosi na xxx 30. xxxx 2019. godine 84.43%, a stranih lica 15.57% (na xxx 31. decembra 2018. xxxxxx xxx odnos je bio 84.43%, odnosno 15.57% ).

Postupak preknjižavanja na nosioce akcija u Centralnom registru hartija od vrednosti po osnovu okončanog postupka sukcesije kapitala bivše SFRJ u kapitalu Banke, sprovele su sve države bivše SFRJ osim Republike Hrvatske na koju se odnosi oznaka SFRJ u strukturi akcionara Banke na xxx 30. xxxx 2019 godine.

28. KAPITAL BANKE (Nastavak)

a) Struktura kapitala Banke (Nastavak)

Struktura akcionara Banke na xxx 30. xxxx 2019. xxxxxx xx sledeća:

U hiljadama dinara

	30.06.2019.	2018.
Vrednost akcija		u %		Vrednost akcija	u %
Alta pay group doo Beograd	830,473	28.52%		-	0.00%
SFRJ	155,156	5.33%		155,156	5.33%
Alfa - plam a.d. Vranje	145,592	5.00%		145,592	5.00%
Telegroup	145,592	5.00%		145,592	5.00%
Tinolex llc	145,592	5.00%		145,592	5.00%
Xxxxx Xxxxxxx Xxxxxxxx	145,592	5.00%		145,592	5.00%
Hidrotehnika - Hidroenergetika a.d. Beograd	119,968	4.12%		119,968	4.12%
Convest ad Novi Sad - zbirni račun	108,252	3.72%		112,898	3.88%
Ministarstvo finansija i trezora – BIH	104,555	3.59%		104,555	3.59%
JP Jugoimport SDPR, Beograd	100,000	3.43%		100,000	3.43%
Caluks doo	97,364	3.34%		97,364	3.34%
Federalno ministarstvo finansija BIH	58,014	1.99%		58,014	1.99%
Ministarstvo finansija Republike Makedonije	50,601	1.74%		50,601	1.74%
Energoprojekt holding ad	40,966	1.41%		40,966	1.10%
Union banka dd Sarajevo	32,138	1.10%		32,138	1.41%
Osxxxx (zbirno):	632,280	21.71%		1,458,107	50.07%
Stanje na xxx	2,912,133	100.00%		2,912,133	100.00%

U maju 2019. godine Republika Srbija je svoje učešće u Banci od 28,51% prodala kupcu

Alta pay group d.o.o. Beograd, koji je time postao pojedinačno najveći akcionar Banke.

Emisiona premija na xxx 30. xxxx 2019. godine iznosi 168,164 hiljada dinara (na xxx 31. decembra 2018. godine 168,164 hiljada dinara) i predstavlja razliku između emisione vrednosti i nominalne vrednosti akcija.

Rezerve Banke na xxx 30. xxxx 2019. godine iznose 725,271 hiljada dinara (na xxx 31. decembra 2018. godine 724,440 hiljada dinara) i čine ih revalorizacine rezerve Banke u iznosu od 742,433 hiljade (na xxx 31. decembra 2018. godine 742,433 hiljada dinara), i nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju u iznosu od 17,162 hiljade (na xxx 31. decembra 2018. godine 17,993 hiljada dinara).

Revalorizacione rezerve, koje na xxx 30. xxxx 2019. godine iznose 742,433 hiljade dinara (31. decembar 2018. godine: 742,433 hiljada dinara), formirane xx xxx rezultat evidentiranja pozitivnih efekata procene osnovnih sredstava i svođenja vrednosti ulaganja u hartije od vrednosti raspoloživih za prodaju na tržišnu vrednost.

29. VANBILANSNA EVIDENCIJA

U hiljadama dinara

	30.06.2019.		31.12.2018.
Poslovi u ime i za račun trećih lica (a)	171,481		170,977
Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze (b)	3,516,151		3,295,150
Derivati	0		0
Primljena jemstva za obaveze	56,912,183		44,229,707
Druge vanbilansne pozicije	7,107,299		6,808,570
Stanje na xxx	67,707,114		54,504,404

a) Poxxxxx x ime i za račun trećih lica

U hiljadama dinara

	30.06.2019.		31.12.2018.
Plxxxxxx xo poslovima u ime i za račun preduzeća u stranoj valuti	167,615		167,003
Ostali komisioni poslovi u dinarima	3,866		3,974
Stanje na xxx	171,481		170,977

b) Gaxxxxxxx x ostale preuzete neopozive obaveze

U hiljadama dinara

	30.06.2019.		31.12.2018.
Plative garancije
-u dinarima	949,731		955,358
-u stranoj valuti	33,605		32,504
Činidbene garancije i garancije po nepokrivenim akreditivima
-u dinarima	1,892,342		1,709,511
-u stranoj valuti	567,421		528,893
Preuzete neopozive obaveze po osnovu:
-nepovučenih kredita i garancija	73,052		68,884
Stanje na xxx	3,516,151		3,295,150

29. VANBILANSNA EVIDENCIJA (Nastavak)

c) Druge vanbilansne pozicije

U hiljadama dinara

	30.06.2019.		31.12.2018.
Obveznice Republike Irak	4,105		4,090
Evidencija repo kupljenih hartija od vrednosti	0		1,974,047
Potraživanja po osnovu evidencione xxxxxx	1,382,482		1,355,597
Izdate garancije bez pravnog dejstva	594,538		613,080
Rizične vanbilansne stavke	1,647,066		1,462,475
Ostala nerizična vanbilansna evidencija	3,479,108		1,399,281
Stanje na xxx	7,107,299		6,808,570

30. SUDSKI SPOROVI

Banka vodi sudske sporove protiv trećih lica, samo radi naplate svojih potraživanja. Za sva utužena potraživanja protiv pravnih i fizičkih lica Xxxxx xx u potpunosti izvršila ispravku vrednosti na teret rezultata tekuće i prethodnih xxxxxx.

Protiv Banke, kao drugotužene, se vodi sudski spor u vrednosti od 250,000 hiljada dinara, a pozvana xx x xxx umešač u drugoj parnici po istom pravnom osnovu, a u vezi sa potraživanjima od Republike Irak. Xxxxx xx vezano za naplatu potraživanja od Republike Irak bila angažovana isključivo kao administrator i da xx xxx takva u potpunosti usaglasila sva potraživanja koja su nosioci posla imali od Republike Irak, te da je isplata poverilaca izvršena kroz emisiju obveznica pod istim uslovima za sve poverioce.

Xxxxx xx tužena u sudskom sporu radi proglašenja izvršenja prodaje stana nedopuštenim; (vrednost spora 2,478.hiljada dinara), dva sudska spora radi utvrđivanja ništavnosti založne izjave; (vrednost 6,837 hiljada dinara), kao i zahtevom za dodatno plaćanje po osnovu protesta garancije u iznosu od 18,084 hiljade dinara. U toku ove godine primljena je tužba, kojom se pokreće spor protiv Banke u vrednosti od 56,515 hiljade dinara radi naknade štete xx xxxxxx trećeg lica a po tvrdnji istog da je napred navedeni iznos uložio u adaptaciju zgrade Banke. Protiv Banke se vodi i xxxxx radnih sporova.

Banka ne očekuje da će sudski sporovi rezultirati bilo kakvom obavezom za plaćanje, odnosno smatra da nema potrebe za formiranje rezervisanja.

31. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA

U svom redovnom poslovanju Banka ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarima i drugim povezanim stranama. Transakcije sa povezanim licima se obavljaju po tržišnim uslovima.

a) Stanja potraživanja i obaveza na xxx 30. xxxx 2019. godine i 31. decembra 2018. proistekla iz transakcija sa akcionarima i drugim povezanim licima sa Bankom prikazana su u sledećoj tabeli:

	30.06.2019.		31.12.2018.
Plasmani:
Krediti odobreni akcionarima, bruto	734,910		1,232,608
Minus: Ispravka vrednosti	(8,361)		(12,949)
	726,549		1,219,659
Krediti odobreni rukovodstvu Banke, bruto	14,658		10,494
Minus: Ispravka vrednosti	(339)		(655)
	14,319		9,839
Krediti odobreni ostalim povezanim licima Banke, bruto	611		4,605
Minus: Ispravka vrednosti	(3)		(55)
	608		4,550
Plasmani, neto	741,477		1,234,048
Depoziti i ostale obaveze:
Depoziti akcionara	806,455		1,175,319
Depoziti rukovodstva Banke	79,156		68,834
Depoziti ostalih povezanih lica	19,278		22,379
	904,890		1,266,532
Izdate garancije i preuzete neopozive obaveze:
Akcionari	1,059,856		1,199,031
Rukovodstvo Banke	1,473		1,360
Ostala povezana lica	31		674
	1,061,360		1,201,065

31. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak)

b) Zarade i ostala primanja Upravnog, Izvršnog i drugih odbora Banke osnovanih u skladu sa Zakonom, kao i ključnih zaposlenih u prvom polugodištu 2019. i 2018. godine, prikazana su u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara
	30.06.2019.		30.06.2018.
Bruto zarade i naknade zarada	17,347		14,200
Učešće u dobitku	7,813		-
Jubilarne nagrade	-		-
Ostala lična primanja	-		-
Bruto naknade članovima Upravnog odbora
Odbora za reviziju i drugih odbora u skladu sa zakonom	7,459		7,014
	32,619		21,214

a) Maksimalna izloženost kreditnom riziku

Tabela u nastavku predstavlja najgori scenario izloženosti kreditnom riziku na xxx 30. xxxx 2019. i 31. decembra 2018. godine bez uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i zaštite od kreditnog rizika. Izloženosti kreditnom riziku iskazane su po knjigovodstvenoj vrednosti na xxx izveštavanja. Na osnovu tabele uviđa se da se na xxx 30. jun 2019. godine 62% maksimalne izloženosti kreditnom riziku odnosi na kredite i potraživanja (31. decembar 2018: 66%), a 15% se odnosi na činidbene garancije (31. decembar 2018: 13%).

U hiljadama dinara
	30.06.2019.			31.12.2018.
	Bruto maksimalna izloženost		Neto maksimalna izloženost		Bruto maksimalna izloženost		Neto maksimalna izloženost
Izloženost vezana za bilansne stavke
Krediti i potraživanja xx xxxxxx i drugih finansijskih organizacija	1,305,707		1,296,934		2,016,492		2,008,431
Krediti i potraživanja od komitenata	10,182,717		9,962,696		9,708,670		9,480,302
Finansijska sredstva	188,594		182,892		187,102		180,880
Investicije u druga društva	480		479		481		479
Ostala bilansna aktiva	108,130		106,702		116,586		114,855
Ukupno bilansne pozicije	11,785,629		11,549,702		12,029,331		11,784,947
Izloženost vezana za vanbilansne stavke
Plative garancije	983,335		980,102		987,861		984,064
Činidbene garancije	2,459,763		2,442,713		2,238,404		2,221,855
Nepokriveni akreditivi	-		-		-		-
Neiskorišćene preuzete obaveza	1,719,512		1,718,610		1,530,928		1,529,622
Ukupno vanbilansne stavke	5,162,610		5,141,425		4,757,193		4,735,541
Ukupno	16,948,239		16,691,127		16,896,524		16,520,488

Rukovodstvo je uvereno u sposobnost da se nastavi kontinuirana kontrola kreditnog

izlaganja i održi prihvatljiv nivo izloženosti kreditnom riziku na osnovu sledećeg:

- 98.8% (31. decembar 2018: 98.8%) portfolija čine pojedinačno neobezvređena potraživanja, a od čega 92.6% (31. decembar 2018: 98.04%) pripadaju nivou 1 kreditnog kvaliteta;

- Od ukupne maksimalne izloženosti kreditnom riziku pojedinačno je obezvređeno

1.2% izloženosti (31. decembar 2018: 1.2%);

Rizične kreditne izloženosti redovno se pokrivaju adekvatnim sredstvima obezbeđenja u

skladu sa preuzetim rizikom Banke.

b) Krediti i plasmani

Tabela u nastavku prikazuje strukturu kredita i plasmana Banke na xxx 30. xxxx 2019. i

31. decembra 2018. godine prema kvalitetu plasmana. Tabela obuhvata bilansne i

vanbilansne izloženosti Banke.

U hiljadama dinara
	Nivo 1	Nivo 2	Nivo 3	Ukupno bruto	Ispravka vrednosti / rezervisanje	Ukupno neto
Krediti i potraživanja xx xxxxxx i drugih finansijskih organizacija	1,305,179	-	-	1,305,179	(8,773)	1,296,934
Krediti i potraživanja od komitenata
Krediti i potraživanja od stanovništva:
- minusna salda	6,487	261	45	6,793	(266)	6,527
- kreditne kartice	23,394	539	12	23,945	(122)	23,824
- hipotekarni krediti	143,583	9,586	0	153,169	(1,311)	151,858
- ostali plasmani	360,647	29,562	2,303	392,512	(4,039)	388,474
Krediti i potraživanja od pravnih lica:
- velika	3,718,158	-	-	3,718,158	(33,810)	3,684,348
- mikro, mala i srednja	5,050,151	282,073	203,065	5,535,289	(174,830)	5,360,459
- ostalo	352,850	-	-	352,850	(5,646)	347,204
	9,655,270	322,021	205,425	10,182,716	(220,022)	9,962,694
Finansijska sredstva
- po fer vrednosti kroz ostali rezultat	7,650	-	-	7,650	-	7,650
- po fer vrednosti kroz bilans uspeha	36	-	-	36	-	-
- do dospeća	-	180,908	-	180,908	(5,701)	175,207
	7,686	-	3,348	188,594	(5,701)	182,982
Investicije u druga društva	481	-	-	481	(2)	479
Ostala bilansna aktiva	107,760	-	370	108,130	(1,428)	106,702
Vanbilansne stavke	4,620,381	541,500	729	5,162,610	(21,185)	5,141,424
Ukupno na 30.06.2019.	15,696,756	1,044,958	206,523	16,948,237	(257,111)	16,691,125
Ukupno na 31.12.2018.	16,456,696	121,645	208,184	16,786,524	(266,036)	16,520,488

Ukupna ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za vanbilansne stavke sa 30. junom 2019. godine iznose 257,111 hiljada dinara (31. decembar 2018: 266,036). Od tog iznosa 57,573 hiljade dinara se odnosi na pojedinačno obezvređene kredite i plasmane (31. decembar 2018: 49,135), a 199,538 hiljada dinara (31. decembar 2018: 216,901) na kolektivno obezvređene

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE JUBMES banka a.d. Beograd

  Za     period     od     01.     januara     do     30.     xxxx     2019.     godine                                       

33. KREDITNI RIZIK

c) Sektorska struktura ispravki vrednosti i rezervisanja

Struktura bilansne i vanbilansne aktive koja se klasifikuje i ispravki vrednosti i rezervisanja, utvrđenih u skladu sa internom metodologijom Banke, na dan 30. jun 2019. i 31.decembar 2018. godine prikazana xx xxxx sledi:

Nivo 1				Nivo 2			Nivo 3		Ukupno
	Bilansna aktiva	Ispravka vrednosti		Bilansna aktiva	Ispravka vrednosti		Bilansna aktiva	Ispravka vrednosti		Bilansna   aktiva		Ispravka vrednosti
Sektor finansija i osiguranja	381,600	(7,646)		-	-		2	(2)		381,601		(7,648)
Sektor privrednih društava	6,383,657	(123,063)		282,026	(11,072)		203,078	(56,521)		6,868,761		(190,656)
Sektor stanovništva	534,236	(3,331)		39,949	(2,051)		2,707	(702)		576,892		(6,084)
Sektor stranih lica	1,293,551	(8,568)		180,908	(5,701)		0	-		1,474,459		(14,270)
Ostali sektori	2,483,861	(17,259)		47	(1)		8	(8)		2,483,916		(17,269)
Ukupno bilansna aktiva	11,076,904	(159,868)		502,930	(18,825)		205,795	(57,233)		11,785,629		(235,926)
	Vanbilansna aktiva	Rezervisanje		Vanbilansna aktiva	Rezervisanje		Vanbilansna aktiva	Rezervisanje		Vanbilansna   aktiva		Rezervisanje
Sektor privrednih društava	4,114,032	7,753)		540,690	(9,916)		311	(311)		4,655,033		(17,980)
Sektor stanovništva	42,524	390)		757	(9)		417	(31)		43,698		(430)
Ostali sektori	463,825	2,773)		54	-		-	-		463,878		(2,773)
Ukupno vanbilansne stavke	4,620,381	10,917)		541,500	(9,925)		729	(343)		5,162,610		(21,184)
Ukupno stanje na xxx 30.06.2019. godine	15,697,285	170,785)		1,044,430	(28,750)		206,524	(57,575)		16,948,239		(257,110)
Ukupno stanje na xxx 31.12.2018. godine	15,533,762	184,739)		1,044,562	(32,146)		208,200	49,151		16,786,523		(266,036)

d) Kvalitet aktive koja se klasifikuje

Kvalitet portfolia Banke, klasifikovan u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, na dan 30. xxxx 2019. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara
	A	B	V	G	D	Ukupno
Bilansna aktiva koja se klasifikuje
Sektor finansija i osiguranja	4,717	230,005	96,865	443	49,572	381,601
Sektor privrednih društava	1,319,139	1,906,331	3,261,438	174,890	206,962	6,868,761
Sektor stanovništva	283,712	134,871	120,465	23,216	14,629	576,892
Sektor stranih lica	973,863	260,457	5,335	232,632	2,172	1,474,459
Ostali sektori	519,967	844,550	1,090,154	24,850	4,394	2,483,916
Ukupno	3,101,397	3,376,215	4,574,258	456,030	277,729	11,785,629
Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje
Sektor privrednih društava	1,590,634	1,290,400	1,326,716	446,972	311	4,655,033
Sektor stanovništva	24,171	10,767	4,715	2,596	1,448	43,698
Ostali sektori	66,937	303,292	63,689	29,960	0	463,878
Ukupno	1,681,742	1,604,459	1,395,120	479,528	1,760	5,162,610
Ukupno na 30.06.2018.	4,783,139	4,980,674	5,969,378	935,558	279,489	16,948,239

Kvalitet portfolia Banke na xxx 31. decembra 2018. godine prikazan je u sledećoj

tabeli:

U hiljadama dinara
	A	B	V	G	D	Ukupno
Bilansna aktiva koja se klasifikuje
Sektor finansija i osiguranja	4,740	1,200,046	209,662	313	52,437	1,467,198
Sektor privrednih društava	1,352,584	1,497,356	2,417,127	316,918	175,148	5,759,134
Sektor stanovništva	335,904	136,267	68,540	3,113	13,290	557,116
Sektor stranih lica	649,225	4,899	9,772	231,523	1,113	896,532
Ostali sektori	630,925	957,396	863,210	897,376	443	3,349,351
Ukupno	2,973,379	3,795,965	3,568,311	1,449,244	242,430	12,029,331
Vanbilansna aktiva koja se klasifikuje
Sektor privrednih društava	1,489,118	1,012,479	1,311,215	569,053	310	4,382,175
Sektor stanovništva	35,147	10,536	1,776	1,637	1,870	50,966
Ostali sektori	63,861	222,756	6,682	30,753	-	324,052
Ukupno	1,588,126	1,245,772	1,319,673	601,442	2,181	4,757,193
Ukupno na 31.12.2018.	4,561,505	5,041,736	4,887,985	2,050,687	244,611	16,786,524

33. KREDITNI RIZIK

e) Kvalitet aktive koja se klasifikuje (Nastavak)

U procesu zaštite potraživanja Banka pribavlja različite oblike kolaterala - instrumenata obezbeđenja, i to: novčane depozite, hipoteke (stambeni i poslovni objekti), zaloge na hartijama od vrednosti, zaloge pokretnih stvari, garancije trećih lica i dr.

f) Raspored kolaterala po aktivi koja se klasifikuje

	Ukupna bilansna aktiva koja se klasifikuje		Ispravke vrednosti		Prvoklasna i adekvatna sredstva obezbeđenja- bilansna aktiva		Ukupna vanbilansna aktiva koja se klasifikuje		Rezervi- sanje		Prvoklasna i adekvatna sredstva obezbeđenja- vanbilansna aktiva
Kategorija
A	3,101,397		(17,498)		1,662,052		1,681,742		(2,229)		658,714
B	3,376,215		(59,215)		1,099,393		1,604,459		(3,801)		140,954
V	4,574,258		(85,540)		516,545		1,395,120		(8,883)		167,617
G	456,030		(16,467)		-		479,528		(5,925)		-
D	277,729		(57,205)		-		1,760		(346)		-
Ukupno na 30.06.2019.	11,785,629		(235,926)		3,277,990		5,162,610		(21,185)		967,285
Ukupno na 31.12.2018.	12,029,330		(244,384)		2,854,304		4,757,193		(21,652)		1,035,058

g) Potraživanja sa statusom neizvršenja obaveza

Posebnu pažnju Banka poklanja nadzoru potraživanja sa statusom neizmirivanja obaveza (default), praćenjem ukupnog xxxxxx x xxxxxx iznosa ovih potraživanja. Potraživanja sa statusom neizmirivanja obaveza (default) prate se na nivou Banke, na nivou interne xxxxx xxxxxx (kod pravnih lica) i po kriterijumu proizvoda (kod fizičkih lica), kao i sektorske pripadnosti.

U skladu sa propisima, potraživanja sa statusom neizmirivanja obaveza (default) kod preduzeća prate se na nivou klijenta, a kod fizičkih lica i preduzetnika na nivou pojedinačnog potraživanja.

Bilansna aktiva sa statusom neizmirivanja obaveza (default) iznosi 205,792 hiljade dinara na xxx 30. xxxx 2019. godine (31. decembra 2018: 207,711), dok ispravka vrednosti navedene bilansne aktive iznosi 57,230 hiljada dinara (31. decembra 2018: 48,652).

Vanbilansne stavke sa statusom neizmirivanja obaveza (default) iznose 729 hiljada dinara (31. decembra 2018.: 482), dok rezervisanja za gubitke po navedenim vanbilansnim stavkama iznose 343 hiljade dinara (31. decembra 2018: 482).

34. RIZIK LIKVIDNOSTI

a) Ročna struktura sredstava i obaveza

Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na osnovu ugovorenih uslova plaćanja. Ugovoreni rokovi dospeća sredstava i obaveza određeni su na osnovu preostalog perioda na xxx bilansa stanja u odnosu na ugovoreni rok dospeća. Prilivi i odlivi prikazani u tabeli nisu diskontovani.

Ročna struktura sredstava i obaveza na xxx 30. xxxx 2019. godine prikazana xx xxxx sledi:

U hiljadama dinara
	Do 1 meseca		Od 1 do 3 meseca		Od 3 do 12 meseci		Preko 1 godine		Bez roka dospeća		Ukupno
AKTIVA
Gotovina i sredstva kod Centralne banke	2,177,063		-		-		-		3,096		2,180,159
Hartije od vrednosti	1		-		208,476		283,129		7,686		499,292
Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija	1,207,081		-		136,011		-		-		1,343,092
Krediti i potraživanja od komitenata	1,563,800		1,421,843		4,635,128		2,304,315		-		9,925,086
Investicije u zavisna društva	-		-		-		-		114		114
Nematerijalna imovina	-		-		-		-		24,083		24,083
Nekretnine, postrojenja i oprema	-		-		-		-		1,335,695		1,335,695
Investicione nekretnine	-		-		-		-		246,157		246,157
Tekuća poreska sredstva	-		-		-		-		10,443		10,443
Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja	-		-		-		-		25,051		25,051
Ostala sredstva	11,442		12,746		20,496		15,407		25,415		85,506
Ukupna aktiva	4,959,387		1,434,589		5,000,111		2,602,851		1,677,740		15,674,678

34. RIZIK LIKVIDNOSTI (Nastavak)

a) Ročna struktura sredstava i obaveza (Nastavak)

											U hiljadama dinara
OBAVEZE	Do 1 meseca		Od 1 do 3 meseca		Od 3 do 12 meseci		Preko 1 godine		Bez roka dospeća		Ukupno
Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim institucijama i Centralnoj banci	48,663		3,000		-		-		44		51,707
Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima	1,049,217		851,354		5,123,715		4,229,679		40,019		11,293,984
Rezervisanja	-		-		-		45,416		-		45,416
Odložene poreske obaveze	-		-		-		-		115,896		115,896
Ostale obaveze	22,776		20,869		6,218		15,238		112,606		177,707
Ukupna pasiva	1,120,656		875,223		5,129,933		4,290,333		268,565		11,684,710
Ročna neusklađenost
Na dan 30. juna 2019.	3,838,731		559,366		(129,822)		(1,687,482)		1,409,175		3,989,968
Na dan 31. decembra 2018.	3,778,307		1,261,758		(68,617)		(2,763,582)		1,686,402		3,894,268

Plasmani i obaveze bez ugovorenog roka dospeća raspoređeni su u ročni okvir bez roka.

Statističkom analizom kretanja transakcionih depozita u poslednjih godinu dana, Banka je utvrdila da su isti u većem delu stabilna kategorija obaveza Banke, te da se po tom osnovu u narednih godinu dana ne mogu očekivati značajni odlivi po osnovu ovih depozita koji bi ugrozili likvidnost Banke. Deo ovih depozita koji je sa 30. junom 2019. godine procenjen kao nestabilna kategorija depozita svrstan je u ročnu grupu do 7 dana, dok je preostali deo istih prebačen u ročnu grupu preko 1 godine.

34. RIZIK LIKVIDNOSTI (Nastavak)

b) Pokazatelj likivdnosti prema regulativi NBS

Vrednost pokazatelja likvidnosti utvrđenog prema regulativi NBS na dan 30. juna 2019. i 2017. godine i relevantne vrednosti u toku prve polovine 2018. i 2017. godine date su u sledećim tabelama:

	2019.		2018.
Pokazatelj likvidnosti
30. juna	1.42		2.58
Prosek 1/2 godine	1.92		2.46
Najniži iznos	1.11		1.53
Najviši iznos	2.92		3.58

	2019.		2018.
Uži pokazatelj likvidnosti
30. juna	1.05		0.93
Prosek 1/2 godine	1.14		1.34
Najniži iznos	0.54		0.87
Najviši iznos	1.68		2.23

	30.06.2019	30.06.2018
Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom	119.73%	143.35%

c) Interni pokazatelji likvidnosti

Tabela u nastavku prikazuje vrednosti internih pokazatelja koje Banka koristi za procenu strukturne likvidne pozicije na dan 30. juna 2019. i 31. decembra 2018. godine:

Pokazatelj promptne likvidnosti / likvidnih sredstava predstavlja procentualno učešće likvidne aktive dospeća do 7 dana / 90 dana korigovane za obaveze prema drugim bankama po osnovu kredita preko noći i iznosa depozita iznad limita visoke koncetracije i ukupne aktive.

Pokazatelj vanbilansnih obaveza predstavlja procentualno učešće vanbilansnih obaveza po kojima može doći do plaćanja ponderisanih usvojenim ponderima utvrđenim na osnovu izvršene analize i likvidne aktive dospeća do 90 dana korigovane za obaveze prema drugim bankama po osnovu kredita preko noći i iznosa depozita iznad limita visoke koncetracije.

	30.06.2019.		30.06.2018.
Pokazatelj promptne likvidnosti	10.24%		21.79%
Pokazatelj likvidnih sredstava	11.36%		21.84%
Pokazatelj vanbilansnih obaveza	28.23%		16.25%

35. RIZIK KAMATNE STOPE U BANKARSKOJ KNJIZI

Izloženost Banke riziku kamatne stope u bankarskoj knjizi na dan 30. juna 2019. godine prikazana je u sledećim tabelama:

a) Analiza dispariteta kamatno osetljive aktive i obaveza

U hiljadama dinara
	Do 1 meseca		Od 1 do 6 meseci		Od 6 do 12 meseci		Preko 1 godine		Aktiva koja nije izložene riziku kamatne stope		Ukupno
AKTIVA
Gotovina i sredstva kod Centralne banke	1,959,987		-		-		-		220,172		2,180,159
Hartije od vrednosti	-		-		208,476		283,130		7,687		499,292
Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija	247,327		97,511		28,182		-		970,072		1,343,092
Krediti i potraživanja od komitenata	1,450,711		3,603,359		2,446,176		2,240,002		184,839		9,925,086
Investicije u zavisna društva	-		-		-		-		114		114
Nematerijalna imovina	-		-		-		-		24,083		24,083
Nekretnine, postrojenja i oprema	-		-		-		-		1,335,695		1,335,695
Investicione nekretnine	-		-		-		-		246,157		246,157
Tekuća poreska sredstva	-		-		-		-		10,443		10,443
Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja	-		-		-		-		25,051		25,051
Ostala sredstva	-		-		-		-		85,506		85,506
Ukupna aktiva	3,658,025		3,700,870		2,682,834		2,523,131		3,109,818		15,674,678

a) Analiza dispariteta kamatno osetljive aktive i obaveza (Nastavak)

U hiljadama dinara
	Do 1 meseca		Od 1 do 6 meseci		Od 6 do 12 meseci		Preko 1 godine		Obaveze koje nisu izložene riziku kamatne stope		Ukupno
OBAVEZE
Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim institucijama i Centralnoj banci	6,429		-		-		-		45,278		51,707
Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima	6,096,880		1,718,965		1,129,053		805,379		1,543,707		11,293,984
Rezervisanja	-		-		-		-		45,416		45,416
Odložene poreske obaveze	-		-		-		-		115,896		115,896
Ostale obaveze	487		2,444		2,828		11,976		159,973		177,707
Ukupno obaveze	6,103,796		1,721,409		1,131,880		817,355		1,910,270		11,684,710
Neto izloženost riziku od promene kamatnih stopa
– Na dan 30. jun 2019.	(2,445,770)		1,979,461		1,550,953		1,705,776		1,199,548		3,989,968
– Na dan 31. decembra 2018.	(1,752,892)		2,356,309		716,387		1,673,586		900,877		3,894,268

b) Analiza osetljivosti prihoda od kamata Banke na promene kamatnih stopa

U hiljadama dinara Promena u nivou kamatnih stopa
			50bp				-50bp
	RSD		EUR	USD		Ukupno		RSD		EUR	USD		Ukupno
Efekat na kamatno osetljivu aktivu	3,485		559	133		4,177		(3,485)		(559)	(133)		(4,177)
Efekat na kamatno osetljivu obavezu	(2,552)		(1,049)	(74)		(3,675)		2,552		1,049	74		3,675
Neto efekat promene kamatnih stopa:
30.jun 2019. godine	933		(490)	59		502		(933)		490	(59)		(502)
31.decembar 2018. godine	1,021		(344)	(57)		620		(1,021)		344	57		(620)

Banka vrši analizu izloženosti riziku od promene kamatnih stopa na dinamičkoj osnovi, uzimajući u obzir alternativne izvore finansiranja i plasmane, pre svega kredite i depozite budući da oni predstavljaju najznačajnije kamatonosne pozicije.

U slučaju da je kamatna stopa na obaveze po depozitima u stranoj valuti na dan 30. juna 2019. godine bila veća za 0.5% na godišnjem nivou, uz ostale nepromenjene varijable, rezultat za prvu polovinu 2019. godine nakon oporezivanja bio bio manji za 1,123 hiljade dinara, kao rezultat većih rashoda od kamata.

Da je kamata na obaveze po depozitima u dinarima na dan 30. juna 2019. godine bila veća za 0.5% na godišnjem nivou, uz ostale nepromenjene varijable, rezultat za prvu polovinu 2019. godine bio bi manji za 2,552 hiljade dinara, kao rezultat većih rashoda od kamata.

U slučaju da je kamatna stopa na kredite u stranoj valuti i indeksirane kretanjem deviznog kursa na dan 30. juna 2019. godine bila manja za 0.5% na godišnjem nivou, uz ostale nepromenjene varijable, rezultat za prvu polovinu 2019. godine bio bi manji za 692 hiljade dinara, kao rezultat manjih prihoda kamata.

U slučaju da je kamatna stopa na kredite u dinarima na dan 30. juna 2019. godine bila manja za 0.5% na godišnjem nivou, uz ostale nepromenjene varijable, rezultat za prvu polovinu 2019. godine nakon oporezivanja bio bi manji za 3,485 hiljada dinara, kao rezultat manjih prihoda od kamata.

U hiljadama dinara
Stanje na dan	Promena kamatnih stopa u procentnim    poenima	Promena neto kamate u %	Promena neto    kamate
30. jun 2019. godine	+/-0.5	-/+0.10	-/+502
31. decembar 2018. godine	+/-0.5	-/+0.12	-/+620